Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija “Visan”

Veterinarski lekovi

Seminarski rad

PRIMENA GLUKOKORTIKOIDA I NSAIL KOD

ŽIVOTINJA
 Sadržaj
Uvod..............................................................................................................................1

1. Glukokortikoidi....................................................................................................2

1.1. Mehanizam dejstva glukokortikoida...................................................................4

1.2. Kontraindikacije, interakcije i neželjena dejstva................................................6

Kontraindikacije....................................................................................................6

Interakcije..............................................................................................................6

Neželjena dejstva...................................................................................................7

2. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – NSAIL.....................................................8

2.1. Salicilati..............................................................................................................8

Mehanizam dejstva................................................................................................8

Farmakokinetika....................................................................................................8

Eliminacija.............................................................................................................9

2.2. Derivati salicine kiseline.....................................................................................9

Neželjena dejstva.................................................................................................11

Indikacije.............................................................................................................11

Kontraindikacije..................................................................................................11

2.3. Mehanizam dejstva...........................................................................................11

2.4. Farmakologija...................................................................................................12

2.5. Indikacije..........................................................................................................13

2.6. Neželjena dejstva i kontraindikacije.................................................................13

3. Prostaglandini....................................................................................................16

3.1. Arahidonska kiselina........................................................................................16

Zaključak.....................................................................................................................19

Literatura......................................................................................................................20
 Uvod

Glukokortikoidi su klasa hormona koje proizvodi nadbubrežna žlezda. Ovi hormoni,

kao što je hidrokortizon, imaju brojne funkcije u telu i mogu se koristiti u veterinarskoj
medicini za lečenje različitih stanja. U veterinarskoj medicini, glukokortikoidi se često
koriste za svoje antiinflamatorne, imunomodulatorne i antialergijske efekte. Oni mogu biti
primenjeni u obliku injekcija, tableta, masti ili kapi.

Arahidonska kiselina je važna mast za koju je posebno poznato da je prekursor

prostaglandinima, leukotrienima i tromboksanima. Ovi biološki aktivni proizvodi igraju
važnu ulogu u različitim fiziološkim i patološkim procesima u telu, uključujući upalne
reakcije.

Mehanizam dejstva glukokortikoida uključuje vezivanje za glukokortikoidne

receptore u ćelijama ciljnih organa. Ova veza aktivira transkripciju gena i rezultira u
različitim fiziološkim efektima, uključujući supresiju imunološkog odgovora i supresiju
upalnih reakcija.

NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) deluju preko inhibicije enzima ciklo-

oksigenaze, što rezultira u supresiji formiranja prostaglandina i drugih eikozanoida koji
učestvuju u upalnim procesima.

Indikacije za primenu glukokortikoida u životinja uključuju upalne bolesti kao što su

artritis, dermatitis, astma i alergijske reakcije. NSAIL se takođe koriste u sličnim situacijama,
kao i za kontrolu bola.

Kontraindikacije za upotrebu glukokortikoida i NSAIL u životinja uključuju prisustvo

ulksusa, gastrointestinalne upale, bubrežne bolesti i druge medicinske stanja koja mogu biti
progresivna ili koja mogu biti pogoršana upotrebom ovih lekova. Interakcije sa drugim
lekovima mogu biti kompleksne i treba ih pratiti podrobno uz odgovarajuće nadzore.

Neželjena dejstva NSAIL uključuju gastrointestinalne ulceracije i krvarenje, bubrežne

disfunkcije i pogoršanje astme. Glukokortikoidi mogu dovesti do imunološke supresije,

4
gastrointestinalnih problema, usporavanja rasta i drugih neželjenih efekata ako se koriste na
dugoročnoj osnovi ili u velikim dozama.

5
 1. Glukokortikoidi

Glukokortikoidi su izuzetno značajni i efikasni antiinflamatorni agensi koji se često

koriste za suzbijanje upalnih ili alergijskih reakcija, posebno kod bronhokonstrikcije. Kada se
tretira pneumonija, obavezno se kombinuju sa antibioticima radi efikasnog lečenja.

Među glukokortikoidima koji se koriste u veterinarskoj medicini su prednizon,

prednizolon, metilprednizolon, betametazon, deksametazon, flumetazon i drugi. Ovi lekovi
se primenjuju na različite načine, uključujući parenteralnu aplikaciju, inhalaciju i ponekad
oralnu primenu. Kako bi se izbegli sistemski neželjeni efekti ovih lekova, neki od njih se
primenjuju inhalaciono, kao što su betametazon i deksametazon.

U veterinarskoj praksi trenutno se najčešće koriste deksametazon i prednizolon za

lokalnu primenu, iako postoji potreba za uvođenjem drugih glukokortikoida koji bi bili
pogodniji za određene vrste životinja, naročito kod konja i pasa. Širok spektar primene i
različite mogućnosti aplikacije čine ove lekove ključnim alatima u veterinarskoj terapiji
upalnih stanja.

Glukokortikoidi, kao što su deksametazon i metilprednizolon, igraju važnu ulogu u

terapiji kardiogenog, endotoksičnog i septičnog šoka. Preporučena terapijska doza iznosi 3
mg/kg i primenjuje se intravenski. Ovi lekovi se koriste sa namerom da poboljšaju perfuziju
tkiva i zaštite ćelije od hipoksije u endotoksičnom šoku. U slučaju potrebe, ista doza se može
ponoviti nakon 4 do 6 časova tokom 24 časa.

Pored toga, glukokortikoidi su efikasni lekovi u tretmanu hroničnih zapaljenskih

oboljenja digestivnog trakta koja su praćena dijarejom. U ovim patološkim stanjima,
glukokortikoidi smanjuju zapaljenje i imaju antisekretorno dejstvo. Takođe, podstiču
apsorpciju natrijuma iz tankog i debelog creva, čime smanjuju sekreciju u crevima. Ipak,
zbog značajnih neželjenih reakcija koje mogu da se jave tokom terapije, upotreba ovih lekova
ne sme biti rutinska i ne sme se sprovoditi dugotrajno.

6
 Kora nadbubrežne žlezde proizvodi dve vrste hormona: glukokortikoide i
mineralokortikoide. Glukokortikoidi regulišu metabolizam ugljenih hidrata i proteina, dok
mineralokortikoidi regulišu promet elektrolita i vode.

Kortizol je najvažniji glukokortikoidni hormon u organizmu, a njegova sekrecija je

potpuno regulisana ACTH-om. Aldosteron je najvažniji mineralokortikoidni hormon u
fiziološkim uslovima, a njegova sekrecija je regulisana renin-angiotenzinskim sistemom.
Hipofunkcija kore nadbubrežne žlezde poznata je kao Morbus Addisoni, dok se hiperfunkcija
manifestuje kao Cusshing-ov sindrom.

Dejstva mineralokortikoida uključuju apsorpciju natrijuma i hlora u bubrezima, što

dovodi do zadržavanja vode. Istovremeno, dolazi do gubitka kalijuma, fosfata i kalcijuma.
Cusshing-ov sindrom karakterišu zadržavanje natrijuma, edemi i hipokalemija.

Glukokortikoidi deluju na metabolizam glukoze povećavajući glukoneogenezu, što

rezultira povećanom proizvodnjom glukoze iz proteina. Takođe, oni imaju antagonističko
dejstvo prema insulinu i uzrokuju hiperglikemiju smanjenjem perifernog iskorišćavanja
glukoze. Ovi hormoni takođe podstiču lipolizu, što može dovesti do gubitka mišićne mase i
redistribucije masti tokom dugotrajne primene, kao i do osteoporoze zbog smanjene
kalcifikacije.

Glukokortikoidi potiskuju imunološki sistem smanjenjem veličine i aktivnosti

limfoidnog tkiva, kao i broja limfocita. Takođe, smanjuju produkciju antitela i broj
eozinofilnih leukocita. Sve faze akutnog inflamatornog odgovora su smanjene pod njihovim
delovanjem, uključujući produkciju prostaglandina, celularnu infiltraciju, eksudaciju, fibrozu
i zarastanje rana.

Mehanizam delovanja glukokortikoida uključuje više faktora, uključujući

vazokonstrikciju, stabilizaciju lizozomnih membrana i smanjenje oslobađanja histamina. Oni
takođe suzbijaju sintezu prostaglandina, leukotrijena i faktora aktivacije trombocita (PAF).
Glukokortikoidi pomažu u sintezi faktora lipokortina, koji inhibira enzim fosfolipazu A2,
sprečavajući oslobađanje arahidonske kiseline i time smanjujući produkciju prostaglandina i
leukotrijena, koji su medijatori upale.

7
 Sintetski steroidi, kao što su prednizon, prednizolon, metilprednizolon, fluocinolon,
flumetazon, triamcinolon, deksametazon, betametazon i fludrokortizon, su razvijeni radi
svojih glukokortikoidnih i/ili mineralokortikoidnih efekata. Većina ovih supstanci su
glukokortikoidi, dok je fludrokortizon izraženi mineralokortikoid. Svi ovi lekovi pokazuju
jača dejstva od kortizola.

1.1. Mehanizam dejstva glukokortikoida

Glukokortikoidi su klasa steroidnih hormona koji igraju ključnu ulogu u regulaciji
brojnih fizioloških procesa kod životinja. Njihov mehanizam delovanja je složen i uključuje
interakcije sa specifičnim receptorima, modulaciju genetske ekspresije, kao i uticaj na
različite metaboličke puteve i funkcije ćelija i tkiva.

* Receptorska interakcija - Glukokortikoidi deluju preko glukokortikoidnih

receptora (GR), koji se nalaze u citoplazmi ćelija. Ovi receptori su prisutni u
različitim tkivima i organima, uključujući jetru, mišiće, kožu, mozak i imuni
sistem. Kada glukokortikoidi difuziraju kroz ćelijsku membranu, oni se vezuju
za GR, što dovodi do konformacionih promena i formiranja GR-
glukokortikoid kompleksa.
* Translokacija u jezgro - Aktivirani GR-glukokortikoid kompleks se
translocira u jezgro ćelije, gde se vezuje za specifične regione DNK, poznate
kao glukokortikoidni odgovorni elementi (GRE). Ovo se dešava putem
interakcije sa drugim transkripcionim faktorima, kao što su koaktivatori i
kodominanti, što dovodi do modulacije genske ekspresije.
* Modulacija genetske ekspresije - GR-glukokortikoid kompleks može
delovati kao transkripcioni faktor, aktivirajući ili inhibirajući transkripciju
određenih gena. Ovaj proces dovodi do promene u ekspresiji gena koji su
uključeni u brojne biološke procese, uključujući metabolizam glukoze,
imunološki odgovor, upalu, apoptozu i stresni odgovor.
* Metabolički efekti - Jedan od glavnih efekata glukokortikoida je regulacija
metabolizma glukoze. Oni povećavaju glukoneogenezu u jetri, što dovodi do
povećanja nivoa glukoze u krvi. Takođe, oni inhibiraju unos glukoze u ćelije i
povećavaju razgradnju proteina, što doprinosi povećanju nivoa glukoze. Ovi

8
 efekti su korisni u situacijama stresa kada organizam zahteva dodatne izvore
energije.
* Imunološki odgovor - Glukokortikoidi imaju snažan imunosupresivni efekat,
koji se manifestuje inhibicijom proinflamatornih citokina i smanjenjem
aktivnosti imunskih ćelija, poput T limfocita, makrofaga i dendritskih ćelija.
Ovo može biti korisno u tretmanu autoimunih bolesti i smanjenju upale, ali
takođe može oslabiti imunološki odgovor organizma na infekcije.
* Antiinflamatorni efekti - Glukokortikoidi smanjuju upalni odgovor
inhibicijom proizvodnje prostaglandina i drugih proinflamatornih medijatora.
Oni takođe smanjuju infiltraciju inflamatornih ćelija na mesto upale i
blokiraju aktivaciju inflamatornih enzima. Ovo dovodi do smanjenja
simptoma upale, kao što su otok, crvenilo i bol.
* Ostali efekti - Pored metaboličkih i imunoloških efekata, glukokortikoidi
takođe mogu uticati na različite druge funkcije organizma. Na primer, oni
mogu imati efekte na kardiovaskularni sistem, respiratorni sistem, skeletnu
muskulaturu, CNS, gastrointestinalni sistem i kožu.

Uzimajući u obzir sve ove mehanizme delovanja, glukokortikoidi su veoma moćni

hormoni koji igraju ključnu ulogu u regulaciji brojnih fizioloških procesa kod životinja.
Njihova primena u veterinarskoj medicini zahteva pažljivo doziranje i praćenje kako bi se
postigao željeni terapijski efekat, uz minimalne neželjene efekte.Glukokortikoidi su klasa
steroidnih hormona koji igraju ključnu ulogu u regulaciji brojnih fizioloških procesa kod
životinja. Njihov mehanizam delovanja je složen i uključuje interakcije sa specifičnim
receptorima, modulaciju genetske ekspresije, kao i uticaj na različite metaboličke puteve i
funkcije ćelija i tkiva.

9
 1.2. Kontraindikacije, interakcije i neželjena dejstva
Primena glukokortikoida kod životinja može biti izuzetno korisna u lečenju različitih
stanja, ali takođe može biti praćena određenim rizicima, kontraindikacijama, interakcijama i
neželjenim efektima.

Kontraindikacije
* Infekcije - Glukokortikoidi mogu inhibirati imunološki odgovor organizma,
što može pogoršati postojeće infekcije ili dovesti do novih infekcija. Stoga se
ne preporučuje primena glukokortikoida kod životinja koje pate od aktivnih
infekcija, osim ako je to apsolutno neophodno i pod strogim veterinarskim
nadzorom.
* Peptični ulkus - Glukokortikoidi mogu povećati rizik od peptičnog ulkusa,
posebno ako se primenjuju u visokim dozama ili na duži period. Zbog toga se
ne preporučuje primena ovih lekova kod životinja koje već imaju peptični
ulkus.
* Osteoporoza - Dugotrajna primena glukokortikoida može dovesti do
smanjenja gustine kostiju i povećanog rizika od osteoporoze, što može biti
posebno problematično kod starijih životinja.
* Diabetes - Glukokortikoidi mogu izazvati insulinsku rezistenciju i povećati
nivo šećera u krvi, što može biti problematično kod životinja koje već pate od
dijabetesa.
* Trudnoća - Primena glukokortikoida tokom trudnoće može imati štetne
efekte na plod, uključujući poremećaje rasta i razvoja, s' toga se mora pažljivo
proceniti rizik i korist pre nego što se odluči za primenu ovih lekova kod
trudnih životinja.

Interakcije
* NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) - Kombinacija glukokortikoida
sa NSAID-ima može povećati rizik od gastrointestinalnih problema, kao što
su peptični ulkusi i gastrointestinalno krvarenje.

10
 * Diuretici - Glukokortikoidi mogu povećati retenciju natrijuma i vode, što
može povećati rizik od edema kada se koriste zajedno sa diureticima.
* Insulin i oralni antidiabetici - Glukokortikoidi mogu povećati nivo šećera u
krvi i izazvati insulinsku rezistenciju, što može zahtevati prilagođavanje doze
insulina ili oralnih antidiabetika.
* Vakcine - Glukokortikoidi mogu smanjiti imunski odgovor organizma na
vakcine, pa se preporučuje izbegavanje vakcinacije tokom primene ovih
lekova ili odgovarajuće prilagođavanje vakcinalnog protokola.

Neželjena dejstva

* Supresija imunološkog sistema - Glukokortikoidi mogu smanjiti sposobnost

organizma da se bori protiv infekcija, što može dovesti do pojave infekcija ili
pogoršanja postojećih infekcija.
* Poremećaji gastrointestinalnog trakta - Glukokortikoidi mogu izazvati
iritaciju želuca i creva, što može dovesti do pojave simptoma kao što su
povraćanje, dijareja i peptični ulkusi.
* Oštećenje kože i dlake - Dugotrajna primena glukokortikoida može dovesti
do stanjivanja kože, gubitka dlake i pojave drugih dermatoloških problema
kod životinja.
* Poremećaji metabolizma - Glukokortikoidi mogu izazvati poremećaje u
metabolizmu, uključujući povećanje telesne mase, insulinsku rezistenciju,
osteoporozu i smanjenje mišićne mase.
* Poremećaji u rastu i razvoju - Primena glukokortikoida tokom rasta može
imati štetne efekte na rast i razvoj, posebno kod mladih životinja.

Zaključak je da primena glukokortikoida kod životinja može biti korisna u lečenju

različitih stanja, ali zahteva pažljivu procenu rizika i koristi, kao i strogo praćenje od strane
veterinara. Kontraindikacije, interakcije i neželjena dejstva moraju biti uzeti u obzir prilikom
odluke o primeni ovih lekova kod životinja.

11
 2. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – NSAIL

Antipiretički analgetici, takođe poznati kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi

(NSAIL), obuhvataju različite klase lekova koji se koriste za ublažavanje bola i smanjenje
upale. Ova grupa lekova uključuje derivate karboksilne kiseline, kao i derivate enolinske
kiseline.

Derivati karboksilne kiseline obuhvataju različite predstavnike, uključujući salicilate

poput acetilsalicilne kiseline (poznate kao aspirin) i Na-salicilata, sirćetne kiseline kao što je
diklofenak, propionske kiseline (kao što su ketoprofen, naproksen, karprofen i drugi),
antranilne kiseline (kao što je meklofenaminska kiselina), i nikotinske kiseline, od kojih je
fluniksin jedan od predstavnika.

Derivati enolinske kiseline uključuju pirazolone kao što su fenilbutazon i dipiron

(poznat kao metamizol), oksikame kao što su piroksikam i meloksikam, i koksibe kao što su
derakoksib i firokoksib.

2.1. Salicilati
Salicilati su derivati salicilne kiseline, a među najpoznatijima su acetilsalicilna
kiselina (aspirin), natrijum salicilat, metil salicilat i bizmut subsalicilat. U veterinarskoj
praksi, natrijum salicilat se često koristi kao antipiretik. Acetilsalicilna kiselina i natrijum-
salicilat se obično primenjuju oralno, dok se metil salicilat koristi u različitim farmaceutskim
preparatima sa lokalnim delovanjem na kožu.

Mehanizam dejstva
Mehanizam delovanja salicilata leži u inhibiciji biosinteze prostaglandina, što
rezultira smanjenjem njihovog dejstva u patološkim stanjima. Prostaglandini su signifikantni
medijatori hiperpireksije, procesa zapaljenja i senzitizacije nervnih završetaka prema
algezičkom dejstvu bradikinina i histamina.

12
 Farmakokinetika
Kada je reč o farmakokinetici, natrijum salicilat i acetilsalicilna kiselina se brzo
apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta, ali se maksimalne koncentracije u krvi različito
postižu kod različitih vrsta životinja. Kisela sredina želuca povećava apsorpciju salicilata.
Visoke doze salicilata mogu oštetiti mukoznu barijeru želuca.

Slobodni salicilati se značajno vezuju za proteine plazme, a brzo se distribuiraju u

ekstracelularne prostore, uključujući sinovijalnu tečnost, pljuvačku i mleko.
Biotransformacija salicilata se odvija u jetri, gde se kon‌juguju sa glukuronskom kiselinom i
glicinom. Metaboliti, zajedno sa delom slobodnih salicilata, izlučuju se urinom.

Eliminacija
Eliminacija salicilata iz organizma zavisi od pH vrednosti urina. Alkalni urin ubrzava
eliminaciju, dok kiseli urin može favorizovati reapsorpciju salicilata i usporiti eliminaciju.
Kod konja, poluvreme eliminacije acetilsalicilne kiseline varira od 1 do 3 sata, kod svinja
oko 6 sati, kod pasa oko 8 sati, dok kod mačaka može biti od 22 do 45 sati, u zavisnosti od
doze primenjene.

2.2. Derivati salicine kiseline

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su različiti, ali svi potiču od karboksilne
i enolinske kiseline. Najvažniji predstavnici ovih lekova su naproksen, ketoprofen, ibuprofen,
fluniksin-meglumin, diklofenak, indometacin i meklofenaminska kiselina. Od mnogih
NSAIL-a, samo nekoliko je registrovano za veterinarsku upotrebu širom sveta, uključujući
našu zemlju.

Svi ovi lekovi deluju antiinflamatorno, smanjujući ili zaustavljajući zapaljenje tkiva
koje može biti akutno ili hronično, izazvano mikroorganizmima, hemijskim materijama ili
fizičkim nadražajima. Zapaljenje tkiva obično prati povećana temperatura, crvenilo, bol, otok
i gubitak funkcije. NSAIL-i otklanjaju ove simptome inhibirajući stvaranje, dejstvo ili
oslobađanje jednog ili više medijatora zapaljenja, delujući tako simptomatski.

Naproksen je derivat propionske kiseline koji ima analgetičko, antipiretičko i

antiinflamatorno dejstvo. Za veterinarsku primenu, dostupan je u obliku granula za konje i
tableta za pse. Ima dobru biološku raspoloživost kod obe vrste životinja.

13
 Fluniksin-meglumin, derivat nikotinske kiseline, takođe ima snažno analgetičko i
antiinflamatorno dejstvo. Koristi se za ublažavanje jakih bolova visceralnog porekla kod
različitih životinja i dostupan je u različitim oblicima, uključujući granule, paste i tablete.

Meklofenaminska kiselina je snažan antiinflamatorni lek, posebno efikasan kod

konja, dostupan u obliku granula s kratkim poluvremenom eliminacije od 2,5 časa.
Meklofenamat-natrijum, bolje rastvorljiv u vodi, pokazuje dvofaznu maksimalnu
koncentraciju nakon peroralne i intravenske primene, sa farmakološkim efektima koji se
održavaju 2 do 4 dana.

Indometacin je snažan inhibitor enzima COX, ali se ne preporučuje za upotrebu kod

pasa i mačaka zbog toksičnih efekata na jetru i gastrointestinalni sistem.

Diklofenak-natrijum, takođe snažan COX inhibitor, koristi se kod pasa, mačaka i

konja za intramuskularnu primenu. Pored antiinflamatornog dejstva, distribuira se u
zahvaćene zglobove, što doprinosi njegovom hondroprotektivnom efektu.

Meloksikam i piroksikam, derivati enolinske kiseline, imaju izražen antiinflamatorni

efekat. Meloksikam, posebno, ima snažno analgetičko dejstvo i selektivno deluje na COX-2.
Primjenjuje se kod pasa, goveda, konja i svinja, pružajući olakšanje od zapaljenja i bola.

Ketoprofen, derivat propionske kiseline, ima snažno antiinflamatorno i analgetičko

dejstvo. Koristi se kod različitih životinja, uključujući goveda, konje, svinje, pse i mačke.
Brzo se apsorbuje i vezuje za plazma proteine, a njegova primena može izazvati
gastrointestinalne i renalne probleme.

Derakoksib, selektivni inhibitor COX-2, koristi se kod pasa i mačaka za lečenje

zapaljenja i bola. Ima manje neželjenih efekata od drugih NSAIL, ali može izazvati probleme
na gastrointestinalnom i kardiovaskularnom sistemu.

Antiinflamatorni lekovi često se koriste kao dodatak osnovnoj terapiji kod oboljenja
mekih tkiva, kostiju i zglobova, pružajući dodatne beneficije kao što su inhibicija medijatora
zapaljenja i poboljšanje reaktivnosti kardiovaskularnog sistema.

14
 Neželjena dejstva
Iako ovi lekovi pružaju olakšanje, mogu izazvati neželjene efekte poput
gastrointestinalnih smetnji, krvavljenja ili lokalnih reakcija. Stoga je važno strogo se
pridržavati propisanih doza i uputstava kako bi se minimalizirali potencijalni rizici.

Indikacije
NSAIL-i se koriste u veterinarskoj medicini za tretiranje različitih stanja poput
zapaljenja lokomotornog aparata, respiratornih bolesti i mastitisa kod goveda. Važno je da se
primena ovih lekova vrši pod nadzorom veterinara radi sigurnog i efikasnog lečenja.

Kontraindikacije
Kontraindikacije uključuju:

1. Alergijsku reakciju na lek kod konja i goveda.

2. Oboljenja jetre ili bubrega.

3. Ulceracije intestinalnog trakta.

4. Bolesti hematopoetskog sistema.

5. Nije preporučljivo davati mačkama.

2.3. Mehanizam dejstva

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) imaju višestruko delovanje, uključujući
snižavanje povišene telesne temperature i suzbijanje bolova nižeg intenziteta. Za razliku od
opioidnih analgetika, ovi lekovi nisu namenjeni za tretiranje veoma jakih bolova, već
efikasno deluju na bolove koji potiču iz zglobova, mišića, zuba, pa čak i glavobolje.

Svi lekovi iz grupe NSAIL poseduju snažan antiinflamatorni efekat i antiagregacijsko

dejstvo. Osim toga, određeni NSAIL imaju i spazmolitičko i urikozuričko dejstvo, što ih čini
korisnim u različitim terapijskim situacijama.

Postoje dve glavne grupe antipiretičkih analgetika koji su derivati karboksilne i

enolinske kiseline. Dok su glukokortikoidi najjači poznati antiinflamatorni lekovi, njihovo
delovanje se detaljnije opisuje u prethodnim naslovima.

15
 Mehanizam delovanja NSAIL zasniva se na inhibiciji aktivnosti enzima
ciklooksigenaze (COX), koji je ključan u sintezi prostaglandina. COX postoji u dva oblika:
COX-1 i COX-2. COX-1 je konstitutivni oblik enzima i prisutan je u krvnim sudovima,
želucu i bubrezima, dok je COX-2 indukovan u uslovima zapaljenja.

NSAIL se kovalentno vezuju kako za COX-1 tako i za COX-2. Posebno su osetljive

ciklooksigenaze u trombocitima, pa njihova inhibicija rezultira antiagregacijskim efektom.
Na primer, aspirin inhibira COX trajno za ceo životni vek trombocita, dok drugi NSAIL, kao
što je diklofenak, deluju kao reverzibilni kompetitivni inhibitori COX u trombocitima.

Većina NSAIL deluje neselektivno na oba oblika COX-a. Međutim, savremena

istraživanja usmerena su ka razvoju novih lekova koji bi pokazivali veću selektivnost prema
COX-2. Takvi lekovi imali bi manje neželjenih efekata na gastrointestinalni trakt, ali bi i
dalje delovali na COX-2, oblik enzima izražen u tkivima zahvaćenim zapaljenjem.

2.4. Farmakologija
Antipiretičko dejstvo salicilata proističe iz njihove sposobnosti da deluju na procese
koji uzrokuju povišenje telesne temperature. Bakterijski endotoksini, poput interleukina-2,
stimulišu oslobađanje pirogena koji aktiviraju sintezu prostaglandina E u hipotalamusu. Ovi
prostaglandini dalje pojačavaju proizvodnju toplote i smanjuju mehanizme hlađenja
organizma. Salicilati deluju inhibirajući enzim ciklooksigenazu u hipotalamusu i smanjujući
proizvodnju prostaglandina, što rezultira smanjenjem proizvodnje toplote i povećanim
odavanjem toplote putem periferne vazodilatacije, znojenja i dahćanja. Važno je napomenuti
da salicilati ne deluju na normalnu telesnu temperaturu, već samo na povišenu temperaturu
uzrokovanu pirogenima.

Što se tiče analgezije, salicilati smanjuju bolove umerenog intenziteta, kao što su
burzitis, artralgije, mijalgije, zubobolja i glavobolja. Ovaj analgetički efekat nastaje
delovanjem salicilata na inhibiciju metabolizma prostaglandina, što ima antiinflamatorno
dejstvo. Takođe, salicilati smanjuju senzitizaciju prema algezičkom delovanju bradikinina i
histamina, koji se oslobađaju tokom zapaljenja, što dodatno doprinosi analgezijskom efektu.

Antiinflamatorno dejstvo salicilata proizlazi iz inhibicije ciklooksigenaze i smanjenja

biosinteze prostaglandina, posebno prostaglandina E2 i prostaciklina. Ova inhibicija

16
smanjuje proinflamatorne efekte prostaglandina, poput vazodilatacije i povećane
permeabilnosti krvnih sudova. Takođe, salicilati inhibiraju enzim hijaluronidazu, što
sprečava razgradnju hijaluronske kiseline i smanjuje širenje zapaljenja. Važno je napomenuti
da salicilati deluju selektivno na procese u zapaljenju koji zavise od prostaglandina, ali ne
utiču na sve aspekte zapaljenja, budući da je proces zapaljenja izuzetno složen.

2.5. Indikacije
Bolovi u mišićima, kostima i tetivama kod trkačkih ili radnih konja mogu efikasno
biti zaustavljeni primenom salicilata. Ovo može pomoći životinji da podnese poseban napor
kao što su trke ili težak rad. Međutim, važno je napomenuti da bi primena ovih lekova samo
u ovim svrhama mogla biti smatrana nehumanom. nflamacija iz različitih uzroka, kao i za
smanjenje povišene telesne temperature.

Zapaljenski procesi poput burzitisa, artritisa, laminitisa ili posthirurškog edema

takođe mogu biti efikasno zaustavljeni primenom salicilata i drugih nesteroidnih
antiinflamatornih lekova.

Salicilati primenjeni u malim dozama imaju antitrombogeno dejstvo i mogu se

koristiti za sprečavanje tromboemboličnih stanja kod mačaka sa kardiomiopatijama.
Standardne terapijske doze aspirina za pse variraju od 10 do 25 mg/kg na svakih 8 do 12
časova, dok su doze za mačke u istom rasponu, ali se primenjuju na svakih 24 do 48 časova.

Derakoksib se koristi kao potentan analgetik i antiinflamatorni lek za ublažavanje

različitih vrsta bolova, uključujući traumatske, postoperativne i inflamatorne bolove kod
osteoartritisa, tendinitisa i burzitisa. Takođe se koristi kao simptomatska terapija kod
inflamacija iz različitih uzroka, kao i za smanjenje povišene telesne temperature.

2.6. Neželjena dejstva i kontraindikacije

Primena salicilata može rezultirati neželjenim reakcijama. Nadražaj sluznice želuca
uz eventualno krvavljenje i ulceracije sluznice jedna je od takvih reakcija. To se događa zbog
gubitka modulatorne funkcije prostaglandina E u procesu sekrecije HCl, što rezultira
smanjenom sekrecijom zaštitne mukoze. Ove neželjene reakcije mogu biti uzrokovane svim
predstavnicima nesteroidnih antiinflamatornih lekova, ali se razlikuju po stepenu ulcerogene
aktivnosti.

17
 Ulceracije mogu nastati i na sluznici creva, a ne samo na sluznici želuca, kako posle
peroralne, tako i posle parenteralne primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Važno je
napomenuti da su neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi toksičniji kod određenih vrsta
životinja. Na primer, indometacin i ibuprofen su veoma toksični kod pasa, dok se aspirin,
fenilbutazon i meloksikam obično bolje podnose.

Takođe, važno je uzeti u obzir da salicilati mogu uticati na različite fiziološke

funkcije u bubrezima, uključujući regulaciju krvotoka i glomerularnu filtraciju. Inhibicija
sinteze prostaglandina u bubrezima može dovesti do ishemije bubrega i akutne renalne
insuficijencije, posebno kod životinja sa prethodnim poremećajima funkcije bubrega.

Salicilati primenjeni tokom dužeg vremenskog perioda mogu izazvati različite

neželjene efekte kao što su produženo vreme koagulacije, alergijske reakcije,
hepatotoksičnost, i depresija ili nadražajnost centralnog nervnog sistema. Trovanje
salicilatima se može lečiti intravenskom aplikacijom natrijum-hidrogenkarbonata kako bi se
korigovala acidoza i povećalo izlučivanje salicilata preko bubrega.

Kontraindikacije za primenu salicilata uključuju peptični ulkus i ulceracije creva,

insuficijenciju bubrega ili jetre, neposredno pred hiruršku intervenciju, u trudnoći i kod
životinja koje su alergične na salicilate.

Psi i mačke dobro podnose terapiju derakoksibom u preporučenim dozama i trajanju.

Međutim, kao i drugi NSAIL, dugotrajna primena derakoksiba kod preosetljivih jedinki
može izazvati neželjene efekte u gastrointestinalnom sistemu (anoreksija, povraćanje,
dijareja, melena, krv u stolici), bubrezima (pojačano mokrenje, krv u mokraći),
hematopoetskome sistemu (smanjenje crvenih i belih krvnih zrnaca), jetri (povećanje enzima
jetre), centralnom nervnom sistemu (bezvoljnost, slabost, drhtavica), kao i na
kardiovaskularnom i respiratornom sistemu (spori rad srca, ubrzano disanje, kašalj). Moguća
je i alergijska reakcija, koja se manifestuje groznicom, otokom lica, osipom i svrabom kože.

Istraživanja su pokazala da trostruko veća doza derakoksiba od terapijske (2 mg/kg)

primenjena tokom dve nedelje nije izazvala toksične efekte kod pasa. Međutim, primena 10,
25 i 50 puta većih doza od terapijske tokom 10 dana rezultirala je povraćanjem i krvarenjem
u stolici. Kod mačaka je primećeno često i iscrpljujuće povraćanje.

18
 Derakoksib se primenjuje u terapijskoj dozi od 1 do 2 mg/kg peroralno, jednom
dnevno, tokom 10 dana. U slučaju jakih bolova (npr. nakon operacija ili fraktura), doza se
može udvostručiti (2 do 4 mg/kg), ali se primenjuje samo 7 dana.

19
 3. Prostaglandini

Prostaglandini se formiraju iz arahidonske kiseline, koja se oslobađa iz ćelijskih

membrana pod dejstvom određenih enzima. Naime, putem ciklooksigenaznog i
lipooksigenaznog puta nastaju prostaglandini i leukotrijeni. U organizmu, prostaglandini se
brzo razgrađuju u plućima, jetri i bubrezima. Među njima, prostaglandini F2 alfa i E2 imaju
ključnu ulogu u regulisanju procesa poput luteolize, transporta gameta, kontrakcije uterusa,
ekspulzije fetalnih membrana i kretanja spermatozoida u reproduktivnom sistemu mužjaka i
ženki. Za veterinarske svrhe, sintetički analog prostaglandina F2 alfa, poznat kao
kloprostenol, široko se primenjuje.

Mehanizam delovanja prostaglandina još nije potpuno razjašnjen. Međutim, zna se da

oksitocin, vezujući se za svoje receptore tokom kasne faze lutealnog ciklusa, podstiče
pulsirajuće oslobađanje prostaglandina F2 alfa, što dalje dovodi do regresije žutog tela. Ipak,
detaljni molekulski mehanizam još nije u potpunosti istražen.

Vredno je napomenuti da je žuto telo kod primata otporno na dejstvo prostaglandina

F2 alfa. Slična refraktornost primećena je i kod domaćih životinja u ranim fazama estrusa:
kod krava do 7 dana, ovaca do 4 dana, krmača do 12 dana i kobila do 15 dana.

U veterinarskoj praksi, luteolitička svojstva prostaglandina F2 alfa koriste se kod

kobila kako bi se indukovao estrus kod parenih, ali negravidnih životinja, kao i kod kobila sa
produženim dijestrusom. Kod krava, regresija žutog tela prostaglandinima koristi se radi
prevencije infekcija materice povezanih sa lutealnom fazom, indukcije porođaja i
sinhronizacije ovulacije. Za ove svrhe primenjuju se različite sheme primene prostaglandina,
a estrus se obično primećuje 3 do 7 dana nakon primene.

3.1. Arahidonska kiselina

Arahidonska kiselina (AA) je važan lipid koji igra ključnu ulogu u regulaciji različitih
fizioloških procesa u organizmu. Ona je od vitalnog značaja kao prekursor mnogih biološki
aktivnih molekula, uključujući prostaglandine, leukotrijene i tromboksane.

20
 Arahidonska kiselina je polinezasićena masna kiselina, koja se u organizmu nalazi u
slobodnom obliku u membranama ćelija. Najčešće se nalazi u fosfolipidima, kao što su
fosfatidiletanolamin i fosfatidilserin. Njenu osnovnu funkciju u ćelijama predstavlja njena
uloga u formiranju ćelijskih membrana.

Sinteza arahidonske kiseline počinje od linoleinske kiseline, koja je esencijalna

masna kiselina koja se unese hranom. Linoleinska kiselina je acilovana u membranima ćelija
i kao takva predstavlja osnovu za sintezu arahidonske kiseline. Proces sinteze se odvija u tri
koraka: prvi korak je desaturacija linoleinske kiseline od strane desaturase, koja pretvara
linoleinsku kiselinu u gama-linolensku kiselinu. U drugom koraku, gama-linolenska kiselina
je elongirana, tj. dodata molekula ugljenika, što rezultuje formiranjem diomega-6 kiseline,
koja je među konačnim produktima. Ove kiseline se zatim hidrolizuju nalik prevođenju
fosfolipida na slobodnu kiselinu.

U organizmu, arahidonska kiselina se metaboliše na različite načine. Jedan od glavnih

puteva metabolizma uključuje aktivaciju arahidonske kiseline od strane fosfolipaze A2, koja
je odgovorna za njeno oslobađanje iz membrani. Nakon ovog koraka, arahidonska kiselina
može biti metabolisana na nekoliko različitih načina. Jedan od njih je prekursorski
metabolizam, u kome se arahidonska kiselina koristi za sintezu prostaglandina, leukotrijena i
tromboksana. Ovi biološki aktivni molekuli imaju različite funkcije u organizmu, uključujući
regulaciju zapaljenja, kontrakciju muskulature, agregaciju trombocita i druge.

Prostaglandini su jedan od glavnih metabolita arahidonske kiseline. Oni igraju važnu

ulogu u različitim fiziološkim procesima u organizmu. Na primer, prostaglandini učestvuju u
regulaciji zapaljenja, kontrahovanju uterusa, termoregulaciji i modulaciji bola. Njihova
sinteza počinje kada arahidonska kiselina biva oslobođena iz ćelijskih membrana pod
uticajem fosfolipaze A2. Zatim, arahidonska kiselina se konvertuje u prostaglandine pod
uticajem enzima poput ciklooksigenaza. Prostaglandini imaju različite tipove receptora i
mogu da izazovu različite fiziološke efekte u zavisnosti od toga na koje receptore se vezuju i
na kom tkivu dejstvuju.

Leukotrijeni su još jedan tip metabolita arahidonske kiseline. Oni igraju važnu ulogu
u regulaciji zapaljenja, kontroli sekrecije slizi i kontrahovanju glatke muskulature.
Leukotrijeni se formiraju preko lipooksigenaznog puta metabolizma arahidonske kiseline. U

21
ovom putu, arahidonska kiselina je substrat za lipooksigenazu, koja je odgovorna za njenu
konverziju u leukotrijene. Leukotrijeni imaju različite podtipove, kao što su LTB4, LTS4,
itd., i svaki od njih ima specifične biološke funkcije. Na primer, LTB4 ima ulogu u
regulisanju zapaljenja i hemotaksisa leukocita, dok LTS4 igra ulogu u kontrahovanju glatke
muskulature i indukuciji zapaljenja.

Tromboksani su još jedan tip metabolita arahidonske kiseline. Oni se sintetišu preko
istog puta kao i prostaglandini, odnosno preko aktivacije arahidonske kiseline od strane
ciklooksigenaza. Tromboksani imaju različite forme, ali najpoznatiji je tromboksan A2, koji
ima važnu ulogu u koagulaciji krvi i regulaciji agregacije trombocita. On takođe utiče na
kontrahovanje glatke muskulature i reguliše krvni pritisak.

Što se tiče funkcija metabolita arahidonske kiseline, njihove biološke aktivnosti su

izuzetno raznovrsne. Prostaglandini, na primer, regulišu zapaljenje i bol, kontrahuju uterus,
regulišu termoregulaciju, utiču na apetit i sekreciju magenske kiseline u stomaku.
Leukotrijeni igraju važnu ulogu u inflamatornim procesima, alergijskim reakcijama i kontroli
sekrecije slizi. Tromboksani regulišu koagulaciju krvi, kontrahuju glatku muskulaturu i utiču
na krvni pritisak.

U zaključku, arahidonska kiselina i njeni metaboliti igraju izuzetno važnu ulogu u

regulaciji različitih fizioloških procesa u organizmu. Oni su prekursori brojnih biološki
aktivnih molekula, među kojima su prostaglandini, leukotrijeni i tromboksani, koji imaju
raznovrsne funkcije u organizmu. Razumevanje njihove biološke uloge i mehanizama
delovanja može biti od ključnog značaja za razvoj novih terapijskih pristupa za lečenje
različitih zdravstvenih stanja.

22
 Zaključak

Primena glukokortikoida i NSAIL-a kod životinja u veterinarskoj medicini zahteva

pažljivo razmatranje kako bi se postigao optimalan terapijski efekat uz minimalne neželjene
posledice. Arahidonska kiselina i njeni metaboliti, kao što su prostaglandini, leukotrieni i
tromboksani, igraju ključnu ulogu u regulaciji različitih fizioloških procesa i patoloških
stanja, što ih čini važnim ciljevima za terapiju.

Mehanizam dejstva glukokortikoida i NSAIL-a temelji se na njihovoj sposobnosti da

modulišu proizvodnju i dejstvo prostaglandina i drugih medijatora zapaljenja.
Glukokortikoidi deluju na nivou transkripcije gena, dok NSAIL-i inhibiraju enzime
uključene u sintezu prostaglandina.

Indikacije za primenu glukokortikoida kod životinja obuhvataju širok spektar stanja,

uključujući zapaljenske bolesti, autoimune bolesti, alergijske reakcije, i kao deo
imunosupresivne terapije.

NSAIL-i se koriste za ublažavanje bola, smanjenje zapaljenja i groznice kod

životinja, često kao deo multimodalne terapije.

Međutim, upotreba glukokortikoida i NSAIL-a može biti povezana sa značajnim

kontraindikacijama, interakcijama i neželjenim dejstvima. Kontraindikacije uključuju
prisustvo određenih sistemskih oboljenja kao što su gastrointestinalna ulcerozna oboljenja,
renalna insuficijencija, i poremećaji krvarenja. Interakcije sa drugim lekovima mogu dovesti
do smanjenja efikasnosti ili povećanja neželjenih efekata. Neželjena dejstva glukokortikoida
mogu uključivati supresiju imunološkog sistema, metaboličke poremećaje, osteoporozu, i
gastrointestinalne probleme. NSAIL-i mogu izazvati gastrointestinalne iritacije, poremećaje
funkcije bubrega, i kardiološke probleme.

Stoga je važno da veterinari pažljivo procene indikacije i kontraindikacije, kao i

pratiti pacijente tokom terapije kako bi se smanjio rizik od neželjenih efekata. Multimodalni
pristup lečenju, koji kombinuje različite terapijske modalitete, može biti koristan za
postizanje optimalnih terapijskih rezultata uz minimalne neželjene efekte.

23
24
 Literatura

1. Stojanović, M. D. i Jezdimirović, B. M. (2023). Veterinarska farmakologija. Novi

Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. Očitano 24.03.2024.
Dostupno na
http://polj.uns.ac.rs/sites/default/files/udzbenici/%D0%92%D0%B5%D1%82%D0%
B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA
%D0%B0%20%D1%84%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%BE
%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf
2. Jezdimirović, M. B. (2010). Veterinarska farmakologija.
3. Riviere, J. E., & Papich, M. G. (Eds.). (2018). Veterinary pharmacology and
therapeutics. John Wiley & Sons. Očitano 24.03.2024. Dostupno na
https://books.google.com/books?
hl=sr&lr=&id=rqVFDwAAQBAJ&oi=fnd&pg=PT4&dq=vet+pharmacology&ots=0
SfC5CAS4J&sig=1l9ZFCc-8v6dqrw4xUqOwOQtkKg
4. Cunningham, F. M., Elliott, J., & Lees, P. (2010). Comparative and veterinary
pharmacology (Vol. 199). Berlin: Springer. Očitano 24.03.2024. Dostupno na
https://link.springer.com/content/pdf/10.1007/978-3-642-10324-7.pdf
5. Maddison, J. E., Page, S. W., & Church, D. B. (Eds.). (2008). Small animal clinical
pharmacology (Vol. 5). Elsevier Health Sciences. Očitano 24.03.2024. Dostupno na
https://books.google.com/books?
hl=sr&lr=&id=RpsROVqemk8C&oi=fnd&pg=PR6&dq=vet+pharmacology&ots=bT
f96ybaUn&sig=XDRcmL0xSiVAnbDMzxva8Jce2k8

25
26