Professional Documents
Culture Documents
Фармакологија
Семинарски рад
ОПШТИ АНЕСТЕТИЦИ
Професори: Студенти:
х х
1. Општи анестетици.............................................................................................2
Елиминација.........................................................................................................4
Респираторни систем...........................................................................................6
Кардиоваскуларни систем...................................................................................6
Мускулаторно-скелетни систем.........................................................................7
Хепатобилијарни систем.....................................................................................7
Бубрежни систем.................................................................................................7
Халотан.................................................................................................................7
Енфлуран..............................................................................................................8
Изофлуран............................................................................................................8
Азотни оксидул....................................................................................................8
3. Интравенска анестезија...................................................................................10
3.1. Бензодиазепини...............................................................................................10
Етомидат.............................................................................................................11
Пропофол............................................................................................................11
Тиопентон-натријум..........................................................................................11
Кетамин...............................................................................................................11
4. Неуролептаналгезија и неуролептанестезија................................................13
Интравенозна примена......................................................................................14
Перорална примена...........................................................................................14
Закључак.....................................................................................................................17
Литература..................................................................................................................18
Увод
4
5
1. Општи анестетици
6
2. Инхалациона општа анестезија
7
Плућна вентилације – када је минутни волумент повећан, парцијални
притисак и брзина апсорпције је већа.
Преузимање анестетика у крви – због танког слоја алвеоларне
мембране, омогућава брз проток гасова и пара. Посебно је успорено у
присуству ателектаза и емфизема плућа.
Брзина проласка кроз алвеоларну мембрану у плућима –
детерминисано је деобним коефицијентом лека за крв и гасну фазу.
Минутни волумент срца и плућна циркулација – повећан минутни
волумент помаже брже пражњење из алвеола.
Парцијални притисак анестетичког средства у артеријској и венској
крви – када се парцијални притисак повећа успорава се брзина
ресорпције.
Елиминација
Приликом елиминације, фактори који утичу на степен ресорпције, и овде
обављају функцију. Овај процес је обрнут него ли код ресорпције. Када анестетик не
буде више унет у органита, парцијални притисак убрзо опада и последично долази до
дифузије медикамента из крви у плућа.Дисање омогућава убрзање елиминације
анестетика.
8
Инхалациони анестетици, као што су хлороформ, изофлуран и севофлуран,
сматрају се да делују на различите типове јонских канала у мембранама нервних
ћелија, што им омогућава да модулишу електричну активност тих ћелија. Они
дејствују и на глутамат и ГАБА (гама-аминобутерна киселина) рецепторе, који су
одговорни за пренос нервних импулса. Ово доводи до измене синаптичке преносе
информација и блокаде болних стимулуса.
9
повишен тонус мишића, могућа појава аутоматских покрета без обзира на несвест
пацијента. Одговарајућом премедикацијом, ово стање може да се избегне.
III. Стадијум ХИРУРШКА АНЕСТЕЗИЈА – последица дејства анестетика на
кичмену мождину, а почиње апстиненцијом спиналних рефлекса и атонијом
скелетних мишића, а дисање је регуларно и успорено односно такозвано
аутоматско дисање. Стања која прате овај стадијум су гашење рефлекса гутања,
кашљања и повраћања и у том стадијуму је могућност обављања хируршких
интервенција.
IV. Стадијум МЕДУЛАРНА ПАРАЛИЗА или КОЛАПС – последица предозирања
анестетицима, чије су последице потпуна парализа продужене мождине и
можданог моста у којима су локализовани витални центри. Последица је
неправилан срчани рад, нагли пад крвног притиска, парализа дисања, попуштање
сфинктера, ширење зеница које су без реакција на светлост, а кожа је хладна и
цијанотична. Неопходна реанимација!
Респираторни систем
Инхалациони анестетици се примарно примењују као агенси за анестезију у
дихателном систему. Они изазивају аналгезију (одсуство бола) и мускулаторну
релаксацију у респираторним мишићима, што олакшава интубацију и контролу дисања
током оперативних процедура.
Кардиоваскуларни систем
Инхалациони анестетици могу утицати на кардиоваскуларни систем као и
други агенси за анестезију. Они могу изазвати дилатацију периферних крвних судова,
што може довести до снижења крвног притиска. Ово је од посебног значаја за
пацијенте са одређеним кардиоваскуларним проблемима, као што су хипотензија или
срчане аритмије.
10
Централни нервни систем
Инхалациони анестетици делују на централни нервни систем тако што
депримирају нервне функције, што води до аналгезије, амнезије и губитка свести. Они
могу модулисати рад различитих рецептора у мозгу и кичменој мозгу, укључујући
ГАБА рецепторе и глутаматне рецепторе.
Мускулаторно-скелетни систем
Инхалациони анестетици могу изазвати мускулаторну релаксацију, што
олакшава хируршке процедуре и интубацију. Они могу деловати директно на скелетне
мишиће, смањујући њихов тонус и контракцију.
Хепатобилијарни систем
Инхалациони анестетици се могу метаболисати у јетри, али њихов утицај на
функције јетре је обично минималан. Међутим, у неким случајевима, они могу
изазвати хепатотоксичност или друге не жељене ефекте на јетру.
Бубрежни систем
Инхалациони анестетици се излучују преко бубрежног система у свом
непромењеном облику. Међутим, они могу утицати на бубрежну перфузију и
функцију, што може довести до промена у излучивању урине и функцији бубрега.
11
користи у комбинацији са другим анестетикама и лековима за стабилизацију крвног
притиска и друге функције.
Енфлуран
Енфлуран је такође инхалациони анестетик који се користи за општу анестезију
током хируршких процедура. Једна од његових основних компоненти је халогеновани
етер. Као и други инхалациони анестетици, енфлуран делује на централни нервни
систем, изазивајући аналгезију, амнезију и мускулну релаксацију.
Изофлуран
Изофлуран је још један инхалациони анестетик који се користи за општу
анестезију током хируршких процедура. Он такође делује на централни нервни систем,
индукујући аналгезију, амнезију и мускулну релаксацију.
12
прилагођава индивидуалним потребама сваког пацијента и специфичним условима
операције.
Неки анестетици могу имати негативан утицај на бубрежни функције, што може
довести до оштећења бубрега или прогресије постојећих бубрежних болести.
13
Поред тога, неки анестетици могу изазвати хепатотоксичност и довести до
оштећења јетре.
3. Интравенска анестезија
14
3.1. Бензодиазепини
Бензодиазепини су седативи који успоравају и ублажавају реакцију код особа
код које су примењене. Проблем са седативима јесте тежак мамурнук након буђења.
Етомидат
Представља дериват имидазола и проузрокује брзу уводну анестезију са
минималним променема дисања и кардиоваскуларних функција. Липосолубилан
елемент који се у концентрацији од 90% избацује урином у облику метаболита. Делује
након неколико секунди изазивајучи хипнозу и опијеност. Нежељени ефекти су појава
мионуклеуса и супресија адренокортикалне функције.
Пропофол
Сличан је интравенским барбитуратима по питању брзине наступања и
нестајања. Не узрокује повраћање, кумулативне ефекте или успорено буђење.
Биолошко полувреме овог елемента је 2-8 минута, а време полуелиминације је 1-3
сата. Изазива значајну хипотензију, а уколико се јави преосетљивост манифестује се у
виду копривњаче и бронхоспазма. Мана ове супстанце је висока цена.
15
Тиопентон-натријум
Краткотрајни општи анестетик који је завистан од количине лека и брзине
његовог убризгавања. Што је брже убризгавање, то је и седација бржа. Опоравак је брз
и проузрокује само поспаност. Брзо се елиминише из крви јер се распоређује по
периферним ткивима. Пацијент може да се пробуди након 5-10 минута, а пацијент није
одмах способан да хода. Нежељени ефекти су депресија и застој дисања, неправилност
срчаног рада, некроза ткива и др.
Кетамин
Кетамин или циклохексиламин има психотропно дејство и представља предмет
злоупотребе. Фунција му је у ометању дејства глутаминске киселине у ЦНС-у. Када се
апликује настаје истовремено аналгезија и амнезија, при томе да је тонус очуван а
некада и повећан. Осећаји који подсећају на губитак екстремитета за пацијента назива
се дисоцијативна анестезија. Дисање је правилно, али постоји ризик од депресије
дисања. Ефекти крећу 5-10 мин од и.в. апликације или 10-20 након интрамускуларне
апликације. Нежељени ефекти су узбуђење, живахност, непријатни снови и буђења.
Користи се у дечијој хирургији највише за дијагностичке и терапијске процедуре.
16
4. Неуролептаналгезија и неуролептанестезија
17
4.1. Опиоидна аналгетичка анестезија
Интравенозна примена
Перорална примена
Неки опиоиди се могу применити у облику таблета или капсула за пероралну
употребу. Ово се најчешће користи за постоперативну контролу бола или за лечење
хроничног бола.
19
4.3. Преанестетичка медикација
Преанестетичка медикација представља примену одређених лекова или других
терапијских поступака пре почетка анестезиолошке процедуре. Ова медикација има за
циљ да припреми пацијента за анестезију и операцију, у циљу максималног комфора,
безбедности и успешности процедуре. Главни циљеви преанестетичке медикације
укључују смањење анксиозности и страха, подешавање медицинских стања,
подешавање физиолошких параметара и припрему анестетског тима. У основи,
преанестетичка медикација је важан дел процеса анестезије који има за циљ да осигура
безбедност и комфор пацијента током операције или друге медицинске процедуре.
20
Закључак
21
Литература
22