Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац –

одсек Ћуприја

Семинарски рад

Психологија

УЛОГА ЛИЧНОСТИ У КРЕИРАЊУ МЕЂУЉУДСКИХ

ОДНОСА

Професор: Студенти:

Х Х

Ћуприја, 2023.
 Садржај
1. Увод.....................................................................................................................1

2. Личност...............................................................................................................2

2.1. Развој личности..........................................................................................2

3. Личност и социјализација.................................................................................3

4. Личност и међуљудски односи.........................................................................4

4.1. Личност одређује међуљудске односе.....................................................4

4.2. Међуљудски односи одређују личност....................................................4

5. Закључак.............................................................................................................6

6. Литература..........................................................................................................7
 1. Увод
“Личност је јединствена организација особина(црта), која настаје у интеракцији
јединке и средине и одређује општи, за појединца карактеристичан начин понашања.”
– Миловановић Р., (2005). Медицинска психологија. Уџбеник за студенте медицинске
школе, стр. 123.

Амерички психолог Олпорт (G. Allport) сматра да је личност „динамичка

организација таквих психо-физичких система у индивидуи који одређују њено
јединствено прилагођавање својој околини“.

Израз личност се употребљава од XVII века као резултат друштвених процеса

који су донели већи степен слободе човеку, као предуслов за самосталнији и његов
слободнији развитак, што је неопходно за формирање и развитак његове
личности.

Човек је у свом животу припадник многих друштвених група, а оне могу бити
породичног, образовног, пријатељског, пословног и других карактера. Тип групе
диктира присуство одређених друштвених односа.

3
 2. Личност

Личност представља карактеристичан те јединствен начин понашања неке

особе у ужој дефиницији. То је јединствена организација особина која се формира
узајамним деловањем јединке и средине и на тај начин одређује начин понашања за
сваког појединца у ширем смислу.

Постоје 2 схватања структуре личности: личност као организација особина и

личност коју чини систем црта. Црте личности представљају опште, трајне или
релативно трајне особине које се утврђују посматрањем понашања у истим или
сличним ситуацијама.

Црте личности представљају:

a) Темперамент – на који начин јединка нешто ради или како. Диспозиција

за начин емотивног реаговања, колико лако и интензивно особа реагује
и представља за појединца карактеристичан начин реаговања који је
уско повезан са наслеђем. Хипократ је описао 4 типа темперамента –
колерички, меланхолички, флегматички и сангвинички тип.
b) Карактер – због чега јединка нешто ради или зашто. Карактерне особине
су изражај вољних особина и остваривање моралних принципа,
углавном се стиче али и наслеђе има значајан удео.
c) Способности – колико јединка добро нешто ради.

2.1. Развој личности

Развој личности је континуирана промена и базира се на претходним
променама, самим тим представљајући основу за наредне. Сам развој траје од рођења
до смрти, јер се човек не рађа као личност.

Развој личности се дешава кроз процес социјализације личности. Сам појам

представња социјално учење, учење у контакту са другима(особе, групе, институције)
и тиме се стичу важне особине за друштвени живот. Особине могу бити позитивног и
негативног карактера.

4
 3. Личност и социјализација

Појам социјализације представља феномен формирања људске јединке под

утицајем социјалне/друштвене средине у којој се се биолошки незрела јединка
трансформише у личност односно одраслог и компетентног припадника једне
друштвене заједнице.

Главне изворе социјализације представљају култура и друштво. У оквиру

културе разликују се имплицитна(морална начела и забране) и експлицитна(установе,
институције, оруђа итд.), док друштво са друге стране настоји да обликује појединца
кроз агенсе социјализације попут породице, вртића, школе, вршњака и других.

Крајњи резултат процеса социјализације јесте зрело, друштвено, морално и

особено људско биће, које је развило универзалне људске одлике и јединствену
личност. Дакле, поред бројих теорија психолога(Фројд, Фром, Јунг, Маслов и други),
сви се слажу да чврсто интегрисана, реалистична, уравнотежена, социјализована,
емоционална, интелектуална и социјална особа заправо чини психолошки профил
зреле личности.

5
 4. Личност и међуљудски односи

Тип међуљудских односа детерминисан је од стране више фактора: понављање

културолошких образаца кроз историју(доминација и подређеност), таласи и клима
друштвених организација који подстичу на развијање одређениих типова људских
односа(нпр. компетитивност и кооперативност) или природа активности групе која је у
центру интересовања, у одређеном степену утиче на облике односа у групи. Осим ових
фактора, несумњиво је да ће фактор личности играти незаобилазну улогу и објашњење
интерперсоналних односа. Здраворазумно је да уколико особине личности у највећој
мери одређују све човекове активности, да ће тако бити и кључан фактор у његовим
односима са другим људима. Веза међуљудских односа и личности се гледа кроз: 1)
личности или 2) међуљудске односе.

4.1. Личност одређује међуљудске односе

Личност, зависно од гледања, може се посматрати као интегрални елемент(све
карактеристике личности подводимо под један тип) и личност као збир мноштва
особина. Код интегралног типа личности, она одређује све међуљудске односе, али
када се личност гледа као скуп особина, међуљудски односи зависиће од присутности
и степена замашности особина које су релевантне за интерперсоналне односе.

4.2. Међуљудски односи одређују личност

Почетак рада нагласио је да на процес формирања личност и на развој њених
битних одлика значајно утичу међуљудски односи. Културни обрасци подстичу
формирање личности преко интеракције деце(и младих) са родитељима, наставницима,
професорима, вршњацима, пријатељима и др.

Хари Стек Саливан(енгл. Harry Stack Sullivan, 1892-1949), оснивач

интерперсоналне школе у психијатрији, наглашавао је значај односа у групи за развој и
схватање личности. Залагао се да проучавање у психијатрији не би требало да пође од
појединца, јер изоловани појединац не постоји и да се што му се дешава, дешава се у
међуљудским односима и да јединица проучавања би требало да буду (међу)људски
односи. Људски односи су сложено поље састављено од друштвених и културних
6
фактора, али и личних карактеристика особа које су укључене у њу. Личност се
изражава и гради у међуљудским односима и чини хипотетички ентитет, а јединка ван
интерперсоналне ситуације јесте само фикција.

Један од примера да су међуљудски односи значајан чинилац за раѕвој

личности, посебно у раном добу живота јесу типови односа родитеља и дете, где се
значајно форсира развој одређених особина личности.

7
 5. Закључак

Личност представља организацију особина која се формира узајамним

деловањем јединке и средине, одређивајући општи, за јединку карактеристичан начин
понашања. Формира се под утицајем властитих активности човека и његове природне
и друштвене средине, базирајући се на биолошким особинама које је су део генетске
диспозиције.

Социјалне факторе, који имају важну улогу у формирању личности, чине

породица, школа, вршњаци, медији, (не)успех у интересовањима и активностима којих
је појединац део, психосоцијалне особине колектива у ком борави, социјални положај,
култура и религија којима је окружен и други.

Личност, међуљудски односи и културни обрасци су неизбежно повезани и тако

чине једну сложену целину. Немогуће је тачно утврдити који од ова 3 феномена је
најпресуднији за моделовање другог или трећег, јер су међусобно у корелацији,
узајамно делују један на другог и немогуће их је посматрати изоловано.

У случајевима издиференцираних личности, личност је динамичнија од односа,

чинећи кључни феномен и у већој мери узрочни чинилац. Личност поприма у
међуљудским односим и од ње зависи у коликој мери. Културни обрасци, међуљудска
клима и други фактори не могу одређивати у толикој мери ће појединац попримити
подстицаје за обликовање или подстицаје за индивидуализацију, па све то остаје
привилегија појединца. Личност је заправо кључни феномен у тријасу са културом и
међуљудским односима.

8
 6. Литература

Непознат аутор, (2009). Улога личности у изградњи међуљудских односа,

Семинарски рад. Нови Сад. Очитано 28.10.2023.
Доступно на https://www.scribd.com/document/42360825/Uloga-Licnosti-u-Kreiranju-
Medjuljudskih-Odnosa

Бојановић, Р.(1998). Психологија међуљудских односа, Београд: Центар за

примењену психологију Друштва психолога Србије. Очитано 28.10.2023.
Доступно на https://books.google.rs/books/about/Psihologija_me
%C4%91uljudskih_odnosa.html?id=-t1XGgAACAAJ&redir_esc=y

Миловановић Р., (2005). Медицинска психологија. Уџбеник за студенте

медицинске школе, стр. 123.

Сердар, К. (2022). Важност комуникације и међуљудских односа,

Специјалистички дипломски стручни рад. Карловац: Велеучилиште у Карловцу.
Очитано 28.10.2023.
Доступно на https://zir.nsk.hr/islandora/object/vuka:2446