KONCEPTUALNI I METODOLOŠKI OKVIR PSIHOLOGIJE

LIČNOSTI
Nastanak psihologije licnosti kao posebne naucne discipline
Na proučavanje ličnosti veliki uticaj su imale tri intelektualne teme dominantne u 19.veku:
- verovanje u individualizam
- interesovanje za iracionalno i nesvesno
- naglasak na merenju

INDIVIDUALIZAM-

Zapadna filozofska klima isticala individualizam – svaka individua važna i jedinstvena

U srednjem veku ljudi su imali svest o sebi isključivo kao delu rase, porodice, klase, neke
socijalne grupe
U doba renesanse ljudi su sebe počeli da prepoznaju kao individue, a ne samo kao deo
šire društvene zajednice
Iz ugla individualizma osoba se posmatra koa jedno telo, a sve ostalo (okruženje,
porodica, institucije, kultura) posmatra se kao “spoljašnje” odvojeno od individue
Spoljašnje okruženje postoji samo kao unutrašnja reprezentacija ili objekti ostvarenih
odnosa individue
Individualistička perspektiva – neophodan uslov za pojačano interesovanje za psihički
život pojedinca
Ipak ne treba zanemariti da – svaka osoba je jedinstvena, u nekim aspektima svaka osoba
nalikuje drugim osobama, a u nekim aspektima svi ljudi su slični.

Iracionalno I nesvesno

Romantizam 19. veka naglašavao je važnost iracionalnosti, spontanosti i impulsivnosti (Gete, Šiler,
Bajron, Niče itd.)

U psihologiji taj uticaj je najočigledniji u okviru psihoanalize

Frojd nije otkrio postojanje nesvesnog ali je njegova deskripcija ovog fenomena uticala na uobličavanje
kulturne i filozofske misli 20.veka

U okviru psihologije, koncept nesvesnog je preživeo do današnjeg dana u vidu implicitnih ili automatskih
procesa koji operišu izvan svesnog iskustva

Merenje
Naglasak na preciznosti i merenju bio je prioritetan u radovima Galtona, Torndajka, Binea,
Vudvorta (prvi inventar samoprocene usmeren na procenu osobina ličnosti)
Ipak nastojanje da se izmere procesi i pojave složenije strukture kao i oni koji su manje dostupni
svesti, predstavljaju izazov pa mora uključiti određene načine registrovanja i merenja fenomena

Oficijelni nastanak psihologije ličnosti vezuje se za imena Olporta i Mareja

Metodološkom razvoju psihologije ličnosti veliki doprinos je dao Katel

DVA PRISTUPA PROUCAVANJA LICNOSTI

1) Proučavanje individulanih razlika ili dimenzija po kojima se ljudi razlikuju jedni od
drugih, analitički pristup, kvantitativni, nomotetski
2) Proučavanje pojedinih osobina kao jedinstvenih celina, strukturalni pristup,
kvalitativni, idiografski
Vindelband razlikuje dve vrste nauka:
1) Nomotetske – uključuju discipline kao što su fizika, hemija, biologija; traže funkcionalne
principe ili zakone u formi “ako a, onda b”,
2) Idiografske – istorija, književnost i sl.; pokušavaju da sagledaju pojedinačne događaje koji se
ne mogu ponoviti i nikada ne mogu dovesti do determinizma
Problem ove podele je generalizacija

Olport preuzeo ovaj kriterijum i uveo u psihologiju ličnosti pa razlikuje teorije nomotetskog
pristupa i teorije idiografskog pristupa
Teoretičari koji koriste nomotetski pristup opisuju ličnost pomoću osobina koje svi ljudi
poseduju u većem ili manjem stepenu
Pristalice idiografskog pristupa smatraju da ne postoje dve iste osobe i da ličnost mora biti
proučavana u kontekstu njene vlastite ogranizacije, tj. da se ne može porediti sa drugim
osobama
Međutim, teško je napraviti jasnu distinkciju između ova dva pristupa. Npr. Frojdova
psihoanaliza zasnivana na metodi slobodnih asocijacija (idiografski pristup), ali faze
psihoseksualnog razvoja i struktura ličnosti su karakteristike svih ljudi pa stoga psihoanaliza ima
odlike nomotetske teorije

STA JE LICNOST??
Ličnost – konzistentnost i kontinuitet o osobi
Konzistentnost u ponašanju tokom vremena i u sličnim situacijama pruža posmatraču doživljaj
da se kroz situacije radi o istoj osobi.
Uverenje da ono što osoba radi, misli ili oseća ima poreklo u njoj samoj, da postoje faktori
unutar nje koji uzrokuju njeno ponašanje
Upoznati nečiju ličnost znači prepoznati obrasce ponašanja te osobe, što pruža osnov za
zaključivanje o njenim budućim akcijama

DEFINICIJE LICNOSTI
Definicija odražava vrstu ponašanja na koje psiholog usmerava pažnju i vrstu metoda koji će
koristiti proučavajući to ponašanje.
Ne postoji prava ili pogrešna definicija ličnosti
Ne postoji opšta saglasnost ni u pogledu jedinstvene definicije ličnosti
Votson definiše ličnost kao krajnji produkt našeg sistema navika (bihejvioristički pristup) –
celokupno ponašanje ljudi je naučeno, usmerenost na manifestno ponašanje, objektivno
posmatranje ili eksperiment
Olport – ličnost je dinamička organizacija unutar individue onih psihofizičkih sistema koji
determinišu njegovo karakteristično prilagođavanje okruženju (idiografski pristup)
Ajzenk – ličnost je relativno stabilna i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i
telesne konstitucije, koji determinišu individualni proces prilagođavanja spoljašnjem okruženju
(psihobiološki pristup); karakter se odnosi na voljni aspekt, temperament na emocionalni
aspekt, intelekt na kognitivni aspekt, telesna konfiguracija na telesni aspekt
LIČNOST JE SKUP PSIHIČKIH OSOBINA I MEHANIZAMA UNUTAR POJEDINCA KOJI SU
ORGANIZOVANI I RELATIVNO TRAJNI I UTIČU NA INTERAKCIJE I PRILAGOĐAVANJE
POJEDINCA NA INTRAPSIHIČKU, FIZIČKU I SOCIJALNU SREDINU
Licnost je skup psihickih osobina…
Psihičke osobine – karakteristike koje opisuju načine na koje se ljudi međusobno razlikuju
Osobine takođe određuju načine na koji su ljudi međusobno slični
Crte opisuju prosečne tendencije neke osobe
Istraživanja crta ličnosti postavljaju 4 pitanja:
Koliko crta postoji?
Kako su crte organizovane?
Koje je poreklo crta?
Koje su korelacije i posledice crta
Psihičke osobine se korisne iz 3 razloga:
1. One nam pomažu da opišemo ljude
2. Pomažu da objasnimo ponašanje
3. Pomaže da predvidimo buduće ponašanje.

I mehanizama…

Psihički mehanizmi – odnosi se na procese koji se odvijaju u ličnosti

Psihički mehanizmi imaju 3 osnovna sastavna dela:

 Ulaz (ljude čine osetljivim na određenu informaciju iz okoline)

 Pravila odlučivanja (mogu uticati na njihovo razmišljanje o određenim opcijama)
 Izlaz (mogu voditi ponašanje prema određenim kategorijama reakcija)

To ne znači da su sve naše crte ličnosti aktivne celo vreme. U određeom trenutku samo mali broj crta
ličnosti je aktivan

Unutar pojedinca…
Ličnost je nešto što pojedinac nosi u sebi tokom vremena, od jedne do druge situacije
Definicija ličnosti naglašava da se izvori ličnosti nalaze unutar pojednica, i da je zato ličnost stabilna kroz
vreme i u određenoj meri konzistentna u različitim situacijama

Koji su organizovani I relativno trajni…

Organizovani znači da psihičke osobine i mehanizmi neke osobine nisu jednostavan i slučajan zbir
elemenata
Ličnost je organizovana jer su osobine i mehanizmi međusobno povezani na koherentan način
Psihičke osobine su relativno trajne u vremenu, naročito u odrasloj dobi i uopšteno konzistentne u
različitim situacijama

I koji uticu…
Crte i mehanizmi ličnosti mogu uticati na živote ljudi (kako se ponašamo, kako vidimo sebe, kako
razmišljamo o svetu oko sebe, kojim ciljevima težimo itd.)
Crte ličnosti se mogu shvatiti kao sile koje utiču na to kako mislimo, osećamo i ponašamo se.
Na interakcije pojedinca…
Priroda interakcije pojedinca i okoline je složena
Interakcija uz različite situacije podrazumeva:
1. Percepciju (kako vidimo ili interpretiramo okolinu)
2. Selekciju (način na koji biramo situacije u koje ćemo ulaziti)
3. Evokaciju (reakcija koju izazivamo kod drugih, često nenamerno)
4. Manipulaciju (način na koji namerno utičemo na druge ljude)

I njegove adaptacije na…

Centralno obeležje naše ličnosti odnosi se na adaptivno funkcionisanje – postizanje ciljeva, suočavanje,
prilagođavanje i nošenje sa izazovima i problemima sa kojim smo suočeni tokom života

Ljudsko ponašanje je cilju usmereno, funkcionalno i svrhovito

Okolinu…
Fizička okolina je često izazov za ljude (npr. direktna pretnja preživljavanju)

Socijalna okolina takođe zahteva našu adaptaciju

Pojedini aspekti okoline koji su važni u nekom trenutku često su determinisani ličnošću

Intrapsihička okolina – naše osećanja, snovi, želje, fantazije

Tri nivoa analize licnosti

Svako ljudsko biće u određenim aspektima je:

Jednako svima drugima (nivo ljudske prirode) - univerzalno

Jednako nekim drugima (nivo individualnih i grupnih razlika) - lično

Različito od svih drugih (nivo individualne jedinstvenosti) – jedinstveno

Ljudska priroda

Ljudska priroda uopšte - Osobine i mehanizmi ličnosti koji su tipični za našu vrstu i koje poseduje svako ili
gotovo svako (sposobnost govora, želja da se pripada nekoj socijalnoj grupi)

Postoji mnogo načina na koje je svaka osoba jednaka svim drugim osobama pa nam razumevanje te
jednakosti omogućuje i razumevanje temeljnih principa ljudske prirode

Indicidualne I grupne razlike

Dimenzije individualnih razlika – Načini na koje su ljudi slični nekim drugim ljudima
Ličnost može da se proučava opažanjem razlika među grupama – ljudi koji pripadaju određenoj grupi
mogu imati neka zajednička obeležja ličnosti kojima se razlikuju od ljudi iz neke druge grupe

Jedinstvenost pojedinca

Ne postoje dva pojedinca koja imaju identičnu ličnost

Svaki pojedinac ima neke lične karakteristike koje ne dele ni sa jednom drugom osobom na svetu

Treba li pojedince ispitivati:

- nomotetski – statističko upoređivanje pojedinaca ili grupa, zahteva uzorak ispitanika na kojima se
sprovodi istraživanje (univerzalne ljudske karakteristike, individualne i grupne razlike)

- idiografski – usmerena na jednog ispitanika, pokušavajući da se uoče opšti principi koji se manifestuju u
jednom životu tokom vremena (jedinstvenost pojedinca)

Sest domena znanja o ljudskoj prirodi

Biološki domen (genetika, psihofiziologija i evolucija)

Intrapsihički domen (unutrašnji, nesvesni procesi)

Kognitivno-iskustveni domen (svesni unutrašnji procesi: stavovi,uverenja, poimanje sebe...)

Socijalni i kulturni domen (socijalne, kulturne i polne uloge u društvu)

Dispozicioni domen (dimenzije ličnosti)

Domen prilagođavanja (prilagođavanje na svakodnevne događaje)

Teorije licnosti

Svaka teorija je sastavljena od međusobno povezanih koncepata ili ideja koji opisuju neki fenomen

Veze među konceptima poseduju određen stepen generalizacije

Teorije se zasnivaju na određenim pravilima

Teorije mogu biti: deskriptivne, eksplanatorne i kauzalne

Deskriptivne teorije-najmanje značaja u psihologiji ličnosti. Osnovna uloga teorije je pružanje

objašnjenja.

Kauzalne teorije bi trebalo da poseduju mogućnost predikcije fenomena

Problemi structure- osobine licnosti

Osobina ličnosti predstavlja najčešći strukturalni element mnogih teorija ličnosti

Teorije ličnosti se razlikuju po vrsti jedinica ili strukturalnih koncepata koje koriste, kao i po načinu na
koji konceptualizuju organizaciju tih jedinica (složeni i jednostavni sistemi, hijerarhijska organizacija itd.)

Najčešći zajednički element je koncept osobine ličnosti

Olport prvi pokušao sistematizaciju oblasti proučavanja ličnosti

Olport je definisao osobine ličnosti kao osnovne determinante ponašanja. Osobine ličnosti predstavljaju
stabilne internalne karakteristike koje uzrokuju ponašanje i poseduju stabilnost u vremenu i situacijama

Osobine ličnosti – ponašanje = kauzalnost

Osobine ličnosti su osnovne motivišuće snage koje determinišu specifična ponašanja

Ovakvu konceptualizaciju prihvatili skoro svi autori u okviru dimenzionalne paradigme (Katel, Ajzenk,
Costa i McCrae).

Dimenzionalno orijentisani autori uglavnom osobine ličnosti definišu kao dimenzije individualnih razlika
sa tendencijom ka konzistentnim obrascima misli, osećanja i akcija

Ovaj stav je suština pojma osobine u dimenzionalnoj psihologiji

Osobine ličnosti predstavljaju osnovu za određeno ponašanje

Što je osobina izraženija, ponašanje ljudi u određenim situacijama bi trebalo da bude upadljivije,
karakterističnije i lakše za procenu

Ponašanje je najčešće indikator na osnovu kog se može zaključiti o postojanju određene osobine

Međutim osobine predstavljaju samo tendenciju, dispoziciju za određeno reagovanje

Da bi se ponašanje ispoljilo, neophodni su spoljašnji uslovi (npr. agresivost)

Osobine nisu apsolutne determinante ponašanja, ali na osnovu učestalosti i intenziteta određenog
reagovanja, može se doneti zaključak o stepenu njihove izraženosti

Osobine u interakciji sa situacionim faktorima doprinose pojavi prolaznih stanja, koja mogu imati veći
uticaj na ponašanje nego bazična osobina (npr. neposredna pretnja iz okruženja dovodi do anksioznosti).

To znači da konzistentni obrasci ponašanja koji su u osnovi neke osobine ličnosti moraju biti stabilni u
dužem vremenskom periodu i u različitim situacijama

Iako se osobine razlikuju od prolaznih raspoloženja i stanja, oni su u visokoj korelaciji.

NOMETOTETSKO I IDIOGRAFSKO SHVATANJE OSOBINE LICNOSTI

Idiografsko shvatanje – insistiranje na idividualizovanosti osobina, nemoguće je ljude porediti jer ne

postoje dve jednake osobine kod dve različite osobe

Nomotetsko shvatanje ne negira osobenost i jedinstvenost, ali se ona smatra produktom jedinstvene
kombinacije kvantiteta, tj. specifične kombinacije stepena izraženosti velikog broja osobina.
Nomotetsko shvatanje dominantnije u psihologiji ličnosti

ODNOS IZMEDJU OSOBINE I TIPA LICNOSTI

Tipološki pristup ličnosti:

1) Hipokrat-Galen – kolerik, sangvinik, melanholik i flegmatik

2) Jung – ekstravertni-introvertni

3) Šeldon – endomorfni, mezomorfni i ektomorfni.

Tipovi se odnose na kategorije, koje su različite i diskontinuirane u odnosu jedna prema drugoj, za razliku
od dimenzionalnog pristupa u kom se osobina ličnosti posmatra kao kontinuum (ekstraverzija-
introverzija).

PROUCAVANJE RAZVOJA LICNOSTI

U psihologiji postoji nekoliko modela razvoja:

- Razvoj je postepen i kumulativan proces. Procesi razvoja najvećim delom su smešteni u samoj osobi.
Rani odnosi sa roditeljima i drugi činioci ostaju trajno u osobi, postaju deo nje. Prošli događaji mogu
uticati na sadašnje

- Verovanje u prvobitno nasuprot skorašnjem. Događaj koji se prvi desio ima veći uticaj na ponašanje
nego neki skorašnji događaj

- Razvoj je usmerena promena, rani događaji su povezani sa kasnijim, promene su postepene,

kumulativne i događaji koji se odvijaju u prvih nekoliko godina života imaju najdugoročnije i najmoćnije
efekte

Iz ideje diskontinuiteta i nemogućnosti redukovanja novih oblika ponašanja na ranije forme, nastali su:

Model priraštaja – pojedine funkcije, strukture ili veštine ne menjaju se kvalitativno tokom vremena.
One u istom obliku postoji i u najranijem uzrastu ali se povećava ili smanjuje njihov intenzitet, u
zavisnosti od konteksta – model kontinuiteta

Model transformacije – razvijeni oblici ponašanja ne mogu biti redukovani na prethodne oblike. Novi
obrasci ponašanja ili sposobnosti zamenjuju one koji su razvijeni u prethodnom stadijumu

Aditivni model – naglašava ulogu sredinskih činilaca u razvoju. Pojava sledeće faze u razvoju ne isključuje
egzistenciju ponašanja iz prethodnog stadijuma.

METODOLOSKI ASPEKTI PROUCAVANJA LICNOSTI

Racionalan model istraživanja sastoji se iz 4 koraka

1. Formulisanje teorijskog problema

 2. Odabir prikladnog istraživačkog metoda; dizajniranje istraživanja
3. Analiza i interpretacija rezultata
4. Korišćenje rezultata u cilju potvrđivanja ili odbacivanje teorije

Goldberg napravio pregled istraživanja usmerenih na procenu ličnosti i u skladu sa tim postavio 3 cilja:

 Identifikacija važnih karakteristika ličnosti koje bi trebalo meriti

 Razvoj mera koje najbolje procenjuju te karakteristike
 Postavljanje procedura za efikasno korišćenje rezultata procene u istraživanju i praksi

PRIKUPLJANJE PODATAKA

Da bi zaključci mogli da se uopštavaju, oni moraju biti zasnovani na proceni velikog broja ljudi, na
uzorcima različite starosti, obrazovanja pa čak i različitih kultura

VRSTE PODATAKA

Katel je smatrao da se podaci o ličnosti mogu prikupiti iz:

L (Life) – podaci iz života, dobijeni procenom od strane drugih

Q (Questionnaire) – podaci dobijeni samoprocenom

T – podaci dobijeni objektivnim testovima

Fiske je izneo taksonomiju 6 vidova procene

1. Samoopis (odnosi se na prošlost)

2. Sadašnje iskustvo
3. Sposobnosti
4. Prethodno ponašanje
5. Posmatranje ponašanja
6. Psihofiziologija

VRSTE PODATAKA

Funder smatra da postoje 4 vrste podataka koje možemo koristiti za proučavanje ličnosti

L – life (podaci iz života, mogu se lako prikupiti, demografske varijable u kojima je izbegnuto davanje
socijalno poželjnih odgovora, tretiraju se kao prediktivne, a ne kauzalne determinante životne situacije,
ličnosti i ponašanja)

O – observer (procena posmatrača, izbegavaju se problemi koji nastaju zbog davanja socijalno poželjnih
odgovora ili predrasuda u vezi sa samoprocenom)

S – self-report (samoprocena, najčešći način prikupljanje podataka je putem upitnika samoprocene,

opravdan za početno testiranje hipoteza, nije dovoljan za detaljno razvijanje teorija)
T – test data (podaci sa testova, podaci koji su dobijeni putem rešavanja određenih zadataka, kao i neke
fiziološke mere)

VARIJABLE LICNOSTI

Varijable ili dimenzije ličnosti mogu se opisati kao definisani aspekti ličnosti, konceptualizovani u vidu
kontinuuma na kom osobe mogu biti rangirane prema stepenu u kom ispoljavaju osobinu

Suprotni krajevi kontinuuma predstavljaju ekstreme procenjene osobine ličnosti

Bilo koja procenjivana osobina ličnosti naziva se varijabla

Najbolji način procenjivanja osobine ličnosti je putem upitnika samoprocene

Odgovori ispitanika na ajteme – manifestne varijable

Analiza manifestnih varijabli – uvid u latentnu strukturu

Konstrukti u psihologiji ličnosti ne mogu da budu direktno procenjivani ili mereni

Odgovori na upitnicima ličnosti, procena od strane drugih, rezultati na objektivnim testovima –

indirektne mere dimenzija ličnosti

Svojstva varijabli – kontinuitet-diskontinuitet, normalna distribucija

2. DISPOZICIJE LIČNOSTI TOKOM VREMENA: STABILNOST, PROMENA I KOHERENTNOST

Sta je razvoj licnosti? Razvoj ličnosti se definiše kao kontinuitet, konzistentnost i stabilnost kod ljudi
tokom vremena i načini na koji se ljudi menjaju tokom vremena.

Tri najvažnija oblika stabilnosti su:

Stabilnost rang poretka

Stabilnost nivoa proseka

Koherentnost ličnosti

STABILNOST RANG PORETKA

Zadržavanje individualne pozocije unutar grupe

Npr. Između 14. i 20. godine većina ljudi postane viša, ali rang poredak visine ima tendenciju ostajanja
prilično stabilnim zato što ovaj oblik razvoja utiče na sve ljude približno isto, dodajući svakome nekoliko
centrimetra

Isto se može primeniti i na osobine ličnosti

Ako ljudi imaju tendenciju zadržavanja svoje pozicije na dominaciji ili ekstraverziji u odnosu na druge
članove svoje grupe tokom vremena, tada postoji visoka stabilnost rang poretka za te karakteristike
ličnosti

Ukoliko ljudi ne uspeju da zadrže rang poredak (ako se submisivni izdignu i potisnu dominantnI), tada će
grupa pokazivati nestabilnost rang poretka ili promenu rang poretka

STABILNOST NIVOA PROSEKA

Ako prosečan nivo liberalizma ili konzervatizma u populaciji ostaje isti sa povećanjem starosti populacije,
tada populacija pokazuje visoku stabilnost nivoa proseka za tu karakteristiku

Ako se prosečan stepen političke orijentacije promeni – ako ljudi kao grupa imaju tendenciju da postanu
više konzervativni kako stare – tada će populacija pokazivati promenu nivoa proseka.

KOHERENTNOST LICNOSTI

Kompleksniji oblik razvoja ličnosti uključuje promene u manifestacijama osobine

Npr. Isti ljudi koji su dominantni sa 8 godina dominantni su i sa 20

Međutim, osmogodišnji dečak manifestuje svoju dominantnost pokazivanjem žilavosti u tuči, nazivajući
protivnike „mekušcima“. Sa 20 godina oni manifestuju svoju dominantnost nagovarajući druge da
prihvate njihove poglede u političkim raspravama, insistiranjem na odabiru aktivnosti

Ovaj oblik razvoja ličnosti – zadržavanje rang poretka u odnosu na druge pojedince, ali menjanjem
manifestacije osobine je – koherentnost ličnosti

Koherentnost uključuje i elemente kontinuiteta i elemente promene – kontinuitet u osobini koja je u

osnovi, ali promenu u spoljašnjoj manifestaciji te osobine

PROMENA LICNOSTI

Nisu sve promene razvoj

Promena ličnosti ima dva definišuća kvaliteta:

 Promene se tipično događaju unutar osobe

 Promene su relativno trajne tokom veremena, a nisu samo privremene

TRI NIVOA ANALIZE LICNOSTI

Tokom vremena, ličnost možemo da proučavamo na tri nivoa analize:

1. Na nivou cele populacije (npr. Faze razvoja prema Frojdu)

2. Grupnih razlika unutar populacije (polne razlike, kulturalne ili etničke razlike)
3. Individualnnih razlika unutar grupa (individualne razlike u razvoju ličnosti)
STABILNOST LICNOSTI TOKOM VREMENA

o Stabilnost temperamenta kod odojčeta

o Stabilnost tokom detinjstva
o Stabilnost rang poretka u odraslom dobu
o Stabilnost nivoa proseka u odraslom dobu
PROMENE LICNOSTI
Istraživanja:
Samopoštovanja
Fleksibilnosti i impulsivnosti
Autonomije, dominacije, vođstva i ambicije
Traženja uzbuđenja
Femininosti
Kompetentnosti
Nezavisnosti i tradicionalne uloge

Uticaj kohorte – društveno vreme u kome ljudi žive

KOHERENTNOST LICNOSTI TOKOM VREMENA

Predvidljive promene u manifestaciji ili ishodima faktora ličnosti tokom vremena čak
iako temeljne karakteristike ostanu stabilne

Istraživanja:
Bračne stabilnosti, bračnog zadovoljstva i razvoda
Alkoholizma i emocionalnih poremećaja
Obrazovanja, akademskog postignuća i prekida studija

Predviđanje promena ličnosti

3.CRTE LICNOSTI I TAKSONOMIJA CRTA

Sta je crta licnosti?

Dve glavne formulacije crta ličnosti:

o Crte ličnosti – interna stvojstva pojedinca koja uzrokuju njihovo ponašanje

o Crte ličnosti – služe za opisivanje trajnih aspekata nečijeg ponašanja, a uzroke tek treba
utvrditi

IDENTIFIKACIJA NAJVAZNIJIH CRTA LICNOSTI

LEKSIČKI PRISTUP – sve crte ličnosti koje su određene u rečniku osnova su na kojoj možemo opisati
razlike među ljudima. Polazna tačka za leksičku strategiju je jezik

STATISTIČKI PRISTUP – za identifikaciju glavnih osobina ličnosti koristi faktorsku analizu ili neku
sličnu proceduru
 TEORIJSKI PRISTUP – istraživači mogu na osnovu neke teorije da prepoznaju važne osobine ličnosti

LEKSICKI PRISTUP

Sve važne individualne razlike biće kodirane u prirodnom jeziku

Dva važna kriterijuma za identifikaciju važnih crta ličnosti:

Frekvencija sinonima – kada jedan atribut ima više pridevskih deskriptora koji ga označavaju, tada je reč
o važnoj dimenziji individualnih razlika (dominаntnost)

Međukulturna univerzalnost – što su individualne razlike važnije za ljudske transakcije, to će u više jezika
postojati reči za njihovo označavanje. Ako je crta dovoljno važna da u svakoj kulturi postoji termin za
njeno opisivanje, reč je o univerzalnoj crti ličnosti važnoj za ljudske odnose i obrnuto

Problemi – postoje brojni termini čije je značenje nejasno ili metaforičko; ličnost se označava sa
različitim vrstama reči (pridevi, imenice, prilozi).

STATISTICKI PRISTUP

Identifikacija glavnih dimenzija ili „koordinata“ na karti ličnosti

Najčešće korišćena statistička procedura za identifikovanje glavnih dimenzija ličnosti je faktorska analiza

Faktorska analiza – identifikovanje skupova ajtema koje međusobno kovariraju, a ne kovariraju sa

drugom grupom ajtema. Cilj je određivanje varijabli koje imaju neko zajedničko svojstvo. Takođe
omogućava smanjivanje velikog broja različitih osobina ličnosti u manji broj faktora koji se nalaze u
njihovoj osnovi. Omogućava organizaciju velikog broja osobina ličnosti

TEORIJSKI PRISTUP

Teorijski pristup za identifikovanje važnih dimenzija individualnih razlika započinje teorijom koja
određuje koje su varijable važne

Teorijska strategija na vrlo specifičan način određuje koje je varijable važno meriti

Npr. pristalicama Frojdove teorije veoma je važno da mere „oralnu ličnost“ i „analnu ličnost“ jer su to
teorijski važni konstrukti; Maslov smatra da je važno meriti individualne razlike u stepenu motivacije za
samoaktualizovanje

U praksi, mnogi psiholozi ličnosti koriste kombinaciju leksičke, statističke i teorijske strategije

TAKSONOMIJA LICNOSTI
Postoji nekoliko desetina taksonomija:

Ajzenkov hijerarhijski model ličnosti

Katelova taskonomija: 16 faktora ličnosti ; Petofaktorski model

AJZENKOV HIJERARHIJSKI MODEL LICNOSTI

Ajznek je razvio model ličnosti koji se zasniva na crtama koje su imale psihofiziološko utemeljenje. Tri
glavne crte su:

Ekstraverzija-introverzija

Neuroticizam-emocionalna stabilnost

Psihoticizam

1. Tipičan ekstravert je socijabilan, voli zabave, ima puno prijatelja, potrebni su mu ljudi sa kojima će
razgovarati, ne voli mnogo da čita niti uči ako je sam, teži uzbuđenjima, u životu koristi svaku priliku,
često se nepotrebno eksponira, dosta je impulsivna osoba, bezbrižan, optimističan, život shvata olako,
ponekad je nepouzdana osoba

Tipičan introvert je tiha osoba, samotnjak, introspektivna, voli knjige više nego ljude, rezervisan je i drži
se na distanci osim prema najbližim prijateljima, planira unapred, nije impulsivan, ne voli uzbuđenja, voli
sređen način života, strogo kontroliše osećanja, retko se agresivno ponaša, pouzdan je, konzervativan

Introverti imaju u većoj meri subjektivni, a ekstraverti objektivni pristup

Introverti ispoljavaju viši stepen cerebralne aktivnosi, a ekstraverti viši stepen bihejvioralne aktivnosti

Introverti pokazuju tendenciju ka samokontroli (inhibicija), a ekstraverti ka gubitku ili nedostatku

samokontrole

2. Visoki skor N karakteriše anksioznost, zabrinutost, loše raspoloženje i depresivnost, osoba je

preterano emotivna, intenzivno reaguje na sve, teško se smiri nakon svakog emocionalnog doživljaja,
reaguje iracionalno, ponekad čak i rigidno

Osoba sa niskim N obično reaguje emocionalno sporije i blaže, a iz svakog stanja uznemirenosti brzo se
vraća u osnovno emocionalno stanje, obično je tiha, uvek sličnog raspoloženja, zna se kontrolisati i ne
zabrinjava se za svaku sitnicu

3. Osoba sa visokim P je usamljenik, kome nije mnogo stalo do ljudi, osoba koja je često “teška“ i koja se
teško prilagođava bilo čemu i bilo gde, može biti surova i nehumana, sa nedostatkom empatije,
neosetljiva, nekada neprijateljska prema ljudima, čak i prema najbližima, ponekad agresivna, voli čudne i
neobične stvari, za opasnost ne mari mnogo, voli da uznemirava druge i pravi budale od njih
Osobe sa visokim P mogu iskazati visoki stepen “kreativnosti “ i “originalnosti“ izražene neobičnim
odgovorima, bizarnim umetničkim radovima

Visok skor postižu i psihotične osobe, posebno šizofrene, kao i osobe u sukobu sa zakonom, pri čemu
psihotične osobe imaju mnogo viši L od prestupnika

AJZENKOV HIJERARHIJSKI MODEL LICNOSTI

Četiri nivoa u opisu organizacije osobina ličnosti

Specifične reakcije (reakcije u svakodnevnm životu, odgovori na eksperimentu itd.)

Navike (specifična ponašanja koja se ponavljaju u sličnim okolnostima)

Osobine (organizacija navika u pojedine osobine)

Opšti tipovi (organizacija osobina u pojedine tipove, ekstraverzija-introverzija)

Za razumevanje biološke osnove ličnosti bitne su dve stvari:

Heritabilnost

Fiziološka osnova

Specifičnost Ajzenkovog modela: pomak od čiste deskripcije i pokušaj da se nađu neurofiziološke

(nasledne) osnove ovih dimenzija

Neuroticizam: eskcitabilnost autonomnog nervnog sistema

Ekstraverzija: dominacija ekscitacije/inhibicije korteksa

Psihoticizam: uticaj nasleđa – visok nivo testosterona i nizak nivo monoamine oksidaze (inhibitor
neurotransmitera)

KATELOVA TAKSONOMIJA: 16 FAKTORA LICNOSTI

Faktorska analiza snažno sredstvo u razvijanju objektivne, naučno utemeljene taksonomije ličnosti

Cilj mu je bio definisati, opisati, objasniti i predvideti sve važne dimenzije individualnih razlika

Faktore ličnosti treba pronalaziti različitim vrstama podataka: samoiskaz, podaci sa laboratorijskih
testiranja

Faktore ličnosti označavao slovima

A – INTERPERSONALNA TOPLINA

B – INTELIGENCIJA

C – EMOCIONALNA STABILNOST
E – DOMINANTNOST

F – IMPULSIVNOST

G – KONFORMIZAM

H – HRABROST

I – OSETLJIVOST

L – SUMNJIČAVOST

M – MAŠTOVITOST

N – LUKAVOST

O – NESIGURNOST

Q1 – RADIKALIZAM

Q2 – SAMODOVOLJNOST

Q3 – SAMODISCIPLINA

Q4 - ANKSIOZNOST

PETOFAKTORSKI MODEL

NEUROTICIZAM- emocionalna reaktivnost, iritabilnost i nesigurnost

EKSTRAVERZIJA - socijabilnost, aktivnost, ambicioznost, asertivnost

OTVORENOST KA ISKUSTVU- intelekt u užem smislu (npr. inteligencija, pronicljivost, kreativnost),

otvorenost za iskustva (npr. radoznalost, maštovitost, liberalnost), neki aspekti kulture, ličnih stavova,
sklonosti i orijentacija (npr. umetnička interesovanja, nekonformizam, progresivne i nekonvencionalne
vrednosti, potreba za raznolikošću iskustava i sl.).

SAVESNOST - potreba za kontrolom (nasuprot impulsivnosti), opreznost, pouzdanost, odgovornost,

sklonost ka napornom radu i postignuću

SARADLJIVOST - ljubaznost, kooperativnost i sklonost pomaganju

4. Teorijski problemi i problemi merenja u psihologiji ličnosti

Teorije crta ličnosti dele tri iste pretpostavke o osobinama ličnosti:

Smislene individualne razlike

Konzistentnost tokom vremena

Konzistentnost u različitim situacijama

1. Psiholozi koji se bave crtama ličnosti prvenstveno su zainteresovani za određivanje načina na koji se
ljudi međusobno razlikuju

Psihologija ličnosti – diferencijalna psihologija (razlike u crtama ličnosti, sposobnostima, sklonostima,

inteligenciji)

Pristup crta ličnosti najviše je matematički i statistički orijentisan, zbog toga što se u njemu naglašava
količina. Ljudi se razlikuju i u količini u kojoj poseduju određene osobine

2. Postoji stepen konzistencije u ličnosti tokom vremena

Mnoge široke dimenzije ličnosti pokazuju znatnu stabilnost tokom vremena

Način na koji se manifestuje osobina ličnosti u stvarnom ponašanju može značajno da se promeni

Redosled rangova – ako svi ljudi pokazuju jednak stepen smanjenja izraženosti određene osobine tokom
vremena, mogu u relativnom odnosu jedni prema drugima svejedno zadržati isti redosled rangova. Npr.
ljudi koji su bili najimpulsivniji u mladosti, biće i dalje najimpulsivniji u odrasloj dobi iako je došlo do
opšteg smanjenja impulsivnosti

3. Psiholozi ličnosti veruju da je ličnost konzistentna iz situacije u situaciju

Postoje brojne rasprave o konzistentnosti u različitim situacijama

Situacionizam – situacija a ne ličnost određuje kako će se osoba ponašati u različitim situacijama.

Ponašanje je više funkcija situacije nego osobina ličnosti

Psiholozi usvojili ideju interakcije osobe i situacije, praksa agregacije ili uprosečivanja kao oruđa za
procenu ličnosti

INTERAKCIJA POJEDINAC-SITUACIJA

1.Ponašanje je u funkciji osobina ličnosti

2.Ponašanje je u funkciji situacionih faktora

U svakoj od ove dve tvrdnje postoji nešto istine

Ponašanje je funkcija interakcije osobina ličnosti i situacionih faktora

Interakcijsko gledište – razlike među ljudima čine razliku tek kada su uslovi za to povoljni

Osobine ličnosti u interakciji sa situacijskim uslovima proizvode ponašanje. Psiholozi odustali od ideje da
mogu predviđati ponašanja „svih ljudi u svakom trenutku“ i prihvatili ideju da mogu predviđati
ponašanja „nekih ljudi u nekim trenucima“
Postoje tri načina na koja ličnost može da bude u interakciji sa situacijama:

1. Situacioni odabir
2. Evokacija
3. Manipulacija
1. Sklonost odabiru situacija u kojima ćemo se zateći
Snajder – sasvim je moguće da nečiji izbor okruženja u kojim će provesti život
odražava osobine njegove ličnosti
Ideja da ličnost utiče na vrste situacija u kojima ljudi provode svoje vreme
podrazumeva da možemo istraživati ličnost proučavanjem izbora koje ljudi donose u
životu. Kada imaju izbora, ljudi obično biraju situacije koje odgovaraju njhovim
ličnostima

2. Određene osobine ličnosti mogu izazvati određene odgovore iz okoline

Ljudi mogu sami da stvaraju svoja okruženja, izazivajući određene odgovore drugih
Ideja evokacije je slična ideji transfera

3. Različiti načini na koje ljudi utiču na ponašanje drugih

Namerna upotreba određenih taktika kako bi se prisilili drugi na nešto, uticalo na njih
ili menjalo njihovo ponašanje
Manipulacija se razlikuje od odabira u tome što odabir uključuje biranje postojećih
okolnosti, dok manipulacija podrazumeva menjanje okoline u kojima već jesmo
Pojedinci se razlikuju u taktikama manipulacije koje koriste – taktika šarmiranja,
tretman ćutanjem, taktika prisile

AGREGACIJA

Proces zbrajanja ili uprosečavanja nekoliko jednokratnih opažanja što rezultira boljim tj. pouzdanijim
merama osobina ličnosti od jednokratnog opažanja ponašanja

Osigurava psiholozima bolje merenje osobina ličnosti od jednokratnog opažanja

Tehnika dizajniranja kako bi se poboljšale mere neke osobine dodavanjem ajtema upitniku ili
dodavanjem opažanja kako bi se prikupio ukupan rezultat. Osobine nisu jedino što utiče na ponašanje,
tj. u bilo kom trenutku, za bilo koje ponašanje, mnogi faktori utiču na to hoće li osoba uraditi jednu stvar,
a ne drugu.

Osobine se odnose na prosečne nivoe nekog pojedinca, tj. osobine ličnosti su prosečne sklonosti
ponašanju na određene načine