Тема семинарског рада: Структуре личности

Трећа група струковних радних терапеута

1. Увод

2. Филип Петковић 44/23 - Појам и дефиниција личности (схватање о

структури личности, проблеми које изучава психологија личности);
3. Јована Пауновић 32/23 – Шта су црте личности и које постоје?
4. Лука Средановић 46/23 – Темперамент;
5. Јован Крстић 42/23 – Карактер;
6. Денис Кљајић 39/23 – Способност;
7. Димитрије Радосављевић 33/23– Телесна конституција;
8. Карим Јалла –Како је виде конгвинисти?
9. Кристина Радосављевић 40/23 – Фројдово схватање ( идентитет, его,
суперего );
10. Марина Петровић 36/23 – Идентитет и врсте идентитета;
11. Вања Туфегџић 34/23 – Свест о себи;
12. Петар Дабарчић 41/23 – Патолошке црте личности;
13. Закључак
14. Литература
1. Увод

Најстарије значење личност је:” Изглед некога, како се неко показује и чини
другима.” И реч персона има порекло у овом значењу. Персоном се називала
најпре маска у позоришним представама које су користили глумци и глумице у
старом Риму, како би нагласили особине лика. Свака маска је била повезана са
карактером у комаду и служила је као начин припремања гледалаца за стања ума и
понашања која је карактер приказивао. Међу псохолозима постоје велике разлике у
дефинисању појма личности. Неки псохолози посматрају личност кроз способности
човека. Бројни су аутори који наглашавају само унутрашњу основу
понашања(унутрашње узроке понашања).

Постоје аутори који наглашавају само биолошку основу личности(урођене

диспозиције,тј. Наследну основу и инстикте) за разлику од оних који говоре о
личности из угла и улоге срединских и нарочито социјалних фактора у њеном
развоју. Као што на пример Саливен тврди да “личност није само биолошки, већ
социјални организам који се формира у ссоцијалној средини и у међуљудским
односима.”

Други дефинишу личност изучавајући све оно што покреће на активност(мотиви,

потребе, нагони...) наглашајући динамички караткер. По Олпорту “Личност је
динамичка организација оних психофизичких система унутар индивидуе који
одређују њено карактеристично понашање и њен карактеристичан начин
мишљења”. Под психофизичким системима Олпорт подразумева релативно трајне
карактеристике појединца које имају и физиолошку основу(предтављају
диспозиције) и најтачније их је означити као црте или особине личности. Он жели
да истакне да за појединца карактеристични психофизички системи(црте или
особине) делују као покретачи на активност.

1
2. Појам и дефиниција личности (схватање о структури
личности, проблеми које изучава психологија личности)

Личност је јединствена организација особина која се формира узајамним

деловањем јединке и средине, одређује начин понашања за сваког појединца.
Укратко, личност је карактеристичан начин понашања сваког појединца.

Психологија личности проучава понашање у целини, начин понашања сваког

појединца.

Психологија личности проучава 3 групе проблема, а то су: структура личности(које

су јединице личности и како су повезане), динамика личности(које снаге покрећу
на активност), развој личности (који од фактора има какав значај за формирање
личности). Психологија личности подразумева да су особине личности релативно
трајне, повезаност и зависност особина, јединствена организација особина, особине
се формирају током живота и да организација утиче на поступке и доживљаје.

Структура личности има два схватања, а то су; личност је организација особина и

личност чини систем црта. Личност је јединствена организација особина која се
формира узајамним деловањем јединке и средине, одређује начин понашања за
сваког појединца. Укратко, личност је карактеристичан начин начин понашања
сваког појединца.

Слика бр. 1- Личност

2
3. Шта су црте личности и које постоје?

Црте личности су основне градивне јединице структуре личности. Црте су

релатино трајне и релативно опште особине личности, одговорне за доследност
понашања у сличним ситуацијама. По Олпортовој дефиницији црте могу бити црте
карактера(објашњавају зашто неко нешто чини, посебно у интерперсоналним
односима), црте темперамента(објашњавају како неко нешто чини) и
способности(колико успешно неко нешто неко чини).
Бројна истраживања током задњих деценија у области психологије индивидуалних
разлика(савремена психологија личности) довела су до налаза да се личност може
описати са пет великих црта или базичних димензија. Свака од ових базичних
димензија укључује низ специфичних црта личности и склоности ка одређеним
патернима понашања. Те димензије су: Неуротицизам, екстраверзија, отвореност,
сарадљивост и савесност. Неуротицизам је генерална склоност да се доживе
негативна осећања као што су: анксиозност, депресивност, узнемиреност, љутња,
осећај кривице и повређеност. Мушкарци и жене који имају изражену црту
неуротицизма више су склони ирационалним идејама, слабије контролишу своје
импулсе и имају слабије капацитете за превладавање стреса. Екстраверзија се
односи на друштвеност и социјабилност. Екстравертне особе преферирају велике
скупове људи, причљиве су и комуникативне, самопоуздане, активне, воле
узбуђења, по природи су веселе и оптимистиче особе, импулсивне и особе пуне
енергије. Отвореност као црта личности укључује естетску осетљивост,
интелектуалну радозналост, имагинативност, преференцију различитости, потребу
за променом, независност мишљења, склоност недогматским ставовима и
толеранцију двосмислености. Особе отвореног духа су отворене како према
унутрашњим доживљавањима тако и према спољашњим догађањима. Њихов живот
је богат доживљајима, ове особе су склоне експериментисању, новим идејама и
неконвенционалним вредностима. Ове особе интензивније доживљавају како
позитивне тако и негативне емоције. Спремне су да ауторитет доводе у питање,
отворене су за прихватање нових идеја и вредности, што не значи одсуство
принципијалности и доследности. Особе ниске на овој димензији личности су
конвенционалног изгледа и понашања, склоне конзервативним ставовима,
преферирају познато у односу на ново. Емоционалне реакције су им умереније.
Интересовања су им сужена и мање интензивна.Сарадљивост – сарадљива особа је
базично алтруистична. Она се симпатише и саосећа са другим људима, има потребу
да им помогне и верује да ће и други људи према њој бити исто тако великодушни.
Особа ниска на димензији сарадљивости је егоцентрична, скептична у погледу
других, антагонистички и такмичарски настројена.Савесност као једна од базичних
димензија личности се огледа пре свега у индивидуалним разликама у процесима
планирања, организације и извршавања задатака као аспекта самоконтроле.
Савесне особе су снажне воље, усмерене ка неком циљу, скрупулозне, тачне и
поуздане.
 3
4.Темперамент

Темперамент се најчешће користи као један од најважнијих параметара при

описивању нечије личности. Темперамент је начин на који одговарамо на свет који
нас окружује, он је резултат и место сусрета нашег ја и сољног света-заправо-
феноменологија нашег реаговања.
Под темпераментом најчешће подразумевамо нечију природу, нарав или урођене
односно устаљене обрасце понашања и ступања у односе са другима. Исто тако,
може да означава склоност ка одређеном расположењу , као и начин одношења
према том расположењу. У питању је склоп менталних, физичких и емоционалних
црта нечије личности.
У домену психологије, под темпераментом се подразумевају преовлађавајући
квалитет или квалитети који раздвајају особе од особе или групу од групе;
доследне разлике у понашању појединаца који негде имају биолошку(еволутивно и
генетски одређену) основу и прилично су независне од процеса учења у току
живота, система усвојених вредности и заузетих ставова, који их могу тек донекле
изменити и прилагодити друштвено наметнутим нормама. Темперамент је спој
реактивности и саморегулације, при чему реактивност подразумева спонтано
реаговање изазвано спољашњим стимулсима, а саморегулација покушај утицања на
ту реактивност. Темперамент као параметар показује значајну стабилност током
читавог живота, почев од детињства па надаље. У питању је база, срж, суштина
која представља константну и одређује нечију личност, испод свих тих друштвено
установљених и наметнутих велова образаца понашања.
Сангвичан темперамент- обележен је крвљу, а везује се за елемент ваздуха- у
питању су дружељубиве особе које воле људе, веома енергичне и
оптимистичне,које уносе живот у групу људи у којој се налазе, али им дисциплина
није јача страна- лако се наљуте, али се брзо и одљуте и склоне су претеривањима.
Колеричан темперамент- обележен је жутом жучи, а везује се за елемент ватре- у
питању су ауторитативне особр, које воле да владају, брзо се љуте и, њихова
осећања су снађна и дубока,песимистични су.
Меланхоличан темперамент- одрећен је црном жучи, а његов елемент је земља- код
њих преовлађују мрачна и тужна расположења, нису претерано дружељубиви,
имају дубока и негативна осећања.
Флегматичан темперамент- обележен је лимфом или флегмом, а његов елемент је
вода- флегматици имају знатно позитивнија осећања од меланхолика, али су
хладнокрвни, њихов систем реаговања на спољашње надражаје је успорен, они су
спори, мирни и уравнотежени.
 4
5. Карактер

И израз карактер употребљава се у психологији у више различитих значења. Понекад се

изједначавају појмови личности и карактера. Раније је у енглеској психолошкој
литератури изразом карактер означаван збир свих психичких особина неке особе. Још и
данас се термин карактер употребљава веома често у овом значењу у француској и
немачкој психологији. Кречмер, на пример, свом делу у коме говори о личности(у целини)
даје наслов Телесна конституција и карактер. И у совјетској стручној литератури
означавају се тим термином најбитније особине појединца које дају печат целокупном
његовом понашању. Покушава се донекле да се направи разлика између појмова личности
и карактера, али та разлика остаје веома неодређена.
Често се изразом карактер означавају вољне или конативне особине човека, па се као о
особинама карактера говори о упорности, одлучности, доследности у понашању,
иницијативности и сличним особинама. Још 1915. године један истраживач(Е. Webb )
указао је нато да постоји такозвани W-фактор. Тај фактор се, по њему, огледа у већој или
мањој упорности у задовољавању мотива. И познати енглески психолог Спирман (C.
Spearman) прихватио је да, поред фактора опште способности (интелигенције), постоји и
општи вољни фактор, који се манифестује у карактерним особинама. Већи број америчких
аутора сматра да управо због тога што се изразом карактер означава морална страна
личности, тај термин не треба уопште употребљавати у психологији.
Да се особине које се називају карактернима односе и на моралне циљеве и на вољне
особине, показује и факторска анализа мотива коју наводи Гилфорд. Н основу факторске
анализе динамичких особина личности он разликује неколико група фактора, између
осталог, и факторе које он назива потребама у вези са самоодлучивањем. То су потребе у
којима долази до изражаја тежња за самосталним одлучивањем о својим поступцима.
Особине кроз које се манифестују ове потребе могу се, по Гилфорду, сматрати
карактерним особинама. По њему, постојале би четири потребе ове врсте:

1. Потреба за слободом
2. Потреба за ослањањем на самога себе
3. Тежња за комформисањем култури и владајућим обичајима
4. Поштење, које се најопштије може означити као избегавање да се лаже и вара.
5
 6. Способност

Под способностима подразумевамо оне особине личности од којих зависи разлика у

успешном обављању одређених послова.Они који обављају послове имају слично
искуство И сличну мотивацију да те послове успешно обаве.Индивидуална разлика у
испољавању појединих способности долазе до изражаја у сложним активностима:
*унутрашња диспозиција (способност).
*мотивација- степена увежбаности одређене активности и услова рада.
●способности се испољавају у одређеним типовима активности у којим се оне испољавају.
●обрада информације и пријем дражи из средине и из организма:
1. Пријем дражи- сензор способности.
2. Обрада информација- интелектуална способност.
3. Практићни део- моторне апособности.
Мишљење није јединствена способност. У оквиру мишљења се могу разликовати 3 групе
способности:
*Когнитивне способности- оне омогућавају уочавање, препознавање и откривање
презентованих података.
*Продуктивне способности- то је способност стварања нечег новог, коришћења података
и информација којима појединац располаже кад год то затреба, а и за нова објашњаења.
*евалутивна способност или тзв. Способности оцењивања-
Манифестују се у способности појединца да оно што је сазнао или самостално створио
оцени као исправно или неисправно, тачно или нетачно- да провери вредност података и
изнесених закључака.
Дефиниција интилигенције:
Интилигенција је способност која се високо цени и код других и код себе. Имају
различите представе о томе шта је интилигенција, И многе речи нашег језика
представљају различите нивое интелектуалних способности: бистар,
оштроуман,промишљен и др. Не постоји универзална дефиниција интилигенције, чак и
даље нису закључили ста се подразумева заправо под појмова: да ли је интилигенција
једна општа способност или неколична самосталних система способности,дали је то мозак
заслужан и на који наћин се изражава карактеристика понашања или збир знања и
спретност.
6
7. Телесна конституција

Конституција представља анатомски склоп, односно телесну грађу, мада се може

говорити и психичкој менталној конституцији или типу личности.
За остварење врхунских спортских резултата, велику, често пресудну улогу игра
конституција (грађа, склоп) спортисте. Велики број научних студија обављен је у
трагању за идеалним спортским типом за поједине спортске гране.
Мада се у многим спортовима дошло до сазнања каква је идеална конституција
потребна за врхунске резултате, често се дешавало да врхунске резултате постижу
особе које не припадају датом типу. Ове чињенице су неспорне и могу се објаснити
примером нових техника које омогућавају ангажовање нових мишићних група.
Када се каже конституција, обично се мисли на морфологију (анатомски склоп),
односно телесну грађу, мада се може говорити и психичкој менталној конституцији
или типу личности.Телесна конституција сврстава људе у морфолошке
конституционалне типове. Данас су у употреби поделе према следећим
ауторима:Конституција – Конституционални типови по КречмаруКречмарова
подела се користи веома често, јер она повезује телесни склоп са темпераментом и
појавом друштвених поремећаја. Ова подела сврстава људе у 3 основна
типа:Атлетски тип-Карактерише га конституција :четвороугласта глава, ниско
чело,снажан врат,широк рамени појас, узак карлични појас, грудни кош је широк и
цилиндричан, трбух је увучен , струк узак, кости удова су развијене мишићи
снажни,епигастрични угао прав (епигастрични угао заклапају ребарни лукови, при
врху грудне кости).Поседују импулсиван темперамент (осцилирају између
грубости и нежности).Астенични (лептозомни) тип-Карактерише га
конституција:витак стас, широко чело, мало лице, оштар нос, грудна и трбушна
шупљина су мале, грудни кош пљоснатепигастрични угао оштар (срце виси у
грудном кошу тзв. капљасто срце)особе су обично мршаве угласте грађе, рамена
штрче као вешалице за одело.Пикнички тип-Карактерише га коституција и ове
особе су:корпулетне и обле грађе, висцералне шупљине – унутрашњи органи су
велики, лице је пентагонално, врат кратак, рамена ужа и оборена, екстремитети
кратки, епигастрични угао је туп (срце лежи положено на дијафрагми), особе су
склоне гојењу, по темпераменту осцилирају између веселости и потиштености,
доборћудни људи пуни хумораОва основна 3 типа Кречмар помиње и прелазни,
тзв. диспластични тип. Диспластична конституција је мешавина претходних
особина и последица је неизбалансираног развоја...

7
 8. Како је виде конгвинисти?

Како когнитивисти виде структуру личности:

Реч когниција(слика бр. 2) означава чин или процес сазнања. Когнитивни приступ
личности фокусира се на начине на које људи долазе до сазнања своје средине и себе.
Бави се питањем како опажамо, процењујемо, учимо, размишљамо, доносимо одлуке и
решавамо проблеме. Ово је истински психолошки приступ личности јер се фокусира
искључиво на свесне менталне активности. У когнитивном приступу нећемо наћи потребе,
нагоне или емоције као засебне активности личности. Уместо тога, они су аспекти
личности под контролом когнитивних процеса. Савремени психоаналитичари признају
важност когнитивних процеса, попут Ериксона, који је, као што смо видели, дао већу
аутономију егу и когнитивном функционисању. Хуманистички психолози Маслов и
Роџерс су се такође бавили перцепцијама, како процењујемо и ментално процесуирамо
наша искуства. Олпорт је писао о људском расуђивању, док је Адлер предложио усвајање
креативног „сопства“ које произилази из наше перцепције или интерпретације искуства.
Такође, Џорџ Кели је покушао да опише све аспекте личности, укључујући и емоционалне
компоненте, стриктно у терминима когнитивних процеса.

Слика бр. 2- Конгвинизам

8
9. Фројдово схватање ( идентитет, его, суперего )
Фројд је учио да на почетку постоји ид(слика бр. 3), најпримитивнији део људског ума.
Фројд је ид видео ако нешто са чиме се рађамо и као извор свих нагона и порива.
Коришћењем метафоре водовода, ид је водоинсталатер који жели да отпусти сав притисак
на најмањи знак напрезања или напетости. Ид је себичан, импулзиван и воли угоду. Према
Фројду, ид функционише према принципу ужитка , односно са жељом за тренутним
задовољењем. Ид такође функционише са примарним процесом мишљења, односно
мишљењем без логичких правила свесне мисли или подршке у стварности.
Его је водоинсталатер који ради како би преусмерио притисак који производе инстикти
ида у прихватљив или барем мање проблематичан излаз. Его је део ума који ограничава ид
на реалност. Его функционише према принципу реалности. Его ради како би одгодио
избијање идеових нагона док се не појави одговарајућа ситуација. Он такође користи
секундарне процесе мишљења, односно развија стратегије решавања проблема и
добијања задовољења. Често тај процес укључује узимање у обзир ограничења физичке
стварности везаних уз то кад и како изразити жељу или порив.
Око пете године, дете почиње да развија трећи део ума, који је Фројд назвао суперего.
Суперего је део личности који нас тера да се осећамо криво, посрамљено и неугодно кад
урадимо нешто ''криво'' или поносно кад направимо нешто ''добро''. Суперего одређује шта
је добро, а шта лоше –одређује моралне циљеве и идеале савршенства и, дакле,
представља извор наших судова да су неке ствари добре, а неке лоше. Неки људи то
називају и савесшћу. Главно оруђе суперега у деловању доброг и лошег јесте осећај
кривице.

Слика бр. 3-Ид, его, суперего

9
10. Идентитет и врсте идентитета

Идентитет обухвата скуп карактеристика које чине особу препознатљивом. Постоје

различите врсте идентитета, укључујући лични, културни, друштвени и професионални
идентитет. Сваки од њих доприноси формирању комплетног појединца.
Лични идентитет- Овај идентитет обухвата јединствене особине, вредности, ставове и
искуства једне особе. То је оно што чини некога посебним и разликује га од других.
Културни идентитет- Културни идентитет је повезан са припадањем одређеној култури,
традицији и заједници. Овај идентитет може обухватати језик, обичаје, религију и
уметничко наслеђе.
Друштвени идентитет- Односи се на улоге и статус који појединац има у друштву. То
може укључивати улоге као што су родитељи, студент, запослени или члан одређене
друштвене групе.
Персонални идентитет- Овај идентитет везан је за занимање и професионалну улогу особе.
То укључује образовање, каријеру, вештине и професионалне вредности.
Родни идентитет- Односи се на унутрашње осећање и идентификацију особе према
мушком, женском или другом роду. Овај идентитет није нужно везан уз биолошки пол.
Етнички идентитет- Повезан је са припадањем одређеној етничкој групи, која може
делити заједничко порекло, језик и културу.
Национални идентитет- Односи се на припадност одређеној нацији или држави. Ово
укључује осећај попвезаности са одређеном земљом, њеном историјом и
идентитетом.Свака од ових врста идентитета доприноси сложености људске личности,
стварајући јединствену комбинацију фактора који чине сваку особу индивидуом у
друштву.

Слика бр. 4- Идентитет

10
11. Свест о себи

Свест(слика бр. 4) је највиша функција човековог мозга и она се одвија у целокупности

људског бића. Свест сама по себи утиче на људе и сам процес размишљања. Људски мозак
је способан да мисли и осећа, али помоћу свести је и ''свестан чињенице да мисли и осећа''.
''Ја сам јединствен и другачији од осталих''
Свест о себи представља жељу за постајањем онога чега смо увек желели бити. Она је
донекле и став који поставиш и покажеш да твоје ја је само твоје мишљење.
Концепт ''ко си ти'' је кључан у преживљавању у овом животу. На то утичу бројни
фактори, а то су- потенцијал, однос ситуације са одређеним догађајем, али тако свака
особа сазрева, одраста и ојачава.
Да би знали ко сми ми као жива бића, морамо познавати себе, јер је то кључна ставка за
процес развијања. Када кажемо ''ја'' обично се помисли на неуспех, али то наравно не мора
увек да буде тако. Морамо имати самопоштовање да би остали поштовали нас саме.
Прихватање себе је јако битан концепт у друштву и од тога зависи како ће нас други
видети.

Слика бр. 5- Свест

11
12. Патолошке црте личности
Мрачна тријада(слика бр. 6) састоји се од три црте личности које се међусобно преклапају:
Психопатија, Нарцизам и Макијавелизам. Нарцисоидност се испољава као грандиозно
самопоуздање, доминација и осећај супериорности . За Макијавализам су карактеристични
манипулативна интерперсонална тактика, лагање и варање. Срж психопатије представља
емоционална површност коју прецизније описују недостаткак емпатије, страха и кривице.
Заједничку основу ових особина чине: недостатак емпатије, ниска пријатност,
интерперсонални антагонизам, склоност ка експлоатацији других, манипулација и ниско
поштење/скромност. Касније се показало да Садизам остварује значајну везу са
Нарцизомом,Макијавелизмом и Психопатијом. Такође, Садизам и Мрачна тријада су
повезани са истим конструктима као што су ниска сарадљивост, ниско
поштење/понизност, недостатак емпатије, наношење бола другима зарад остваривања
личних циљева и изражена склоност ка антисоцијалним понашањима. Тако је Садизам
додат као још једна од компоненти овог констукта, који је назван Мрачна тетрада.
Психопатија се показује као мрачна црта која је највише повезана са криминалним и
антисоцијалним понашањем. Психопате раније почињу да се баве криминалним радњама
и врше шири спектар дела од других осуђеника. Код њих је изражена склоност ка вршењу
већег степена насиља у сваком следећем кривичном делу. Због тога, неки имају високу
стопу рецидивизма, често су им изречене дугогодишње казне затвора, и постоји потреба за
посебним третманом прилагођеним њиховом склопу личности . Међутим, налази показују
Зборник ИКСИ, 1/2020 – М. Вучићевић, Ј. Међедовић „Црте личности и породични
контекст код осуђених лица, припадника службе за обезбеђење у казненопоправном
заводу и опште популације”, да су и садистичке црте представљају независан предиктор
криминалног понашања .

Слика бр. 6- Патолошке црте личности

12
13. Закључак

Када је реч о структурама личности, постоји неколико теорија које се могу узети у
обзир.На пример, Фројдова теорија личности, која се фокусира на три компоненте-ид, его
и суперего. Осим тога, Јунгеова аналитичка психологија се бави концептима колектицног
несвесног и архетипова. Такође, Биг Фајв модел идентификује пет основних димензија
личности- отвореност, савест, екстраверзија, пријатност и неуротицизам.

Важно је напоменути да је свака особа јединствена и да се личност може мењати током

времена. Ове теорије пружају оквир за разумевање и анализу личности, али је важно узети
у обзир и друге факторе, као што су окружење и индивидуалне животне околности.

13
14. Литература

 Https:/psihologijanauka.wordpress.com/psihologija-licnosti/
psihologija-licnosti-gordon-olport/
 https://cuvamte.gov.rs/sr/vest/psiholog-objasnjava-evo-kako-da-naucite-dete-da-
bude-svesno-sebe/3355.php

 https://www.scribd.com/doc/268669570/IDENTITET-vrste

 https://www.google.com/url?
sa=t&source=web&rct=j&opi=89978449&url=https://samoobrazovanje.rs/sta-je-
temperament/&ved=2ahUKEwi3ueCpsNWCAxXqzwIHHQ-
aChgQFnoECAkQAQ&usg=AOvVaw1NWRyUv_S3S44mlSML21rf

 Литература: књига Никола Рот и Славољуб Радоњић за други разред

гимназије

 Психологија личности - Randy J. LARSEN, David M.BUSS

14