Poremećaji ličnosti

Dr sc.dr med.Jelena Krstić

 Ličnost

•Teorije ličnosti su sinteza svih psiholoških proučavanja i saznanja

•Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim
delovanjem organizma i socijalne sredine,i koja određuje opšti,za
pojedinca karakterističan način ponašanja i reagovanja
•Važne karakteristike ličnosti:
1.jedinstvo (značaj jedinstva ličnosti uočava se kada je ono narušeno psihičkim
oboljenjima)
2.doslednost (predvidivost ponašanja)
3.osobenost (prepoznatljiv stil i način ponašanja;svaki čovek je po nečemu
sličan drugim ljudima,a po nečemu različit od svih drugih)
•Interakcija nasleđa,razvojnih činilaca i soc.sredine
•Još uvek nemamo univerzalnu teoriju ličnosti
 Struktura ličnosti

•Jedinstvena organizacija osobina,najčešće se navodi opisivanjem

određenog dijapazona opštih osobina koje se nazivaju crtama ličnosti
•Crte ličnosti predstavljaju tendenciju čoveka da se na isti način ponaša u
istim ili sličnim situacijama
•Da bi se nešto odredilo kao crta ličnosti mora:
•1.da bude stabilna,relativno trajna,tj.da predstavlja način reagovanja koji
se redovno ispoljava u određenim situacijama
•2.da je diskriminativna,tj.da se ljudi po njoj stvarno razlikuju
•3.da je više naslednog,konstitucionog porekla
•Mogu biti više ili manje razvijene-dimenzije ličnosti
•Dominantne ili manje dominantne
•Univerzalne ili manje univerzalne
 Crte ličnosti

•Crte ličnosti
1.Crte temperamenta (načini emocionalnog reagovanja)
kolerični,sangvinični,flegmatični,melanholični
2.Crte karaktera (vrednosni sistem jedinke,moralnost)
sposobnost upravljanja voljom i etičkim principima
3.Sposobnosti
4.Telesna konstitucija

• načini adaptacije
• karakteristične navike
• posebne sposobnosti i interesovanja
• tipični motivi kao pokretačka snaga osobe
• stavovi,predrasude
 Temperament

•Opšta nagonsko-afektivna priroda jedne osobe,određena nasleđem i

životnim iskustvom,ali sa dominacijom naslednih činilaca
•Fiziološki osnov temperamenta je u funkcionisanju nervnog i endokrinog
sistema
•Iako je prevashodno uslovljen biološki,tj.nasleđem,može se donekle
korigovati tokom razvoja pod uticajem sredine
•Sredina može da podstakne,ili da obuzda njegovo manifestovanje
•Crte temperamenta podrazumevaju:
-brzinu,jačinu i trajanje-stabilnost emocija
-opšti ton raspoloženja i način njegovog ispoljavanja

.Kolerični,sangvinični,flegmatični i melanholični temperament

 Karakter - I

•Sve osobine koje ličnost ispoljava u vezi sa etičkim principima koji važe
za jedno društvo
•Obuhvata osobine kojima se ocenjuje ponašanje neke osobe kao:
-pravilno-nepravilno
-korisno-štetno
-moralno ili nemoralno
•Obuhvata moralno-voljne osobine koje ličnost ispoljava:
-u svom odnosu prema sebi-samokritičnost,samopouzdanje
-u odnosu prema drugim ljudima-dominantnost,sugestibilnost,uviđavnost
-u odnosu prema radu-istrajnost,marljivost,temeljnost
 Karakter - II

•Karakter je mnogo više uslovljen vaspitanjem i životnim iskustvom,nego

nasleđem
•Nastaje delovanjem faktora socijalne sredine i kulture tokom razvoja
ličnosti
•Razlikuju se:
-Dobar karakter
-Loš karakter
-Čvrst karakter
-Slab karakter
 Teorije ličnosti

•Frojd-seksualni nagon
•Adler-težnja za superiornošću,volja za moć-agresivni nagon
•Jung-kolektivno nesvesno,arhetipovi;introverzija i ekstroverzija
•Hornejeva-bazična anksioznost koja se koreni na osećanju bespomoćnosti
Neurotične potrebe kao pokušaj prevladavanja:za naklonošću,ugledom,osloncem u
drugima,za moći,ličnim uspehom,savršenstvom
•From-potreba za udruživanjem,statusom,stvaralaštvom,slobodom
•Saliven-interpersonalni odnosi
•Geštalt-kvalitet celine je nova vrednost (npr.muzika,rečenica);teorija polja
•Transakciona teorija ličnosti-model Ego-stanja;komunikacija;pojam skripta
•Bihejvioralna teorija ličnosti-Pavlovljevi refleksi,učenje,poz.i neg.potkrepljvanje
 Definicija poremećaja ličnosti

•PL su duboko ukorenjeni maladaptivni obrasci,koji se manifestuju u

širokom spektru odnosa prema sebi i okolini,a koji dovode do značajnih
poremećaja socioprofesionalne strukture ili do subjektivnih problema;
•-poremećaj se ispoljava u adolescenciji ili ranije,nastavlja kroz odraslo doba,sa
tendencijom ublažavanja u srednjim i poznim godinama
•Osnovne karakteristike:
-ponavljano patološko ponašanje (maladaptivno ponašanje) češće nego pojava
klasičnih psihijatrijskih simptoma
-tiče se odnosa prema svojim nagonskim ciljevima
-proteže se kroz ceo život
-psihodinamika:nemogućnost podnošenja unutrašnje tenzije,slab Ego,davanje
primata trenutnim zadovoljstvima nad trajnim
 Opšte karakteristike PL

•Kod ovih poremećaja postoji čitav niz prelaznih oblika-od gotovo

normalne ličnosti do ekstremno izraženog patološkog ponašanja
•Subkliničke varijante i granični slučajevi su veoma česti
•Svaka zdrava osoba može ponekad da ispolji patološko ponašanje-
razlika je u intenzitetu,frekvenciji i posledicama koje to ponašanje izaziva
•Nisu bolest u užem medicinskom smislu,već obuhvataju polimorfnu populaciju
kojoj je jedini zajednička `hronična maladaptacija` u svakodnevnom životu
•Osim graničnog PL mogu dugo i kompenzovano funkcionišu u svojim
sredinama
•Obraćaju se psihijatru u fazama dekompenzacije i mnogi su dobili neku drugu
dijagnozu
 Opšti ICD-10 kriterijumi za PL

•Karakteristični i trajni obrasci unutrašnjeg doživljavanja i

ponašanja,značajno odstupaju od kulturoloških normi.Devijacija mora biti
izražena u više od jedne od sledećih oblasti:
•-kognicija
•-afektivitet
•-kontrola impulsa i gratifikacija potreba
•-način komuniciranja sa drugima i rešavanja interpersonalnih situacija
•Ponašanje je nefleksibilno,maladaptivno u širokom obimu ličnih i socijalnih
situacija (nije ograničeno samo na specifični okidač ili situaciju)
•Postoji lična patnja ili negativan uticaj na socijalno okruženje,ili oboje
•Devijacija je stabilna i dugog trajanja sa početkom u kasnom detinjstvu
ili adolescenciji-dokaz
•Devijacija nije u sklopu drugih mentalnih poremećaja,iako oni mogu
koegzistirati da devijacijom (F 00-F 59, ili F 70-F 79)
•Isključuju se organska oboljenja mozga
 ICD-10 klasifikacija poremećaja ličnosti

•Paranoidni poremećaj ličnosti F 60.0

•Shizoidni poremećaj ličnosti F 60.1
•Disocijalni poremećaj ličnosti F 60.2
•Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti F 60.3
-Impulsivni tip F 60.30
-Granični tip F 60.31
•Histrionični poremećaj ličnosti F 60.4
•Anankastični poremećaj ličnosti F 60.5
•Anksiozni (izbegavajući) poremećaj ličnosti F 60.6
•Zavisni poremećaj ličnosti F 60.7
 Epidemiologija poremećaja ličnosti

•Opsesivno-kompulsivni 2%
•Izbegavajući 1-2%
•Histrionični 2%
•Borderline 2-3%
•Zavisni 0.5%
•Narcistični 0.5-1%
•Paranoidni 2%
•Antisocialni 1-4%
•Schizoidni 1%?
•Mešoviti ?

•Prevalenca u generalnoj populaciji je 10-20% ?

 Etiologija poremećaja ličnosti

•Genetički faktori:
-Studije blizanaca:karakteristike ličnosti-60% nasleđe,15-20%individualna
iskustva,porodica veoma malo doprinosi (suprotno opštem uverenju)
-Visoka porodična incidenca većine PL,posebno
OK,graničnog,antisocijalnog,histrioničnog PL
•Biološki faktori u užem smislu:
-5HT ↓-kod OK PL,eksplozivne ličnosti (popravlja se na SSRI),
-NA ↓kod histrioničnog PL-`zavisnost od nagrade`
•Razvojni faktori:hiperpermisivan ili hipersupresivan odnos,zaostaju parcijalni
objektni odnosi i primitivni mehanizmi odbrane `splitting`
•Maturacioni faktori:sazrevanje PL vremenom i slabljenje simptoma
•Sociokulturalni faktori:PL je posledica neuspešnog socijalnog učenja
Biopsihosocijlani model poremećaja ličnosti
-tri nasledne i osnovne crte ličnosti:
1.Potreba za novim---dopamin
2.Zavisnost od nagrade---noradrenalin
3.Izbegavanje kazne---serotonin
-svaka od ovih crta prisutna je i kod normalnih ličnosti,a
Kod PL postoji ekstremna vrednost pojedinih crta
-PL je izraz interakcije bioloških faktora i adaptivnog učenja,
-Nije samo jedan etiološki faktor
 Psihijatrijsku pomoć traže zbog...

•Simptoma nastalih zbog ponovljenih stresnih situacija

•Zbog naraslog uvida u način vođenja života
•Na insistiranje drugih lica (supruge,šefa)

•Češće imaju problema zbog načina življenja nego zbog svojih simptoma
•Nizak prag frustracione tolerancije
•Pogrešna ponašanja u interpersonalinim relacijama se ponavljaju i tako
izazivaju ponavljanje stresnih situacija
•I najmanje frustracije izazovaju napetost,a veći stresovi koje bi zdravi
podneli,kod njih mogu da izazovu prolazne psihotične ili depresivne epizode
Poremećaji ličnosti kao psihijatrijski pacijenti

•Feomenologija PL često je Ego-sintona (osim osećanja nezadovoljstva u

profesionalom i socijalnom životu) te obično niti traže niti prihvataju
psihijatrijski tretman
•Pomoć psihijatra traže zbog:
-adikcija ili abuzusa alkohola i PAS
-problema u braku,porodici,na radnom mestu
-dekompenzacija usled testa unutrašnje realnosti
-acting-out ponašanja
-napetosti
-pasivnosti
-distimije
-paranoidnosti
-suicidalnih ideja i pokušaja suicida
 DSM- klasifikacija poremećaja ličnosti

•Klasa A-ekscentrici i čudaci:

•-paranoidni,shizoidni i shizotipalni PL
•Klasa B-dramatici:
•-granični,histrionični,antisocijalni i narcistički PL
•Klasa C-strašljivci:
•-pasivno agresivni,inhibovani,zavisni i opsesivno-kompulsivni PL
 Paranoidni poremećaj ličnosti

•Najmanje 4 od sledećeg:
-preterana osetljivost na neuspeh i prekore
-tendencija ka krajnjoj kivnosti,tj.odbijanje da se oproste uvrede,povrede
ili omalovažavanja
-sumnjičavost,nepoverljivost,tendencija da se prijateljksi i neutralni
postupci tumače kao zlonamerni ili prezirući
-ratoborni i uporni doživljaj sopstvenih prava,neprimeren situaciji
-rekurentna neosnovana sumnjičavost u vezi sa seks.vernošću partnera
-stav upornog pripisivanja ličnog značaja
-preokupacija konspirativnim objašnjenjima događaja oko pacijenta,ili u
svetu
•Rezultat takvog ponašanja je da je osoba napuštena od svih
•Rado se uključuju u grupe koje su protiv nečega,opasno je da budu lideri
•U nekim životni situacijama skepticizam,cinizam i sumnjičavost su dobro
adaptirano i poželjno ponašanje,pa ih ne treba računati u PL(maladaptaciju)
 Shizoidni poremećaj ličnosti

•Najmanje 4 od sledećeg:
-retko im neka aktivnost donosi zadovoljstvo
-emocionalna hladnoća,ravnodušnost ili zaravnjen afekt
-ograničena mogućnost izražavanja toplih,nežnih osećanja ili ljutnje
-ravnodušnost prema pohvalama ili kriitici
-smanjeno interesovanje za seks
-stalan izbor usamljeničkih aktivnosti
-preterana preokupiranost fantazijom i inrospekcijom
-bez želje za bliskim prijateljima (ili samo jedan takav odnos)
-izrazita neosetljivost za socijalne norme i konvencije
• Ponekad ih je teško razlikovati od Sch
• Dif.dg.-zdravi introverti
• U stresnim situacijama-moguća je akutna shizofrena reakcija
 Disocijalni poremećaj ličnosti I

•Najmanje 3 od sledećeg:
•-gruba nezaintersovanost za osećanja drugih
•-izražen i trajan stav nepoštovanja socijalnih normi,pravila i obaveza
•-nemogućnost održavanja trajnih veza,iako nema teškoća u njihovom
uspostavljanju
•-vrlo niska tolerancija na frustracije i nizak prag za ispoljavanje
agresije,uključujući i nasilje
•-nemogućnost doživljavanja krivice ili učenja iz negativnog
iskustva,naročito kazne
•-izražena sklonost na okrivljavanju drugih ili racionalizaciji svog
ponašanja
 Disocijalni poremećaj ličnosti II
-kliničko-socijalne karakteristike-
•Sukob sa policijom
•Polimorfne seksualne perverzije
•Zloupotreba alkohola i PAS
•Nesposobnost odlaganja zadovoljstva
•Nesposobnost da se tolerišu frustracije
•Ne može da modifikuje ponašanje posle kažnjavanja (pokušaj-greška-kazna
nije prihvatljiv model učenja)
•Gubitak bliskih prijatelja-`uzima a ništa ne daje`
•Relativno odsustvo anksioznosti i osećanja krivice
•Defektno donošenje moralnih sudova i procena
•Tendencija da se krše pravila u školi i na radnom mestu
•Počinje u adolescenciji,najjače izražen u dvadesetim god.,sa starenjem ima
tendenciju ka poboljšanju
•Češće nego drugi PL pod dejstvom stresa može da ispolji prolazne psihotične
reakcije
 Šta prouzrokuje formiranje
`psihopatske`ličnosti ?
•Biološki faktori-konstitucionalni elementi:
•-veća učestalost EEG abnormalnosti (šiljak-talas kompleks)
•-prenaglašen odgovor KVS na adrenalin
•-nesposobnost gradacije odgovora na emocionalne situmuluse
•-češće postojanje XYY kariotipa u odnosu na opštu populaciju
•Socijalni faktori-etički standardi nekog društva,penalni sistem,ekonomski
nivo,prenaseljenost
•Psihološki faktori
•-gubitak identifikacije u primarnoj porodici-raslojena porodica,premeštanje u
drugu porodicu
•-roditeljska nedoslednost ili hipokrizija-često menjaju mišljenje,te dete više ne
veruje nikakvim pravilima
•-neurotični konflikt sa osećanjem krivice i potrebom za kaznom vodi u zločin
•-5x češći u porodicama antisocijalnih ličnosti
•`Karikatura muškosti`
 Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti
•IMPULSIVNI TIP
•Opšti kriterijumi za PL
•Najmanje 3 od sledećeg:
-izrazita tendencija ka neočekivanom ponašanju
bez razmišljanja o posledicama
-izrazita tendencija ka svađama i konfliktima
-izlivi ljutnje i nasilja,nesposobnost kontrole
-teškoće u održavanju bilo koje radnje koja ne
donosi neposredno zadovoljenje
-nestabilno i ćudljivo raspoloženje
•GRANIČNI TIP
•Najmanje 3 kriterijuma za impulsivni,uz
bar 2 dodatna:
-nesigurne prestave o
sebi,ciljevima,prioritetima
-sklonost ka intenzivnim i nestabilnim
odnosima,što često vodi ka
emocionalnim krizama
-preterani napori da se izbegne
napuštanje od strane drugih
-ponavljanje pretnje ili radnje
samopovređivanja
-hronično osećanje praznine
 Granični poremećaj ličnosti

•Prevalenca-pretpostavlja se da je veoma visoka,mada nema preciznih

podataka
•Najčešće dijagnostikovan od svih PL
•U populaciji psihijatrijskih pacijenata 15-20% slučajeva
•Češći kod ženskog pola u odnosu od 2:1 do 9:1
•Posledice:socio-profesionalne funkcija je ozbiljno kompromitovana
•Komplikacije:distimija,depresivna epizoda,zavisnost od
alkohola,PAS,suicid
•Dif.dg:konfuzija identiteta u adolescenciji,ciklotimija,ostali PL (posebno
narcistički,histrionični,zavisni,shizoidni)
•Ima mišljenja da nije pravi PL već primitivan nivo organizacije koji stoji u
osnovi svih poremećaja ličnosti (Kernberg)
•Predlog da se isključi iz kategorije PL i uvede kao dimenzija nestabilnosti i
težine drugih poremećaja ličnosti
 Histrionični poremećaj ličnosti I

•Opšti kriterijumi za PL
•Najmanje 4 od sledećeg:
-dramatizacija,teatralnost,prenaglašeno izražavanje emocije
-sugestibilnost
-površan i labilan afektivitet
-kontinuirano izražavanje uzbuđenja i aktivnosti u kojima je osoba u
centru pažnje
-neprikladna zavodljivost u izgledu i ponašanju
-preokupacija fizičkom privlačnošću
•Osnovni mehanizam odbrane je disocijacija ili poništenje
•Kontradiktorni stavovi i ponašanje
•`Karikatura ženstvenosti`
 Histrionični poremećaj ličnosti II

•Prevalenca-veoma visoka među PL,7-19%

•Znatno češće kod žena u odnosu 8:1
•Javlja se familijarno
•Posledice:burni i razočaravajući interpersonalni odnosi
•Komplikacije:kratke reaktivne psihoze,somatizacije,konverzije
•Bolje (topli,koketni) i loše integrisani (nepredvidivi,bespomoćni,egocentrični)
•Dif.dg.:
•-narcistički PL
•-zavisni PL
•-granični PL (često se javljaju udruženo)
•-nezrela ličnost
•-disocijativni i somatoformni poremećaj
 Anankastični poremećaj ličnosti

•Opsesivno-kompulsivni PL
•Opšti kriterijumi za PL
•Najmanje 4 od sledećeg:
-preterana sumnjičavost i opreznost
-preokupiranost detaljima,pravilima,redom,organizacijom,rasporedom
-perfekcionizam koji ometa završavanje posla
-preterana savesnost
-preterana preokupiranost produktivnošću do isključivanja zadovoljstva i
interpersonalnih odnosa
-preterana pedantnost i poštovanje socijalnih normi
-rigidnost i tvrdoglavost
•Od detalja ne vide šumu
•Kompeticija,neodlučnost,netolerantnost,problemi sa vremenom
•Depresivne dekompenzacije i razvoj OKP-a
 Anksiozni(izbegavajući)poremećaj ličnosti

•Opšti kriterijum za poremećaj ličnosti

•Najmanje 4 od sledećeg:
-prezistirajuća i sveobuhvatna osećanja napetosti i strepnje
-verovanje o svojoj socijalnoj neadekvatnosti,neprivlačnosti,inferiornosti
-preokupiranost mogućnošču da se bude kritikovan ili odbačen
-nespremnost za druženje osim ako je sigiran da im se dopada
-izbegavanje socijalnih aktivnosti koje uključuje značajne interpersonalne
kontakte,zbog straha od kritike i odbacivanja
•Prevalenca:nema preciznih podataka,procenjuje se veoma visoka među PL
•Posledice:teško oštećene socijalne relacije
•Komplikacije:socijalna fobija,depresija zbog ponavljanih neuspeha da obogati
svoj društveni život
•Povučen,stidljiv
•Dif.dg.:socijalna fobija (više vezana za situacije nego ljude),agorafobija
 Zavisni poremećaj ličnosti

•Opšti kriterijumu za PL
•Najmanje 4 od sledećeg:
-podsticanje drugih da donose važne životne odluke umesto njega
-podređivanje svojih potreba onima od kojih se zavisi i preterano
udovoljavanje njihovim potrebama
-nespremnost da osobama od kojih se zavisi postave i razumni zahtevi
-doživljaj bespomoćnosti kada je osoba sama zbog straha o
nesposobnosti da brine sama o sebi
-preokupiranost strahom da će biti prepuštena brizi o sebi
-ograničena sposobnost da donese svakodnevne odluke zbog velike
količine saveta od strane drugih
•Nisko samopoštovanje,strah od odbacivanja,teško ispoljava inicijativu
•Dijagnoza koju često mučkarci postavljaju ženama
•Posledice:kompromitovana profesionalna funkcija,socijalne relacije svedene
na par ljudi od kojih osoba zavisi
•Komplikacije:distimija,depresija
 Pasivno-agresivni poremećaj ličnosti

•Vuče korene iz oralnog stadijuma kada se formira odnos sa autoritetom

•Izražen pasivan otpor da se pokori pravilima socio-profesionalnog
funkcionisanja
•Odugovlači,namerno ne završava,izbegava obaveze,pravda se zaboravnošću
•Protestuje bez opravdanja da se od njega previše traži
•Obstruira završetak pposla
•Bez razloga kritikuje nadređene na poslu
•U privatnim odnosima gunđa,verbalno ne odbija zahteve,ali obstruira
•Prevalenca niska,oko 3-5% u populaciji PL
•Posledice:socio-profesionalna kompeticija ozbiljno narušena
•Komplikacije:depresija,distimija,adikcija,socijalna izolovanost
•Razlikovati od pasivno-agresivnog ponašanja u situaciji koja to nameće,ili se
aktivno opiranje kažnjava
 Narcistički poremećaj ličnosti

•Grandiozni doživljaj sopstvene važnosti (u mašti i u ponašanju)

•Preokupiran maštanjem o moći,idealnoj ljubavi,snazi,briljantnosti
•Doživljaj predodređenosti (bez razloga očekuje specijalne povlastice)
•Zahteva stalno divljenje
•Nedostatak empatije
•Eksploatatorski i parazitski odnos prema drugima
•Zavist prema drugima
•Na kritike reaguje osećanjima besa,stida,poniženosti
•Dvoslojna organizacija ličnosti:ispod fasade superiornosti kriju se nisko
samopoštovanje(održava se pohvalama),nesigurnost,inferiornost
•Prevalenca 2-8% među PL,danas se češće dijagnostikuje nego ranije
•Posledice:uglavnom u interpersonalnim relacijama
•Komplikacije:distimija,kratke reaktivne psihoze,depresivne epizode
•Dif.dg.:antisocijalni,histrionični,granični PL
 Mešoviti poremećaj ličnosti

•Ne podpada ni pod jednu kategoriju u okviru klasifikacije

•Ima karakteristike više PL
•Možda i najčešći među PL
•Narcističko-paranoidni
•Histrionično-granični
•Zavisno-izbegavajući
•Paranoidno-antisocijalni
Diferencijalna dijagnoza poremećaja ličnosti

•Sindom organskog PL
-detaljno somatsko i neurološko ispitivanje-isključiti organicitet
(čest u prodromalnom stadijumu kod lezija fronalnih i temporalnih režnjeva)
-impulsivnost ili psudodepresivna slika
- pacijent >40 godina starosti bez psih.poremećaja u anamnezi,a promene u
ličnosti nastale su naglo
•Temporalna epilepsija-interiktalna ličnost
-labilna,disforična,slaba kontroa impulsa,agresivna ili pasivno-agresivna
•Adikcije posebno opijatne imaju često u osnovi PL
•PL može da prethodi psihozi,da postoji simultano i da se komplikuje pojavom
psihoze
•Najteže je nekad razlikovati paranoidni PL od paranoidne psihoze i shizoidni
PL od Sch
•Kernbergov model strukturalne dijagnoze:stepen integracije identiteta,zrelost
mehanizama odbrane,test realnosti
 Terapija poremećaja ličnosti I

•Ovi pormećaji su dugo bili u nadleđnosti psihoterapije te nema mnogo

istraživanja u oblasti farmakoterapije PL
•Podjednaka važnost simultane primene farmakoterapije i psihoterapije
•Farmakoterapija treba da bude simptomatska i indikovana je u tretmanu:
-sindroma poremećaja afektiviteta
-sindroma psihotičnih fenomena
-sindroma gubitka kontrole
•Lečenje distimije i depresivne epizode (SSRI)
•Psihotične epizode su prolazne, te antipsihotik dati u minimalnim dozama
•Psihostabilizatori u kontroli impulsa-karbamazepin
•Nije indikovana `farmakoterapija svakodnevnice` kod PL-maladaptivna
ponašanja korigivaati psihoterapijski
•Dispanzerski tretman kad god je to moguće
 Terapija poremećaja ličnosti II
•Hospitalizacija u sledećim indikacijama-pojava komplikacija:
•-adikcija-abuzus alkohola i PAS
•-dekompenzacija anksiozno-depresivno-agitovanog tipa
•-visok rizik od suicida
•-kada je potrebno pacijenta ukloniti iz sredine koja je postala netolerantna i
neprijateljska prema njemu
•Uloga socioterapeuta u rešavanju interpersonalnih problema
•Psihoterapija `lečenje neizlečivog`:
-KBT-izmena ključnih uverenja
-bihejvioralna-kontrola uticaja emocija na ponašanje
-interpersonalna-socijano funkcionisanje
 Okupaciona terapija kod antisocijalnog
poremećaja ličnosti
•Terapijski ciljevi:da pacijent postane svestan svoje odgovornosti u odnosu na
ostale,da uči da kontroliše antisocijalne impulse u sebi,ra razvija radne navike i
realan odnos prema svom radu
•Radni terapeut treba da u svakom trenutku kontroliše situaciju ,tako što će
agresivnom pacijentu pokazati da se određene vrste ponašanja neće
kontrolisati
•Zauzeti autoritativni stav,ali i pokazati razumevanje i toplinu,što doprinosi
njegovim naporima da se uklopi u zajednicu i smanjuje osećanje
neadekvatnosti
•Prilikom grupnog rada ne dozvoliti im lidersku poziciju,omalovažavanje ili
manipulaciju ostalim pacijentima
•Opominati ih svaki put kada pređu granicu socijalno prihvatljivog ponašanja
prema terapeutu ili ostalim pacijentima
 Tehnike i aktivnosti ORT

•Ako imaju umetničke ili zanatske sposobnosti,podsticati ih da se izraze kroz

inventivne ili slobodne tehnike
•Insistirati na redovnom dolasku i učestvovanju u svim aktivnostima na
odeljenju
•Na početku tretmana saopštiti im dnevni red i obaveze u radnoj terapiji
•Uključivanje u grupni rad je poželjno i podstiče se uglavnom primenom
mehaničkih tehnika
•Pacijente kojima je neophodan nadzor angažovati izolovano,dirigovanim
tehnikama
•Agresivnim i destruktivnim pacijentima ne dopuštati slobodu i izboru aktivnosti
niti bilo kakav rad bez nadzora
 Literatura:
-Jovan Marić. Klinička psihijatrija.Naša knjiga.Beograd, 2005.
-Dušan Kecmanović. Psihijatrija. Medicinska knjiga, Svjetlost, Beograd-Zagreb-
Sarajevo.1989
-Vučić R. i sar. Klinička radna terapija.Beograd, 2001.
-Jašović-Gašić i Lečić-Toševski. Psihijatrija. Medicinski fakultet, Beograd, 2014.