Predmet psihologije

Počeci - Klasična introspektivna

(strukturalna) psihologija
• Kada se psihologija izdvojila u samostalnu naučnu disciplinu, ona je
bila nauka o pojavama i procesima svesti.
• Njena osnovna metoda je bila eksperimentalna introspekcija
• Predstavnici Vunt i Tičener. Težili su stvaranju empirijske nauke

Duša u psihologiji
• Psihologija je nauka o „duši“, ali šta je duša u psihologiji?
• Naučna psihologija ne izučava dušu u metafizičkom ili religijskom
smislu – nematerijalna supstanca, spiritualni agens
• Predmet su pojave i procesi svesti koje su nešto što svako može da posmatra
• Time psihologija postaje empirijska nauka
• Tičener:
• Svest je ukupnost svesnih doživljaja u datom trenutku
• Duh je ukupnost svesnih doživljaja koje individua doživi u toku svog života
• Duh nije mali nematerijalni čovečuljak u našoj glavi koji nam komanduje

Iskustvo u psihologiji i fizičkim naukama

• Svaka nauka polazi od posmatranih pojava, odnosno iskustva. U čemu je razlika
psihologije od drugih nauka?
• Vunt 1: Psihologija izučava unutrašnja iskustva, fizika spoljašnja.
• Vunt 2: Svako iskustvo je unutrašnje. Psihologija izučava neposredno iskustvo, a
fizika posredno.
• Neposredno je čulno, opažajno, a posredno je pojmovno, zaključeno.
• Primer izučavanja zvuka i boje

Klasična introspektivna psihologija

• 1873/74 Vunt „Principi fiziološke psihologije“ – rođenje psihologije
• 1879 osnovana prva psihološka laboratorija u Lajpcigu
• Naučno = eksperiment
• Karakteristike eksperimentalne introspekcije
• Vrše dobro izvežbani ispitanici
• Pod kontrolisanim uslovima
• Sa pažnjom usmerenom na unapred određeni predmet posmatranja
• Pri čemu ispitanik ne zna cilj istraživanja
• Psihofizički paralelizam - Vunt

Strukturalna psihologija
• Često se označava i terminom klasična introspektivna psihologija
• Predstavnici: Vunt, Tičener
• Vodilja je da se otkriju najprostiji sastavni elementi ili atomi, od kojih se
njihovom kombinacijom izgrađuju sve složeno
• Mentalni hemizam – otkriti najosnovnije psihološke elemente i otkriti zakone na
osnovu kojih se oni kombinuju u složenije psihološke
doživljaje i procese
• Hemijsko jedinjenje ili smeša

Strukturalna psihologija
• Osnovni elementi
• Oseti (osećaji)
• Predstave
• Osećanja (prijatnost i neprijatnost)
• Oseti imaju atribute: kvalitet, intenzitet, trajanje i jasnoću
• Predstave su slične osetima, ali su manje žive, manje intenzivne
• Osećanja

Funkcionalna psihologija
• Nauka o svesti i o ponašanju
• Interesuje se za funkcije svesti u adaptaciji individue na spoljašnju i
socijalnu sredinu
• Dva značenja reči funkcija:
• Operacija, aktivnost koja se vrši, npr. disanje je proces koji se odigrava u
plućima
• Namena, svrha npr. funkcija disanje je oksidacija krvi

Funkcionalna psihologija
• Osnivači: filozof Džin Djui i psiholog Džejms Ejndež (Čikaški univerzitet)
• Članak „Pojam refleksnog luka u psihologiji“ 1896. godine, protiv
elementarističkog shvatanja
• Karakteristike:
1. Izučava kako se mentalni procesi odvijaju i do kakvih posledica dovode
2. Snažan uticaj Darvinove evolucione teorije – značaj adaptivne vrednosti
psiholoških procesa
3. Snažno povezuje svesno i telesno. Mentalno = psihičko i telesno. Svest nije
epifenomen
• Metode: introspekcija i objektivno posmatranje
• Tolerantna prema različitim pritupima i metodama

Džejmsov opis „toka svesti“

• Četiri osnovne karakteristike svesti
1. Svako stanje svesti teži da bude deo lične svesti
2. U okviru lične svesti stanja svesti se stalno menjaju
3. Svaka lična svest doživljava se kaо kontinuirana
• Supstativna i tranzitivna stanja svesti
4. Svest je selektivna, ona se uvek interesuje više za jedne svoje objekte nego za
druge

Bihejviorizam

Reforma i revolucija
• Praksa je tražila reformu suviše uskogrudog shvatanja predmeta psihologije od
strane klasične introspektivne psihologije
• Revoluciju je izveo Votson 1913. godine, svojim člankom „Psihologija kako je
bihejviorista vidi“
• Votson je hteo da stvori nauku o ponašanju bez svesti
• Izbaciti sve pojmove koji se zasnivaju na introspekciji (mentalističke pojmove)
• Mora se zasnivati na objektivnom posmatranju objektivno postojećih pojava

Votsonove metodološke primedbe

1. Predmet: Pojave u svesti se zbivaju u glavi jednog čoveka, njih niko drugi ne
može da posmatra. Nauka, pak, se bavi onim što je javno i svima pristupačno. Drugim
rečima, samo ono što više posmatrača može neposredno i istovremeno da posmatra, te
i potvrdi, može biti predmet naučnog ispitivanja
2. Metod: Introspekcija obaveštava samo o privatnim zbivanjima u svesti jednog
čoveka. Ona ne daje podatke koji se mogu od strane
drugih posmatrača posmatrati i potvrditi. Introspekcija je nepouzdana metoda koja u
različitim laboratorijama daje sasvim
suprotne rezultate

Votsonov manifest
1. Psihologija je isključivo nauka o ponašanju čoveka i nižih organizama. Ponašanje
se, pre svega sastoji u spolja vidljivim mišićnim reakcijama. Postoje i mišićne
reakcije u unutrašnjosti organizma (skrivene ili implicitne reakcije)
2. Bihejviorista koristi samo objektivne metode posmatranja. Pre svega, spoljašnja
posmatranja ponašanja pod eksperimentalnim uslovima i registrovanje reakcija
različitim aparatima. Votson usvaja i metodu testova
3. Svi pojmovi se zasnivaju na posmatranju ponašanja. Osnovni bihejvioristički
pojmovi su draž i reakcija - bezuslovna i uslovna reakcija.

Pojave i procesi svesti

• Pojave i procesi svesti ispituju različiti psihološki pravci i ispituju ga na
različite načine
• Sadržaji svesti (strukturalisti), procese i funkcije svesti (funkcionalisti).
Ili, opšte zakonitosti svesnih procesa (strukturalisti, funkcionalisti), odnosno
unutrašnji život pojedinca (idiografski orijentisani fenomenolozi)
• Pritup je kod nekih analitičan (strukturalisti), kod drugih je globalan,
holističan(geštalt). Prvi koriste model „mentalne hemije“, a drugi model „polja“

Da li pojave i procesi svesti treba da budu

isključivi predmet psihologije?
1. Psihologija definisana kao nauka o svesti je suviše uska. Psiholozi odavno ne
mogu da se zadovolje samo introspektivnim ispitivanjem
svesnih sadržaja i procesa
a) Psiholozi se interesuju i za oblasti u kojima je introspekcija nemoguća i
nepotrebna. Zoopsihologija, dečija (rani uzrast), psihometrija i mnoge druge
b) Psiholozi se interesuju i za ponašanje ljudi

2. Nije sve ono što interesuje psihologa prisutno i jasno u svesti, te se ne mogu
svi podaci dobiti introspekcijom
a) Postoje, pre svega, nesvesni psihički procesi,
b) Izvesni faktori koji utiču na tok psihičkih procesa (npr. pojava direkcije) ne
mogu se uspešno ispitivati na osnovu introspekcije,
c) Tzv. Dispozicioni pojmovi, kao što su pojmovi sposobnosti i crta ličnosti, ne
mogu se studirati introspekcijom; o dispoziciji i njihovoj strukturi zaključuje se
na osnovu aktivnosti, odnosno na osnovu produkata aktivnosti

3. Pogrešno je zatvoriti svest u samu sebe, izdvojiti je do spoljašnjih aktivnosti

a) Unutrašnji doživljaji mogu da nam pomognu da shvatimo spoljašnje ponašanje, ali
i
b) Na osnovu spoljašnjeg posmatranja možemo da dođemo do podataka koji su za
razumevanje unutrašnjih psihičkih procesa ponekad vredniji od
introspektivnih podataka

Da li ponašanje treba da bude isključivi

predmet psihologije?
1. Svesne pojave i procesi postoje i sve što postoji zaslužuje pažnju naučnika
2. Samo ponašanje se može ponekad bolje razumeti na osnovu ili uz pomoć unutrašnjih
i svesno doživljenih „varijabli“
3. Bihejvioristički argumenti protiv introspekcije i izučavanja svesnih pojava su
neodrživi
4. Moderni bihejvioristi, na svoj način, vraćaju se ispitivanju neposrednog
iskustva