Strukturalizam – duga tradicija

Uticajne figure, rezultati i implikacije za razvoj psihologije

 Zašto Nemačka kao kolevka psihologije?

 Intelektualna klima i specifičan pristup nauci

 Reformatorski pokreti unutar univerziteta
 Kontekstualni faktori
 Kant i Poper o statusu nauke
 Da li psihologija zadovoljava kriterijume koji joj garantuju naučni status i čime se
to potkrepljuje?
Kako to da se baš za Vunta vezuje formalni početak psihologije
kao akademske discipline?
Istraživačke teme prve psihološke laboratorije

 Svesni procesi uma

 Opažanje
 Fiziologija čula
 Pažnja
 Vreme reakcije
 Asocijacije
 Osećanja
 Elementi svesnog iskustva

 Analiza mentalnih procesa njihovim svođenjem na bazične elemente

 Otkrivanje i posmatranje procesa mentalne sinteze i organizacija tih elemenata
 Određivanje zakonitosti po kojima se sadržaji svesti grupišu, asociraju i organizuju.

 1. Senzacije
 2. Osećanja (zadovoljstvo/nezadovoljstvo, tenzija/relaksacija, uzbuđenje/pad)

 Apercepcija
Metod instrospecije
 Samo osoba koja opaža može da vrši opservaciju svog iskustva.
 Posmatranje sopstvenih mentalnih stanja i procesa (interna percepcija)
 Stari Sokratovski metod, sa modifikacijom u uslovima eksperimentalne kontrole
 Pravila:
 Opserveri treba da znaju tačno kad počinje proces introspekcije
 Opserveri treba da budu u stanju pojačane pažnje
 Treba da bude moguće da se izvedeni postupak ponovi po nekoliko puta
 Treba da se omogući variranje određenih eksperimetalnih uslova radi dobre kontrole nad
stimulusima koji se ispituju
 Kvantitativni rezultati
Vunt, kritike i nasleđe

 Kada se ne poklapaju iskustva dva opservera, kome više verujemo?

 Introspecija je samo-opažanje odnosno privatno iskustvo.
 Političko delovanje i patriotizam koštao ga je Nobelove nagrade.
 Kriza nakon I svetskog rata, dovela je univerzitet u lošu finansijsku situaciju, nakon II
svetskog rata laboratorija je uništena u bombardovanju.
 Kulturna psihologija, socijalna psihologija – Više kognitivne procese nije adekvatno
proučavati u laboratoriji!
 Ebinghaus

 Istraživanja u domenu pamćenja i učenja

 Originalan eksperimentalni nacrt – pamćenje besmislenih slogova!
 8-10 puta sporije ide učenje i pamćenje besmislenih slogova u
odnosu na reči koje imaju značenje.
Brentano

 Uticajna figura u razvoju psihologije zbog svojih širokih interesovanja I delovanja

 Preteča geštalt psihologije i humanističke psihologije
 Za razliku od Vunta i njegovog eksperimentalnog pristupa, Brantano je uvažavao i
primenjivao metod opservacije.
Štumpf

 Fenomenologija (vid introspekcije)

 Začetnik, zajedno sa Huserlom, fenomenološke filozofije

 Širenje granica istraživačkog delovanja psihologa

 Osvald Kilpe

 Mišljenje kao predmet istraživanja?

 Sistematična eksperimentalna introspekcija koja sledi obavljanje kompleksnih zadataka

 Kvalitativni izveštaji i rezultati

 Istraživač zauzima aktivnu ulogu u istraživačkom procesu

 Prepoznaje misli koje “ne proističu iz opažanja”.
 Ideja u svesti može da postoji i bez opažajne komponente
Tičener i strukturalizam na američkom tlu

 DOBRODOŠLA EMPATIJA !
Status žena u struci

Prva žena koja je doktorirala u oblasti

psiholoških nauka je Margaret Floj Vošburn
(1908., Životinjski um).
Opažanje aktivnog uma

 Apercepcija

 Greška draži
Tičener i esencijalni problemi psihologije

 1. Redukovanje procesa svesti na njene sastavne komponente

 2. Utvrđivanje zakona po kojima su ti elementi asocirani u okviru svesti
 3. Ustanoviti vezu između elemenata svesti i njihovih fizioloških uslova.

 Tri bazična elementa svesti:

 1. Senzacija
 2. Mentalna slika, ideje
 3. Afektivno stanje
Kritika i doprinos strukturalne psihologije

 Doba strukturalizma se završava smrću Tičenera

 Kant – Introspekcija menja iskustveni doživljaj
 Introspekcija je zapravo retrospekcija, između Iskustva i izveštavanja o tome
postoji vremenski raskorak.
 Sterilni, veštački uslovi ispitivanja u kojima se svesni proces neprirodno razbija
na sastavne delove.
 Napredak nauke se temelji na postojanju dobrog metodološkog i teorijskog
utemeljenja kojoj je zatim u daljem razvoju potrebno suprotstaviti se, što su
kasnije škole i uradile.
Pitanja za razmišljanje i učenje

 Objasnite kako je naučni razvoj fiziologije u kombinaciji sa Britanskim empirizmom

doveo do stvaranja nove nauke - psihologije?
 Iz kojih razloga je eksperimentalna psihologija nastala baš u Nemačkoj, a ne negde drugo?
 Zbog čega smatramo Vunta, a ne Fehnera ocem psihologije?
 Kakva je razlika između interne i eksterne percepcije, šta je to apercepcija?
 Kako je pojam apercepcije u vezi sa učenjem Džejmsa Mila i Džon Stjuart Mila.
 Uporedite Tičenerov i Vuntov pristup psihologiji?
 Šta je to stimulus greška (greška draži) i može li se ona izbeći?
 Kako biste sumirali doprinose i glavne kritike strukturalističke psihologije?