• Грешка дражи?

Грешка дражи састоји се у говору о спољашњој дражи, уместо о самом доживљају. Када опсиује
искуство, психолог мора да заборави оно што зна о објектима које опажа и треба саопштити само
непосредно искуство тих објеката.
• Да ли понашање треба да буде искључиви предмет психологије?  
-свесне појаве и процеси постоје и све што постији заслужује пажњу научника
-само понашање се некад може боље разумети на основу или уз помоћ унутрашњих и свесно
доживљених “варијабли”
-бихејвиористички аргумент против интроспекције и изучавања свесних појава су неодрживи 
-модрени бихејвиористи, на свој начин, враћају се испитивању непосредног искуства.
• Карактеристике експерименталне интроспекције
-врше добро извежбани испитаници
-под контролисаним условима
-са папажњом усмереном на унапред одређени предмет посматрања
-при чему испитаник не зна циљ истраживања
• Објасни шта значи по гешталтима да је целија више од делова?
Гешталти су видели констелационих фактора опажања, као што су близина, сличност, заједничка
судбина.. И један општи који су назвали добра целина. Ово констелациони фактори  су урођени и
они увек организују наш опажај. Они обрћу схватање, по којима се прво опажају елемнти, који онда
граде целину.По њима целина иде пре својих саставних делова.
• Које три инстанце постоје по фројду?
-ид( нагонски део личности који је у потпуности несвестан)
-его( ја, свесни део који прави компромис између захтева ега и суперега)
-суперего ( над-ја, који је већином несвестан и представља скуп усвојених морланих и вредностих
норми).
• Ако се теорија изграђује искључиво уопштавање на основу емпиријских чињеница и
закона, ради се о:
Индукативном типу
• Вотсонов ритеријум научне објективности у суштини је:
Онтолошки
• Феноменолошка метода као облик интроспекције заступљена је у:
Гешталт психологији
• Хеуристи су

• Према Радоњићу дефиниција система:

Прва најопштија одредница психолошког сестема је да је он обухватнији, шири од теорије.
• Интервенишуће варијабле су:
Врста научних појмова

• Карактеристике феноменолошког описа у психологији су:

Елеминише се значање појава

• Хипотезе и теорије могу да се односе на

• Објективно постојање неке чињенице.
• Узорк неке појаве
• Постојање везе између појава

• Шта означава опис “ стављањем у заграду “:

• Од физиолошких праваца на развој класичне структуралистичне психологије посбено је

утицао:
Емпиризам
 СТРУКТУРАЛИЗАМ ФУНКЦИОНАЛИЗАМ БИХЕЈВИОРИЗАМ ГЕШТАЛТ

ПРЕДМЕТ Садржај свести, Свесне појаве и Понашање Појаве и свести пома

субјективно искуство понашање
ПОСТУЛАТИ Свесни доживљаји се Нема одређених Понашање се може
могу анализом свести на С-Р
расшчланити на свесне јединице
елементе
ЧИЊЕНИЦЕ Субјективне, Објективне и Објективне, Објективне, субјекти
квалитетне, субјективне, квалитативне, али
молекуларне квантитативне и по могућности
квалитативне квантитативне
МЕТОДЕ Интроспекција Све поуздане, са Објективно Феноменолошка
нагласком на спољашное
објективну понашање
интроспекцију