Čime se bavi psihologija?

Uvod u psihologiju
Predmet, grane i metode psihologije
Pitanja
 Za koga kažemo da je psiholog? Kada za nekoga
kažemo da je pravi / dobar psiholog?
 Kada za nekoga kažemo da treba da ide kod
psihologa / da je slučaj za psihologa?
 Čemu služi psihologija? Kome je sve psihologija
potrebna?
 Zbog čega se bavimo psihologijom? Šta
dobijamo izučavanjem psihologije?
 Na koja pitanja može psihologija da nam pruži
odgovor?
.
Psihologija kao nauka

 Predmet izučavanja
 Pojmovni sistem
 Metodologija istraživanja
1879. godina
Prva psihološka laboratorija

 Vilhelm Vunt - osnivač

moderne psihologije
 Lekar po obrazovanju,
profesor filozofije u to
vreme
 Lajpcig, Nemačka
Psihologija
 Empirijska nauka
 proučava čovekovo neposredno iskustvo i pojave u
vezi sa tim iskustvom
 Iskustvo / u početku
 svesni doživljaji – procesi i sadržaji svesti
 Potisnuti sadržaji, ponašanje
 psihoanaliza, bihejviorizam
 Šta čini osnovu psihičkog života?
 materijalističko gledište – nervni sistem
 socijalna i fizička sredina

.
Džon Votson
 John Broadus Watson, 1878-1958.
 Osnivač bihejviorizma
 “Da bi bila nauka, psihologija mora da
koristi isti materijal kao i druge nauke.
Njene činjenice moraju da budu
podložne proveri od strane drugih
istraživača. Njene metode moraju da
budu metode nauke uopšte (Watson
1926.).”
 “Podjednako je uzbudljivo posmatrati
porast krivulje prodaje novog
proizvoda, koliko i posmatrati krivulju
učenja kod životinje ili čoveka” (Watson
.
1936.).
Psihologija / definicija

 Naučno izučavanje ponašanja i svesti

 Nauka koja proučava psihički život ljudi i
životinja i njegov odnos sa organskim,
fizičkim i društvenim uslovima
 Psihički život – psihički procesi i psihičke
osobine
Psihički procesi
 Tri osnovne vrste psihičkih procesa
 intelektualni / saznajni
 opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje
 emocionalni
 različita osećanja – radost, strah, ljutnja
 voljni / konativni
 motivacija, voljne radnje, ponašanje
Psihičke osobine

 Relativno trajna svojstva ličnosti

 Sposobnosti
 Karakterne osobine
 Motivi
 Interesovanja
Zadaci psihologije

 Da opiše psihičke pojave i da prouči njihovu

unutrašnju strukturu
 Da prouči međusobne odnose i uticaje psihičkih
pojava
 Da otkrije zakonitosti u razvoju i toku psihičkih
procesa i menjanju osobina
 Da ispita uticaj psihičkih činilaca na ponašanje
pojedinaca i menjanje okoline
Tri pitanja

 Šta?
 opis
 Kako?
 razvoj
 Zašto?
 uzročnost
Šta se dobija izučavanjem psihologije?
 Zadovoljava se čovekova potreba za
upoznavanjem i razumevanjem sebe i sveta oko
sebe
 Lične i laičke “teorije” i spekulacije
 Sistematizovano i naučnim metodama provereno
znanje o ljudima
 Pružaju se znanja potrebna drugim naučnim
disciplinama
 pedagogija, sociologija, ekonomija / menadžment,
marketing, ponašanje potrošača, komunikologija

TEORIJSKI ZNAČAJ PSIHOLOGIJE

Praktični značaj psihologije
 Proučavanje psihologije relevantno je za sve što
radimo u životu
 promena i unapređenje uslova života i rada
 podsticanje razvoja pojedinca
 povećanje efikasnosti na radu, uticaj na motivaciju i
zadovoljstvo poslom
 građenje boljih odnosa, upravljanje konfliktima
 organizacija timskog rada
 kreiranje reklama
 upravljanje stresom
Hugo Minsterberg
Osnivač Psihologije rada

 Hugo Munsterberg, 1863 – 1916.

 Psychology and Industrial
Efficiency, 1913.
 Psihologija i industrijska
efikasnost / The best possible
man for the job, the best possible
work, the best possible effect.
Šta VI dobijate učenjem
psihologije?
 Osnovni cilj predmeta je da upoznate i
razumete psihologiju na način koji će
vam biti koristan tokom celog života (i
“privatno” i “poslovno”)
 Važno je da ono što ste naučili
primenjujete u svakodnevnim životnim
situacijama

.
Grane psihologije

 Teorijske discipline
 opšta psihologija, kognitivna psihologija,
psihologija ličnosti, fiziološka psihologija,
socijalna psihologija, razvojna psihologija
 Primenjene discipline
 pedagoška psihologija, psihologija rada,
mentalna higijena, psihologija savetovanja i
psihoterapije, psihologija muzikalnosti

.
Metode i tehnike psihološkog
istraživanja
 Prikupljanje i analiza podataka
 Metod
 opšti način organizovanja istraživanja
 dva osnovna metoda
 eksperimentalno istraživanje
 sistematsko neeksperimentalno istraživanje
 Tehnike
 konkretni postupci prikupljanja i obrade podataka
Kako biste eksperimentalno
ispitali....?
 uticaj vrućine u sali na efikasnost učenja
 uticaj gužve u sali na efikasnost učenja
 uticaj uzimanja kafe na efikasnost učenja
 uticaj buke sa ulice na efikasnost učenja

© Ivana B. Petrović, Panta Kovacevic,

2003.
Eksperimentalno istraživanje
 Namerno i sistematsko menjanje određenih
uslova pod kojima se proučava određena pojava
 Cilj – sigurnije i preciznije upoznavanje odnosa
između ispitivanih uslova i pojave, ispitivanje
uzročno-posledičnih odnosa
 Osnovni pojmovi
 Kontrola uslova
 Eksperimentalna i kotrolna grupa
 Eksperiment jednostavne sukcesije
 Terenski i laboratorijski eksperimenti
Sistematsko
neeksperimentalno ispitivanje
 Proučavanje pojava u toku njihovog
prirodnog javljanja, odnosno bez
namernog menjanja uslova
 zadovoljstvo poslom, dopadljivost reklama,
izbor mesta za odlazak na letovanje, faktori
izbora škole i profesije, stav prema privatizaciji
 Uočena povezanost pojava - veza nije
nužno uročno-posledična
Dve vrste podataka

 Podaci dobijeni posmatranjem

 Posmatranje spoljnjeg, “objektivnog” ponašanja
 Podaci dobijeni samoposmatranjem
 Izveštavanje o unutrašnjim doživljajima i iskustvu
 introspekcija / samoposmatranje
 Problem ispitivanja
 Kombinovanje podataka

©.
Tehnike psihološkog istraživanja
 Konkretni postupci prikupljanja i obrade podataka
 Posmatranje ponašanja
 Nestrukturisano i strukturisano posmatranje
 Intervju i upitnik
 Sociometrijski postupak
 Projektivne tehnike
 Skale procene
 brojčane, grafičke, opisne
 Testovi / sistemi pitanja ili zadataka
 testovi sposobnosti, ličnosti, znanja
 merne karakteristike testova
Intervju i upitnik
 Upitnik / sistem pisano postavljenih pitanja
na koja ispitanik pisano odgovara
 otvorena pitanja / sam formuliše odgovor
 zatvorena pitanja / bira među ponuđenim
odgovorima
 Intervju / razgovor, pitanja i odgovori u
usmenoj formi
 Standardizovan i nestandardizovan