PREDUSLOVI SAZNANJA

ANATOMSKO-FIZIOLOŠ KA
OSNOVA OSEĆAJA I OPAŽANJA
1) Receptor
2) Sprovodni put
3) Elementarni čulni centar u mozgu
 OSEĆAJ
+
ISKUSTVO
=
OPAŽANJE
USLOVI NORMALNOG
OPAŽ AJA:
1. Postojanje informacije
2. Anatomska i fiziološka ispravnost čulnog
organa (receptor, sprovodnik, el centri)
3. Očuvano iskustvo
4. Normalno funkcionisanje psihočulnog
centra
5. Normalno funkcionisanje mozga u celini
 AGNOZIJE
Nesposobnost prepoznavanja
predmeta uz očuvano čulo i
očuvane organe. Uzrok je
oštećenje elementarnog
psihočulnog centra.
 ILUZIJE
Pogrešno prepoznavanje
predmeta. Javlja se u strahu,
bolesnim stanjima toksične i
infektivne psihoze.
 HALUCINACIJE
Opažanje bez postojanja predmeta.

• Prave halucinacije:
1. Karakter telesnost (utisak opažanja
realnog predmeta u SD)
2.Pozitivni sud realnosti (veruje da
halucinantni predmet postoji)

Pseudohalucinacije - nemaju ove

karakteristike
OPTIČKE HALUCINACIJE
Javljaju se obično pri
poremećaju svesti
AKUSTIČKE HALUCINACIJE
Češće tokom pribrane svesti
1. Čuju glas “kroz uvo” ( kod
toksiinfektivnih psihoza)
2.Čuju glas “iz glave” ( češće kod
sumanutih psihoza)
VESTIBULARNE HALUCINACIJE
Ljuljanje
Letenje
Padanje
SENZITIVNE HALUCINACIJE
Taktilne
Algo
Cenestetičke
Kohabitalne
Kinestetičke

OLFAKTIVNE HALUCINACIJE

GUSTATIVNE HALUCINACIJE
PAŽNJA
Pažnja se vrši usmeravanjem psihičke
energije na određenu informaciju koja je
predmet interesovanja.
DVE OSOBINE PAŽNJE:

TANACITE I VIGILNOST

DVE VRSTE PAŽNJE:

AKTIVNA I PASIVNA

OSTEĆENJA PAŽNJE:

HIPERTENACITET – HIPOVIGILNOST
HIPOTENACITET- HIPERVIGILNOST
TEORIJA ENGRAMA
EFIKASNO (REPRODUKTIVNO) UČENJE
1. Smisaonost materijala koji se uči
2. Vremenski pravilno raspoređeno učenje
3. Učenje koje je motivisano
4. Aktivno učenje (glasno preslišavanje, pisanje izvoda)
5. Grupisanje podataka u određene perceptivne grupe
6. Perceptivna diferencijacija- kombinovano učenje
7. Prilagođavanje metoda učenja individualnoj dispoziciji:
• auditivno
• audiovizuelno
• vizuelno
• vizuelnomotorno
• motorno….
PATOLOGIJA PAMĆENJA
KVANITITATIVNI POREMEĆAJ
1) Prolazna zaboravnost
2) Amnezija (retro i anterogradna)
3) Hipermnezija (pojačana sposobnost sećanja
za određeni period)
4) Hipomnezija (oslabljeno sećanje za
događaje iz prošlosti)
5) Kiprtomnezija (osoba misli da je nešto
otkrila, a u stvari je zaboravila da je o tome
već čitala ili nesto čula)
KVALITATIVNI POREMEĆAJ
1. Naknadno izvrnuto sećanje (pod utiskom
afekta)
2. Patološka lažljivost
3. Obmana sećanja pod dejstvom sugestije
(mala deca, olgofrenije)
4. Konfabulacije (izmišljanje
sećanja,popunjavanje praznine iz perioda
amnezije)
DEFINICIJA
PSIHIČKA FUNKCIJA KOJA SE NADOGRAĐUJE NA
ČULNO SAZNANJE I OMOGUĆAVA ČOVEKU DA SHVATI
KAUZALITET U SVETU, DA SHVATI INTERAKCIJU I
USLOVLJENOSTI SVIH PREDMETA I POJAVA.
mišljenje

pamćenje opažanje
POREMEĆAJI MIŠLJENJA
POREMEĆAJI PO FORMI
1. Patološka opširnost
2. Bradipsihja (moždano oštećenje)
3. Misaoni blok (sch)
4. Logoreja (bipolarni, depresija, manija)
5. Bujica ideja
6. Perseveracija (nevoljno ponavljanje reči ili rečenica
kod CVI i etil)
7. Verbigeracija (besmisleno ponavljanje jedne misli-
sch)
8. Inkoherentno mišljenje
9. Rasulo misli (pogrešno povezivanje asocijacija)
POREMĆAJI PO SADRŽAJU
1. Prisilni fenomen: obsesije, prisilne misli
2. Precenjene ideje “fiks ideje” ( poremećaji
ličnosti )
3. Sumanute ideje (zablude na bolesnoj
osnovi)
MEHANIZMI NASTANKA SUMANUTOSTI
SADRŽAJI SUMANUTOSTI
Ekspanzivne
Depresivne
Sumanute ideje odnosa
Sumanute ideje persekucije (proganjanja)
Sumanute ideje ljubomore ( etil )
Erotomanija
Religiozne sumanute ideje
NAJVAŽNIJE OSOBINE INTELIGENTNIH
LJUDI
1. Sposobnost pojmovnog, apstraktnog mišljenja
2. Kreativnost, stvaralačka sposobnost rešavanja novih
zadataka
3. Sposobnost lakog memorisanja – učenja
4. Logičko rasuđivanje i shvatanje
5. Sposobnost uviđanja bitnog u stvarima i pojavama
6. Samokritičnost
7. Sposobnost da se sopstveno znanje primeni u praksi
INTELEKTUALNI DEFICIT
INTELEKTUALNI DEFICIT
DEFINICIJE
EMOCIJE SU SLOŽENI DOŽIVLJAJI, SPECIFIČNE
REAKCIJE NA NEKU INFORMACIJU (LJUBAV,
MRŽNJA, PONOS, STREPNJA)
AFEKTI (u užem smislu) INTENZIVNO I
KRATKOTRAJNA EMOCIONALNO DOZIVLJAVANJA
PRAĆENA TELESNIM ISPOLJAVANJIMA
RASPOLOŽENJE ( TIMIJA) RELATIVNO TRAJNO I
RAVNOMERNO STANJE OSEĆANJA, REZULTAT
STANJA UNUTRAŠNJIH ORGANA I KARAKTERA
LIČNOSTI
UTICAJ EMOCIJA
 SVEST ( suženje svesti)
 PAŽNJA (rasejanost)
 OPAŽANJE (čulne obmane)
 PAMĆENJE ( falsifikovano sećanje)
 MISLJENJE (remeti proces)
 NAGONI (agresija, seksualni delikti)
 VOLJA (apatija)
PATOLOGIJA EMOCIJA
KVANTITATINI POREMEĆAJI EMOCIJA

1) Apatija
2) Euforija
3) Depresivno raspoloženje
KVALITATIVNI POREMECAJI EMOCIJA
1) Paratimija- ideoafektivna disocijacija
2) Paramimija emocionalno- mimička
disocijacija
3) Defekt emocionalne rezonance
DINAMIZMI KOJI POKREĆU
ČOVEKA NA RAZLIČITE AKTIVNOSTI
Zadovoljavanjem motiva postižu se dva efekta:
1. Subjektivno se otklanja napetost, razdraženje,
neprijatnost
2. Objektivno se postiže uspešna biološka i socijalna
adaptacija
SOCIJALNI MOTIVI
PATOLOGIJA NAGONA
NUTRICIONI NAGONI
1. Anoreksija
2. Averzije prema nekim namirnicama
3. Polifagija, polidipsija
4. Bulimija
5. Vučija glad
6. Nastranost u ishrani

POREMEĆAJI SEKSUALNOG NAGONA

• Kvalitativni
• Kvantintativni
VOLJA
Nevoljne radnje: 1. refleksne radnje
2. naučeni automatizmi (hod)
3. prateći sinkinetski pokreti
4. nevoljni mimički pokreti
5. nagonske radnje

VOLJA JE ENERGIJA SVESNOG JA KOJA SE ULAŽE U

REALIZACIJU SVESNE ŽELJE I ENERGIJA KOJA
KOČI, ODLAŽE ILI ODBACUJE NEPRIHVATLJIVE
ŽELJE
GUBITAK SLOBODNE VOLJE
a) Kod oštecenja svesti (delirijum, suženje svesti,
sumračno stanje)
b) Kod nepokretnih somatskih bolesnika

SLABOST VOLJE

Hipobulija Abulija
Sugestibilnost: nekritično prihvatanje tuđih
stavova (histerija, oligofrenija, sch)

Katatoni stupor: slabljenje voljnih uticaja na

ponašanje
OŠTEĆENJA BUDNOG STANJA
1. Somnolencija
2. Sopor
3. Koma

POMUĆENJA SVESTI
1) Pometenost svesti
2) Delirijum
3) Amentni sindrom
4) Sužena svest
5) Sumračno stanje
DEZINTEGRACIJA SVESTI
Disocijacija ličnosti (sch)
Udvajanje ličnosti (disocijativne neuroze)
Depersonalizacija
Alopsihička derealizacija
PSIHOANALIZA
A. Metod proučavanja psihičkih procesa
B. Tehnika lečenja
C. Skup novih, određenih psiholoških saznanja

Frojd je smatrao da se izrazavanjem slobodnih

asocijacija omogućava oslobađanje potisnutih
osećanja koja leže u osnovi psihičkih poremećaja.

Slobodno asociranje i interpretacija tako dobijenih

sadržaja i materijala, od strane terapeuta, Frojd je
nazvao PSIHOANALIZOM
TORIJA O SKLOPU LIČNOSTI
ID- nesvesne i prirodne snage duboko skrivene u
svakoj ličnosti. Izvor psihičke energije (libido).
Urođeni nagoni, seksualni, agresivnost, potisnute želje
i osećanja. Princip
ZADOVOLJSTVO – NEZADOVOLJSTVO
EGO- nastaje iz dela ID-a u kontaktu sa stvarnošću.
Poseduje odbrambene mehanizme
SUPER EGO- nastaje delom iz ID-a i modifikacijom
EGA tokom razvoja
Sedište čovekove svesti, samoposmatranja,
samokontrole, zabrane, moralnih normi, moralnih
emocija, osecanja krivice
NASTANAK LIČNOSTI JESTE REZULTAT INTERAKCIJE
BIOLOŠKIH, PSIHOLOŠKIH, DRUŠTVENIH
DETERMINANTI. RAZVOJ SE SHVATA KAO PARALELNI
PROCES PERSONALIZACIJE I SOCIJALIZACIJE U KOJEM
OSOBA POSTIŽE VIŠESTRUKE I SUKCESIVNE
IDENTIFIKACIJE SA ZNAČAJNIM OSOBAMA IZ
OKOLINE, PRIHVATA ŽIVOTNE ULOGE I DRUŠTVENE
ODNOSE I NA KRAJU SVE TE PROCESE KRISTALIŠE U
NOVI KVALITET:
OSEĆANJE SOPSTVENOG IDENITITETA
PSIHOLOŠKI PROCESI OD ZNAČAJA ZA
RAZVOJ LIČNOSTI
ODBRAMBENI MEHANIZMI EGA
1. Racionalizacija
2. Potiskivanje
3. Poricanje
4. Projekcija
5. Reaktivna formacija
6. Regresija
7. Konverzija
8. Maštanje
9. Kompenzacija
10. Bekstvo u bolest
STADIJUMI RAZVOJA
1. Oralni I godina
2. Analno- uretalni II-III godina
3. Falusni III-V godina
4. Latentni VI godina- puberteta
5. Genitalni pubertet
NORMALNOST
Biološko određivanje normalnosti:
a)Normalnost kao zdravlje
b)Normalnost kao prosek

Psihodinamsko određivanje normalnosti:

a)Normalnost kao idealno zamišljena pojava
b)Normalnost kao sposobnost optimalne integracije
c) Normalnost kao sposobnost prilagođavanja
DRUŠTVENO I KULTUROLOŠKO STANOVIŠTE
NORMALNOSTI U PSIHIJATRIJI
MKB 10 ICD 10
F 00- F 09 Organski uzrokovani psih poremećaji
F 10- F 19 Mentalni poremećaji izazvani upotrebom
psihoaktivnih supstanci
F 20- F 29 SCH i poremećaji sa sumanutoscu
F 30- F 39 Afektivni poremećaji
F 40- F 49 Neurotski i sa stresom povezani poremećaji
F 50- F 59 Sindromi poremećaja ponašanja i
poremećaji udruženi sa fiziološkim disfunkcijama
F 60- F 69 Poremećaji ličnosti i ponašanja odraslih
F 70- F 79 Mentalna retardacija
F 80- F 89 Poremećaji psihičkog razvoja
F 90- F 99 Poremećaji ponašanja i emocija
NEUROTSKI SA STRSOM POVEZANI
SOMATOFORMNI POREMEĆAJI
Fobički poremećaji: A) Agorafobija
B) Socijalna fobija
C) Specificne fobije
Panični poremećaj
Opsti anksiozni poremećaj
Opsesivno- kompulzivni poremećaj
Disocijativni (konverzivni) poremećaj
Somatoformni poremećaj
Neurastenija
Sindrom depersonalizacije i derealizacije
BIHEJVIORALNI SINDROMI UDRUŽENI SA
FIZIOLOŠKIM POREMEĆAJIMA I SOMATSKIM
FAKTORIMA
Poremećaji ishrane
Neorganski poermećaji spavanja
Seksualne disfunkcije
Mentalni poremećaji udruženi sa puerperijumom
Zloupotreba supstanci koje ne izazivaju zavisnost
PSIHOSOMATSKE BOLESTI
PSIHOSOMATSKE BOLESTI
Arterijska hipertenzija
Bronhijalna astma
Gastroduodentalni ulkus
Ulcerozni kolitis
Trieotoksikoza
Akutni infarkt miokarda

Lečenje: u akutnoj fazi u nadleznosti određene

specijalnosti, a u hroničnoj nadležnosti psihijatrije
POREMEĆAJI LIČNOSTI
Crta ličnosti je stabilan obrazac po kojem ličnost
funkcionise (tj. Percipira, misli, oseca, dela), a
ispoljava se kroz individualno specifične odnose
prema sebi i okolini.
Poremećaji ličnosti su duboko ukorenjeni
maladaptivni obrazci koji se manifestuju u širokom
spektru odnosa prema sebi, okolini i dovode do
poremećaja socioprofesionalnog funkcionisanja.
Poremećaj se ispoljava u adolescenciji ili ranije,
nastavlja se kroz odraslo doba i ima tendenciju
ublažavanja.
POREMEĆAJ LIČNOSTI
Paranoidni poremećaj ličnosti
Shizoidni poremećaj ličnosti
Disocijativni poremećaj ličnosti
Emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti
Histrionicni poremećaj ličnosti
Anakasticni poremećaj ličnosti
Anksiozni poremećaj
Zavisni poremećaj ličnosti
Drugi specifični poremećaj ličnosti
Epidemiologija:
Muškarci 15-24 godine
Žene 25- 34 godine

Etiologija: (za sada) multifaktorijalna

Uključuje poremećaje: mišljenja, opažanja, emocije,

volje, nagona, psihomotorike, poremećaja
dozivljavanja sopstvenog JA
a) Eho misli, oduzimanje ili ubacivanje misli
b) Sumanute ideje
c) Halucinatorni glasovi
d) Katatono ponašanje, negativizam, mutizam, stupor
e) Negativni simptomi: apatija, oskudan govor, tupost,
socijalno povlačenje
TIPOVI SHIZOFRENIJE
PARANOIDNI

Relativno stalne sumanute ideje koje su često praćene

halucinacijama
a)Sumanute ideje proganjanja
b)Preteci halucinatorni glasovi
c) Halucinacije mirisa i/ ili ukusa

Tok: epizodipčan ili hroničan

Obično posle 30 god
TIPOVI SHIZOFRENIJE
HEBEFRENI TIP

a)Izražene afektivne promene

b)Sumanute ideje i halucinacije nisu izražene -jasno
diferencirane
c) Često neprimereno smejanja i grimasiranje
d)Disocirano mišljenje
e)Gubitak volje
Početak između 15 – 25. godine
Prognoza nije dobra
TIPOVI SHIZOFRENIJE
KATATONI TIP

a)Psihomotorni poremećaji (hiperkinezi ili stupor)

b)Zauzimanje neobičnih stavova tela
TIPOVI SHIZOFRENIJE
SIMPLEKS TIP
Shizofreni znaci su prisutni, ali nedovoljno izraženi

a)Zaravnjen afekat
b)Gubitak volje
c) Zatvaranje u sebe
TIPOVI SHIZOFRENIJE
SHIZOAFEKTIVNA PSIHOZA

a)Izraženi su afektivni znaci, manicni ili depresivni

b)Prisutne su sumanute ideje
c) Prisutne su halucinacije
d)Prisutni su poremećaji mišljenja
 DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI PO
MKB 10
1. Eho misli, nametanje ili oduzimanje misli
2. Halucinatorni glasovi, komentarisu pacijentovo
ponašanje
3. Sumanute ideje
4. Neizmoduliran emocionalni odgovor
5. Prekid misaonog toka
Trajanje pomenutih smetnji jedan ili vise meseci
Lečenje: medikamentozno
psihoterapija
socioterapija
AFEKTIVNI POREMEĆAJI
UNIPOLARNA :

• Isključivo depresivna

• Prosečna starost na početku 42 god

• Period najvećeg rizika 35-45god

• Polna struktura (Ž:M) 2:1

AFEKTIVNI POREMEĆAJI
BIPOLARNA

Smenjivanje depresivne i manične faze, samo manična

Prosečna starost na početku 29 god

Period najvećeg rizika 20-30 god

Polna struktura (Ž:M) 1:1

SIMPTOMI
Glavni:

1)Depresivno raspoloženje
2)Gubitak interesovanja i zadovoljstva
3)Povećana zamorljivost i manja aktivnost
SIMPTOMI
Ostali

a)Ostećenje koncentracije i pažnje

b)Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
c) Osećanje krivice i bezvrednosti
d)Sumoran i pesimistički pogleda na budućnost
e)Ideja o samopovređivanju ili suicidu
f) Poremećaj sna
g)Snižen apetiti
KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE
Depresivno raspoloženje, potištenost, utučenost, očaj,
tuga, anksioznost, zabrinutost, beznadežnost,
bespomoćnost

Gubitak životne energije, pad opšteg nivoa psihičke i

telesne aktivnosti. Umor, tromost, nesposobnost za
fizičke napore

Somatovegetativni znaci i simptomi: bolovi,

dizestezije, parastezije, promene srčanog ritma,
opstipacija, suva usta, tesko disanje, pad libida,
dismenoreja
KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE
• Gubitak apetita i telesne težine
• Bioritmoloski znaci: poremećaj sna
dnevna kolebanja raspoloženja
• Depresivne sumanute ideje
• Halucinacije su retke
• Koncentracija je oslabljena
• Moguće suicidalno ponašanje
KLINIČKA SLIKA MANIČNE FAZE
Euforija
Hiperaktivnost
Energija gotovo neiscrpna, povišeni nagonski
dinamizmi
Samopouzdanje i samouvazavanje nekriticki
povećano
Misaoni tok ubrzan, logoreja
Pažnja hipervigilna, tenacitet izrazito smanjen
TERAPIJA BIPOLARNE DEPRESIJE
-Medikamentozna : antidepresivi
litijum
neuroleptici
anksiolitici
hipnotici
specificna: EKT

-Psihoterapija

-Socioterapija
PARANOIDNA STANJA
Paranoja- para= mimo, pored
nous= misljenje, razum

Jedna ili skup sumanutih ideja, koje obično traju dugo

ili doživotno.
Dijagnoza se na može postaviti ako su prisutne slušne
halucinacije ili shizofreni simptomi ili simptomi
moždanog oboljenja.
Sumanute ideje ili ideja traju najmanje tri meseca
Javlja se obicno posle 30. godine života.
PARAFRENIJA
Javlja se češće u V ili VI deceniji zivota, češće kod
žena.

U kliničkoj slici: sumanute ideje+ halucinacije

PARANOJA (vrlo redak poremećaj)
Sumanute ideje paranoidnog karaktera
Očuvana ličnost
Odsustvo drugih psihopatoloskih fenomena

Sumanute ideje mogu biti:

Persecutorne
Kverulatorne
Patoloska ljubomora
Erotomanske
 INVOLUTIVNO PARANOIDNO
STANJE
Javlja se u kasnijim godinama života, paranoidne
ideje se obično smenjuju sa depresivnim
raspoloženjem.

Svest i inteligencija su očuvani

AKUTNI MOZDANI SINDROM
Poremećaj kod koga postoji oštećenje:
orijentacije, pamćenja, shvatanja, sposobnosti
učenja, rasuđivanja.

Nastaje kao rezultat delovanja poznatih faktora

koji direktno ili indirektno ostećuju funkcije
mozga.
AKUTNI MOŽDANI SINDROM
*Poremećaji svesti: smonolencija, sopor,
delirantni sindrom,
sumračno stanje

*Poremećaji pamćenja:
Amnezija Alomnezija
(iskrivljeno sećanje)
Konfabulacija

*Poremećaji afektiviteta
(anksioznost, razdrazljivost, nemir….)

*Poremećaji mišljenja
Inkoherencija (nepovezanost misaonog toka)
AMS U ODNOSU NA ETIOLOGIJU
-NEDOSTATAK KISEONIKA hipoksija
anokisija
ishemija
-NEDOSTATAK GLIKOZE

-NEDOSTATAK SPAVANJA

-NEDOSTATAK CULNIH I SOCIJALNIH STIMULUSA

(oko 72h: čulne obmane, anksioznost, konfuzija)
 AMS USLOVLJEN DEJSTVOM
TOKSIČNIH MATERIJA NA MOZAK
1. Trovanje CO
2. Trovanje cijanidima
3. Trovanje etilalkoholom i narkoticima
4. Trovanje metilalkoholom
5. Trovanje organofosfatnim jedinjenjem
 AMS uslovljen akutnim infektivnim bolestima
(Bakterijski meningitis, encefalitis)
 AMS u toku epileptične bolesti
 AMS uslovljen cirkulatornim poremećajima
 AMS uslovljen intrakranijalnim neoplazmama
 AMS uslovljen traumom glave i mozga
 AMS uslovljen poremećajima metabolizma i
endokrinim oboljenjima:
Metaboličke encefalopatije: -hepatitička
-uremička
- akutna intermitentna porfirija
endokrini poremećaji: tireotoksikoza
generativne psihoze: postpartalna
AKUTNI MOŽDANI SINDROM
Lečenje: prema uzroku

Prognoza: restitutio ad integrum ili prelazi u hronični

sindrom
HRONIČNI MOŽDANI SINDROM
HMS je stanje koja nastaje usled difuznog, trajnog
ostecenja funkcija i struktura mozga, razlicite
etiologije.
Tok je spor i progresivan

Nastaju poremecaji: PAMCENJA

INTELEKTA
MISLJENJA
AFEKTIVITETA
Alchajmerova demencija
Pikova demencija
Vaskularna demencija
Kod MP
Kod Hantingtonove horee
Kod progresivne paralize
Hidrocefalicne demencije
Demencije kod: neoplazmi
kod mozdanih trauma
kod alkoholizma
kod epilepsije
kod endokrinih poremecaja
kod metabolickih i nutritivnih smetnji
Demencije uslovljene lekovima i toksicnim mateijama
HRONICNI MOZDANI SINDROM
Opsti principi u lecenju:

1. Saniranje propratnih somatskih komplikacija

2. Tretman psihicki izmenjenog stanja
Reaktivna ili psihogena stanja su ona
stanja psihicke poremecenosti koja se
javljaju kao reakcija na odredjeni dogadjaj,
na iskustvo odredjene situacije.

Patoloska reakcija ukazuje na popustanje

adaptivnih potencijala licnosti, moze
dovesti do sloma, a nekada ima odbrambeni
karakter, cuva licnost.
ZAJEDNICKA KARAKTERISTIKE
1. Vremenska povezanost reaktivnog stanja sa
dogadjajem
2. Akutni, nagli pocetak
3. Vremenska ogranicenost trajanja
4. Dobra prognoza
5. Atipicna klinicka slika
6. Tipicnost klinickih sadrzaja
KLASIFIKACIJA
A. Akutna reakcija na stres ( do 48h)
B. Posttraumatski stresni poremecaj (do 6 meseci)
C. Poremecaj prilagodjavanja
D. Akutni tranzijentni psihoticni poremecaj (48h- 14
dana)

U klinickoj slici: - priblizni odgovori

- dezorijentacija
- motorni konverzivni simptomi
AKUTNA REAKCIJA NA STRES
Stres je normalana adaptibilna reakcija, signal
opasnosti i pripreme za odbranu.
Stadujumi stresa : 1) alarm
2) borba
3) iscrpljenje
Stresna situacija remeti psihosocijalnu ravnotezu i
osoba nije sposobna da uspostavi preth9odno stanje u
uobicajeno dugo vreme
Prirodne katastrofe, nesreca, ratovi, napadi kriminalaca,
silovanja, gubitak bliske osobe, gubitak dela tela….
AKUTNA REAKCIJA NA STRES
Klinicka slika:
1. Psihomotorna reakcija: nemir, besciljno tumaranje,
destruktivnost, agresivnost, stuporozna ukocenost,
apatija, inertnost
2. Svest: hipnoidna smetenost, zbunjenost, nesigurnost,
dezorijentacija, perseveracija, teskoce u
uspostavljanju verbalnog kontakta, panicni strah, bes,
srdzba, relativna ili apsolutna amnezija

Traje do 48 sati
 POSTTRAUMATSKI STRESNI
POREMECAJ
Odlozeni i/ ili produzeni odgovor na dogadjaj

Ponovljeno prezivljavanje traume u nametnutim

secanjima, snovima ili nocnim morama.

 Emocionalna utrnulost ili tupost.

Vegetativna prenadrazenost

Nesanica, anksioznost, depresija

REAKCIJE PRILAGODJAVANJA
Krizne situacije: gubitak bliske osobe, hospitalizacija,
emigracija, promene zivotne sredine, operativno ili
traumatsko odstranjenje dela tela.

COVEK JE BICE U RELACIJI

U klinickoj slici: anksioznost, depresija

Traje do 6 meseci
Lecenje: psihoterapijom i medikamentima
POREMECAJI U DETINJSTVU
1) Pocetak je bez izuzetka tokom detinjstva
2) Ostecenja ili zaostajanja u razvoju su cesto
povezana sa bioloskim sazrevanjem CNS-a
3) Stabilan tok, bez remisija i recidiva
POREMECAJI U DETINJSTVU
I. Specificni razvojni poremecaji govora i jezika
II. Specificni razvojni poremecaji skolskih vestina:
citanja, pisanja, racunanja
III. Deciji autizam (decaci: devojcice 4:1)
Kvalitativno ostecenje reciprocnih socijalnih
interakcija.
Oskudni repetitivni i stereotipni obrasci ponasanja,
interesovanja i aktivnosti.
Mogu postojati strahovi, fobije, poremecaji
spavanja, ishrane, napadi besa, agresivnost.
POREMECAJI U DETINJSTVU
IV. Hiperkineticki poremecaji
V. Poremecaji ponasanja i emocija
VI. Tikovi
VII. Drugi poremecaji: neorganska enureza
neorganska enkopreza
poremecaji ishrane
poremecaji spavanja
mucanje
POREMECAJI U ADOLESCENCIJI

1. Kriza autoriteta
2. Kriza identiteta
3. Kriza seksualnosti
4. Normativna kriza
5. Hipohondrija
BOLESTI ZAVISNOSTI

A. AKUTNA INTOKSIKACIJA
B. RIZICNA UPOTREBA
C. STETNA UPOTREBA
D. SINDROM ZAVISNOSTI
E. APSITINENCIJALNI SINDROM
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI
1. DEPRESORI CNS-a
2. STIMULANSI
3. HALICINOGENI
4. KANABIS
 PODELA PSIHOAKTIVNIH
DEPRESORI: SUPSTANCI
 Analgetici
 Hipnotici HALUCINOGENI
 Sedativi LSD
 Anksiolitici Psilocibin
 Lepkovi Meskalin
 Smole Antiholinergici
 Lakovi
 Neke boje KANABIS
• Marihuana
STIMULANSI • Hasis
• Amfetamin
• Kokain
• Khat
ALKOHOLIZAM
Depresor CNS-a, dejstvo je slicno anesteticima.

Alkoholicar je osoba koja je dugotrajnim

prekomernim pijenjem postala zavisna od alkohola
(psihicki, fizicki, ili na oba nacina), kod koje su se
zbog toga razvile zdavstvene, psihicke i fizicke
smetnje kao i poteskoce u socijalnom funkcionisanju.
KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA
1. GUBITAK KONTROLE
2. NEMOGUCNOST APSTINENCIJE
3. PAD TOLERANCIJE
4. ALKOHOLNA AMNEZIJA
KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA
Ostecenja zahvataju sve organe
Delirijum tremens
Patolosko napito stanje

Korsakovljeva bolest
Vernikeova bolest
Smetnje pamcenja, konfabulacija, smetenost
Dezorijentacija, demencija
LECENJE ALKOHOLIZMA
Medikamentozno
Psihoterapija
Socioterapija
PSIHOLOSKI TESTOVI
1. Testovi sposobnosti
2. Testovi licnosti

Testovi inteligencije
“Inteligencija ja sposobnost snalazenja u novim i
nepoznatim situacijama”
WB skala (Veksler- Belvju)

IQ= mentalni test: stvarni uzrast x 100

Manje od 25 IDIOTIJA
26- 50 IMBECILI
51- 65 DEBILI
66- 80 GRANICNI
81- 90 FIZIOLOSKA TUPOST
91- 110 PROSECNOST
110- 130 NADPROSECNOST
Preko 140 GENIJALCI
TESTOVI ZA PROCENU
ORGANSKOG OSTECENJA CNS-A
Bentonov test upamcivanja slika
Vekslerova skala pamcenja
Lurijina neuropsiholoska baterija
TESTOVI LICNOSTI
M.M.P.I. upitnik
Projektivni testovi: Rosah
TAT
Test nedovrsenih recenica
Crtez ljudske figure
TERAPIJA U PSIHIJATRIJI
MEDIKAMENTOZNA
PSIHOTERAPIJA
SOCIOTERAPIJA
PSIHOTERAPIJA
Lecenje psihickih poremecaja psiholoskim uticajima,
prei cemu terapeut putem verbalne i emocionalne
komunikacije pruxa pomoc pacijentu.
Klasifikacija: I Dubinsko psiholoski metodi
II Povrsinski metodi
III Ostale terapije
SOCIOTERAPIJA
Jeste oblik lecenja u kome se organizovanim
socijalnim metodama i sredstvima utice na coveka, uz
pomoc sociookolinskih i interpersonalnih cinilaca sa
ciljem da se rese njegovi “unutrasnji” problemi i
interpersonalni odnosi.
Socioterapija u bolnici: (terpaijske zajednice)
1) Okupaciona 2)Radna 3)Rekreativna

• Socioterapija u vanbolnickim uslovima:

1. Porodica 2. Radna sredina 3. Klubovi
FARMAKOTERAPIJA
ANKSIOLITICI
HIPNOTICI
ANTIPSIHOTICI
ANTIDEPRESIVI
STABILIZATORI RASPOLOZENJA
PSIHOSTIMULANSI
LEKOVI ZA POJACANJE SAZNANJA
ANKSIOLITICI
Osim anksiolitickog imaju i sedativno, hipnoticko,
antikonvulzivno, miorelaksantno dejstvo.
Podela (prema duzini vremena poluraspada):
- sa kratkim dejstvom
- sa srednje dugim
- sa dugim dejstvom

HIPNOTICI
Koji dejstvuju u inicijalnoj fazi sna
Koji efekat daju tokom sna do budjenja
ANTIPSIHOTICI
Smanjuju agresivnost, hiperaktivnost, ublazuju
poremecaje misljenja, redukuju halucinacije,
sprecavaju recidive.
Nezeljena dejstva:
 ekstrapiramidalna (ukocenost, tremor, distonija,
ataksija,diskinezija)
 Hipotenzija
 Hiperprolaktinemija
 Ginekomastija
 Impotencija

Klasifikacija: tipicni i atipicni

ANTIDEPRESIVI
Triciklicni
Inhibitori MAO
Inhibitori ponovnog preuzimanja 5-HT
Novi antidepresivi

STABILIZATORI RASPOLOZENJA
1. Litijum (soli)
2. Antikonvulzivi
3. Antipsihotici
PSIHOSTIMULANSI
Kod hiperkinetskog sindroma sa ostecenjem paznje
( kod dece starije od 6 godina, kod odraslih se ne
primenjuje)

Kod narkolepsije