1.

Uvod

Zadatak ovog rada je da odgovori na pitanje poput sta je svest, koje su njene funkcije I kako se
svest razvijala tokom godina.

2. Svest
2.1.Definicija svesti

Svest je je najslozenija, iskljucivo ljudska psihicka funkcija.Svest je sve ono sto se u odredjenom
trenutku nalazi u psihi coveka I sto mu omogucava svesno dozivljavanje sebe I okoline.

2.2.Sta mam omogucava svest?

Po J.Kasperu svest nam omogucava

1 .Realno dozivljavanje samog sebe

2. Realno dozivljavanje okruzujuceg sveta,
3. Svesnost o postojanju sopstvene svesti

Ocuvanost svesti je preduslov za normalno odvijanje psihockih funtokcija, pa time I za

normalno funkcionisanje licnosti.
Poremecaji drugih psihickih funkcija mogu dovesti do poremecaja svesti.

3. Utvrdjivanje stanja svesti

Za utvrdjivanje stanja svesti mozemo koristiti sledece metode

Direktna
Indirektna metoda
Direktna metoda se zasniva na ispitivanju ispitanika o tome kako dozivljava sebe I svest oko
sebe.Direktan metod ispitivanja svesti usmeren je na procenu sledecih komponenata
1. Svesnost unutrasnjeg dozivljavanja, ona je neporemecena, ako je ispitanik u stanju da d
a svoj iskaz o tome sta se desava u njegovoj psihi u datom trenutku,a da je pritom taj
iskaz vrlo jasan I povezan.
2. Ocuvanost ego granice
Kada ispitanik razlikuje delove svoga tela odo onoga sta telo cini.Usled delova razlicitih
psihoaktivnih supstanci osoba veruje da je npr.njena ruka odvojena od tela.
3. Realno dozivljavanje okruzujuceg svta podrazumeva jasnoo razlikovanje zivih I nezivih
predmeta kao I sposobnost nihovog tacnog lociranja u prostoru I vremenu.Kod
 Kodporemecaja svesti bolesnik nije u stanju da jasno definise predmete kao I da ih
medjusobno medjusobno razlikuje.
Indiraktni metod se zasniva na proceni funkcija kaos to su paznja, ucenje, pamcenje,
misljenje.Ako nisu ocuvane ove funkcije to znaci da osoba ima poremecaj svesti.

3.1.Asekti svesti

Svest ima dva aspekta, a to su budnost I svesnost.Budnost predstavlja mentalnu

aktivnost.Svesnost predstavlja rezultate mentalne aktivnosti.Ono po cemu se mi razlikujemo od
drugih to je nasa svest [BROJLER
Budnost fiziooloska svest to su sinonimi koji oznacavaju mentalnu pripremljenost za svesnu
psihicku aktivnost.Fizioloska svest oznacava da osoba nije u nesvesti ili komi I da ne
spava.Budnost je preduslov za normalne psihicke aktivnosti.Svesnost se prikazuje u 4
orjentacije I to prostornu, vremensku, prema drugima I u odnosu na samog sebe.Orjentacija u
odnosu na osobe oko nas nam kazuje das mo mi socijalna bica I na razlicite nacine dozivljavano
ljude oko sebe.Sokrat kaze ‘Upoznaj smog sebe’’, sto znaci da covek uvek treba da se trudi da
upozna sebe, odnosno da uvek bude svestan svojih vrlina I mana.

3.Nesvesno

Pojam nesvesno su uveli Baruh de Spinoza I Sigmund Frojd.Kad govorimo o psiho mozemo
govoriti o dve podoblasti psihe.Osnovna razlika medju njima je sto o jednoj znamo, a o drugoj
ne znamo.Postojanja prve smo stalno svesni, o njoj znamo, postojanja druge uglavnom nsimo
svesni o njoj ne znamo.Sadrzina prve nam je data u svesti, a sadrzina druge nam nije data u
svesti.Ako za nas postoji samo ono cega smo svesni, onada ne mozemo znati o nesvesnom, jer
je njegova priroda nesvesna.Ali, mi ipak znamo da nesvesno postoji.Razlog zbog kog mi znamo
da nesvesno ipak postoji je komunikacija izmedju svesnog I nesvesnog koja nije potpuno
prekinuta.Sadrzaji koji su prekriveni povremeno procure.Otkrivaju se kratko I veoma
malo.Sadrzaji nas tim svojim pojavljivanjem I nestajanjem nas zbunjuju, kao I sve sto nedovoljno
razumemo.Nepoznato nas, I pored toga, jos I plasi.Vidimo da nam neko donosi vesti, koje nismo
ni ocekivali ni znali da postoje.
Jung je razvio kolektivno nesvesto, Frojd individualno nesvesno.
Individualno nesvesno sadrzi iskustva I zelje koje su potisnute I zaboravljene.Medju njima
spadaju zabranjeni motive kompleksi.Oni se nisu ostvarili, ali sacuvana blokirana energija
ponasanja ostaje kao trajna mogucnost da se pretvore u aktuelno ponasanje.Potiskivanje je
mehanizam ovog zaboravljanja.Ustvarim, takvim zaboravljanjem iskustva nisu stvarno
zaboravljena, ali se do njih svesno veoma tesko dolazi.Sadrzajima u nesvesnom delu psihe moze
se prici psihoterapijom.Potisnuti sadrzaji mogu se spontano probiti do svesti I ponasanja.To se
desva u snovima I fantazijama, ali I onda kada u budnom I svesnom stanju pouti racionalana
kontrola.
U Frojdovoj psihoanalitickoj teoriji razlikuje se tzv podsvesno.Unjemu se nalaze sadrzaji koji se
lako pokrecu bez unutrasnjeg napora. U datom momentu oni nisu aktivni, ali se mogu pokrenuti
kada god to zatrba osobi.Podsvesno je najbolje smatrati sinonimom za predsvesno, mada se
neki psiholozi ne slazu sa tim.
Kolektivno nesvesno Karla Gustava Junga sastoji se od nagonski potreba koji se nalaze u
genetski kod pojedinca.U kolektivno nesvesnom upisna su sva nasa iskustava, reakcije kao I
modeli ponasanja nasih predaka.Arhetip ke slika koja se rrealizovala u nasoj svesti.Slika u nasoj
svesti je simbpl nagonske teznje iz nesvesnog.Podstrekaci arhetipa nagonske teznje I dalje
pripadaju nesvesnom I nepristupacne su svesnom znanju.Prema tome mogli bi smo reci da je
arhetip simbolicko prisustvo nagona u svesti.Nagon zivi u nasoj svesti kao symbol.SImbolicka
slika- arhetip obrazuje se po nekoj slicnosti I analogiji sa nesvesnom nagonskom teznjom koju
arhetip u svesti predstavlja.A istovremeno postoji I kao motivaciona slika.
Arhetip je prvobitna najstarija slika.Zato je arhetip prisutan u svakom coveku, bez obbzira kojoj
kulturi pripada.I arhetipom se oglasava kolektivno nesvesno koje zauvek ostaje nepristupacno
za nasu svest.Takva je Jungova hipoteza o kolektivno nesvesnom.Kolektivno nesvesno se razvilo
u oblastima umetnosti, komparativne religije, likovnoj umetnosti.Arhetipovi se takodje nalaze u
bajkama I mitovima.

4. Samosvest

Nacin na koji covek dozivljava sebe je osnova za doyivljavanje sveta u kome zivi.
Taj dozivljaj sebe je, sa naucnog stanovista, fenomen kojeg je tesko uhvatiti.Da bi smo sto bolje
rzumeli coveka.Da bi smo znali cemu tezi covek da bismo shvatili njen razvoj I njenu strukturu
veoma je vazno da shvatimo kako osoba opaza sebe.
Ako smo uvereni da nas neka osoba mrzi, mi se ponasamo ao da nas stvarno mrzi, bez obzira na
to da li je to tacno ili nije.Ili,ako smo uvereni das mo inteligenti, onda biramo zadatke saflasne
nasoj proceni inteligencije
, nezavisno od toga koliko smo stvarno intelektualno obdareni.Cak ni neuspeh nam ne pomaze
da ispravimo nerealnu sliku nasih mogucnosti.Pre nego sto prihvatmo licnu ocenu das mo
doziveli neuspeh zato sto smo birali ciljeve koji su iznad nasih sposobnosti, koristcemo sva
druga sredstva da neuspeh pripisemo sticaju nepovoljnih okolnosti ili drugim ljudima pre nego
sto ispravimo nerealnu sliku o sebi.
Skoro svi filozofi su pominjali vaznost razumevanja nacina na koji covek saznaje sebe, kao deo
realnosti.Gotovo svaki pravac u psiholigiji je dao doprinos u razumevanju problema samosvesti I
identiteta.
Jasper je predlozio da se svest o svome ja razmatra preko sledeceg sadrzaja
1. Aktivnost svoga ja,
2. Dozivljavanje jedinstva svoga JA
3. Identitet svoga JA,
4. Svest o svome JA,
Postoje tri osnovna pristupa u odredjenju identitet,
Identitet kao determinisana licnost
Identiteet kao intrapsihicka struktutra
Identitet kao fenomenoloska kategorija
Nema sumnje da su samosvest I identitet fenomeni.Prema Jungu, korene identiteta jedinki
treba traziti u svojstvima dalekih predaka.
Nakon rodjenja, dolazi do razlikovanajk sebe I drugih, zatim sledi saznanja das sam ‘’Ja taj koji
misli,oseca, pamti’’.Nacini odnosa coveka I sveta se pod uticajem sposobnosti uoptavanja
sudova drugih judi o detetu uopstavaju postaju ‘’Pojam o sebi’’.Taj dozivljaj sebe prima
karakteristike crta licnosti.Pojam o sebi postaje sve obuhvatniji I ljudsko bice sve vise pistaje
svesno mogucnosti koje ima.Ako nema ozbiljnih prepreka u razvoju pojam O SEBI postaje sve
blizi pojmu o IDENTITETU.Deo identiteta postaje trajno nesvestan, ali jeste deo nase sustine.
Samosvest I identitet su rezultati delovanja brojnih faktora.Jedni su naslednog porekla, drugi su
drustvenog porekla, treci su nacin na koji osoba zivi,Krajnji rezultat je veoma razlicit I krece se
od oskudnog dozivljaja sebe I vlastitih bitnih osobina do drucacijeg dozivljavanja.

4.1. Samosvest I identitet u razvojnom dobu

Po Jasper samosvest je fenomen I ima 4 oznake,

1. Osecanje delatnosti,svest o aktivnosti,
2. Svest o jednostrukosti.,Jas am jedan u istom trenutku,
3. Svest o identitetu, ja sam oduvek onaj isti,
4. Svest o samom sebi, nasuprot drugima iokolini.
Po J asperu, svest o svojem ja prisutna je u svim psihickim procesima.Saznanje da osoba kao
licnost ucestvuje u opazanju, predstavljanju, razmisljanju je sastavni deo dozivljavanja sveta I
nacina na koji mi aktivno obradjujemo informacije koje nam iz njega proizilaze.Sve sto je
psihicko aktiviranjem dusevnih zbivanja dobija poseban ton neceg ’’MOG’’.
Jasper ukazuje da mnoge nagonske potrebe podsticaje,emocionalna stanja, licnost oseca kao
prirodna ispoljavanja svog bica.Kod normalnih osoba povremeno se odredjena mentalna stanja
dozivljavaju kao nesto sto je strano, sto se javilo samo od sebe.Nekad ovakvo dozivljavanje je
praceno dozivljavanjem prisile.Neophodno je dozivljavanje vlastitih mentalnih stanja I sebe
samoga dozivljavati.
Istrazivanja decjeg razvoja su ukazala da u u ranom razvojnom period ne postoji potpuno
osecanje sebe.Dete moze da se uprlja ili umokri, a da toga nije svesno.Dete ne shvata da je
mokraca nesto strano, sto ne pripada njegovom telu.Gdjenje I strah su emocije koje se kod
odraslih osoba javljaju kada organizam ne prihvata neki deo neprijatne situacije u svojoj
neposrednoj blizini.Gadjenje I neke vrste straha npr.od zmije se tek kasnije javljaju.Iskustvo je
jos uvek siromasno da bi se uspostavila jasna granica izmedju deteta I sredine.
Faza razlikovanja sebe od drugih pocinje razlikovanjem svog tela o drugih osoba I predmeta sa
kojima dete dolazi u dodir.Dete ‘’otkriva’’ da nije isto ako udari ili ugrize neki spoljasnji
predmet ili deo sopstvenog tela.Pijaze iznosi stav da aktivnoscu dete saznae da se neki predmet
ili osoba odupiru kada ono pokusa das a njima nesto uradi.Postojanje neceg drugog I saznanje o
tome kroz aktivnost je uslov nastanka I dozivljavanja vlastite individualnosti.Berns ukazuje da se
svest o sebi pojavljuje postepeno I to krot detetovu delatnost sa licima I objektima iz
sredine.Dete, kaze Berns, prvo istrazuje slucajno, zatim namerno.Objekat koji drzi u ruci dete
ponekad namerno baca I sa zanimanjem prati rezultate te radnje.Berns ovako komentarise ovu
vrstu decje aktivnosti ‘’Kada koristi ovu sposobnost dete ima nejasnu svest o sebi kao nekome
ko moze svojim sopstvenim akcijama da izazove odredjene posledice’’.Jasno je da dete pocinje
saznanje o sebi upoznavanjem vlastitog tela.U prvoj godini zivota dete stice sigurnost kao
osnovno obelezje licnosti u ovom period razvoja.Osecanje sigurnosti ili nesigurnosti je nema
sumnje, karakteristika licnosti koja trajno obelezava sva zbivanja mentalnog zivota pojedinca.
Prema Olportu samosvest se postepeno razvija tokom prvih pet sest godina zivota, najbrze u
drugoj godini zivota kada dete pocinje da govori.Frojd je govoreci o razvoju u prvoj godini
zivota, ukazivao da je dete eegocentricno I da svojim nekontrolisanim zahtevima terorise
okolinu, a posebno majku.Olport je korigovao ovo misljenje.Da bi covek bio egocentrican mora
da ima razvijenu svest o sebi.Medjutim beba, kaze Olport ne zna da je gladna, mokra ili da je
nesto boli.Neprijatnost, hladnoca su prvi znaci postojanja samosvesti I kada ih majka otkloni
dete se smiri I najcesce zaspi.Dete u osmom mesecu place kad se pojave strana lica.Dete shvata
da je nepoznata osoba neko ko nije bio prisutan pre toga.Identitet majke,oca, sestre prethodi
osecaju samosvesti.Prema nekim autorima svest o ja se javlja oko petog meseca.Kretanje
pomaze detetu da bolje upozna svet oko sebe pa samim tim biva ubrzano razlikovanje sebe od
drugih kao I preko ocene koje vrsnjaci I odrasli daju o detetu.Zapazeno je das u deca I odrasli
veoma osetljivi na ocene koje drugi daju o njima.Zanimljivo je I zapazanje das mo sebe svesniji u
situacijama kada dodje do poremecaja mentalnih funkcija.Slika o sebi stabilizuje se kada dete
polazi u skolu.Roditelji su obazrivi prema detetu nece da mu ukazu na nedostatke,ali takva
obazrivost nije medju vrsnjacima.U period posle seste godine dete postaje svesno svoje
sposobnosti misljena.Kada je licnost u stanju da se seca ranijih dozivljaja I kad su ta secanja
pracena subjektivnim dozivljajem da su to njihova vlastita iskustva.Primarni pojam o sebi je
najosnovniji on se formira u porodici.Pojam se sebi se prosiruje u kontatu sa vrsnjacima.To se
naziva sekundarni pojam.Ova dva pojma moraju biti medjusobno usaglasena u koliko nisu
dolazi do neprilagodjenih oblika ponasanja.Najveci problem nastaju polaskom deteta u skolu,
posto u tom period dete biva izlozeno vrednovanjima velikog broja ljudi koji mu nisu naklonjeni
kao roditeljhi.Ovaj problem ostaje tokom celog zivota

Literature opsta psihologija sa psihologijom licnosti Beograd,2005 Sulejman hujic

Psihijatrija Predrag Kalicanin Elita medica Beograd 2012
Ono i mi Radoslav Svicevic Beograd 2009
Medicinska psihologija Vladimir Despotovic Beograd 1997