Бихејвиоризам

Razvoj bihejviorizma
• Razlikuju se tri faze bihejviorizma:
• Klasični bihejviorizam, koji vremenski traje od pojave Votsonovog članka
„Psihologija kako je vidi bihejviorista“ 1913. godine pa do, otprilike, 1930.
• Neobihejviorizam, čije su približne vremenske granice od 1930. do 1950.
godine
• Neo-neobihejviorizam, od 1950. godine do danas

• Tri uticaja na razvoj bihejviorizma:

• Razvoj funkcionalizma
• Razvoj zoopsihologije
• Želja psihologije da postane objektivna nauka

01 Uticaji: Funkcionalizam
• Bihejviorizam nastaje kao reakcija na dotadašnje stanje u psihologiji
• Predmet funkcionalne psihologije su bili svesne pojave i ponašanje
• Koristila je i objektivne i subjektivne metode, a primat je bio na objektivnoj
ekstrospeciji
• Jedna od grana funkcionalizma je krenula prema bihejviorizmu, što je ponovo
suzilo predmet psihologije.

02 Uticaji: Zoopsihologija
• Bihejviorizam se u mnogome zasniva na zoopsihologiji
• Uticaj istraživanja Torndajka
• Eksperimentalno istraživanje asocijacionizma
• Cilj je nalaženje veze između
• Situacije, elemenata situacije i okvira situacije i
• Odgovora, spremnosti da se odgovori, inhibicija i smera odgovora
• Svest nije ništa drugo nego čovekov sistem za povezivanje
• Proučava „pokušaj-pogreška“ način učenja prvo na životinjama, a zatim i na
ljudima
• Prvi je pružio dokaz da rezultati dobijeni na životinjama se mogu primeniti i na
ljudima.

03 Uticaji: Psihologija = Objektivna nauka

• Votsonovi zahtevi za izgradnju objektivne nauke (bihejviorizma) u velikoj meri su
odgovarali operacionalizmu u nauci
• Operacionalna definicija je empirijska definicija čiji je cilj da sadržaj naučnih
pojmova zasnuje na posmatranim činjenicama ili operacijama
posmatranja i merenja
• Operacionalizam je težio da iz nauke izbaci spekulativni duh i svi oni pojmovi
koji nemaju praktični značaj
• Psiholozi su iz operacionalizma uzeli povezivanje pojmova sa empirijskim
osnovama. Po rečima Skinera:
• Operacionalizam se može definisati kao postupak saopštavanja
1. Svojih posmatranja
2. Manipulativnih računskih procedura u vezi sa posmatranim pojavama
3. Logičkih i matematičkih koraka i
4. Ništa višе

Kritike operacionalizma
1. Onemogućuje uopšteno, generalizovano znanje, jer imamo onoliko pojmova koliko i
operacija
• Imamo po tri pojma pamćenja i zaboravljanja, pošto razlikujemo tri operacije
(metode) za merenje pamćenja, odnosno zaboravljanja.
2. Svi naučni pojmovi se ne mogu operacionalno definisati
3. Operacionalizam vodi „naučnoj sterilnosti“ i „intelektualnom asketizmu“.
Izbačena je ne samo metafizika, nego i mnogi korisni naučni pojmovi: naučne
hipoteze i introspektivne činjenice

Klasični bihejviorizam
• Psihologija, kako je vidi bihejviorista jeste
• Čisto objektivna, eksperimentalna grana prirodne nauke
• Njen teorijski cilj jeste predviđanje i kontrola ponašanja
• Introspekcija nema nikakav bitan deo među njenim metodama, niti činjenice
koja ona daje i koje se zasnivaju na introspekciji stanja svesti imaju naučne
vrednosti.
• Bihejviorista u svojoj želji da dođe do jedne jedinstvene sheme životinjskih
odgovora ne razlikuje nikakvu granicu između čoveka i životinja.

Klasični bihejviorizam
• Objektivne metode istraživanja su:
• Posmatranje sa ili bez instrumenta
• Metod uslovnog refleksa
• Metod verbalnog izveštaja
• Metod testiranja

Metodološki bihejviorizam
Votsonove kritike:
1. Introspekcija nije pouzdan naučni metod; rezultati su često kontradiktorni
2. Podaci dobijeni introspekcijom su subjektivni, nepristupačni posmatranjima,
proveravanju drugih ljudi. Samo ono što može više posmatrača istovremeno da
posmatra može biti objektivna naučna činjenica
• Odgovori na Votsonove kritike:
1. Introspekcija se može odnositi na veoma jednostavne sadržaje svesti, gde nema
velikih neslaganja u rezultatima
2. Intersubjektivna saglasnost
3. Izbacivanje introspekcije u oblasti opažanja vodilo bi ka ogromnim
komplikacijama. Psihologija se ne bi mogla baviti snovima ili vezom između stanja
svesti i ponašanja. (Uvodi „verbalni izveštaj“)

Ontološki bihejviorizam
• Votsone: Svest ne postoji. Svest je „pretpostavka“ ili zaostatak religije
srednjeg veka
• Ovaj stav sledi iz metodološkog bihejviorizma koji se zalaže isključivo za
primenu objektivnih metoda.

S-R formula ponašanja

• Votson: Pravilo koje bihejviorista koristi jeste da li mogu da opišem ponašanje
koje posmatram pomoću „draži i odgovora“ (S-R)
• Votson se interesuje za periferiju organizma, ono što se u mozgu ili organizmu
dešava na kraju se ispoljava na periferiji
• Jedinica ponašanje je refleks i uslovni refleks. Složeniji oblici se svode na
kombinaciju ovih osnovnih elemenata

S-O-R šema
• Brzo su se bihejvioristi susreli da problemom da je ponašanje određeno ne samo
spoljašnjim dražima, već i unutrašnjim stanjima organizma.
• Oni su S-R zamenili sa S-O-R formulom (O – organizam)
• Ali kako proučavati ova unutrašnja stanja i/ili svest?
• Nekim aparatom meriti ono što nije vidljivo
• Posredno saznavanje unutrašnjih varijabli
• O varijable se mogu objektivno definisati na osnovu
• Prethodnih, antecedentnih uslova (A) (npr. stanje gladi se definiše na osnovu
broja sati gladovanja)
• Objektivno vidljivih i merljivih karakteristika ponašanja (konzekventne
varijable)
• Pojmovi koji se odnose na unutrašnja stanja imaju status intervenišućih
varijabli. Ovi zaključeni pojmovi svoj celokupan sadržaj dobijaju na osnovu
operacionalnih definicija.

Intervenišuće varijable
• IV kod bihejviorista izražavaju empirijske odnosne između pojava, one
nemaju ničeg unutrašnjeg; njihov sadržaj u potpunosti predstavlja
opis ponašanja u određenim spoljašnjim uslovima
• Tolman – uvodi „mentalističke pojmove“
kao što su težnja, očekivanje ili
kognitivna mapa koji su objektivno
operacionalno definisani na osnovu
pojava ponašanja

Neo-neobihejviorizam
• Postalo je apsurdno da se četiri ili pet decenija isključivo proučavaju
životinje (pacovi i golubovi), a da se praktično ne vrše eksperimenti na ljudima
• Mnoge oblasti psihologije su bile zanemarene: opažanje, mišljenje, emocije,
složeni oblici motivacije
• Ublažava se rigidni operacionalizam i uvode se hipotetički konstrukti
• Mentalistički pojmovi, u obliku hipotetičkih konstrukata, se vraćaju na scenu.
Introspekcija se i dalje odbacuje