ИСПИТНА ПИТАЊА ЗА ПРЕДМЕТ УВОД У СОЦИОЛОГИЈУ/СОЦИОЛОГИЈА

НА НЕМАТИЧНИМ КАТЕДРАМА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У КОСОВСКОЈ

МИТРОВИЦИ ПОЧЕВ ОД АПРИЛСКОГ ИСПИТНОГ РОКА ШК. 2016/17.
ГОДИНЕ

Предметни наставник: Проф. др Урош Шуваковић

Литература:

Марковић, Д. Ж, Голенкова, З. Т, Шуваковић, У. (2009). Социологија. Косовска

Митровица: Филозофски факултет Универзитеа у Приштини; Ниш: МБ Графика

1. Наука као облик друштвене свести (стр. 4-5)

2. Опште карактеристике науке и њен предмет (5-8)
3. Настанак научног сазнања (8-10)
4. Појам научног закона (10-16)
5. Класификације научних закона (16-26)
6. Процес диференцирања наука и њихова класификација (27-32)
7. Природне и друштвене науке (32-38)
8. Класификација друштвених наука (38-42)
9. Објект, предмет и циљ социологије (45-49)
10. Различити приступи истраживању социјалних појава (49-52)
11. Појам научне парадигме (53)
12. Основне парадигме социолошког истраживања (53-56)
13. Позитивизам као методолошки правац у социологији (56-57)
14. Социометријски метод и методологија Чикашке школе (57)
15. Основне поставке дијалектичко-материјалистички метода и Гурвичева
иновација (58)
16. Основна идеја Веберове методе разумевања (58, 124)
17. Структурално-функционална анализа - Парсонс и Мертон (58-62)
18. Феноменолошка метод у социологији (62)
19. Систем социолошког сазнања према нивоима сазнања (63-65)
20. Класификација социолошког сазнања према циљу сазнања (66)
21. Структура примењене социологије (66-67)
22. Класификација социолошког знања према Питириму Сорокину (67-68)
23. Специфичне функције социологије као науке (68-71)
24. Појам емпиријског социолошког истраживања (72-73)
25. Облици емпиријских социолошких истраживања (73-75)
26. Основни елементи структуре конкретног социолошког истраживања (77)
27. Општа структура конкретног социолошког истраживања (78)
28. Објект, предмет, циљ социолошког истраживања (80-81)
29. Интерпретација појма у социолошком истраживању (81-82)
30. Појам хипотезе истраживања (82-84)
31. Метод узорка (84-85)
32. Социолошко посматрање као метод прикупљања података (88-100)
33. Експеримент у социологији (90-92)
34. Метод анализе документа (92-94)
35. Метод испитивања - техника анкетирања (94-97)
36. Метод испитивања - техника интервјуа (94, 97-100)
37. On-line испитивање (100-103)
38. Квалитативна испитивања у савременој социологије: основне одлике (104-105)
39. Метод фокусних група (106-107)
40. Социологија Огиста Конта (117-118)
41. Социологија Херберта Спенсера (118-119)
42. Социологија Емила Диркема (119-123)
43. Социологија Макса Вебера (123-125)
44. Социологија Карла Маркса (125-127)
45. Социологија Максима Максимовича Ковалевског (127-128)
46. Социологија Питирима Сорокина (128-130)
47. Социологија Талкота Парсонса (130-131)
48. Појам друштва (135-137, 141, 145)
49. Различите социолошке интерпретације појма друштво: географска,
антропогеографска, биологистичка (137-138)
50. Различите социолошке интерпретације појма друштво: психологистичка,
социолошко-формалистичка, структурално-функционалистичка (138-141)
51. Различите социолошке интерпретације појма друштво: марксистичко
становиште (142-145)
52. Марксистичко схватање појма структуре глобалног друштва (146-148)
53. Гиденсова типологија друштава (148-156)
54. Типологија друштава према Анрију Мандрасу (156-158)
55. Гурвичова типологија друштава (159-160)
56. Друштвено-економске формације: појам и типови (160-161)
57. Друштвено-економске формације: првобитна заједница (162-163)
58. Друштвено-економске формације: робовласништво (163-165)
59. Друштвено-економске формације: феудализам (165-167)
60. Друштвено-економске формације: капитализам (167-173)
61. Социјализам као прелазна епоха (173-176)
62. Појам социјално-класне структуре (176-177)
63. Друштвена статика и друштвена динамика према Огисту Конту (178-179)
64. Лукићево схватање друштвених промена (179-182)
65. Друштвено кретање: теорије циклизма (182-184)
66. Друштвено кретање: теорије еволуционизма (185-189)
67. Друштвено кретање: теорије историцизма и њихова критика (190-192)
68. Друштвено кретање: марксистичко схватање (192-195)
69. Еволуција као облик друштвених промена (195-197)
70. Револуција и контрареволуција као облици друштвених промена (197-200)
71. Појам државног удара и пуча (200-201)
72. Теорије конвергенције (202-203)
73. Друштвено кретање: транзиција (203-205)
74. Тенденције промене социјалне структуре у савременом друштву (206-210)
75. Основне конфликтолошке теорије (356-361)
76. Терија друштвених конфликата: Луис Козер и Ралф Дарендорф (361-364)
77. Друштвени покрети и конфликти у интерпретацији Алена Турена (364-366)
78. Појам друштвене групе (211-214)
79. Тоталне (глобалне) друштвене групе (215)
80. Хорда (216)
81. Род (216-218)
82. Племе (218-219)
83. Народ (219-221)
84. Нација (221-224)
85. Патриотизам, национализам и мондијализам (224-226)
86. Класификација друштвених група према броју функција које врше (226-227)
87. Примарне и секундарне друшвене групе (227-228)
88. Друштвене групе према узроку формирања (228-230)
89. Друштвене групе према степену организованости (230-235)
90. Карактеристике државе као друштвене групе (236-237, 240-244)
91. Елементи држева према схватању Слободана Јовановића (237)
92. Класификација држава (245-248)
93. Држава, грађанско и цивилно друштво (249-255)
94. Појам породице (256-258)
95. Фактори породице (258-260)
96. Породично-брачни односи (262-265)
97. Историјскем типологије породице (266-270)
98. Породица и социјализација личности (270-272)
99. Настанак и развој средстава масовног комуницирања (273-281)
100. Математичка (универзална) парадигма процеса комуницирања (281-283)
101. Социјално-антрополошка парадигма процеса комуницирања (283)
102. Функције масовних комуникација (289-292)
103. Појам политике (293-298)
104. Тоталитарна и етатистичка схватања појма политика (298-301)
105. Плуралистичко и републиканско схватања појма политика (301-302)
106. Марксистичко схватање појма политика (302-304)
107. Схватање појма политика код неких југословенских аутора (304-305)
108. Институционализација политичког живота (306-312)
109. Аристотелова класификација политичких режима (314-315)
110. Веберова типологизација власти (315-316)
111. Различита схватања појма политичке странке (319-320)
112. Схватања политичких партија као идеолошких организација и средстава
за остварење националног интереса (320-322, 323)
113. Схватања политичких партија као организација за освајање и вршење
власти (324-326)
114. Схватања политичких партија као класних организација (328-330)
 115. Класификација политичких странака (333-335)
116. Социјална стратификација: појам и теорија (337-343)
117. Појам и типови друштвене покретљивости (344-349)
118. Појам миграција (349-351)
119. Појам и најважнији друштвени конфликти (352-355)
120. Управљање друштвеним конфликтима (366-367)
121. Примарна и секундарна социјализација. фактори примарне
социјализације (369-371)
122. Култура и традиција (389-393)
123. Појам глобализације (460-472)
124. Еколошки проблеми и заснивање социјалне екологије (503-511)

Студент на испиту извлачи по једно питање из сваке од три групе питања. Прва група
питања 1-39, друга група 40-77, трећа група питања 78-124.