ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ

Социологија је општа, фундаментална и теоријска наука о

друштвеним појавама – друштву.

Општа значи да проучава целину и то:

 друштвена деловања(производња, спорт, образовање...),

 друштвене односе(брачни, породични, производни...)

 колективне друштвене творевине(држава, предузеће, црква..)

Фундаментална значи да социолошке појмове користе и друге друштвене

науке(економија, право, историја)

Теоријска (скуп идеја којим се нешто објашњава) значи да се не може

примењивати у пракси за разлику од примењених наука(физика, биологија)

 Наука је скуп сређених и систематизованих знања из једне области.

На основу тога науке делимо на природне, друштене и људско
мишљење (логика, психологија)

 У социологији има пуно дефиниција друштва. У зависности од

теоријског правца, епохе, самог аутора. Друштво најчешће
дефинишемо је скуп појединаца између којих постоје оодређене везе,
односи и релације(одељење, фолклорна секција, политичка партија,
породица)

Социолошко знање се разликује од здраворазумског или идеолошког

по томе што је засновано на научним принципима:
ОБЈЕКТИВНОСТ, ПОУЗДАНОСТ, ПРЕЦИЗНОСТ,
СИСТЕМАТИЧНОСТ И ОПШТОСТ

Социолошка имагинација(машта) нас оспособљава да схватимо историју и

нечији живот у њиховим међусобним односима у оквиру друштва.
Социолози постављају три питања:
1. Каква је структура неког друштва?
2. Какав је положај тог друштва у људској историји?
3. Какав тип мушкарца и жене доминира у друштву у том раздобљу и
највероватније у будућности?(Рајт Милс-социолошка имагинација).
 4.
ЧЕМУ СОЦИОЛОГИЈА!

 Да лакше разумеш себе у свету;

 Да разумеш шта се и због чега дешава у твом непосредном окужењу;

 Да ти помогне да разумеш и уочиш културне разлике;

 Да те научи да иза очигледног отријеш скривено;

 Да ти помогне да демистификујеш збивања у различитим сферама

друштва: политици, држави, култури, религији, привреди..
Културни шок: пример породице Настић из 2010. године.