Универзитет у Београду

Филозофски факултет
Одељење за социологију

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Увод у социологију 2
ИДЕОЛОГИЈА И ДРЖАВНИ ИДЕОЛОШКИ АПАРАТИ
ЛУЈ АЛТИСЕР О РЕПРОДУКЦИЈИ УСЛОВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ СА
МАРКСИСТИЧКЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА

Ментор: Јелена Пешић Студент: Коста Матић

Асистент: Селена Радовић Број индекса: СО16/47

Београд, 2018
 Садржај

Садржај…………………………………………………………………………… 2
1) Увод……………………………………………………………………………….. 3
2) База и надградња………………………………………………………………... 3
3) Државни репресивни и државни идеолошки апарати……………………... 4
4) О репродукцији средстава за производњу и радне снаге…………………... 4
5) О репродукцији производних односа…………………………………………. 5
6) Закључак…………………………………………………………………………. 7
Литература……………………………………………………………………….. 8

2
 1) Увод
Луј Алтисер је вероватно најзначајнији филозоф марксистичке оријентације друге половине 20.
века. Француз, рођен у Алжиру, образовао се у Марсеју и Лиону, преживео
заробљенички логор током Другог светског рата након ког је почео да предаје у Паризу,
а потом постаје и члан Комунистичке партије. Својим оригиналним начином приказа
друштва из марксистичке позиције увођењем нових појмова у марксистички научни
вокабулар је себи и обезбедио место које заузима међу марксистима али и филозофима
уоште. Његов најзначајни допринос марксистичкој научној библиографији јесте есеј
Идеологија и државни идеолошки апарати у којем је у једноставној форми и
необимним садржајем објаснио основне појмове које се користе за објашњење друштва
из марксистичког гледишта, објаснио њихову међусобну повезаност и на то све дао и
свој допринос увођењем нових појмова ради лакшег разумевања марксистичког погледа
на свет. Једно од централних питања у овом есеју, тачније белешкама, јесте и питање
репродукције услова производње који су неопходни у свакој друштвеној формацији.
Под тиме се мисли на репродукцију производних снага и производних односа који су
темељ сваке друштвене формације и који условаљавају све остале делове друштва. Баш
ће то и бити тема којом ћемо се сада бавити. Пре тога ћемо ипак дефинисати и
објаснити неке основне појмове марксистичког гледишта, који су нам потребни, па ћемо
и преко њих доћи до наше главне теме.

2) База и надградња
Маркс је друштвену структуру објаснио дескриптивно помоћу метафоре грађевине сачињену
од базе на коју су изграђена два спрата који чине надградњу. База или економска база је
сачињена од производних снага и производних односа, а надградња је сачињена од два
нивоа (спрата) а то су политичко-правни, где се мисли на право и државу, и идеологију,
коју чине моралне, религијске, правне, политичке и остале идеологије. Циљ ове
метафоре јесте да прикаже да горњи спратови не би могли опстати без базе, односно да
је егзистенција права, државе и идеологије детерминисана од стране производних снага
и производних односа. Ипак са друге стране, надградња има одређену аутономију у
односу на базу и такође може се и приметити и повратни утицај надградње на базу.
Дакле са једне стране база је дефинитивни одлучујућа у томе како ће изгледати
надградња али и да нивои надградње условљавају на свој властити начин. Управо у
овом сегменту, релативне аутономије и повратног дејства надградње, односно односа
између базе и надградње, ћемо наићи на питање репродукције које нас занима. У
следећем делу ћемо анализирати Алтисерову класификацију државних апарата и
њихове функције у репродукцији.

3
 3) Државни репресивни и државни идеолошки апарати

,,Држава је ,,машина“ репресије која омогућује владајућим класама одржавање владавине над
радничком класом како би је подвргла изнуђивању вишка вредности.“ 1 Држава живи у својим
апаратима, од највиших инстанци, владе и администрације, до нижих, тачније
специјализованих, као што су полиција, војска, судови, затвори. Држава је по марксистима
карактеристична за сваку друштвену формацију, још од самог почетка историје (историја и
почиње уствари појавом првих држава), и она је одувек била једна од главних оруђа за
репродукцију постојећих односа у друштву. Њена функција, односно њених апарата, јесте у
томе да испољи моћ владајућих класа. Током историје класе су се и бориле уствари око тога да
дођу до те државне моћи, помоћу које би постизале сопствене интересе, преко државних
апарата.
Алтисер овде уводи нови појам и дели државне апарате на репресивне и идеолошке. Најпре
треба рећи да се сви државни апарати користе како репресијом (која се у суштини своди на
насиље), тако и идеологијом. Ова подела се изводи на основу тога да неки државни апарати
више делују репресијом, а да други више делују идеологијом. Тако су полоција, војска, судови,
затвори државни репресивни апарати јер се највише користе силом, док су религија, образовни
систем, породични, политички, информациони, сврставају у другу групу, односно то су
државни идеолошки апарати јер они своје функције више обавњају путем саме идеологије.
Алтисер уочава још једну значајну разлику међу њима, а то је да се репресивни апарати сви
заједно налазе у, такозваној, јавној сфери, док се са друге стране идеолошки апарати већим
делом налазе у приватној сфери. Упркос великој разноликости државних апарата, поготово
идеолошких,они су уједињени и то путем саме идеологије владајуће класе. Треба рећи да
државни идеолошки апарати су и место сталне класне борбе. Класа која се налази на власти не
може да влада над идеолошким апаратима као над репресивним, ово је још једна велика
разлика између ова два корпуса државних апарата. Управо у овом сегменту друштва,
потчињене класе имају простора да истакну своје интере, а такође и старе владајуће класе овде
имају простора да задрже одређен степен моћи и заштите својих интереса. Док је сасвим јасан
значај заузимања институција које припадају државним репресивним апаратима, из простог
разлога што помоћу њих можете директно, путем насиља, да утичете на припаднике друштва
односно државе, значај државних идеолошких апарата би требало додатно објаснити а, то ћемо
урадити у наставку кад дођемо до нашег центрлног питања.

4) О репродукцији средстава за производњу и радне снаге

Основни марксистички став о репродукцији јесте да заједно са репродукцијом
производње морају да се репродукују и услови производње, иначе би се друштвена
формација брзо распала. ,,Крајњи услов производње стога је репродукција услова
производње“2. Као што знамо свака друштвена формација се темељи на владајућем
начину производње. Како мора да репродукује услове производње да би могла да
производи, она уствари мора да репродукује производне снаге и производне односе
који чине саму економску базу или инфраструктуру сваке друштене формације.
Средства за производњу се репродукују путем понуде и потражње на тржишту. Имамо
штампарију, којој је потребан одређен број папира месечно како би имала на чему да
штампа. Она ће на тржишту наћи потребни папир од произвођача папира који ће такође
на истом том тржишту путем понуде и потражње наћи материјал за саму производњу

1
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд,стр. 20.
2
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд,стр.7.

4
папира. Како га Алтисер назива, то је механизам ,,бескрајног ланца“. 3 Тако се путем
тржишта обезбеђују средства за производњу. Наравно услов за то јесте да имате преко
потребни капитал.
Сада долазимо до питања репродукције онога што чини разлику између производних
снага и средстава за производњу, а то је репродукција радне снаге.,,Она се обезбеђује
тако што се радној снази дају средства којима се она репродукује:најмнина“ 4. Помоћу
ње радници себи обезбеђују услове за живот, плаћање станарине, куповина хране и
одећа али и школовање своје деце која ће тиме стећи вештине и постати нова радна
снага, тиме се дакле радна снага континуирано обнавља. Ипак ово су само материјални
услови којима се осигурава репродукција радне снаге, а то није довољно. Као што смо
већ рекли радна снага мора поседовати вештине којима бива оспособљена за рад. Те
вештине се у капиталистичком систему, за разлику од ранијих друштвених формација,
обезбеђују или директно у производњи или изван ње у разним образовним
институцијама. У школи радна снага учи да чита, пише, сабира, дакле учи се пре свега
основним вештинама како би уопштено била функционална у друштву. Затим се стичу
и разноврсне специјализоване вештине за разноврсне послове у производњи. Али и
поред тога у школи се уче вредности и норме правилног понашања и размишљања у
друштву који су наравно у складу са владајућом идеологијом и погледом на свет. Тиме
се радна снага дисциплинује, учи се поштовању правила која постоје и која су
детерминисана владаућом идеологијом, а сваки поступак који није у складу са тим ће се
окарактерисати као деликвентан, што ће онда довести до одређених негативних
санкција, односно следи казна. ,, Другим речима, школа ( али и Црква и државне
институције као војска) подучава ,,умећу“, али у формама које осигуравају
потчињавање владајућој идеологији или овладавањем њеном ,,праксом“ 5. Свако има
своју улогу и складу са улогом своје задатке које мора да обавља под одређеним
правилима, која се углавном састоје од моралних норми. То је само маска која
прикрива циљ тога да сваки појединац буде користан и функционалан владајућем
друштвеном поретку.

5) О репродукцији производних односа

Наиме, наравно да до репродукције производних односа прво долази у процесу производње али
главни део те репродукције се врши у надградњи, како на правно-политичком нивоу, како на
идеолошком нивоу. Да будемо конкретнији, главна места где се одвија и путем којих се одвија
репродукција производних односа јесу државни апарати, како државни репресивни тако и
државни идеолошки. С обзиром да смо у једном од претходних поглавља овог текста објаснили
појмове државних апарата и и њихову поделу на репресивне и идеолошке, сада ће нам то
послужити да опишемо како се у њима одвија сама репродукција производних односа.
Државни репресивни апарати осигуравају политичке услове за репродукцију прозводних
односа. Они то обављају превасходно помоћу силе, била она физичке или неке друге природе.
Под том силом конкретније се подразумева, полиција и војска, затим административне наредбе,
цензура итд. Радом репресивних апарата се пре свега обезбеђује опстанак државе, која и сама
живи у њима, и они су примарно средство при обезбеђивању извршења наредби оних који
поседују државну моћ. Такође са свим овим до сада, државни репресивни апарати осигуравају
3
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд,стр.10.
4
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд,стр.11.
5
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд, стр.14-15.

5
услове и отварају простор за рад државних идеолошких апарата. Они то чине пре свега тиме
што многе институције које сврставамо у идеолошке апарате, репресивни апарати обезбеђују
правно-политичку основу за њих. Тако имамо законе о браку, породици, образовању итд. Тако
се тим идеолошким апаратима даје легитимитет у државном устројству, односно тиме што су
путем законодавства правно регулисани. Затим државвни идеолошки апарати ступају на сцену.
Они су уствари главни у репродукцију производних односа из тог разлога што они директно
испољавају владајућу идеологију. Ипак са друге стране иделошки апарати су и терен где се
владајућа идеологија сукоби са алтернативним идеологијама и потлаченим групацијама које су
против ње. То је уствари главни терен где владајуће класе бране постојећи друштвени поредак
из тог разлог што он, за разлику од саме државне моћи и државних репресивних апарата, никад
не може бити сигуран у њиховим рукама. То је борбено поље где ће се увек налазити, или
старије владајуће класе које су срушене али управо на овом месту се грчевито боре за одређени
утицај, али и групације које ће евентуално једног дана моћи да угрозе оне које су тренутно у
владајућим слојевима. Из свега овога баш овде, у државним идеолошким апаратима се највише
испољава владајућа идеологија која уједињује и повезује како државне репресивне са државним
идеолошким апаратима, тако обезбеђује и кохезију различитих државних иделошких апарата,
који нису регулисане сви из једног центра као што је случај са репресивним.

Ипак кад гледамо на репродукцију производних односа и утицај државних идеолошких апарата
на њих, приметићемо да у неким друштвеним формацијама имамо бројније и разноврсније
идеолошке апарате а да их у другим имамо мање. Тако у капиталистичкој друштвеној
формацији имамо разне врсте идеолошких апарата као што су образовни религијски,
породични, политички, информативни, културни итд. Са друге стране имамо пример
друштвене формације коју је карактерисао феудални начин производње, где је број државних
иделошких апарата био мањи. Наиме, током средњег века може се слободно рећи да су главни
државни идеолошки апарати били Црква и породица, односно религијски и породични државни
идеолошки апарат. Поготово Црква, која је тада, можеемо приметити, имала многе функције
које данас припадају различитим државним идеолошким апаратима, који су настали у
савременој друштвеној формацији коју карактерише капитализам. Тако је Црква имала
образовну и културну функцију. Тако су издаваштво и информисање, као и позориште били
под покровитељством Цркве, а временом су постајали све више независнији од ње. Што се тиче
породице, некада је сасвим сигурно била основна јединица друштва у феудалном систему.
Појединац је практично током читавог живота био детерминисан њом. Ипак некадашњи
пресудни заначај је изгубила из тог разлога што је изгубила многе функције које је некада
поседовала. Сви чланови породице (која је иначе тада била проширена) су живели на истом
поседу, односно имању, заједнички обављали послове. Такође поред Цркве и породице
постојали су и политички државни идеолошки апарати, као што су сталешке скупштине,
политичке фракције и лиге, политички системи слободних комуна и градова.
Дакле сасвим је јасно ипак, да је пре саме појаве и развоја капитализма главни и најутицајнији
државни идеолошки апарат била Црква. Као што смо већ споменули Црква је имала религијске,
образовне функције као и функције везане за културу. ,, Није никаква случајност што се сва
идеолошка борба, од 16. до 18. века, почев од првих потреса Реформације, концентрисала на
антиклерикалну и антирелигијску борбу“ 6. За то је Црква и била толико напада од стране нове
капиталистичке класе. Они јесу током Француске револуције и касније дошли до политичке
доминације али било је неопходно да достигну и на идеолошком плану, ради репродукције
нових капиталистичких производних односа у друштву. Да би то постигли нове владајуће
класе су морале да одузми Цркви што већ број функција које је имала, како би је учинили
ирелевантном у новом систему, а и такође како би они сама преузели контролу над тим сад
независним областима које су вршиле своје функције у посебним државним идеолошким

6
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд, стр.39.

6
апаратима. Један од најбољих примера за то, јесте некадашња образовна функција Цркве која се
осамосталила у посебни образовни државни идеолошки апарат.
,,Верујемо да је образовни идеолошки апарат државни идеолошки апарат постављен на
доминантну позицију у зрелим капиталистичким друштвеним фомрмацијама као резултат
насилне и идеолошке класне борбе против старог доминантног државног идеолошког апарата“ 7.
Мада су капиталистичке владајуће елите покушале да представе да су у капиталистичким
друштевеним формацијама главни државни идеолошки апарати уствари политички државни
идеолошки апарати, односно парламентарна демократија, ипак ће се испоставити да је школа
практично заменила Цркву и постала доминантна међу држвни идеолошким апаратима. Сви
државни идеолошки апарати на свој начин доприносе репродукцији постојећих друштвених
односно производних односа. Зашто је баш образовни државни идеолошки апарат најважнији
међу њима? Школа узима децу која су, још у примарној социјализацији, и која су још под
можда само у малом сегменту развила своју личност, деца почињу да уче о фундаменталним
стварима, као што су читање, писање, све оно основно што им је неопходно да једног дана буду
функционална радна снага. Поред вештиа одма крећу да преузимају вредности и норме
владајуће идеологије, то и јесте још једна функција школе. Једном када то као деца прихвате, у
каснијем добу ће за њих те вредности и норме бити нормалне и саморазумљиве. Поред стицања
вештина и прихватања владајуће идеологије кроз вредности и норме и још једна од најважнијих
функција школе јесте селекција радне снаге, па можемо рећи сама стратификација друштва.
Један део деце ће завршити само неколико разреда и већ као тинејџери почети да обављају
физикчке послове. Други део који ће доћи до виших ниовоа школовања ће попунити радна
места углавном у администрацији, нижих и среднњих кадрова, функционера. Они који стигну
до највишег степена образовања, постају интелектуалци, менаџери, политичари. Свака од ових
групација ће имати своју улогу у друштву коју би требало да обавља у складу са нормама и
вредностима која су приписана тој друштвеној улози. Тако имамо улогу експлоатисаних, улогу
извршиоца експлоатације, извршиоца репресије, као и улогу професионалних идеолога. Зашто
се за разлику од неких других државних апарата били они идеолошки или репресивни, баш у
школу најмање упире прстом, када се критикује тренутно друштвено стање. Ту баш видимо
повезаност између различитих државних идеолошких апарата али и њихову повезаност са
државним репресивним апаратима путем идеологије. Школа која је главно оруђе у великом
арсеналу владајућих класа, је приказана као неутрална, камуфлирана маском институције која
бесплатно пружа образовање и васпитање нашој деци за њихову добробит и за општу добробит
друштва. Дакле школа је заменила Цркву,односно,,… идеолошка представа школе чини
школу ,,природном“, неопходно корисном, па чак и благотворном за наше савременике као што
је Црква била ,,природна“ , незаменљива и племенита за наше претке пре пар векова“ 8. Некада
се ударни двојац састојао из Цркве и породице, а сада се састоји из школе и породице. Кад
знамо ову везу два ударна државна идеолошка апарата можемо и да схватимо зашто у све већој
друштвеној нестабилности, управо два идеолошка апарата која су највећој кризи баш ова два
најважнија, школа и породица.

6) Закључак

Из оваквог марксистичког приказа Луја Алтисера репродукције услова за произодњу у

капиталистичким друштвеним формацијама прво што можемо приметити јесте
неомарксистички моменат, да иако економска база јесте оно што одржава надградњу, ипак
ндградња и текако имам повратни утицај на саму базу. Да би један капиталистички систем

7
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд, стр.40.

8
Алтисер Л.,(2009.),Идеологија и државни идеолошки апарати,Карпос:Београд, стр. 46.

7
опстао мора константно да се производи, како би дошло до све веће акумулације капитала. Да
би уопште нешто могло да се производи потребно је да се услови за то константно обнављају
како производња не би стала. Материјална средства за производњу се обезбеђују на тај начин
што се пре свега (што немамо назначено код Алтисера) експлоатише сама природна околина са
свим оним што се у њој налази. Све оно што се узме или што се произведе од природе, тачније
природних сировина и добара, доспева на тржиште где субјекти путем понуде и потражње
обезбеђују себи оно што им је потребно за њихову производњу. Затим долазимо до самих људи,
односно радне снаге која је неопходна за било који посао који треба обавити. Тако се и сама
радна снага мора обнављати. Владајућа класа то обезбеђује помоћу најмнина по принципу,
дајемо радној снази таман онолико колико јој је довољно да обезбеди себи основне животне
потребе. На крају долазимо до производних односа који зависе од самог владајућег начина
производње. Ипак за њено репродукцију услови се не налазе у бази већ у самој надградњи.
Кроз надградњу, како кроз правно-политички тако и кроз идеолошки ниво, владајуће класе
репродукују производне односе, помоћу државних репресивних и државних идеолошких
апарата. Дакле по оваквом приказу друштва све зависи и све почиње од владајућег начина
производње, то је темељ који условљава горње нивое али потом и ти горњи новои имају
повратини утицај, тачније они репродукују економску базу на којој се читав поредак заснива.
Овај узајмни утицај можемо представити као једно кружно кретање, што би онда значило да
дескриптивни класично марксистички приказ друштва као грађевине и није баш идеалан.
Можда би боље поређење било са кружењем воде у атмосфери. Репродукција услова за
производњу се једним делом извршава у самој бази ( дакле материјални услови за производњу
и радна снага), а једним делом се извршава у надградњи ( сами производни односи). Напросто
сама економска база нема начина да репродукује саме производне односе зато јој је надградња,
тачније држава и идеологија и њихове институције ,потребна. Владајућа класа штити себе и
база стварајући лажну слику о односима у друштву, тачније лажну слику тога зашто су односи
у друштву такви и такође се на том нивоу сукоби и брани се од евентуалних алтернативних
облика друштвених формација.

Литература
1. Алтисер Л. , 2009. Идеологија и државни идеолошки апарати, Карпос, Београд.