FORKUP Fakultet za Obrazovanje diplomiranih pravnika I diplomiranih ekonomista za Rukovodece Kadrove

SEMINARSKI RAD

Predmet: SOCIOLOGIJA Tema: FUNKCIONALIZAM

Student: Alida Koli

I0204-13

0|Page

SADRAJ

1.UVOD.......................................................................................................................................2 2. FUNKCIONALIZAM..............................................................................................................4 2.1 Nastanak i razvoj funkcionalizma.............................................................................................6 2.2.Karakteristike funkcionalizma...................................................................................................7 3. STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM................................................................................8 3.1 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike......................................................................8 4.FUNKCIONALISTIKI KONCEPT DRUTVENOG SISTEMA.........................................10 5.ZAKLUAK...............................................................................................................................13 6. LITERATURA.........................................................................................................................14

1|Page

1.UVOD Funkcionalizam se u Europi pojavio u 19. stoljeu a razvili su ga u dominantnu teorijsku perspektivu sociologije ameriki sociolozi u 20. stoljeu. Od 1960-ih godina njena popularnost opada zbog kritika kao i zbog konkurentnih perspektiva za koje se ini da daju bolja objanjenja a djelimino i zbog promjena u modi. Funkcionalisti smatraju da su razni dijelovi drutva meusobno povezani i zajedno ine cjelokupan sistem. Funkcionalistika teorija zapoinje opaanjem da je ponaanje u drutvu strukturisano. Odnosi izmeu lanova drutva organizovani su pomou nekih pravila i drutveni odnosi zato imaju obrasce i ponavljaju se. Drutveni sistem ima odreene temeljne potrebe koje moraju da se zadovolje da bi opstali funkcionalni preduslovi. Budui da je drutvo sistem mora da postji odreeni stepen integracije njenih dijelova. Minimalni stepen integracije je funkcionalni preduslov drutva. Napredak drutva se postie odravanjem reda, a red i stabilnost su omogueni vrijednosnim konsenzusom. Predstavnici funkcionalizma su: Emil Djurkhajm, Herbert Spenser, Tolkot Parsons, Robert Merton, Bronislav Malinovski. Funkcionalizam je jedno stilsko razdoblje u modernoj arhitekturi, dizajnu (i ostalim umjetnostima) koje je trajalo od 1920-tih do 1970-tih. Sutina tog pravca svodila se na maksimu da funkcija odreuje formu, i da je samo ono to je funkcionalno - lijepo i umjetniki vrijedno. A da je ono to je nefunkcionalno, ki i kvazi umjetnost, bez obzira na visoke namjere umjetnika. Funkcionalizam u arhitekturi se svodio na princip da je arhitekt trebao oblikovati graevinu u skladu sa njenom namjenom, vodivi pritom rauna o materijalima, i strukturi same graevine. To je bilo u potpunoj opreci prema dotad prevladavajuim stavovima o demijurkoj ulozi umjetnika - po kojoj se funkcija (koritenje prostora ili predmeta) morala prilagoditi umjetnikoj viziji. Pionir funkcionalistike misli bio je Emill Durkheim, koji je funkcioanalnu analizu smatrao kljunim dijelom svoje formulacije o zadacima sociololkog teorijskog istraivakog rada. Na razvoj funkcioanalizma u njegovom modernom obliku, meutim uticao je rad antropologa. Sve do prvih godina prolog stoljea antropologija je bila zasnovana na izvjetajima i dokumentima koje su prezentirali kolonijalni administratori, misionari i putnici. Antropologija 19 st. Bila je dosta spekulativna i nedovoljno dokumentovana nauka, a njeni spisi obino su sadravali opis primjera raznih kultura u svijetu, bez veeg nastojanja da se one analiziraju. Moderna antropologija zasnovana je kada su istraivai, nezadovoljni ovakvim pristupom poeli da provode dobar dio svog vremena u terenskim istraivanjima. Tako su Retklif Braun i Branislaw Malinovski pod snanim uticajem Emilla Durkheima zastupali ideju da je jedno drutvo ili jednu kulturu treba prouavati kao cjelinu, jer samo tako moemo razumjeti njihove glavne institucije i objaxniti ponaanje pojedinca u njima. Vjerovanja i obiaje drutva moemo analizirati, npr. Jedino ako ukaemo na njihovu vezu sa drugim institucijama u okvirima drutva
2|Page

koje izuavamo, jer se razliiti djelovi jednog drutva razvijaju u tijesnoj meusobnoj vezi. Prouvati funkciju nekog naina postupanja u drutvu ili neke institucije znai analizirati doprinos koji takvo postupanje ili insitucija daju drutvu kao cjelini. Po funkcionalistikoj teoriji drutvo je organizirani sistem odnosa, tj. drutvo ima svoju trajnu strukturu (sastav), svi njegovi bitni dijelovi, kao to su grupe institucije, organizacije i sli. Imaju odreene funkcije, koje su neophodne za odravanje drutvenog sistema kao takvog. Nijedno drutvo ne bi moglo egzistirati kao organizirani sisitem odnosa, ukoliko izmeu njegovih dijelove ne bi postojao FUNKCIONALNI SKLAD.

3|Page

2. FUNKCIONALIZAM

Funcionalizam ima dugu tradiciju u sociologiji , zaetke te teorije nalazimo ve u 19-tom stoljeu u djelima osnivaa sociologije A. Comtea, H. Spencera te E. Durkheima. Kao cjelovita teorija, funkcionalizam nastaje u Americi u prvoj polovini 20-tog stoljea. Glavni predstavnik je Talcott Parsons (1902.-1979.). Do druge polovine 20-tog stoljea je dominirala u sociologiji, a nakon toga uslijedile su kritike. - Makroteorija koja promatra drutvo kao sloeni sistem sastavljen od pojedinih dijelova koji su uklopljeni u cjelinu i ovise o njoj, ali, s druge strane, cjelina drutva zavisi o svojim dijelovima i moe se odrati samo ako su oni u skladu. Poremeaj usklaenosti dijelova dovodi do drutvenih kriza, a moe dovesti i do raspada drutva. - Pod pojmom funkcija sociolozi ove teorije podrazumijevaju doprinos nekog dijela ili drutvene institucije odravanju, stabilizaciji i uvrivanju drutva. - Funkcionalistika analiza eli otkriti koje su to drutvene institucije bez kojih drutvo ne moe egzistirati te smatra da su to: 1. porodica 2. obrazovni sistem 3. politiki sistem 4. religija - funkcije ovih institucija su: 1. funkcija obitelji je odravanje kontinuiteta drutva kroz reprodukciju i socijalizaciju novih lanova; 2. funkcija obrazovnog sistema je daljnje nastavljanje socijalizacije lanova drutva zapoete u porodici; 3. i 4. funkcije politikog sistema i religije su uvrivanje osnovnih vrijednosti drutva politikih i moralnih. - Moemo zakljuiti da funkcionalizam, u prvom redu, analizira imbenike koji odravaju drutvo, a ne one koji ga mijenjaju. Odatle slijedi kritika funkcionalizma: 1. funkcionalizam tei odravanju postojeeg, a protiv je promjena, posebno radikalnih. Zato kritiari ove teorije smatraju da oni ne mogu objasniti drutvene promjene i da je ona osnova konzervativizma u drutvu; 2. zanemarivanje pojedinca funkcionaliste zanimaju samo drutvene institucije, a ne pojedinci u njima. Pojedinac je tu da bi sistem funkcionisao. Dominantna drutvena teorija u amerikoj sociologiji u 1940-im i 1950-im. Za razliku od marksizma koji naglaava drutveni sukob i promenu, funkcionalizam naglaava drutvenu
4|Page

harmoniju, sklad delova i potrebu postizanja i ouvanja harmonije.Zaetnik funkcionalizma je E. Durkheim. Moderna funkcionalna ideja delom proizlazi iz kulturne antropologije, gde se razvijala u radovima A. Radcliffe-Browna i B. Malinowskog.Nakon 2. sv. rata zapoinje dominacija amerike sociologije.Posebno snaan uticaj bio je dolazak istaknutih, mahom nemakih, teoretiara koji su izbegli pred nacistikim progonima i ratom. Dominantan teorijski pristup postao je FUNKCIONALIZAM .Glavna ideja je bila: drutva treba smatrati sistemom institucija koje obavljaju odreene funkcije potrebne za njihovo odranje. Najjai uticaj dolazi od Spencera i Durkheima.Funkcionalizam drutva zamilja kao skupove povezanih i meuzavisnih drutvenih uloga, kojima su institucije okvir, a norme i vrednosti nain usmeravanja ponaanja Potreba, funkcija i norma potreba stvara normu, instituciju i funkciju funkcionalizam najveu paznju daje vrednostima (zahtevi koji osiguravaju celinu drutva) svest u svom normativnom delu ne stvara se nasleem, ve sistemskim postupkom drutva da svojim lanovima odredi uloge, da ih motivie ili prisili da takve zadatke obavljaju Funkcionalizam je savremeni opti teorijsko-metodoloki pravac. Osnovno polazite funkcionalizma je drutvo kao sistem koga ine medjusobno povezani delovi. Ovako pojednostavljeno pojmovno odredjenje ne obuhvata svu sloenost i kompleksnost ovog pravca, koji je gigantski rezime celokupnog gradjanskog smera sociologije. Funkcionalizam je dominirao savremenom sociologijom do 60-ih godina prolog veka, da bi pod uticajem kritike i novih pravaca bio potisnut. Funkcionalizam su uslovile dve teorijske okolnosti. Prvo, eksplozivan razvoj biologije i njen uticaj na drutvene nauke, koji se ogleda u pojavi etnografije i u genezi nastanka sociologije kao nauke. Drugo, nastanak i razvoj socijalne antropologije kao sistematian nain izuavanja drutvenih pojava, pre svega primitivnih zajednica. Nezadovoljni do tada povrnim tumaenjima i opisima arhajskih drutava, antropolozi su nastojali da objasne drutvene pojave medjusobnom povezanou drutvenih pojava i ustanova. Uoili su da su arhajska drutva vrsto integrisana, bez ozbiljnih drutvenih konkflikata, da funkcioniu kao celine i da su obiaji, u vidu obreda, znaajan faktor integracije. Biologizam i antropoloki funkcionalizam su tako omoguili teorijsku i metodoloku osnovu za nastanak funkcionalizma. Medjutim, prisutne razlike u odredjivanju predmeta ovog pravca je: 1. ire shvatanje, po kome se drutvene pojave objanjavaju drugim drutvenim pojavama, ali su drutvene pojave "funkcionalne, tj. zavisno povezane"; 2. ue shvatanje, po kome su drutvene pojave funkcije ovekovih potreba, i 3. strukturalno shvatanje drutvenih funkcija, kao analiza elemenata strukture drutva sa analizom funkcija tih elemenata.

5|Page

2.1 Nastanak i razvoj funkcionalizma

Nastanak i razvoj finkcionalizma je u vezi sa tehnikim razvojem i reenjima ekonomskih i socijalnih problema u vezi sa stanovanjem i izgradnjom gradova. Jedan od pionira funkcionalizma bio je austrijski arhitekt Adolf Loos, koji je nakon svoje posjete Chicagu - 1908. objavio esej u kom je napisao - ornament je zloin. Sukus tog eseja bio je da su dekoracija i ornament stvar prolosti, a ljepota treba proizai iz iste funkcionalnosti. Njegov projekt za Vilu Steiner u Beu iz 1910. bilo je jedno od kljunih dijela budueg stila. Na funkcionalizam je znaajno utjecala kola za arhikteturu i primijenjenu umjetnost Bauhaus u Njemakoj, koju je osnovao arhitekt Walter Gropius 1919. godine u Weimaru. Od 1922. godine funkcionalizam se rairio po Evropi; Njemaka, Holandija, ehoslovaka, Francuska, Italija, SSSR (konstruktivizam). Pristae funkcionalizma u arhitekturi tvrdile su da se dobra arhitektura stvara automatski - im je ispunjavana praktina funkcija graevina, iako je to bio krajnje nategnut stav, jer je ostajalo jo mnogo toga to je arhitekt morao odabrati i izmisliti, da bi graevina bila doista vrijedna arhitektura. Iako je funkcionalizam najue povezan s modernom arhitekturom (i do neke mjere s modernim namjetajem i industrijskim dizajnom), to je nipoto ne znai da ga nije bilo i prije. Pored injenice da su ak i najlue graevine ipak imale i neku praktinu stranu i funkciju koju su ispunjavale, funkcionalizma je bilo jo od antike. Historijskih primjera funkcionalizma ima u evropskoj fortifikacionoj arhitekturi ranog srednjeg vijeka, ak i u nekim primjerima gotike sakralne arhitekture, i puno primjera industrijske i komercijalne arhitekture 19. vijeka. Ipak se funkcionalizam, povezuje sa modernom arhitekturom, koja se razvila u 20. vijeku, kao rezultat promjena u tehnici graenja zgrada, upotrebe novih materijala (eljeza, elika, betona, stakla), novih strojeva (dizalica, liftova) koji su omoguili gradnju novih vrsta graevina za nove potrebe (neboderi), i na taj nain u interakciji promijenili kulturne i estetske ideale. Funkcionalizam se u stvari, pojavio kao izraz revolta prema pojavi do tad prevladavajue mode historicistikih neostilova. [1] Jedna od smjenih gotovo karikaturalnih pojava bila je upotreba ljevanih eljeznih korintskih (ili dorskih) stupova - koji nisu nosili nita, ali su stavljani na portale takvih neohistoricistikih zgrada iz isto dekorativnih]] razloga, - dakle bez ikakvog funkcionalnog razloga. U to vrijeme (1880.) je jedan od pionira modernog arhitektonskog projektiranja ameriki arhitekt Louis Sullivan skovao slogan, koji je postao moto stila forma slijedi funkciju. Nakon tog je 1920., i drugi veliki arhitekt tog stila - Le Corbusier izbacio novi snani moto - kua je stroj za stanovanje. [1] Radikalni funkcionalizam doveo je do pojave internacionalnog stila u arhitekturi, koji je odbacio svaku dekoraciju ili regionalnu razliku (to je bilo esto u potpunoj suprotnosti sa prvobitnom idejom, tako su nastali ravni krovovi u Alpama). Funkcionalisti su s pravom traili da moderni arhitekti - posao projektiranja otponu sa analizom funkcija budue graevine, i studijom najboljih tehnikih sredstava da se to postigne. Iz tih razloga funkcionalizam je inzistirao na koheziji arhitekture i inenjeringa, poslove koji su u 19. vijeku jo bili potpuno odvojeni.
6|Page

2.2.Karakteristike funkcionalizma Kod funkcionalizma je sve bilo podreeno funkciji, teilo se minimalizimu i liavanju sveg nepotrebnog. Temeljni principi funkcionalizma bili su odbojnost prema neohistoricistikim stilovima, larpurartizmu, shvaanje socijalne zadae umjetnosti, te u skladu s tim nastojanje da se kreiraju zdrave, svijetle graevine istih geometrijskih formi. Karakteristike funkcionalistikih graevina su pravilne geometrijske forme graevina (kocke, kvadrati), ravni krovovi, linijski raspored prozorskih otvora i glatke fasade (bez tuko dekoracija). Funkcionalizam se ogledao i enterijerima koji su takoer bili svijetli, minimalistiki sa nametajem strogih geometrijskih formi.

7|Page

3. STRUKTURALNI FUNKCIONALIZAM Strukturalni funkcionalizam - usredsreuje se na drustvene strukture i njihov funkcionalni znacaj za druge strukture -Strukturalni funkcionalizam odlikuje usredsreenost na oba elementa (i strukture i funkcije), meu socioloskim strukturalnim funkcionalistima dominantan je socijalni funkcionalizam -Socijalni funkcionalizam bavi se drustvenim strukturama i ustanovama, njihovim medjusobnim odnosima i prinudnim djestvom koje one imaju na aktere. -naglasak se stavlja na funkcije koje jedna struktura obezbjedjuje drugoj.

3.1 Funkcionalna teorija stratifikacije i njene kritike

-Dejvis i Mur izlozili su svoju teoriju stratifikacije oni su stratifikaciju smatrali univerzalnom i nuznom, nestratifikacija i besklasna drustva nikada nisu postojala, po njihovom misljenju stratifikacija je funkcionalna nuznost. -Dejvis i Mur postavili su kljucno pitanje: Kako drustvo motivise i rasporedjuje pojedince na odgovarajuce polozaje u sistemu stratifikacije? Javljaju se dva problema: 1.na koji nacin drustvo pravim pojedincima uliva zelju da popune odgovarajuce polozaje 2.kada pojedinci vec zauzmu odgovarajuce polozaje, na koji nacin ih drustvo podstice da ispunjavaju duznosti koje ti polozaji zahtjevaju -odgovarajuce popunjavanje polozaja problematicno je iz tri razloga: 1.neki drustveni polozaji mnogo su prijatniji i pozeljniji od drugih 2.neki polozaji su vazniji za opstanak drustva od drugih 3.razliciti drustveni polozaji zahtjevaju razlicite sposobnosti i talente -visokorangirani polozaji u sistemu stratifikacije manje su prijatni ali vazniji za prezivljavanje drustva te stoga zahtjevaju najvece sposobnosti i talente -Dejvis i Mur tvrde da je svako drustvo stratifikovano i da tako mora biti da bi prezivjelo -da bi drustvo bilo sigurno da ce pravi pojedinci zauzeti visokorangirane polozaje, ono za njih mora obezbjediti razlicite nagrade, kao sto su prestiz, visoka plata i dovoljno slobodnog vremena KRITIKE: - funkcionalisticka teorija klasifikacije odrzava privilegovan polozaj onih koji vec imaju moc, ugled i novac -na osnovu cinjenice da su stratifikovana drustva postojala u proslosti, postoje u sadasnjosti, funkcionalisticka teorija stratifikacije pretpostavlja da ona moraju postojati i u buducnosti, medjutim, buduca drustva mogu biti organizovana na drugaciji nestratifikovan nacin -ideju drustvenih polozaja koji se razlikuju po svom znacaju za drustvo tesko je podrzati

8|Page

-iako mnogi ljudi imaju sve potrebne sposobnosti, nisu u mogucnosti da steknu obuku koja im je neophodna da bi stigli do prestiznih polozaja -pored moci, ugleda, prihoda, ljude podjednako moze motivisati zadovoljstvo koje donosi uspjesno obavljanje posla ili mogucnost da budu korisni drugima.

9|Page

4.FUNKCIONALISTIKI KONCEPT DRUTVENOG SISTEMA Funkcionalizam u sociologiji polazi od stava da je drustvo sistem, dakle skup medjusobno povezanih delova koji tvore neku funkcionalnu celinu. U totn smislu osnovna jedinica analize jeste drustvo, dok se njegovi razliciti delovi posmatraju samo u funkciji celine drustva. Ta ideja je izvedena iz analogije covekov organizam i organi, u cemu se posebno istakao H. Spenser, ali i 0. Kont i E. Dirkem. Logicnost i metodoloska privlacnost takvog analogijskog pristupa doprineli su da se on, mada u modernijem vidu, neguje i danas od strane mnogih uticajnih sociologa. To je i razumljivo imajuci u vidu da je savremeni svet satkan od raznovrsnih sistema, organizacija, struktura itd., koje sve imaju definisane ciljeve i nosioce uloga. U tom smislu osnovni fokus funkcionalisticke analize usmeren je na pitanja odrzavanja (funkcionisanja) drustvenih sistema. A, kao sto je receno, drustveni sistem podrazumeva skup medjusobno povezanih i uredjenih, odnosno kompatibilnih i integrisanih delova. Prema tome, bitno je pronaci mehanizme i nacine drustvene integracije. To su najcesce razlicite drustvene norme, religija, vrednosti isl. Sam pojam^funkcije" u ovakvom pristupu tice se doprinosa koji delovi daju koheziji celine. Znaci, delovi drustva su funkcionalni samo ako doprinose njegovom opstanku. Obrnuto, ako neki delovi drustva ne doprinose opstanku, vec rastacu sistem, onda je rec o njihovim disfunkcijama. Nefunkcije se definisu kao posledice koje su nevazne za sistem koji se proucava (R.Merton). U okviru razvoja i primene funkcionalistickog koncepta drustva posebno velik uticaj imali su funkcionalisticki radovi Talkota Parsonsa (1902-1979), narocito delo " Drustveni sistem" (1951.) i R. Mertona (1910-), njegovog ucenika i nastavljaca. Buduci da funkcionalisticka sociologija polazi od strukture kao osnovne odrednice celine, odnosno sistema, iz kojeg se, zatim, izvode funkcije pojedinaca, Parsons polazi od stanovista da se svi fenomeni mogu objasniti kao funkcija odredjenih potreba koje se realizuju kroz sistem i njegove institucije. Zato se funkcionalizam na odredjeni nacin ispoljava i kao strukturalizam. Po shvatanju strukturalista i funkcionalista covek je podredjen sistemu. Zbog toga se moze reci da je strukturalizam svojevrsna " himna" sistemujer istice w >._ rad, red i poredak kao osnovne drustvene stubove - nosaceTLicnost kaVjedinka Bsnuta je u drugTpranTsajasno odredjenim ulogama kojesvi treba da obavljaju. Zato je sistem taj cinilac koji usmerava covekovo ponasanje, a ne obratno. Njegov aktivizam, prakticno delovanje i revolucionarni angazman nisu bitni sa stanovista funkcionalisticke analize. covek je samo nosilac odredjenih uloga koje mu pripadaju u doticnom sistemu i njegovim institucijama. Poredak je privilegovan na stetu promene. covek nije ono sto jest, vec ono sto treba i moze da bude, dakle sastavni deo nekog sistema. U procesu svoje socijalizacije, pocev od najranijeg detinjstva, Ijudi su pasivni primaoci, jer uce ne samo kako se treba ponasati, nego i o normama i vrednostima, kao i o moralnsti drustva. Zbog toga su socijalizacija i socijalna kontrola glavni mehanizmi koji obezbedjuju stabilnost socijalno sistema. Znaci, Parsonsov glavni interes je celina sistema, a ne pojedinacni akter kao element tog sistema, sto, nadalje, znaci da ga primarno interesuje kako
10 | P a g e

sistem kontrolise aktera, a ne kako akter stvara i odrzava sistem. Hiperpragmaticno isticanje vrednosti postignuca i stalno procenjivanje ucinaka sa stanovista interesa celine (poretka), a ne i pojedinacnih, dodatno su izazvali veliku kritiku ovog pristupa. Ocigledno je koliko je funkcionalisticka apsolutizacija sistema u suprotnosti sa Marksovim shvatanjem coveka, istorije i drustva. Medjutim, savremena praksa funkcionisanja modernih organizacija (kompanija, banaka, drzave), demantuje tehnokratske zablude da se toboze efikasnim strukturama i upravljanjem mogu izbeci socijalni konflikti i postici opsti konsensus. Sve to u novije vreme dovelo je, najpre u Americi, gde je funkcionalizam i bio najvise negovan, do izvesne njegove reforme (narocito posle argumentovanih kritika od strane R. Milsa, R. Darendorfa, D. Lokvuda, A. Guldnera i dr.). "Reformisanje je teklo linijom oslobadanja od preteranog organicizma, korigovanja postulata o funkcionalnom jedinstvu drustva, o funkciji kao pozitivnom doprinosu odrzavanja sistema. Ono je znacilo i ugradivanje u opsti teorijski okvir izvesnih formi konflikata. Ono se odnosi i na usredsredenost funkcionalizma na zahteve funkcionisanja sistema i adaptiranja licnosti sistemu i zanemarivanje humanisticke dimenzije. To je shvatanje odnosa drustvo licnost kao odnosa izmedju nosilaca delimicnih uloga, shvatanje licnosti kao pasivnog otiska, kopije sistema... Korekcije se odnose i na shvatanje temelja drustvene integracije, na jednostrani odgovor da temelj integracije lezi u zajednickom sistemu vrednosti, i izbacivanje iz slike drustva elemenata moci, prinude, dominacije kao nacina integracije. Tu spada i previdjanje uloge vladajucih klasa i manjina u stvaranju vladajucih ideja, previdjanje uloge vladajucih klasa i manjina u stvaranju vladajucih ideja, previdjanje uloge mehanizma dominacije u stvaranju konsenzusa..." (Socioloski leksikon, str.192). Osnovna slabost funkcionalistickog pristupa lezi u cinjenici da on " postvaruje" drustveni svet, odnosno preinacuje drustvenu stvarnost u prirodni sistem nekim spoljnim drustvenim akterima. Funkcionalisti previdjaju sukob interesa povodom toga ko odredjuje drustvene ciljeve i utvrdjuje norme i vrednosti, koji predstavlja osnovni izvor nestabilnosti, haosa i raspada drustvenih sistema (poredaka). Na kritici konzervativne pozicije funkcionalizma i odsustva razradjene teorije promena neki autori smatrali su da je moguca njegova komplementarnost sa marksizmom, kao izrazitom teorijom promena. Buduci da je drustvo slozena celina, i da u njegovoj spoznaji moraju biti zastupljene sve dimenzije, neki autori su predlagali sintezu dva dominantna pravca: funkcionalizma - ciji model moze korisno sluziti za proucavanje stabilizacije i kooperacije, i marksizma - koji moze pomoci da se bolje shvate drustveni sukobi i promene. Drugim recima, radi se o ideji kako spojiti makar minimum dijalektike sa funkcionalizmom. Bez obzira koliko su ove ideje prihvacene ili odbacene one pokazuju da savremene teorije o drustvu ne mogu da se razvijaju nezavisno jedna od druge, bez medjusobnih uticaja. (Dzuverovic, str. 10). Naprotiv, prozimanje moze obogatiti sve pristupe. Sredinom 1980-tih godina izvrsen je pokusaj ozivljavanja vec pomalo napustenog funkcionalizma u vidu tzv. neofunkcionalizma (Dz. Aleksander, P. Kolomi i dr.)
11 | P a g e

Gidens (str. 35) smatra da funkcionalizam " neopravdano naglasava faktore koji vode ka drustvenom jedinstvu i koheziji, na stetu onih koji dovode do podele i konflikta". Time se, zapravo, otvara put ka analizi konfliktnih perspektiva u sociologiji. U okviru ovih perspektiva postoji vise pristupa, ali svi polaze od toga da postoje drustvene grupe sa razlicitim interesima, zbog cega postoji i potencijal i verovatnoca za izbijanje sukoba. Za razliku od funkcionaalista koji naglasavaju saradnju medju grupama, staticne i idealizovane slike drustva kao harmonicne strukture, teorije konflikata polaze od stava da su grupe medjusobno interesno suprotstavljene i samim tim konkurentne, a to znaci i potencijalno konfliktne. I medju pristalicama konfliktnih teorija o drustvu postoje znacajne razlike, kako u pogledu identifikacije sukobljenih grupa (npr. neki autori smatraju da je sukob rodova centralni problem drustva, dok drugi u rasnim ili etnickim sukobima vide najveci drustveni problem, a treci to vide klasnim sukobima itd.), tako i u pogledu razloga sukoba, nacina odvijanja sukoba, njegovog obuhvata, intenziteta, duzine trajanja itd. O tome ce jos biti reci nesto kasnije u okviru istoimenog poglavlja.

12 | P a g e

5.ZAKLUAK Funkcionalizam je jedno stilsko razdoblje u modernoj arhitekturi, dizajnu (i ostalim umjetnostima) koje je trajalo od 1920-tih do 1970-tih. Sutina tog pravca svodila se na maksimu da funkcija odreuje formu, i da je samo ono to je funkcionalno - lijepo i umjetniki vrijedno. A da je ono to je nefunkcionalno, ki i kvazi umjetnost, bez obzira na visoke namjere umjetnika. Funkcionalizam u arhitekturi se svodio na princip da je arhitekt trebao oblikovati graevinu u skladu sa njenom namjenom, vodivi pritom rauna o materijalima, i strukturi same graevine. To je bilo u potpunoj opreci prema dotad prevladavajuim stavovima o demijurkoj ulozi umjetnika - po kojoj se funkcija (koritenje prostora ili predmeta) morala prilagoditi umjetnikoj viziji. Pionir funkcionalistike misli bio je Emill Durkheim, koji je funkcioanalnu analizu smatrao kljunim dijelom svoje formulacije o zadacima sociololkog teorijskog istraivakog rada. Funcionalizam ima dugu tradiciju u sociologiji , zaetke te teorije nalazimo ve u 19-tom stoljeu u djelima osnivaa sociologije A. Comtea, H. Spencera te E. Durkheima. Kao cjelovita teorija, funkcionalizam nastaje u Americi u prvoj polovini 20-tog stoljea. Glavni predstavnik je Talcott Parsons (1902.-1979.). Teoriju su razvili ameriki sociolozi 20. st. (Herbert Spencer, Talcott Parsons i Robert Merton) i ona je postala dominantna teorijska perspektiva sociologije tijekom '40. i '50. godina naroito u SAD-u. Od '60 nadalje njezina popularnost opada zbog kritika kao i zbog konkurentnih perspektiva za koje se ini da daju bolja objanjenja i djelomice i zbog promjena u modi. Funkcionalistika teorija zapoinje opaanjem da je ponaanje u drutvu strukturirano. Odnosi izmeu lanova drutva organizirani su pomou nekih pravila. Drutveni odnosi stoga imaju obrasce i ponavljaju se. Vrijednosti daju ope naputke za ponaanje, specifine upute se prevode pomou uloga i normi. Iz funkcionalistike perspektive drutvo je sustav nainjen od meusobno povezanih dijelova. Drutveni sustav ima odreene temeljne potrebe koje se moraju zadovoljiti ako eli opstati funkcionalne preduvjete. Budui da je drutvo sustav mora postojati izvjesni stupanj integracije njegovih dijelova. Minimalni stupanj integracije je funkcionalni preduvjet drutva. Napredak drutva se postie odravanjem reda. Red i stabilnost uvelike su omogueni vrijednosnim koncenzusom, a istraivanje njegovih izvora glavna su briga funkcionalistike analize...

13 | P a g e

6. LITERATURA 1.uri, M.S. (1987) Sociologija Maksa Vebera. Zagreb: Naprijed 2. Eriksen, T.H. (2000) Etnicitet i nacionalizam. Beograd-Zemun: Biblioteka XX vek 3.Kymlicka, W. (2003) Multikulturalno graanstvo. Zagreb: Naklada Jesenski 4. Parsons, T. (1951) Social system. New York, itd: Free Press 5.Parsons, T. (1975) Some theoretical considertions on the nature and trends of change of ethnicity. u: Glaser Nathan i Moynihan Danial P. (ur.) Ethnicity: Theory and experience, Cambridge, MA, itd: Harvard University Press 6. Parsons, T. (1988) Drutva - evolucijski i poredbeni pristup. Zagreb: August Cesarec 7.Parsons, T. (1992) Moderna drutva. Ni: Gradina

14 | P a g e