Aristotel i Aleksandar Veliki

Aleksandra Makedonskog istorija pamti kao velikog vojskovou, onog koji

je krenuo u vojni pohod na Aziju, presekao Gordijev vor, osvojio Persiju,
proglasio se faraonom u Egiptu, doao do Indije i u samo trinaest godina
stvorio dotada najvee carstvo. Aristotela, Platonovog uenika i
Aleksandrovog uitelja, pamtimo kao jednog od najznaajnijih filozofa svih
vremena. I o Aristotelu i Aleksandru su napisane mnoge knjige i rasprave,
ali je malo radova u kojima je rasvetljen njihov meusobni odnos.

Aristotelov dolazak na makedonski dvor

Aristotelova bista u mermeru. Rimska kopija po originalu koji je u bronzi izradio grki vajar Lisip oko 330 god. p.n.e. Delovi od
alabastera su dodati naknadno.

Obrazovanje je u staroj Grkoj ilo ruku pod ruku sa vaspitanjem. Po

Aristotelu, kroz obrazovanje se uticalo na inteligenciju i ono to je korisno
za ivot, a kroz vaspitanje na karakter i ono to vodi ka vrlini. Upitan
jednom u kojoj meri se vaspitani i ueni ljudi razlikuju od nevaspitanih i
neukih, Aristotel je odgovorio: Kao ivi od mrtvih.

Kod Aristotela, kao i kod Platona, vaspitanje graana je jedan od najvanijih

zadataka drave. Smatrali su da vaspitanjem graani stiu ne samo
sposobnost za sudelovanje u dravnoj upravi nego i spremnost za
poslunost vlasti.

Povodom roenja Aleksandra, sina makedonskog kralja Filipa II i njegove

ene Olimpijade, koje se zbilo 356. godine p.n.e., i njegovog detinjstva,
Plutarh je zapisao: to se tie njegova obrazovanja, imao je, razume se,
mnogo takozvanih vaspitaa i nastavnika i uitelja, kojima je bio na elu
Leonida, ovek stroga karaktera i srodnik Olimpijadin. Drugi jedan,
koji je zauzimao poloaj nastavnika te nastavniko ime i prisvajao, bio je
Lisimah, rodom iz Arkanije.

Meutim, uvidevi da Aleksandrovu estoku i naglu ud nee moi olako da

ukroti, Filip pie Aristotelu: Filip pozdravlja Aristotela. Znaj da mi se rodio
sin. Vrlo sam, dakle, zahvalan bogovima, ne zato to mi se rodio sin, nego
zato to mi se rodio za tvoga ivota. Nadam se da e on, od tebe odgajan i
obrazovan, biti dostojan i nas i nasledstva u vlasti.

Filip time nastavlja tradiciju svojih prethodnika koji su odravali veze s

filozofima, umetnicima i uglednim linostima svog vremena, a sam odabir
najslavnijeg Platonovog uenika za Aleksandrovog uitelja bio je po svoj
prilici i stvar prestia. No, ini se da je glavni razlog poziva ipak bio politike
prirode, budui da je Aristotel bio savetnik, a kasnije i zet atarnejskog kralja
Hermije s kojim je Filip bio sklopio savez za pomo u ratu protiv
Persijanaca, pa je ovaj odabir trebao da uvrsti savez.

Aristotel se rado odazvao jer je njegov otac Nikomah bio lini lekar
Filipovog oca, kralja Aminta, pa je Aristotel kao dete nekoliko godina
proveo na makedonskom dvoru. Osim toga, Aristotelu, koji je tada imao
etrdeset i dve godine, nesumnjivo se svidela mogunost zdruivanja
politike moi s filozofskim obrazovanjem to je bio neostvaren etiko-
politiki ideal njegovog uitelja Platona. Tako Aleksandar u petnaestoj
godini (neki izvori navode trinaestu godinu) za uitelja dobija Aristotela.
Reima Miloa N. uria, to je bio istorijski susret uitelja i uenika, susret
statinog filozofskog genija s uraganski dinaminim i stihijski impulsivnim
makedonskim princom, koji e ostaviti snaan trag u istoriji Zapada.

Aristotel

Roen u Stagiri 384. godine p.n.e., Aristotel je rano ostao bez oba roditelja,
zbog ega brigu o njemu preuzima Proksen koji mu je najverovatnije bio
roak. Uvidevi veliki potencijal u bistrom deaku, Proksen ga, u njegovoj
sedamnaestoj godini, alje na kolovanje u Atinu, gde pristupa Platonovoj
Akademiji. Aristotel je u Akademiji proveo dvadeset godina, sve do
Platonove smrti, gde je stekao veliki ugled sam Platon ga je nazivao
italac, a potom i Um tako da je od uenika postao uitelj. Aristotelovi
savremenici su zapisali da mu u uenosti nije bilo ravnog, a sama
Aristotelova dela govore o njegovoj enciklopedijskoj upuenosti u mnoge
aspekte znanja te izvanrednoj sistematinosti koju je posedovao.

Iako se uitelj i uenik nisu sasvim slagali u miljenjima, meu njima nije
bilo znaajnijeg raskoraka za vreme Platonovog ivota; tek kasnije e se
Aristotel udaljiti od Platonovog uenja. Naime, prema Platonu postoji
nadulni, veni svet ideja u kom caruje ideja Dobra. Njegov odraz je ovaj
prolazni i promenjivi svet, pa je glavna tenja Platonove filozofije okrenuti
se od onog to je prolazno ka onom to je neprolazno, ka Dobru. Aristotel,
meutim, odbacuje Platonov ideal kao transcendentnu ideju Dobra, jer
prelazi granice ostvarivosti, te se bavi najviim dobrom u ovom svetu. On
menja perspektivu sagledavanja Platonove ideje Dobra i sputa je sa
boanskih visina u ovozemaljski ivot. Njegova filozofija je racionalistika i
realistika, ukorenjena u iskustvenom. On sam svoju filozofiju naziva
filozofijom o ljudskim stvarima ili praktinom filozofijom.

Detalj sa freske Atinska kola, italijanskog renesansnog umetnika Rafaela Santija, koji prikazuje Platona sa leve i Aristotela sa desne
strane.
Razliku izmeu dvojice velikana najbolje opisuje Gete koji kae da se Platon
kree u visinu, sa enjom da se vrati onamo odakle je doao. Sve to on
izraava tie se neega to je veno, celovito, dobro, istinito, lepo, te udi
da u svaijim grudima podstakne unapreivanje tih stvari Aristotel stoji
prema svetu kao ovek neimar. On je tu i hoe tu da deluje i stvara. On
prouava zemljite, ali samo toliko da nae vrsto tle. Sve to je do
sredita zemlje, na to on ne obraa panju. On opisuje golem krug za svoju
graevinu, kupi grau sa svih strana, pa je ureuje i slae, te se ona
pravilno kao piramida die u visinu, dok se Platon kao obelisk ili, tavie,
kao iljast plamen die k nebu.

Nakon Platonove smrti Aristotel naputa Akademiju i odlazi u Asos u Malu

Aziju gde osniva njen ogranak. Posle, na poziv svog najistaknutijeg uenika
Teofrasta odlazi u Mitilenu na Lezbu, gde e primiti poziv makedonskog
kralja Filipa.

Po zavretku svoje uiteljske slube na makedonskom dvoru, koja je prema

razliitim izvorima potrajala od tri do pet godina, odlazi u Atinu, prvi put
nakon Platonove smrti. Akademija je u to vreme bila pod vostvom
Ksenokrata, pa Aristotel osniva svoju filozofsku kolu unutar vebalita
Likej. Jutarnja predavanja u Likeju su bila namenjena uem krugu
naprednih uenika, a veernja za ljubitelje opteg znanja. U Likeju se uz
filozofiju po prvi put empirijski prouavala i fizika, biologija, zoologija,
botanika, astronomija, knjievnost, psihologija i mnoge druge nauke iji je
zaetnik bio upravo Aristotel. On je prvi postavio temelj za egzaktno
prouavanje sveta na kome se temelji moderna nauka.

Nakon Aleksandrove iznenadne smrti 323. godine p.n.e. u Atini je poraslo

antimakedonsko raspoloenje. Aristotel je, poput Sokrata, optuen za
bezbonost, a politika pozadina optube bile su njegove snane veze s
makedonskim dvorom. Nakon dvanaest godina predavanja naputa Likej i
povlai se na ostrvo Eubeju, obrazlaui to time to ne eli Atinjanima dati
priliku da se i po drugi put ogree o filozofiju, aludirajui na Sokratovu
smrt. Meutim, umire ve sledee 322. godine p.n.e., dakle, godinu dana
nakon svog uenika Aleksandra, u ezdeset i drugoj godini ivota.

Kae se da su njegova dela sinteza celokupnog grkog iskustva. Meu njima

su najpoznatija: O dui, Metafizika, Organon, Nikomahova etika, Retorika,
Poetika, Politika Zajedno sa Platonom i Sokratom, Aristotel je jedan od
najvanijih utemeljivaa zapadne filozofije. Uticaj Aristotelovih dela na
zapadnu misao bio je ogroman pa ga je Karl Marks nazvao Aleksandrom
Makedonskim helenske filozofije.

Kako je Aristotel odgajao Aleksandra?

Aristotel je u Aleksandru pronaao dostojnog uenika koji je, pie Plutarh,
od prirode voleo nauku i itanje i bio je veliki prijatelj naunog
ispitivanja. Ilijadu on je i posmatrao kao poputninu ratne hrabrosti i
nazivao je tako. Kao mesto za kolu i poduavanje kralj Filip im je odredio
svetilite nimfa kod Mijeze u blizini Stagire. U senovitim etalitima oko
svetilita Aristotel je poduavao mladog princa zajedno s njegovim
prijateljima iz detinjstva, meu kojima su bila i dva budua kralja, Ptolemej
i Kasandar, kao i njegov najbolji prijatelj Hefestion.

Bista Aleksandra Makedonskog u Arheolokom muzeju u Istanbulu, III vek p.n.e.

Ve potkovanog u muzici, gimnastici, poeziji i ratnim vetinama, Aristotel

poduava budueg vladara i vojskovou helenskoj etici i politici, a vrlo
mogue i retorici budui da je Aristotel na Akademiji drao sistematska
predavanja o retorici. Iako se o sadraju poduke nita poblie ne zna,
nesumnjivo je da je nastojao da moralno oblikuje Aleksandra i da razvije u
njemu vrline po uzoru na Homerove junake: ast, trezvenost, pravednost,
plemenitost, oseaj za meru, prijateljstvo

Takoe, vrlo je verovatno da je svom ueniku pokuao da usadi i osnovna

uenja svoje praktine filozofije koja e, dodue, tek kasnije zapisati:
ivljenje to je neto zajedniko i oveku i biljkama, a mi traimo neto
to je svojstveno samo oveku. Treba se, dakle, ograditi od [vegetativnog]
ivljenja, hranjenja i raenja. Na to se nadovezuje ulni ivot samo je i
to oveku zajedniko sa konjem, volom i svakom drugom ivotinjom.
Preostaje [kao specifina odlika oveka] ivot ispunjen delatnou koja je
svojstvena razumnom biu, i to takvom biu koje se, s jedne strane,
pokorava razumu, a s druge strane i smo poseduje samo razum i misli.
Poto je samo razumni deo ono to je svojstveno oveku, po Aristotelovom
miljenju, on deluje ljudski samo onda kada deluje razumno. No, takoe
kae da uslov za uticaj razuma na delovanje ini suzdrljivost ili
samosavlaivanje, jer gde nema suzdrljivosti, pojavie se provalija izmeu
razuma i delovanja. Zato upozorava na naroit oprez pred uicima.

Kako je prava mera oduvek bila helenski ideal, Heleni su se ponosili time
to samo oni poznaju meru i ritam, a Aristotel je princip mere i sredine uzeo
za osnovno naelo svojih etikih i politikih razmatranja, i to je zasigurno
predstavljalo deo poduke. Sredinom jedne stvari oznaavam, pak, ono to
je podjednako udaljeno od njena oba kraja a to je za sve predmete uvek
jedno te isto. U odnosu na nas, meutim, sredina je ono to nije ni
suvie ni premalo, a to nikako nije ni jedno ni isto za sve Ja
ovde mislim na etiku vrsnou [vrlinu], jer ona ima posla sa strastima i
postupcima, a u ovima moe biti preteranog, nedovoljnog i sredine. Moe
se na primer, strah, smelost, udnja, gnev, samilost i uopte svako prijatno
i neprijatno oseanje javiti kod nekoga u preteranoj ili u nedovoljnoj meri
to u oba sluaja nije dobro; ali kada se ona jave u pravo vreme, u
pravoj prilici, prema pravim licima, s pravim ciljem i na pravi nain, to je
onda ono srednje i najbolje, to je u stvari bitno za vrlinu Prema tome,
vrlina je neka vrsta mere [], koja ima za cilj sredinu [tj. pravu
meru]. Postoji, zatim, mnogo raznih naina da se promai ta sredina, ali
za pravu meru postoji samo jedan nain. Zato i jeste ono prvo lako, a ovo
drugo teko, tj. lako je promaiti cilj, a teko ga je pogoditi. I upravo zbog
toga suvinost i nedostatak spadaju u kategoriju poroka, a sredina u
kategoriju vrline. Dakle, izbegavanje krajnosti i postizanje mere po
Aristotelu jeste ovekov zadatak.

Jer dobar se moe biti samo na jedan nain, a na mnogo naina rav.

Aristotel je govorio da za etiku nije glavna stvar spoznaja vrline, nego

moralno delovanje, moralan ivot. Za sticanje vrlina Aristotel je naglaavao
vanost vebe i navike. Po njegovim reima, mnogi ne rade tako, nego se
predaju etikom teoretizovanju i misle da e filozofiranjem postati moralni.
Oni lie na bolesnike koji, istina, paljivo sluaju lenika, ali nimalo ne
izvravaju njegova nareenja. Kao to, dakle, takvi bolesnici ne mogu da
ozdrave, tako ni oni nee spasiti svoju duu filozofiranjem. Kao to u
Olimpiji ne stiu venac oni koji su najlepi i najjai nego oni koji se
nadmeu, tako se i u ivotu lepo i dobro stie samo pravim delovanjem.

Aristotel poduava Aleksandra, J.L.G. Feris (Jean Leon Gerome Ferris), 1895.

Aristotel je uio Aleksandra da Helenima bude voa, a varvarima* gospodar

koji e ih pribliiti helenskoj kulturi. Ali helensko pleme, kae Aristotel,
time to dri sredinu ne samo po geografskom poloaju izmeu Evropljana i
Azijaca nego i sredinu u sposobnostima, jeste i hrabro i razumno. Da je
ujedinjeno u jednu dravu, moglo bi da vlada nad svim narodima.

Nastojei da Aleksandra pripremi za praktino-politiku delatnost, Aristotel

ga je zasigurno poduavao i praktino-politikoj helenskoj tradiciji na koju
se nastavlja njegova filozofija. Po Aristotelu, ako je ono (ljudsko dobro),
dodue, isto i za oveka pojedinca i za dravu, ipak se kao vea i savrenija
stvar pojavljuje zasnivanje i odravanje dobra drave; ako je dobro dostojno
da ga voli i ovek pojedinac, jo je lake i boanstvenije ako to ini neki
narod ili drava. Najbolju dravu mogu da ostvare oni koje odlikuju razum i
ratnika hrabrost.

Od Aristotela je Aleksandar usvojio i ideju prijateljstva koja mu je bila

vodilja do kraja ivota. Naime, u helenskoj tradiciji prijateljstvu je pridavan
veliki znaaj, pa je uenje o prijateljstvu bio jedan od najvanijih delova
praktine etike u filozofskim kolama.

Aleksandar je pokazivao veliku sklonost prema ezoterijskom, to je nasledio

od majke Olimpijade koja je veoma potovala kult Dionisa. Plutarh navodi
sledee: Po svoj prilici, Aleksandar nije uio samo Etiku i Politiku, nego je
ulazio i u tajne dublje nauke, koje su filozofi nazivali akromatike i
epoptike, te stoga nisu s njima upoznavali iroku publiku. [8] Ova uenja
su se prenosila usmenim putem i o njima se veoma malo zna.

Kada je Aleksandar proglaen kraljem, Aristotel je napustio makedonski

dvor, a putevi uitelja i uenika poinju da se razilaze.

Aleksandar je voleo i cenio Aristotela i smatrao ga je svojim duhovnim

roditeljem. Plutarh je govorio da je Aleksandra bilo nemogue odvratiti ma
od ega ta je jednom naumio. Dok je Aristotelu grad-drava bila sredite
ivota, Aleksandar je sanjao velike snove o svetskom carstvu koje e
ujediniti Evropu i Aziju. Aristotel takoe nije odobravao Aleksandrovu
sklonost da Grke i varvare tretira ravnopravno. Aleksandar e na svojim
putovanjima prihvatiti razliita uenja i kultove pa e i to jednim delom biti
razlog njihovog udaljavanja.

S vremenom je veza izmeu uitelja i uenika postajala sve slabija, pogotovo

nakon to je Aleksandar naredio da se pogubi Kalisten, Aristotelov roak,
koga je bio uzeo u svoju slubu po Aristotelovoj preporuci, a koji je bio
osumnjien za uestvovanje u zaveri.

Aleksandar Veliki vojskovoa i filozof

U vreme vladavine Filipa II Makedonskog Helada je dotakla samo dno

demokratskog, ekonomskog, kulturnog i umetnikog razvoja. Minulo je
zlatno doba Atine, Helada je razjedinjena, rascepkana, dravice su
meusobno zavaene i zaraene. Makedonija se, voena Filipom II, izdvaja
kao najjaa sila, ali Filipu nedostaje Solonova ili Periklova snaga i harizma
da ujedini Heladu. Demokratija se pokazala nedelotvornom u vremenu koje
je trailo jaku linost koja bi oivela stare ideale i ujedinila Helene. Aristotel
je ovu linost prepoznao u Aleksandru buduem kralju filozofu.

Prikaz Aleksandra Makedonskog na delu podnog mozaika koji prikazuje njegovu borbu sa Darijem III. Mozaik je pronaen u Pompejima,
a danas se uva u Napuljskom nacionalnom arheolokom muzeju.

Iznenadnom smru kralja Filipa, Aleksandar je u svojoj dvadesetoj godini

postao kralj (336. godina p. n. e.). Najpre ga je u Korintu veina grkih
dravica imenovala vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju.
Time je uspeo da postigne ono to Filipu nije polo za rukom da povee i
ujedini zaraenu Heladu. Nakon bitke na Graniku u kojoj nadmono
pobeuje Persijance, Aleksandar postaje nezaustavljiv u svom pohodu na
Istok. To je vreme u kom se Istok i Zapad zbliavaju, uzimajui i dajui
jedan drugom ono najbolje u kulturnom i naunom smislu i gradei ono to
danas nazivamo helenizmom.

Uitelj je hteo da uenik ostvari panhelensku misiju, a uenik je zaista

najvrednije helenske tekovine preneo kroz gotovo itav poznati svet.
Kosmopolitskom i humanom stranom svoje prirode postizavao je da mu se
podanici dobrovoljno povinavaju i da mu vojnici slue gotovo bez prigovora.

Koliko je umeo da bude straan u bitkama, tako je nakon pobede umeo da

bude plemenit. Svoje je ranjenike uvek obilazio i bio im moralna podrka.
Jednom, iscrpljen dugotrajnim marom kroz suve krajeve, odbio je da pije
vodu koje je bilo dovoljno samo za njega, ali ne i za njegove vojnike. Kad su
konjanici videli njegovu uzdrljivost i velikodunost, stanu klicati neka ih
samo dalje vodi, i obodu svoje konje: jer oni ne oseaju ni umor ni e, niti
uopte misle da su smrtni ljudi dokle god imaju takva kralja. [9]
Kraljevskom osobinom vie je smatrao samosavlaivanje nego pobeivanje
neprijatelja.

Pria se da su se jednom Aleksandrovi vojnici prestraili brojnosti Darijeve

vojske pa su svom kralju savetovali da napadne nou, a ne danju. Ali
Aleksandar im odgovori onim nezaboravljivim reima: Ja ne kradem
pobedu!.

Istoriar Flavije Arijan velia Aleksandrovo vojniko umee kada govori da

je on veoma umeno razabirao ta treba da uini u prilikama koje nisu bile
dovoljno jasne, a u jasnim kao da mu je ve bilo poznato kakve e biti
posledice. Da je vrlo veto postavljao vojsku i njome upravljao.

Aristotel je za svog uenika govorio da je bio veoma mudar u veanju,

hrabar u borbi, dareljiv prema dostojnima, ponekad nepromiljen u
postupanju s vojnicima, ali pravedan, vedar i dobar prijatelj.

Uitelji koji su decu dobro vaspitali zasluuju vie potovanja nego

roditelji koji su ih samo rodili; jer ovi su im pruili samo ivot, a pravi
uitelji dobar ivot, citira Diogen Laertije Aristotelove rei. Sam e
Aristotel u svojoj Politici napisati kako ovek vaspitanjem postaje valjan
jedne stvari ljudi ue navikavajui se, a druge sluajui.

Koliko je Aleksandar, koga e potomstvo nazvati Velikim, postao valjan

vaspitanjem, odnosno koliko je bio dobar uenik, ili obrnuto, koliko je imao
dobrog uitelja, moda moemo da nazremo i iz jednog njegovog pisma
upuenog Aristotelu: Ja bih vie voleo da se odlikujem najuzvienijim
znanjem negoli svojom vlau.
Nalazei se na razmeu dva sveta, Aristotel pripada kulturi stare Helade, a
svojim naunim umom novom vremenu iji je stegonoa bio Aleksandar
Veliki. S Aristotelom je helenska misao dosegla pun procvat Aleksandar e
je preneti u sve krajeve koje je osvojio