Metod Naucnog Rada

Metodologija naunog rada
1. NAUKA I PSEUDONAUKA
ta je nauka? Kako razgraniiti ta je nauka, a ta nije? Koji su kriterijumi razgranienja?
Razlikovati nauku od pseudonauke. Zato rasprava o tome ta je nauka kada to i onako znamo
Ovo je vek nauke.
Kako da razgraniimo nauku od pseudonauke (astronomiju od astrologije).
Da li nauka ima neke slinosti sa ili se u potpunosti razlikuje od religije?
Kako proveravati naune teorije u empirijskim naukama (izika, !iologija) i matemati"i u ilozoiji?
Neke od de!ini"ija nauke#
# $ravila deolovanja koja uspevaju (%e Ro&),
# 'ktivnosti koje predvi(aju. )auka predvi(a. )auka je sistem za predvi(anje. Ona ne mora
samo da o!janjava. )auka tre!a da predvi(a, a ne da govori o tome ta je !ilo. *nanje je
neis"rpni resurs.
# +avlja se pro!lem sa Darvinovom teorijom koja sve o!janjava,
# $ostavljanje prin"ipa iz koji, mo-emo izvu.i opa-ajne injeni"e,
# $opularno miljenje govori da je nauka ono to je tano. /anost je svojstvo koje se pripisuje
nau"i. )auka je tana, pseudonauka nije. )auka je skup tani, iskaza.
# 0ama nauka nam ka-e ta je njen delokrug rada,,
# Organizovano znanje,
# )auka je organizovano znanje.
# )auka je ono to se predaje na univerzitetu,
# Nauka je ono to se na$azi u nau%nim knji&ama i nau%nim %asopisima'
# Nauka je skup teorija koje su iz$o(ene promenama
*dravorazumske deini"ije nauke pokazuju se kao neodgovaraju.e. /ako !i, ako nauku
deiniemo kao sistem za predvianje i astrologija !ila nauka, a ako nauku deiniemo kao neto to je
tano teleonski imenik !io nauna knjiga. *!og toga je potre!no dati pre"iznije deini"ije nauke i
time postaviti !ol
)ta je teorija
0vaka teorija sadr-i dva osnovna elementa i mo-e se prikazati kao 12(3,R) gde je4
# 3 skup ormula a
# R skup pravila korespoden"ije, to preslikavanje iz izikog prostora u neki apstraktni
(matematiki) prostor. $ro!lem4 granini pro"esi u izikom i matematikom prostoru.
$ravila za o"enjivanje &otovi* teorija esto slu-e kao teorije naulne ra"ionalnosti, kriterijumi
razgranienja ili deini"ije nauke.
5eza nauke i ilozoije4 neposredna opa-anja
opti, razumljivi prin"ipi
6skazi4
# injenilni (danas pada kia)
# nauni iskazi su iskazi srednje optosti ()e7ton#onovi zakoni O,m#ov zakon)
# ilozoski ('ristotel4 svakoj stvari odgovara prirodno mesto)
8

Kada je te,nika postala nauna onda je dolo do eksplozije istra-ivanja.
'ntiki kon"ept nauke..
0vaki zakon sanja da postane prin"ip. )i jedan zakon izike nije dokazan, samo je pitanje
vremena kada .e !iti o!oren. )auka se !avi opa-anjima i zakonima srednje optosti.
+i$j nauke ,Poper-
)auna aktivnost 9 ra"ionalna aktivnost. 3ilj nauke jeste pronala-anje zadovoljavaju.eg
o!janjenja. $od pojmom O:+')+;)+; podrazumeva se skup iskaza kojima se opisuje stanje stanje
stvari koje tre!a o!jasniti. )auno o!janjenje 9 skup iskaza kojima se opisuje stanje stvari koje tre!a
o!jasniti.
;<$%63')D=> 9 stanje stvari koje tre!a o!jasniti
;<$%63')0 9 o!janjenje u u-em smislu rei
6z!egavati svedoanstvo ;<$%63')0 !ude sam ;<$%63')D=>
3irkularna o!janjenja iz!egavati
0uprotno od ?"irkularnosti@ je ?neovisnost@.
'D 9 AO3 9 samo za sada, samo za ovaj sluaj, samo za ovu priliku, svr,u.
Da ;<$%63')0 ne !i !io AO+ 9 mora !iti !ogati sadr-ajem, imati razne konzekven"e (poverljive) i
to me(u njima pose!no one koje su razliite od ;<$%63')D=>'.
KO)0;K5;)/') 9 dosledan, postojan u namerama, veran sam se!i.
6)A;R;)/') 9 prirodno i nerazdvojeno, spojen ili udru-en sa, !itan, svojstven nerazdvojan.
'$ROK06>'36+' 9 pri!li-no prouavanje.
D;D=K36+' 9 izvo(enje, zakljuivanje iz opteg o pose!nom, metod miljenja kod koga se od opteg
zakona dolazi do pose!ni,.
6)D=K36+' 9 zakljuivati iz pojedinanog o optem (suprotno od deduk"ije).
;$60/;>O%OB6+' 9 teorija saznanjaC nauka o aksiomima ilozoije.
A;=R60/6K' 9 vetina i nauka o metodama u pronala-enju novi,, naroito nauni, inejni"a i
saznanja.
A;=R60/6DK6 9 pronalazaki, ,euristiki metod, put koji vodi pornala-enju nauni, istina.
KO)K%=*65') 9 zakljuni, koji sadr-i zakljuak.
.. K/I0E/I1U2I /AZ3/ANI4EN1A
'ktuelni kriterijumi razgranienja nauke od nenauke (pseudonauke, teologije, metaizike) su4
induktivizam,
konven"ionalizam,
metdoloki alsiika"ionizam,
teorija nauni, paradigmi i
metodologija nauni, i istra-ivaki, programa.
E
..1 Induktivizam ,David 5ume-
0%'+D
F GHIJKL MNKGO PHQK RSTS JISUVNWOMS LNPH HMS LTNVHVS GHXS HJSLKXK YVILTO YSZOMS[O S\S
HMS GHXS LK SM]KGTSVMO QOMOIN\S^N[SXO S^ ZSU. _^ LTNVHVN PNZO HJ`THLTS MO PHQK LO S^VOLTS
LTNVHVS VOWO HJ`THLTS. aOJ\OIHV TIOWS ^NGHM S bKTMHVN POUNMSGN
bKTMHVN POUNMSGN MSXO SM]KGTSVMN QOMOIN\S^N[SXN cN\S\OXOVO TOHISXO. cN\S\OX4 RNYOMS
GNPOM S\S JIHXOGTS\, GIOWO LO JH dNINRH\S HLSP K L\KYNXK VOITSGN\MHQ L\HRH]MHQ JN]N GN]N LO
GIOWO JH JINVHX \SMSXS LN GHMLTNMTMSP KRI^NZOP. bKTM4 dKTNZN ]N\OGHPOTMHQ JIHXOGTS\N MSXO
JNINRH\SYMN VOW O\SJTSYMN. dIHR\OP4 XO]MH HJNeNZO XO K LNQ\NLMHLTS LN VSÒ TOHISXN. aHXK
H]NRINTS? dISPOI SM]KGTSVMHQ JIS\N^N4 Aooke#HV ^NGHM. fN \S XO Aooke VI`SH OGLJOISPOMTO?
05;0K'
Kritiari ovog stava ka-u da razvoj nauke ne mo-e da ide po ovoj teoriji. Oni tvrde da ako neto
ustanovim da se deava na isti nain gh puta, ne mo-emo da ka-emo da .e se to desiti i g8. put, tj. ne
mo-emo to uzeti za stavove ve.e optosti. 6z poznati, injeni"a nisu se stvarali stavovi kroz istoriju,
ve. su se stvarali stavovi koji su opovrgavali te poznate injeni"e.
$re samog eksperimenta moram da imam teoriju po kojoj .u znati da sprovedem eksperiment.
/eorija nam poma-e da znamo ta merimo u eksperimentu.
6nduktivizam ne mo-e da !ude osnova za rad.
Nauka je ono to je induktivna &enera$iza"ija %vrsto utvr6eni* %injeni"a. /o znai da je
teorija generaliza"ija opa-anja. 'ko je ustanovljena odre(ena pojava u n opita, zakljuak je da .e i opit
n+1 rezultovati istom pojavom. 0tav ili mora !iti dokazan injeni"ama, ili deduktivno ili induktivno
izveden iz drugi,, ve. dokazani,, stavova. )pr. Balilej je uoio da .e pero i kamen padati za isto
vreme. Kamen mase 8kg pada za isto vreme kao i kamen mase Ekg i ikg. *nai i kamen mase gkg
pada.e za isto vreme. %ogiki pro!lem (Ajum)4 Iz iskaza manje optosti ne moe se izvesti iskaz vee
optosti. 6nduktivistika kritika je prvenstveno skeptika 9 sastoji se u pokazivanju da je stav
nedokazan (pseudonauan), a ne neistinit. 6nduktivizam ne mo-e pru-iti neko ra"ionalno
(?unutranjej) o!janjenje jer su iza!rane neke odre(ene injeni"e, a ne neke druge (iz!or pro!lema je
odre(en uro(enim ili proizvoljno iza!ranim teorijskim okvirima). Revolu"ije se sastoje u razotkrivanju
(ira"ionalni,) pogreaka koje su onda proterane iz nauke u pseudonauku.
... Konven"iona$izam ,P. Du*em-
Nauka je skup pregrada za organizovanje znanja. )ijedan sistem pregrada nije dokazano
istinit, ve. @istinit po konven"ijij. Nauna revolucija se deava kada nastane jednostvaniji skup
pre&rada. Jednostavnost je &$avni kriterijum koji odre6uje koja teorija je 7o$ja' a iskazi teorije
su korisni' a ne ta%ni i$i neta%ni. )e postoji ra"ionano o!janjenje z!og ega se !iraju odre(enje
injeni"e ili sistemi pregrada. )ema potre!e za tanim induktivnim zaklju"ima. 6nstinski napredak
nauke je kumulativan 9 odigrava se na prizemnom nivou @dokazani,j injeni"a, promene na
teorijskom nivou su isto instrumentalne. )e za!ranjuje se nedokazana spekula"ija, sistem pregrada se
i
i E
h 8
i E
k
k .
a T m m
a T const
= +
=
mo-e izgraditi od !ilo koje ideje. Od!aeni sistemi pri tome nisu nenauni. $ro!lem @iskrivljene
svestij 9 nauni"i do otkri.a dolaze uzletom imagina"ije, a tvrde da su teorije izveli iz injeni"a.
..8 2etodo$oki !a$si!ika"ionizam Kar$a Popera ,.9. :. 1;<.. = 1:. ;. 1;;>.-
0%'+D
lNKGN XO LGKJ TOHISXN. fN RS MOGN TOHISXN RS\N MNKYMN HMN, K JISM[SJK, PHIN RSTS
HJHVIQmSVN. nLSPOTISXN4 TOHISXN MSGN] MO PHeO RSTS ]HGN^NMN. fN RS LO TOHISXN HRHIS\N
]HVHmNM XO S LNPH XO]NM OGLJOISPOMT. amKYMS OGLJOISPOMT. _LTSMN4 `TN XO TH? oHQSYGS S
SMpHIPNTSVMS LN]IeNX TOHISXO. 1OHISXN MSXO MNKYMN NGH XO LVNGS SLUH] OGLJOISPOMTN K
LNQ\NLMHLTS LN ZHP.
qN^VHX MNKYMSU LN^MNZN H]VSXN LO JH LUOPS
r\SYMHLT LN JISIH]MHP LO\OG[SXHP K OVH\K[SXS RSH\H`GSU LSLTOPN4 !" #$%&%'()*
+","-.&!*/. 0"'%&!* -'!* $%"1&2& !"()' 3'1" 4 54(46)'+7& 5&7& '$'2%8)47*.
_PKMS^N[SXN TOHISXO
fN \S LO POTH] K. $opper#N PHeO JISPOMSTS MN ZOQHVK TOHISXK? dH] GHXSP KL\HVSPN RS K.
$opper MNJKLTSH LVHX GISTOISXKP IN^QINMSYOZN?
fNIVSMS^NP XO4 ..POTNpS^SYGS SLTINeSVNYGS JIHQINP N MO MNKYMN TOHISXN. bOQHVN VIO]MHLT XO
MOJIH[OZSVN. lO PHeO LO TOLTSINTS. lOGS mK]S PSL\O ]N XO fNIVSMS^NP (JISIH]MN LO\OG[SXN
J\KL TOHISXN H MNLO\sSVNZK) TNKTH\HQSXN. ..JISIH]MN LO\OG[SXN XO MNXKLJO`MSXS POTNpS^SYGS
SLTINeSVYNGS JIHQINP. tSL\SP ]N LO PHeO TOLTSINTS. fNIVSMS^NP MO JIO]VSsN OVH\K[SXK
VILTO. uTK]N XO MO PHeO SLTSMLGS HRXNLMSTS.
dISPOI4 PSGIH HIQNMS^PS MN tNILK
fNIVSMHVN TOHISXN HRXN`ZNVN LVNGS SLUH]. fN \S PHeO ]N JIO]VS]S VILTK PSGIHHIQNMS^NPN? fN
\S XO JIO]VSsNZO H]\SGN MNKYMSU TOHISXN?
05;0K'
)auka je skup teorija. $oper ka-e slede.e4 ?)auno potenje nala-e, da prilikom ormulisanja
neke teorije tre!a da se deiniu uslovi pod kojima je naunik spreman da napusti tu svoju teoriju@.
0vako istra-ivanje poinje i zavrava se sa pro!lemom. )a neki pro!lem, primenjuje se test
teorije, u optem sluaju nema slaganja i onda dolazi do elimina"ije greaka. ;limina"ija greke je kao
prirodna selek"ija. 'ko greka nije jednom eliminisana, ne mora da znai da slede.i !ut ne.e !iti
eliminisana. Kod $opera sve naune ,ipoteze nisu potvr(ene. 6muniza"ija teorije znai uvo(enje
dodatni, pretpostavki kada nam ta teorija nije pomogla da reimo neki pro!lem.
Kritiari ka-u slede.e4 ?kad !i $oper napustio svoju teoriju?@
metaiziki # nepromenljivo
0KR6$/'
Kriterijumi $opera4
# one predpostavlja da postoje kljuni elemnti u suprotnosti sa nekom teorijom,
# ,ipoteze (nauka je skup nji,) 9 stalno su izlo-ene proveri. Aipoteza je do!ra dok teorija mo-e
predvi(ati eksperimente, a kada ne mo-e 9 pada.
# 6muniza"ija nauke (pro"es uvo(enja dodatni, ,ipoteza) 9 ovo nije dozvoljeno,
# $oper je rekao da je >arksizam idealan primer imuniza"ije,
v
8 8 8 E
9: TT ;; 9:
# $oper je protiv slede.e izreke # ?0ve to se desi 9 +;0/; = 0K%O$= 0' )'=KO>@,
# nauka se mo-e o!oriti,
# ,ipoteza se neprestano proverava,
# svaka teorija ima svoj logiki i in<ormativni sadr-aj. %ogiki sadr-aj je skup svi, teorija i
teorema, logiki sadr-aj teorije je ono to sledi. 6normativni sadr-aj teorije je skup iskaza koji
teorija za!ranjuje.
# naune teorije su istra-ivaki eksperimentalni rad,
# teorijski rast anti"ipira eksperimentalni rad.
0EO/I1A 1E NAU4NA UKO?IKO 1E 2O@E2O OPOA/3NU0I ,OBO/I0I-CCC
wilozoija kritikog ra"ionalizma koju je zastupao i utemeljio Karl $opper nastala je kao
reak"ija na osnovne postavke neo#pozitivistike ilozoije.
$ozitivizam4
o =enje koje se zasniva iskljuivo na injeni"ama
o )egira metaiziku i pokuava svoj predmet da opie kakav jeste, !ez stvaranja ,ipoteza
i pretpostavki kakav !i mogao !iti (ovakav pristup mo-e se nazvati i opisnim
(deskriptivnim))
o $ozitivizam je smatrao da je ovaj pristup !li-i metodu prirodni, nauka, ali ovu iluziju je
raz!ila teorija saznanja u << veku ($opper, %akato i dr.), kao i nauka << veka sa
krajnje antipozitivistikim teorijama kvantne me,anike i relativnosti.
o $rema pozitivistikom kriterijumu demarka"ije ra"ionalnosti i ira"ionalnosti, ra"ionalne
su samo one tvrdnje koje se mogu empirijski i logiki proveriti ili veriikovati. /vrdnje
koje se ne mogu empirijski proveriti su !esmislene, a pojmovi kojima ne odgovara
neto iskustveno su !ez znaenja.
o >e(u empirijskim tvrdnjama ra"ionalnije su one koje imaju ve.i empirijski sadr-aj,
odnosno one koje su vie puta potvr(ene elementarnim (xatomskimx, @singularnimj ili
@!azinimj) iskustvenim reeni"ama.
o = skladu s time, rast znanja opravdava se pove.anjem iskustvenog sadr-aja u
empirijskim generaliza"ijama, a do tog pove.anja dolazi metodom induk"ije.
$ro!lem induk"ije4
o $ro!lem induk"ije je ilozosko pitanje da li induktivno zakljuivanje vodi do istine,
tanije ta je opravdanje4
o Beneraliza"ije oso!ina jedne klase o!jekata koja je !azirana na nekom !roju
opserva"ija konkretni, instan"i te klaseC
o $retpostavke da .e se jedna sekven"a doga(aja u !udu.nosti deavati uvek kao to se
deavala u prolosti.
o $opper je tvrdio da nauka ne poiva na induk"iji, ve. iskljuivo na deduk"iji.
$o $opperu se induk"ijom ne mo-e pove.ati ra"ionalnost empirijski, generaliza"ija, jer nije
poznat !roj instan"i koji tre!a predstavljati apsolutnu potvrdu generaliza"ije. 6sto tako, singularne ili
elementarne iskustvene reeni"e mogu potvr(ivati razliite generaliza"ije, stoga veza izme(u
atomarnog suda i generaliza"ije nije jednoznana veza potvr(ivanja. $oper je protivnik induktivizma.
)eosnovanost induktivizma vidimo na primeru )jutnove teorije. )jutn je ujedinio Keplerovu (kretanje
planeta) i Balilejevu (xzemaljskux teoriju) teoriju. >e(utim, ni Keplerova ni Balilejeva teorija nisu u
skladu sa )jutnovom teorijom. Osnova kritike induktivizma je ukazivanje na injeni"u da se nauka
razvija smelim pretpostavkama i nji=ovim pro>ijanjem. *!og toga svaki nauni rad ima =ipotezu (koja
se o!ino navodi kao 8. reeni"a u apstraktu, zajedno sa is,odom 9 da li je po!ijena ili ne) u kojoj se
g
iznosi pretpostavka. *atim se ta pretpostavka testira na odgovaraju.i nain (eksperiment). =
eksperimentu se mo-e ispostaviti da je ,ipoteza !ila netana. *naaj elementarni, iskustveni, sudova
za ra"ionalnost neke generaliza"ije sastoji se u tome da one mogu opovrgavati (alsiikovati)
generaliza"ije, ,ipoteze ili zakone. 6za svakog velikog eksperimentalnog otkri.a le-i teorija kojoj je
otkri.e protivureiloC 5a-nost injeninog otkri.a meri se va-no.u po!ijene teorije. $opper porie
@mitj sluajni, otkri.a 9 to su @planiranaj po!ijanja.
$rema $opperovom naivnom alsiika"ionizmu, uve.anje iskustvenog sadr-aja znanja posti-e
se pronala-enjem instan"e koja opovrgava generaliza"iju ili ,ipotezu. Drugim rijeima, umjesto
empiristikog uzlaznog prodora od iskustva prema op.im zakonima, prema $opperu tre!a krenuti od
naga(aju.e generaliza"ije i pokuati je opovrgnuti !ar jednom instan"om. /ime .e dokazivanje imati
o!lik deduktivnog zakljuka. Da !ude ra"ionalna u metodolokom smislu, ,ipoteza mora !iti
opovrgljiva, tj. poten"ijalno opovrgnuta alsiika"ionistiki kriterijum demarka"ije ra"ionalnog i
ira"ionalnog.
)auka je skup teorija koje su o!orive. Religija, marksizam, wrojdova psi,oanaliza i druga
dogmatska uenja ne mogu se o!oriti pa ova uenja nisu nauna. *!og toga je potre!no unaprijed
navesti instan"e (tzv. poten"ijalne alsiikatore) koje .e je opovrgnuti ako se poka-u istinitim. Ovakav
odnos prema teoriji predstavlja nauno potenje. = nenaunim uenjima nema naunog potenja, pa
rojdov"i ne.e re.i ta je potre!no da se desi da !i se ispostavilo da nesvesno u stvari ne postoji. Kada
nema naunog potenja, u situa"ijama u kojima je teorija ugro-ena uvode se nove ,ipoteze da !i se
teorija ouvala, a to je imunizacija. $ojedinanim testom mogu se dokazati dvije stvari4 ako postoji
instan"a za koju smo unaprijed rekli da .e opovrgnuti ,ipotezu, ,ipotezu tre!a od!a"iti. 'ko se pak ne
potvrdi postojanje opovrgavaju.e instan"e, ,ipoteza ima ve.i stupanj potvrde, ali ona time nije
veriikovana. 'ko se pak ,ipoteza opovrgne, nastaje novi pro!lem4 moramo prona.i ,ipotezu koja .e
o!jasniti i pojedinanu instan"u koja je opovrgnula pret,odnu ,ipotezu i instan"e koje je o!janjavala
pret,odna ,ipoteza. Aipoteza koja .e to mo.i, ima.e ve.i empirijski sadr-aj od pret,odne, a ujedno .e
!iti i optija od pret,odne.
>e(utim, pronala-enjem xpose!ni, sluajevax koji se ne uklapaju u ,ipoteze, svaka suk"esivna
,ipoteza i teorija ima sve ve.i empirijski sadr-aj jer mora uklopiti i pret,odne instan"e, stoga
pronala-enje optije generaliza"ije postaje sve riskantnije, a navo(enje poten"ijalni, alsiikatora sve
te-e. =mesto @!es"iljnostij na!rajanja empirijski, instan"i kod pozitivizma, u kritikom je
ra"ionalizmu rast znanja @"iljanj po tomu to tra-imo upravo onu instan"u za koja .e opovrgnuti
generaliza"iju. $opperova s,ema rasta znanja je sljede.a4 dokazivanje zapoinjemo pro!lemom za koji
predla-emo neku ,ipotezu kao poten"ijalni odgovor. Opovrgavanjem ,ipoteze do!ijamo nov pro!lem,
predla-emo novu ,ipotezu s ve.im empirijskim sadr-ajem, ponovno je opovrgavamo, do!ijamo nov
pro!lem i tako dalje. /akvom evolu"ijom teorija iz!egavaju se loa rjeenja jer spoznajemo kojim
putevima vie ne !ismo tre!ali kroiti, ali ne mo-emo sprijeiti !udu.e za!lude, jer svaka nova teorija
postavlja pred nas nove pro!leme.
*nai, sve teorije su =ipoteze koje se stalno poroveravaju. )i jedna teorija nije tana, nego je
jedino neo>orena (mi nikada ne mo-emo !iti sigurni u istinitost teorija, samo i, mo-emo na opisani
nain po!ojavati). *a svaku teoriju mo.e se javiti kljuni eksperiment, koji .e je po!iti. /ako se nauka
sastoji od =ipoteza ?neo>oreni= teorija@ i po>ijeni= teorija ?=ipoteza za koje se ispostavilo da su
netane@. 3iljevi znanosti i znanja su o!janjenje i predvi(anje doga(aja. Aipoteza je do!ra dok teorija
mo-e predvi(ati is,od eksperimenta, a ukoliko to nije sluaj, ona pada. Dodatni uslov da se teorija
smatra naunom je da predvi(a injeni"e koje su nove, tj.neoekivane u svetlu pret,odnog znanja.
$rema tome, "ilj znanja, nauke i ra"ionalnog postupanja stoga ne sme !iti tra-enje apsolutne istine (jer
!i ona morala odstupiti od navo(enja uslova vlastitog opovrgavanja)C imperativ nauke i znanja jest
po!oljanje teorija kritikom i po#kuaj da se istini pri!li-imo.
/eorija ima dve vrste sadr-aja4
y
1. Aogiki sadraj koji pretstavlja skup iskaza koji se logikim opera"ijama mogu izvesti iz
pretpostavki. %ogikom sadr-aju pripadaju teoreme.
)pr.
B
t d
a d

=
C v m a

= log. zakljuNG4 const a B = =

h
2. In<ormativni sadraj, odnosno skup iskaza koje teorija za!ranjuje. /eorija je !olja ako
za!ranjuje vie iskaza. )a primer, teorija koja ka-e da .e isputene predmet padati na
zemlju !olja je nego teorija koja ka-e da .e se isputen predmet kretati negde.
..> 0eorija nau%i* paradi&mi 0omasa Kuna ,19. :. 1;... = 1:. D. 1;;D.-
0%'+DO56
lNKGN LO MO IN^VSXN \SMONIMHP NGHPK\N[SXHP ^MNZN. F IN^VHXK MNKGO ]O`NVNXK LO,
JOIHSH]SYMH IOVH\K[SXO (JIHPOMN JNIN]SQPS) lHIPN\MN MNKGN4 IO`NVZO JIHR\OPN (JNIN]SQPN
LO MO TOLTSIN).
qOVH\K[SHMNIMS JOISH]4 JIHPOMN JNIN]SQPS. dNIN]SQPO LO MO PHQK JHIO]STS (PNLN K bKTMHVHX
S nXM`TNXMHVHX POUNMS[S). _^RHI JNIN]SQPS XO SIN[SHMN\NM.
uRIMKTH H] Q\O]NZN a. dHJOIN4 lNJK`TNZO GISTSYGHQ ]SLGKILN HRO\OeNVN JIO\N^ MN
MNKGK. aNGH H]NRINTS JNIN]SQPK4
8. 1NYMHLT4 LNQ\NLMHLT LN OGLJOISPOMTSPN
E. aHM^SLTOMTMHLT4 KMKTIN`ZS LG\N]
i. zSISMN4 JHL\O]S[O TOHISXO TIORN ]N JIH`SIO JHLTHXOWO JHQ\O]O
v. {O]MHLTNVMHLT4 H]NRINTS MNXXO]LMHLTNVMSXO HRXN`ZOZO
g. d\H]MHLT4 TOHISXN PHIN HTGISTS MHVO pOMHPOMO S\S HTGISTS MHVO VOÔ S^POsK pOMHPOMN.
05;0K'
6z!or paradigme je ira"ionalan jer su teorije neuporedive. Kun ka-e o!rnuto od $opera. Kod
$opera je stalno ?predrevolu"ionarno@ reenje. Kun ka-e da teorija mora otkriti enomene ili otkriti
nove veze izme(u enomena.
0KR6$/'
/omas Kun je savremenik i kritiar $opera.
>etodoloki alisiika"ionizam je usmeren ka logici nauke, a teorija nauni, paradigmi
usmerena je ka istoriji nauke.
Osnova Kunove kritike $opera je u nepotvr(enosti medodolokog alsiika"ionizma u istoriji
nauke. >etodoloki alsiika"ionizam polazi od slede.i, pretpostavki4
o /eorija je ,ipoteza.
o $rona(ena je anomalija.
o /eorija se od!a"uje i pravi se nova.
)ajsla!ija taka je pronala-enje anomalije, odnosno kljuni eksperiment. = kljunom
eksperimentu u pitanje se ne dovodi ukupnost saznanja, ve. jedna teorija koja se proverava, dok se
ostalim teorijama apsolutno veruje (npr. ako se uoi novi enomem u !iologiji ne.e se dovoditi u
pitanje optika mikroskopa, nego va-e.a !ioloka teorija). $itanje je kako deinisati kljuni
eksperiment, da !i !io pouzdan. Druga opaska je da se teorija ne od>acuje uz prvi paradoks. /eorije su
u stalnoj darvinovskoj !or!i i neke vekovima -ive sa paradoksima. = !or!i teorija, ona koja je !olja
postaje paradigma (!olja teorija je ona koja vie o!janjava). $ri,va.ena paradigma je normalna
|
nauka. )jeni osnovni postulati se ne dovode u pitanje. $eriod normalne nauke daleko du-e traje od
!or!e teorija. @)ormalna naukaj esto potiskuje sve to podriva njene osnove4 ukoliko je neka nauka
pri,va.ena za paradigmu nauni"i je vie ne osporavaju, ve. tra-e uslove u kojima se ona ispunjava.
/e-i se reavanju pro!lema u okviru va-e.e paradigme, a ne o!aranju teorije. $o Kunu
eksperiment nije po!ijanje teorije (kao kod $opera), ve. reavanje pro!lema u okviru va-e.e
paradigme. )ove pretpostavke za,tevaju rekonstruk"iju i revalua"iju pret,odni, injeni"a i to je
dugaak i te-ak pro"es kome se sna-no odupire ustanovljeno drutvo. =enje normalne nauke mora
!iti dovoljno !ez presedana kako !i privlailo stalnu grupu pristali"a i dr-alo i, dalje od konkurentni,
modova naune aktivnosti, a opet dovoljno otvoreno da ostavi pro!leme za reavanje. $reokret u
proesionalnoj posve.enosti pri,va.enim tvrdnjama nastaje kada anomalija podrije !azine te-nje
trenutne naune prakse. Ove preokrete Kun opisuje kao naune revolu"ije. )ova paradigma ormira se
u prvoj azi nasuminim kolektovanjem injeni"a. = ovoj azi razni nauni"i istra-uju isti
enomen,opisuju ga i interpretiraju na razliite naine. 5remenom se iz takmienja uenja izdvaja
jedna paradigma (!olja od ostali,, ali koja opet ne o!janjava sve injeni"e). Kada se pojave,
paradigme su ograniene u svom o!imu i pre"iznosti. 6ni"ijalno, paradigma nudi o!e.anje uspe,a, a
normalna nauka se sastoji u aktueliza"iji tog o!e.anja.
)e postoji te-nja za otkrivanjem anomalija, one se o!ino od!a"uju ili zanemaruju u te-nji da
se priroda utera u okvire postavljene va-e.om paradigmom. Ovo je esen"ijalno za razvoj nauke jer tera
naunike da istra-uju deo prirode u detalje koji !i inae !ili nezamislivi. Oso!ina istra-ivanja jeste da
je "ilj otkri.e neeg unapred poznatog. Kada is,od istra-ivakog projekta ne upadne u ovaj opseg
oekivanog rezultata, ono se smatra neuspenim.Rezultati doprinose okviru i pre"iznosti sa kojom
paradigma mo-e !iti primenjena.
$aradigme se menjuaju na dva naina4
o Otkri.em 9 novitet injeni"aC
o 6zumom 9 novitet teorije.
6zum nove teorije nastaje usled stalnog raskoraka teorije i prakse, ili usled promene u so"ijalno#
kulturnoj klimi. Otkri.e poinje svesno.u da anomalija postoji, a promena paradigme je izvrena kada
je paradigma podeena tako da se ta anomalija oekuje. 6ako nauka ne te-i otkri.u anomalija, ona
svejedno vrlo eektivno izaziva nji,ovu pojavu4 paradigma postaje sve pre"iznija, a samo kada
nauni"i sa pre"izno.u znaju ta da oekuju mogu da prepoznaju da je neto polo naopako. =koliko
se neoekivana otkri.a ponavljaju (!roj pojava pre(e odre(enu grani"u), dolazi do novi, radikalni,
teorija i nastupa do!a krize. Kao odgovor na krizu, nauni"i generalno ne od!a"uju paradigmu, ve. u
nju u!a"uju ad =oc promene kako !i eliminisali konlikt.
Kriza se zavrava na jedan od i naina4
o )ormalna nauka je osposo!ljena da rukuje pro!lemom koji je stvorio krizuC
o $ro!lem ostaje i oznaen je kao polje za koga ne postoje odgovaraju.i alati za reenje te
je ono preputeno !udu.im genera"ijamaC
o $ojavljuje se novi kandidat za paradigmu. $aradigma se od!a"uje samo ukoliko postoji
druga koja .e da zauzme njeno mesto (nije dovoljno samo porediti je sa prirodom ve. i
sa alternativnim kandidatom 9 prirodna selek"ija kandidata). Ovo nije kumulativan
pro"es ve. promena !aze i pravila (za razliku od normalnog istra-ivanja koje je
kumulativno). Ku,n je tvrdio da se razvoj nauke odvija diskontinuirano (*a razliku od
dominantni,, tzv. kumulativni, teorija o rastu znanja, koje tvrde da se teorije mijenjaju
i unaprije(uju gomilanjem znanja, nadometanjem stariji, teorija novijima, tj. teorijama
koje osim novi, injeni"a mogu o!jasniti i sve injeni"e o!janjene pret,odnim
teorijama, ili suk"esivnim uve.anjem !roja opa-eni, podataka iz koji, se izvode sve
ire generaliza"ije,). *nanost je @serija mirni, interludija koje mestimino prekidaju
}
intelektualno !urne revolu"ijej. )ova paradigma je nekompati!ilna sa starom (nad
istim opserva"ijama mo-emo izgraditi razliite teorije).
Dakle diskontinuirano kretanje nauke se odvija u tri aze4
o u predrevolu"ionarnome razdo!lju nauni"i osje.aju da je za neku koliinu disperzni,
podataka, ili anomalija s o!zirom na postoje.a oekivanja, potre!an izvjestan sistem, ili
kako to teoretiari nauke danas ka-u, o!janjavalako o!e.anje.
o Kada koliina neuklopljeni, injeni"a i nezadovoljstvo ponu(enim teorijskim
rjeenjima prije(e odre(enu grani"u, nastupa do!a krize. = vrijeme krize znanstveni"i
nude razne alternativne i konkuriraju.e naine rjeavanja pro!lema.
o Kada se jedno od ti, rjeenja nametne kao naj!olje, tj. kada osim o!janjenja ve.
ustanovljeni, injeni"a ponudi i mogu.nost sistematiza"ije za otkri.a do koji, tek tre!a
do.i, nastaje razdo!lje znanstvene revolu"ije.
Revolu"ije su nevidljive usled toga to se nova paradigma generalno ne vidi kao revolu"ija, ve.
kao dopuna naunog znanja. =zrok su i ud-!eni"i koji nauku predstavljaju kao niz individualni,
otkri.a, koja, kada se akumuliraju, ine moderno znanje. )auka napreduje jer istra-ivako preduze.e
radi na istoj paradigmi ili !lisko povezanom skupu. +edino tokom perioda normalne nauke progres
izgleda i oigledan i pouzdan, jer nije neop,odno stalno ispitivati iste !azine prin"ipe.
..E 2etodo$o&ija nau%ni* i istra(iva%ki* pro&rama Imrea ?akatoa ,;. 11.
1;... = .. .. 1;:>.-
0%'+DO56
~O\SGN MNKYMN HTGISWN LK SLTINeSVNYGS JIHQINPS. dIHQINPS LO H[OZKXK MN HLMHVK
IHQIOLSVMSU S ]OQOMOINTSVMSU FGHIJKL JIHR\OPN. uVH ^MNYS ]N XO H[OMN VIO]MHLTS MOGHQ
JIHQINPN ]SMNPSYGN kNTOQHISXN (JHLPNTIN LO MS^ JIHPOMN). lNKYMO IOVH\K[SXO LO LNLTHXO K THPO
]N XO]NM JIHQINP SLTSLMO ]IKQS. _LTINeSVNYGS JIHQINP )*$%"(4!" NGH ZOQHV TOHISXLGS INLT
NMTS[SJSIN ZOQHV OPJSISXLGS INLT. _LTINeSVNYGS JIHQINP +7*8)&%* NGH ZOQHV TOHISXLGS INLT
^NHLTNXO ^N ZOQHVSP OPJSISXLGSP INLTHP TH XOLT ]HG ]NXO post =oc HRXN`ZOZN.
aHXN H] ]VO TOHISXO XO RHmN? oNGNTH`4 C"3'846" !" %"6& 4 !"()'3 7%")47-4. C*-)*()&
%*D2'! 3'1" $'-*D*7& (* !" !"()* $%'8%"+&2)* * (%48* ("8")%*7&2)*.
aISTSYNIS (we&era!end) rVNGS IN^VHX XO K LNQ\NLMHLTS LN HVSP LTNVHP.
oNGNTH`4 1OHISXN XO $+"4(' )*4E)* NGH HMN MOPN MHVSU JIO]VSsNZN ]N TN]N MOJH^MNTSU pNGNTN.
1OHISXN XO MNKYMN NGH HMN JIO]VSsN RNIOP MOGN MHVN pNGTN RO^ HR^SIN MN TH ]N \S LK HMN
JHTVIsOMN (OGLJOISPOMTN\MH) S\S MO. fNTN YSZOMS[N XO HRXN`ZOMN MNKYMH XO]SMH aGH XO MHVN
JIO]VSsOMN HVSP HRXN`ZOZOP.
nVQKLT 8|E4 0piro %atsis
>ilton wriedman4 MOH G\NLSYMN OGHMHPSXN XO JLOK]H MNKYMN TOHISXN
fO[OPRNI 8|E4 >ilton wriedman TVI]S ]N XO ZOQHVN MOH G\NLSYMN TOHISXN PHMHJH\N
JIO]VS]O\N JHXNVO GHXO MSLK RS\O JH^MNTO N GNLMSXO LK K JINGLS JHTVIsOMO. 1H XO JIO]VSsNZO
OPJSISXLGHQ MNKYMHQ JIHQIOLN.
dHYOTNG 8|i4 6mre %akatos JSÒ wriedman4 dH]MOLSTO IN] K T=e Fritis= Gournal <or t=e
9=ilosop=H o< :cience. uRXNVSWK QN S 0piro %atsis WO HRXNVSTS GHPOMTNI MN VN` IN]. ~N` GHPOMTNI
WO RSTS JHL\O]ZS.

05;0K'
>e,anika je program za istra-ivanje kretanja. 5elika nauna otkri.a su istra-ivaki programi.
)auka se ne razvija linearnom akumula"ijom (skupljanjem) znanja ve. opovrgavanjem teorija i
paradigmi. /eorija mora da !ude takva da predvi(a neto, a nakon toga, potre!no je to dokazati.
%akato ka-e4 ?/eorija je pseudo nauna ako ona nema novi, predvi(anja do tada nepoznati,
akata. Data injeni"a je o!janjena nauno jedino ako nova predvi(ana ovim o!janjenjem@.
0KR6$/'
%akato svoju @metodologiju istra-ivaki, programaj predstavlja kao @sintezuj $opperovog
alsiika"ionizma i Ku,nove teorije nauni, paradigmi. Ona se temelji se na ideji da je nauku naj!olje
analizirati ne u kategorijama pojedini, teorija, nego u kategorijama jedini"a nazvani, istra-ivakim
programima. $rema %akatou, ono to o!ino smatramo teorijama jesu zapravo me(uso!no !lago
razliite grupe teorija koje dele neke prin"ipe, koji se mogu deinsati kao teorijska @jezgraj. /e grupe
teorija %akatos naziva istra-ivakim programima. Nauka je skup istraivakih programa koji
reavaju probleme. )auni"i ukljueni u neki program !rane teorijsko jezgro od pokuaja alsiika"ije
podupiru.i je nizom @pomo.ni, pretpostavkij. $opper je diskreditovao takve mjere kao imuniza"iju, a
%akatos tvrdi da postavljanje i razvijanje zatitni, pretpostavki nije nu-no loe za istra-ivaki
program.
>etodoloki programi o!ino poivaju na nizu oda!rani, teorema od koji, istra-iva ne !i mogao
odstupiti, odnosno tzv. xvrsto jezgrox i njen zatitni omota, skup stavova izvedeni, iz vrste jezgre,
ije opovrgavanje ne ugro-ava osnovne pri,va.ene stavove. %akatos je tvrdio da njegov pogled pru-a
jasne kriterijume @napretkaj i @nazatkaj (koji nedostaju u Ku,novom pogledu) i stoga za,vata
@ra"ionalnij aspekt naunog razvoja.
Umesto istiniti* i neistiniti* teorija' ?akato pravi raz$iku izme6u pro&resivni* i
re&resivni* istra(iva%ki* pro&rama. $rogresivne istra-ivake programe karakterie rast i otkrivanje
novi, injeni"a. Regresivne programe karakterie izostanak rasta ili umno-avanje zatitni, ,ipoteza
koje ne vode novim injeni"ama. 'ko metodoloki program predvi(a ili mo-e o!jasniti novospoznate
empirijske injeni"e on je progresivan, ako se zatitni omota ili ak vrsta jezgra ad =oc
prilago(avaju empirijskim poda"ima, on je regresivan. %akatos se nadovezuje na ideju da je uvijek
mogu.e !raniti neko ukorenjeno uverenje od dokaza koji ga po!ijaju, preusmeravauju.i kritiku prema
drugim verovanjima (koja se pri,va.aju kao istinita) koja po!ijaju nau teoriju, a koja !i i sama mogla
!iti alsii"irana.
Pro&ram napreduje ako teorijski rast prethodi eksperimentalnim opaanjima. /j. sve dok
nastavi predvi(ati nove injeni"e sa nekim uspe,om. U protivnom pro&ram nazaduje (daje jedino
post =oc o!jasnjenja). Ako neki istra(iva%ki pro&ram pro&resivno o7janjava vie od svo& riva$a'
on &a MistiskujeN. (=nutar istra-ivakog programa teorija se eliminie od strane !olje teorije samo ako
nova teorija ima vie empirijskog sadr-aja i pod uslovom da je deo tog sadr-aja naknadno potvr(en).
Da je jedan istra-ivaki program !olji mo-emo znati tek dugo naspram smene.
Osnovna kritika Popera je usmerena na %injeni"u da Poper nije mogao da napie istoriju
nauke. :it %akatoeve kritike alsiika"ionizma jeste da jedan primer koji opovrgava ,ipotezu nije
dovoljan da !i se ona od!a"ila. %akato dokazuje da pojam xopovrgavaju.eg sluajax nije jednostavan.
walsiikatori su granini sluajevi u odre(ivanju domena za koji va-i teorema. Kako su alsiikatori
demarka"ione linije va-enja teorema i sredstva za dalje pojanjenje, ima smisla ustrajati u dokazivanju
xopovrgnutex ,ipoteze. )aunik na!raja anomalije, ali sve dok njegov istra-ivaki program zadr-ava
svoj impuls, on i, mo-e slo!odno odlo-iti na stranu. +er svaka se ,ipoteza ra(a kao opovrgnuta.
8h
>etodologijom nauni, programa se ne pro"enjuje izolovana ,ipoteza, ve. "eli skup teorijski,
postavki i nji,ovi, posledi"a.
ZAK?1U4AK# Neki pro7$emi#
dLSUHNMN\S^N
tNIGLS^NP
fNIVSMS^NP
tS\THM IS]PNMHVN (>ilton wriedman) POTH]H\HQSXN MOHG\NLSYMO OGHMHPSXO. lSXO JIO]VS]O\N
MS XO]NM MHVS pNGNT.
lN`N NMN\S^N LO H]VSXN\N JH LUOPS4
lNKGN XO LGKJ TOHISXN. zTN TOHISXN TIORN ]N RK]O ]N RS RS\N MNKYMN4
# uJHVIQmSVN
# fN JIO]VSsN MHVO YSZOMS[O (S\S ]N ]NXO MHVH HRXN`ZOZO ^N LTNIO).
# fN XO]MSP HRXN`ZOZOP JIO]VS]S MHVK YSZOMS[K.
aHXS GISTOISXKP GHISLTS MNÒ tSMSLTNILTVH ^N MNKGK?
tNTOPNTSGN4 GNGH LO HJHVIQNVN? tNTOPNTSGN (S \HQSGN) XO pHIPN\MN MNKGN (MSXO
JISIH]MN MNKGN). uMN MS`TN MO ]KQKXO YK\MHP HJNeNZK. tNTOPNTSGN S \HQSGN MO TVI]O MSGNGVO
YSZeMS[O LN]IeSMLGO VILTO H LVOTK (^NTH LO MO PHQK JIHVOISTS). dHXPHVS JINVO \SMSXO S
TIHKQ\N MSLK S^VH]SVS S^ SLGKLTVN. lS`TN MSXO JINVN S\S TIHKQNH. uLMHVMS JHXPHVS S NGLSHPO
]OpSMS`K LVO TOHIOPO K PNTOPNTS[S. uJHVIQNVNZO LO VI`S LVHsOZOP MN GHMTIN]SG[SXK.
8. PISAN1E I S0/UK0U/A NAU4NO3 /ADA
0truktura naunog rada se stalno menja, ali sutina ostaje ista.
1. Naslov tre!a da !ude kratak i inormativan. 0lu-i za razvrstavanje lanka u pojedine naune
dis"ipline.
I. aetak !apstrakt" u kome se ukratko izla-u pro!lem i rezultati. = apstraktu se navodi
,ipoteza. (J ovom radu je reen pro>lemK). 3ilj apstrakta je da navede ta je doprinos rada.
L. #vod je namenjen za izlaganje znanja o tome ta je ve. ura(eno u "ilju reavanje pro!lema
kojim se !avi rad, kao i za prikazivanje kako je pro!lem reavan u radu. $regled pro!lematike
koju tretiramo (ta su drugi uradili, jasno deinisano ta se jo ne zna, postavljanje nai, ideja
(,ipoteza za reavanje onoga to jonije poznato o predmetu istra-ivanja, izneti nain kako .e
se ,ipoteza proveriti)). =vod predstavlja proireni a!strakt.
Aipoteza 9 pretpostavka o povezanosti pretpostavljeni, uzroka i nji,ovi, posledi"a.
>ora !iti ormulisana tako da su mogu.e deduk"ije i da se mo-e utvrditi da li ,ipoteza
o!janjava linjeni"ekoje se razmatraju. >ora da pru-i reenje pro!lema koji je izazvao
istra-ivanje. >ora !iti proverljiva.
3iljevi 9 Blavni(primarni)4 tra-enje odgovora na osnono pitanje sadr-ano u ,ipotezi,
sporedni(sekundarni)4 na osnovu anali&e oda!rani, pokazatelja i dr. merenja izvreni,
tokom rada.
Delovi uvoda naunog lanka4
88
i i i i
9: TT ;; 9:
M. $ad o!u,vata pro!lem i njegovo reenje.
Rezultati# prikazuju se tekstualno, ta!elama i ilustra"ijamakgrai"ima
)e iznosi se sve to je do!ijeno, prikazuju se i negativni rezultati, u ovom poglavlju se ne
o!janjavaju i ne porede sa drugim rezultatima.
Diskusija 9 o!janjenje do!ijenog, pore(enje sa nalazima iz drugi, relevantni, radova i kritiki
osvrt. $ovezati razultate i "iljeve, pokazati u kojoj meri rezultati podr(evaju ili osporavaju
postavljenu ,ipotezu. Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tu(i,. )aglasiti ta je novo i
va-no, posledi"e koje proistiu iz do!ijeni, rezultata i ogranienja. 6zlo-iti novu ,ipotezu 9 ta
dalje?
N. %akljuak tre!a da ukratko poka-e ta je novo u radu. ta nai rezultati daju, pore(enje sa
drugim metodama. Kratki zaklju"i povezani sa "iljevima rada, iskljuivo zasnovani na
sopstvenim rezultatima prikazanim u lanku.
O. &iteratura *a svaku literarnu reeren"u se proverava da li je navedena u radu. ()aslov rada,
ime autora, volumen, sveska u kojoj je o!javljen, strani"a, godina,... 9 ormat navo(enja varira
u zavisnosti od asopisa). =vek se istra-uje od najnoviji, asopisa. 5e.ina asopisa gleda da li
je rad iz istog asopisa naveden u literaturi (z!og pove.avanja impa"t aktora asopisa).
8.1 Arednovanje nau%no& rada
5rednovanje naunog rada je veoma teko, i u prin"ipu nemogu.e. >e(utim, ustanovljena je
metodologija vednovanja sa "iljem pre svega da iskljue proizvoljnost i iz praktini, razloga
(dodeljivanje sredstava za projekte, odluivanje o odo!renju rada u asopisu, itd.).
8.. Osnovna metrika# &de je rad o7jav$jen
Rad .e se vie vrednovati ako je o!javljen u !oljem asopisu.
*a rangiranje asopisa slu-i :PI lista ?:PI Q :cience Pitation IndeR@. Dasopisi se dele na one koji
jesu na :PI listi i one koji nisu na :PI listi. :PI listu "asopisa ustanovila je i odr-ava je kompanija
/omson. 0ama kompanija se ne !avi naunim radom.
Kriterijum rangiranja jeste "itiranost asopisa u ostalim asopisima sa 036 liste, i o!avlja se na
osnovu impakt <aktora ?IB@.
IBSTUF
T# koliko su puta radovi "itirani u teku.oj godini, u svim asopisima sa 036 liste u pret,odne dve
godine (npr. u Ehh|.).
8E
F# !roj radova koje je asopis o!javio u periodu od dve poslednje godine (npr. 6w za Ehh|. uzima u
o!zir !roj radova u Ehhg. i Ehhy.). (5erovatno.a sa kojom .e o!javljeni radovi !iti "itirani u
naredne dve godine).
>inistarstvo Repu!like 0r!ije dodeljuje poene istra-ivaima na osnovu o!javljeni, radova u
asopisima sa S+I liste, na osnovu ega se dalje dodeljuju sredstva za istra-ivake projekte (menu
prvi, ih asopisa 9 } pts, u prvi, gh # g pts, ispod polovine 9 i pts). = zavisnosti od !roja
poena, utvrnene su kategorije '8, 'E, 'i, :8, :E, :i, :v, :g. Kategorija '8 mo-e se dodeliti !ez
uvida u S+I listu, ukoliko istra-iva doka-e da je u poslednji, g godina 8hh puta "itiran.
Kritika :PI liste4
o Uzak vremenski prostor (/omson je prvo!itno osnovan za medi"inske asopise, gde su
promene dinamine). Desto pravi doprinos rada do(e mnogo kasnije (kvalitetan rad zna !iti
daleko ispred svog vremena po rezultatima koje donosi).
o Dasopisi 7rzo menjaju ran& na listi (dok se rad poalje za asopis, mo-e se desiti da isti
vie ne !ude na :PI listi).
o :PI lista oigledno !avorizuje en&$esko &ovorno podru%je.
6w asopisa zavisi od4 kvaliteta asopisa,jezika na kome je tampan, o!lasti koju pokriva,
distri!uiranosti asopisa,...
036 lista se koristi i za merenje razvoja nauke u dr-avi. $osmatra se !roj radova na 036 listi na
milion stanovnika.
8.8 +itiranost autora
o Koristi se za o"enjivanje autora.
o Rad koji je napisan, a nije "itiran je !io promaen.
o $osmatra se !roj "itata u radovima o!javljenim u asopisima sa 036 liste. $ro!lem je to nije va-no
da li je "itat airmativan ili negativan.
o )a "itiranost utiu4 kvalitet rada, razumevanje rada, jezik na kome je rad napisan, lojalnost nekoj
grupi istra-ivaa, korist u smislu @ja "itiram te!e, a ti menej, korist u smislu @ne.u ga "itirati jer mi
je konkurentj, itd.
8.> Pisanje nau%no& rada
8i
>. OB1AA?1IAAN1E NAU4NI5 /ADOAA
>.1 K$asi!ika"ija nau%ni* %asopisa vri se po kvalitetu.
Osnovna podela4
8. Dasopisi na"ionalnog znaaja
E. Dasopisi me(unarodnog znaaja
Kvalitet asopisa odre(uje se na osnovu Impakt !aktora (aktor uti"ajnosti).
>.. S+I $ista %asopisa
)auni "itatni indeks (036 # 0"ientii" 3itation 6nde) od 8yh. godine o!ez!e(ivao je 6nstitute
o 0"ientii" 6normation (sada 0omson ISI). $roirena verzija 036; (036 ;tended) sadr-i !azu od
y,vhh vode.i, svetski, asopisa iz nauke i te,nologije. 036 lista daje rang listu asopisa prema
nji,ovom 6mpakt aktoru. 6mpakt aktori asopisa iz razliiti, o!lasti mogu !iti veoma razliiti i
predstavljaju popularnost neke o!lasti.
>.8 Izra%unavanje Impakt !aktora %asopisa
6mpakt aktor asopisa izraunava se na osnovu trogodinjeg perioda i predstavlja prosek !roja
radova "itirani, u asopisima sa 036 liste dve godine nakon nji,ovog o!javljivanja u odnosu na !roj
o!javljeni, radova. 6$(Ehh)2'k:,
' 9 !roj radova o!javljeni, tokom Ehhy i Ehh|, "itirani, tokom Ehh} u asopisima sa 036 liste
: 9 ukupan !roj radova o!javljeni, tokom Ehhy i Ehh| godine
>.> +itati i auto"itati
3itat je pozivanje na reeren"u drugog autora. 'uto"itat je navodjenje sopstvene reeren"e u
spisku literature. 3itat asopisa je pozivanje na rad iz tog asopisa od strane autora radova iz drugi,
asopisa. 'uto"itat asopisa je pozivanje na reeren"u u radu iz istog asopisa.
>.E /an&iranje %asopisa
Dasopisi se najpre svrstavaju u naune o!lasti a zatim rangiraju prema 6mpakt aktoru. $rvi,
ih asopisa sa liste vrednuje se kao >E8 a rad o!javljen u takvom asopisu do!ija } poena. Dasopisi
koji su na listi do gh imaju kategoriju >EE a radovima se dodeljuje g poena. Ostali asopisi sa liste
imaju kateoriju >Ei a radovi do!ijaju i poena.
>.D Iz7or %asopisa
3ilj svakog istra-ivaa je da o!javi svoje rezultate u do!rom asopisu. Kako iza!rati asopis4
kvalitet rezultata mora da !ude u skladu s kvalitetom asopisa. 6z!or asopisa odre(uje auditorijum
kome .e o!javljen rad !iti dostupan. Dostupnost asopisa zavisi od !roja izdanja godinje i plasmana.
Rad mo-e !iti o!javljen u interna"ionalnom asopisu ako ispunjava neke od slede.i, uslova4
# 0adr-i jednu ili vie ,ipoteza, koje su dokazane i potvr(ene eksperimentima,
# $redla-e nov metod ili postupak koji ima evidentne prednosti nad postoje.im metodima i
# Daje kritiki pregled rezultata u odre(enoj o!lasti koja je od interesa za naunu javnost.
8v
>.: S$anje rukopisa u %asopis
$re slanja rukopisa tre!a proitati uputstvo za autore ,Instru"tions !or Aut*ors- na unutranjoj
strani asopisa ili na 7e!#sajtu asopisa. Kategorije radova4 Resear", arti"les, 0urva&s,
3ommuni"ations, %etters to t,e ;ditor. Rukopisi se naje.e alju on#line preko 7e!sajta asopisa.
>.9 Or&aniza"ija %asopisa
0vaki asopis ima =re(ivaki od!or (Editoria$ 7oard) sastavljen od me(unarodnog tima
naunika. = ve.ini asopisa postoji glavni editor (editorOin"*ie!). O!ino postoje editori o!lasti, koji
su eminentni strunja"i za datu u-u o!last. ;ditori donose odluku o pri,vatanju rukopisa za tampanje
na osnovu ekspertskog miljenja re"enzenata (o!ino dva ili tri). Radi o!jektivnosti, re"enzenti ostaju
nepoznati autoru i vre komunika"iju s autorima iskljuivo preko editora.
>.; /e"enzentska pro"edura
Rukopis se retko tampa u ormi u kojoj je prvo!itno poslat. Re"enzenti upu.uju svoje
primed!e (uoene greke, netanosti, za,teve za izmenom ili dopunom) na koje su autori du-ni da
odgovore. 'utor alje korigovanu verziju rukopisa nakon ega se postupak re"enziranja o!navlja.
=koliko su konano sve re"enzije pozitivne, editor daje pozitivno miljenje o tampanju rukopisa. $re
tampanja autoru se alje konana verzija rada na proveru (galleH proo<s).
Napomena4 Dasopisi ponekad od!ijaju tampanje rukopisa ukoliko nije zadovoljen nauni
nivo
asopisa. $ro"enat pri,va.eni, rukopisa u vrlo kvalitetnim asopisima kre.e se od ih do gh.
>.1< Iz7or tekstOpro"esora
/;<, %'/;< ili ord? 6z!or tekst pro"esora zavisi od izdavaa asopisa. Dasopisi esto imaju
svoje stilske ajlove, koje autori tre!a da koriste za o!likovanje izgleda rukopisa.
Napomena4 $ri pisanju naunog rada tre!a iz!egavati izra-avanje u prvom li"u, koristi se
pasiv ili mno-ina.
)eki preduslovi neop,odni za uspean nauno#istra-ivaki rad4
# )auka nije lokalnog karaktera, naune istine su univerzalne.
# *a uspenu naunu karijeru neop,odno je ostvariti meunarodnu karijeru.
# )eop,odno je pratiti rezultate drugi, istra-ivaa i savremenu literaturu.
# *nanje engleskog jezika je neop,odno za ostvarivanje svi, vrsta komunika"ije
(lini kontaktiV praenje literatureV plasiranje sopstveni= rezultata).
ta nije dozvoljeno u naunom radu?
# $lagijati !ilo koje vrste smatraju se najve.im proesionalnim prekrajem u naunom
radu.
# 0vako navo(enje tu(i, rezultata u vaem radu za,teva "itiranje izvora.
# *a!ranjena je svaka upotre!a tu(i, rezultata kao svoji, i !ilo kakvo kopiranje
delova tu(i, (a i svoji,) radova.
# Otkrivanje plagijata neminovno vodi za!rani pristupa plagijatoru asopisima i
tampanju njegovi, radova.
8g
# 5e.ina asopisa tra-i od autora da potpiu potvrdu o originalnosti rezultata
("op&rig,t).
4.12 Struktura naunog rada
>.1..1 Apstrakt ,A7stra"t-
'pstrakt je kratak opis sadr-aja rada i glavni, doprinosa. Du-ina apstrakta o!ino je oko Ehh
rei. On mora da !ude sa-et ali razumljiv tako da daje dovoljno inorma"ija itao"ima o temi koja je
razmatrana i pomogne im u odlu"i da li da itaju "eo rad ili ne. = apstraktu se uglavnom ne navode
reeren"e, a ako je to neop,odno navodi se "ela reeren"a a ne samo !roj. 'pstrakt mora jasno da
naglasi nove doprinose u radu (ukoliko ne -elite da vam rad !ude odma, od!ijen).
>.1... K$ju%ne re"i i k$asi!ika"ija po o7$asti ,KeP Qords' Su7je"t
"$assi!i"ation-
= ve.ini asopisa neop,odno je da autor nakon apstrakta navede kljune rei. /re!a iza!rati
nekoliko rei koje predstavljaju indika"iju sadr-aja vaeg rada. $o kljunim reima itao"i mogu
pretra-ivati literaturu i tako do.i i do vaeg rada. )eki asopisi za,tevaju da autor navede klasiika"iju
o!lasti kojoj pripada rad.
Primer4 )a osnovu TM: Mat=ematical :u>ject Plassi<icationsV matematika je podeljena na y8
o!last (!rojevi od h do v), koje se dalje dele na podo!lasti. O!last yg pokriva numeriku analizu i ima
8hy podo!lasti4 ygAhg, ygA8h.
>.1..8 Uvod
= uvodu se daje kratak opis pro!lema koji se razmatra u radu, motiva"ija za njegovo
razmatranje, opis dosadanji, rezultata u toj o!lasti (sa navo(enjem reeren"i) koji su relevantni za
vae istra-ivanje. *atim tre!a opisati u kratkim "rtama pristup i metodologijukoju nameravate da
primenite. >o-e se dati kratak opis po sek"ijama radi lakeg snala-enja itao"a.
>.1..> 3$avni rezu$tati
)akon uvoda slede sek"ije u kojima se izla-u rezultati do!ijeni u vaem radu. O!ino je
potre!na jedna sek"ija za deinisanje razmatranog pro!lema i za uvo(enje neop,odne terminologije,
vodni, pojmova, deini"ija, teorema. Deinisanje i izvo(enje glavni, rezultata teorijskog dela.
>.1..E Eksperimenti' numeri%ki primeri
= zavisnosti od teme rada, pose!no se izla-u rezultati izvreni, eksperimenata, upore(uju se sa
teorijskim rezultatima, daju se numeriki primeri i vri pore(enje sa rezultatima drugi, autora.
)umeriki primeri ili eksperimenti tre!a da pru-e uvid u predlo-eni metod sa "iljem da se prika-u
njegova do!ra svojstva, naroito u odnosu na druge postoje.e metode. Oni tako(e tre!a da u praksi
potvrde vaa teorijska predvi(anja.
>.1..D Zak$ju%ak
8y
= nekim o!lastima uo!iajeno je zavriti rad zakljukom u kome se daju zavrne o"ene
prezentirani, rezultata sa kritikim osvrtom na do!re strane i eventualne nedostatke. = zakljuku tre!a
iz!egavati iste reeni"e iz uvoda. *akljuak tre!a da pru-i razliit pogled na do!ijene rezultate u
odnosu na uvod, sa diskusijom postoje.i, ogranienja i sugestijama o mogu.nostima nastavka rada na
razmatranom pro!lemu.
>.1..: ?iteratura
= literaturi se daje popis reeren"i koje su kori.ene u radu. )avode se samo one reeren"e na
koje se u radu ekspi"itno pozivate. 0pisak reeren"i tre!a da pru-i inorma"iju eventualnim !udu.im
istra-ivaima u toj o!lasti i da i, uputi na relevantnu literaturu. 0pisak literature tre!alo !i da o!u,vati
novije reeren"e, ime se ukazuje na aktuelnost istra-ivanja. =d-!enika literatura i z!irke zadataka po
pravilu se ne navode u literaturi jer nji,ov sadr-aj ine opta znanja. )aje.e je potre!no "itirati i
neke sopstvene reeren"e na koje se vae istra-ivanje nadovezuje. )e tre!a navoditi reeren"e koje nisu
u direktnoj vezi s radom.
E. /IAA?SKE 2E0ODO?O3I1E NAUKER /A+IONA?NE
/EKONS0/UK+I1E KAO AODI+I U 5IS0O/I1I
6ma nekoliko metodologija prisutni, u suvremenoj ilozoiji naukeC ali one su sve mnogo
drukije od onog to se o!ino podrazumijevalo pod ?metodologijomx u sedamnaestom ili ak u
osamnaestom stolje.u. /ada je postojala nada da .e metodologija opskr!iti uenjake me,anikim
skupom pravila za rjeavanje pro!lema. /a nada je danas naputena4 moderne metodologija opskr!iti
uenjake me,anikim skupom pravila (mo-da ak i ne vrsto povezani,, a kamoli me,aniki,) pravila
za o"jenjivanje gotovi,, artikulirani, teorijaE. /a pravila, ili sistemi o"jenjivanja, esto slu-e i kao
?teorije naune ra"ionalnostix, ?kriteriji razgranienjax ili ?deini"ije naukexi. ;mpirijska psi,ologija i
so"iologija otkri.a su, naravno, izvan zakonodavne domene ti, normativni, pravila. $rikazat .u u
kratkim "rtama etiri razliite ?logike otkri.ax. 0vaka od nji, .e !iti karakterizirana pravilima koja
odre(uju (nauno) pri,va.anje i od!a"ivanje teorija ili istra-ivaki, programav. /a pravila imaju
dvostruku unk"iju. $rvo, ona djeluju kao kodeks naunog potenja ije je krenje nedopustivoC drugo,
kao vrste jezgre (normativni,) ,istoriograski, istra-ivaki, programa. Ono na to !i, se ,tio
kon"entrirati je nji,ova druga unk"ija.
E.1 $NDUK0IAIZA2
6nduktivizam je !io jedna od najutje"ajniji, metodologija nauke. $rema induktivizmu, u korpus
nauke mogu !iti pri,va.eni samo oni stavovi koji opisuju vrste injeni"e ili oni koji su nepogreive
induktivne generaliza"ije iz nji,g. Kada induktivist pri,va.a nauni stav, on ga pri,va.a kao dokazano
istinitC inae ga od!a"uje. )jegova nauna strogost je kruta4 stav mora ili !iti dokazan injeni"ama ili
deduktivno ili induktivno izveden iz drugi, ve. dokazani, stavova. 0vaka metodologija ima
svoje pose!ne epistemoloke i logike pro!leme. )a primjer, induktivizam mora s izvjesno.u
uspostaviti istinitost ?injenini,x (?osnovni,x) stavova i valjanost induktivni, zakljuaka. )eki
ilozoi se toliko zaokupe svojim epistemolokim i logikim pro!lemima da nikada ne do(u dotle da se
zainteresiraju za stvarnu ,istorijuC ako se stvarna ,istorija ne sla-e s nji,ovim mjerilima, oni ak mogu
imati smjelosti predlo-iti da "ijelu nauku ponemo iznova. Drugi opet pri,va.aju neko gru!o rjeenje
ti, logiki, i epistemoloki, pro!lema i posve.uju se ra"ionalnoj rekonstruk"iji ,istorije a da nisu ni
svjesni logiko#epistemoloki, nedostataka (ili ak neodr-ivosti) svoje metodologijey. 6nduktivistika
8|
kritika je prvenstveno skeptika4 ona se sastoji u pokazivanju da je stav nedokazan, to jest,
pseudonauan, a ne u pokazivanju da je on neistinit|. Kada induktivistiki ,istoriar pie pret,istoriju
eke naune dis"ipline on je sklon da se mnogo poziva na takve kritike. On esto o!janjava rano
mrano do!a kada su ljudi !ili zaokupljeni ?nedokazanim idejamax pomo.u nekog ?vanjskogx
o!janjenja kao re"imo so"ijalno#psi,oloke teorije o ometaju.em uti"aju katolike "rkve.
6nduktivistiki ,istoriar priznaje samo dvije vrste pravi, nauni, otkri.a4 vrste injenine stavove i
induktivne generaliza"ije. Oni i samo oni ine okosni"u njegove unutranje ,istorije. Kada pie
,istoriju on traga za njima doista je pro!lem na.i i,. /ek kada i, prona(e mo-e poeti gradnju
svoji, lijepi, piramida. Revolu"ije se sastoje u razotkrivanju ira"ionalni, pogreaka koje su onda
protjerane iz ,istorije nauke u ,istoriju pseudonauke, u ,istoriju puki, vjerovanja4 pravi nauni
napredak poinje sa zadnjom naunom revolu"ijom u !ilo kojem datom podruju. 0vaka unutranja
,istoriograija ima svoje karakteristine po!jednike paradigme}. Blavne paradigme induktivistike
,istoriograije !ile su Keplerove generaliza"ije iz pa-ljivi, promatranja /&",a :ra,eaC )e7tonovo
otkri.e njegovog zakona gravita"ije na osnovi, ovog puta, induktivnog generaliziranja Keplerovi,
?enomenax planetarnog gi!anjaC i 'mpereovo otkri.e njegovog zakona elektrodinamike na osnovi
induktivnog generaliziranja njegovi, promatranja elektrini, struja. )eki induktivisti uzimaju i da je
moderna kemija, u stvari, poela s %avoisierovim pokusima i njegovim ?pravim o!janjenjimax ti,
pokusa. 'li induktivistiki ,istoriar ne mo-e pru-iti ra"ionalno ?unutranjex o!janjenje zato su
uop.e iza!rane odre(ene injeni"e a ne neke druge. *a njega je to ne#ra"ionalni, empirijski, vanjski
pro!lem. 6nduktivizam kao ?unutranjax teorija ra"ionalnosti spojiv je s mnogim razliitim dopunskim
empirijskim ili vanjskim teorijama iz!ora pro!lema. 0pojiv je, na primjer, s vulgarno marksistikim
gleditem da iz!or pro!lema odre(uju drutvene potre!eC u stvari, neki vulgarni marksisti
poistovje.uju glavne aze u ,istoriji nauke s glavnim azama ekonomskog razvoja8h. 'li iz!or
injeni"a ne mora !iti odre(en drutvenim inio"imaC njega mogu odre(ivati vannauni intelektualni
utje"aji. 6 induktivizam je jednako spojiv s ?vanjskomx teorijom da je iz!or pro!lema prvenstveno
odre(en uro(enim, ili proizvoljno iza!ranim (ili tradi"ionalnim) teorijskim (ili ?metaizikimx)
okvirima. $ostoji radikalna vrsta induktivizma koja osu(uje sve vanjske utje"aje, !ilo intelektualne,
psi,oloke ili so"ioloke, kao uzroke nedopustivi, predrasuda4 radikalni induktivisti dozvoljavaju
samo sluajni iz!or od strane praznog du,a. Radikalni induktivizam je pose!na vrsta radikalnog
internalizma. $rema ovom drugom, im se ustanovi postojanje nekog vanjskog utje"aja na pri,va.anje
naune teorije (ili injeninog stava), mora se odustati od tog pri,va.anja4 dokaz vanjskog utje"aja
znai po!ijanje88C ali !udu.i da vanjski utje"aji uvijek postoje, radikalni internalizam je utopijski, a,
kao teorija ra"ionalnosti, samounitavaju.i8E. Kada se radikalni induktivistiki ,istoriar suoi s
pro!lemom zato su neki veliki uenja"i imali do!ro miljenje o metaizi"i i zato su svoja otkri.a
smatrali znaajnima iz razloga koji u svjetlu induktivizma izgledaju vrlo neo!ino, on .e te pro!leme
?iskrivljene svijestix dodijeliti psi,opatologiji, to jest vanjskoj ,istoriji.
E.. KONAEN+IONA?IZA2
Konven"ionalizam doputa izgradnju !ilo kakvog sistema pretina"a koji organizira injeni"e u
neku ko,erentnu "jelinu. Konven"ionalist odluuje da to du-e odr-i netaknutim "entar takvog sistema
pretina"a4 kada se pojave teko.e u vidu provale anomalija, on samo mijenja i kompli"ira perierne
rasporede. 'li konven"ionalist ne smatra nijedan sistem pretina"a kao dokazano istinit, nego jedino
kao ?istinit po konven"ijix (ili mo-da ak kao niti istinit niti neistinit). = revolu"ionarnim vrstama
konven"ionalizma nije nu-no zauvijek se dr-ati jednog odre(enog sistema pretina"a4 smije ga se
napustiti ako postane nepodnoljivo nezgrapan i ako neki jednostavniji !ude ponu(en da ga
zamijeni8i. /a verzija konven"ionalizma je epistemoloki, a pogotovo logiki, mnogo jednostavnija
od induKtivizma4 ona nema potre!u za valjanim induktivnim zaklju"ima. 6stinski napredak nauke je
8}
kumulativan i odigrava se na prizemnoj razini ?dokazani,x injeni"a8g, promjene na teorijskoj razini
su isto instrumentalne. /eorijski ?napredakx je samo u pogodnosti (?jednostavnostix), a ne u
istinosnom sadr-aju8g. )aravno, revolu"ionarni konven"ionalizam se mo-e uvesti i na razini
?injenini,x stavova i u tom sluaju !i se ?injeninix stavovi pri,va.ali odlukom a ne
eksperimentalnim ?dokazimax. 'li tada, ako konven"ionalist tre!a da zadr-i ideju da rast ?injeninex
nauke ima ikakve veze s o!jektivnom, injeninom istinom, on mora izmisliti neki metaiziki prin"ip
koji .e !iti prisiljen dodati svojim pravilima za igru nauke8y. =koliko to ne uini, ne mo-e iz!je.i
skepti"izam ili, u najmanju ruku, neki radikalni o!lik instrumentalizma. (5a-no je razjasniti odnos
izme(u konven"ionalizma i instrumentalizma. Konven"ionalizam poiva na uvidu da neistinite
pretpostavke mogu imati istinite konzekven"eC dakle, neistinite teorije mogu imati veliku mo.
predvi(anja. Konven"ionalisti se moraju suoiti s pro!lemom uspored!e rivalski, neistiniti, teorija.
5e.ina nji, je poistovjetila istinu s njezinim zna"ima pa su zavrili u pri,va.anju neke verzije
pragmatike teorije istine. $opperova teorija istinosnog sadr-aja, istinolikosti i potkrepljenosti je
konano postavila osnovu ilozoski !esprijekorne verzije konven"ionalizma. 0 druge strane, neki
konven"ionalisti nisu imali dovoljno logikog o!razovanja da s,vate da neki stavovi mogu !iti istiniti
premda su nedokazani, da drugi mogu !iti neistiniti premda imaju istinite konzekven"e, a tako(er da
su neki stavovi i neistiniti i pri!li-no istiniti. /i su ljudi iza!rali ?instrumentalizamx4 doli su do toga
da teorije ne smatraju ni istinitima ni neistinitima, nego naprosto ?instrumentimax za predvi(anje.
Konven"ionalizam, kako je ovdje deiniran, je ilozoski valjano stajaliteC instrumentalizam je
njegova degenerirana verzija, zasnovana na istoj ilozoskoj z!r"i proizaloj iz nedostatka
elementarne logike kompeten"ije.) Revolu"ionarni konven"ionalizam je ro(en kao !ergsonovska
ilozoija nauke4 slo!odna volja i kreativnost su !ile parole. Konven"ionalistiki kodeks naune asti
manje je strog od induktivistikog4 on ne za!ranjuje nedokazanu spekula"iju i doputa da se sistem
pretina"a izgradi oko !ilo koje ,irovite ideje. tovie, konven"ionalizam ne -igoe od!aene sisteme
kao nenaune4 konven"ionalist vidi mnogo vie stvarne ,istorije nauke kao ra"ionalnu (?unutranjux)
nego induktivist. *a konven"ionalistikog ,istoriara glavna otkri.a su prvenstveno izumi novi, i
jednostavniji, sistema pretina"a. *ato on stalno8 vri uspored!e u pogledu jednostavnosti4
komplika"ije sistema pretina"a i nji,ova revolu"ionarna zamjena jednostavnijima ini okosni"u
njegove unutranje ,istorije. $aradigmatski sluaj naune revolu"ije za konven"ionalista !ila je
kopernikanska revolu"ija8|. )apravljeni su pokuaji da se poka-e kako su i %avoisierova i ;insteinova
revolu"ija tako(er !ile zamjene nezgrapni, teorija jednostavnijima. Konven"ionalistika
,istoriograija ne mo-e pru-iti ra"ionalno o!janjenje zato su uop.e oda!rane odre(ene injeni"e ili
zato su !a ti odre(eni sistemi pretina"a ispro!ani a ne neki drugi u stadiju kada su nji,ove relativne
prednosti jo !ile nejasne. /ako je konven"ionalizam, poput induktivizma, spojiv s raznim dopunskim
empirijsko#,.vanjskimx programima. Konano, konven"ionalistiki ,istoriar, kao i njegov
induktivistiki kolega, esto se suoava s pro!lemom ?iskrivljene svijestix. $rema konven"ionalizmu,
na primjer, ?injeni"a jex da veliki uenja"i do svoji, teorija dolaze uzletom imagina"ije. *ato oni
onda esto tvrde da su svoje teorije izveli iz injeni"a? Konven"ionalistova ra"ionalna rekonstruk"ija
esto se razlikuje od rekonstruk"ije sami, veliki, uenjaka konven"ionalistiki ,istoriar predaje
eksternalistu te pro!leme iskrivljene svijesti.
E.8 2E0ODO?O)K SA?SISIKA+IONIZA2
0uvremeni alsiika"ionizam je nastao kao logiko#epistemoloka kritika induktivizma i
du,emovskog konven"ionalizma. 6nduktivizam je !io kritiziran s o!razlo-enjem da su njegove dvije
osnovne pretpostavke, naime, da se injenini stavovi mogu ?izvestix iz injeni"a i da mogu postojati
valjani induktivni zaklju"i (koji proiruju sadr-aj), nedokazane a ak i dokazano neistinite. Du,em je
!io kritiziran s o!razlo-enjem da uspored!a intuitivne jednostavnosti mo-e !iti jedino stvar
8
su!jektivnog ukusa i da je ona toliko nejasna da na njoj ne mo-e !iti zasnovana nikakva djelotvorna
kritika. $opper je u svojoj %ogi"i naunog otkri.a predlo-io novu ?alsiika"ionistikux
metodologiju8. /a je metodologija druga vrsta revolu"ionarnog konven"ionalizma4 glavna je razlika
to ona dozvoljava da injenini, prostorno#vremenski singularni ?!azini iskazix, a ne prostorno#
vremenski univerzalne teorije, !udu pri,va.ene po konven"iji. = alsiika"ionistikom kodeksu asti
neka teorija je nauna jedino ako mo-e !iti dovedena u suko! s nekim !azinim iskazomC a teorija se
mora eliminirati ako se suko!ljava s nekim pri,va.enim !azinim iskazom. $opper je tako(er ukazao
na jedan dodatni uvjet koji teorija mora zadovoljiti da !i se mogla smatrati naunom4 ona mora
predvidjeti injeni"e koje su nove, to jest, neoekivane u svjetlu pret,odnog znanja. /ako je protivno
$opperovom kodeksu naune asti predlagati neopovrgljive teorije ili ,,ad ,o"x ,ipoteze (koje ne
impli"iraju nova empirijska predvi(anja) upravo kao to je protiv (klasinog) induktivistikog
kodeksa naune asti predlagati nedokazane teorije. 5elika privlanost popperovske metodologije le-i
u njezinoj jasno.i i snazi. $opperov deduktivni model naune kritike sadr-i empirijski opovrgljive
prostorno#vremenski univerzalne stavove, poetne uvjete i nji,ove konzekven"e. Oru-je kritike je
modus tollens4 sliku ne kompli"iraju ni induktivna logika ni intuitivna jednostavnostEh. ($remda je
logiki !esprijekoran, alsiika"ionizam ima svoje vlastite epistemoloke teko.e. = svojoj
?dogmatskojx proto#verziji on pretpostavlja dokazivost stavova iz injeni"a i, prema tome,
opovrgljivost teorija to je pogrena pretpostavkaE8. = svojoj popperovskoj ?konven"ionalistikojx
verziji on tre!a neki (ekstra#metodoloki) ?induktivni prin"ipx koji .e dati epistemoloku te-inu
njegovim odlukama da pri,va.a ?!azinex iskaze i koji .e op.enito povezati njegova pravila naune
igre s ?istinoliko.uxEE.) $opperovski ,istoriar traga za velikim, ?smjelimx, opovrgljivim teorijama i
za velikim negativnim kru"ijalnim eksperimentima. Oni ine kostur njegove ra"ionalne rekonstruk"ije.
Omiljene paradigme popperova"a za velike opovrgljive teorije su )e7tonova i >a7ellova teorija,
ormule zraenja Ra&leig,a, +eansa i iena i einsteinovska revolu"ijaC nji,ove omiljene paradigme za
kru"ijalne eksperimente su >i",elsonov i >orle&ev eksperiment, ;ddingtonov pomrinski
eksperiment i eksperimenti %ummera i $rings,eima. 'gassi je !io onaj koji je pokuao taj naivni
alsiika"ionizam pretvoriti u sistematski ,istoriograski istra-ivaki programEi. )apose je on
predvidio (ili ?poslijevidiox ako ,o.ete) da iza svakog velikog eksperimentalnog otkri.a le-i neka
teorija kojoj je otkri.e proturijeiloC va-nost injeninog otkri.a tre!a mjeriti va-no.u teorije koja je
njime po!ijena. 6zgleda da 'gassi !ez rezerve pri,va.a vrijednosne sudove naune zajedni"e u vezi s
va-no.u injenini, otkri.a poput Balvanijevog, Oerstedovog, $riestle&evog, Roentgenovog i
AertzovogC ali on porie ?mitx da su to !ila sluajna otkri.a (kao to se ka-e za prva etiri) ili
potvr(uju.i sluajevi (kao to je na poetku Aertz mislio za svoje otkri.e) Ev. /ako 'gassi dolazi do
smjelog predvi(anja4 svi ti navedeni eksperimenti su !ili uspjena po!ijanja u nekim sluajevima
ak i planirana po!ijanja teorija koje on namjerava iznijeti na vidjelo, i doista, u ve.ini sluajeva
tvrdi da i, je i iznio na vidjeloEg. $opperovska unutranja ,istorija, sa svoje strane, lako se dopunjuje
vanjskim teorijama ,istorije. /ako sam $opper o!janjava da (s pozitivne strane) (8) glavni vanjski
poti"aj nauni, teorija dolazi iz nenaune ?metaizikex, a ak i iz mitova (to je kasnije !ilo na krasan
nain ilustrirano, uglavnom od Ko&rea)C a da (s negativne strane) (E) injeni"e ne ine takav vanjski
poti"aj injenina otkri.a u potpunosti pripadaju unutranjoj ,istoriji, pojavljuju.i se kao po!ijanja
neke naune teorije, tako da se injeni"e primje.uju jedino ako se suko!ljavaju s nekim pret,odnim
oekivanjem. O!je teze su kameni temelj"i $opperove psi,ologije otkri.aEy. we&era!end je razvio
drugu zanimljivu $opperovu psi,oloku tezu, naime, da umna-anje rivalski, teorija mo-e vanjski
u!rzati unutranje popperovsko opovrgavanjeE|. 'li vanjske dopunske teorije alsiika"ionizma ne
moraju !iti ograniene na isto intelektualne utje"aje. /re!a naglasiti (pa"e 'gassi) da
alsiika"ionizam nije nita manje od induktivizma spojiv s vulgarno#marksistikim tumaenjem
uzroka napretka nauke. +edina je razlika u tome to dok se induktivisti mogu pozivati na marksizam da
o!jasni otkrivanje injeni"a, dotle se alsiika"ionisti na njega mogu pozivati da o!jasni smiljanje
Eh
nauni, teorijaC dok je iz!or injeni"a (to jest, za alsiika"ionista, iz!or ?mogu.i, po!ijaax)
prvenstveno odre(en na unutranji nain teorijama.
?6skrivljena svijestx ?iskrivljenax sa stajalita njegove teorije ra"ionalnosti stvara pro!lem za
alsiika"ionistikog ,istoriara. )a primjer, zato neki uenja"i vjeruju da su kru"ijalni eksperimenti
pozitivni i da verii"iraju, a ne da su negativni i da opovrgavaju? walsiika"ionist $opper je !io onaj
koji je, da !i rijeio te pro!leme, !olje nego itko prije njega izlo-io ras"jep izme(u o!jektivne spoznaje
(u njegovom ?tre.em svijetux) i njezini, iskrivljeni, odraza u individualnim umovimaE}. /ako je
otvorio put za moje razgranienje unutranje i vanjske ,istorije.
E.> 2E0ODO?O3I1A NAU4NI5 IS0/A@IAA4KI5
P/O3/A2A
$rema mojoj metodologiji, velika znanstvena postignu.a su istra-ivaki programi koji mogu
!iti o"jenjivani pomo.u progresivni, i degeneriraju.i, izmjena pro!lemaC a naune se revolu"ije
sastoje u tome to jedan istra-ivaki program istiskuje neki drugi (pretiu.i ga u napretku)E. /a
metodologija pru-a novu ra"ionalnu rekonstruk"iju nauke. )aj!olje ju je prikazati suprotstavljaju.i je
alsiika"ionizmu i konven"ionalizmu, od koji, o!a ona posu(uje !itne elemente. Od
konven"ionalizma ta metodologija posu(uje slo!odu da ra"ionalno pri,va.a po konven"iji ne samo
prostorno#vremenski singularne ?injenine iskazex nego i prostorno#vremenski univerzalne teorije4
doista, to postaje najva-niji klju za kontinuitet naunog rastaih. Osnovna jedini"a o"jene ne smije !iti
izolirana teorija ili konjunk"ija teorija nego ?istra-ivaki programx s konven"ionalno pri,va.enom (i,
dakle, na osnovu provizorne odluke ?neopovrgljivomx) ?vrstom jezgromx i s ?pozitivnom
,euristikomx koja deinira pro!leme, naznauje izgradnju pojasa pomo.ni, ,ipoteza, predvi(a
anomalije i po!jedniki i, pretvara u primjere, sve prema unaprijed zamiljenom planu. =enjak
na!raja anomalije, ali sve dok njegov istra-ivaki program zadr-ava svoj impuls, on i, mo-e slo!odno
odlo-iti na stranu. $rvenstveno je pozitivna ,euristika njegovog programa, a ne anomalije, ono to
diktira iz!or njegovi, pro!lemai8. /ek kada osla!i pokretna sila pozitivne ,euristike mo-e se
pokloniti vie pa-nje anomalijama. >etodologija istra-ivaki, programa mo-e na taj nain o!jasniti
visok stupanj autonomnosti teorijske naukeC nepovezani nizovi naga(anja i po!ijanja u naivnom
alsiika"ionizmu to ne mogu. Ono to je za $oppera, atkinsa i 'gassija vanjska, utje"ajna
metaizika, ovdje se pretvara u unutranju ?vrstu jezgrux nekog programaiE. >etodologija
istra-ivaki, programa pru-a mnogo drukiju sliku naune igre od slike metodolokog
alsiika"ionista.
)aj!olji gam!it nije neka opovrgljiva (i prema tome konzistentna) ,ipoteza, nego neki istra-ivaki
program. $uko ?opovrgavanjex (u $opperovom smislu) ne smije impli"irati od!a"ivanjeii. $uka
opovrgavanja (to jest, anomalije) tre!a registrirati, ali ne mora se na osnovi nji, i djelovati. $opperovi
veliki negativni kru"ijalni eksperimenti nestajuC ?kru"ijalni eksperimentx je poasni naziv koji se,
naravno, mo-e pridati odre(enim anomalijama, ali tek mnogo vremena nakon doga(aja, tek kada je
jedan program !io pora-en od nekog drugog. $rema $opperu, kru"ijalni eksperiment je opisan
pri,va.enim !azinim iskazom koji je nekonzistentan s teorijom prema metodologiji nauni,
ista-ivaki, programa nijedan pri,va.eni !azini iskaz sam za se!e ne daje za pravo uenjaku da
od!a"i teoriju. /akav suko! mo-e predstavljati pro!lem (ve.i ili manji), ali ni u kom sluaju
?po!jedux. $riroda mo-e uzviknuti ne, ali ljudska domiljatost nasuprot e&lu i $oppe# ru,
mo-e uvijek uzviknuti glasnije. =z dovoljno dosjetljivosti i neto sre.e !ilo koja teorija se mo-e
?progresivnox !raniti vrlo dugo, ak i ako je neistinita. /re!a napustiti popperovsku s,emu ?naga(anja
i po!ijanjax, to jest s,emu pokuaja#pomo.u#,ipoteze koji prati pogreka#koju#je#pokazao#
eksperiment4 nijedan eksperiment nije kru"ijalan u trenutku kada je izvren a kamoli ranije (osim
mo-da psi,oloki). /re!alo !i, me(utim, ista.i da metodologija nauni, istra-ivaki, programa ima
E8
ve.i doseg od Du,emovog konven"ionalizma4 umjesto da ostavim Du,emovom neartikuliranom
zdravom razumuig da sudi kada neki sistem tre!a napustiti, ja u!a"ujem neke vrlo popperovske
elemente u o"jenu da li neki program napreduje ili degenerira, ili da li jedan pretie drugi. /o jest,
dajem kriterije progresa i stagna"ije unutar
nekog programa a tako(er i pravila za ?eliminiranjex itavi, istra-ivaki, programa. *a neki
istra-ivaki program se ka-e da napreduje sve dok njegov teorijski rast anti"ipira njegov empirijski
rast, to jest, sve dok nastavi predvi(ati nove injeni"e s nekim uspje,om (?progresivna smjena
pro!lemax)C on stagnira ako njegov teorijski rast zaostaje za njegovim empirijskim rastom, to jest sve
dok daje jedino post ,o" o!janjenja !ilo sluajni, otkri.a !ilo injeni"a koje su anti"ipirane i
otkrivene u nekom rivalskom programu (?degeneriraju.a smjena pro!lemax)iy. 'ko neki istra-ivaki
program progresivno o!janjava vie od svog rivala, on ga ?istiskujex i rival mo-e !iti eliminiran (ili,
ako ,o.ete, ?otpisanx)i|. (=nutar istra-ivakog programa neka teorija mo-e !iti eliminirana jedino od
!olje teorije, to jest od one koja ima vie empirijskog sadr-aja od svoji, pret,odnika i pod uvjetom da
je dio tog vika sadr-aja naknadno ptvr(en. ' da !i dolo do tog zamjenjivanja jedne teorije !oljom,
prva teorija ak ni ne mora !iti ?opovrgnutax u $opperovom smislu tog izraza. Dakle, progres
o!ilje-avaju sluajevi verii"iranja vika sadr-aja a ne sluajevi opovrgavanjai}C empirijsko
?opovrgavanjex i stvarno ?od!a"ivanjex postaju neovisnii. $rije nego to se teorija modii"ira nikada
ne mo-emo znati na koji je nain !ila ?po!ijenax, a neke od najzanimljiviji, modiika"ija su !ile
motivirane ?pozitivnom ,euristikomx istra-ivakog programa a ne anomalijama. 0ama ta razlika ima
znaajne konzekven"e i dovodi do ra"ionalne rekonstruk"ije naune promjene koja je mnogo drukija
od $opperovevh.) 5rlo je teko odluiti, pose!no zato to se ne smije za,tijevati progres na svakom
pojedinom koraku, kada je neki istra-ivaki program !eznadno degenerirao ili kada je jedan od dvaju
rivalski, programa postigao odluuju.u prednost nad drugim. = toj metodologiji, kao i u Du,emovom
konven"ionalizmu, ne mo-e postojati lako postiziva a kamoli me,anika ra"ionalnost. )iti
logiarev dokaz nekonzistentnosti niti sud eksperimentalnog uenjaka o anomaliji ne mogu pora ziti
neki istra-ivaki program jednim udar"em. >o-e se !iti ?mudarx jedino nakon doga(ajag8. = tom
kodeksu naune asti skromnost igra ve.u ulogu nego u drugim kodeksima. Dovjek mora s,vatiti da
njegov protivnik, ak i kada jako zaostaje, mo-e jo uvijek prirediti povratak. $rednost jedne strane se
nikada ne mo-e smatrati apsolutno konkluzivnom. )ema nikada nieg neiz!je-nog u vezi s trijumom
nekog programa. /ako(er, nema nikada nieg neiz!je-nog u vezi s njegovim porazom. /ako
tvrdoglavost, kao i skromnost, ima vie ?ra"ionalnogx domaaja. $ostignu.a rivalski, strana, me(utim,
moraju !iti registriranavE i javno iznesena u svim trenu"ima. (/re!ali !ismo ovdje !ar spomenuti
glavni epistemoloki pro!lem metodologije nauni, istra-ivaki, programa. $oput $opperovog
metodolokog alsiika"ionizma, ona predstavlja vrlo radikalnu verziju konven"ionalizma. $otre!no je
uvesti neki ekstrametodoloki induktivni prin"ip da !i se makar i sla!o povezao nauni gam!it
pragmatini, pri,va.anja i od!a"ivanja s istinoliko.uv. 0amo neki takav ?induktivni prin"ipx mo-e
pretvoriti nauku iz puke igre u epistemoloki ra"ionalno postupanjeC iz skupa !ez!ri-ni, skeptiki,
gam!ita prakti"irani, radi intelektualne za!ave u oz!iljniji i neizvjestan pot,vat pri!li-avanja 6stini o
=niverzumuvv.) >etodologija nauni, istra-ivaki, programa sainjava, kao i svaka druga
metodologija, ,istoriograski istra-ivaki program. Aistoriar koji tu metodologiju pri,va.a kao
vodia
tragat .e u ,istoriji za rivalskim istra-ivakim programima, za progresivnim i degeneriraju.i,
smjenama pro!lema. /amo gdje du,emovski ,istoriar vidi revolu"iju jedino u jednostavnosti (kao u
Kopernikovoj), on .e tragati za dalekose-nim progresivnim programom koji pretie onaj
degeneriraju.i. Kada alsiika"ionist vidi kru"ijalni negativni eksperiment, on .e ?predvidjetix da nieg
takvog nije !ilo, da iza !ilo kojeg navodnog kru"ijalnog eksperimenta, iza !ilo koje pojedine navodne
!itke izme(u teorije i eksperimenta, odigrava se skriveni rat do iznemoglosti izme(u dva istra-ivaka
programa. 6s,od tog rata je tek kasnije u alsiika"ionistikoj rekonstruk"iji povezan s nekim
navodnim ?kru"ijalnim eksperimentomx. >etodologija istra-ivaki, programa kao i svaka druga
EE
teorija naune ra"ionalnosti mora !iti dopunjena empirijski#vanjskom ,istorijom. )ijedna teorija
ra"ionalnosti ne.e nikada rijeiti pro!leme kao to je to zato je mendelovska genetika nestala u
0ovjetskoj Rusiji pedeseti, godina, ili zato su ezdeseti, godina u anglo#saksonskim zemljama dole
na lo glas odre(ene kole istra-ivanja genetski, rasni, razlika ili ekonomije inozemne pomo.i.
tovie, da !ismo o!jasnili razliite !rzine razvoja razliiti, istra-ivaki, programa, mo-e !iti
potre!no da se pozovemo na vanjsku ,istoriju. Ra"ionalna rekonstruk"ija nauke (u onom smislu kako
ja upotre!ljavam taj izraz) ne mo-e !iti sveo!u,vatna, jer ljudi nisu potpuno ra"ionalna -iva !i.aC a
ak i kada postupaju ra"ionalno, oni mogu imati neistinitu teoriju o svojim vlastitim ra"ionalnim
postup"imavg. 'li metodologija istra-ivaki, programa povlai liniju razgranienja izme(u unutranje
i vanjske ,istorije koja se izrazito razlikuje od one koju povlae druge teorije ra"ionalnosti. )a primjer,
ono to alsiika"ionistu izgleda kao (-alosno esta) pojava ira"ionalnog ostajanja pri ?po!ijenojx ili
nekonzistentnoj teoriji i koju on stoga pre!a"uje u vanjsku ,istoriju, mo-e pomo.u moje metodologije
!iti o!janjeno na unutranji nain kao ra"ionalna o!rana o!e.avaju.eg istra-ivakog programa. 6li,
uspjena predvi(anja novi, injeni"a koja sainjavaju oz!iljno svjedoanstvo za istra-ivaki program
i, prema tome, vitalne dijelove unutranje ,istorije, irelevantna su i za induktivista i za
alsiika"ionistavy. *a induktivista i za alsiika"ionista zapravo nije va-no da li otkri.e neke injeni"e
pret,odi teoriji ili dolazi poslije nje4 jedino je nji,ova logika rela"ija odluuju.a. ?6ra"ionalnix utje"aj
,istorijske koin"iden"ije to je ispalo da je teorija anti"ipirala injenino otkri.e nema nikakvo
unutranje znaenje. /akve anti"ipa"ije ine ?ne dokaz nego puku propaganduxv|. 6li, isto tako,
uzmite $lan"kovo nezadovoljstvo s njegovom ormulom zraenja iz 8hh. koju je smatrao
?proizvoljnomx. *a alsiika"ionista je ta ormula !ila smjela, opovrgljiva ,ipoteza a to to se ona
$lan"ku nije dopadala !ilo je nera"ionalno raspolo-enje o!janjivo jedino psi,ologijom. >e(utim, po
mom stajalitu, $lan"kovo se nezadovoljstvo mo-e o!jasniti na unutranji nain4 to je !ila ra"ionalna
osuda jedne ,,ad ,o"ix teorijev}. Da spomenem jo jedan primjer4 za alsiika"ionizam neopovrgljiva
?metaizikax je vanjski intelektualni utje"aj, a u mom pristupu ona je vitalni dio ra"ionalne
rekonstruk"ije nauke. 5e.ina ,istoriara je do sada !ila sklona smatrati da je rjeenje neki, pro!lema
monopol eksternalista. +edan od nji, je pro!lem visoke uestalosti istovremeni, otkri.a. *a taj
pro!lem vulgarni marksisti imaju lako rjeenje4 mnogi ljudi naprave neko otkri.e u isto vrijeme im se
javi drutvena potre!a za njimv. to pak sainjava ?otkri.ex, a napose veliko otkri.e, ovisi o
metodologiji. *a induktivista najznaajnija otkri.a su injenina i doista ta se otkri.a esto prave u isto
vrijeme. *a alsiika"ionista veliko otkri.e se sastoji u otkri.u teorije a ne injeni"e. +ednom kada je
teorija otkrivena (ili !olje re.i izmiljena), ona postaje javno vlasnitvoC i nita nije oiglednije nego da
.e nekoliko ljudi istovremeno provjeravati i napraviti, istovremeno, (mala) injenina otkri.a.
/ako(er,o!javljena teorija je izazov da se smisle neovisno provjerljiva o!janjenja vieg stupnja. )a
primjer, kada su date Keplerove elipse i Balileova rudimentarna dinamika, istovremeno ?otkri.ex
zakona o!ratnog kvadrata nije tako jako zau(uju.e4 kada je pro!lemska situa"ija javna, istovremena
otkri.a se mogu o!jasniti isto unutranjim razlozimagh. Otkri.e novog pro!lema, me(utim, ne mora
!iti tako lako o!janjivo. 'ko se na ,istoriju nauke gleda kao da je sastavljena od rivalski,
istra-ivaki, programa, onda se ve.ina istovremeni, otkri.a, teorijski, ili injenini,, o!janjava
injeni"om da, !udu.i da su istra-ivaki programi javno vlasnitvo, mnogi ljudi rade na njima u
razliitim dijelovima svijeta, mo-da i ne znaju.i jedan za drugoga. >e(utim, stvarno nova, velika i
revolu"ionarna po!oljanja rijetko su izmiljena istovremeno. )eka navodna istovremena otkri.a
novi, programa protumaena su kao da su !ila istovremena otkri.a tek s iskrivljenim pogledom
unatrag4 u stvari, to su razliita otkri.a koja su se tek kasnije stopila u jednog8. Omiljeno lovite
eksternalista !io je srodni pro!lem zato se toliko znaaja pridaje sporovima o prvenstvu i zato se na
nji, troi energija. 6nduktivist, naivni alsiika"ionist ili konven"ionalist mogu to o!jasniti jedino na
vanjski nainC ali u svjetlu metodologije istra-ivaki, programa neki sporovi o prvenstvu su vitalni
unutranji pro!lemi, jer u toj metodologiji postaje od presudne va-nosti za ra"ionalnu o"jenu koji je
program !io prvi u anti"ipiranju neke nove injeni"e a koji je tek kasnije uklopio tu sada ve. staru
Ei
injeni"u. )eki sporovi o jDrvenstvu mogu se o!jasniti ra"ionalnim interesom a ne naprosto tatinom i
-udnjom za slavom. /ada postaje va-no to to je ti,onovska teorija, na primjer, uspjela o!jasniti tek
post ,o" opa-ene mijene 5enere i udaljenost do nje koje su prvotno pre"izno anti"ipirali
kopernikan"igEC ili to to su kartezijan"i uspjeli o!jasniti sve ono to su ne7tonov"i predvidjeli ali
tek post ,o". )e7tonovska optika teorija je post ,o" o!jasnila mnoge pojave koje su ,u&g,ensov"i
anti"ipirali i prvi opaziligi. 0vi ti primjeri pokazuju kako metodologija nauni, istra-ivaki, programa
pretvara u unutranje pro!leme mnoge pro!leme koji su !ili vanjski pro!lemi za druge ,istoriograije.
'li ponekad se granina linija pomjera u suprotnom smjeru. )a primjer, mo-da je postojao
eksperiment koji je !io pri,va.en trenutno u nedostatku !olje teorije kao negativni kru"ijalni
eksperiment. *a alsiika"ionista je takvo pri,va.anje dio unutranje ,istorijeC za mene ono nije
ra"ionalno i mora se o!jasniti pomo.u vanjske ,istorije.
D. Kar$ /. Popper O +I?1 NAUKE
Bovoriti o ?"iljux naune aktivnosti mo-e mo-da zvuati pomalo naivnoC jer jasno je da
razliiti uenja"i imaju razliite "iljeve, a nauka sama (to god to moglo znaiti) nema "iljeva. 0a
svime time se sla-em. ' ipak se ini da kada govorimo o nau"i osje.amo, manje ili vie jasno, da
postoji neto karakteristino za naunu aktivnostC !udu.i da nauna aktivnost u velikoj mjeri izgleda
kao ra"ionalna aktivnost, a !udu.i da ra"ionalna aktivnost mora imati neki "ilj, pokuaj da se opie "ilj
nauke i ne mora !iti sasvim uzaludan. 0matram da je "ilj nauke pronala-enje zadovoljavaju.i,
o!janjenja svega onog to nam izgleda da za,tijeva o!janjenje. $od o!janjenjem (ili uzronim
o!janjenjem) misli se na skup iskaza kojima se opisuje stanje stvari koje tre!a o!jasniti
(epli"andum) dok drugi, o!janjavaju.i iskazi ine ?o!janjenjex u u-em smislu rijei (epli"ans
epli"anduma). = pravilu mo-emo uzeti da se vie ili manje zna da je epli"andum istinit, ili da se !ar
smatra da se to zna. +er nema mnogo smisla tra-iti o!janjenje nekog stanja stvari koje se mo-e
pokazati potpuno izmiljenim. (/o mo-e !iti sluaj s lete.im tanjurima4 o!janjenje za kojim se traga
ne mora !iti o!janjenje lete.i, tanjura, nego mo-e !iti o!janjenje kako dolazi do izvjetavanja o
lete.im tanjurimaC no ukoliko !i lete.i tanjuri postojali, tada ne !i !ilo potre!no nikakvo daljnje
o!janjenje izvjetavanja o njima.) ;pli"ans, s druge strane, koji je predmet naeg traganja, u pravilu
ne.e !iti poznat4 on .e morati !iti otkriven. $rema tome, nauno o!janjenje, kad god je otkri.e, !it .e
o!janjenje poznatog pomo.u nepoznatog8. Da !i !io pri,vatljiv (pri,vatljivost je stvar stupnja),
epli"ans mora ispuniti odre(eni !roj uvjeta. $rvo, on mora logiki povlaiti epli"andum. Drugo,
epli"ans !i tre!ao !iti istinit, premda se o!ino ne.e znati da je istinitC u svakom sluaju, ne smije se
znati da je neistinit ni nakon najkritinijeg ispitivanja. 'ko se ne zna da je istinit (kao to .e naje.e
!iti sluaj), mora postojati neovisno svjedoanstvo njemu u prilog. Drugim rijeima, on mora !iti
neovisno provjerljiv i smatrat .emo ga tim vie zadovoljavaju.im to je ve.a otrina oni, neovisni,
provjera koje je pre-ivio. >oram jo rasvijetliti upotre!u izraza ?neovisanx s njegovim
suprotnostima, ,,ad ,o"x i (u krajnjim sluajevima) ?"irkularanx. )eka a !ude epli"andum za koji se
zna da je istinit. :udu.i da a trivijalno slijedi iz samog a, mogli !ismo uvijek ponuditi a kao
o!janjenje njega samog. 'li to !i !ilo vrlo nezadovoljavaju.e i pored toga to !ismo u tom sluaju
znali da je epli"ans istinit i da epli"andum iz njega slijedi. Dakle, moramo iskljuiti o!janjenja ove
vrste z!og nji,ove "irkularnosti. )o "irkularnost koja mi je ovdje na umu jest stvar stupnja. =zmite
slijede.i razgovor4 j,*ato je more danas tako nemirno?x ?*ato to je )eptun vrlo ljutx ?Kojim
svjedoanstvom mo-ete potkrijepiti va iskaz da je )eptun vrlo ljut?x ?h, pa zar ne vidite kako je
more vrlo nemirno? 6 zar nije ono uvijek nemirno kada je )eptun ljut?x Ovo se o!janjenje smatra
nezadovoljavaju.im zato to (isto kao u sluaju potpuno "irkularnog o!janjenja) jedino svjedoanstvo
za epli"ans jest sam epli"andumE. Osje.aj da je ova vrsta skoro "irkularnog ili ad ,o" o!janjenja
vrlo nezadovoljavaju.a i odgovaraju.i za,tjev da o!janjenja te vrste tre!a iz!jegavati, po mom
Ev
miljenju su me(u glavnim pokretnim silama razvoja nauke4 nezadovoljstvo je me(u prvim plodovima
kritikog i ra"ionalnog pristupa. Da epli"ans ne !i !io ad ,o", on mora !iti !ogat sadr-ajem4 on mora
imati razne provjerljive konzekven"e, a me(u njima, pose!no, provjerljive konzekven"e koje su
razliite od epli"anduma. =pravo su te razliite provjerljive konzekven"e ono to imam na umu kada
govorim o neovisnim provjerama ili o neovisnom svjedoanstvu. $remda ove primjed!e mogu mo-da
pomo.i da se donekle rasvijetli intuitivna ideja neovisno provjerljivog epli"ansa, one nikako jo nisu
dovoljne da karakteriziraju zadovoljavaju.e i neovisno provjerljivo o!janjenje. +er ako je a na
epli"andum neka a ponovo !ude ?>ore je danas nemirnox mi uvijek mo-emo ponuditi vrlo
nezadovoljavaju.i epli"ans koji je potpuno ad ,o", premda ima neovisno provjerljive konzekven"e. 6
mo-emo po volji !irati te konzekven"e. >o-emo iza!rati, re"imo, ?Ove ljive su sonex i ?0vi
gavranovi su "rnix. )eka ! !ude nji,ova konjunk"ija. /ada mo-emo kao epli"ans naprosto uzeti
konjunk"iju od a i !4 ona .e zadovoljavati sve nae do sada iznesene za,tjeve. 0amo ako za,tijevamo
da o!janjenja moraju upotre!ljavati univerzalne iskaze ili prirodne zakone (dopunjene poetnim
uvjetima), mo-emo napredovati k ostvarenju ideje neovisni, ili ne#a( ,o" o!janjenja. +er univerzalni
prirodni zakoni mogu !iti iskazi s !ogatim sadr-ajem i stoga oni mogu !iti neovisno provjereni
svugdje i u svim vremenima. *ato ako se oni koriste kao o!janjenja, oni mogu ne !iti ad ,o", jer nam
mogu dozvoliti da protumaimo epli"andum kao ponovljivi eekt. 0ve to, me(utim, vrijedi jedino ako
se ograniimo na univerzalne zakone koji su provjerljivi, to jest opovrgljivi. $itanje ?Koja vrsta
o!janjenja mo-e !iti zadovoljavaju.a?x tako vodi do odgovora4 o!janjenje pomo.u provjerljivi, i
opovrgljivi, univerzalni, zakona i poetni, uvjeta. ' o!janjenje te vrste .e !iti tim vie
zadovoljavaju.e to su ti zakoni provjerljiviji i to su !olje provjereni. (/o se odnosi tako(er i na
poetne uvjete.) )a ovaj nain pretpostavka da je "ilj nauke pronala-enje zadovoljavaju.i, o!janjenja
vodi nas dalje do ideje da se stupanj pri,vatljivosti o!janjenja pove.ava putem pove.avanja nji,ovog
stupnja provjerljivosti, to .e re.i, prela-enjem na !olje provjerljive teorijeC a to znai prela-enjem na
teorije sve !ogatijeg sadr-aja, vieg stupnja univerzalnosti i vieg stupnja pre"iznostii. /o je, nema
sumnje, potpuno u skladu sa stvarnom praksom teorijski, nauka. Do undamentalno istog rezultata
mo-emo do.i i na drugi nain. 'ko je "ilj nauke o!janjavanje, njezin .e "ilj !iti tako(er i
o!janjavanje onog to je do sada !ilo pri,va.eno kao epli"ans, na primjer, zakona prirode. /ako se
zada.a nauke neprestano o!navlja. >o-emo neprestano to nastavljati, prelaze.i na o!janjenja sve
vieg stupnja univerzalnosti ukoliko doista ne do(emo do konanog o!janjenja, to .e re.i, do
o!janjenja koje se niti mo-e niti tre!a dalje o!janjavati. 'li postoje li konana o!janjenja? =enje
koje sam nazvao ?esen"ijalizamx svodi se na gledite da nauka mora tragati za konanim o!janjenjem
pomo.u sutinav4 ako mo-emo o!jasniti ponaanje neke stvari pomo.u njezine sutine njezini,
!itni, svojstava tada nikakvo daljnje pitanje ne mo-e !iti postavljeno niti tre!a !iti postavljeno
(osim mo-da teolokog pitanja /vor"a sutina). /ako je Des"artes vjerovao da je o!jasnio iziku
pomo.u sutine izikog tijela koja je, po njegovom miljenju, !ila prote-nostC a neki )e7tonov"i,
slijede.i Rogera 3otesa, vjerovali su da je sutina materije u njezinoj iner"iji i njezinoj mo.i da
privlai drugu materiju i smatrali su da se )e7tonova teorija mo-e izvesti iz, i tako konano o!jasniti
pomo.u, ti, sutinski, svojstava sve materije. 0am )e7ton je !io drukijeg miljenja. =pravo je
,ipoteza o konanom ili esen"ijalistikom uzronom o!janjenju same gravita"ije ono to je on imao
na umu kada je napisao 0",olium generale na kraju $rin"ipia4 ?Do sada sam o!janjavao pojave . . .
pomo.u sile gravita"ije, ali jo nisam utvrdio uzrok gravita"ije same... a ,ipoteze ne izmiljam
proizvoljno ili ad ,o".x )e vjerujem u esen"ijalistiko uenje o konanom o!janjenju. = prolosti su
kritiari tog uenja u pravilu !ili instrumentalisti4 oni su interpretirali naune teorije kao puke
instrumente za predvi(anje !ez ikakve o!janjavalake mo.i. )i s njima se ne sla-em. 'li postoji tre.a
mogu.nost, ?tre.e gleditex, kako sam ga nazvao. Ono je do!ro opisano kao ?modii"irani
esen"ijalizamx s naglaskom na rijei ?modii"iranix. /o ?tre.e gleditex koje ja zastupam modii"ira
esen"ijalizam na radikalan nain. $rije svega od!a"ujem ideju konanog o!janjenja i tvrdim da svako
o!janjenje mo-e !iti dalje o!janjavano pomo.u teorije ili pretpostavke vieg stupnja univerzalnosti.
Eg
)e mo-e postojati o!janjenje koje ne tre!a !iti dalje o!janjavano, jer nijedno ne mo-e !iti samo#
o!janjavaju.i opis sutine (poput esen"ijalistike deini"ije tijela, kako ju je iznio Des"artes). Drugo,
od!a"ujem sva to#jest pitanja4 pitanja o tome to jest neka stvar, to je njezina sutina ili njezina prava
priroda. >oramo napustiti gledite, karakteristino za esen"ijalizam, da u svakoj pojedinoj stvari
postoji sutina, in,erentna prirodna ili prin"ip (kao alko,ol u vinu) koji je nu-no uzrokuju da !ude ono
to jest i da djeluje onako kako djeluje. Ovakvo animistiko gledite nita ne o!janjava, ali je ono
navelo esen"ijaliste (poput )e7tona) da iz!jegavaju rela"iona svojstva, kao gravita"iju, i da smatraju,
iz razloga koji su im se inili a priori valjanim, da zadovoljavaju.e o!janjenje mora !iti pomo.u
in,erentni, svojstava (za razliku od rela"ioni, svojstava). /re.a i posljednja modiika"ija
esen"ijalizma je slijede.a. >oramo napustiti gledite, usko povezano s animizmom (i karakteristino
za 'ristotela za razliku od $latona), da se pozivanjem na esen"ijalna svojstva in,erentna u !ilo kojoj
pojedinanoj stvari mo-e o!jasniti ponaanje te stvari. +er to gledite nikako ne uspijeva da osvijetli
zato se razliite pojedinane stvari ponaaju na slian nain. 'ko se ka-e ?zato to su im sutine
slinex, postavlja se novo pitanje4 zato ne !i !ilo isto toliko razliiti, sutina koliko ima i razliiti,
stvari? =pravo taj pro!lem je $laton pokuao rijeiti tvrde.i da su sline pojedinane stvari tvorevina, i
zapravo kopije, istog izvornog ?O!likax koji je stoga neto ?izvanx, ?prijex i ?iznadx razliiti,
pojedinani, stvariC i doista, mi jo uvijek nemamo !olju teoriju slinosti. Bak i danas se pozivamo na
nji,ovo zajedniko porijeklo kada -elimo o!jasniti slinost dva ovjeka, pti"e i ri!e, dvaju kreveta,
dvaju automo!ila, dvaju jezika ili dviju zakonski, pro"eduraC to .e re.i, mi uglavnom o!janjavamo
slinost genetikiC a ako od toga napravimo metaiziki sistem, najvjerojatnije .e to !iti ,istori"istika
ilozoija. 'ristotel je od!a"io $latonovo rjeenjeC no !udu.i da 'ristotelova verzija esen"ijalizma ne
sadr-i ak ni nagovjetaj reenja, ini se da on nikada nije sasvim s,vatio pro!lem. Odluuju.i se za
o!janjenja pomo.u univerzalni, prirodni, zakona, nudimo rjeenje !a za taj posljednji (platonovski)
pro!lem. +er mi pretpostavljamo da su sve pojedinane stvari i sve pojedinane injeni"e podlo-ne tim
zakonima. *akoni (koje opet jest potre!no dalje o!janjavati) tako o!janjavaju pravilnosti i slinosti
pojedinani, stvari ili pojedinani, injeni"a i doga(aja. 6 ti zakoni nisu in,erentni u pojedinanim
stvarima. ()iti su oni platonovske ideje izvan svijeta.) $rirodni zakoni su s,va.eni, naprotiv, kao
(,ipotetiki) opisi strukturalni, svojstava prirode samog naeg svijeta. = tome je, dakle, slinost
izme(u mog gledita (?tre.eg gleditax) i esen"ijalizmaC premda ne vjerujem da .emo ikada mo.i
opisati, pomo.u nai, univerzalni, zakona, konanu sutinu svijeta, ne sumnjam da mo-emo nastojati
prodrijeti sve du!lje i du!lje u strukturu naeg svijeta ili, kako !ismo mogli re.i, do svojstava svijeta
koja su sve !itnija i !itnija ili sve du!lja i du!lja. Kad god idemo za tim da o!jasnimo neki ,ipotetiki
zakon ili teoriju novom ,ipotetikom teorijom vieg stupnja univerzalnosti, mi otkrivamo vie o
svijetu nastoje.i da prodremo du!lje u njegove tajne. 6 kad god uspijemo opovrgnuti teoriju te vrste,
inimo novo znaajno otkri.e. +er ta opovrgavanja su od izuzetnog znaaja. Ona nas ue
neoekivanom i pokazuju nam da premda smo mi sami tvor"i nai, teorija, premda su one nai vlastiti
izumi, one su ipak prave tvrdnje o stvarnosti, jer se mogu suko!iti s neim to mi nikada nismo
stvorili. )a ?modii"irani esen"ijalizamx mo-e, po mom miljenju, !iti od pomo.i kada se postavi
pitanje logikog o!lika prirodni, zakona. On sugerira da nae teorije ili nai zakoni moraju !iti
univerzalni, to jest da moraju iznositi tvrdnje o svijetu o svim prostorno#vremenskim podrujima
svijeta. On sugerira, tovie, da nae teorije iznose tvrdnje o strukturalnim ili rela"ionim svojstvima
svijeta i da svojstva koja opisuje o!janjavalaka teorija moraju u nekom smislu !iti du!lja od oni,
koja tre!a o!jasniti. >islim da ta rije ?du!ljix izmie svakom pokuaju is"rpne logike analize, ali
ona ipak vodi nae intui"ije. (/ako je i u matemati"i4 svi njezini teoremi su logiki ekvivalentni, u
prisustvu aksioma, a ipak postoji velika razlika u ?du!inix koja teko da je podlo-na logikoj analizi.)
?Du!inax naune teorije izgleda da je naju-e povezana s njezinom jednostavno.u i tako s !ogatstvom
njezinog sadr-aja. (Drukije je s du!inom nekog matematikog teorema za koji se mo-e uzeti da nema
sadr-aja.) Dva sastavna dijela ini se da su potre!na4 !ogat sadr-aj i izvjesna ko,erentnost i
kompaktnost (ili ?organinostx) opisanog stanja stvari. =pravo je taj drugi sastavni dio ono to je tako
Ey
teko analizirati premda je intuitivno vrlo jasan i njega su esen"ijalisti pokuavali opisati kada su
govorili o sutinama nasuprot pukom nagomilavanju ak"identalni, svojstava. >islim da niti mo-emo
niti tre!amo ovdje uiniti neto vie nego ukazati na intuitivnu ideju. +er u sluaju !ilo koje
pojedinane predlo-ene teorije !ogatstvo njezinog sadr-aja i, dakle, njezin stupanj provjerljivosti je
ono to odluuje o njezinoj zanimljivosti, a is,odi izvreni, provjera su ono to odluuje njezinu
sud!inu. 0a stajalita metode, njezinu du!inu, ko,eren"iju, pa ak i ljepotu mo-emo smatrati pukim
vodiem ili poti"ajem nae intui"ije i imagina"ije.
6pak, ini se da postoji neto nalik na dovoljan uvjet za du!inu, ili stupnjeve du!ine, koji se mo-e
logiki analizirati. $okuat .u to o!jasniti pomo.u jednog primjera iz ,istorije nauke. Do!ro je poznato
da je )e7tonova dinamika postigla ujedinjenje Balileove zemaljske i Keplerove ne!eske izike. Desto
se ka-e da se )e7tonova dinamika mo-e induktivno izvesti iz Balileovi, i Keplerovi, zakona, a ak
se i tvrdilo da se ona mo-e iz nji, striktno izvesti deduk"ijom}. 'li to nije tonoC s logikog gledita,
)e7tonova teorija, striktno govore.i, proturijei i Balileovoj i Keplerovoj teoriji (premda se, naravno,
o!je te teorije mogu do!iti kao aproksima"ije im imamo )e7tonovu teoriju s kojom mo-emo
operirati). 6z tog razloga je nemogu.e izvesti )e7tonovu teoriju niti iz Balileove niti iz Keplerove niti
iz nji, o!je zajedno, !ilo deduk"ijom !ilo induk"ijom. +er niti deduktivno niti induktivno zakljuivanje
ne mo-e nikada od konzistentni, premisa do.i do konkluzije koja ormalno proturijei premisama od
koji, smo poli. /o smatram vrlo jakim argumentom protiv induk"ije. 0ada .u ukratko ukazati na
proturjenosti izme(u )e7tonove teorije i njezini, pret,odnika. Balileo tvrdi da se !aeni kamen ili
projektil kre.e po para!oli osim u sluaju vertikalnog slo!odnog pada kada se kre.e s konstantnim
u!rzanjem po prav"u. (/okom itave ove diskusije zanemarujemo otpor zraka.) 0a stajalita
)e7tonove teorije o!je ove tvrdnje su pogrene i to iz dva razliita razloga. $rva je pogrena jer
putanja dalekometnog projektila kao to je inter#kontinentalna raketa (iz!aena uvis ili ,orizontalno)
ne.e !iti ak niti pri!li-no para!olina nego eliptina. Ona postaje pri!li-no para!ola samo ako je
ukupna razdaljina leta zanemariva u uspored!i s polumjerom *emlje. )a to je ukazao i sam )e7ton u
$rin"ipia, kao i u svojoj populariziranoj verziji /,e 0&stem o t,e orld, gdje je ilustrirao stvar slikom
koju donosimo na ovoj strani"i. )e7tonova slika ilustrira njegov iskaz da, ako se !rzina projektila
pove.ava, a time i razdaljina njegovog leta, on .e
?najzad, premauju.i zemljine grani"e, ... pre.i u prostor a da je i ne dodirnex. /ako se projektil na
zemlji kre.e po elipsi, a ne po para!oli. )aravno, za dovoljno kratke iz!aaje para!ola .e !iti odlina
aproksima"ijaC ali para!olina putanja nije striktno izvodiva iz )e7tonove teorije ukoliko joj ne
dodamo aktino neistinit poetni uvjet (koji je, usput reeno, neostvariv u )e7tonovoj teoriji jer vodi
E|
do apsurdni, konzekven"i), naime, da je *emljin polumjer !eskonaan. 'ko ne uvedemo tu
pretpostavku, premda se zna da je neistinita, onda uvijek do!ivamo elipsu, u suprotnosti s Balileovim
zakonom prema kojem !ismo tre!ali do!iti para!olu. Do potpuno analogne logike situa"ije dolazi u
vezi s drugim dijelom Balileovog zakona koji tvrdi postojanje konstante u!rzanja. 0a stajalita
)e7tonove teorije, u!rzanje tijela u slo!odnom padu nikada nije konstantno4 ono uvijek raste tokom
pada zato to se tijelo sve vie i vie pri!li-ava "entru privlaenja. Ovaj eekt je vrlo primjetan ako
tijelo pada s velike visine, premda je on, naravno, zanemariv ako je visina zanemariva u uspored!i sa
*emljinim polumjerom. = tom sluaju mo-emo do!iti Balileovu teoriju iz )e7tonove ako ponovo
uvedemo neistinitu pretpostavku da je *emljin polumjer !eskonaan (ili da je visina s koje tijelo pada
jednaka nuli). $roturjenosti na koje sam ukazao nisu ni u kom sluaju zanemarive za dalekometne
projektile. )a nji, mo-emo primijeniti )e7tonovu teoriju (naravno s korek"ijama za otpor zraka), ali
ne i Balileovu4 ova druga naprosto dovodi do pogreni, rezultata kao to se lako mo-e pokazati
pomo.u )e7tonove teorije. 0to se tie Keplerovi, zakona, situa"ija je slina. Oito je da Keplerovi
zakoni u )e7tonovoj teoriji samo pri!li-no vrijede to jest striktno ne vrijede ako uzmemo u
o!zir me(uso!no privlaenje planeta8h. 'li ima undamentalniji, proturjenosti izme(u dviju teorija
nego to je ova koja je prilino oita. +er ak i ukoliko, ine.i ustupak naim protivni"ima,
zanemarimo me(uso!no privlaenje planeta, Keplerov tre.i zakon, promatran sa stajalita )e7tonove
dinamike, ne mo-e !iti nita drugo nego aproksima"ija koja je primjenljiva na vrlo pose!an sluaj4 na
planete ije su mase jednake ili, ako su nejednake, zanemarive u uspored!i sa 0unevom masom.
:udu.i da ak niti pri!li-no ne vrijedi za dva planeta od koji, je jedan vrlo lagan, a drugi vrlo te-ak,
jasno je da Keplerov tre.i zakon proturi jei )e7tonovoj teoriji na potpuno isti nain kao Balileov
zakon. /o se mo-e lako pokazati na slijede.i nain. *a sistem dvaju tijela sistem dvostruki,
zvijezda iz )evvtonove teorije proizlazi zakon koji astronomi esto nazivaju ?Keplerovim
zakonomx jer je u uskoj vezi s Keplerovim tre.im zakonom. Ovaj takozvani ?Keplerov zakonx ka-e da
ako je m masa jednog od dvaju tijela re"imo 0un"a i ako je m masa drugog tijela re"imo
planeta onda, oda!iru.i odgovaraju.e jedini"e mjerenja mo-emo iz )evvtonove teorije izvesti (8)
aik/E 2 mh mu gdje je a srednja razdaljina izme(u dvaju tijela, a / je vrijeme pune revolu"ije.
>e(utim, Keplerov vlastiti tre.i zakon tvrdi da (E) aik/E 2 konstanta to .e re.i, ista konstanta za sve
planete 0unevog sistema. +asno je da taj zakon do!ivamo iz (8) samo pod pretpostavkom da mh mt
2 konstantaC a !udu.i da je mh 2 konstanta za na 0unev sistem ako identii"iramo mh sa 0unevom
masom, do!ivamo (E) iz (8) ukoliko pretpostavimo da je mt isto za sve planeteC ili ako je to injeniki
neistinito (kao to doista i jest !udu.i da je +upiter nekoliko tisu.a puta ve.i od najmanji, planeta),
ukoliko pretpostavimo da su mase svi, planeta jednake nuli u uspored!i sa 0unevom masom tako da
mo-emo staviti mt 2 o za sve planete. /o je sasvim do!ra aproksima"ija sa stajalita )e7tonove
teorije, ali u isto vrijeme staviti mt 2 o nije samo striktno govore.i neistinito, nego je i neostvarivo sa
stajalita )e7tonove teorije. (/ijelo s masom jednakom nuli ne !i se vie pokoravalo )e7tonovim
zakonima kretanja.) /ako, ak i ukoliko za!oravimo sve o me(uso!nom privlaenju planeta, Keplerov
tre.i zakon (E) proturijei )e7tonovoj teoriji koja daje (8). 5a-no je uoiti da iz Balileove ili
Keplerove teorije ne do!ivamo ni najmanji nagovjetaj kako !i te teorije tre!alo modii"irati koje !i
neistinite premise tre!alo usvojiti i koje uvjete stipulirati ako !ismo pokuali prije.i od ti, teorija na
neku drugu i op.enitije va-e.u kao to je )e7tonova. /ek nakon to posjedujemo )e7tonovu teoriju
mo-emo otkriti da li su, i u kojem smislu, stare teorije njezine aproksima"ije. =kratko reeno, premda
su sa stajalita )e7tonove teorije Balileova i Keplerova teorija odline aproksima"ije neki, pose!ni,
)e7tonovi, rezultata, za )e7tonovu teoriju se ne mo-e re.i, sa stajalita drugi, dviju teorija, da je
ona aproksima"ija nji,ovi, rezultata. 0ve to pokazuje da logika, !ilo deduktivna !ilo induktivna, ne
mo-e nikako napraviti korak od ti, teorija k )e7tonovoj dinami"i88. 0amo genijalnost mo-e napraviti
taj korak. +ednom kada je on napravljen, mo-e se re.i da Balileovi i Keplerovi rezultati potkrepljuju
novu teoriju. Ovdje me, me(utim, ne zanima toliko nemogu.nost induk"ije koliko pro!lem du!ine. '
to se tie tog pro!lema, mo-emo doista neto nauiti iz naeg primjera. )e7tonova teorija ujedinjuje
E}
Balileovu i Keplerovu. 'li daleko od toga da je ona puka konjunk"ija ti, dviju teorija koje igraju
ulogu epli"anda za )e7tonovu teoriju ona i, ispravlja o!janjavaju.i i,. $rvotni zadatak
o!janjavanja !io je deduk"ija raniji, rezultata. ' taj zadatak je ispunjen ne izvo(enjem ti, raniji,
rezultata nego izvo(enjem neeg !oljeg umjesto nji,4 novi, rezultata koji se, pod pose!nim uvjetima
stari, rezultata, numeriki vrlo pri!li-avaju starim rezultatima, a u isto vrijeme i, ispravljaju. /ako se
mo-e re.i da empirijski uspe, stare teorije potkrepljuje novu teorijuC k tome, ispravke se mogu opet
provjeravati i mo-da po!iti ili, pak, potkrijepiti. Ono to navedena logika situa"ija jasno iznosi na
vidjelojeste injeni"a da nova teorija nikako ne mo-e !iti "irkularna ili ad ,o". )e samo da nova
teorija ne ponavlja svoj epli"andum
nego mu ona proturijei i ispravlja ga. )a taj nain ak i svjedoanstvo u prilog epli"andumu postaje
neovisno svjedoanstvo u prilog novoj teoriji. (=sput reeno, ova nam analiza doputa da o!jasnimo
vrijednost metriki, teorija i mjerenja i tako nam poma-e da iz!jegnemo pogreku pri,va.anja
mjerenja i pre"iznosti kao konani, i nesvodivi, vrijednosti.) 0matram da kad god u empirijskim
naukama nova teorija vieg stupnja univerzalnosti uspjeno o!jasni neku stariju teoriju ispravljaju.i je,
to je siguran znak da je nova teorija prodrla du!lje od oni, stariji,. *a,tjev da nova teorija tre!a pri#
!li-no sadr-avati staru teoriju, za odgovaraju.e vrijednosti parametara nove teorije mo-e se nazvati
(slijede.i :o,ra) ?prin"ipom koresponden"ijex. Kao to sam prije rekao, ispunjenje ovog za,tjeva je
dovoljan uvjet za du!inu. Da to nije i nu-an uvjet mo-e se vidjeti iz injeni"e da >a7ellova
elektromagnetska valna teorija nije, u tom smislu, ispravila wresnelovu valnu teoriju svjetlosti. Ona je,
nema sumnje, znaila napredovanje u du!ini, ali u drukijem smislu4 ?0taro pitanje o prav"u vi!ra"ija
polarizirane svjetlosti postalo je !espredmetno. /eko.e u vezi s ru!nim uvjetima za grani"e izme(u
dviju sredina !ile su rijeene samim temeljima teorije. 5ie nisu !ile potre!ne nikakve ad ,o" ,ipoteze
radi eliminiranja longitudinalni, svjetlosni, valova. /lak svjetlosti, tako znaajan u teoriji zraenja i
tek kasnije eksperimentalno utvr(en, mogao je !iti izveden kao jedna od konzekven"i te teorije.x8E
Ovaj !riljantni odlomak u kojem ;instein o"rtava neka od glavni, postignu.a >a7ellove teorije i
uspore(uje je s wresnelovom mo-e se uzeti kao pokazatelj da ima i drugi, dovoljni, uvjeta za du!inu
koje moja analiza ne pokriva. *adatak nauke, koji je, po mom miljenju, pronala-enje
zadovoljavaju.i, o!janjenja, teko se mo-e razumjeti ako nismo realisti. +er zadovoljavaju.e
o!janjenje je ono koje nije ad ,o"C a ta ideja ideja neovisnog svjedoanstva teko se mo-e
razumjeti !ez ideje otkri.a, napredovanja prema du!ljim slojevima o!janjenja, !ez ideje da postoji
neto to !ismo otkrivali i kritiki raspravljali. 'li ipak mi se ini da u okviru metodologije ne moramo
pretpostaviti metaiziki realizamC ne ini mi se da nam on mo-e !iti od velike pomo.i, osim na
intuitivan nain. +er jednom kada nam je reeno da je "ilj nauke o!janjavanje i da je najpri,vatljivije
o!janjenje ono koje je najstro-e provjerljivo i najstro-e provjereno, mi znamo sve to tre!amo znati
kao metodolozi. )e mo-emo tvrditi da je taj "ilj ostvariv niti pomo.u niti !ez pomo.i metaizikog
realizma koji nam mo-e dati jedino neko intuitivno o,ra!renje, neku nadu, ali nikakvu vrstu sigurnosti.
6 premda se mo-e re.i da ra"ionalna rasprava o metodologiji ovisi o pretpostavljenom ili ,ipotetikom
"ilju nauke, ona za"ijelo ne ovisi o metaizikoj i najvjerojatnije neistinitoj pretpostav"i da se istinita
strukturalna teorija svijeta (ako uop.e postoji) dade otkriti ili izraziti u ljudskom jeziku. 'ko se slika
svijeta koju suvremena nauka prikazuje uop.e pri!li-ava istini drugim rijeima, ako imamo neto
nalik na ?naunu spoznajux onda uvjeti prisutni skoro svugdje u univerzumu ine gotovo
nemogu.im otkrivanje strukturalni, zakona one vrste za kojima tragamo, a tako onemogu.uju i
postizanje ?naune spoznajex. +er gotovo svi krajevi univerzuma su ispunjeni kaotinim zraenjem, a
gotovo sve ostalo materijom u slinom kaotinom stanju. =sprkos tome, nauka je !ila udesno
uspjena u napredovanju k onome to !i, po mom miljenju, tre!alo !iti smatrano njezinim "iljem.
0matram da se ova neo!ina injeni"a ne mo-e o!jasniti a da se ne doka-e previe. 'li mo-e nas
potaknuti da te-imo tom "ilju, premda ne mo-emo do!iti dodatni poti"aj da vjerujemo da ga stvarno
mo-emo posti.i, niti na osnovi metaizikog realizma niti na osnovi neeg drugog.
E

Metod Naucnog Rada

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metod Naucnog Rada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Metodologija naunog rada

Metodologija naunog rada

You might also like