ŽAN-POL SARTR žAN-POL SARTR

IZABRANA DELA

l. MUČNINA. REČI . ZID

2. ZRELO DOBA
3. ODLAGANJE
4. UBIJENE DUŠE
5. DRAME
6. ŠTA JE KNJIŽEVNOST IZABRAO
7. PORTRET! PETAR ŽIVADINOVIĆ
8. FILOSOFSKI SPISI
9-10. BIĆE I NIŠTAVILO PREVELI
11-12. KRITIKA DIJALEKTIČKOG UMA ELEONORA PROHIĆ
VANJA SUTLIĆ
FRIDA FILIPOVIĆ

"· \:UJM,Aj\UIT1(11(t
11 t ;_)<iU~fV't:'Hf U.J~t
tl _.._ • ~ t r f) e . ' >< '·"' •. ..._, ,
~E:iir: ~,.:~b ~-~·-- tr: f\+r.rftlif..·

1Knjilnir~ filozo·fijskOga ;
.;emfnar<> u .::.<li.jTebLI

/R-n.A .:liJ..If~- VIli-b

·(IV: IK ~~A f'

Uređivački odbor
NIKOLA BERTOLINO
JOVAN H RISTIĆ
MILOŠ STAMBOLIĆ
PETAR ŽIVADINOVIĆ NOLIT • BEOGRAD
SKICA ZA TEORIJU
EMOCIJA
 UVOD
PSIHOLOGIJA, FENOMENOLOGIJA
I FENOMENOLOŠKA PSIHOLOGIJA

Psihologija je disciplina koja hoće da bude pozitivna, što znači

da crpi svoje izvore isključivo iz iskustva. Mi svakako više ni-
smo u vremenu asocijacionista, pa se savremeni psiholozi ne
odriču ispitivanja i tumačenja. Ali, oni hoće da budu licem prema
svome predmetu, kao što je fizičar suočen sa svojim predmetom.
Trebalo bi još više ograničiti ovaj pojam iskustva - kada je
reč o savremenoj psihologiji - jer tu može da postoji mnoštvo
različitih iskustava i, na primer, može da se desi da treba odlučiti
da li postoji ili ne postoji iskustvo suština ili vrednosti, ili jedno
religiozno iskustvo. Psiholog misli da upotrebljava samo dva jas-
no određena tipa iskustva: ono koje nam nudi prostorno-vre-
menska percepcija organizovanih tela, i ono intuitivno saznanje
nas samih, koje nazivamo refleksivnim iskustvom. Ako među
psiholozima postoje metodske rasprave, one se gotovo uvek~
odnose na sledeći problem: da li su ova dva tipa informacija
komplementarna? da li jedan treba podrediti drugom?, ili jedan
od njih treba odlučno odbaciti? Ali, oni su saglasni u suštin-
skom principu: njihovo istraživanje treba da polazi pre svega od
činjenica. Ako se zapitamo šta je jedna činjenica, vidimo da se
ona definiše time da je treba susresti tokom jednog ispitivanja, i
da se ona uvek predstavlja kao neočekivano obogaćenje i novimr
u odnosu na prethodne činjenice. Ne treba, dakle, računati na
činjenice da bismo se iz njih samih organizovali u jedan sinte-
tički totalitet, koji bi iz samog sebe ponudio vlastito značenje.
Drugačije rečeno, ako antropologijom zovemo jednu disciplinu
koja bi se usmerila na definisanje ljudske suštine i ljudske sud-
bine, psihologija - čak i psihologija čoveka- nije, i nikada neće
biti, antropologija. Ona ne podrazumeva definisanje i a priori
ograničavanje predmeta svoga istraživanja. Pojam čoveka koji
5

:Z .J.MW& tUk .:SO; .

 ~:ma prihvata sasvim je empirijski: ima na svetu nekih bića koja
Iskustvu nude analogna svojstva. Neke druge nauke, uostalom,
sociologija i fiziologija, uče nas da postoje određene objektivne
veze među ovim bićima. To je sasvim dovoljno da psiholog,
oprezno i kao radnu hipotezu, prihvati provizorno ograničenje
svojih istrazivanja na ovu grupu bića. U stvari, sredstva infor-
macije o njima, kojima on raspolaže, lakše su prihvatljiva, pošto
ova bića :žive u društvu, poseduju jezik i ostavljaju svedočanstva.
Međutim, tu se psiholog nimalo ne angazuje: on ne zna da li je
pojam čoveka dvosmislen. Ovaj mo:Ze biti suviše širok: ništa ne
govori u prilog tome da se australski domorodac moze svrstati
u istu psihološku klasu kao i američki radnik iz 1939. A moze
biti i suviše uzak: ništa ne govori da između viših majmuna i
ljudskog bića lezi dubok jaz. U svakom slučaju, psiholog se
strogo brani od toga da ljude oko sebe shvati kao sebi slične.
~v.aj. pojam istovrsnosti - polazeći od kojeg bi se mogla izgra-
~htl Jedna ~ntrop.ologija - njemu izgleda rušilački i opasan. On
. ce rado pnhvatlti, uz gore naznačene rezerve, da je on jedan čo­
vek, to jest deo provizorno izdvojene vrste. Ali, on će zahtevati
da mu se ovo svojstvo čoveka dodeli a posteriori, i da on ne moze,
kao član ove vrste, da bude predmet jednog povlašćenog istrazi-
vanj_~,. izuz~v ra~i prikladno sti .iskusta~a. On će, dakle, druge
naucttl da Je on covek, te mu nJegova ljudska priroda neće biti
otkrivena na poseban način, pod izgovorom da on jeste ono što
on proučava. Ovde će introspekcija zasnovati, kao tamo »objek-
'tivno .eks~e~imenti~anje«, samo činjenice. Ako o tome kasnije
treba 1mat1 Jedan ngorozan koncept čoveka - a to je čak sum-
njivo - ovaj koncept se ne moze shvatiti drugačije nego kao kru-
nisanje jedne dovršene nauke, što znači da je on upućen na bes-
konačno. To bi bila još jedna ujedinjujuća hipoteza pronađena
radi koordinacije i hijerarhizacije beskonačnog sakupljanja osvet-
ljen~ činjeni.ca. To. ~nači da će ideja čovek~, .ako ikada dobije
pozttivan smtsao, bttl samo pretpostavka koJa trna u vidu zasni-
vanje veza između disparatnih materijala, i koja bi svoju vero-
vatnoću izvela samo iz svoje uspešnosti. Pirs (Pierce) je definisao
hipotezu: suma eksperimentalnih rezultata koju ova omogućuje
da se predvide. Na taj način, ideja čoveka bi bila samo suma
konstatovanih činjenica čije objedinjenje ona omogućuje. Ako
su neki psiholozi ipak upotrebljavali izvesnu koncepciju čoveka
pre nego što je ta krajnja sinteza bila moguća, to je moglo biti
samo u strogo ličnom smislu, kao nit vodilja, ili pak kao ideja
u kantovskom smislu, i njihov prvi zadatak je bio da nikada ne
izgube iz vida da se radi o jednom regulativnom pojmu.
Iz ovoga proističe toliko mera opreznosti da psihologija,
6 7
ukoliko pretenduje da bude nauka, ~o:Ze obezbedit~ samo jedan
zbir neobičnih činjenica od kojih ~ećma nem~ vez~ Jedna sa dru-
gima. šta je različitije nego, na pnmer,. pro~cavan~e stro~oskop­
ske iluzije, i proučavanje kompleksa IJ?-fe~wrno~tl? <_?vaJ nered
ne proističe iz slučaja, već iz samih pnnctpa ps1~~loske. nauke.
Doseći činjenicu - to, po definiciji, znači doseć1 tzdv~Jeno, to
znači pozitivizmom pretpostaviti slučaj suštinskom, k.o~tm_?~ntno
nuznom, nered poretku; to znači u principu o~b~c1~1. sustm~ko
u budućnosti: »to je za kasnije, kad bu.demo. SJ~dtmh dovolJnO
činjenica«. Psiholozi, u stvari, ne shvata]~ da J~ tst~. tako. n~~o­
guće doseći suštinu gomilajući slučajnosti, kao 1 doc~ do Jedtmce
do u beskonačnost dodajući cifre sa desne strane broJU ~,99. Ako
oni imaju za cilj samo da akum.uliraju znanja o detalJ~, nema
se šta reći; jednostavno: nema mteresa ~ ~~e .ko.lekcwnarske
radove. Ali ako su oni u svojoj skromnosti ?~IVlJem hyal~. vre?-
nom nadom po sebi, koja će kas~ije ostvanti, .na baz1 nJt~ovth
monografija, jednu antropološku ~~?tezu, -.om su u punoJ pro-
tivrečnosti sa njima samima. Reć1 ce se da Je upravo. t.o ~etoda
i ambicija prirodnih nauka. Na ovo tr~ba odgov?ntl time da
prirodne nauke ne teze tome da saz~aJU s~et,. vec .uslove pod
kojima su mogući neki opšti fenomem. Prosio Je. yec dosta vre-
mena kako je ovo shvatanje sveta n~s~alo pod.. knttkom ~etod?~
logičara, i to upravo stoga .što se ':11st1 ma? mJe mogla pn.memtl
metoda pozitivnih nauka 1 ~ada~~ se da ce. ove me~.ode J~dnog
dana otkriti smisao ovog smtetickog totahtet~ koJI naztv~m.o
svetom. Međutim, čovek je biće istog tip~ kao l svet:. mo~uce Je
čak, kako to Hajdeger (Heidegger) ve~_uJ.e, da su poJmovi syeta
i »ljudske realnosti« (Dasein)* neodvoJIVI. Up.rayo stoga, psiho-
logija se mora pomiriti s tim da će _propustiti ljudsku realnost,
bar ako ova ljudska realnost postoJ~· . . .
šta će dati principi i. metod~ psthologa a~o th . pnmem.I_O~
na jedan poseban slučaJ, na p~~~er n~ proucavan~e e~octJa .
v
Pre svega, naše saznanje o emoclJl.~odace se.~a ~poljasnJe stra~~
d~gim saznanjima o psihičkom btcu. EmociJa ~ ~e pred~tav.ttl
kao nesvodiva novina u odnosu na fenome~e paznJe, pamcenJa~
percepcije itd. Vi u s~vari J?O:Žete da kon~rohše~e ove fenomene 1
empirijski pojam koJI o nJ~ma ~rema pst~oloztma stva:~m.o, d.a
ih 'po svojoj volji ob~~ete 1 v~acate- necete .tu prona~1 m. naJ-
manju vezu sa emociJOm. P~ svem tom, psth~~og pnzJ?-aJe da
čovek ima emocije, pošto ga tskustvo o tome uc1. Ta~o Je emo-
cija pre svega i u principu jedan slučaJ.. U psihol?šktm ~aspra­
vama .emocija je predmet jednog poglavlJa posle sv1h drugth, kao
* Tu biće - Prim. prev.

što je kalcijum u ud:žbenicima hemije posle hidrogena ili sumpo-
ra. ~a?a treba proučiti uslove mogućnosti jedne emocije, to jest
zapitati se , da h prava struktura ljudske realnosti čini emocije
moguć~ma ~ kako ih ona čini mogućim, to će psihologu izgledati
beskonsno 1 apsurdno: čemu pitati da Ii je emocija moguća, pošto
ona to zapravo jeste? Psiholog će se takođe obratiti iskustvu da
za~nuje grania: emotivnih fenomena i njihovu definiciju. Pravo
rec~no: ovde b1 se moglo primetiti da on već ima ideju emocije,
posto ce on posle kontrole činjenica označiti demarkacionu liniju
među činjenicama emocije i onima koje nikako nisu takve: kako
mu, u st~ari?. is~ustvo m?:že ?bezbediti princip demarkacije, ako
ga on v~~ ~?-IJe. Imao? Ah, psiholog više voli da se dr:ži uverenja
da su se cmJ~mce same od sebe grupisale pod njegovim pogledom.
~ada .~. radi o to~e d:z se prouče ove činjenice koje smo upravo
~~dVOJili .. ~a ovo. b1 bilo pogodno ostvariti uzbuđujuće situacije,
Ih ~bratiti se.. omm posebno emotivnim subjektima kakve nam
nud1 patologiJa. Onda ćemo se potruditi da odredimo faktore
?vog kompleksnog,. stanja, iz?lovaćemo te/esne reakcije, koje
cemo uostalom moc1 da zasnuJemo sa najvećom preciznošću -
pon~š~nja i stanje sves~~ u prav~m smislu reči. Polazeći od t~ga,
moc1 cemo da formuhsemo nase zakone i da predlo:žimo naša
objaš.njenja, ~ to znači da ćemo pokušati da ova tri tipa faktora
povezemo .u .J.ednom I?-~povratno~ poretku. Ako sam pristalica
mtelektuahsticke teonJe, na pnmer, zasnovaću konstantnu i
nepovratnu sukcesiju između intimnog stanja shvaćenog kao
prethodno (antecedent), i fiZioloških smetnji shvaćenih kao kon-
se_kvence. Ako mislim, naprotiv, sa pristalicama periferičke teo-
ri~~.: .»Jedna majka j~ tu:žna zato što plače«, u osnovi ću se ogra-
mci~l na preokretanJe poretka faktora. U svakom slučaju sigur-
no. J.e d~ neću tražiti obj_ašnjenje ili zakone emocije u opštim i
sustmsk1m strukturama ljudske realnosti, već naprotiv - u pro-
cesu _emocije ~a.me, ta~? ?a,_ čak ispravno. opisana i objašnjena,
ona ce uvek b1ti samo cmJemca među drugim činjenicama zatvo-
rena u sebe,. ~oja nikada neće dopustiti da se shvati nešt~ drugo
nego ona, mti da se kroz to drugo oseti suštinska stvarnost čove-
kova. . .
K~o _reakcija .na nedo~?ljnos.ti psiholo?ije i psihologizma,.
konstli'lllsan~ _Je, Ima otpnhke tn deset godma, nova disciplina,
~enomenologiJa., Hus~rl. (Husserl), njen osnivač, bio je pre svega
IZn~nađen sle~~com 1stmom: među suštinama i činjenicama po-
stOJI ne_samerlJI~ost, i o?aj koji počne svoje istra:živanje činjeni­
c~:na ~~k~d~ nece .uspeti da pronađe suštine. Ako istra:žujem psi-
hiC_~e Cl~~~m~ koJe s? u osnovi aritmetičkog ponašanja čoveka
kOJI broJI 1 racuna, mkada neću uspeti da ponovo konstituišem
8 9
aritmetičke suštine jedinice, broja i opera~ij~. Nik.ako ne odb~­
cujući ideju iskustva (princip fen<?me?ologiJe _Je ~a. ~de »do sami~
stvari«, a osnova njene metode Je e)detska mtl!I~IJ~); trebalo l?~
tu ideju bar rafinirati i dati ~?esta 1s~ustvu sust_m~ 1 vre?no~ti:
trebalo bi čak priznati da jedmo suštme omogucUJU _klama~lJ.e I
nadzor činjenica. Ako implicitno. n~ zatra:žimo pom?~ .o~ s~~t1~e
emocije, biće nam nemoguće da,;. 1~m~đu mas~ ps1h~ckih cmJ~­
nica, izdvojimo posebnu grupu cmJem ea, e~ot1y~ost1. Stoga. ce
fenomenologija predlo:žiti, pošto s~o. vec 1mphc1tno pozvah. ~
pomoć suštinu emocije, da se _eksplicitno. pozov~mo .na sadrzaJ
ove suštine i da ga jednom valJano odred1~0 J(OJmov~~a ..shva-
tamo da za fenomenologiju ideja čoveka mJe v1se empi:IJS~l kon-
cept, produkt istorijskih generaliza~_ija~ već. ~a, napr~ti~, .Imamo
potrebu aa upotrebimo, ne govorecl to, sust~nu ~ pnon t;udskog
bića da bi dali donekle solidan osnov generalizaciJama psihologa.
Pri ~vern tom psihologija, shvaćena kao nauka ~ i~.vesnj~. lj~d­
skim činjenicama, ne bi bila početak, pošto. ~si~Ick~ cmJemc.e
koje susrećemo nikada nisu prve. One su, u SVOJOJ b1tn?J _str~ktun,
reakcije čoveka protiv sveta: one, da~Ie, pr~tpost~VIJaJU c?ve~~
i svet i nemaju istinskog smisla ukollko. naJpr.e msmo .razJaS~Ih
ova dva pojma. Ako hoćemo da zasnuJemo Jednu psihologiJU,
?o
treba ići dalje od psihičkog, dalje .od situacije čovek~ u sve~u.
izvora čoveka, sveta i psihičkog: transcendenta:Ina 1 konstitutiv-
na svest koju dose:žemo »fenomenološkom redukcijom« i »stav-
ljanjem sveta u zagrade«. To je ona svest koju treba pitati, a ono
što daje vrednost njenim odgovorima jeste da je ona upravo
moja. Na taj način Huserl zna da iskoristi ovu apsolutnu približ-
nost svesti njoj samoj, koju psiholog nije hteo da iskoristi. On je
koristi hotimice i sa totalnom sigurnošću, pošto svaka svest
postoji u tačnoj meri u kojoj je ona svest o postojanju. Međutim,
tu kao i dalje, on se odriče pitanja svesti o činjenicama: na trans-
cendentalnom planu ponovo ćemo naći nered psihologije. On
će se· truditi da konceptima opiše i odredi upravo suštine koje
upravljaju odvijanjem transcendentalnog polja. lmaćemo dakle,
na primer, fenomenologiju emocije koja će, pošto je »stavila svet
u zagrade«, proučiti emociju kao čist transcendentalni fenomen,
i to ne obraćajući se posebnim emocijama, već trudeći se da do-
segne i razjasni transcendentalnu suštinu emocije kao organizo-
vanog tipa svesti. IZ ovog apsolutnog proksimiteta ispitivača i
ispitivanog predmeta poći će j jedan.drugi fenomenolog- Haj-
deger. Ono što svako istra:živanje o čoveku razlikuje od· svakog
drugog tipa strogih pitanja upravo je privilegovana činjenica:
ljudska realnost - to smo mi sa111i: »Postojeće koje treba da
analiziramo~· piše Hajdeger, to Splo mi sami. Biće ovog postoje-
 ćeg je moje« 1• Međutim, nije beznačajno da je ova ljudska real-
nost ja, pošto, upravo za ljudsku realnost, postojati znači uvek
po~vr~~vati svoj~ biće, što znači biti odgovoran za njega, umesto
p~n~utt.. ga spolJa, .kao kamen. I kako je »ljudska realnost« u su-
stmt nJigova vlastita mogućnost, ovo postojeće može da se »iza-
bere« samo u svom biću, da se zadobije, da se izgubi« 2• Ovo
»vo.znesenje<~ se~ k?je karakteriše ljudsku realnost podrazume-
va Jedno pmmanJe ljudske realnosti njom samom - ma koliko
ovo razume':anje bilo nejasno. »U biću ovog postojećeg, ono se
sa~o odn?st p~ema svom biću« 3• Razumevanje nije svojstvo
doslo spolJa u ljudsku realnost - to je njegov sopstveni način
pos~oja.~ja. Na taj 1?-a~~n, ljudska realnost, koja je ja, potvrđuje
SVOJe btce razumevaJUCt ga. Ovo poimanje je moje. Ja sam dakle
pre svega, jedno biće koje manje ili više nejasno shvata svoj~
realnost čoveka, što znači da ja od sebe činim čoveka razumevajući
s~ be ~ao takvog. VJ a, ~akle, mogu sebe da pitam i, na bazi ovog
ptta_nJa, da -~~pesno tzvede~ an~lizu »ljudske realnosti«, koja
moze posluztt! k~o osnova).ednoJ antropologiji. I ovde se, pri-
rodno, ne radt o mtrospekctJt, - pre svega zato što introspekcija
susreće sam? činjenicu, a zatim i stoga što je moje poimanje ljud-
s~e re~l~osb ~ejasno i neautentično. Ona treba da bude objaš-
?Jena ~.tspravljen~. l! svakom slučaju.'. hermeneutika egzistencije
ce mo.~. da zasnuJe Jednu antropologiJU, a ova antropologija će
posluzttt kao osnova za celu psihologiju. Mi smo dakle u obrnu-
toj s~tua~iji u odnosu na situaciju psihologa, za t~ što mi polazimo
od smtehčkog totaliteta kakav je čovek, i pošto zasnivamo sušti-
nu čoveka pre nego što počnemo sa psihologijom.
U svakom slučaju, fenomenologija je proučavanje fenomena
- a ne činjenica. A pod fenomenom treba razumeti »ono što se
samo ot~riv~«, ~ija je r:~lnost ul?r~vo p~java.v A o~o »?tkrivanje
~e~e<< vntje ~110 sta... bi~ I?O~tOjeCeg niJe .nesto »Iza cega« ima
JOS nesto. »sto se ne ~OJaVlJUJe« 4 • U stvan, postojati za ljudsku
r:~lnost Je, prema HaJdegeru, potvrditi vlastito biće u egzisten-
CIJalnom modusu razumevanja; postojati za svest po Huserlu
znači seki s~ J!Ojav.iti. .Pošto je pojavnost ovde aps~lut, onda nj~
treba optsab 1 tspttah. Sa ovog stanovišta, u svakom ljudskom
po~~šanju ---:- na pri~e: u e;nociji, pošto smo o njoj maločas go-
vonli - Hajdeger mtsli da cemo pronaći celinu ljudske realnosti
budući da emocija jeste ljudska realnost koja samu sebe preuzim~
1
Sein und Zeit., str. 41.
' Ibid., str. 41.
' Ibid., str. 43.
• Sein und Zeit., str. 35-36.
lO
1:1
i »upravlja se - uzbuđena« prema svetu. Huserl, sa svoje strane,
misli da će fenomenološka deskripcija emocije obelodaniti suštin-
ske strukture svesti, jer emocija je upravo svest. I, recipročno,
postaviće se jedan problem na koji psiholog i ne.pomišlja: m~~u
li se zamisliti svesti koje ne bi sadrzavale emociJU među SVOJim
mogućnostima, ili pak u ·njoj treba videti strukturu neophodnu
svakoj svesti? Tako će fenomenolog ispitivati emociju na svesti
i na čoveku, on će je pitati ne samo šta ona jeste, već čemu ona
ima da nas nauči o jednom biću čije je jedno od svojstava upravo
to da moie biti emotivno. I, obrnuto, pitaće svest, ljudsku real-
nost o emociji: šta, dakle, treba da bude svest da bi emocija bila
moguća, mozda čak da bi bila nuzna? . .
Sada mozemo da razumemo razloge nepoverenJu psthologa
u fenomenologiju. Početna obazrivost psihologa sastoji se, u
stvari, u razmatranju psihičkog stanja tako da mu se o~uzme
svako značenje. Psihičko stanje za njega je uvek činjenica 1, kao
takvo uvek akcidentalno. Taj slučajni karakter je čak ono do
čega psiholog ponajviše drži. Ako pitamo jednog naučnika: zašto
se tela prema Njutnovom zakonu privlače?- on će odgovoriti:
ništa o tome ne znam, pošto je to tako. A ako ga zapitamo: šta
ovo privlačenje znači? - on će odgovoriti: ono ne znači ništa,
ono jeste. Isto tako psiholog, zapitan o emociji, ponosno odgo-
vara: »Ona jeste; zašto? - ništa ne znam d tome, ja to jedno-
stavno konstatujem. Ne znam joj značenje.« Za fenomenologa,
naprotiv, svaka ljudska činjenica je u suštini značenjska. Ako joj
oduzmete značenje, uzimate joj njenu prirodu ljudske činjenice.
Zadatak fenomenologa biće, dakle, da prouči značenje emocije.
Šta pod ovim treba podrazumevati?
Značiti - znači označiti nešto drugo: i to označiti tako da
ćemo, razvijajući značenje, naći upravo označeno. Za psi~ologa
emocija ne znači ništa, pošto je on proučava kao činjemcu, to
jest odsecajući je od svega ostalog. Ona će, dakle, biti od početka
ne-značenjska, ali ako je zaista svaka ljudska činjenica značenj­
ska, - emocija kakvu proučava psiholog je po prirodi mrtva,
ne-psihička, neljudska. Ako hoćemo, na način fenomenologa,
da od emocije načinimo istinski fenomen svesti, treba je naprotiv
shvatiti kao pre svega značenjsku. To znači da ćemo mi tvrditi
da ona jeste upravo u onoj meri u kojoj znači. Nećemo se pret-
hodno izgubiti u proučavanju psiholoških činjenica, pošto zapra-
vo, uzete u njima samima i odvojene, one ne znače skoro ništa:
one jesu, to je sve. Ali, naprotiv, pokušaćemo da, razvijajući
značenje ponašanja i uzbuđene svesti, objasnimo označeno. Mi
od početka znamo šta ovo označeno jeste: emocija na svoj način
označava celinu svesti, ili, na egzistencijalnom planu, ljudske
Il
realnosti. Ona nije slučaj, pošto ljudska stvarnost nije zbir činje­
nica; ona u određenom vidu izražava sintetski ljudski totalitet Ono što će je jedino interesovati jeste fenomen kao označavajući.
u svom integritetu. A pod ovim ne treba nikako shvatiti da je Isto tako, mogao bih da pokušam da shvatim suštinu »proleta-
ona efekat ljudske stvarnosti. Ona je ta ljudska stvarnost sama, rijata« kroz reč »proletarijat«. To bi bila sociologija. Ali ling~ista
koja se ostvaruje u obliku »emocije«. Otud je nemoguće da se proučava reč proletarijat ·ukoliko ona označava proletarijat 1 uz:
emocija shvati kao psiho-fiziološki nered. Ona ima svoju suštinu, nemiravaju ga izmene reči kao nosilaca značenja. Takva nauka
svoje posebne strukture, svoje zakone pojavljivanja, svoje znače­ savršeno je moguća.
nje. Ona ne bi mogla da dođe od spolja u ljudsku stvarnost. Čovek šta joj nedostaje da bi bila stvarna? Da ima svoje dokaze.
je onaj koji, naprotiv, preuzima svoju emociju, a emocija je, sled- Pokazali smo da ako se ljudska stvarnost pokazuje psihologu kao
stveno tome, organizovana forma ljudske egzistencije. zbir raznorodnih činjenica, to je stoga što se psiholog dobro-
Nije nam intencija da ovde pokušamo fenomenološka prouča­ voljno smestio na terenu gde mu je ova realnost mogla izgledati
vanje emocije. Ovo proučavanje, ako bi ga trebalo skicirati kao takva. Međutim, ovo ne podrazumeva da ljudska stvarnos~
odnosilo bi se na afektivnost kao egzistencijalni modus ljudsk~ nužno mora biti nešto drugo nego zbirka. Samo smo dokazah
stvarnosti. Ali, naše ambicije su ograničenije. Hteli bismo da da ona psihologu ne može drugačije izgled~ti. (_)st~~e d~ se sa~na
pokušamo da vidimo, na određenom i konkretnom slučaju, slu- da li ona u svojoj osnovi ima fenomenolosko ISpitivanJe, to Jest
~aju e~ocije, da li či~ta psihologija može iz fenomenologije da.
v
da li je emocija, na primer, odista označavajući ~enomen. Da
1zvuce Jednu metodu 1 pouke. Ostajemo saglasni da psihologija bismo to proverili, postoji samo jedno sredstvo koJe, ~ostalom,
ne stavlja čoveka u pitanje, niti svet među zagrade. Ona uzima fenomenolog preporučuje: »ići do samih stvari«. ~ohm .da se
čoveka u svetu, takvog kakav se predstavlja kroz mnoštvo situa- stranice koje slede shvate kao iskustvo fenomeno_Jo~ke psiho~?­
cija: u kafeu, porodici, u ratu. Opšte uzev, nju interesuje čovek gije. Pokušaćemo da se smestimo na terenu značenJa 1 da emociJU
u situaciji. Kao takva, videli smo, ona je podređena fenomena~ tretiramo kao fenomen.
logiji, - pošto odista pozitivno proučavanje čoveka u svetu
treba pre svega da ima razjašnjene pojmove čoveka, sveta, bi-
ća-u-svetu, situacije. Ali, najzad, fenomenologija samo što je
~ovđ~na: i svi ovi ~oj~ovi d~~eko s~ od njihovog definitivnog raz-
Ja~nJenJa. Treba h psihologiJa da ceka da fenomenologija sazri?
M1 u to ne verujemo. Ali, ukoliko ona već ne čeka definitivno
ko~stituisanje jedne antropologije, ona ne srne izgubiti iz vida
da Je ova antropologija ostvariva i da, ako je ona jednog dana
ostvarena, sve psihološke discipline treba u njoj da crpe svoj iz-
vor: U ?V?I? tr~nutku ona ne treba toliko da teZi žetvi činjenica,
koliko ISpitivanJU fenomena, upravo psihičkih fenomena ukoliko
su. oni značenja, a ne u meri u kojoj su oni čiste činjenice. Na
pnmer, ona će priznati da emocija ne postoji kao telesni fenomen
pošto jedno telo ne može biti uzbuđeno, u nedostatku moći d~
poveri smisao svojim ispoljavanjima. Ona će odmah istraživati
Jed?o s onu ~t~~nu vaskularnih i respiratornih smetnji, koje je
Sf!Usao radosti 1h tuge. A upravo zato što ona ne istražuje činje­
n.!~ .v.eć zn~čenja, ona će napustiti metode induktivne introspek-
CIJe 1~1. spolJn~ e113~irijske observacije, da bi jedino pokušala da
shvati 1 odredi sustmu fenomena. I ona se, dakle, izdaje za ejdet-
sku. nauku. Jedino kroz psihički fenomen ona neće posmatrati
značenjsko kao takvo, to jest upravo ljudski totalitet. Ona ne
raspolaže dovoljnim sredstvima da bi prišla ovom proučavanju.
12
 SKICA ZA TEORIJU EMOCIJA
I - KLASIČNE TEORIJE
Poznate su sve kritike periferičke teorije emocija. Kako objas-
niti fine emocije? Pasivnu radost? Kako prihvatiti da banalne
organske reakcije mogu da izraze visoka psihička stanja? Kao
kvantitativne modifikacije i, kroz to, kvazikontinuirane u vege-
tativnim funkcijama; mogu li one da idu ukoruk sa jednim kvali-
tativnim nizom međusobno nesvodivih stanja. Na primer, fizio-
loške modifikacije koje odgovaraju srdžbi razlikuju se samo po
intenzitetu od onih koje odgovaraju radosti (pomalo ubrzan
ritam disanja, lagano povećanje mišićne napetosti, povećanje
biohemijskih razmena, arterijskog pritiska itd.): a ipak, srdžba
nije intenzivnija radost, ona je nešto drugo, bar onako kako se
ona nudi svesti. Ničemu ne bi poslužilo u radosti pokazati jedno
uzbuđenje sklono srdžbi, navesti one idiote koji bez zastoja pre-
laze (na primer, ljuljajući se na jednoj klupi i' ubrzavajući to lju-
ljanje) od radosti u srdžbu. Idiot u besu nije »ultraradostan«. Čak
i ako je prešao iz radosti u srdžbu (a ništa ne dozvoljava tvrdnju,
da on u međuvremenu nije prošao kroz mnoštvo psihičkih doga-
đaja), srdžba je nesvodiva na radost.
Čini mi se da zajednička osnova svim ovim primedbama može
ovako da se rezimira: V. Džems (W, James} razlikuje u emociji
dve gru~f~!!2.!11"~l!ll:;.grupiWizlološkl.fi~feiiom.ena...:.:... grupu psiho:·
lo~k.ih fe~omena !:EJ~ Ć~E.l()_~_p_r,~_!pl!_nje~u, nazvati stanjem svesti:
sustma nJegove tezeJeste đastanJe svestt.nazvano »radost, srdžba
i!d:<< !J:ij~ .n.išta drugo nego svest o fiziološkim manifestacijama -
njihova projekcija u svesti, ako hoćemo. No, svi kritičari Džemsa,
koji sukcesivno ispituju >>stanje« svesti, »emociju« lođgovarajl:ice
fiziološke reakcije, ne .P~PQZIJajy~t1__()_\'()l!!__PE9J~~~}jl1.:_~~~-n~
14
njihovu senku. Oni tu .višenalaze- bili oni toga svesni ili ne.~
iiešto-drugo. Više: uzalud će se u mašti do ekstrema dovesti nepra-
vtlnosti-tela; to nas neće dovesti do razumevanja zašto bi odgo-
varajuća svest bila terorisana svest. Užas je jedno izuzetno mučno
osećanje, čak neizdriljivo, i nezamislivo je da se jedno tele~~o
stanje, shvaćeno za sebe i u sebi, pojavi pred svešću sa svoJim
užasnim svojstvom. Nešto drugo: to je da u stvari, čak i ako se
objelctivno opažena emocija predstavi kao fiziološki nered, kao
činjenica svesti, ona nikako nije čist nered i haos, ona ima odre-
đen smisao ona nešto označava. A pod ovim mi ne podrazumeva-
. mo samo d~ se ona nudi kao čisto svojstvo: ona se postavlja kao
određen odnos našeg psihičkog bića sa svetom; a ovaj odnos - ili,
još bolje, odnos koji sa njim uspostavljamo - nije ha~tična ve:a
između mene i sveta: to je orgaQizovana struktura koJa se moze
opisati.
Ne vidim da senzibilitet moždane-kore, kojLslt_P~_daYJ19..PI~
našli upravo oni koji su kritikovali Džemsa, pruža zadovolja~
JUCl ođgoyor na: 'pitanje: N~ljpre jeDžemso\ia periferička ·~nJa
iiTiala-veiiko preimućstvo: ona je vodila računa samo o fizwloš-
kim mukama direktno ili indirektno izlečivim. Teorija cerebral-
nog senzibilit~ta poziva u pomoć jednu nedokazivu teškoću kore.
Šerington (Sherrington) je pravio opite na psima i sva~ako se
može pohvaliti njegova operatorska spretnost. Međutim, ~va
·v
iskustva uzeta po sebi ne dokazuju apsolutno msta. Iz toga sto
jedna pseća glava praktično odvojena od tela još daje znake emo-
cije, ne vidim da to daje pravo na zaključak da. pas ?seća potpu!lu
emociju. Osim toga, čak i kada se pretpostaVI da Je uspostavljen
senzibilitet moždane kore, trebalo bi ponovo postaviti prethodno
pitanje: da li jedna fiziološka smetnja, bilo ka~~a da je, može
voditi računa o organizovanom karakteru emoCIJe? .
Reč je o onom što je Žane (Janet) sasvim ~obr~ razumeo, ~~~
bez mnogo uspeha izrazio ka~ _Je rekao ?a .Je,_Dzems. u ~V~JOJ
deskripciji emocije propustio psthtčko. SmestaJUCI se na tsklJUCIV?
objektivnom terenu, Žane hoće da registruje samo spoljne mam-
festacije emocije. Ali, razmatrajući samo organske feno~ene
. koje možemo opisati i otkriti od spolja, on smatra da su oVI.~e­
nomeni neposredno podložni klasifikovanju u ~ve kategon~~:
psihički fenomeni ili ponašanja, fiziološki fenomem. Jedna teonJa
emocije koja bi psihičkom htela da povrati njegovu_ vodeću ulog~
morala bi da od emocije napravi ponašanje. Ali Z~ne je, kao. 1
Džems, osetljiv, uprkos svemu, na pojavu nereda koJI preds~avlJa
svaka emocija. On, dakle, od emocije .čini jedno l.ošije a~ap~trano
ponašanje, ili, ako hoćete, stav nepnlagođenostt, P<?nasanJe ~~­
uspeha. Kada je zadatak suviše težak i ne možemo vtše da odtzt-
15

mo P?naša~~e koje b.i se njemu prilagodila, oslobođena psihička
energtJ.a trost se drugtm. pute:~~ zadrža~:'~- se inferiorna ponašanje,
kom~ Je po~r~?na manJa psthiCka tenZIJa. Evo, na primer, mlade
dev,?Jke ko~OJ Je otac upravo kazao da ima bolove u ruci i da se
pl~st paralize. _Ona pa?a na zemlju kao žrtva snažne emocije
koJva se. ponaV!Ja nekoliko dana kasnije, sa istom snagom, i ko~
nac~o Je .u~edt da potraži pomoć lekara. Tokom lečenja ona pri-
znaJe da J?J se pomts.ao da neguje svoga oca i da vodi uzvišen život
n~govateljtce bolesmka odjednom vuč!nila nepodnošljivom. Emo-
CIJa ovde,, dakle, pre,?st~vlja ponasanJe poraza, ona je zamena za
»nemogucnost-ponasanJa-negovateljice-bolesnika«. Još uz to ža-
n~ u sv~~ de} u Opses~a_ i psihastenija*, navodi slučaj više b~ les-
mk~ ko~t: P.ostov·s~ dosh da mu se ispovede, ne mogu da završe
SVOJU p~tcu 1 P?CI~JU d~ plaču, a nekad čak dobiju i nervnu krizu.
I ~vde Je pona~a~Je koje treba zadržati suviše teško. Plač i nervne
k:t~e preds.tav_lJaJU ponašanje neuspeha koje se u početku zame-
nJUJe tzdvaJ~nJem. N~~a me~~a insistiranju, jer primeri su brojni.
Ko se n~. sc:ca kako ~e tz~e!lJivao .š~le sa drugom, ostajao miran
ka~a ~ cm~~o dav su tzgledt Jednaki, 1 uzbudi<;? se u trenutku kada
bas n~sta niJe nasao za odgovor. Isto tako, Zane se može hvaliti
~ako Je ponovo sjedinio psihičko u emociji: svest koju o emociji
n~am~ - svest koja je ovde uostalom sekundarni fenomen -
mJe vtse. prost k~rel.ativ fizioloških tegoba: to je svest o jednom
porazu 1 o pona_sanJu poraza. ~eo.ri~a. izgleda zavodljiva: ona je
~vakako pszho/oska teza, a ostaJe JOJ Jedna sasvim mehanistička
Jednostavnost. Fenomen izdvajanja nije ništa drugo do promena
puta ~ oslob~đenu nervnu energiju.
A ~pak~ kohk~ nejasnoće l! o.vih nekoliko pojmova, prividno
tako Jasmh. BolJ~ posmatraJUĆI stvari, primećuje se da žane
uspeva d~ preva~~đe. Džemsa s~~o im'plicitnom upotrebom jed-
nog ~naht':_ta ~OJI nJegova teonJa eksplicitno odbacuje. šta je u
stvan ponasanJe poraza? Da Ii pod time treba da podrazumevamo
samo ~utomatsku }amenu jednog superiornog ponašanja koje
ne vmo~emo da od~zt~o.? U ovom slučaju, nervna energija će po-
pusta ti prema sl?ca~u 1 pre.J?a ~akon.u n.aj~anjeg napora. Ali,
onda, skup emotivnih reakctJ~ bt manJe bto Jedno ponašanje po-
raza ~ego odsustv~ ponašanJa. P~stojala bi difuzna organska
reak~tJa urt;esto vpnlagođene rea.~ctje, nere~. Nije li to upravo
ono sto kaze Dzems? Zar emo~tJ~ ne deluJe za njega upravo u
trenut~ naglog ne~nlagođava~Ja 1 zar se ona u suštini ne sastoji
u spoJu ner~da ko.1e ovo ._?epnlagođavanje unosi u organizam.
Nema sumnJe da Zane vtse nego Džems naglašava poraz. Ali,
* L'Obsession et la Psychasthenie (Prim. prev.)
' .
16
šta pod ovim treba podrazumevati? Ako individuu objektivno
posmatramo kao sistem ponašanja, i ako se izvođenje vrši auto-
matski, poraz nije ništa, on ne postoji, postoji samo zamena jed-
nog ponašanja difuznim skupom organskih manifestacija. Da bi
emocija imala psihičko značenje por~a. potrebno je da se svest
umeša i poveri joj to značenje, potrebno je da ona zadrži kao mo-
guće superiorno ponašanje, i emociju shvati upravo kao poraz u
odnosu na ovo superiorno yonašanje. No to b~ značilo dati sv:esti
konstitutivnu ulogu, što Zane neće ni po koJu cenu. Ako bt se
Žaneovoj teoriji hteo očuvati smisao, logično bismo bili primo-
rani da prihvatimo poziciju g. Valona (Wallon). U jednom članku
u Revue des Cours et Conferences, g. Valon predlaže ovo tumače­
nje: postojao bi kod deteta primitivni nervni krug.. S~up novo:o-
đenčetovih reakcija na golicanje, bol, itd., uvek bt bto upravlJen
iz ovoga kruga (drhtaje, razne mišićne kontrakcije, ubrzanja srča­
nog ritma itd.) i tako bi te reakcije stvarale prvu organsku .ad~pta­
ciju, prirodno, nasleđenu adaptaciju. Daljim to~om, ~ btsmo
naučili ponašanja i ostvarili bismo nove montaze, to Jest. nove
krugove. Ali ako, u novoj i teškoj situaciji, ne nađemo pnlago-
đeno ponašanje koje toj situaciji odgovara, ':'~atićemo se. natrag,
na primitivni nervni krug. Vidi se da ova teonJa predstavlJa trans-
poziciju žaneovih pogleda na planu čistog biheviorizma, pošto
su sve u svemu emocionalne reakcije date ne kao čisti nered,
veĆ kao manja prilagođenost: prvi organizovani sistem odbram-
benih reakcija - nervni sistem deteta - nije prila~?~en u od~o­
su na potrebe odraslog, ali u njemu samom postOJI Jedna rac~o:
nalna organizacija, analogna na primer disajnom refleksu. Vtdt
se takođe da se ova teza razlikuje od Džemsove samo pretpos.tav-
kom jednog organskog jedinstva koje bi povezalo sve emotivne
manifestacije. Samo se po sebi razume da bi Džems bez teškoća
prihvatio postojanje takvog kruga, da je ovo bilo dokazano: Ovu
modifikaciju svoje sopstvene teorije on je smatrao bez~ačaJnom,
pošto je ona bila striktno fiziološke prirode. Tako je Zane, ako
se čvrsto pridržavamo slova njegove teze, mnogo bliži Džemsu
nego što on to hoće da kaže: on nije uspeo u pokušaju da ponovo
uvede »psihičko« u emociju; on takođe nije objasnio zašto po-
stoje različita ponašanja poraza; za~to ~a 11:aglu agresiju mogu
da reagujem strahom ili srdžbom. Pnmen koJe on, uostalom, na-
vodi skoro svi se odnose na malo diferencirane emotivne poreme-
ćaje (plač, nervne krize itd.), mnogo bliže pravom emotivnom
šoku nego kvalifikovanoj emociji.
Ali, čini se da kod žanea postoji jedna niža teorija emocije.-
a uostalom i ponašanja uopšte - koja bi ponovo uvela finalnost,
ne imen_ujući to. Kazali smo da on, u svojim opštim izlaganjima
17

o psihasteniji ili afektivnosti, insistira na automatskom karak-
teru izvođenja. Međutim, u svojim brojnim deskripcijama on
ostavlja da se čuje kako se bolesnik baca u niže ponašanje, da ne
bi održavao više ponašanje. Ovde sam bolesnik objavljuje svoj
poraz pre nego što je i pokušao da se bori, te emotivno ponašanje
postaje maska nemogućnosti da se postigne prilagođeno ponaša-
nje. Ponovo uzmimo primer koji smo maločas naveli: bolesnica
dolazi da nađe Žanea, hoće da mu poveri tajnu svojih tegoba,
da mu do sitnica opiše svoje opsesije. Ali, ona to ne može: to je
jedno društveno ponašanje suviše teško za nju. Onda ona brizne
u plač. Da li ona plače zato što ona ne može ništa da kaže?, da li
su njeni jecaji uzaludan napor da nešto učini, difuzno uzbuđenje
koje bi predstavljalo razbijanje jednog suviše teškog ponašanja?,
ili pak ona plače da ništa ne kaže? Na prvi pogled, razlika između
ta dva tumačenja čini se mršavom: u obe hipoteze postoji pona-
šanje koje je nemoguće zadržati, u obe hipoteze ponašanje se
zamenjuje difuznim manifestacijama. A Žane lako prelazi sa
jednog na drugo tumačenje: to njegovu teoriju čini dvosmisle-
no m. Ali, u stvarnosti, jaz deli ova dva tumačenja. Prvo je u stvari
čisto mehanističko i - to smo videli - vrlo blisko osnovi Džem-
sovih pogleda. Drugo nam, naprotiv, donosi nešto odista novo:
jedino ono zaslužuje ime psihološke teorije emocija, jedino ono
čini od emocije jedno ponašanje. Tako da, u stvari, ako ovde po-
novo uvedemo finalnost, možemo i shvatiti da emotivno pona-
šanje nikako nije nered: to je organizovan sistem sredstava koja
su usmerena jednom cilju. A ovaj sistem biva pozvan da bi maski-
rao, zamenio, odbacio jedno ponašanje koje se ne može ili neće
održati. U isto vreme, objašnjenje različitosti emocija postaje
lako: one predstavljaju, svaka kao različito sredstvo da se teškoća
miJBoiđe, poseban izgovor, specijalnu varku.
Zane nam je predao ono što je mogao: on je suviše nesiguran,
podeljen između spontanog finalizma i mehanizma principa. Od
njega nećemo zahtevati da izloži ovu čistu teoriju emocije-pona-
šanja. Nalazimo je započetu kod Kelerovih (Kohler) učenika,
posebno kod Levina (Lewin) 5 i Demboa 6• Evo šta piše o ovoj
temi P. Gijom (P. Guillaume) u svojoj Psihologiji forme 7 •
»Uzmimo najjednostavniji primer: subjektu se predlaže da
dosegne predmet postavljen na jednu stolicu, ali ne stavljajući
stopalo izvan jednog kruga nacrtanog na podu: razdaljine su tako
izračunate da je teško ili nemoguće stvar direktno dohvatiti, ali
' Lewin, Vorsatz, Wille und Bedurfnis. Psy. Forschung, VIJ, 1926.
• Dembo, Das Aergeralsdynamisches Problem. Psy. Forschung, 193l,str. 1-144.
7
Bib. de Philosophie scientifique, str. 138~142.
18
problem se može rešiti posre~nim PD:tem ... Ovde snaga usmere!la
na redmet ima jasan i prav1lan sm1sao. ~ druge ~tra~e, .u ~ym~
problemima postoji jedna smetnja za dtrekt~o 1zvr~en]e .c~a ·
smetnja može biti materijalna ili moralna; to Je na pnm~r Je 0 ?
ravilo koje smo preduzeli da posmatramo. '!:~ko ~ nasem p_n-
~eru krug koji se ne srne prekoračiti u percepClJl subJekta ~oimlr~
repreku iz koje zrači snaga usmerena .~ suprotnom smis u o -
p K fl"kt dveJ·u sila povećava tenziJU u fenomen~lnom .P.o
prve. OD l v• "li b" k . teDZlJl
J"u ... Nađeno rešenje, uspeo akt, ucm~. 1 r~ o~OJ ···
~ostoji čitava psihologija akta za~e~e 1li pre?lesta~r· Er~~~-j~
kome J·e Levinova škola dala znacaJan doprmos. .Jen. o .
veoma razhc1t: ·v· post1gnut1
· · po1urezu lta t1" mogu dopnnetl . ,. nJenomk"h
. k J kv vin oslobađaJUCl se ne l
fiksiranju. Ponekad subJe at o a saya e . . v · ·ući
postavljenih uslova kvantiteta, brzt~e? t~aJanJa,. cak ~enJtJ·
prirodu svog zadatka; u ~rugiD:. slucaJevtma radt se 0 trear~~~~
· b l"vk;...., aktima· pravt se octgledno uzaludan gest u. P ·v .
Slm O lC J.lu ' • v• "T · se h1menck1
akta· akt se opisu]·e umesto da se tzvrst, zamts J~JU ih .1.
' · t b 1 J· e ) tzvan rea1n 11
fiktivni postupci (da sam tmao, ·;:.re a o k··: v· Ak0 su akti
nametnutih uslova koji bi omoguctli da se a t t~vrsl: , v .
zamene nemogući ili ako ne dovode do zadovolJaVaJuceg resdebnJa~
?. ·r · t d ci]"om da se o act
perzistentna tenztJa se man~les~~Je en en . . . dnom
dokaz, da se pobegne _iz polJa, th ~a se~ :~~~~~~~a~~~odre­
pasivnom stavu. Kazah smo, u stvan, da . .~ . . k . ··
den pozitivnom privlačenju cilja i repu~ztvllo~negatl~~~~g~e~~
prepreke· još više činjemca da smo pnsta . se P . d
dokazu dala je sv'im ostalim predmetima polJa _negattvnu vre ~
nost u smislu da su sve diverzije strane zadatku zpso-facto ne~o
guć~ Subjekat je, dakle, na neki način zatvoren~ ~ pro~toru z~. vo~
reno~ sa svih strana: postoji samo jedan ~ozttl~an ~laz~a~~ ~i­
je zatvoren specifičnom preprekom. Ova sttuactJa o go
j agramu koji sledi:
 Evazija je samo brutalna solucija, pošto treba srušiti opštu
prepreku i prihvatiti umanjivanje sebe. Povlačenje u sebe, stva-
ranje otoka koji između mene i neprijateljskog polja diie zaštitnu
barijeru, drugo je, isto tako osrednje rešenje. · svoju zabunu, odvraćajući svoju pažnju od akta koji treba da
Nastavljanje opita može u ovim uslovima da dovede do emo-
cionalnih nereda, još primitivnijih oblika oslobađanja tenzija.
Nastupi srdibe, ponekad vrlo jaki kod izvesnih osoba, veoma su
dobro proučeni u radu T. Demboa. Situacija podleie struktural-
nom pojednostavljenju. Postoji u besu, a bez sumnje i u drugim
emocijama, jedno slabljenje barijera koje dele duboke i površinske
slojeve mene, i koji normalno obezbeđuju kontrolu radnji kroz
duboku personalnost i vladanje samim sobom: slabljenje barije-
ra među stvarnim i nestvarnim. Naprotiv, iz činjenice da je rad-
nja blokirana, napetosti između spoljašnjeg i unutarnjeg nastav-
ljaju da rastu: negativni karakter se jednoobrazno prostire na
sve predmete polja koji gube vlastitu vrednost... Pošto je iščezao
povlašćeni smer cilja, izdiferencirana struktura koju je problem
nametnuo polju srušena je.;. Posebne činjenice, naime različite
fiziološke reakcije koje smo voleli da opisujemo dajući im po-
sebno značenje, razumljive su samo polazeći od koncepcije celine
topologije emocije ... «
Eto nas, dakle, na kraju ovog dugog citata, kod funkcionalne
koncepcije srdžbe. Svakako, bes nije instinkt, niti navika, niti
smišljeni račun. On je brzo rešenje jednog sukoba, način da se
preseče Gordijev čvor. A mi tu opet nalazimo Žaneovu distink-
ciju između superiornih ponašanja i inferiornih ili izvedenih.
Samo, ovde distinkcija ima potpun srr.isao: mi sami ulazimo u
stanje totalne inferiornosti, pošto su na ovom vrlo niskom nivou
naši zahtevi manji, i mi se zadovoljavamo sa manje ulaganja.
Pošto u stanju visoke napetosti ne možemo da nađemo delikatno
i precizno rešenje jednog problema, mi utičemo na same sebe, mi
sebe ponižavamo i preobražavamo se u biće kakvom će biti do-
voljna gruba i neprilagođena rešenja (na primer pocepati list na
kome je problem iskazan). Tako ovde srdžba izgleda kao beg:
subjekat u besu liči na osobu koja, zato što ne može da razreši
čvorove konopaca što je stežu, grči se u svim pravcima u mreži
svojih veza. A ponašanje »srdžba« svakako je manje prilagođeno
problemu nego superiorno ponašanje- i nemoguće - koje bi
ga rešilo, i koje je svakako i potpuno adaptirano potrebi da se
prekine tenzija, da se raskine taj olovni oklop na našim plećima.
Odavde bi se mogli razumeti primeri koje smo ranije citirali:
psihostenična osoba koja dolazi Žaneu da mu se poveri. Ali,
zadatak je suviše težak. Evo je, dakle, u jednom svetu, uskom i
pretećem, koji od nje očekuje precizan čin i koji ga istovremeno
20
odbacuje. Ali, u isti mah, on odbacuje ovo po vera vanje - svojim
prestižom, svojom ličnošću itd. Treba pobeći od ove nedopustive
napetosti, i bolesnica to može samo uveličavajući svoju slabost,
učini, da bi ga prenela na sebe (»kako sam nesrećna«) preobra-
žavajući, svojim sopstvenim stavom, Žanea od sudije u uteši~e­
lja; ispoljavajući, čak igrajući nemogućnost da govori tu gde Je,
menjajući određenu nu~nost da da ovo ili ono obaveštenje u
teški, nejasni pritisak koji svet vrši nad njom.. Tu se ond~ pojav-
Ijuju nervne krize i jecaji. U isti mah, Jako Je razumeti nastup
besa koji me hvata kada ne znam šta da odgovorim jednom po-
drugljivcu. Srdžba ovde nema sasvim istu ulogu kao u Dembo:
ovom primeru. Radi se o tome da se diskusija prenese na drug1
plan: nisam mogao da budem pun duha, bivam opasan. i zast~a­
šujući. Hoću da zadajem strah. U isto vreme, upotrebljavam iZ-
vedena sredstva (Ersatze) da bjh pobedio mog neprijatelja: uvre-
de, pretnje koje »vrede kao« crta duha koju ~isam n:_oga~ da na-
đem, i ja postajem- iznenadnim preobražaJem koJl seb1 name-
ćem - manje izbirljiv u prihvatanju sreds~ava. . •.
Ipak, mi nećemo biti zadovoljni u tačk1 _do k~Je s~~. do~h:
Teorija o ponašanju-emociji je savršena, ah, u nJenoJ c1s~oh l
upravo u njenoj perfekciji možemo videti ~jen':! nedov?lJnost.
U svim primerima kĐje smo naveli nesumnJiVa Je funkcwnalna
uloga emocije. Ali, ona je kao takva neshvatljiv~. ~hva~~m ~a se
za Demboa i psihologe forme prelaz od stanJ~ tstraztv~nJa u
stanje srdžbe objašnjava prelomom jedne forme 1 ponovmm us-
postavljanjem j~dne druge forme. l ja sasvim ta~no shvatam
prelom forme »problem bez rešenja«; ali, kako bth mogao da
prihvatim poj~vu jedne druge forme. Treba ima_ti na ~m~ _da se
ona nudi čisto kao zamena prve. Postoji, dakle, Jedan Jedtm pro-
ces koji je preobražaj oblika. Ali, ja ne mogu da shvatim <?vaj
preobražaj a da prvo ne postavim svest. Jedino ona može svoJO~
sintetičkom aktivnošću prekin_u~i i neprestano pono~o grad1~1
forme. Jedino ona može shvatih finalnost emociJe. Pn tom, Vl- ·
deli smo da potpun opis srdžbe, koji prema Dembou daje Gijom:
prikazuje ovu kao usmerenu da transformiše viđenje sveta. Rad1
se »o slabljenju prepreka između stvarnog i nestvarnog«, o >~ru­
šenju diferencirane strukture koju je problem nametnuo polju«.
Prekrasno, ali čim se radi o tome da se postavi odnos sveta pre-
ma meni - mi se više ne možemo zadovoljiti psihologijom forme.
Sasvim j~ očigledno da treba prići svesti. A, uostalom, na kraju
krajeva, zar se i Gijom ne obraća njoj kada ka~ da bes~n čovek
»slabi prepreke koje razdvajaju duboke i površmske sloJeVe m~­
ne«? Tako nas je Džemsova fiziološka teorija svojom nedovolJ-
21
nošću dovela do Žaneove teorije ponašanja, ova do teorije funk-
cionalne emocije-forme, a ova'nas na kraju vodi ka svesti. Tako je
trebalo da počnemo, i sada možemo da formulišemo pravi pro-
blem.
ll - PSIHOANALITIČKA TEORIJA
_E_WQ~j~--~--g_~ __!llo.ž.~T<l:~umeti uk()li~O_l1. njoj ne tražimo zna_-_
_(@je... To značenje je po prlro<iCJurikcionalne vrste. Dakle, došli
smo do toga da govorimo o finalitetu emociie. Tu svrhovitost
mi osećamo 11a vrlo konkre!~n_p.ačil_1_. objektivnim1spitivanJem
emocwnalnog ponašanja. Uopšte se ne radi o jednoj manje ili
više jasnoj teoriji emocije-instinkta koja bi se zasnivala na a
priori principima ili postulatima. Jednostavno razmatranje činje­
nica vodi nas do empirijske intuicije finalističkog značenja emo-
cije. Ako, s druge strane, pokušamo da u punoj intuiciji odredi-
mo suštinu emocije kao činjenice interpsihologije, mi ovaj finalitet
shvatamo kao inherehtan njenoj strukturi. I svi psiholozi koji
su razmatrali Džemsovu periferičku teoriju manje ili više su sves-
ni ovog finalističkog značenja: nju, na primer, Žane ukrašava
iJl!enom »psihičko«, nju psiholozi i fiziolozi kao Kenon (Cannon)
i Serington pokušavaju da ponovo uvedu u opis emotivnih či­
njenica, uz njihovu hipotezu o cerebralnom senzibilitetu, nju opet
ponovo nalazimo kod Valona ili, najskorije, kod psihologa For-
me. Ovaj finalitet pretpostavlja sintetičku organizaciju pona-
šanja i on može biti samo nesvesno psihoanalitičara ili svest.
No, bilo bi doslovno lako stvoriti psihoanalitičku teoriju emo-
cije-finaliteta. Mogla bi se bez mnogo muke pokazati srdžba ili
strah kao sredstva upotrebljena od strane nesvesnih tendencija
da se simbolički zadovolje, da bi se prekinulo stanje nepodnosive
napetosti. Na taj način bi se shvatilo ovo suštinsko svojstvo emo-
cije: ona je podvrgnuta, ona iznenađuje, ona se razvija prema
sopstvenim zakonima, a da naša svesna spontanost ne mora da
menja na vrlo primetan način svoj tok. Ovo rastavljanje organi-
zovanog svojstva emocije, čija bi se organizatorska tema bacila
u nesvesno - i njenog nesvodivog svojstva, koje bi bilo takvo
samo za svest subjekta, bilo bi otprilike od istog značaja, na
planu empirijske psihologije, kao što je to kantovska distinkcija
izm~đu empirijskog i noumenalnog svojstva.
Cinjenica je da je psihoanalitička psihologija sigurno bila
prva koja je naglasila značenje psihičkih činjenica: to će reći,
prva je insistirala na činjenici da se svako stanje svesti odnosi na
nešto drugo a ne na ono što je ono samo. Na primer, ova nevešta
22
krađa koju je izveo seksualni manijak nije prosto »neve~ta kra-
đa«. Ona nas upućuje na nešto drugo, od trenutka kada Je shva-
timo, zajedno sa psihoanalitičarima, kao samo-~ažnjavanj~.
Ona, dakle, upućuje na prvobitni kompleks od. kojeg ~olesmk
hoće da se opravda kažnjavajući se. Vidi se da bi Jedna psihoana-
litička teorija emocije bila moguća. Zar ona pomalo već ne po-
stoji? Ova žena ima fobiju lovora. Čim vidi šum.arak Iovor.a,. ona
pada u nesvest. Psihoanalitičar pronalazi u nJenom det!nJstyu
mučan seksualni incident povezan sa žbunom lovora. Sta e~,
dakle, biti emocija? Fenomen odbacivanja, ce?.z~re. Ne odbaci-
vanja lovora. Odbacivanja da se ponovo proz1V1 ~spomena ~e­
zana za lovor. Ovde je emocija jedan beg pred otknćem, kao sto
je pon~kad padanje u san beg pred. donoše.njem odluke, ka~ š~o
je, za Steke la (Steckel), bolest mladih dev oJaka. ponekad bezanJ.e
od braka. Prirodno emocija neće uvek biti evaZIJa. Već kod anali-
tičara može se nasl~titi tumačenje srdžbe kao simboličkog zado-
voljavanja seksualnih težnji. A sig~rno nije~no od ~vih t~I?.ače­
nja ne treba odbaciti. Nema sumnJe da srdzba m.?ze znc;.c~tz sa-
dizam. Izvesno je da širenje pasivnog straha moze znac1t1 beg,
traženje utočišta, i mi ćemo pokušati da t~me na~~~~ raz~o~.
Ono što je ovde u pitanju jeste sam princip ps~hoanaht1ck1h obJaS-
njenja. Ovde bismo hteli da se s njim suočimo.
Psihoanalitička interpretacija zamišlja svesni fenomen k~?
simboličku realizaciju jedne želje potisnute cenzurom. Zabelezi_-
mo da ova želja za svest nije implicirana u njenu simboli~ku re~h:
zaciju. Utoliko ukoliko ova želja postoji kroz na.šu svest ~.u n__as<;>J
svesti, ona je isključivo ono zašta se odaje .da Je:. emoCIJa, -~~~J~
za snom, krađa, fobija lovora itd. Kada ~~_t? ~nio ~r~g~_CIJe. ~
kada bismo imali čak implicitnu svest o nasoJ IstmskoJ zelJI? ~~h
bismo loše savesti, a psihoanalitičar to tako ne shvata.. ~r~1st1ce
da je značenje našeg svesnog ponašanja potpu~o spolJaSnJe sa-
mom tom ponašanju, ili, ako hoćet~, ozna.čeno J~ potpuno _odse-
čeno od označujućeg. Ovo ponašanJe subjekta Je~te ~ sebi ono
što jeste (ako pod »u sebi« podrazume~a~o ono ~to Je za seh~),
ali moguće je protumačiti ga odgovaraJ';IĆlffi tehmk_~~a, .kao. sto
se dešifruje napisani jezik. Jednom rečJU, svesna ~mJenica Je u
odnosu na ozpačeno kao što je neka stvar, efekat Jednog d?ga-
đaja, u odnosu na taj događaj: na primer, k~? što. su ostaCI za-
paljene vatre u planini u odnosu na ljudska b1ca koJa su ..tu vat~u
zapalila. Ljudska prisustva nisu sad~žana u ~epelu _k?J~. ostaJe:
Ona su tu vezana odnosom uzročnosti: odnos Je spoljasn;z, ostaci
vatre su pasivni u odnosu na ovu kauzalnu reak~iju, k~o što)e
svaka posledica u odnosu na svoj uzrok. Svest koJa ne hl usyoJIIa
nužna tehnička znanja ne bi ove ostatke mogla da shvati kao
23
znake. Istovremeno, ovi ostaci su ono što su, to jest, oni postoje
po sebi, van svake značenjske intepretacije: oni su poluuglje-
nisani delovi drveta - eto, to je sve.
Možemo li mi prihvatiti da činjenica svesti u odnosu na svoje
značenje može biti kao stvar, to jest možemo li je primiti od spolja
kao spoljašnje svojstvo - kao što je za paljeno drvo spoljašnje
svojstvo to što su ga palili ljudi koji su hteli da se zagreju? Čini
se da je prvi rezultat sličnog tumačenja da konstituiše svest u
stvar u odnosu na označeno, to znači da prizna da se svest kon-
stituiše u značenje, a da nije svesna značenja koje konstituiše.
Tu postoji jedna sasvim očigledna protivrečnost, u najmanju
ruku ta da se svest ne razmatra kao postojeće istog tipa kao što
su to kamen ili cerada. Ali, u ovom slučaju treba potpuno odbaciti
kartezijanski cogita i svest shvatiti kao sekundarni i pasivni
fenomen. Utoliko ukoliko svest sebe stvara, ona je uvek samo
ovo što se sebi pojavljuje. Ako ona, dakle, poseduje jedno znače­
nje, ona ga mora sadržati u sebi kao strukturu svesti. To nikako
ne znači da ovo značenje treba da bude potpuno eksplicitno.
Postoji mnogo mogućih stupnjeva kondenzacije i jasnoće. To
samo treba da znači da mi ne treba da ispitujemo svest sa spoljaš-
nje strane, kao što se ispituju ostaci ognjišta ili kampovanja, već
iznutra, da u njoj treba tražiti značenje. Svest, ako cogita mora
biti moguć, sama je činjenica, značenje i označeno.
Pravo rečeno, ono što otežava iscrpno opovrgavanje psiho-
anal~ze, jeste da psihoanalitičar ne smatra značenje potpuqo
spolJa dodeljena svesti. Za njega uvek postoji interna analogija
između svesne činjenice i želje, koju ova izražava, pošto se svesna
činjenica simbolizuje izraženim kompleksom. A za psihoanaliti-
čara ovaj karakter simbola očigledno nije spoljašnji prema samoj
činjenici svesti: on je za nju konstitutivan. U ovome smo mi sa
njim potpuno saglasni: za onoga koji veruje u apsolutnu vrednost
kartezijanskog cogita nema sumnje da je simbolizacija konstitu-
tivna za simboličku svest. Ali, trebalo bi se složiti: ako je simbo-
lizacija konstitutivna za svest, ona je slobodna da pronikne ima-
nentnu vezu razumevanja između simbolizacije i simbola. Samo se
treba saglasiti o tome da se svest u simbolizaciji konstituiše. U
·tom slučaju nema ničeg iza nje i odnos između simbola, simboli-
zovanog i simbolizacije jedna je intrastrukturalna veza svesti.
Ali, ako dodamo da je svest simbolizirajuća pod kauzalnim pri-
tiskom jedne transcendentne činjenice, koja je potisnuta želja,
mi ponovo padamo u ranije istaknutu teoriju, koja od odnosa
označenog prema označujućem pravi kauzalni odnos. Duboka
pritivrečnost svake psihoanalize je što u isti mah predstaylja
vezu kauzaliteta i vezu razumevanja između fenomena koje pro-
24
učava. Ova dva tipa veze su inkompatibilna. Tako teoretičar
psihoanalize uvek ustanovlj.avav.tr~n~cend.entn~. ~eze s.trogog kau-
zaliteta između proučavamh cmJemca Gastuctc za tgle uyek u
snu znači ženske grudi; ući u vagon uvek označava seksu~l.m. a~t),
dok praktičar postiže uspehe proučavajuć~ p,o~ebno ClllJ~mce
svesti sa razumevanjem, to jest spretno trazect mtra-svesm od-
nos između simbolizacije i simbola. . .
Mi sa naše strane ne odbacujemo rezultate psthoana~tze? ak?
se do njih došlo razumevanjem. Ogra~jčavan:? se .n~v negtran~e
svake vrednosti i razumljivosti njene mze teonJe pst~tcke u~~~c­
nosti. Uostalom, tvrdimo da bi, u meri u kojoj se psthoanahtic~r
služi razumevanjem da bi tumačio svest, bolj~. bilo ?tvo~e~o. pr~­
znati da sve što se dešava u svesti može da dobtJe svoJe obJaSnJenJe
samo iz same svesti. Evo nas, dakle, opet na našem po.la~nom
stanovištu: jedna teorija emocije koja I??tvrđuje :z:_na~enJskt ka~
rakter emotivnih činjenica treba da trazt ovo zn~~enJe u samOJ
svesti. Drugačije rečeno, svest čini ~arnu sebe svescu, potaknuta
potrebama unutarnjeg značenja. · . . , . ,. .
Pravo rečeno, pristalice psihoanah.ze .odmah ..ce tstact Jednu
principijelnu teškoću: ako svest orgamz~Je e.moc9~ kao određen
tip odgovora prilagođenog na S:J?oljašnJU s~tuactJU, kako .ond~
ona ne poseduje svest o ovon: pnlagođ~vanJU? ~ t~eb~ I?nznati
da njihova teorija potpuno uztma u o~ztr. ovo _raz!lazenJe tzmeđu
značenja i svesti, što ne treba da nas c';ldt, po.~t~ Je ~n~ stvor~na
upravo radi toga. Još bolje, reći će om, u ':ecmt slu.caJeva ~~ ~e
borimo za to da je svesna spontanost pro~~v razvoJa emotivm~
ispoljavanja: pokušavamo da vladamo. SVOJim s.trahv~m, da smt-
rimo svoj bes, da prigušimo svoje jec~Je. N~ t~Jvn~cm, ne ~amo
da smo svesni ovog finaliteta emoctJa, vec JOS 1 odbacuJ~mo
emociju svom snagom, a ona nas obuzima uprkos nan:a samtma.
Fenomenološka deskripcija je obavezna da otklom ove pro-
tivrečnosti.
Ill - SKICA ZA FENOMENOLOŠKU TEORIJU
Možda će nam u našem istraživanju . pomoći preliminar~.a
primedba koja može poslužiti kao generalna kritika za sve te~~tJe
emocija koje smo susreli (izuzev možda Demb_~_ov~): za ve~mu
psihologa sve se dešava kao da j~ svest o. emociJi btla prv.<;>bttno
refleksivna svest, to jest kao da Je prvobttna forn:a em~ctJe ~ao
činjenice svesti bila da nam. se p~javi.vk~~ n:odtfi~actJa n~seg
psihičkog bića ili, da upotrebtmo za)edmcki Jez!k, da Je prvobtt~~
bila shvaćena kao stanje svesti. A tpak, uvek Je moguce shvatiti
25
 svest o emociji kao afektivnu strukturu svesti reći: besan sam
strah. me ~td. .t\§e.đutim, i~.vorn?. strah nije s~est o strahovanju:
kao s!o m opazaJ <;>ve knJige niJe svest o percepciji ove knjige.
Em_?CI~~alna svest Je prvo. nereflektovana i, na ovom planu, ona
~oze biti svest? samoJ sebi samo na ne-pozicionalan način. Emo-
cw~aln~ s~est J.~ pr:,e svega svest o svetu. Da bi se jasno shvatio
ovaJ p~mc1p, niJe ~ak nužno predočiti kompletnu teoriju svesti.
D~volJne .~u n~ke Jed~osta_vne OJ?s~r:vacij~ i značajno je da psiho-
lozi e~OC!Je vnikada n.~su m P?.mishl~ da Ih ostvare. Očigledno je,
u s~var~, da covek kOJI se plas1, plaši se od nečega. Čak i kada se
radi o Je.dnoj od ~eodređenih strepnji koje osećamo u mraku, u
pustom 1 neosvetlJenom prolazu, plašimo se nekih vidova noći
s~~ta. A svi Rsiholozi su, bez sumnje, primetili da se emocija raz~
VIJa perc~pCIJOm, ~~edstav?m-znakom itd. Ali izgleda da se, po-
t~m za nJih, emociJa udalJava od predmeta da bi se u sebi uto-
pila. Ne.. treba mnogo razmišljati da bi se, naprotiv, shvatilo da
se emoCIJa.u ~vakom t~~nutku vraća na predmet i njime se hrani.
B~g se opiS~Je, na pnmer, strahom, kao da beg pre svega nije
b~? beg od Izvesn~g predmeta, kao da predmet od koga se beži
niJe neprestano pn.sut!ln u tom samom bežanju, kao tema njego-
vog. r!lzloga postoJanJa, ono od čega se beži. I kako 'govoriti o
srdzb1, g~e se ~da.ra, k~n~, progoni bez naznačivanja osobe koja
predstavlJa.?bJektivno J~dms~vo o~ih uvreda, progona i udaraca?
Jedn~m re~Ju,. uzb~đem s~~J~ka~ 1 uzbuđujući objekat sjedinjeni
su u cvr~tOJ smtez1. EmoCIJa Je Izvestan način da se svet uhvati.
De~bo Je t~ je~i.ni ~hv!lti?, mada nije ponudio obrazloženje.
~ubjekat kOJI traZI ~esenJe Jednog praktičnog problema je napo-
lju, u svetu, on oseca svet u svakom trenutku, kroz sve njegove
akte.. Ak? o? J?-e. u~ pe u svojim pokušajima, ljuti se, i njegova sa-
~ lju:nJa Je JOS Je~an n~čin na ko~~ mu se svet pojavljuje. A
niJe ~uzno da se subjekt, Između akCIJe koja ne uspeva i srdžbe,
o~~ece pre~a samom sebi, i dodaje jednu refleksivnu svest. Može
b~ti nepr~~mutog prelaza od nereflektovane svesti »svet-delova-
nJe« (akciJa) do nereflektovane svesti »svet-nesnosan« (srdžba).
Druga svest je transformacija prve.
Da bi se bolje razumeo smisao onoga što sledi čitalac treba
da se. suoči sa· suštinom nerejlektovanog ponašanj~. Suviše smo
sklom verovanju da je akcija konstantan prelaz od nereflekto-
vanog ka reflektovanom, od sveta ka nama samima. Mi shvatamo
proble~ .<ne~eflektovanost- svest o svetu), zatim same sebe kao
o.~e k<?JI ImaJu problem da reše (refleksija), polazeći od ove reflek-
SIJe Im ćemo ~~misliti a~ciju, onakvu kakvu mi ,treba da sprave-
demo (refleksiJa), a zatim cemo ponovo sići u svet da akciju
(nereflektovanu) izvršimo, razmatrajući saino delatni predmet.
26
Najzad, sve nove teškoće, svi parcijalni neuspesi koji zahtevaju
jače prilagođavanje, vratiće nam se na reflektovanom planu.
~tuda jedno stalno prelaženje s jedne strane na drugu, koje bi
bilo konstitutivno za akciju.
Međutim, sigurno je da mi možemo razmišljati o našoj akciji.
Ali delovanje na svet najčešće se vrši a da subjekat ne napušta
n~reflektovani plan. U ovom trenutku, na primer, ja pišem -
ah nemam svest o pisanju. Reći će se da me je navika učinila
nesvesnim pokreta koje moja ruka čini pišući slova. To bi bilo
apsurdno. Možda ja imam naviku da pišem, ali nikako te reči
takvim redom. Trebalo bi se, opšte uzev, kloniti objašnjenja
navikom. U stvari, akt pisanja nije nimalo nesvestan, to je aktuel-
na struktura moje svesti. Jedino, on nije svestan samoga sebe.
Pisati, to znači aktivno shvatati reči, koje se rađaju pod mojim
perom. Ne u smislu u kome su te reči pisane mojom rukom: ja
se intuitivno plašim reči ukoliko one imaju strukturalno svojstvo
da proističu ex nihilo, i da svakako ne budu tvorci njih samih,
da budu pasivno stvorene. U trenutku u kojem upravo pišem
jednu, ja se izdvojeno ne spremam za svaku okomitu crtu koju
moja ruka formira: ja sam u specijalnom stanju pažnje, stvara-
lačke pažnje, očekujem da reč- koju znam unapred- obuhva-
ti ruku koja piše i crte koje ona trasira da bi se ostvarila. A iz-
vesno je da ja nisam svestan reči na isti način kao kada čitam
reči koje neka osoba piše, dok to gledam preko njenog ramena.
Ali to ne znači reći da sam ja svestan sebe kao onoga koji piše.
Suštinske razlike su ove: pre svega, moje intuitivno poimanje
onoga što piše moj sused je tipa »verovatna očiglednost«. Ja
shvatam reči koje njegova ruka trasira mnogo pre nego što ih
je do kraja napisala. Međutim, upravo u trenutku kada čitajući
»neza ...« intuitivno shvatim »nezavisno«, reč »nezavisno« biva
moguća stvarnost (na način stola ili stolice). Naprotiv, moje in-
tuitivno poimanje reči koje ja pišem daje mi ih kao izvesne. Radi
se o pomalo posebnoj izvesnosti: nije izvesno da će se reč »izves-
nost«, koju upravo pišem, pojaviti (mogu da budem pometen,
~a promenim mišljenje itd.), ali izvesno je, ukoliko se pojavi, da
ce se pojaviti kao takva. Tako akcija konstituiše sloj izvesnih
predmeta u verovatnom svetu. Recimo, na primer, da su oni ve-
rovatni kao buduća stvarna bića, ali da su izvesni kao moguć­
nosti sveta. Na drugom mestu, reči koje piše moj sused ne zahte-
vaju ništa, ja ih posmatram u njihovom poretku sukcesivnog
pojavljivanja, kao što sam gledao sto ili čiviluk. Reči koje ja
pišem naprotiv su zahtevi. To je upravo način na koji ih ja shva-
tam kroz moju stvaralačku aktivnost koja ih kao takve konsti-
tuiše: one se pojavljuju kao mogućnosti koje se moraju ostvariti:
27
Ali, ja ne moram da ih ostvarim. Ja se ovde nikako ne pojavljuje.
Ja samo osećam njihovo privlačenje. Ja objektivno osećam njihov
zahtev. Ja vidim da se one ostvaruju i u isto vreme traže da se
više ostvaruju. l ja sasvim lepo mogu da mislim reči koje nazna-
čuje moj sused kao da- od njega traže svoje ostvarivanje: ja ne
osećam taj zahtev. Zahtev reči koje ja pišem, naprotiv, direktno
je prisutan, težak i izražen. One vuku i vode moju ruku. Ali ne
poput malih živih đavolaka koji bi ga gurnuli i doveli do izvrše-
nja: one pasivno zahtevaju. Kada je reč o mojoj ruci, ja imam
svest o njoj, u smislu u kojem je živim direktno, kao oruđe kojim
se reči ostvaruju. To je predmet sveta, ali on je u isti mah prisutan
i doživljen. A evo kako sada oklevam: da li da napišem »dakle«
ili »sledstveno tome«? To nimalo ne uključuje povratak meni
samom. Jednostavno, mogućnosti »dakle« i »sledstveno tome«
pojavljuju se - kao potencijalnosti i dolaze u sukob. Kasnije
ćemo pokušati da detaljno opišemo svet koji dela. Ovde je jedino
važno da se pokaže da akcija kao spontana nereflektovana svest
konstituiše egzistencijalni određeni sloj u svetu i da nije potreb-
no biti svestan sebe kao delujućeg da bi se delalo - upravo na-
protiv. Jednom rečju, nereflektovano ponašanje nije nesvesno
ponašanje, ono je ne-tetski svesno samog sebe i njegov način da
bude tetski svesno sebe jeste da se transcendira i da shvati svet
kao svojstvo stvari. Tako se mogu razumeti svi zahtevi i sve ten-
zije sveta koji nas okružava, tako se može napraviti jedna »hodo-
loška«8 karta našeg umwelt-a*, karta koja varira prema našim
aktima i potrebama. Samo, u normalnoj i prilagođenoj akciji,
predmeti »koje treba ostvariti« javljaju se kao ostvarivi isključivo
određenim putevima. Sredstva se sama pojavljuju kao moguć­
nosti koje traže egzistenciju. To preuzimanje sredstva kao jedin-
stvenog mogućeg puta da bi se stiglo do cilja (ili ako ima n sred-
stava, kao jedinih mogućih n sredstava itd.) može se nazvati
pragmatističkom intuicijom determinizma sveta. Sa tog stano-
višta, svet koji nas okružuje - ono što Nemci nazivaju Umwelt
- svet naših želja, potreba i činova javlja se kao trag uskih i
~trogih puteva koji vode tom i tom određenom cilju, to jest pojavi
Jednog stvorenog • predmeta. Prirodno, tamo i ovamo, pomalo
svuda su zamke i zasede. Ovaj svet se može uporediti sa ravnim
platoom aparata za kockanje po kojem se kotrljaju kuglice: po-
stoje putevi naznačeni vrhom igle, i često su se, na njihovom ukršta-
ju, pojavile rupe. Potrebno je da kuglica pređe određeni put,
' Izraz Levinov.
* Umwelt na nemačkom znači »svet koji nas okružuje«, kako to i sam autor
. nešto dalje objašnjava. (Prim. prev.) . ·
28
obuhvatajući određena polja:. i ne up~dajući ':1 rupe ...Taj svet je
težak. Ovaj pojam teškoće mJe refleks1van poJam k?J~ b1 podr~­
zumevao odnos prema meni. On je o~?e, u ~vetu, to Je Jedno svoJ:
stvo sveta koji se javlja kao percepClJ~ (tacno. onako ka~ pu~~v1
prema potencijalnostima, one same, 1 zahteVI predi?e~a. _k?Jlge
koje treba pročitati, cipele koje treba ponov_o. pendzetlratl__t~d.),
to je noematski korelativ naše preduzete 1h samo zamiSIJene
aktivnosti. ·· T ·
Sada možemo da razumemo šta je to jedna emociJa. o .Je
jedna transformacija sveta. Kada tra~ir~~ putevi_ postanu suvls_e
teški, ili kada puta ni ne vidimo,- rm v1se ne_mozerr_w da bo~av~­
mo u jednom tako nužnom i teškom svetu. SVI puteVI ~u zakrcem,
a ipak treba delati. Onda mi pokušavamo da prol?eml?o svet, t,o
jest da živimo tako kao da od~o.si _s_tv~ri prema. nJlhov!m m~~uc­
nostima nisu regulisani determl?~stl~kni?- procesn~a, vec ~aglJO~.
Shvatimo da se ne radi o jednoJ 1gn: m1 smo u ~aJ svet pnb~dem,
i bacamo se u taj novi stav svom snagom koJom.. raspolaze~o.
Shvatimo isto tako da ovaj pokušaj kao takav mje•svestan, J~r
on bi onda bio predmet refleksije. On je pre sve~a obuhvatan~e
novih odnosa i ·novih zahteva. Jednostavno, ako Je obuh~atanJe
jednog predmeta nemoguće, ili pak povećava. nepod~~s1vu ?a~
petost, svest ga shvata ili pokušava. da ga shvati druga~lJe, to JeS _
ona se transformiše da bi preobraz1la predmet. P? sebi: ?va pr~
mena u pravcu svesti nema niče~ čudll:~g. Nalazi~? hllJad~ pr~­
mera sličnih transformacija u akt1vnost11 u percepciJI.. ~a pnme_ ,
tražiti jedno lice skriveno u jednom crtežu-pogađahc1 (»gde Je
cilj?«) znači da treba da se perceptivno ponašamo na ?ov nacm
pred tim crtežom, prema granama drveća, tel~grafsk1m _stuba-
vima, da se prema slici ponašamo ka~ p~ed puskom, to Je~t. da
oči krećemo kao da imamo pušku. Ah rm te.. pokr_et~ ne dmmo
za takve. Kroz njih se usmerava jedna in!enciJa koJa ih _tran_scen-
dira kojoj su oni »hyle«, i ona se upravlJa prema stabhma l stu-
bovima koji su shvaćeni kao »moguće mete«, - sve dok 5': per-
cepciJ·a odJ"ednom ne kristalizira i cilj ne pojavi. T~ko k_roz Jednu
.
promenu intencije, kao u jednoj · promem· I?onasanj
• a, rm obuhva-
v•
tamo novi predmet ili stari predmet - a~1 na nov nacm. Nema
potrebe da se prvo smešta!flo .~a re~eks!ynom. planu. Le_ge~d~
šara služi kao direktna motivaciJa. M1 traz1mo cllJ ne napu~taJ~Cl
nereflektivni plan. To će reći da se potencijaln~ me~.P?JaVlJU­
je - neodređeno lokalizirana u slici. Pro~enu .'ll:ten~l}e l pona-
šanja koje karakteriše emociju treba shvatl~l n~ 1st1 nacl~. Nemo-
gućnost da se problemu na~e re.~enje, objektiVno shvaceno kao
svojstvo sveta, služi kao motivaciJa za novu _nere~ektov~n':l svest
koja sada svet shvata drugačije, u novom v1du, l namece l novo
29
 ponašanje, - kroz koje je ovaj aspekt i obuhvaćen- i koji služi
kao »hxle« za n~wu intenciju. Međutim, emotivno ponašanje
ne odviJa se na Istom planu kao i druga ponašanja, ono nije
efektivno. Ono nema za cilj da stvarno deluje na predmet kao
takav posredovanjem posebnih sredstava. Ono hoće da se samo
pos~eti objektu, ne modifikujući ga u njegovoj stvarnoj strukturi,
· SV?J~tvu, egzistenciji, najmanjoj mogućoj prisutnosti (ili pak ve-
ĆOJ Itd.). Jednom rečju, u emociji telo upravljeno svešću menja
odno~ ~rema sv.et~, da bi. s_vet pr~menio svoja svojstva. Ako je
e~oCIJa Igra,. to Je Igra koJOJ veruJemo. Jednostavan primer uči­
mce da shvatimo ovu emotivnu strukturu: pružam ruku da uzmem
?rozd. Ne !llogu da ga dohvatim, on je van moga domašaja. Sle-
~em r~memma, spuštam ruku i mrmljam »suviše je zeleno grožđe«
1 udalJavam se. Svi ovi gestovi, reči, ponašanje, nikako se ne uzi-
maju sami po sebi. Radi se o jednoj maloj komediji koju igram
pod grozdom, da bih preko nje grozdu dao ovo svojstvo: >>suviše
zelen«, koje ~o7e da posluži kao zamena za ponašanje koje ne
mogu da odrz1m. Grozd se prvo predstavljao kao »treba da bude
uzabran«. Ali, ubrzo je to nužno svojstvo postalo neodrživo
pošto mogućnost ne može da se ostvari. Ova neizdrživa tenzij~
sa svoje strane postaje motiv da grozd dobije novi kvalitet »su-
~iše zele~« koji će rešiti konflikt i otkloniti napetost. Međutim,
Ja to. SVOJstvo ne mogu dati grožđu hemijskim putem, ne mogu
na nJega da delujem uobičajenim putevima. Zato ja tu kiselost
zelenog grožđa uzimam kroz ponašanje gađenja. Magično, ja
~rožđu pridajem svojstvo koje želim. Ovde je ta komedija polu-
Iskrena. Ali d~. je situacija neophodnija, ponašanje bi bilo ozbilj-
no: eto emoCIJe.
Uzmimo, na primer, pasivan strah. Vidim da se preda mnom
poja.vljuje besna životinja, noge mi klecaju, srce sve slabije kuca,
bledim, padam i gubim se. Ništa ne izgleda manje prilagođeno
no. ovo. pon~šanj~ koje me ostavlja bez odbrane pred opasnošću
koJa mi preti. A Ipak, to je ponašanje evazije. Ovde je nesvestica
~.točište. Ali, ne treba misliti da je to utočište za mene, da ja tra-
Zirn da se spasem, da više ne vidim besnu zver. Ja nisam izašao
iz nereflektiv~og plana: ali u nedostatku moći da izbegnem opas-
nos! normalmm putevima i determinističkim vezama, ja sam je
~eg1ra?· H te~ sam da je poništim. Neizbeživost opasnosti. postala
Je motiv. za Je.dnu uništavajuću intenciju koja je tražila magijsko
ponašanJe. I Ja sam je, u stvari, uništio onoliko koliko sam to
mo~~?· Tu su granice moje !fla~ijske radnje na svet: mogu da ga
pomstim kao predmet svesti, ah ne mogu to drugačije nego po-
30
ništavajući i svest 9 samu. Nikako ne treba pomisliti da je fizi?-
loško ponašanje pasivnog straha čisti nered. Ono predstavlJa
brzo ostvarenje telesnih uslova koji obično prate prelaz od bud-
nosti na san. . . •
Beg u aktivan strah pogrešno se smatra raciOn.almm ponasa-
njem. l,'u je vidljiv račun, pravo rečeno kratkovid, .nek.oga ko
između sebe i opasnosti hoće da postavi najveću m~gucu. d!s~ancu.
Ali to je pogrešno razumevanje ovakvo~ ponašanJa ~~Je b~ ta~?
bilo samo opreznost. Mi ne bežimo da b1smo se sklo ml~:. IDI bez.I-
mo zato što ne možemo da sebe poništimo u nesvest~c1. B~g Je
glumljeno padanje u nesvest, to je ma-?ijsko yonašanJe koJe se
sastoji u negiranju opasnog predmeta cehm_~~sim telom, preo~r~~
ČUĆi vektorsku Strukturu prostora U kome ZIV!IDO, brzo ~tvaraJUCI
potencijalni smer sa druge strane. To je .način~~. se ovaJ predmet
zaboravi, negira. Na isti način se boksen novaJliJe ?ac~JU ~a pr?-
tivnika zatvorenih očiju: hoće da poreknu postoJa~Je nJe~ov~h
udaraca. Oni zaboravljaju da ihopaze i time simboh~no ukidaJU
njihovu efikasnost. Tako nam se javlj~. istinski s_m,~ao straha:
to je svest koja želi da negira, kroz magiJSko I?.onasa~?-Je, p~ed'?~~
spoljašnjeg sveta; ona će ići sve do svoga pomstavanJa, ukidaJUCI
sa sobom i sam predmet. ov v v' •v•' .
Zna se da se pasivna tuga karakt~nse utu~enoscu: m!Slcn~
opuštanje, bledoća, hlađenje ekstr~m1teta; ~k;!vamo se u n:k1
ćošak, ostajući na stolici nepo kret~!, pokaZUJUCI pred svetom sto
je manje moguće znakova. Više vohmo senk~ neg? p~nu svetlo~t~
tišinu nego buku, samoću sobe nego '?nostvo Javmh n:testa Ih
ulice: »da bi ostali sami, kaže se, sa SVOJim bolom«. To m u ko~
slučaju nije tačno; izgleda, u stvari,. da je t? znak dobrog. vaspi-
tanja - duboko razmišljati o svom Jad~. Ah ~osta SP r:!~ slu:a-
jevi gde se bol odista neguje. Razl?g Je ~~svim drugaciJI: posto
je jedan od uobičajenih uslova nase akciJe nestao, svet od .~as
zahteva da u njemu i na njega delujemo. bez ~oga uslova. Vec1.n~
mogućnosti koje ga nastanjuju (radoVI koJe •.treba n~prav1tl,
ljudi koje treba videti, radnje svakodnevnog zivota koJe treba
obavljati) ostale su iste. Jedino su s~ sredstva da se OJ?-~ ostvar~,
putevi koji prosecaju naš »hodološk~ pr~~tor« promem~I. N~ P.n-
mer, ako sam finansijski propao, Ja v1s_e ne rasl?olaze~ Istim
sredstvima (oduzet auto itd.). Treba da Ih zamem~ n?vi~ po-
srednicima (ići ću autobusom itd.); to je upravo on_o sto _Ja m~ako
ne želim. Tuga teži ukidanju obaveze da se potra~e .o~ novi !'~~
tevi da se struktura sveta transformiše, zamenJUJUCI sadasnJI
'
9 U najmanju ruku, modifikujući je: padanje u nesvest je ponašanje sna, to jest
»nerealizirajuće«.
31

sastav syeta potpuno nezainteresovanom strukturom. Sve u sve-
mu, radi se o t.ome da se od sveta napravi jedna afektivno neutral-
na realnost, s.Jstem potpuno afektivno uravnotežen, da se oslo-
bode pr~dmetJ sa ~nažnim afektivnim nabojem, da se svi dovedu
do ~fekt!vn~ ~ule 1. da se oni samim time preuzmu kao parcijalno
ekvivalent~.~ .1 uz~Jamno razmenjivi. Drugačije rečeno, u nedo-
statku moa 1 y_olJe.?a se izvrše radnje koje smo planirali, činimo
!ako da svet y1se msta od nas ne traži. Radi ovoga, mi samo mo-
zemo da del uJemo na nas same, da »budemo budni«- a noema t-
ski ~orelativ ovog ponašanje je ono što ćemo nazvati Morne:
svet Je sumoran (morne-prim. prev.), to jest- ravnodušne struk-
ture. Pri ~om, mi. zauzimamo P?Vučen stav, mi se »krijemo«.
Noema t ski korelat!v takvog stava Je Sklonište. Sav svet je sumoran
upravo zato što hoćemo da se zaštitimo od njegove bezmerne i
zastrašujuće monotonije i što stvaramo sebi mesto u »ćošku«.
To je jedina di~erencijacija ll: totalnoj monotoniji sveta: jedan zid,
malo t~me koJa rastvara nJegovu sumornu beskrajnost.
_ Akt!v':la tl!ga može imati mnogo oblika. Ali onaj koji navodi
Za~e (psih?tlčna osoba koja dobija nervnu krizu pošto neće da
se Ispoved!). može se ok~rakterisati kao neprihvatanje. Radi se
pre svega o Jednom negativnom ponašanju koje hoće da porekne
u~gentn?st određen~h problema i da ih zameni drugima. Boles-
mca h~~ da ~an~ Z~nea. To _znači da ona hoće da njegov stav
nestri?lJiyog ocek1yanJa zamem stavom osećajne uslužnosti. Ona
to h~c~•. l upotrebljava svoje telo da bi do toga došlo. U isto vreme,
gu~aJUCI se~e l! stanje u kojem je ispovest nemoguća, ona odba-
CUJe akt k~JI b1 trebalo da učini izvan svoga dometa. Sada kada je
uzb.uđena 1 grca od suza, oduzeta joj je svaka mogućnost da go-
von .•.O~de, ~akle, ~~gućnost nije ukinuta, a ispovest ostaje »da
s~. ucm1«. Ah ona Je Izmakla van bolesničinog dometa, nju ona
Vl~~ ~e može h teti da učini, već samo da poželi da je jednoga dana
UCI~l. Ta~o se .?oles';lik oslobodio mučnog osećanja da je akt bio
u nJeg_ovoJ mocz, on Je slobodan da ga učini ili ne učini. Ovde je
emocw~alna . kriza napuštanje odgovornosti. Postoji magično
preuvehcava~Je svet.skih teškoća. Svet čuva svoju odvojenu
struktur~, ah se JaVlJa ~ao n~pravedan i neprijateljski, pošto od
nas. suvzse ~~htev~, to Jest VIŠe nego što mu je ljudski moguće
dati. E.I_UOC!Ja a.~tlvne tuge u ovom slučaju je, dakle, magična
komediJa nemoc1; bolesnik liči na one kućne sluge koji se, pošto
su .kod gazde uveli lopove, daju vezati, da bi se dobro videlo da
om ovu krađu nisu mogli da spreče. Samo ovde se sam bolesnik
vezuje sa hiljadu čvrstih veza. Reći će se 'možda da ovo mučno
osećanje slobode kojeg on hoće da se oslobodi mora biti reflek-
sivne prirode. Ali, mi u to nikako ne verujemo, i dovoljno je sebe
32
posmatrati da se u to uverimo: predmet je onaj koji se javlja kao
da treba da bude slobodno stvoren, ispovest se javlja kao ona koja
mora i može da se učini u isti mah. Prirodno, postoje i druge funk-
cije, i drugi oblici aktivne tuge. Nećemo insistirati na srdžbi, o
kojoj smo toliko govorili, i koja je možda među svim emocijama
ona čija je funkcionalna uloga najočiglednija. Ali, šta reći o ra-
dosti? Da li ona ulazi u naš opis. Na prvi pogled ne izgleda tako,
pošto radosni subjekat ne treba da se brani od jedne opasnosti,
od smanjujuće opasnosti. Ali, prvenstveno bi trebalo razlikovati
radost-osećanje, koje predstavlja ravnotežu, prilagođeno stanje,
i radost-emociju. A ova se, ako je pažljivo posmatramo, karak~
teriše izvesnom nestrpljivošću. Pod ovim treba podrazumevati
da se radosni subjekat ponaša upravo kao nestrpljiv čovek. N_e
drži ga mesto, pravi hiljadu planova, nagoveštava stavove koJe
odmah zatim napušta itd. To je, u stvari, stoga što je njegova
radost bila izazvana pojavom predmeta njegovih želja. Najav-
ljuje mu se da je dobio značajnu sumu novca, ili pak da će ponovo
videti nekoga koga voli i koga odavno nije video. Ali iako je
ovaj predmet »neizostavan«, on još nije tu, on mu još uvek 1~e
pripada. Izvesno trajanje razdvaja ga od predmeta._A -~ak_ako__Je
iovde, ako se toliko željeni prijatefj pojavljuje na peronu ž~lez­
ničke stanice, to je još uvek predmet koji se postepeno predaje, a
zadovoljstv0 što ga ponovo vidimo uskoro će otupiti: nikada neće­
mo postići da ga držimo tu, pred nama, kao naše apsolutno vlas-
ništvo i da ga odjednom obuhvatimo kao totalitet (nikada takođe
nećemo odjednom ostvariti ni naše novo bogatstvo, kao mo-
mentalni totalitet. Ono će se isporučiti kroz hiljadu detalja i,
·da tako kažemo »abschattungen«)*. Radost je magično pona-
šanje koje teži d~ vračanjem ostvari posedovanje predmeta koji
želimo, kao momentalnog totaliteta. Ovo ponašanje prati ~zves­
nost da će posedovanje biti ranije ili kasnije ost~aren~, ah on?
hoće da ovo posedovanje anticipira. Razne aktivnosti radosti,
kao što je veća mišićna napetost, laka vazo-dilatacija, oživljene
su i transcendirane preko jedne intencije koja kroz njih _gleda___ _
svet. Svet izgleda lak, predmet naših želja izgleda blizak i jedno-
stavan za posedovanje. Svaki gest je sve bliži pristanak. lgra.ti, - - -
pevati radost, predstavlja simbolički približna ponašanja,. baJa-
nja. Kroz njih predmet- koji bi se realno mogao posedovatl samo
opreznim i uprkos svemu teškim ponašanjima - dobija se od-
jednom i simbolički. Tako, na primer, čovek kome je neka žena
rekla da ga voli, može da počne da peva i igra. Cineći to, o~
napušta oprezno i teško ponašanje kojeg je morao da se drži
* Obrisi -- na nemačkom (Prim. prev.)
33
 ~_bi tu lju~mv zas~užio i uv~ćao, da bi je ostvario lagano i kroz
~tlJad~ mahh ?etalJa (osm~s1, male pažnje itd.). On se čak okreće
1 <;>d ze~e ko~a pr~dstavlJa, kao živa stvarnost, upravo stožer
svih, ov1h .?ehk~tn_ih ponašanja. On sebi daje odmor: kasnije,
?na: se _?Jih drzati. Za trenutak, on predmet poseduje magijom,
Igra 1zrazava ovo posedovanje. ·
Pri_ s\lem tom, mi se neće~o zadovol~iti sa ovih nekoliko pri-
medb_I: On~ s~ ~~m omoguctle da ocemmo funkcionalnu ulogu
emociJe, ah IDI JOS u:vek ~e znamo mnogo o njenoj prirodi.
Prvo treba da pnmetimo da su ovih nekoliko primera koje
smo ~~ravo naveh d~leko od toga da_ iscrpe različitost emocija.
Ima JOS m_nogo drugih strahova, drug1h tuga. Mi samo tvrdimo
da sve zaJedno kon~tit~išu magični svet upotrebljavajući naše
telo k_ao sreds~vo v:acanJa. U svakom slučaju, problem je različit.
Da ?1. se _osettlo nJegovo značenje i svrha, trebalo bi upoznati i
an~hz1r~tl svaku posebnu _situaciju. Opšte uzev, ne postoje četiri
velika tipa emociJa. Ima ih mnogo više i bilo bi vrlo korisno i
plodno klasi~kovati ih. Na·primer, ako se strah stidljivka odjed-
nom p~ome':_l u bes. (pro~~na n:_otiviranog ponašanja kroz pro-
me~u SituaCIJe), _ovaJ bes mJe srdzba banalnog tipa: to je prevazi-
dem strah. To mkako ne znači da bi on na neki način bio svodiv
na stra~. Jednostavno, on zadržava prethodni strah i čini da on
uđe u ~Jegovu sopstvenu strukturu. Ali, to je tako samo kada smo
uvere~! u funkciOnalnu strukturu emocije, kada uspevamo da
shvatimo besk_on~č~u _različ!tost emocionalnih svesti. S druge
strane, treb~ l':SIS~Iratl na ..Jednoj kapitalnoj činjenici: čista i
pr~sta pona_sanla msu e~_OC!Ja, kao što nisu ni čista i prosta svest
o. tun po~a~anJima. ~a J~ ..t? tako, finalistički karakter emocije
b1 u stvan b10_ f!lnogo JaSmJI 1, s druge strane, svest bi ga se mogla
lako _osl?boditi. Uostalom, ima lažnih emocija koje su samo
po~asanJa. ~.ko ~obij~J?l poklon koji me samo upola interesuje,
moze se desiti da IspolJun intenzivnu radost da udaram rukama
~ka.~em i ig;am. Ipak ~ se ·_raditi o komediji. Malo ću se opustiti
~ ~Ice ne~ac~10 _rea da J~ .m~an; r~dostan. _Ipak, moja radost nije
!Stl_nska, Ja cu Je. napustih, Ja cu Je odbaciti od sebe čim moj po-
\ setilac ode. To Je upravo ono što ćemo se složiti da nazovemo
laž':o:n r~došću, podsećajući nas da lažnost nije logična karak-
/ ter~~tlka 1zvesn!h tvrdnji, već egzistencijalno svojstvo. Na isti
nacm mogu da Imam l~z~e strahove, lažne tuge. Ova lažna stanja
se uprk?s sve~u razlikuju _od glumačkih. Glumac igra radost,
tugu,, ~h ?n nye rad<?stan m tužan, pošto se njegova ponašanja
obra:aJU Jedn~m ~ktiynom_~:vetu. On~ igra ponašanje, ali on se ne
p~n~sa. Poll:~sanJ~ msu mc1m podrzana u raznim slučajevima
· laznih emoCIJa koJe sam upravo naveo - ona postoje sama, i
34
dobrovoljna su. Ali, situacija je istinita i :Oi s_matramo da .~na
zahteva ova ponašanja. Kroz ova ponašanJa m1 ta~ođe m~g1cn~
namećemo određene kvalitete istinskim predmetima. Ah, OVI
kvaliteti su lažni.
Time ne treba misliti da su oni imaginarni, niti pak da oni
kasnije obavezno treba da se ponište. Njihova l~ž.nost proisti~e
iz jedne suštinske slabosti koja se ?d~je za nastl~~- OdobrenJe
predmeta koje mi je upravo dato egzistira mno~o VIS~ kao za~:ev
nego kao realnost; postoji jedna vr~ta paraz1ts!.e. 1 podamcke
realnosti koju veoma dobro osećam, 1 znam da cimm da se ona
na predmetu pojavi kao način fasciniranja; čim prestanem sa
svojim bajanjima - ona nestane. . ,
Istinska emocija je nešto sasvim drugo: ona Je pr_ace~a yerom.
Kvaliteti nametnuti predmetu shvaćeni su kao Istmski. ~ta za-
pravo pod ovim treba podrazumevati? Otpri! ik~ ovo: da Je. emo-
cija potčinjena. Ona po svojoj volji ne može ~ toga ~a Izađe,
u sebi se iscrpljuje, i mi to ne možemo da sprec1mo. Os1m _toga,
ponašanja svedena na sama sebe samo šematski ocrtavaJu.. n~
predmetu emocionalni kvalitet koji mu poveravamo. Beg ~OJI b1
bio prosta trka ne bi ~io dovoljan da se predmet. zasnuJe ~ao
strašan. lli bi mu ovaj beg radije dao formal~o svojstvo .s.trasm;,
ali ne i materiju ovog kvaliteta. Da bismo od1_sta zahv~ttl1 stras-
no, nije potrebno samo ga igrati - potrebno Je ~a SVOJOm erno~
cijom budemo opčinjeni, savladam; potrebno Je da . for~_?~lm
okvir ponašanja bude opčinjen nečim neprozi:~im 1 . tes~1~,
što mu služi kao materija. Ovde shvatamo ul<?~ c1sto fizwloski~
fenomena: oni predstavljaju ozbiljnost emociJe, _to _su fenom~m
verovanja. Oni svakako ne treba da_ ~u~u odvoJem od__ ponasa-
nja: pre svega, oni sa njima predstavlJaJU Izvesnu analogiJU. Sf!1a-
njeni pritisak u strahu ili tuzi, skupl)~nj~ k~vnih sudov~, r_espir~­
torne smetnje, dosta dobro simbollZI:aJ~ Jedno po~asanJe koJ.e
hoće da negira svet, ili da ga oslobodi nJegove afektiVne mogu-:;:
nosti negirajući sebe. Nemoguće je zatim da se tačno. obelez~
granica između čistih tegoba i ponašanja. Sa ponašanJem om
najzad ulaze u sintetičku totalnu formu i ne mogu se za ~eb~ I?ro-
učavati: greška periferičke teorije je upr~v.o u tome _da _ih Je r~o­
lovano razmatrala. A oni ipak nisu svod1v1 na ponasanJa: moz~­
mo prestati da bežimo, ali ne i da drhtimo. Sn~žn~ !laporom ~a
mogu da se dignem sa stolice, da _odvratim. svo~e miSI_I od nesrece
koja me satire i da počnem da rad1m: ruke ce m1 ostah hla~ne kao
Jed. Dakle treba shvatiti da se emocija jednostavno ne Igra, to
nije čisto ponašanje; to je ponašanje jednog tel': k~je je u ~dr~­
đenom stanju: samo stanje ne bi izazv~lo p~na~anJe, ponasanje
bez stanja je komedija; međutim, emociJa se JaVlJa u uzbuđenom
35
telu koje održava izvesno ponašanje. Uzbuđenje može da nadživi
p~mašanje, ali ponašanje konstituiše formu i značenje uzbuđe­
nJa. S druge strane, bez ovog uzbuđenja ponašanje bi bilo čisto
značenj~ •. afektivna šema. Radi se o jednoj sintetičkoj formi:
treba bih uzbuđen, da bi se verovalo u magična ponašanja.
Da bi se pol~~eći od svesti jasno razumeo emocionalni proces,
treba se podsetiti ovog dvostrukog karaktera te\a, koje je s jedne
stran~ predmet u svetu, a s druge strane neposredno življenje
svesti. Otud možemo da shvatimo suštinsko: emocija je fenomen
verovanja. Svest se ne ograničava na to da na svet koji je okružuje
projicira afektivna značenja: ona živi novi svet koji je upravo
konstituisala. Ona ga živi neposredno, interesuje se za njega, ona
trpi svojstva koja su ponašanja propustila. To znači da kada su
svi putevi zakrčeni, svest direktno ulazi u magični svet emocije,
ona se tu cela strmoglavljuje, degradirajući se; ona je nova svest
suočena sa novim svetom, i ona ga kostituiše onim što je u njoj
samoj najintimnije, sa tim prisustvom u sebi samoj, bez distance,
sa svog stanovišta prema svetu. Svest koja se uzbuđuje dosta
pods~ća na svest koja pada u san. I ova i ona baca se u jedan novi
svet 1 preobražava svoje telo kao sintetički fenomen - tako da
može da živi i da oseća novi svet kroz njega. Drugačije rečeno,
svest menja telo, ili, još bolje, telo - kao stanovište o univerzu-
:nu. neposredt;o inhere~tno svesti - postavlja se na nivo pana-
sanJa. Eto zasto su fiziOloške smetnje u osnovi veoma banalnih
muka:_ one li~ na sm~tnje od groznice, angine grla, veštačku pre-
nadrazenost Itd. One Jednostavno predstavljaju potpun i vulgaran
poremećaj tela kao takvog Gedino će ponašanje odlučiti da li je
poremećaj u pravcu »smanjenja života« ili »povećanja«). U sa-
mom sebi ovaj poremećaj nije ništa, jer on predstavlja samo
zatamnjenje stanovišta svesti na stvari utoliko ukoliko svest
ostvari i spontano živi ovu nejasnost. Prirodno, ovu nejasnoću
treba shvatiti kao sintetički fenomen, bez delova. Ali kao što je
s dr~ge st~ane t.elo stvar među stvarima, naučna analiza bi mogla
razlikovati u biOloškom telu, u telu-stvari, lokalizovane smetnje
ovog ili onog organa.
Na taj način, emocija je spontana i doživljena degradacija
svesti suočene sa svetom. Ono što na određen način ona ne može
da podnese, - pokušava da shvati na drugi način, uspavljujući
se, približavajući se svesti spavanja, sna ili histerije. A poremećaj
tela nije ništa drugo do življena vera svesti, ukoliko je viđena
sa spoljašnje strane. Jedino treba pribeležiti:
.. l - Da .syest nema tetsku svest sebe kao degradirajuće, da
bi Izbegla pnhsak sveta: ona samo ima pozicionalnu svest degra-
dacije sveta, koja protiče na magičnom nivou. Dakle, ona je
36
ne-tetska svest sebe. U toj meri, i samo u toj meri može se reći da
jedna emocija nije iskrena. Nema, dakle, ničeg čudnog u tome
što finalnost emocije nije postavljena aktom svesti u srcu same
emocije. Ova finalnost ipak nije nesvesna: ona se crpe u kon-
stituciji predmeta.
2 - Da je svest žrtva sopstvene zamke. Upravo zato što ona
živi novo viđenje sveta verujući u njega, ona je uhvaćena u vlastitu
veru, baš kao u san, histeriju. Svest o emociji je zatvorena, ali
pod tim ne treba podrazumevati da bilo koje· spoljno postojeće
može da je podjarmi. Ona je zatvorena u sebe u tom smislu da
ovim verovanjem ne vlada, da se trudi da živi, i upravo zato što
ona to verovanje živi - udubljuje se u to da ga živi. Spontanost
svesti ne treba zamišljati tako kao da je ona u svakom trenutku
spremna da nešto negira, i to baš onda kada je ona nešto po-
stavila. Takva bi spontanost bila protivrečna. Svest se kroz
suštinu transcendira: njoj je, dakle, nemoguće da se povuče u
sebe, da bi se posumnjalo da je ona napolju, u predmetu. Ona se
samo na svetu poznaje. A sumnja po svojoj prirodi može samo da
bude konstitucija jednog egzistencijalnog kvaliteta predmeta:
sumnjivo, ili refleksivna aktivnost redukcije, to je ono svojstveno
novoj svesti usmerenoj na pozicionalnu svest. _I kako svest živi
magični svet u koji se bacila, ona teži da nastavi ovaj svet u kome
je zatočena: emocija nastoji da se nastavi. U tom smislu se može
reći da je ona potčinjena: svest se uzbuđuje nad svojom emoci-
jom, ona preteruje. Što se više beži, više se plaši. Magični svet se
ocrtava, dobija oblik, zatim se sužava nad svetom i steže ga:
ona ne može hteti da mu izbegne, ona može tražiti da pobegne
od magičnog predmeta, ali - njemu pobeći, to znači dati mu još
snažniju magičku realnost. A i ovo svojstvo zatvorenosti svest
ne ostvaruje u samoj sebi - ona ga oseća na predmetima, oni su
zatvarajući, podjarmljujući, oni su se dočepali svesti. Oslobođe­
nje treba da dođe iz jedne pročišćavajuće refleksije ili iz totalnog
nestajanja uzbuđujuće situacije.
Ipak, emocija ne bi bila tako upijajuća da nije na predmetu
uhvatila samo tačan drugi deo onoga što je ona noetički (na pri-
mer, baš u ovom času, pod ovim osvetljenjem, u ovim okolnostima,
ovaj čovek je užasavajući). Konstitutivno u emociji je to što ona
u predmetu shvata nešto što je beskrajno prevazilazi. U stvari,
postoji jedan svet emoćije. Sve emocije imaju to zajedničko da
čine da se jedan svet pojavi, surov, strašan, sumoran, radostan
itd., ali u kojem je odnos stvari prema svesti uvek i isključivo ma-
gičan. O svetu emocije treba govoriti tako kao što se govori o
svetu sna ili svetovima ludosti. Svet, to su individualne sinteze
koje među sobom održavaju odnose i poseduju svojstva. Među-
37
 tim, svako svojstvo je povereno predmetu samo prelaskom na
beskonačno. Na primer, ovo sivo predstavlja jedinstvo beskonač­
nosti stvarnih i mogućih abschattungen, od kojih su neki sivo-ze-
leni, sivi viđeni pod izvesnom svetlošću, crni itd. Isto tako ona
svojstva koja emocija daje predmetu i svetu, ona ih daje ad ~eter­
num. Svakako, ako ja neki predmet odjednom osetim kao užasan
ja eksplicitno ne tvrdim da će on ostati užasan za večnost. Ali i com. Niti čak traženjem bega. Ipak, ako o tome dobro r~zm1shm<;>,
sa~a potvrda užasnog kao supstancijalnog svojstva već je po
sebi prelaz ka beskonačnom. Sada je užasno u stvari, u srcu stva-
ri, to je njeno afektivno tkivo, ono je toj stvari konstituens. Tako
nam ~e kroz emociju pojavljuje uništavajuće i definitivno svojstvo
stvan. I tu se upravo naša emocija prevazilazi i održava. Užasno
nije samo aktuelno stanje stvari, ono preti budućnosti ono se
prostire na celu budućnost i zatamnjuje je, ono je otkriće 'o smislu
sve~a. »Užasno«- to zapravo znači da je užasno supstancijalno
svojstvo, da u svetu ima užasnog. Tako se u svakoj emociji mno-
štvo afektivnih prenapetosti upravlja prema budućnosti, da bi
emocionalno konstituisala na videlu. Mi emotivno živimo jedno
svojstvo koje nas prožima, od kojeg patimo, i koje nas prevazilazi
sa svake strane. Odjednom, emocija je istrgnuta iz same sebe,
ona se transcendira, ona nije banalna epizoda našeg svakodnev-
nog života, ona je intuicija apsolutnog.
To objašnjava fine emocije. U ovima, kroz samo naslućeno
ponaš_anje, kroz laganu oscilaciju našeg fizičkog stanja, - mi
p~euz1mamo_ objektivno svojstvo predmeta. Fina emocija nije
~Imalo z~~rmuta za lako nesviđanje, izvedeno divljenje, izvešta-
cenu ozbilJnost: to nesviđanje, divljenje, ozbiljnost, viđeni su
kn;>z koprenu .. To je nejasna intuicija koja se kao takva i odaje.
Ah, predmet Je tu, on čeka i, možda sutra, koprena će se dići
i mi ćemo ga videti u punoj svetlosti. Na taj način ne moramo s~
mnogo brinuti ako pod tim podrazumevamo poremećaje tela i
ponašanja, i pri tom kroz laku depresiju prihvatimo naš celo-
~upni život kao sumoran. Sumornost je totalna, mi to znamo, ona
Je d~boko, m~da je mi danas samo naslućujemo. U ovom slučaju,
kao 1 ? m_nogim sličn~m, e~ocija se predstavlja kao mnogo jača
nego sto Je ona to u stvan, pošto mi, uprkos svemu, kroz nju
osećamo duboku sumornost. Fine emocije se, prirodno, radikalno
razlikuju od slabih emocija, koje su obuhvaćene jednim lakim
afektivnim karakterom stvari. Intencija je ono što razlikuje finu
i slabu emociju, jer ponašanje i somatsko stanje mogu da se iden-
tifikuju u jednom i drugom slučaju. Ali ona intencija je, sa svoje
strane, motivirana situacijom.
Ova teorija emocije ne objašnjava neke nagle reakcije užasa
i obožavanja koje nas ponekad zahvataju pred predmetima koji
38
su se odjednom pojavili. Na primer, jedno lice koje ~e krevelji
odjednom se javlja priljubljeno za staklo prozor~; ?seca~ kako
me obuzima užas. Ovde, očigledno, nema ponasanJa koje treba
održavati i čini se da emocija nema nikakvu svrhu. U ostalom,
opšte uze'v, zahvatanje užasnog nad situacijama_ i st~~rima im.a
nečeg neposrednog i obično nije praćeno bežanJem Ih n~sv.esti­
radi se o fenomenima vrlo posebnim ali vrlo podložm.m da pn-
hvate objašnjenje koje se okru7ava idejama što sm<;> Ih upravo
izložili. Videli smo da se u emociji svest degradira 1 nagi~ pre-
obražava određeni svet u kome živimo u magični svet. Ah, po-
stoji i nešto recipročno - to je sam ovaj svet koji se. poneka?
otkriva svesti kao magičan, umesto što smo ga očekivah determi-
nisanog. U stvari, ne treba verovati da je magično efeJ?eran kv~­
litet koji stavljamo u svet prema vlastitim raspoloženJim~. Eg~I~
stencijalna struktura sveta je magična. Ovde se nećemo dalJe baviti
ovim predmetom, koji ćemo na drugom mestu razmotriti. Ipak,
možemo već odsad primetiti da kategorija »magično« vlada
interpsihičkim odnosima ljudi u društvu, i, preciznije :ečeno,
našom percepcijom drugoga. Magično je »d~h š.to bludi .među
stvarima« kao što kaže Alen (Alain), to jest 1racwnalna smteza
spontano~ti i pasivnosti. To je inertna aktivnost, pasivi~ir~na
svest. Međutim, upravo u ovom obliku javlja nam se drugi, ~-~o
ne zbog naše pozicije u odnosu na njega, niti zbog ~~ekta nas1h
strasti, već nužnošću suštine. U stvari, svest može biti transcen-
dentni predmet samo ako podnosi modifikaciju pasivnosti. Ta~o
smisao jednog lica potiče pre svega iz svesti (ne kao znak ~vesti),
ali iz svesti uznemirene, oslabljene, koja je upravo pasiv?ost.
Kasnije ćemo se vratiti na ove primedbe i nadamo se da cemo
uspeti da pokažemo da se one nameću duhu. Tako je čove~. uvek
za čoveka vrač, a društveni svet je pre svega ~ag1ča~. NIJ_e ne-
moguće zauzeti deterministički stav prema mterps1holoskom
svetu, niti o ovom magičnom svetu konstr?isati racion~lne nad-
gradnje. Ali, ovoga puta, one su efemerne 1 neu~avno~eze~e, o~e
se ruše kaga je magični aspekt lica, gestova,. ljuds~ih SituaCIJa
suviše jak. Sta se, dakle, dešava kada nadgradnJe, precizno stvo~e­
ne razumom, propadaju i čovek se iznenada nađe uto~?o u Iz-
vornu ma giju? Lako je to pogoditi: svest shvata magi.~no kao
magično, ona ga kao takvo snažno dož~vljava .. ~ategonJ:. »?vo-
ličnog«, »uznemirujućeg« itd. označavaJU ~~g1cn~ kao ZIVIJeno
svešću, kao ono koje traži od svesti da ga ŽIVI. Brzi prelaz sa ra-
cionalnog prihvatanja sveta na jedno poimanje ist<?g sve!a kao
magičnog- ako je motivirano samim predme~om 1 ~ko Je r.ra-
ćeno neprijatnim elementom- to je užas: ako Je praceno pnJat-
39

ll
nim elementom, to bi bilo obožavanje (mi navodimo ova dva
pri~era, a ~ma, priro?no, još .!?nogo drugih slučajeva). Na taj
nacm postoJe dva obhka emociJe, shodno tome da mi konstitui-
šemo ma giju sveta da bismo zamenili jednu determinističku aktiv-
nost koja ne može da se ostvari, ili se svet kao magija sam izne-
nadno oko nas otkriva. U strahu, na primer, mi odjednom ose-
timo preokretanje determinističkih barijera: to lice koje se pojav-
ljuje iza stakla,- mi ga ne uzimamo prvo kao da pripada nekom
čoveku koji treba da otvori vrata i uđe, i da napravi trideset ko-
raka da bi stigao do nas. Međutim, ono se naprotiv odaje, pasiv-
no kao što je, kao delujuće na distanci. Kroz staklo, ono je u
neposrednoj vezi sa našim telom, mi živimo i podnosimo njegovo
značenje i konstituišemo ga našim sopstvenim mesom - ali u
isto vreme i ono se nameće, negira razdaljinu i ulazi u nas. Svest
utonula u ovaj magični svet uvlači i telo u njega, ukoliko je telo
verovanje. Ona to veruje. Ponašanja koja daju smisao emociji
nisu više naša: izraz lica, pokreti tela drugoga formiraju sintetič­
ku celinu sa poremećajem našeg organizma. Mi, dakle, ovde
ponovo nalazimo iste elemente i strukture kao što su one koje
smo maločas opisali. Jednostavno, prva magija i značenje emocije
dolaze iz sveta, ne iz nas. Prirodno je da magija kao stvarni kva-
litet sveta nije striktno vezana za ljudsko. Ona se prostire po
stvarima, ukoliko se one odaju kao ljudske (uznemirujući smisao
pejzaža, određenih predmeta, sobe koja čuva tragove misterioz-
nog posetioca) ili ako nose oznaku psihičkog. Isto je tako prirod-
no da ova distinkcija između dva velika tipa emocija ne bude
apsolutno rigorozna: česta je mešavina ova dva tipa, i većina
emocija su nečiste. Na taj način svest, ostvarujući kroz spontanu
svrhovitost magični aspekt sveta, može da stvori priliku da se
ispolji kao magični realni kvalitet. I, obratno, ako se svest odaje
kao magična na ovaj ili onaj način, moguće je da svest precizira
i završi ustrojstvo ove magije, svuda je rasprostre, ili, naprotiv,
sakupi je i učvrsti na jednom-jedinom predmetu.
Treba na svaki način zabeležiti da emocija nije slučajna modi-
fikacija subjekta koji bi inače bio utopljen u nepromenjeni svet. ·
Lako je videti da svako emocionalno preuzimanje jednog zastra-
šujućeg, nadražujućeg, rastužujućeg itd. predmeta može da se
obavi samo na osnovu totalne izmene sveta. U stvari, da bi se
jedan predmet pojavio kao opasan, potrebno je da se on ostvari
kao neposredno i magično prisustvo pred svešću. Potrebno je,
na primer, da ovo lice što se pojavljuje na deset metara od mene,
iza prozora, bude doživljeno kao neposredno prisutno za mene u
svom progonu. Ali, ovo je moguće samo u aktu svesti koji ruši
sve strukture sveta što mogu da odgurnu magično i da događaj
40
r s n 'j T
svedu na prave razmere. Treba, na primer, prvo uništiti prozor
kao »predmet koji prvo treba razbiti«, deset metara kao »distancu
koju pre svega treba preći«. To nikako ne znači da svest u svom
strahu približi lice u smislu da smanji distancu ovog lica prema
mom telu. Svesti distancu, to još uvek znači misliti prema distanci.
Isto tako, uplašeni subjekat može misliti o prozoru: »može se
lako razbiti, može se sa spoljašnje strane otvoriti«, - to su samo
racionalne interpretacije koje on za svoj strah predlaže. Prozor
i distanca su u stvari obuhvaćeni »u isto vreme« u aktu kojim
svest oseća lice iza prozora. Ali u samom ovom aktu obuhvatanja
one su lišene svoga svojstva nužnih pomagala. Obuhvaćene su
drugačije. Distanca se više ne oseća kao distanca, pošto se ona
više ne oseća kao »ono što prvo treba preći«. Shvaćena je kao
jedinstven osnov strašnog. Prozor se više ne shvata kao »ono što
pre svega treba da bude otvoreno«. On se shvata kao okvir užasnog
lica. A, opšte uzev, oblasti se oko mene organizuju »polazeći od
kojih« se užasno najavljuje. Jer, užasno nije moguće u determini-
stičkom svetu pomagala. Užasno se može pojaviti na svetu samo
tako da ~u njegovi postojeći magični u prirodi i da moguće molbe
protiv postojećih budu magične. To dosta dobro pokazuje svet
snova - gde vrata, brave, zidovi, oružje nisu sredstva protiv
progona lopova ili divlje životinje, pošto su obuhvaćena jedin-
stvenim aktom užasa. I kako akt koji ih obezoružava jeste isti
kao i onaj koji ih stvara, vidimo da ubice prelaze ove zidove i
vrata, uzalud pritiskujemo oroz svoga revolvera, on ne pali.
Jednom rečju, shvatiti bilo koji predmet kao užasavajući, znači
shvatiti ga na osnovu sveta koji se otkriva kao već užasan.
Svest dakle može »biti-u-svetu« na dva različita načina. Svet
joj može izgledati kao organizovani kompleks pomagala takve
vrste da - ako želimo da proizvedemo određeni efekat - treba
da delujemo na određene elemente kompleksa. U ovom slučaju,
svako oruđe upućuje na druga i na totalitet pomagala, nema
apsolutne akcije niti radikalne promene koja bi se mogla neposred-
no uvesti u ovaj svet. Posebno pomagalo treba modifikovati, i
to pomoću jednog drugog koje, sa svoje strane, upućuje na druga
oruđa, i tako do u beskonačnost. - Ali, svet mu takođe može
izgledati i kao totalitet bez pomagala, to jest promenljiv bez
posrednika i u većim delovima. U tom slučaju, klase sveta nepo-
sredno će delovati na svest, one su joj prisutne bez distance (na
primer to lice koje nas kroz prozor plaši deluje na nas bez poma-
gala: nije mu potrebno da se prozor otvori, da čovek u sobu skoči,
da hoda po podu). I, recipročno, svest teži da pobedi ove opas-
nosti, ili da modifikuje ove predmete bez distance i bez pomagala,
apsolutnim i snažnim izmenama sveta. Ovaj aspekt sveta pot-
41
l !
puno je koherentan, to je magični svet. Emocijom ćemo nazvati
nagli pad svesti u magično. Ili, ako hoćete, postoji emocija kada
se svet pomagala brzo gubi i magični svet se javlja na njegovom
mestu. U emociji, dakle, ne treba gledati prolazni nered orga-
nizma i duha koji bi došao da sa spoljašnje strane uzne1piri psi-
hički život. To je, naprotiv, povratak svesti na magični stav, jedan
od velikih stavova koji joj je suštinski, - sa pojavom korelativ-
nog, magičnog sveta. Emocija nije slučaj, to je modus egzistencije
svesti, jedan od načina na koje ona razume (u hajdegerovskom
smislu »Verstehen«) svoje »Biće-u-Svetu«.
Reflektovana svest može uvek da se usmeri prema emociji. U
ovom slučaju, emocija se javlja kao struktura svesti. Ona nije
čisto i neizrecivo svojstvo, kao što je crveno-cigla ili čista impre-
sija bola - i kakva bi trebalo da bude prema Džemsovoj teoriji.
Ona ima smisao, ona nešto označava za psihički život. Pročišća­
vajuća refleksija fenomenološke redukcije može da shvati emo-
ciju ukoliko ova konstituiše svet u obliku magičnog. »Mislim da
l je odvratan, pošto sam ljut.« · da posluži kao iskustvo radi kons~Itmsa~Ja Jedne f:_~omeno~oske
l Ali, ova refleksija je retka i njoj su potrebne specijalne mo-
tivacije. Obično, mi na emotivnu svest upravljamo jednu saučes­
ničku refleksiju koja, svakako, oseća svest kao svest, ali ukoliko
je motivirana predmetom: »Besan sam, pošto je on odvratan«.
Polazeći od ove refleksije, strast će se konstituisati.
ZAKLJUČAK
Teorija emocije koju smo upra~o .skic~ra_Ji, bila je namenj:na
psihologije. Prirodno, njen~ osobma pr:':lera spr.eclla ~~.~~o da
je razvijamo onako kako Je trebalo. u ~uem .~Il'l:Islu uc~mti ~ S
druge strane, kako je trebalo pob.ns~ti uob=caJene. psih.olos~e
teorije emocije, postepeno smo se dizah od Dzem~ov1h J?Sihol<?~­
kih razmatranja do ideje značenja. Fenomenolo~~a. psiho~ogiJa
koja bi bila sigurna u sebe i koja bi pretho~no rašc~~.tlla ~~b1 pr~­
stor, počela bi prvo time što bi u ejdetsk~J reflek~lJl sus~me psi-
hološke činjenice koju ispituje sebe učv~sti!a. To je ono st~ SI??
pokušali za mentalnu sliku* u delu k?Je ce se uskoro poJaviti.
Ali, uprkos ovim rezervama u. ~~talJ!~~· ?adamo. se. da sm?
uspeli da pokažemo da jedna psihiCka cmjemca ka? sto Je. emoci-
ja, obično shvaćena kao nered bez zakon<l:, poseduJe .vlastito zna-
čenje i ne može biti u sebi shvaćena bez ra~umevanJa ?vog ;na-
čenja. Sada bismo hteli da naznačimo gramce ovog ps1holoskog
istraživanja. . . . •. . . . .
U uvodu smo rekli da se značenJe Jedne cmJemce svesti svo~1
na to da je ona uvek naznačivala t?talnu lju~s~ realn~st k.oJa
se pojavljivala kao uzbuđena, pažlJIVa, prom~lJIV.a, .volJna ~~~·
Proučavanje emocija sa~vim je veri~kovalo oyaJ pnncip:.~mo~IJa
se uvek poziva na ono sto ona znaci. A. ono sto ona znaci to Je u
stvari totalitet odnosa ljudske realnosti u svetu. Prelaz na eil'l:o-
ciju je totalna modifikacija »bića-u-svetu« prema vrlo posebmm
10
Zapravo bismo želeli sa ovog stanovišta da na~e sugestije omoguće pokre!a-
nje kompletnih monografskih proučavanja ra?osti, tuge Itd. Ovde smo sa o
pružili šematska usmerenja za slične monografiJe. . .
• Radi se o studiji L'imaginaire, prvi put objavljenoj 1940. godme (Pnm. prev.).
43
 zakonima magije. Ali, odmah vidimo granice ovakve deskripcije:
psihološka teorija emocije pretpostavlja prethodnu deskripciju
afektivnosti ukoliko ova konstituiše biće ljudske realnosti, tj.
ukoliko je za našu ljudsku realnost konstitutivno da bude afek-
tivna ljudska realnost. U ovom slučaju, umesto da pođe od pro-
učavanja emocije ili inklinacija koje bi označile ljudsku realnost
još nerasvetljenu kao kraj svakog istraživanja, uostalom idealan
kraj i čini se nedohvatljiv za onoga koji polazi od empirije, -
opisivanje afekta bi se obavilo polazeći od navedene ljudske real-
nosti utvrđene jednom intuicijom a priori. Različite discipline
fenomenološke psihologije su regresivne, iako je rok njihove
regresije za njih čist ideal: one čiste fenomenologije su, naprotiv,
progresivne. Bez sumnje će se postaviti pitanje zašto je u ovim
uslovima pogodno simultano upotrebljavati ove dve discipline.
Čini se da bi čista fenomenologija bila dovoljna. Ali, ako feno- IMAGINARNO
menologija može da dokaže da je emocija ostvarenje suštine
ljudske realnosti ukoliko je ova afekcija, biće joj nemoguće da
pokaže .da se ljudska realnost nužno mora manifestovati u takvim
emocijama. Da postoji ova i ona emocija, i samo one, - to bez
sumnje manifestuje fakticitet ljudske egzistencije. Ovaj fakticitet
nužno zahteva stalno pozivanje na empiriju: čini se da će ona
sprečiti da se ikada spoje psihološka regresija i fenomenološka
progresija.

A/beru More/u

l:1 MdJfZ4MGZftW41ZJlt$b, $\AlJMWMIH. W&&tWUJitdi&Mbil1ZAE