- - - - - - - - - - - - - - -...·-,.

~·_ _ _ _ _ _ _ _illlllllil_ _ _lilllliiill_lllillli

TEORIJA- ŠTO JE TO?

Danas sc u prouča,·an.iu knjiii..·mo~ti i u kulturalnim studijima

mnogo govori o kori_ii- pripa~ilt'- ne tt'oriji kn_iitevno~ti, nego
samoj. Taj izraz djeluje čudno s\·akomu izvan struke.
tl .. tt;oriji•<
l
O teoriji ćega -pitak ~e. Izncnadujuće je teško odgovoriti.
To nije teorija nečega odrcdcnoga,niti sveobuhvatna opt'a lm-
rij.L Ponekad sc teorija manje doima kao prikaz nečega, a više
kao djelatnost- nešto šiti činite ili ne činite. ~toZt•tc St.' \'CZJ-
ti za teoriju, možete _ic podut\1\'<lfi ili proučavati, mrziti ili je St'
bojati. Jp.Ik, ništa o naYctknuga neL\' \·am pomoći da sln·atitc
što Je to tcoriJ.L
"lcorija .. je, kažu nam, u korijenu illnijcniiJ prirodu proučaYa­
nj a knjiZrvnosti, no pritom sc ne mi ...,] i na knjižcvrtu teoriju kao
na sustavni prikaz metod j analize i prirode knJiževnosti. Kada
IH:ki prigovaraju kako danas u proučavanju književnosti ima
previše teorije, oni time ne ždc n.:ći da, primjerice, irna previše
sustavnoga prorni~ljanj,t prirode kn)iže,·nosti ili pak raspra H'
o razlikom im S\'ojo;;t,·ima jezika kniil:t'\'nosti. Daleko od toga.
Oni misle na nešto drugo.
Ono ~to imaju na umu moglo bi biti upravo to da sc previše ras-
pravlja o neknjiiL·vnim stvarima, da sc previše raspreda o op-
ćim pitanjima čija veza s književnošću nije sas,·im očita tc da sc
previše iš(itavaju teški psihoanalitički, politički i filozofski kk-
slovi. 'It:oriju čini hrpa uglavnom ncanllTi(kih imena kao što
su J,Kqucs Derrida, ,\lichd fotKault, Luce Irigaray, Jacques La-
can, Judith Butler, Louis Althusser i Garatri Spivak.

POJA.\! TEORIJA.

Pa, što je to teorija? Dw problema leži u samom pojmu tca-

nja, koji upućuje na dva smjera. ;\!a jednoj strani, primjerice.

9
-----------------
.-
gt.._)Hlrimo o "teoriJi n:l.tti\'JlO<,Ii-·. U'>tl!Hn-ljL'rHJ!ll ~h~pu ll'tl·
rcm.1 ~.1 Jrugo.i str.mi n.til.tzinlll nJ ,,-akid,I'-Il_ILI upoLJ hu ri-
kli tcnr~ja.
.. ;.l.;to ~u Lwr.1 i ~ll<. hdd l'r,·kmult?"
"1,.1_ n111i..1 il' !l'tln:.\ d.1
Sto u na~cm pri minu nuLi teorya? Prvu. tt'or(jaupuluj~._· 11,1
nckak\·o "nagaLLmic". Ali teorija nije isto što i pn.:tpost,l\1,1.
RcLt.·nicJ; "Pn:tpost,nl_j.lm da ... " mogl.l bi n,tn.·~ti 11.1 ptmli-
.;;ao kako po:.to_ii t olan odgnnll~ s.unn što ga _ja, do, rw ;n,llll:
"Pre lpt 1st.tdj.tm da _ic l.auri dosadi hl\ 1i'-·hal'hJYO ;anov(ict:-
nic, no u to IlL' možemo biti sigurni dok ne dodc niiho,·a pri·
j.1k hil ,1 .\ 1.1ry "· :\,li'Hll 1,., teoriJa _ic n.Igadan_iL' na koi l' ne 1111 1ic
utjecati qo (e~ !Jry red. On J _il' t1hj.1~njcnjc l·i_iu jl' 1:-.tinito~t ili
neistinitost t6ko utnditi.
()sim to~.1. rt:(enic.t .. \Itl) J _it: tcori_j,J d.1 ... " izno . . i tJhja~nknit'
koje ni_k očito. ::\e očd.uj,:mn dJ gon11·nik n.1:-.t.n"i: ...\lo_Jd _ic
lt'nrija d.J su oni pn.:kinuli n tn ~tn ~ti.:h.tcL kan što ob oj t' IJl,J-
mo, brije sJ SamJnthom·•. Rečeno sc nt' hi mogh1 snl.l!rdti tco-
ri_iom _kr z.tključak prcm.1 ktJ_jemu bi odnos illllt'du .\ llt'h.KLI
i Samanthe mogao ut_icclli na wzu !.aure i .\ tich.Jcl.t ne zahti-
jl'Ya nikak \'U lt'orijsku pronicaYmt. S druge strane, dujl' goYor-
nik iz_i.tYio: "_\lo_ia k ko rija da .\tidud brije sa Samanthom·.
odjednom hi pmtojanjt' njihoYa odno..;a po:;tdo prcdmttnm
nagad,m_i.l. ne \"iše pounlano, i tinlt' jedna mo~;ut\1 teorija., \li,
op(cnito uzevši, da bi nt: ko objašnjenje pripadaln !t'ori_ii. ni·
_k dostatan izostanak očih1Sti- ont l ll h 1ra im.Iti (Jdredt•ni stu
panj kompk·ksnosti: "_\loja je korija kako je Laura od m i_ick
bila potajno z.tljubljcna u svoga oca, pa ,\1ichad za nju nikada
ne bi bio onaj pravi«. Teorija mora biti vi~c od puke hi pot al..'
-n na ne smije biti o( ita, ona uključuje kompleksne i ~m!~n ne
odnose izmedu Yećcg brojJ. čimbenika; nju nije lako pntndrti
lO
. ......------------~~~~~----
niti t 1pm-rgnuti. lmaiud n,1 umu ~pnmcnutc ćimht•nike, l.1kS~.·
ćemo r.IIlllll_icti ~to :-.e to kri_ic in naziva •·lt'orija«.
TroRJJ.\ K.-\o i:.-\:\R
Tcori),l-
L prouč,n anju knjiZemosti teorija nije prikaz prirode knjiit'v-
što_jt:lo?
nost i n it i met ot.Lita njezino prou Č<IYanje (iako su tak\·c st \·ari
dio let 1rije i njima t.\· mo~~.· h,n·iti, o:-. obi to u l )rugom, Pdom i
~estom pt 1gl.n !_i u}. ()na _it' podnh.'k mi~ljcnj.I i pb~lnja L·i_ie k
gr.1nin.· i111imno tc~ ko tldrediti. Filozof Richard R(lrty ~pnmi­
n_ic ll tl\ i, mijc~ani i.lllr ktl_ji St' po_ja\"io Ll Xl.\. S\tlljt'\.'u: "e do-
ba Ctxlht'<l, .\ la--:.1UI,Iyj,l, Culyk,I i Fmnsona ral\ ila St' nm a
H:-.1.1 pi . . ~mj.l koj.l ni_jc n iti \TcdnoY,mjc knJii:t'\'111.' proizvodn_jc,
niti duhtJ\"fl<l ptlYiil'st, niti Jllo7ofija mor~1la. niti vitiJa društva,
nego s\·e to pomi_kšano u_jcdan no\ i Z.mr«. Taj _ic šaroliki žanr
na_iprikladnijc onML-Iti jcdnostaYnim nadimkom tcorij11. On
St' počeo nadi_jeyati radnvima koji ~u don::! i u pitanj~ i preus-
mjerili mišlknjc izvan podrul-_ia kojem na pn·i pogled pripa-
d,J_itL T1k(1 bismo n.l.i_jcdno~tavni_jt' llllJgli objasniti pod kojim
jt' mjt'linu lh'štotcorii,J. Radovi koji pripadaju teoriji imtlju
učinke itvan s\"Og: izvornog podru(_ja.
!.Iko ovo _jednost.\\ no t 1hjašnjcnjt: ne z.tdovol_ia,·a bo dt'fini-
li_j,I, čini sc da ono zahvaća zbivan_ia od 1960- ih- proučava­
td_ii knji2cYnmti obratili su sc radm·ima izvan podrut'ja pro-
učavanja knjiže\'nosti u kojima je analiza jezika, uma, povi)t.::-
sti ili kulture nudila non; i uv_inljivt: pribze tckstu<Ilnih i kul-
turalnih prohkma. e 0\'0lll smislu ll.'orija nije skup mdodJ.
proučavanj,l književnosti. nego beskonačno mnoštvo radova
o S\'Cillll pod bpom nebt•skom,od s~1svim tehničkih proble-
ma akademske filozofijt: do promjenl_iivih načina na koje su
ljudi govorili i razmišljali o ljudskome tijelu. žanr »teorije«
uključuje radove s područja antropologije, porijt·sti umjet-
l
ll
~--------------------~"--------------------aM----
nosti. teoriji! filma, rodnih studija (_\CII!Icr studie""}, ling\·istike,
filoztlfijc. političke teorije, psihoan;tlize i 7n:tnstwnih studiiJ
(scit't/Ct studies), društwne i duhm·ne pm· ije~ ti k ~th.:iologi­
j~.·. lako povczJni s raspr avama u sptl!TIL"nut im p<•d ru(jin1J, ti
su radovi po-stali »IL'oriJnm« jer su n_ii!HJ\'i pogledi i argumen-
ti pot.tkli ili utjecali i nJ one koji :-e ne b.nT nJ\'Cdcnim disci-
plinama. Radovi kl)}i po,t.ulu .. tcori_iom .. d.lju pri kan: kori~ne
ZJ promišljanje značenja, prirode i kulture, djelovanja psihe,
tldmJSJ janwg i priYatnog žin1ta t...: vd iki h poYi_ksnih silnica
i sudbine pojedinca.
l"Čl!\CI TEORIJE
Ako lt.'ori.Ju odred ujemo njainim stYarnim učincima- zhog
n_jc ]_judi mijenjaju S\"Oja gledišta i drugačije promi~l.fa)u pred·
met i d.Jdat nost svoga proul:av anja- moramo sc Z<lpitati o kn-
jim k to učincima ri_kč.
(;Javni učinak teorije jest osporaranjt.' »zdravoga razuma•i, ud·
nosno zJra\·orazumskog pogleda na mačl'njc, pismo, knjii_cr-
nost tc iskusl\'0. PrimJera rJdi, tcori}a d(_wodi u pitan}t.':
zamisao prenu kojoj je značrnje nl' koga iskaza ili tek..,! a ono
i>to je govornik •·imao na unm•i;
poimanje kako je pismo izraz čijct sc istinitost na!.ui drug-
dje. u nekom do:i.idjaju ili st.mju ~tvari koie izražava:
shvabnjc zbilj(_' kao nečega što je u danomlrt·nutku
~>pristJtno•<.
Teorija je često borbi.': na kritika zdravorazumskih sh\'aL·anja,
i štovi~c. pokušaj da se pokaže kako je ono što podrazumijt.'-
vamo pod »zdravim razumom•• zapravo povijesni komtrukt
-jedna tcori.ja koja sc počela doim.1ti ta kn prirodnom da jr
više niti ne doživljavamo kao teoriju. Kao kritika zdr.woga
ll
j·-
~~~: ........_______________________________________________________._________
razuma i istraZi ranje altcrnatin1ih zamisli h:orija uključuje
propitivanjc tcmd)nih premisa ili pr(_'tpostavakJ o prouča­
vanju književnosti tc uzncmiriv;ln_ic sn·g:a što sc moglo uzi-
mati zdra nl ZJ gotonl što je to znJćt.·n_j~..·? Što je to autor? Sto
to zna (i čitati? što }e to "ja", odnosno subjekt koJi pi~e, čita ili Teorija-
djdujc? Kako sc tcbtovi odnose prema okolnostima u koji- što je to?
ma su nastali?
~toi.emo li za primjer dati malo ntcor(k"? L' mjesto općenitog
razgovora o kori} i za virimo odmah u td ke spise dvojice pro-
slarljcnih teordičara dJ riJ imo l111lŽcmo li sc SllJći. Pred lažem
dva povezana ali oprečna s]u(aja koja sadržavaju kritiku zdra-
vorazumskog ~hYaćanja »seksa<<, »pisma« i >•iskustra«.
FoucAULT o srKsu
francuski povjesničar duh,l Michel Foucault u kn.iiti Povi-
jest scksutllllo.'li razm.1tra ono što naziva »repn:sivnom hipo-
tewm«- općenito _k prihvaćeno kako .ic st.' ks u pro~] im HC-
meni ma, posebice u devetnaestom stol_jrću, bio pndngnut
represiji. dok sc moderna bore za nj~..· govo mlohodcnje. Ih-
leko od toga da hude prirodan i potiskiran, foucault tvrdi,
»seks" je složeni pojam proizn:dcn velikim rasponom dru-
štn:nih praksi, istraži,·ania,g(n·ora i pisanj•l- kraće •·diskurZ<l«
ili »diskurzivnih praksi«- koje su se okupile u devetnaestom
stolj(_'ĆU. Sw vrste gnnlf.l -liječnika, svc(_:cnika, romanopisa-
ca, psihologa. mnrJ!ista, socijalnih radnika i političara- koje
povezujemo s pojmom rqm:sije seksualnosti, zapravo su na·
čini na koje tvori mo ono ~to nazivamo »St:ksonl«. Foucault
piše: "flon·.t.iprijc _i~ pojam 'seksa' omogućio da sc nJ osmwi
umjetnog jnlin!->t\·a iznova sahcru anatomski elementi, bio-
loške funkci_je, pnnašanj.t. ćuvst\'J, užki, a omogućio je i da sc
lJ
 tn tik t in1o i'-·din.-;t nl pokrene bo uzro(no n,t(do, s\ eprisut-
ni smi'>JO, !.tina p(lSH!dJšnicg(\tkriY;:n).t·•. hH!(ault
postoi.m_ic licle~nih (inm·a scksu.tlnog odnosa. niti bitllo~koga
spol.t čoYick.t i spt J] ni h org.ma. On tYrdi dJ ic dc\Tin,tcsto sto-
l_icćc itna~lo nm·i nal·in kako u _icdnu kakgori_ju ( .. -;ck"") S\T-
stati ni? poh:ncii.tlnn s.twim r,u] i(itih "t rari: odreden(' L" int 1-
\'L' kolt' IUZiYamo spolni ma. hi olt )\ke r.uh.:itmti. di kit l\' L' trie-
tt. P" ih iC ke reakcije i. izn,td swga. d nJ~! reno /llJ(t'nk. \',tl·in
Il.l koji !_i udi gtl\'Ort' i rl'ag:iraiu 11.1 ta pnn,t~ani.t.l·u,·st·,-~1 i hit l·
lo~kc funh-i)t' strorio _ic nc~ttl ptl\Cblltl, it-dno u mid 1111 _jcdtn-
st\'0 Iuz,·ano "seks .. , ktl_il' sc poCt·lu Joi.idia' .J ti ll'lll~·l_inimt.t
idcntilt'l pojedi net. ·l:td,t sc. kliut'nim <lhr<lltlm, 1~1 ..,!\',Ir n.l/-
,._ma ""t'k.s., poCd,l promJtr.lti k.1o u::rok n11,1 poj.n-,1 ..,, r. . t.l-
mh 7,l_il'dnn kako bi sc sl\'orio poj,tm. 'L1j proces d.1o k sck-
suJ]no . . ti noYu \'.ti. nost i noru ulogu, uL·inirSi ~cksualno:-.t !.ll-
nom prirod L' po_icdtnt'a. K1d.t go\'t}J'i o ,-,linosti .. :-.cbu,dnog.l
n.1gon.1 .. i n.l.~t' .. sck:--.u,llnt' prirodt·", Foucault prim_i~·L·ujL' k.t-
ko smo dtlsp_jdi Jot k·
Ja svoiu umnn~11<h!li\·;ml' 111.1 oJHHlll' '-.ln k 11 1l:k11 ~!1 1llt'~\l
tr,uw luJilum,_. 11.1~ id.:nllll'l na onul~h' ~Itl~.; dni:idi,ILdn Lu1
ht'I'lrHl'lli !1,\g_tll}_ ( )d,ttk nl,ll'tnk ~hl !1lll ~-1 rrid,Jil'l11< l, '\r.t-
htlpn~\0\'dll_il' ku_1im ga okru/u_kmo. hrihl< 1\\ koi tilli ga ;;,·l1mn
~pmn,lti. Odat l~ ..'tn_il'ni..:a JJ tl.\ m k on, 11 run:jnin1.1 'tuliv~·,L
post;\o va/nijim oJ n ak du.;e.
Primjer za način na koji je seks učinjen tajnom pojcdin(c
VJ bića- temeljnim il\'Orom njq~ova idcntitl'ta - st\',Han_k
je n homoseksualca« kao tipa, gotOVO kao »VrSte« ll dl'\'l'tna-
estom stoljeću. lako su ranija razdoblja stig:matiziral.1 spolne
odnose izmedu pojedinaca istoga spola (uključivši sndomi-
ju), sada je to postalo ne pitan.km čina, nego iden t i teta, ne je li
14
Pt'! k< J pot·in11 1 uhr,Jnjcnu r.tdnju, nego "_je" li hom<J,<.cksualac
IlL' f1llri(c )odomija _ic o'-.t,tLll·tnom, piSe l'ou(au!t.ali .. JlOmosd,sualJc _je
pllSI.Hl \TStolll''. l1ri_IL' su postojJ!i homoseksualni čiJHl\ i ktljc
SU ]_judi mogli urrai.nja\'~1\i, ,J ,<,ad J SL' Lldilo O seksualnoj ~rii
ili biti koju St' snutr,do odluču_ju.,\>mza Sdmo biće p(1icdinca: ·n-onjtl -
it' li on honwsl'k.;;rwlllt"? Sto je to?
U Foucaultont prikazu ":-.d-..s" _ic konstruiran diskurzi ma pn-
\'l'zanim s r~1zlil:itim druStwnim pr.1ksarna i instilliL'Jjama,
s na(innm n.1 koi i li_Jc(nici, sw(cnstro. dužnosnici, sociJal-
ni radnici, pa L·;lk i nllllJilllpisci pristu~\l_iu ll'll1Jll1l'ninu ko-
jt: prcpozna_iu kao ~cksualne. \kdutim, ti diskurzi rcprezt·n-
tir,t_ju (n-prt',\t'llf) ~eks kao ndto ~to prdhodi sJ mim diskur-
nma. ~lodcrni jt' ((l\ jek u:-:I.IYnom prihYatio tahu sliku, pa
,<.u spomenuti diskurti i druSI\'t'DL' pr.1bcnptuieni d.t poku-
S;l\'aju pro\'Csti nadzor i rcprcsi_ju nad seksom kojega z.tpra\'o
konstruiraju. Obrnu\·~i taj postupJk, Foucalt u s\·ojo_i analizi
ne l'ristupa seksu kao uzroku, nego bo posl_kdi(i, kao p roi z-
'odu diskur7 :1 koji pnkw:;a\'J_ju r;t~ćlanit i, opisati i usmjeriti
,nu- djcbtnn..,ti ljudskih bića.
Foucaulto\'a je analiz.1 prim_jcr poYi_jcsnt· rasprave koja je po-
-"tJIJ •·kori_iom .. jer je tbog sroit.' poti..:ainosti priln'<.t(cna i u
drugim područjima. ·nl nije korija srksua!nosti u smislu skupa
aksioma koji bi 'it' pozi\'ali n.1 unin:rzaln(JSI. Ona teži biti ana-
litum odrcdcJHlgJ poyi_ksnog JogadJn_iJ,ali ncdYo_jbmo i mJ i
~ire implikacije. l )nJ \·as ohrabntjc tb budete sunm_jičaYi prema
OJ Ill t ne ~Itl ~d1vid_ia\'J kao prirodno ili dano. Zar "Prirodno.. ne
111\li:C zapravo hiti pn1iz\'l'dcno diskurzima stručnjaka, praksa-
mJ pow;,mim,l s di:-.kurzima znJnja koji tude da ga opisu_iu?
e rout'au!tm·u pribw pokušaj da se spomJ istina o l_iudskim
bid ma pro iz wo Je "sd~s" kao !.tj nu ljudske prirode.
 POTEZI T[ORijl:::
Odlika mi.\l_ien_ia kn_it' posta_ie teorijom jest dJ pm·laći dojmlii-
Yc •·pok'Zt'•< koji St' mogu bkoristiti u promišljanju drugih te-
ma. kdan tJ ka\· pokz je i FotKaultoYJ IlJZnaka kako hi pret-
ptl.'-l.l\·ljm.l tlp reb izmedu prirodne st·ksualn(lSti i rcprc...,ivnih
društYenih snaga ( ·•mod") zapr.H"o mngla biti odnos ortašt,·a.
l )rui;twne sn.1ge tYon.' ono ("seks") što priYidno nastoje nad-
zirati. Daljnji potez tt'ori_ic- bonus, J ko tako hoćt:te- pit J što
se po,.tih· priJ..ril'tllljcm tog.1 ortaštYa izmedu seksa i na\·odno
rcprt:siY!lt' mod. Što St' posti/e kada -"l' ta mcduorisnost poi-
ma kao oprt:ka, umksto kao mcJum·isnost? roucault odgo-
var.! da st· ti mt• 111J.skira S\Tprožimnost mo~..'i- mislite kako
sc Z<llllii11<J_jud za sck" opirl'lc moći, a zapravo u pott~tmosti
djclujc,:te pod mjL'IinlJ kojc_it' postaYila moć. Drugim riil'či­
nu S\'t' dt lk St' (ini kako ono ~to zowmo »seks« leži s onu stra-
nu. ii\· J. n mod- kao nt:što što društYcnc snage uzalud poku-
SJ\ <lj u nJdzi rati - IlhlĆ sc (ini ograni~·cnom, štm·iše ncnhJĆ­
nom. _kr nije u stanju ukrotiti seks. L' stvari, mo( sve proli-
ma; 011.1 je pnsn1dJ.
Pn.:ma foucaultu. moć nitko nt• posjeduje. Ona jt: n mod tn.l-
njt.'"- mo( u formi znanjJ. ili znanje bo moć. Ono što mi..,IJ-
mo da znamo o s\·i_ictu- pojmovni o hir u kojemu razmišlja·
mo o svijetu~ ima Yd iku moć. Primjerke, moć/znanJe proi;-
wlo j~.· stanje u kojt'm sk odredeni s\·o.iim spolom. Proi1rclo
je stanje u kojemu je žt.·na odrt.'t.kna kao netko čije bi život-
no ispunjenje trebalo ležati u spolnom odnosu s muškarcem.
Shvaćanje prt·ma kojemu je seks izvan i u opreci prema moći
prikriva pravi doseg moći/znanja.
L' z naš primjer teorije valja ponešto napomenuti. On poka-
zuje da je foucaultova teorija analitička- analizira pojam-
ali i spekulativna, jer ne postoji dokaz koji biste mogli nawsti
16
kako his te potndili JJ je to ispravna hipoteza o seksualnosti.
(Postoji mno~t\u dokaza koi t' n;egov prikaz čini mjcrljiYim.
ali ne i prm'jcrljivim.) Ovu vrstu istraživanja foucault naziva
»gcnealogi_jskom" kritikom- ona teži otkriti kako su katego-
rije koje se uzima_ju kao osnome, poput »seksa''• zapravo pro- 'li:oriia-
izvedene "di,.kurzimim praks.una«.lJk\·a nam kritika ne po- Sto j~ to?
kušaYa kazati što seks "sl\·arno" jest, nego teži objasniti kal-.o je
taj pojam proizvedcn. \'alja takoder primijetiti kako fouclU!t
ovdjt' uop~·c lk' spominje kn_iiit·vnost, iako St' Iljt.'gova teorija
pokazala jako 7<111irnl_ji\·om proučJvatcljima književnosti. Pri-
je S\'(_·g:a, kn_iižt.Tnost _ic o seksu; kniiZt.'\·nost je jedno od mjesta
gdje sc tvori pojJm sd;.sa; u njoj se prom ii.\• shva(an_it.· kako su
tcmd_ji l)udskcJgJ idcntikta ptl\Tzani sa iudnjom koJu os_il'Ća­
mo za drugim ljudskim hićcm. FoucaulttJ\' prikaz podjednako
je važan i proučavatcl_iima romana i onima koji djeluju unutar
homickih i lczbijskih studija (gay and h·shim1 studies) ili opt.'c-
nittJ rodnih sltltlij;l. r(n1cault je osobito utjecajan kao pron;.l]J-
zać nm· ih predmeta poYijcsne .ma lize, pn put »seksa«, »kaznt.'<(
i "ludila«, za koje prije nismo niti pomišljali da bi mogli imati
povijest. Njcgm·i radm·i pristupaju takvim predmetima kao
rorijcsnim konstruktima, čime nas potiču da istraiimo kako
su diskurzivne prakse nekog razdoblja, ukljućujud knjiicv-
nost.oblikovalc ono što uzimamo zdra\·o za got mn.
DERRIDA o l'IS.\1L'
Kao drugi primjer ))korije((, utjecaJan poput Foucaultova prei-
spitivanja po\i_ksti seksualno.-.ti, no koji ilustrira neke razlike unu-
tar )>teorije~' razmotrit ćemo kako suvremeni francuski filozof
Jacques Derrida analizir<t raspran1 o pismu i iskustn1 izlp~Yi.(-:
,· '-'
jesti Jeana-Jacquesa Rousseaua. Rousseau je pisac francuskoga· l
17
'
_._,
\\'Ill. -.tnlit'(,l kt '_i emu 'il' pripi..,uit·tk)prinn..; ~t\",u,miu mnJLT-
11l'.S·l ptlimania j.tqr,t.
.\IL pri i~,.· "Yl',SJ. riit'( -th·ijc o konkkstu. Tr.tdid<ll1.llno. zap.lli-
ni.tl:ka it' tllozt lll_iJ r;tzhkt n·a\a .,,bilju" od "priYid.t•· . ..,,J mu _.;t mr
t ld prnhl::bc o nini tl' llli:•tw (ld ::na kd h1iim St' itraždY<l. Zna-
ko\ i ili l,rcdodibt• u tn m "u shY~h\mju s.\ IllO nat·in na knJi do-
l.llimo do ?hi \ic. i..;tinc ili poimm·,t, p J hi trcb~di hiti ~lo _jasniji;
ne hi trch.tli nml'tati. Ill' hi trcb,11i skri\·,tti ili i..;kri\lj,n·ati mi-
sao ili hl inu kn iu rcprl'll'ntir,Jju. CoYnr k u nawdcnom okYi-
ru ..,h\-,1,,.",111 bt1 ncptbrcd!l i il raJ ili k,11 l pri . . utn<J..,t s,Jllll' mi..,li.
dt lk _it' l'i..,llltl, kt lk diduic u odsutnnsti goYornika. dtl7idia\·a-
nn k.w pnlt'Th. -iJJinn nrliiYi nu k /11,\k.t.
Sli_icd~..<·i tu tr.1didiu koi.1 je prt•_\\.t u ?dr;n·i ra1tnn. R.ou"-"t'<lll
I'i.:.t·: "!l'li(i su -.tnm:ni zato d,\ hi Sl' njim,\ guYnn ln, rismo ..;]u-
ii S<lllln kao supll'mcnt iiYoj rijl'd". :\a tom sc mjestuuplićr
lkrriJ,\ pitajul:i: .. ~\tl je -.upkmcnt?" \\'d)stcnn· rjt'.:'nik dt•-
finirJ .\llfllc111CIIl kao "ne.:.to ~to upotpunjuje ili _k dodatak«.
"t.pntpun_iujc .. li pi-;mo gtl\"or prih.td_i.Jiu(i mu ono hitno Sto
je ncdo~t.tjalo, ili dtldajt.· nešto bez čega goYor sasYim dobro
moic prod? Rou-.;:'cJu u(c~talo pridclk pismu znal:aikc pu-
kog,\ dndJ.tka. ncbitnog.l Yi~ka. Cak i ,.bok.sti gm·or;l«- pi-
~mo.st' ..;astoii od znakm·a koji uYod~ mugu(no..,t ncspora/u-
111.1 budući d.1 ih Sl..' čita u oJsulnmti govornika koji nije tu da
obpsni ili ispr.tYi. \kdutim, iako Rousseau pismo n.lZi\ ,1 ne-
bit nim dodati--om, njcgoYa sc did,\ prema pismu ndnosl' kan
prema nečemu što upotpunju_ie ili nad(1knadujc ncdost.llkc
goYora - pi-.ml1 sc učestalo rabi zato da ublaži manc go\'nr,l,
poput mot,rttćnosti nesporazuma. PrimJerice, u svojim Lpot'i
jt'..;fima, koje m·odc poj.lm jastYa kao "unutrašnju" zbil_iu nc-
poznatu društvu. Rousseau pišt' kako _k odahr:1o napisati sm_ic
i"poYijcsti i osamiti se zato što bi u d ruši Yu sl' bc pn kazao "ne
samo u nepovoljnom poloZaju, nego i potpuno drugačijim
od onoga što jesam ... Da sam bio pri~utan, ljudi nikada ne bi
saznali koliko vri_jcdim,,.l),Jkk. za Rousseaua njl·goro ·•isti n
sko ... unutrašnjc }astYo razliku_ie sc oJ _ia-.t\·a ko_k "e '"kazu- 1i.·or~j~l -
je u razgororima s drugima lt' mu je pismo potrebno kako bi -~lo je to?
dopu nilo rar!ji\'C zn.lkm"t' njq.;t_wa gnYora. Pisnh) ..,~ pok.uu-
jc hitnim zato što goYor im,1 S\'OjstYa koja su Sl' prijl' pridara-
la pismu- poput pisma, ~asl<1ji sc od znakora koji ni..,u jasni.
nc preno~c mdunilli /!l,JĆt'nje kojl' im je narni_knio goror-
n ik, nego podli_jt:iu intnprctaciji.
Pismo je suplcmcnt gm·oru. ali i sam goror je suplcmcnt- dje-
ca. piše Rousseau. hm) nau( e rabiti gtl\'or ··kao ~uplcml'nt \b-
st itoj s!Jhosti. .. jer n ije potrebno mnogo iskus\ rada bi sc osic-
tilo kako je ugodno djelovati pomoću tudi h ruku i pokrrn~1ti
S\'ijl'l jcdnost,1mim pokretima _kzik.h Poriat'cd pola tipičan
za tt.•ori}u. lkrrida ovom ,-;lu(i'l_iu pristupa kao primjnu općt·
strukture ili logike- "J<'gikc supkmcntarno . . ti" koJu otkrira
u Rousscauovim djelima. Ta je.· logika struktura u koJoj ispad,\
kako dopu nk na stYar (goYor) lrl'ha Jopunu_kr Sl' pok.izu_jc da
posjl'dujc svojstra za koja sc prvotno smatralo kako odlikuju
jedino suplcmcnt (pismo). Pokušat ću obj<lsniti. ,
Rousseau u je potrebno pismo jer se gtlvor moZt.' pogre~ no ..,Ilva- ' l
titi. :'\a općenitoj razini, t rl' haju mu makm·i jer <.;;,J mt' stvari ne.·
zadm·olja\·aju. U sYojimJ..;pol'ijcstinw Rousseau opisuje svoju
mladenačku ljubav prema,\ fadame Je \\'arens, u čijni jc kući
živio i koju je zrao .. .\[ama... ..
l >ut:o hi tr.li.J!\J Ja pot,mJ...o opisu km na Lik n· mc _k S\T lud1l'li
navodilo s_ic(,m_ic n,t m·u dragu .\lamu onda bJ joj ri.~c ni~mn
hio pred 1\(ima. Knl1ko sam puta pol_iuhio smj krl'n.:t kaJa hi h
19
 !"- 'n11\IToJ,t j<.: nn.1 u nk mu \l',t\ a !.t. t,t\ ~~·\~· 1 f"-'ku.-,!n' u S\'0- upra m one st\'ari od koje sc otklanjaju; iluziju sJ me stvari, ne-
'''' ,obi.l.JJJ bdlj'llllll\]hHLI \ll !lll'llllt 1d.t 1h kd<ltlC,J]J njc- posredne prisultltlsti, pnotnog zapažanja. Neposrednost je iz-
/l!l,J]llq'a rub.j'J l: ak 1p.. 1J n.tl1 •ll ,,\!llnll:T.:c p.1d,J,1 Lida bih vedena. Sw počinje posrednikom«. Što nam više ovi li.·ksto-
'>t' ,ll'IH1 JJ .J<.: 111la P') nl\' mu 1111d,tLT 1 Yi pokušavaju ukazu! i na VJžnost prisutnosti s;.tme stvari, to
sc više otkrivtl nužno:.t po~nxinika. Ti zna kod ili supkmcnti 'l('orijtl-
R.llli(iti predml'ti im,tiu unjc:tinoj nd~utno~ti ulogu suplc- Sto je to?
zJpraro su odgovorni ZJ osjećaj da postoji nc;to (poput .\la-
111L'IltJ ili zamjl'nL' za n)oinu pri~utno . . t . .\kdutim. pokazuje
~e b ko i~t.l struktura. i"ta potrch,l za ~upkrncntom ustrajava
mc) za čime možemo po,<,t'gnuti.lz tih tck.stov.tmoi:emo na-
učiti daje.' poj tun iz\'{Jrnib stvoren pomoću pn::slika i da nam
(ak i u njezinoj prisutnosti. Rousseau n.tstaY!j.t.
izvornik U\'ijL'k izmiec. ostajući iz\·an doh\·ata. Iz toga Sl' mo-
lPIIJ'tl( 'li ml i U ll.ll'lillOJ J'fi,Utlhl\ll itm.tkk llt-kl' Ju~Ju,ti kn_il' le izwsti zaključak k.tko Sl' naše zdra\·orazum~ko poimanje
il'. Lt kn '>l' (im h mnt:la it,Jtvatl ,,Jnl\1 n,\ l\ ,rtrl'll11J lluhJY kJ- zbilje kao ncl:cga prisutnog tc iz\'ornika kao nečega što je ne-
nut: 'J nl d,uu, u trt'lllltkul.Jd \t' tlll.l 'Ln·d,tt.rlP_::.ll u {htJ.j'O·
kada bilo prisutno pokazuje ncodrži\·im- i:.kustvo je uvi_jL'k
l'l'l1 n b tr JJ na llll'nlll viJ1m d,J,; nn.1 k !.ti /,tltl~;.ti h.KilJ liJ
posredovano znakovima. a »izvornik" je proizvod znakova
tJ11Jtlr. d j,\ ~Jm g.1 pohlq'no doh\',ltlll lj'ro~;utJn
ili supkmcnata.
1\.ad,t SL' Rous..,L\lU mora zadnYol.iiti s.lZ<llnjcn;lllla ili znakm·i- Za Derridu, Roussl·auovi tekstovi, kao i mnogi drugi, predla-
l
l
nu ko.ii ga na nju pods.it'ćaju. <,d,.utnmt "~tJ mc" ispn·a je su- žu .shvaćanje u kojL'lll je život prožet znakovima i .stvoren po- !J

protsta\ ljL'na njt•zinoj prisutno~ti.;. kdutim, pok.11uic sc kak1)

niczitl'J pri:-.utnost nije pre sud na za ostY<HcnJc, z;t m· posred-
stupkom označavanja, a ne m·Sto čemu su znakovi pridoda ni
kako bi ga reprezentira li. l
ni pristup samoj stvari, bl'Z supkmcnta ili zn<tka; i u njainoj
lako knjige mogu tvrditi da zbilja prethodi označavanju, one u
prisutnosti struktura, potrrha za ..,upkmcntnm ostaje istom.
stvari pokazuju da, bk( l gla~ i poznata Derridina rečen ka: "Il
Od.ttlc grotc5kni incident s gutanjem hr.llll' koi u je \'CĆ imal,t
n'y a pas de hors-tcxk« - »IZ\'anlL'kstualno ne postoji"; kada
u ustimJ.llanac zamjena može se n.ISIJ\'iti. C:ak i d.1 ju_ie Ro-
pomislite da ste ~t igli s onu stranu znakm'a i kksta, u »samu
U\SL';lll, kako se ka7.e, mogao "imat k opet bi o:.jcćJo da mu
zbilju((' naići ćete samo na jo~ teksta, još znakova i lanaca su-
je izmakla i da sc samo može prisjećati ili o~ckiYati je.:\ sa-
plcmenata, Dcrrid.t pi~c:
ma .. .\tama" je zamjena za ma.lku koju Rousseau nibdJ niJe
upozn<to- majku koja ne bi bila do\·oljna, nego bi bo sYal..a Ono Sto snm htje h pok.11ati. ~lijl'~kći ,,opasni supkmcnt« kao

m.l_ib doživjela neuspjeh u tome da i:.puni sn· želje, pa bi .hJ_i mt vodilju.,ic~t to d,t u nnom \to ~e zov~' stvarni život twih stvo-
hi<l potreban suplrmmt. renja od .. krvi i nw~J·< .. nikJda nije ro~tt1j,tlo ni.~ta 11sim pi\ma,
"Iz m·oga niz. a supkmenata,,, piSc Derrida, »UočavJmo jednu supknwnata i Z.lmil'nskih ni'na(annj.t, a ko,ia su mogla izbiti
z.akonitost: zakonitost beskonačnog lanca koji neizhjcZno um- samo u lancu rathkovnih odnosa .. ! taknu bc~konačno~t,}cr
nož:ava suplcmentarna posredovanja koja proizvode smisao smo u tekstu pro<.'itali d.1 apsolutno prisutno, Priroda, ono što li•l
l'
l
20 21
' l
Tlll'21lllk'lllllll kJ11 .. pr JI J m.lJLJ ... liJ. K~ u ,,-,l_..;d,l ~~-l- l/VJn J,,.
l poseban p~ n ijc~ni li\'nut.tk. pJ p1tan_it' !-!IJsi Hi_it'tk li njcgo-
IWJI.Il J.lllhU J: l LIJ r• "\<}],dl. J.l \Ill\ l '!•J \l \'.Ir J
l \'a d,tkkosdna unpĆJYanja 7,1 druga rMdohljJ i pro . . torc. Po-
_ll'\[ ('1'111<1 ~-l•• lll',t.lll-lk ~'nn•dnt' rri,LI!Jl<J'tl
To ne 7Jl,Jči d.1 nenu rJ!I1kc izmt•du .. \f.llni!ll'" prisutno.;;!! i
odsutno'ti ilt r.ll!ikc inncdu ,.zbdi..,knl!,l" i fikcionJ!noga do-
gadJ_i.t. \'Jilllt', lkrrid,l idi reći d.t ~t· .. .\J.l!lllna·• pri'-.utno~t
pokJ!Ujc k.Hl <1'-.<lhita nq,l <Kisutn<hli, ipak ptl\rcbujut'i pu-
srcdoYJnk i '-.u plemenit'.
~T O ':\\"J: ll l : ' l l' Rl .\1 11: Rl l' O K.-\ l t l L?'
Fou.:aulta i Dnridu često 7,t_icdno S\T-.!,JLliu u, pn:-.tstruktu
rali sk .. (Yi di l )od.Jt,lkl, ali 0\"J dYJ primjera "!t'ori)c" S<tdri,t-
ra_jun,lp,tdnc rJ! like. fkrridJ i1.nn.;;i (it.In_jc ili llltcrprl'ta.:iju
!t'btm·a, prcpuzn.l_IU(i h1giku kojom ~t' tl'J..,t n ldLI:oUGllllto-
w tndnk !lt' /,tsni\·aju St' na tl'kstoYima- on 7,tprJYO n~n odi
zal:udno malo st\·arnih iJYora ili diskurza -nego lltllk opći
ok\·ir za općenite l promi~l)an_j~ ll' ks tova i diskur/,1. J)aridiJh)
tumal:cnjc poka;ujc do koJih Ml razmjera ~ama knjil:nna d_k-
la, poput RousscaUtlYih f.,pm·Ucsti, ll'orij.,k.t, budut"i d,! i7ri_je-
kom iznose spt·kul.ttintc z.1kljućkc o pismu, 'i udnji i nadOJ1l}l' ·
štanju ili suplcmcntiran_ju tl' implidtno usm_icr.n·,tju promi-
šljanje tih tema. S druge str.tnc, ftlUCault nam nt' pelkU'-.,1\'<1 p1l·
kazati kako su ll'kstoyj pronicavi ili mudri, nego kako
diskurzi lijcčnik.l.,zn.ulst\·cnib. rom;lnopisaca i drugih q,·a-
raju prcdmt't~ koie pn:ma Ylastitoj tHdnji samo analiziraju.
Dl'rrida pokazujt· u ko_ioj su mjeri književna d_ida teorijska,
Foucault koliko su di..,kurzi znanja stvaralački djcl.ttni.
Čini sr da jr razlika i u tome što njih dvojica tvrde tc knj.l St'
pitanja pojavljuju. Derrida nam želi reći što Rousscamtvi ll' k-
stavi kazuju ili pokazuju, pa sc postavlja pitanje jr li ono ~lo
Rousseau vi tekstovi tvrde istinito. Foucault nastoji a1ulizirat i
22
/11.1~-l'llll' i }l:llk
~ta\'lj,mjl' m·.1b·ih dopumkih ~'i tmp n.tl in je na ko_ii ulazimo
u "tcori_iu·< i primicnju_kmo _tL'.
ObJ primjLTa teorije ilustriraju kake l k'ori_ia uključuje spd:u- Teoriju -
l.ttirnc postupke- pri~tupt' žudnji. jeziku i tako daljt'. koji do- .\to je to?
Yodc u pi!Jtljt' ustaljene pojmm·e (da postoji nc~to prirodno,
nazvano ""d~s,, i da znahwi repn.·zcntir,Jju th iIju Yi šega stup-
nj<t). \'a taj YJS način potiL·u dJ ponnYno promislitt: k,ttc~orijc
u k(l_iinumoi:d.t raznti~lj.ttc o kn_iii.t'\'lhl'-.ti. PrimjLTi lkrrilk
i fOUGllllta pok.JZU!Ll k'ži~tt' SU\TCI1lt'llt:' kori_jl', koj t: Sl' SJ'>IO-
_ji od kritikt: S\l',S•I ~!O SC drl:I rrirodnim,od dok<JziYJflj,l b-
ko _ic S\'t:' š tn sc '-.fll,ltr.tln ili _ic pn1glašavano prirodnim jt•dan
poYiksni, kulturalni prni7Yod. Ono Sto 1biYa moi e sc pojmi-
ti _i oš jednim primjerom- bd~t.\rl'lha fr,mklin p_jl'va: ··Zhog
tcht' sc osjci.\Hn kao pr,\Ya lena", doima sr sretnom ~to je na-
činomna koji muškarac s njom postupa potvrdt'lla u svom
npr<n·om/pri-nldlltllll« ~pt linom idcntili.'tu, k11ji prethodi kul-
turi . .\1t·tfutim, njezin itraz "zbog tl'bt' ~e os}ct~am kao p raYa
Žl'Ila" uput'ujt' na to lLI _ic prctpnstadit'llo prirodni ili zadani
idcntitl't kulturJin,l uloga, učinak postignut unutar kulture-
ona mjt' "prava Zena", nego _io_i cJ.~id~~i da Je t,tha t rt· ba stnlri-
ti. Pra\·a iciU proi7Yod k kultut"t'.
l~orii.l ilxodi i druge /,tkl_jučke. slične f,tl!"C navt:Jcnomc, ko-
_ji !Hdc kako su prividno prirodan društH:ni pored,\ k, insti-
tut:i_ie i ust<tl_icni llbra~ci mbl_it•nja po..,J_jedicc osnovnih rko-
nomskih odnosa i st.1lnc borbe za moć; ili da su naši svjrsni
postupci posljedi...-<! Jlt's\·_jcsnih sib; ili kako je ono što Zm"t'-
mo _iastYom ili subjektom proizvcdrno unutar i kroz sustav
Jezika i kulture; ili p.1k d,t je ono što zm·emo •·prisutJh)ŠĆU<•,
"podrijctlom" ili »i7\'ornikom" st\·oreno prrslikam,t. odno-
sno ućinak pnnad_ianj,J.
'l
l'
23 ''
 Dakk-. tcori_ja - ~to Jt: to? 'amdu sc četiri glavna zaključka:
Tcori_ia je: interdisciplinarna ona JC di.,kurz s učincima
izvan svoj t: prvotne struke
2 Tcori_ja _IC analitička 1 spekulativna ona JC pokušaj razu-
rnijl'Yanja onoga što sc obuhvaća nazivima seks, spol, je-
,\l:f.\1
zik, pismo, znaćt..•njc ili subjekt.
.l Teorija k kritika zdravog razuma, pojmova koji sc shvaća­
ju kao prirodni.
-l. Teorija je rdlcksivna, mi~]_jcnjc o mišljenju. istraži\·anjc
kategori_ja koje rabimo u razumijevanju, u kn}ižc\·nosti i
u ostalim diskurzivnim praksama.
Zato teorija zastrašujt..'. kdna od značajki teorije koje danas
najviše uzrujavaju jest njezina beskonačnost. Ona nije nešto
čime biste ikada mogli ovlad,tti, ona nije odrcdt•na skupina
h.'kstova koju možete naučiti kako biste "znali teoriju H. Ona je
neograničeni korpus radova koji sc stalno uvcćtn-a kako mladi
i nadobudni, kritizirajući tcmdjne koncepcije starih, promiču
teorijske doprinose novih mi!-.lilaca 1 ot k rivaju radove starijih
1 zanemarenih. Teorija je zbog toga il\' or uznemirenja. temelj
za stalno nadmetanje: "$TO? ~iste čitali Lacana!? Kako mo-
žete govoriti o lirici, a da sc ne osvrnete na zrcalnu tvorbu su-
bjekta koji govori?«
lli: ))Kako možete pisati o viktorijanskom romanu, a da sc ne
služite Foucaultovim prikazom uporabe seksualnosti i histc-
rizacije ženskoga tijela te zorn im prikazom Gaya-tri Spivak o
ulozi kolonijalizma u tvorbi rnetropolitanskoga subjekta? .. Po-
nekad sc teorija predstavlja kao dijabolična presuda kojom ste
osudeni na prisilno čitanje u vama nepoznatim područjima,
gdje ni dovrsenje jednoga zadatka neće donijeti predah, nego
daljnje teške zadaće. (•Spivak? jesam, ali jeste li Vi pročitali ka·
ko Benita Parry kritizira Spivak i zatim njezin odgovor?«)
Teonja-
što je to?
l
J
l
\'t taori::mlfc? 1-ll'ula Bogu, 1/('milo nu sc kuko je Mt:g reklu da h:orl'liziratc.
.l
Neovladivost je jedan odg]a,·nih uzroka otpora tcori_ii. Bez ob-
zira na to kakvim sc znalcem smatrali, nikada nećete biti sigur-
ni )>morate li« pročitati i Jeana Baudrillarda, ?vlihaila Bahtina,
\\'altera Benjamina, l liJl:nc Cixous, C. L. R. Jamesa, Melanie
Klein i Juliju Kristevu, ili ih »mirne dušt:<< možete preskočiti.
(To naravno ovisi o tome tko ste ))vi<< i što želite biti.) Dobar
dio neprijateljstva prema teoriji, bez sumn_ie, proizlazi iz toga
što priznanje važnmti tcori}e ima za posljedicu neograničenu
predanost, prepušten ost sttmjuu kojem stalno postoJe važne
stvari koje ne znate. Ali, to je značajka samoga življenja.
Teorija u vama pobuđuje žudnju za ovlada vanjem- nada-
tc se da ćete išći tavajući teoriju upoznati pojmove kojima će­
te usustaviti i razumjeti pojave koje vas zabrinjavaju. I\o teo-
rija onemogućuje ovladavanje, ne samo zato što se uvijek još
nešto može spoznati, nego, točnije i bolnije. zato što je sama
teorija propitivanje predmnijevanih zaključaka i pretpostav-
ka na kojima oni počivaju. U naravi je teorije da poti re, kroz
25
-
oS\'nr~n·,mjc ~'rt:misJ i postuiJtJ.uno ~to -:.tc mi•dtli da znJtc,
pa s,· uL·ind ll'orijc ne mngu prcd\·idiL'Ii. :\istt' r~~~uli dadJ
i i n llll k t 1ri)L', ~lli n b tt' n i gd)t' ~IL' hi li pri_il.'. RJzmišlj ~l! t' o s\"O km
l·itaniun.J nO\ i 11Jčin. \ !tliL'tc pt IS!JYiti non pitJllja. a i rM\' ili
~k o~it·L-.Jj 7.1 nji howimplik.tci}c po diL'L1 koja čit.1k.
(h.li Hlo kr.J!Jk m·oJ od \',ts Jh:(c stYnriti nuka !t'orijc- ne
....unu/,1\o ~to jt' nio kr.1t.1k- nego t' e tek ocrtati bitne praYLL'
lllJ\Itt:ni.l i J'ri_icptlrnJ p<,druL-_IJ.<l~nhitoona ptm.·nnJ s kn_ii-
h.:mn~ ..'u. ()n dt @JSi prinl_itTt' lt'tlrij~-Jih istražiYania u nadi d.1
(r (it;Jtdj doii\'jl'ti teoriju \Tikdnt lill i pntic1)nom lt' i~·Jnrist'J!i
priliku d.t na uzorku bkusi 7.tdoYoljstYo mišljenja.
26
K:\IIŽE\':\OST- $TO lE TO
l IF Ll TO BIT:\0?
f..:njiinnost- ~to je to? h1ko ćete pomisliti da je to srcdi~njc
l1 itan)c kn_jiZn·ne tcori_ic, i1gkd.1 kako ono u stYari i nije hilo
oso hi tn \'ažno. Zašto je tomu tako?
2
Čini SL' da su tomu d\·a gl.n·n,l rJzloga. Pr\' O. ako H'( i SJ Illa
tcori_ia bprcpliće ideje fi!(W.lfiil', lingyistike, poYiksti, politič­
ke trorijc i p.<.ihoanalizc, z,J\1\ 1bi sc tc<lr~,:tičari mor,t!i brinuti
jesu li tekstovi koje čit·,Jju kn}i:icvni ili nisu? Studentima i na
stl\'nkima knjižeYnosti d;lnas sc nudi djdi niz prcdmt'ta, tema
o kojinu SL' čita i piše- p•1put .. slike žene poč d kom d\·adcsc-
tog stol.r,:Ca"- u koi ima SL' moil'IC b.! Yi li i kn}ižcYnim i ncknji-
z~.·mim d_jdima. ~Jožek pnnJ~'J\\lli rom.me \'irgini}L' \ \' oolf1!i
rn:udovt: slučajeve, ili oboje, i razlike sc ne doima _ju mi.'todo-
logij"'ki ključnimJ. :'\ijt: riJeč o tn me d,l su svi tekstovi na neki
m čin }.:dnaki- iz ovog ili onog r.JJ.!oga, neki sc tekstovi sma-
traju bogatijima, snaZnijima, U7<lnlijima, upit nije i !i neupitnije
važnosti. Književni i ncknjiževni tekstovi mogu sc proućavati
zaJedno i na sličan naćin.
LITERARNOST IZ\" AS KSIIŽ:E\'SOSTI
Drugo, razlika između knjil.t·vnih i neknjiževnih td.. stova nije
SL' doimala bitnom, budući da su teorijski radovi otkrili ono
što sc jcdnostan1o naziv~l "fitl'rarno~ĆU« ncknjii.c\'llih frno-
mcna. Snljstva za koja sc mislilo da su književna pokaz.t!J su
sc podJednako ključnima i za nekn_iiževnc diskurzc i d_idatno-
sti. :\aprimjcr, rasprave o ~1 rin1di nzumijcvanja povijesti im.tiu
za modd ono što je sadriano u razumijtTanju priče. Znak<n·i-
to je da povjesničari ne donose razjašn.ienja koja hi pred vidala
27