Radovi

Odabrati nauni rad sa Sci-liste

Analiza rada:
1) hipoteza ta je bila hipoteza (ta je pretpostavljeno da ta zavisi od
ega)
2) kako je testirana (eksperimentalno, numeriki, analitiki) i
3) zakljuak
U apstraktu svakog rada mora da se napie ta je pretpostavljeno da zavisi od ega,
kako je testirano i ta smo dobili, da li je to tano ili nije tano. Nije potrebno iznositi
detalje rada na ispitu ve ii na sutinu.
Najznaajnije knjige XX veka i fundamentalne za razvoj nauke:
1. Popper: Logika naunih istraivanja
2. Kun Struktura naunih revolucija
3. Popov: Kako napisati i objaviti nauno delo kod nas

Nauka
ta je nauka?
Aristotel: ta je ono to je neto?
Ovo je vek nauke.
Pravila za ocenjivanje nauke se koriste kao kriterijumi za razgranicenje nauke i
pseudonauke (astronomija vs. astrologija). Pravila za ocenjivanje Poperovih teorija
esto slue kao teorije naune iracionalnosti odnosno kriterijumi razgranienja nauke i
pseudonauke. Zato ako damo neku definiciju ta je nauka, onda nam to slui da
razdvojimo ta nauka nije.
Tenja za istinom je neto to razlikuje nauku od drugih delatnosti.
Ne postoji saglasnost oko definicije nauke (nema jedne jedinstvene definicije):

Nauka
Nauka
Nauka
Nauka
Nauka
Nauka
Nauka

su pravila delovanja koja uspevaju

je nain dolaenja do saznanja a ne saznanje samo po sebi
je skup tanih iskaza. onda je telefonski imenik najbolja nauna knjiga.
je sistem za predvianje. ovo nije dovoljno jer i astrologija predvia
je organizovano znanje.
je ono to se predaje na univerzitetima i pie u naunim knjigama.
je skup teorija.

Postavlja se pitanje da li nauka ima slinost sa religijom i umetnou ili se potpuno razlikuju?

Kada se kae nauka, misli se na prirodne nauke (bez matematike i filozofije).

Sve to radimo se odnosi na prirodne nauke.
Matematika nije prirodna nauka, jer da jeste, ne bi se fakultet zvao prirodnomatematiki. Matematika je kao i logika, formalna nauka i kad nje se opovrgavanje
radi kontraprimerom. Matematika je antipol retorici. Ako je retorika nauka i vetina
ubeivanja, matematika nema ta da ubeuje, ona da dokaz. Stvarni svet konstruie
matematiki model. Matematika teorija nam slui da analiziramo taj model i
matematiki rezultat interpretiramo u odnosu na stvarni svet tipina shema
istraivanja u matematici. Jedan model moe da opisuje vie pojava.
Rozenberg: Izgleda da je nauka jedini univerzalno prihvaen doprinos evropske civilizacije
koji nije osporen od strane ostatka sveta (za razliku od morala, religije, kulture)

Teorija
Teorije su objanjavanja bazirana na posmatranju i rasuivanju.Teorija je znanje
osloboeno spoljne svrhe.
T(C,R) - teorija ima dva elementa:
C - skup formula
R - pravila korespodencije (preslikavanja iz fizikog u neki apstraktni prostor)

Iskazi
Nauka se bavi iskazima, pa je potrebno razlikovati kako iskazi mogu biti:
1. injenini (dan je sunan)
2. Nauni (iskazi srednje optosti Njutnov zakon, Hukov zakon)
3. Opti (filozofski na primer - Aristotel: Svakoj stvari odgovara prirodno
mesto, neto to se odnosi na sve je filozofija)
Dakle, nauni iskazi nisu injenini iskazi, ni opti iskazi, ve iskazi srednje optosti.
Zdravorazumske definicije nauke pokazuju se kao neodgovarajue. Tako bi, ako nauku
definiemo kao sistem za predvianje i astrologija bila nauka, a ako nauku definiemo
kao neto to je tano, telefonski imenik bio nauna knjiga.
Zbog toga je potrebno dati preciznije definicije nauke i time postaviti bolje kriterijume
razgranienja nauke od nenauke (pseudonauke, teologije, metafizike). Aktuelni
kriterijumi razgranienja nauke od pseudonauke su:
1.
2.
3.
4.
5.

Induktivizam lako prihvatljivi

Konvencionalizam ne radimo
Metodoloki falsifikacionizam Karl Poper
Teorija naunih paradigmi Tomas Kun i Ludvig Flek
Metodologija nauno istraivakih programa Imre Lakato

Induktivizam
U korpus nauke mogu biti prihvaeni samo oni stavovi koji opisuju vrste injenice ili
oni koji su induktivne generalizacije. ovo je vrlo prihvljatljiv stav
Do vrstih injenica smo doli opaanjima ili eksperimentima. Treba razlikovati
opaanja i ekperimente. Eksperiment predstavlja nametanje, na primer, pustimo
predmet pa posmatramo gravitacionu silu. Opaanje predstavlja posmatranje kretanja
planeta koje mi ne moemo nametati da bismo gledali.
Induktivna generalizacija: pustimo 100 puta predmet i on padne i mi kaemo da e
svaki put pasti. Dakle, induktivna generalizacija se javlja kada imamo n sluajeva koji
su eksperimentalno ili opaanjem potvreni i onda kaemo da to uvek vai.
Razlika ove teorije u odnosu na matematiku u kojoj imamo princip matematike
indukcije: Matematika indukcija predstavlja deduktivni metod i ona je uvek tana, a
ovo je induktivni metod. Induktivizam se razlikuje od matematike indukcije koja se
zasniva na dedukciji, a induktivizam nije logiki utemeljen. Zato nije logiki
utemeljen?
Ako je ustanovljeno da se odreena pojava deava u n opita, zakljuak je da e i opit
n+1 rezultovati istom pojavom. ovo je prihvatljivo i ini se razumno i to ne samo u
nauci, ve i u ivotu. Na primer: Nalazimo se u situaciji da biramo izmeu dva hirurga.
Jedan je imao da sada 10 uspenih operacija, a drugi jednu neuspenu. Svi emo se
opredeliti za prvog hirurga. Meutim, to uopte nije tano, to je iracionalno jer nas
logika ui da se iz stava manje optosti ne moe izvesti stav vee optosti. Iz
stava da se neto desilo 100 puta, uopte ne znai da e se desiti uvek, dok sa druge
strane, iz neega to se deava uvek, desie se i 10. i 1000. put. Dakle, induktivizam
u svojoj osnovi ima nedostatak jer on nije logiki utemeljen.
Onda dolazimo do pitanja da li se nauka zaista razvijala induktivizmom odnosno da li
je neto posmatrano pa reeno da e to uvek vaiti? Uvek se gleda kakva je bila
istorija razvoja nauke (to je kod Popera posebno izraeno). Moemo posmatrati
uvene Keplerove zakone: Kepler je pre Njutna rekao da se planete kreu po elipsama
I Keplerov zakon (II i III se bave takoe kretanjem planeta) i on je do ovih zakona
doao posmatranjem. Njutnova generalizacija i Njutnova teorija odnosi se na
matematike osnove prirodne filozofije (Njutn je fiziku zvao prirodnom filozofijom). Tri
Njutnova zakona predstavljaju osnovu klasine mehanike i posmatraju vezu izmeu
kretanja tela i i sile koja deluje na telo. II Njutnov zakon (Zakon sile) govori da je: sila
= masa*ubrzanje, a univerzalni zakon gravitacije da: svaka dva tela odreene mase
se privlae silom koja je proporcionalna masama a obrnuto proporcionalna kvadratu
njihovog rastojanja (inae, britanski istoriari nauke Huk izmislio ovaj zakon, a ne
Njutn). Time je Njutn pokazao da III Keplerov zakon ne vai. Prema tome, Njutn nije
mogao induktivnom generalizacijom iz Keplerovih zakona formulisati svoju mehaniku
jer je ona u suprotnosti sa Keplerom. To nas ui da se istorija nauke nije odvijala kao
induktivna generalizacija i to induktivizam dovodi pod sumnju da je nauka = vrsta
3

fakta + induktivna generalizacija. Induktivizam je bajan, osim to se nauka nije

tako razvijala.
Nijedan skup opaanja, recimo kretanja planeta, ne odreuje jednoznano. Kada
budemo radili istraivanje, ono e pokrivati vie teorija nema jednoznane veze
izmeu eksperimentalnih rezultata i teorije jer vie teorija moe opisati jedan skup
rezultata. Kako onda odabrati? Induktivizam o tome ne govori nita.
Teorija mora da doe pre eksperimenta. Njutn je imao teoriju pa radio
eksperiment koji je podeavao po teoriji, a nije formulisao teoriju nakon ekperimenta.
Ako nemamo teoriju u glavi, neemo znati ta radimo. Poper je ba ovo testirao na
sluaocima tako to im je rekao Posmatrajte. pa su sluaoci pitali ta da
posmatramo?.
Sumiranje:

Nauka predstavlja stavove o vrsto utvrenim injenicama ili njihovu induktivnu

generalizaciju, a teorija predstavlja generalizaciju opaanja.

Induktivisti posmatraju i eksperimentiu i na osnovu toga dolaze do zakljuaka.

Kritika induktivistima: teorija i zakon mora doi pre eksperimenta, a u skladu sa
njima se eksperiment sprovodi.

Logiki problem i kritika: Iz iskaza manje optosti ne moe se izvesti iskaz

vee optosti.

Induktivistika kritika je prvenstveno skeptika sastoji se u pokazivanju da je stav

nedokazan (pseudonauan), a ne neistinit.
Revolucije se sastoje u razotkrivanju (iracionalnih) pogreaka koje su onda proterane
iz nauke u pseudonauku.

Metodoloki falsifikacionizam Karla Popera

Poper jedan od najveih filozofa XX veka. Bio je lan akademije Engleske i imao je
titulu sera koju mu je dodelila kraljica. Poper je bio profesor filozofije nauke na London
School of Economics.
Dok naivni pristupi nauci govore da je nauka ono to je tano ili to je ono to se desilo
100 puta, pa e i 101. put i onda se javlja Poper i potpuno obre stvar. Po njemu:
nauka je skup teorija, a teorija je nauna ako je opovrgljiva (oboriva). Ako
neto ne moemo da oborimo, to nije nauka. Dakle, on obaranje (opovrgljivost)
falsifikacionizam, uzima kao kriterijum razdvajanje nauke od pseudonauke. Ako je
neto neopovrgljivo, onda je to dogma, religija
Poper smatra da je Frojdova psihoanaliza, Marksizam (mrzeo je komunizam),
Darvinova teorija prednauna teorija to uopte nisu naune teorije.
Po njemu, cela istorija nauke se sastoji od: teorija koje su hipoteze i sigurno e biti
oborene i od groblja teorija.
Poperova teorija se zasniva na asimetriji koja postoji izmeu dokazivanja i
opovrgavanja. Ako 100 puta pustimo predmet, mi ne znamo da li e tako biti i naredni
4

put, ali za opovrgavanje teorije dovoljan je samo jedan sluaj (ako bi samo jednom
predmet poao na gore, gravitacija bi bila oborena). Dakle, jedan stav, ma koliko imali
pozitivnih ishoda, on jo nije dokazan, a za opovrgavanje stava dovoljan je samo jedan
negativan ishod.

Kljuni eksperiment
Nauka se razvija tako to naunici prave smele pretpostavke i onda je
eksperimentom potvrde ili opovrgnu. Na primer, izmislimo novi zakon kretanja:
kretanje zavisi i od boje. I onda testiramo. Dobijemo da boja ne utie i time smo
opovrgnuli tu teoriju. S tim to on kae da emo pretpostavku sigurno opovrgnuti
samo treba da proe dovoljno vremena i eksperimenata. Ne postoji zdrav ovek, ve
samo loe pregledan. Dakle, za svaku teoriju moe se javiti kljuni eksperiment, koji
e je pobiti.
Opovrgavanje teorije u kompleksnijim sluajevima uopte nije naivno kao to moe da
izgleda. Zakoni moraju biti invarijantni na vreme ne smeju da zavise od vremena. Uz
to, kod opovrgavanja postoji problem razumevanja jer jedan ovek samo sam sebe
razume.
Kod ocene tanosti jedne teorije, mi imamo niz drugih teorija za koje pretpostavimo
da su tane, a samo jednu testiramo. Na primer, posmatramo uticaj lekova na
aritmiju. Mi smatramo da je sva elektronika za analizu ispravna, i to ne uzimamo u
obzir. Kada posmatramo kretanje planeta, mi verujemo u optiku i u to ne zalazimo.
Nikad nije jednostavno kao u eksperimentu putanja predmeta, ve uvek ima vie
drugih teorija u tom eksperimentu koje koristimo i kojima verujemo. Gotovo da je
jednako teko dokazati i opovrgnuti teoriju, osim, naravno u trivijalnim sluajevima.
ta je to istina? Vrlo kompleksna stvar, na koju ni Isus nije odgovorio Pilatu. U nauci je
istina danas vrlo aktuelna stvar. Generalno uzevi: istina je slaganje sa injenicama.
Vrlo naivno gledite jer na primer, ako imamo zlatan novi koji ima zareze sa strane
(Njutn je izmislio zareze jer su lopovi smanjivali prenik struganjem sa strane, poto je
bio direktor kraljevske kovnice), on ima svoju specifinu teinu, toplotnu provodljivost
i druge odrednice karakteristine za zlato. Dakle, ako imamo neto to odgovara svim
tim karakteristikama, mi se slaemo sa injenicama i kaemo da imamo zlatan novi.
A ta ako kaemo da je novi okrugao. Da li je to istina ili nije, kako to da proverimo?
Krug je iz apstraktnog sveta. Ne moemo porediti takve stvari. Teorija o istini je
zapravo teorija konsenzusa sloimo se sa tim i stvar je gotova. Imamo odreen broj
nabrojanih karakteristika na osnovu kojih kaemo da je neto zlato, a neko bi moda
dodao jo neki kriterijum. Zato je teorija istina sloena.

Sadraj teorija
Poper kae da svaka teorija ima dva sadraja: logiki i informativni sadraj.

Logiki sadraj teorije je skup iskaza koji se logikim operacijama mogu izvesti iz
osnovih iskaza (osnovnih postavki) to su teoreme.

Informativni sadraj teorije je skup iskaza koje teorija zabranjuje. U sluaju

Njutnove teorije, ona zabranjuje da predmet krene na gore. Dakle, svaka
teorija, ako je nauna, ona mora neto zabranjivati. Zato? Na primer, ta
5

e biti sa predmetom ako se pusti? Moda e se kretati nekako, moda nee

to nije nauna teorija. Poper kae: teorija nija nauna ako je svaki ishod
eksperimenta u skladu sa teorijom. Ako teorija nita ne zabranjuje, ona nije
nauna.
Postavlja se pitanje da li ima neto izmeu logikog i informativnog sadraja odnosno
neto to ne moe dokazati teoremama da je tano, a ne znamo ni da nije? U
matematici, u aritmetici postoje iskazi koji su tani ali ne moemo teorijski da ih
dokaemo, pa odu u domen informativnog sadraja. Ukoliko u aritmetici koja je toliko
razvijena postoje teorijski tani iskazi koji se ne mogu dokazati, ta rei za druge
nauke? Dakle, logiki i informativni sadraj nisu komplementarni.

Poper i Darvinizam
Darvinova teorija nije nauna. Darvinova teorija je evolucija kroz sluaj mutacije preivi samo onaj ko je najbolje prilagoen i to je prirodna selekcija i kroz prirodnu
selekciju imamo razvoj. Darvinizam je metafiziki istraivaki program, a ne nauna
teorija. Njegova vrednost je neprocenjiva, ali teorija nije nauna, jer se ne moe
testirati.

Prva Poperova primedba na Darvinizam: To je tautologija jer kako Darvin

definie one koji su se prilagodili? Dakle, preive oni koji su se prilagodili, a oni
koji su se prilagodili su ti koji su preiveli to ne daje nita jer nema nezavisne
definicije prilagoenog nema novog sadraja.

Druga primedba na Darvinizam: svaki ishod eksperimenta je u skladu sa

Darvinovom teorijom. Na primer, izbaci se raketa na Mars i tamo nau dve vrste
mikroorganizama. Darvinova teorija e rei, tu je moda bilo vie vrsta, pa je
dolo do prirodne selekcije, mutacije su se javile i ove dve su se najbolje
prilagodile uslovima Marsa. Poper kae, a ta bi bilo da su pronaena neka
druga dva mikroorganizma? Isto objanjenje, te se ova teorija ne moe oboriti.

Dakle, Darvinizam ne predvia evoluciju vrste i odatle se ne moe istinski objasniti.

Nauno potenje i imunizacija

Kako bi se dokazalo da li je teorija opovrgljiva? Poper kae da nauno potenje nalae
da kad god se formulie neka teorija naunik treba da da uslove pod kojima je
spreman da napusti svoju teoriju odnosno da unapred navede instance (tzv.
potencijalne falsifikatore) koji e opovrgnuti teoriju ako se pokau istinitim. Poper ne
bi napustio svoju teoriju.
Kada nema naunog potenja, u situacijama u kojima je teorija ugroena uvode se
nove hipoteze da bi se teorija ouvala, a to je imunizacija(Poper je protiv ove mere).
Imunizacija je vrlo esta stvar, a Poper je strahovito bio protiv toga. Imamo neku
teoriju i eksperiment koji nije u skladu sa teorijom. Poperov najei falsifikacionizam
znai odbaciti tu teoriju. Meutim, vrlo esto se ne odbacuje teorija, ve se uradi, kako
on kae, imunizacija teorije. Jednostavno dodamo novu pretpostavku koja ukljui u
sebe taj eksperiment, i onda je teorija dobra jer smo je proirili nekom novom
pretpostavkom imunizirali smo teoriju. U Poperovo vreme je Marksizam imuniziran
tako stalno. On je predviao da e u najrazvijenijim zemljama doi do revolucija, a ne
6

u afrikim, to je bilo potpuno obrnuto. Onda je teorija imunizirana jer su dodate

pretpostavke koje su ukljuivale i taj razvoj da bi se razvoj opisao u okviru te teorije.
To po Poperu nije dobro, ve treba teoriju odmah odbaciti. Dakle, imunizacija je
dodavanje novih pretpostavki da bi se teorija sauvala.
Presek:

Nauka je skup teorija.

Teorija da bi bila nauna, mora biti opovrgljiva.
Svaka teorija ima logiki i informativni sadraj.

Shema razvoja nauke prema Poperu

Primer 1: Stomatolozi koriste kompozit kao materijal za popunjavanje plombe. Vri se
polimerizacija lampom, meutim kompozit se prilikom polimerizacije skuplja po
ivicama jer je marginalna adaptacija ovog materijala slaba. Kada se skupi, polimer se
odvoji od dentina to ostavlja prostor za hranu po ivici. Potrebno je drati lampu po
10s pa napraviti pauzu da bi se relaksirali naponi. Dakle, imamo sledei problem:
Marginalna adaptacija plombe. Kako da ga reimo? Napravimo test teoriju i kaemo:
zbog polimerizacije, kompozit se skuplja, a kompozit se ponaa kao viskoelastino
telo. Testiramo tu teoriju, tako kae Poper. I onda predvidimo ta e biti. (U sluaju da
drimo 10 s i doe do toga da se odvoji, imamo greku.) Test teorijom eliminiemo
greku u teoriji kada pogodimo odmah teoriju i time reimo dati problem. Ali na
primer, javlja se smanjenje zapremine polimera i time se javlja novi problem: da li je
mogue napraviti takav polimer da kada se on polimerizuje ne smanji zapreminu? To
je tipina poperovska shema: ponemo sa problemom i uvek se zavri sa problemom
istraivanja. Pri tome se nadamo ne istim problemom kao na poetku, jer bismo onda
morali koristiti drugu test teoriju.
Primer 2: Prirodna selekcija u revoluciji biolokih sistema. Eliminacija greke je kao
prirodna selekcija. Mi se u naoj teoriji trudimo da eliminiemo greku i to je kao
prirodna selekcija kae Poper. Ko je preiveo jednu eliminaciju greke, ne znai da e
i drugu. shema razvoja nauke prema Poperu.
Test teorija je ustvari smela pretpostavka. Smela pretpostavka u prethodnom
stomatolokom primeru jeste da je polimerizacija kompozita odvija isto kao i difuzija.
Ista jednaina koja opisuje difuziju, opisuje i polimerizaciju.
Poper je tvrdio da se nauka linearno razvija. Kada mi imamo neki fond znanja, neku
teoriju, i onda se javlja neto to je izvan te teorije, teorija se proiri. Drugim reima,
javlja se nova teorija koja obuhvata sve ono ranije i taj novi paradoks vie nije
paradoks ve je u okviru teorije, pa znanje u nauci stalno raste.
Dokazivanje zapoinjemo problemom za koji predlaemo neku hipotezu tj. test teoriju
kao potencijalni odgovor. Vri se eliminacija greke odnosno opovrgavanje hipoteze, i
dobija se novi problem. Predlaemo novu hipotezu s veim empirijskim sadrajem,
ponovno je opovrgavamo, dobijamo nov problem i tako dalje. Daklek, nauka raste
linearnom akumulacijom znanja.
Dakle, Prema Poperu nauka je skup teorija, a teorija je nauna ako je opovrgljiva,
meutim istorija nauke se nije tako razvijala kada se posmatra ovaj otar kriterijum
razgranienja nauke od pseudonauke. Ono to predstavlja jedan od problema jeste to
7

nekad ne znamo da li rezultati istraivanja potvruju ili opovrgavaju teoriju. Problem

je isto taj to postoji dosta misaonih eksperimenata zamislimo blizance. Kakav je
status misaonog eksperimentu u Poperovoj nauci? Da li moemo opovrgnuti neku
teoriju misaonim eksperimentom?

Poper protivnik induktivizma

to se tie induktivizma, Poper je bio veliki protivnik. Da li je opravdano nae
zaljuivanje kod pojedinanih sluajeva o kojima imamo iskustvo o drugim
sluajevima o kojima nemamo? Nije opravdano, i onda se postavlja pitanje zato svi
razumni ljudi tako biraju i da li su oni iracionalni? Kjun to opravdava na sledei nain
njegovo reenje induktivizma: to je zato to smo na to navikli preko ponavljanja i
mehanizmom asocijacija bez koga bismo teko preiveli. Poper je to drugaije reio
ali to nije tema.
Problem indukcije je filozofsko pitanje da li induktivno zakljuivanje vodi do istine,
tanije ta je opravdanje?

Generalizacije osobina jedne klase objekata koja je bazirana na nekom broju

opservacija konkretnih instanci te klase;

Pretpostavke da e se jedna sekvenca dogaaja u budunosti deavati uvek kao

to se deavala u prolosti.

Poper je tvrdio da nauka ne poiva na indukciji, ve iskljuivo na dedukciji.

Po Poperu se indukcijom ne moe poveati racionalnost empirijskih generalizacija, jer
nije poznat broj instanci koji treba predstavljati apsolutnu potvrdu generalizacije.
Osnova kritike induktivizma je ukazivanje na injenicu da se nauka razvija smelim
pretpostavkama i njihovim pobijanjem.
Zbog toga svaki nauni rad ima hipotezu u kojoj se iznosi pretpostavka. Zatim se ta
pretpostavka testira na odgovarajui nain (eksperiment). U eksperimentu se moe
ispostaviti da je hipoteza bila netana. Cilj nauke nije traenje apsolutne istine ve
poboljanje teorija kritikom i pokuaj da se istini pribliimo.

Kritike Popera:

Potpuno je nejasno zato se teorija treba posmatrati naunom ako je opovrgljiva

esto je ishod eksperimenta takav da se ne moe jednoznano odrediti da li
potvrdjuje teoriju
Teoriju je skoro jedno teko opovrgnuti kao i dokazati

Generalno gledano, Poper je bio jako strog i samo mali broj teorija po njemu
ispunjavaju uslov za nauku.

Teorija nauih paradigmi Tomasa Kuna

Metodoloki falisifikacionizam je usmeren ka logici nauke, a teorija naunih paradigmi

usmerena je ka istoriji nauke. Metodoloki falsifikacionizam je nepotvren u istoriji
nauke.
Ameriki fiziar, posle filozof nauke: Struktura naunih revolucija. Tomas Kun je
kritiar Popera.
Po Poperu je proces smelih pretpostavki i njihovog opovrgavanja ono to dovodi do
razvoja nauke i mi, po njemu, stalno opovrgavamo. Ako je Poper u pravu, naunici su
onda od Njutna do danas se sve vreme trudili da opovrgnu njegovu teoriju, meutim
to nije tano jer su naunici zapravo koristili njegovu teoriju u reavanju tekih
problema.
Kun tvrdi da se nauka ne razvija linearnom akumulacijom znanja: imamo teoriju, onda
se pojavi neto to se ne slae (anomalija), pa mi pravimo novu teoriju i koju
ukljuimo anomaliju kao rezultat teorije i za nas ona vie nije anomalija, itd.

Paradigma
Paradigmu je uveo Kun i u svojoj knjizi je dao 26 njenih osobina i objanjenja. Jedno
od najjednostavnijih jeste da je to teorija. Ali tu spadaju i eksperimentalne postavke, i
zbirke zadataka i kako se postavljaju problemi i kako se reavaju. Paradigma je
zapravo ira od teorije je sadri nain kako se upotrebljava kako se formuliu
problemi, kako se reavaju problemi, a Kun te probleme naziva zagonetkama.
Mehanika konceptualni primer nauke.
Po Kunu se u razvoju nauke deavaju periodine revolucije promene paradigmi.
Paradigme se menjaju na dva naina:
1. Otkriem novitet injenica (Otkrie poinje svesnou da anomalija postoji, a
promena paradigme je izvrena kada je paradigma podeena tako da se ta
anomalija oekuje);
2. Izumom novitet teorije (nastaje usled stalnog raskoraka teorije i prakse, ili
usled promene u socijalno-kulturnoj klimi).

Faze u razvoju nauke

Kun smatra da u razvoju nauke postoje sledee faze u nauci:
1. Period normalne nauke - kada se prihvati nova paradigma.Tada se ona vie ne
dovodi u pitanje. Naunici je vie ne osporavaju i ne razmiljaju o njenom
opovrgavanju, ve istrauju njene mogunosti i reavaju probleme. Oni ispituju ta
sve ta paradigma moe da rei, a ukoliko se doe do neusaglaenosti rezultata
eksperimenta sa njom, ona se ne odbacuje i odmah nova formulie (ili imunizira) kao
kod Popera, ve to predstavlja anomaliju. Prema Kunu eksperiment nije pobijanje
teorije (kao kod Popera), ve reavanje problema u okviru vaee paradigme gleda
se njena mo. Njeni osnovni postulati se ne dovode u pitanje. Period normalne nauke
daleko due traje od borbe teorija.

2. Ukoliko se neoekivana otkria ponavljaju i broj pojava pree odreenu granicu

(doe do velikog broja anomalija), dolazi do novih radikalnih teorija i nastupa doba
krize. Kada doe do krize, pojavljuje se veliki broj teorija koje pretenduju da postanu
paradigma koja e biti univerzalno prihvaena.
Meutim, postavlja se pitanje kako nauna zajednica odabere novu teoriju koja e biti
paradigma? Tu postoje kriterijumi:
Tanost - saglasnost sa eksperimentom
Konzistentnost - unutranji sklad
irina - posledice teorije trebaju da proiruju postojee poglede - nova
paradigma ukljui te anomalije
Jednostavnost - odabrati najjednostavnije reenje - Ajntajn je rekao da im je
neto komplikovano da nije istinito
Plodnost - teorija mora otkriti nove fenomene ili nove veze izmeu njih
Kljuno je tu da je izbor nove paradigme u osnovi iracionalan, jer nema nekog
loginog naina. A zato? Zato to su paradigme neuporedive jer su nesamerljive
nekome je bolje jedno, a nekome drugo, kao pravci u slikarstvu.
Primer: Klasina mehanika i relativitet posmatranje mase m kao istog slova. Njutn:
m mera inercije vs. a Ajntajn m energija
Kada se odabere nova paradigma kojoj emo verovati, ponovo nastupa
period normalne nauke koji je po Kunu jedini pravi razvoj nauke, dok periodi
revolucije brzo prou.
Upravo tamo gde kod Popera prestaje nauka, kod Kuna poinje Poper je stalno u
opovrgavanju, im naie na jednu anomaliju, stalno je u revolucionarnom periodu. Kod
Kuna se prvo gleda ta nauka moe, a zatim kada doe do dovoljno anomalija, onda
sledi revolucionarni period.
ta se deava sa naunicima? Po Kunu stari naunici ne prihvataju nikad novu
paradigmu, ve nova preovlada tek kada pristalice stare pomru.
Kriza se zavrava na jedan od 3 naina:
1. Normalna nauka je osposobljena da rukuje problemom koji je stvorio krizu. Kao
odgovor na krizu, naunici generalno ne odbacuju paradigmu, ve u nju ubacuju
anomalije kao normalne pojave kako bi eliminisali konflikt.
2. Problem ostaje i oznaen je kao polje za koga ne postoje odgovarajui alati za
reenje te je ono preputeno buduim generacijama;
3. Pojavljuje se novi kandidat za paradigmu. Paradigma se odbacuje samo ukoliko
postoji druga koja e da zauzme njeno mesto. To je period naune revolucije.U
ovoj fazi naunici istrauju problem,opisuju ga i interpretiraju na razliite
naine.Vremenom se iz ovog takmienja izdvaja jedna paradigma koja se
prihvata i tada nastaje period normalne nauke.
Zakljuak: Kun uveo pojam paradigme i normalne nauke to je najvaniji
period i revolucinarnai periodi su kratki. Izbor nove paradigme je
iracionalan.
10

Ludvig Flek
Studirao medicinu i objavio dosta radova iz oblasti bakteriologije. Rad iz oblasti nauke
Nastajanje i razvoj naunih injenica knjiga o leenju sifilisa, a u uvodu je dao ono
to je Kun obraivao 30 godina kasnije, dakle Flek je prethodnik Kunu. Bio je lan
Akademije nauka i roen u bivoj Poljskoj danas Ukrajina.
Osnovna postavka Flekove teorije: saznanje je drutveni pojam, zavisi od
socijalnog okruenja. Odnos subjekta i objekta (na primer: prouavamo kretanje
klapna) nikada nije neposredan, ve je posredovan zajednicom. Jer onaj koji posmatra
je kolovan i zavisi od njegovog okruenja, to se naziva misaonim stilom koji nam
je dala misaona zajednica. Mi tom problemu nikada ne pristupamo kao tabula raza.
Ideja o istom posmatranju je privid poto pojedinac socijalizacijom i obrazovanjem
opaa samo one objekte i aspekte stvarnosti koji se uklapaju u misani stil. Znai on
opaa samo ono o emu je uo, dakle misaoni stil utie na nae zakljuivanje.
Struktura misaonog stila:

Ezoterini ili ui krug koji ima naunike koji objavljuju radove u naunim
asopisima u ovom krugu se stvaraju ideje.

Egzoterini ili iri krug ine amateri i laici i oni koji veruju naunicima. Ne
ispitujemo mi da li je neki lek dobar koji konzumiramo.

Evolucija znanja se odvija kroz dva procesa: Od predarasuda i linog miljenja do

injenice. Od centra zajednice ka periferiji. Misaoni stil je stabilizovan kroz meu
odnos ezoterinog i egzoterinog kruga. On je dat u udbenicima i jedini je kriterijum
prihvatljivosti svakog novog rezultata. Dakle, nauni asopisi ne predstavljaju
zvanina miljenja ve lina miljenja autora. Zvanina miljenja za odreenu nauku
su prihvaena kao impersonalna i ona su data u udbenicima. Udbenika nauka vri
izbor znanja iz asopisa i podeava ga misaonom stilu koji je vladajui.
Sadanji je nano (u medicini, farmaciji, elektrotehnici, fizici...) misaoni stil. To danas
izaziva puno projekata, puno istraivaa.
Kod Fleka se javlja da su injenice socijalni postupak jer nema neke meta teorije koja
bi procenila ta ljudi misle. Standardi ne mogu biti neutralno ocenjeni ve se kae da
su standardi deo paradigme i onda se paradigme ne mogu ocenjivati prema
standardima kada su standardi njen deo. Dakle ne postoje neki metastandardi.
Relativizam kae da nema objektivne istine.
Komplementarnost pristupa: Flek misaoni stil; Poper hirozont oekivanja; Kun
paradigma.
Kritika: Ono to je tano za neku kulturu tano je i za prirodu. Misaoni stilovi su ne
samerljivi. Ono to je injenica za lanove kolektiva A ponekad ne postoji za lanove
kolektiva B a misao koja je znaajna i tana za lanove koletiva A ponekad je netana
i besmislena za lanove kolektiva B.
Dok vlada jedna paradigma, sprema se neka nova da je obori.
Teorija je nauna ako predvia barem neka nova fakta. Darvinova teorija je vrlo
esto predmet kritike. Kritiari kau da je njegova teorija pseudonauna jer je
11

tautologija i tu nema nita novo. Dolazi do smene teocentrizma antropocentrizmom.

Darvinova teorija je nauna i institucionalnizovana i ui se na univerzitetima. Tano po
Flekovom modelu deluje ova pria. Ako gledamo da je socijalno okruenje faktor, nije
ni udo to je u XIX veku dolo do razvoja ovakve bezdune teorije da preivi samo
onaj ko se prilagodi.

Metod istraivakih programa Imrea Lakatoa

Lakato je Poperov uenik na London School-u.
Velika nauna otkria su istraivaki programi. Na primer, on celu Njutnovu mehaniku
naziva istraivakim programom.
Ovo se moe posmatrati kao sinteza Poperovog falsifikacionizma i Kunove teorije
naunih paradigmi. Od falsifikacionalizma preuzima opovrgavanje, ali ono ne implicira
odbacivanje teorije, ve su to anomalije koje treba registrovati ali ni jedan iskaz sam
po sebi ne dovodi do odbacivanja teorije. Nijedan eksperiment nije kljuni u momentu
kada je izvren, ve to moe postati mnogo kasnije tek kada neki program bude
poraen od nekog drugog programa.
Dakle, po Lakatou nauka je skup istraivakih programa koji reavaju
probleme, a naunici ukljueni u neki program brane njegovo teorijsko jezgro od
pokuaja falsifikacije uvoenjem pomonih pretpostavki. Poper je diskreditovao takve
mere kao imunizaciju, a Lakato tvrdi da postavljanje i razvijanje zatitnih
pretpostavki nije nuno loe za istraivaki program.
Metodoloki programi se sastoje od teorijskog jezgra (niz odabranih teorema od
kojih istraiva ne bi mogao odstupiti) i
zatitnog
omotaa (skup stavova
izvedenih iz teorijskog jezgra, ije opovrgavanje ne ugroava osnovne prihvaene
stavove tj. teorijsko jezgro).
Lakato je tvrdio da njegov pogled prua jasne kriterijume napretka i
nazatka i umesto istinitih i neistinitih teorija, Lakato pravi razliku izmeu
progresivnih i regresivnih istraivakih programa. Dakle, programi se ocenju na
osnovu progresivnih i degenerativnih promena.
To da li je teorija progresivna ili ne predstavlja dinamiku kategoriju, jer u jednom
momentu jeste progresivna, a u drugom ne.
Naune revolucije se sastoje od zamene jednog programa drugim. Kako mi to
ocenjujemo i uporeujemo programe? Lakato govori da istraivaki program
napreduje ako njegov teorijski rast anticipira njegov empirijski rast. Znai vano
je predvideti teorijom i da se to zaista desi, onda program napreduje. Program
stagnira odnosno nazaduje ako njegov teorijski rast zaostaje za empirijskim rastom.
Dakle to je situacija da prvo izvedemo eksperiment, pa ga onda teorijski objasnimo.

12

Progresivne istraivake programe karakterie rast i otkrivanje novih

injenica. Program je progresivan ako teorijski rast anticipira eksperimentalna
opaanja.

Regresivne programe karakterie izostanak rasta ili umnoavanje zatitnih

hipoteza koje ne vode novim injenicama. Program nazaduje i daje jedino post
hoc objasnjenja.

Ako neki istraivaki program progresivno objanjava vie od svog rivala, on ga

istiskuje.
Osnovna kritika Poperovog metodolokog falsifikacionalizma je injenica da Poper nije
mogao da napie istoriju nauke, kao i da jedan primer koji opovrgava hipotezu nije
dovoljan da bi se ona odbacila.
Metodologijom naunih programa se ne procenjuje izolovana hipoteza, ve
celi skup teorijskih postavki i njihovih posledica.

Kriterijumi za odreivanje nauke kod nas

Koje kriterijume koristi nae ministarstvo za odreivanje nauke? Da je objavljeno u
naunom asopisu. Treerazredni hemiar koji je radio u Americi osnovao je ISI insitut
(Institute for Scientific Information) koji je posle prodao Thomson-u i poznat je kao
Thomson ISI. Ko pravi tu listu? Thomson Reuters koji je inae turistika organizacija a
ovo im je sekundarna delatnost. Afrikan Journal Business Management je izbaeni
asopis.

Vrednovanje naunog rada

Vrednovanje naunog rada je veoma teko, i u principu nemogue. Meutim,
ustanovljena je metodologija vednovanja sa ciljem pre svega da iskljue proizvoljnost i
iz praktinih razloga (dodeljivanje sredstava za projekte, odluivanje o odobrenju rada
u asopisu, itd.).

SCI lista
Za rangiranje asopisa slui SCI lista (SCI Science Citation Index). asopisi se
dele na one koji jesu na SCI listi i one koji nisu na SCI listi. SCI listu casopisa ustanovila
je i odrava je kompanija Tomson. Sama kompanija se ne bavi naunim radom.
Kriterijum rangiranja jeste citiranost asopisa u ostalim asopisima sa SCI liste, i
obavlja se na osnovu Impakt faktora (IF).
Impakt faktor asopisa se odreuje i koristi se trogodinji period:

IF=A/B

13

B - Ukupan broj radova objavljen u asopisu u prethodne dve godine. Ako asopis
izlazi 4 puta godinje i ima po 10 lanaka u jednom izdanju, to je 80 lanaka za 2
godine (2013. i 2014.)
A - Ukupan broj objavljenih citata tih radova u tekuoj godini (2015.) u svim drugim
asopisima na SCI listi, iz radova objavljenih u prethodne dve godine (2013. i 2014.).
Na primer to se dogodilo 160 puta.
Npr. IF za 2015. uzima u obzir koliko su radovi objavljeni u 2013. i 2014. citirani u
2015. godini. IF se rauna u aprilu i na primer julu.
Dakle IF=160/80=2
Kod nekih oblasti je IF visok, kao na primer, medicina koja ide i do 50.
Ministarstvo nauke Republike Srbije priznaje i dodeljuje poene istraivaima na
osnovu objavljenih radova u asopisima sa SCI liste, na osnovu ega se dalje dodeljuju
sredstva za istraivake projekte (meu prvih 30% asopisa M21 8 pts, u 30-50%
M22- 5 pts, ispod polovine M23 3 pts). Liste se prave prema oblastima matematika,
fizika, medicina U zavisnosti od broja poena, utvrene su kategorije A1, A2, A3, B1,
B2, B3, B4, B5. Kategorija A1 moe se dodeliti bez uvida u SCI listu, ukoliko istraiva
dokae da je u poslednjih 5 godina 100 puta citiran.
Najee se citiraju pregledni radovi koji ustvari ne predstavlji originalni nauni
doprinos. Gustina citata zavisi od oblasti. Neuporediva je mehanika i informatika.

Kritika SCI liste:

Uzak vremenski prostor (Tomson je prvobitno osnovan za medicinske
asopise, gde su promene dinamine). esto pravi doprinos rada doe mnogo
kasnije (kvalitetan rad zna biti daleko ispred svog vremena po rezultatima koje
donosi). Ako je neko objavio rad decembra 2014. sad neko treba da vidi taj rad,
da sam napie rad, da poalje u asopis, da bude primljen i objavljen u 2015.
godini taj prozor je jako mali. Veselje je da rad izae u roku od godinu dana.
Period od 2 godine je jako mali i radovima nije data ansa. To je prilagoeno
asopisima koji nisu preterano ozbiljni i koji naplauju objavljivanje.
asopisi brzo menjaju rang na listi - poziciju (dok se rad poalje za
asopis, moe se desiti da isti vie ne bude na SCI listi). Desilo se da je asopis
pao za 60 mesta za godinu dana to je dinamika kategorija.
SCI lista oigledno favorizuje englesko govorno podruje.
Knjige se ne raunaju, niti ono to je ranije raeno.
(Bog: objavio je Bibliju davno, to je knjiga, i tree njegov eksperiment niko nije
ponovio). Ve i sami naunici vide da je ovo malo logino, ali je tako sada. Tako je po
Thompsonu, a on priznaje medicinske asopise.
IF asopisa zavisi od: kvaliteta asopisa,jezika na kome je tampan, oblasti koju
pokriva, distribuiranosti asopisa,...
SCI lista se koristi i za merenje razvoja nauke u dravi. Posmatra se broj radova na SCI
listi na milion stanovnika.

14

Citiranost autora ocenjivanje istraivaa

Scienciometrija je nauka o merenju naunih rezultata. Rad koji je napisan, a
nije citiran je bio promaen.
Posmatra se broj citata u radovima objavljenim u asopisima sa SCI liste. Problem je
to nije vano da li je citat afirmativan ili negativan. Kritika: pravi citat bi bio citat
rezultata rada.

Hirov-h faktor
U istraivakoj zajednici postoji stalna potreba da se uspostave kriterijumi za
vrednovanje naune produkcije pojedinanih istraivaa, univerziteta, institucija, kao i
samog naunog izdavatva.
Hindeks je pokazatelj naune uspenosti istraivaa koji istovremeno uzima u obzir
kako naunu produktivnost istraivaa, merenu brojem objavljenih radova, tako i
uticaj, mereno brojem citata tih radova u drugim radovima. Dakle, za svakog
pojedinanog istraivaa mogue je izraunati Hindeks na osnovu broja objavljenih
radova i citiranosti tih radova u radovima drugih istraivaa.
Ime potie od fiziara Hira, koji je ovu meru predloio i predstavio je u lanku
objavljenom 2005. godine. Hindeks je zbog jednostavnosti izraunavanja i odreenih
prednosti koje ima u odnosu na druge pokazatelje naune uspenosti za kratko vreme
postao veoma popularna mera za evaluaciju naunog rada, sudei prema prisutnosti
Hindeksa u obe svetske citatne baze (Web of Science i SCOPUS).
Istraiva ima h indeks ako: h od njegovih Np radova ima najmanje h citata,
a Np-h radova nema vie od h citata.
Np ukupan broj radova
Lista objavljenih radova se uredi prema opadajuoj vrednosti dobijenih citata za te
radove. Na taj nain, redni broj 1 e imati rad sa najveim brojem citata, sledei rad
sa manjim ili istim brojem citata e dobiti redni broj 2 i tako dalje. Ako obeleimo
redne brojeve radova sa N, a citiranost radova sa C. Vrednost H-indeksa predstavlja
najveu vrednost rednog broja za koju je C N, tj. onaj broj radova koji imaju vei broj
citata od rednog broja poslednjeg rada u toj grupi.
Formalno reeno, naunik ima indeks h ako h radova od njegovih (ili njenih) M (broj
objavljenih radova) radova imaju najmanje h citata, a ostalih M h radova imaju
najvie h citata.
H indeks predstavlja dvodimenzionalnu meru kvaliteta naunog rada, jer
kombinuje dva aspekta kvaliteta produktivnost i uticaj (citiranost).
Na primer: istraiva koji je objavio radove A-I ima vrednost H-indeksa 6.

15

Primeri:
Ako istraiva A ima 5 radova sa time
da je:
prvi rad citiran 10 puta
drugi rad citiran 8 puta
trei rad citiran 3 puta
etvrti rad 1 put
peti rad 0 puta

Ako istraiva B ima 5 radova sa time

da je:
prvi rad citiran 1000 puta
drugi rad citiran 10 puta
trei rad citiran 3 puta
etvrti rad 0 puta
peti rad 0 puta

Onda je h=3, sa time da je ukupan

broj citata 22.

Onda je h=3, sa time da je ukupan

broj citata 1.013.

Ako istraiva C ima 2 rada sa time da

je:
prvi rad citiran 500 puta
drugi rad 1 put

Ako istraiva D ima 2 rada sa time da

je:
prvi rad citiran 1 put
drugi rad citiran 0 puta

Onda je h=1, sa time da je ukupan

broj citata 501.

Onda je h=1, sa time da je ukupan

broj citata 1.

Da bi se ovo izbeglo, uveden je g faktor. Hiroov fakor ne prepoznaje pregledni

rad.
Da li je H-indeks validna mera?
Da bi se odgovorilo na pitanje da li je H indeks validna mera, potrebno je nai
uporedni okvir nezavistan od samog Hindeksa. Nobelova nagrada moe biti jedna
takva nezavisna mera kvaliteta naunog rada. Na primer, sam Hir je pokazao da 84%
od naunika koji su dobili Nobelovu nagradu ima vrednost Hindeksa 30 ili vie.
16

Istraivanje iz 2011. je pogazalo da naunici koji imaju veliki h faktor ima veliki broj
radova koji nisu citirani.

G faktor
G-indeks je nastao kao poboljanje H-indeksa. Prilikom definisanja G-indeksa,
publikacije se na osnovu broja citata sortiraju u opadajuem redosledu, pa se indeks
definie kao maksimalan broj publikacija G koje zajedno poseduju minimum G 2 citata.
G-indeks za razliku od H-indeksa identifikuje citatne rezultate visokocitiranih
publikacija.
Istraiva ima g indeks: ako g od njegovih najcitiranijih radova ima ukupno
najmanje g2 citata.
Za primer:
Ako istraiva C ima 2 rada sa time da je:
o prvi rad citiran 500 puta
o drugi rad 1 put
Onda je h=1, sa time da je ukupan broj citata 501. Pri tome: 501=22 i to je g
indeks.
Ako istraiva D ima 2 rada sa time da je:
o prvi rad citiran 1 put
o drugi rad citiran 0 puta
Onda je h=1, sa time da je ukupan broj citata 1. Pri tome: 1=1 i to je g indeks.
Lako se moe dokazati da je hg. g=h ako svi radovi imaju isti broj citata.
G indeks je predloio Leo Ege 2006. godine kako bi se jasnije videla razlika izmeu
visokocitiranih i ostalih radova nekog autora. On odraava vidljivost naunika u
svetskim razmerama bolje nego Hirov faktor.
Fernijeva pretpostavka: Ako je dat ukupan broj citata, h je proporcionalno korenu
ukupnog broja citata. Dat je ukupan broj citata, koliki je h faktor i tu se javlja problem
particije. Problem particije je kao kod odreivana podskupova jednog skupa. Na
primer, jedan naunik ima 10 radova i 100 citata. Sve mogue particije skupa od 100:
100 citata samo jednog asopisa, a drugih 9 nula; svaki po 10 puta, itd Moramo
napraviti pretpostavku da je svaka od tih particija jednako verovatna i to se naziva
Fernijeva pojednostavljena verzija problema particije sa uniformnom verovatnoom.
(Uniformna raspodela McDonaldsovih restorana) Ovo je neprirodna vrednost ali je
koriena. Nije prirodna jer ako je jedan naunik napisao fantastian rad, a ostalih 9
su smee, to je malo verovatno.

g/h indeks
g i h su kao dve granice, pa se uveo i kao pokazatelj uspenosti istraivaa g/h.
Primetimo da vai da je h/g vee ili jednako od 1.
17

hg - indeks

Gde vae sledee relacije:

hg indeks je blii vrednosti h indeksa nego g indeksa.

o - indeks

Gde je m broj citata istraivaevog najcitiranijeg rada.

Za primer:
Ako istraiva C ima 2 rada sa time da je:
prvi rad citiran 500 puta
drugi rad 1 put
Onda je h=1, sa time da je najcitiraniji rad citiran 500 puta, onda je o=500*1=22
Ako istraiva D ima 2 rada sa time da je:
prvi rad citiran 1 put
drugi rad citiran 0 puta
Onda je h=1, sa time da je najcitiraniji rad citiran 1 put, onda je o=1*1=1

Na osnovu prethodno navedenog, scienciometrija je jo u predparadigmatskoj fazi

(terminologija Tomasa Kuna), jer se jo nije iskristalisalo ta e svi prihvatiti od ovih
faktora.
Ocena istraivaa se moe videti na Research Gate, Scopus, Google Schoolar. To su
baze podataka koje daju info o istraivaima i uglavnom samo h-indeks.
Problemi:
1. Afirmativni citati.
2. Pregledni radovi.
3. ta je citat? Samo pominjanje rada ili korienje metoda (rezultata) iz citiranog
rada?
18

Postoje prevare i meusobno citiranje. Nauno potenje govori da treba citirani samo
ono to je korieno, dakle, u radu treba citirati samo ono to je korieno. Na primer,
surov kriteriju je onaj koi kae da se citira samo onaj rad iji smo krajnji rezultat
koristili. To se sve jako menja. Nastariji asopis je publikacija Engleske Akademije i
predstavlja najdui vek jednog asopisa je 350 godina. Ovaj asopis je prvi uveo
recenziju. Tu je obljavivao Isak Njutn, meutim ovaj asopis danas nema visok IF.
Kod nas je najstariji asopis koji izlazi u kontinuitetu Letopis Matice Srpske koji postoji
od 1824. To je asopis u oblasti knjievnosti i nekog jezika najstariji u svetu koji
posotoji. Ovaj asopis nije na SCI listi jer je na srpskom jeziku i irilici.

19