Vodi

kroz nauku

Svemir, ivot i sve ostalo

Don Gribin i
Meri Gribin

Prevela

Vesna Uskokovi

Naslov originala
John Gribbin
Almost Everyones Guide to Science

SADRAJ

Copyright 1999 by John & Mary Gribbin

Translation Copyright 2005 za srpsko izdanje, LAGUNA

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Atomi i elementi . . . . . . . . . . . . . . . .
Unutar atoma . . . . . . . . . . . . . . . . . .
estice i polja . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Hemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Molekuli ivota . . . . . . . . . . . . . . . . .
Evolucija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Naa promenljiva planeta . . . . . . . . . . .
Vetrovi promene . . . . . . . . . . . . . . . .
Sunce i njegova porodica . . . . . . . . . . .
ivoti zvezda . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Veliko i malo . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. 9
. 19
. 41
. 67
. 89
113
137
161
189
211
239
263
289

U prvom planu svih strunjaka uvek mora biti briga

za oveka i njegovu sudbinu... kako bi stvaralatvo
naeg uma bilo blagoslov a ne nesrea za oveanstvo. Imajte uvek to na umu kada radite na svojim
dijagramima i jednainama.

Albert Ajntajn
Kaltek, 1931.

UVOD
Ako se ne slae s ogledom
pogreno je

Sudbina strunjaka svake naune discipline jeste da se usmerava

na sve ue i ue podruje istraivanja kojim se bavi, pribavljava
sve vee koliine znanja o sve manjem i manjem, dok na kraju
ne doe do toga da zna sve o niemu.
Da bih izbegao tu sudbinu, pre mnogo godina odluio sam da
postanem nauni pisac, a ne nauni istraiva. To mi je pruilo
priliku da se kod pravih naunika raspitam o njihovom radu,
te da od toga objavljujem brojne lanke i knjige. Ovakva vrsta
bavljenja naukom omoguila mi je da znam sve manje i manje
o sve veem i veem, premda jo nisam stigao do stepena da
znam nita o svemu. Nakon trideset godina rada i mnogih knjiga
koje su obraivale neka posebna podruja nauke, uinila mi se
dobrom zamisao da napiem jednu optu knjigu koja e pruiti
irok pogled na celokupne prirodne nauke, budui da mi se
posreilo da znam podosta iz svih naunih podruja.
Kada piem neku knjigu, prva publika kojoj je ona name
njena obino sam ja sm. Piem takvu knjigu o, recimo, kvantnoj

Kada se u nauci radi s veoma velikim i veoma malim broje

vima, kao to e to biti sluaj u ovoj knjizi, ekonomino je
pisati skraenice umesto dugakih redova nula. U naunoj
literaturi 102 znai 100 (jedinica 1 iza koje se nalaze dve
nule), 103 znai 1.000, i tako dalje. Na drugoj strani skale 10-1
znai 0,1, dok 10-2 znai 0,01. Ovo obeleavanje naroito je
korisno kada se upotrebljavaju brojevi poput Avogadrovog
broja (videti prvo poglavlje), koji se u nauci obeleava kao
6 x 1023; u suprotnom bismo morali da napiemo 600.000.
000.000.000.000.000.000.
Ovde treba obratiti panju na vanost koju ima naizgled
mala promena u stepenovanju broja deset. Na primer, 1024
deset puta je vee od 1023, a 106 nije polovina od 1012 ve
milion puta manje.

Don Gribin i Meri Gribin

Vodi kroz nauku

fizici, ili evoluciji, i eleo bih da ju je neko drugi napisao pre

mene, ime bi me potedeo muka pronalaenja svih podataka
i znanja koja su mi potrebna. Ovoga puta, pisao sam, meutim,
ne za sebe ve za sve druge, u nadi da e oni nai neto to ih
zanima, u emu e uivati. Ako znate poneto (ili mnogo) o
kvantnoj fizici, ovde moete nai neke stvari o, recimo, evoluciji.
Ako vam je evolucija u malom prstu, moete otkriti neto novo
o Velikom prasku i tako dalje.
I tako, premda sam svestan duha Isaka Asimova koji prati
moj rad (nadam se s odobravanjem) u vezi s ovim tako sve
obuhvatnim projektom, ovo nije Vodi kroz nauku Dona Gri
bina ve vodi za svakoga. To i nije toliko vodi za ljubitelje
nauke (premda je i za njih), koliko vodi za zbunjene ljude, za
svakoga ko je neodreeno svestan vanosti nauke, ali obino i
zaplaen njenim strunim jezikom i pojedinostima. Ovde neete
nai na takve strunosti (sve njih je, ako ih je i bilo, odstranila
moja koautorka, drei na uzdi svaki moj pokuaj ekstravagan
cije, i zadravala samo ono to je razumljivo nestrunjaku). Ono
to ete ovde nai jeste pregled autora o tome kakvo je stanje
nauke na prelazu iz 20. u 21. vek i kako se razni delii mozaika
nauke slau u suvislu veliku sliku svemira i svega u njemu.
injenica da se ti delii uopte i mogu sloiti jeste neto to
bi vam moglo promai ako se previe zagledate u samo jedno
podruje nauke, recimo kosmologiju ili evoluciju, no ta inje
nica veoma je vana za nauku. I evolucija i Veliki prasak ute
meljeni su na istim naelima, pa ne moete tek tako prihvatati
neke, a odbacivati druge delove naune prie. Sve su to delii
jedinstvene celine.
esto dobijam poruke od ljudi koji, iz ovog ili onog razloga,
ne mogu da prihvate specijalnu teoriju relativnosti, shodno kojoj
vreme pri kretanju tee sporije, a duina se skrauje. Ponekad
ljudi oajniki nastoje da zaobiu zakljuke te teorije, istovre
meno prihvatajui sve drugo u nauci. Ali, to ne moe da se
uini. Specijalna teorija relativnosti nije neko usamljeno ostr

vo, teorija o promeni vremena i prostora, ve nam je potrebna

i pri tumaenju, na primer, naina pretvaranja mase u energiju
u unutranjosti Sunca i toga kako se elektroni ponaaju unutar
atoma. Odbacite li one delove teorije za koje vam se ini da se
kose sa zdravim razumom, ostaete i bez objanjenja izvora
energije Sunca ili periodnog sistema hemijskih elemenata. A
to je samo jedan primer.
Nadam se da e ova knjiga objasniti kako je sve u savreme
nom pogledu na svet dovedeno u meusobni sklad. Taj nauni
pogled na svet jeste najvee dostignue ljudskog uma, a veliina
toga dostignua dolazi vie do izraaja pri gledanju na njego
vu optu sliku nego pri obraanju sveukupne panje na neku
pojedinost.
Dve vane meusobno povezane karakteristike naunog
pogleda na svet preesto se previaju, a bitno je naglasiti ih.
Prvo, cela ta razvojna pria ne traje due od etiri veka (poevi
od vremena Galileja, koje mi se ini vie od bilo kog drugog kao
trenutak zapoinjanja savremenog naunog traganja). Drugo,
sve to moe shvatiti ljudski um. Moda nismo svi u stanju da
pojmimo ba svaki pojedini deli naune slike sveta; no neki od
nas to mogu, iako ljudi imaju tako ogranien ivotni vek. I prem
da se mora priekati da se pojavi genije koji e doi na zami
sao kakva je teorija evolucije prirodnim odabiranjem, jednom
kad se ta zamisao uoblii, ljudima prosene inteligencije ona se
moe objasniti to esto izaziva spontani odgovor: Kako je to
oito; kako glupo od mene da se sm nisam toga setio! (Takva
je, na primer, otprilike bila reakcija Tomasa Henrija Hakslija
kad je prvi put proitao Poreklo vrsta arlsa Darvina.) Kao to
je Albert Ajntajn rekao 1936: Najneshvatljivije na svetu jeste
to da je svet shvatljiv.
Razlog razumljivosti svemira za nas smrtna bia skriva se u
injenici da njime vlada mala zbirka vrlo jednostavnih pravila.
Ernest Raderford, fiziar koji nam je dao model atoma poet
kom dvadesetoga veka, jednom je rekao da se nauka deli na

10

11

Don Gribin i Meri Gribin

Vodi kroz nauku

dve kategorije, na fiziku i na filateliju. To nije bila samo zgo

dna dosetka, premda je on ponekad znao da omalovai druge
naune discipline, to injenicu da je dobio Nobelovu nagra
du za hemiju (1908, za rad na radioaktivnosti) ini posebnom
poslasticom. Fizika je najtemeljnija od svih nauka, i to zato to
se bavi najdirektnijim pravilima koja vladaju svemirom i jedno
stavnim esticama od kojih je sve u svemiru sagraeno, i zato
to metode fizike nude arhetip to se koristi u drugim naunim
disciplinama pri razvijanju njihovih delova slike sveta.
Najvanija od tih metoda jeste upotreba onoga to fiziari
zovu model. Pogledajmo poblie ta to znai i ta se pod ovom
metodom podrazumeva. Model je za fiziara kombinacija misa
one slike neeg to je osnovna tvorevina i skupa matematikih
jednaina koje opisuju ponaanje te tvorevine. Na primer, prema
jednom modelu, vazduh u sobi u kojoj ovo sada piem ispunjen
je molekulima gasa, a na svaki taj molekul gleda se kao na sitnu
tvrdu kuglicu. Imamo pratee jednaine koje opisuju, na jednom
nivou, kako se te kuglice meusobno sudaraju i odbijaju jedna
od druge i od zidova sobe, a, na drugom nivou, opisuju kako
proseno ponaanje vrlo velikog broja tih kuglica stvara pritisak
vazduha u mojoj sobi.
Ne budite zabrinuti zbog jednaina potpuno u ih zane
mariti u ovoj knjizi. Ali zapamtite da dobar model uvek sadri
u sebi jednaine, a jednaine su sredstvo pomou kojeg istra
ivai rade da bi predvideli nain ponaanja objekata da bi
izraunali, recimo, kako bi se u mojoj sobi promenio pritisak
vazduha ako se temperatura podigne za deset stepeni Celzijusa,
a sve drugo ostane isto. Razliku izmeu dobrog modela i loeg
modela ustanoviemo proveravajui ih ogledom u pome
nutom sluaju ugrejmo sobu za deset stepeni i gledajmo slae
li se novi izmereni pritisak s pritiskom izraunatim pomou
jednaina modela. Ako slaganja nema, modelu je u najboljem
sluaju potrebno poboljanje, a u najgorem sluaju treba ga
potpuno odbaciti.

Riard Fejnman, jedan od najveih fiziara 20. veka, rezimi

rao je nauni proces u predavanju koje je odrao 1964, koristei
re zakon, ali je uverljivo izneo tvrdnju koja isto tako vai i
za modele:

12

13

Uopte uzevi, novi zakon traimo sledeim postupkom: prvo

ga pretpostavimo. Zatim krenemo da izraunamo posledice
i pretpostavke da bismo videli ta bi se dogodilo kad bi pret
postavljeni zakon bio ispravan. Onda rezultate izraunavanja
uporedimo sa stanjem u prirodi, putem iskustva ili ogleda,
uporeujemo ih direktno s posmatranjem, da bismo ustanovili
slae li se to. Ako se ne slae s ogledom, pogreno je. Ta jedno
stavna reenica klju je za nauku. Uopte nije vano koliko je
lepa vaa pretpostavka. Uopte nije vano koliko ste vi pametni,
ko je izrekao pretpostavku, da li je to poznato ime ili ne. Vano
je samo jedno: ako se ne slae s ogledom, pogreno je.

To je sr onoga to nauka i nauni modeli jesu. Ako se ne

slae s ogledom, pogreno je. Ali, ima tu jo dubljih slojeva. ak i
ako se slae s ogledom, to jo ne znai da je model taan u smi
slu neke veite univerzalne velike istine o prirodi stvari koje
prouavamo. Samo zato to molekule moemo da smatramo za
male vrste loptice u svrhu izraunavanja pritiska gasa u nekoj
prostoriji, to ne znai i da molekuli zaista jesu vrste loptice to
samo znai da se u odreenim okolnostima ponaaju kao da
su vrste loptice. Modeli su upotrebljivi unutar nekih obino
jasno odreenih ogranienja, i izvan tih ogranienja moraju
se nadomestiti drugim modelima.
Da to jo malo pojasnimo. Uzmimo sad drugaiji nain gle
danja na molekule gasa u mojoj sobi. Neki od tih molekula bie
vodena para, a kao to zna svaki kolarac, molekuli vodene pare,
to jest vode, sagraeni su od tri atoma dva vodonika i jednog
kiseonika, to se pie kao H2O. Za neke svrhe, uobiajeni model
molekula vode jesu dve majune vrste kuglice (vodonikovi

Don Gribin i Meri Gribin

Vodi kroz nauku

atomi) spojene s jednom jedinom veom vrstom kuglicom

(kiseonikov atom), i to tako da spoj ima oblik slova V, s kiseo
nikom u njegovom temenu.
Za te svrhe, veze meu atomima mogu se smatrati malim
ilavim oprugama, tako da atomi u molekulu mogu da poska
kuju, vibrirajui ovamo-onamo. Ta vrsta vibracije povezana je s
karakteristinom talasnom duinom zraenja budui da atomi
nose naelektrisanje (vie o tome kasnije), pa ako su prisiljeni da
vibriraju na ovaj nain, emitovae mikrotalasno zraenje, a ako
je prava vrsta mikrotalasnog zraenja usmerena na molekule,
vibrirae u skladu, u rezonanciji.
Upravo to se dogaa u mikrotalasnoj penici. Mikrotalasi
podeeni na talasne duine koje izazivaju vibracije u molekulima
vode putaju se u penicu i podstiu molekule vode u hrani na
vibracije, dakle ti molekuli upijaju energiju i zagrevaju hranu.
Ovakvo ponaanje nije poznato samo u kuhinji ili laboratori
ji za njega znamo i iz prouavanja mikrotalasnog zraenja
iz oblaka gasa u svemirskom prostoru, zahvaljujui emu su
astronomi otkrili prisustvo molekula vode i mnogih drugih
molekula u meuzvezdanom prostoru.
Ako ste, dakle, radioastronom, i tragate za molekulima u
svemiru, ili ste elektroinenjer koji konstruie mikrotalasnu
penicu, opruge-kuglice model molekula vode jeste dobar,
pod uslovom da su te opruge dovoljno elastine da mogu valja
no da vibriraju. Vi vie ne gledate na ceo molekul kao na jednu
vrstu lopticu; ali pojedini atomi, poput atoma kiseonika, i dalje
su vam pojedinane vrste kuglice.
Hemiar koji analizira sastav neke materije gleda na sve to
drugaije. Ako elite da znate koje su vrste atoma prisutne u
nekoj materiji, jedan od naina da se to ustanovi jeste prou
avanje svetlosti to je zagrejani atomi zrae. Razliite vrste
atoma zrae razliite boje, vrlo otro odreene linije u spektru
svetlosti a najpoznatiji primer je utonarandasta boja uli
nih svetiljki koje sadre natrijum. Atomi natrijuma, pobueni

u ovom sluaju ne toplotom ve elektrinom strujom, zrae u

utoj svetlosti.
Model kojim se opisuje nain stvaranja te svetlosti ne gleda
na atom kao na vrstu kuglicu, ve kao na jednu tvorevinu koja
se sastoji od nekog sitnog sredinjeg jezgra (koje se, u ovom
sluaju, zasad moe takoe smatrati nekom siunom vrstom
kuglicom) okruenog oblakom majunih naelektrisanih estica
zvanih elektroni. Sredinje jezgro ima neko pozitivno naelek
trisanje, a svaki elektron ima po jedno negativno naelektrisanje.
Sjajne linije u spektru neke odreene vrste atoma objanjavaju
se nainom na koji se ponaaju elektroni u spoljanjim delovima
atoma. Ono to, hemijskim jezikom govorei, razlikuje jednu
vrstu atoma od drugih jeste broj elektrona (osam za kiseonik,
samo jedan za vodonik, 11 za natrijum); a budui da svaka
vrsta atoma ima sebi svojstvenu jedinstvenu raspodelu elektro
na, svaka vrsta atoma proizvodi sebi svojstven uzorak obojenih
linija u spektru.
Mogao bih da nastavim, ali ve vidite na ta ciljam. Model u
kojem su molekuli vazduha male vrste loptice jeste dobar jer je
upotrebljiv kada treba izraunati kako se s promenom tempera
ture menja pritisak. Model u kojem su molekuli graeni od malih
tvrdih loptica (atoma) koje zajedno dre neki veznici takoe je
dobar jer moe da se koristi kad izraunavate kako molekuli
vibriraju i proizvode radiotalase. A model u kojem atomi nisu
nedeljive tvrde kuglice ve siuna jezgra oko kojih se nalaze
oblaci elektrona takoe je dobar, jer ga moemo upotrebiti za
izraunavanje boje svetlosti neke odreene vrste atoma.
Nijedan od tih modela nije konana Velika Istina, ali svaki
od njih ima svoju ulogu. Ova sredstva koristimo kao pomagala
u svojim zamiljanjima o tome ta se tu dogaa, kao i za izra
unavanje koje moemo ispitati direktno merenjem, kao to
su na primer pritisak vazduha u sobi ili boja koju zrai neka
zagrejana materija.

14

15

Don Gribin i Meri Gribin

Vodi kroz nauku

Isto kao to tesar nee da upotrebi dleto za istu vrstu posla

za koju mu je potrebno svrdlo, tako i naunik mora da upotrebi
pravi model za posao koji radi. Kad Fejnman kae: Ako se ne
slae s ogledom, pogreno je, on pri tom misli ako se ne slae s
odgovarajuim ogledom. Model molekula vode kao jedne jedin
stvene vrste kuglice ne doputa mogunost onih vrsta vibracija
kakve su mikrotalasne, pa stoga takav model predvia da
vodena para nee emitovati mikrotalase. To znai da je, ako smo
zainteresovani za mikrotalase, ovo pogrean model. Ali, to ne
znai da je isti model pogrean ako nas zanima kako je pritisak
vazduha u sobi povezan s porastom temperature.
Sve u nauci vrti se oko modela i predvianja, oko iznalae
nja naina na koji emo sebi u glavi predstaviti sliku funkcio
nisanja sveta i naina na koji emo obaviti proraune koji pred
viaju ta e se dogoditi u nekim okolnostima. to se vie uda
ljavamo od uobiajenog sveta svakodnevice, bilo prema vrlo
velikom, bilo prema vrlo malom, to se vie moramo oslanjati
na analogije: neki atom je, u odreenim okolnostima poput
bilijarske loptice; neka crna jama je, u izvesnom smislu, poput
dubokog ulegnua u gumenom aravu.
Bilo bi vrlo zamorno nastaviti kvalifikovanje upotrebe raznih
modela na ovaj nain, a sada, nakon to sam odvalio kamen sa
srca olakavi svojoj dui ovim priznanjem, neu to vie initi
i verovau vam da ste zapamtili kako je i najbolji model dobar
samo u svome kontekstu, i kako se dleto nikad ne upotreblja
va za posao svrdla, i obratno. Kad god opisujemo neto kao
stvarno, ono to pri tom mislimo jeste da je to najbolji model
za korienje u datim okolnostima.
Pod takvim uslovima, zapoevi od dimenzija atoma, spu
stiu vas u svet vrlo, vrlo sitnog, a zatim izneti napolje u veliki
svemir, pruajui vam najbolje dananje razumevanje (najbo
lji model) prirode stvari na svim nivoima. Sve dalje reeno je
tano jer se slae s ogledom; sve se uklapa jedno u drugo poput

delia slagalice i deluje. I sve to moe razumeti, bar u optim

crtama, svaki prosean ljudski um.
Nauka sadri u sebi jo jednu karakteristiku, koje se strogo
drim i koja je oblikovala grau ove knjige (i celog mog rada), a
nje se dre bezuslovno i svi naunici. Za mene je nauka u prvom
redu istraivanje naeg mesta u svemiru mesta to ga ovek
zauzima u svetu koji see od najsitnijih subatomskih estica
pa do najveih dometa prostora i vremena. Mi ne postojimo u
osami, a nauka je ljudska kulturna delatnost, a ne samo hladno
nastojanje da se otkrije istina, bez obzira na to koliko se trud
ulae. Sve se svodi na to odakle smo potekli i kuda idemo. A to
je najuzbudljivija pria ikada ispriana.

16

17