Epikurizam

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 2 1. ANTIKA FILOZOFIJA ........................................................................................................... 3 2. EPIKUR ...................................................................................................................................... 4 3. EPIKURIZAM ............................................................................................................................ 5 3.1. Teorija znanja....................................................................................................................... 6 3.2. Etika ....................................................................................Error! Bookmark not defined. 3.3. Fizika i atomizam................................................................Error! Bookmark not defined. 4. EPIKUREJSTVO.......................................................................Error! Bookmark not defined. 5. CILJ FILOZOFIJE EPIKURIZMA ............................................................................................ 7 6. SLOBODAN EPIKURIZMA ....................................................Error! Bookmark not defined. ZAKLJUAK ................................................................................................................................. 8 Literatura ...................................................................................Error! Bookmark not defined.

Epikurizam

UVOD
Pre pojave filozofije, ljudi su verovali u neke prie u koje su smestili svoja verovanja i znanja. Te prie su bili mitovi. Mit je narodna pria koja se bavi poreklom poznatog sveta, bogovima i davnom prolou naroda.Karakteristike mitova su: prenoenje sa kolena na koleno, u sutini, u istom obliku, anonimnost autora i dominacija mate u odnosu na racionalnost. Kada se dovede u pitanje i forma i sadraj mitova, nastaje filozofija. Sa njom se pojavljuju prvi filozofi (mudraci), ljudi sa imenom i prezimenom koji iznose svoja miljenja vezana za neka od pitanja na koja je odgovarao i mit. Iako su upotrebili sve svoje moi da dou do svojih uenja, oni su svesni da su ona delo ljudskog razuma, te mogunosti da e biti kritikovana i proveravana i da e moda biti odbaena u korist boljih. Filozofija je, dakle, kritiko miljenje kome bi trebalo da je stran svaki dogmatizam. Ona je, takoe, rezultat razloga, argumenata, u emu se ogleda njena racionalnost. Nastala u Staroj Grkoj oko 7 veka p.n.e. filozofija je prola kroz barem etiri velika razdoblja: Antika filozofija (poslednja grka filozofska kola ukinuta je dekretom rimskog cara Justinijana 529. godine n.e.) Srednjovekovna filozofija (od 4-og veka n.e. do pojave renesanse u 14. veku) Moderna filozofija (poinje u periodu renesanse od 14. do 16. veka) Savremena filozofija (19. i 20. vek)

Epikurizam

1. ANTIKA FILOZOFIJA

Antika filozofija obuhvata filozofska miljenja i sisteme koji su se razvili na irokom sredozemnom prostoru proetom starom grkom i rimskom kulturom u periodu od 7. veka pr. Kr. do propasti starog sveta poetkom 6. veka. Kultura stare Grke zaetnik je i evropske kulture. Na tom se geografskom podruju prvi put u istoriji iz religijsko - fantastinoga izdvojio filozofsko - nauni oblik miljenja. Karakteristika stare orijentalne kulture bila je uklopljenost odreenog stepena naunog miljenja, do kojeg su stari orijentalni narodi dospeli, u religijsko - fantastini oblik miljenja. Ta uklopljenost egzaktne misli u fantastino - religioznu mistiku karakteristina je i za one koji su se bavili naukom u starim kulturama. To su bile zatvorene svetenike grupe ili proroci koji su se izdvajali iz sveta i ljudskog drutva da bi tako osamljeni i udubljeni sami u sebe doli do istine. Njihovim sposobnostima pridavala se aureola uzvienosti, nadzemaljskog i nadljudskog. Grka civilizacija oslobodila je nauno miljenje i emancipovala ga od religije, podredivi ga praktinim zadacima trgovine, brzom razvoju privrede, ali i politikim zadacima koji su se nametali u vezi s izmenjenom drutveno - ekonomskom strukturom. To miljenje naputa sluenje fantastiko - religioznom oveku, koji sebe jo nije izdvojio kao pojedinca u okviru drutva, i prelazi u slubu konkretnog, egoistinog oveka pojedinca. Kroz takvog oveka iu njegovom interesu zaela se u Grkoj era samostalne naune misli, ime je obeleen poetak nove epohe u istoriji ovekova ovladavanja prirodom i drutvom. Grka postaje kolevkom kulturnog kompleksa koji se jednostavno naziva " Zapad ", to u to doba predstavlja pome ranje kulturnog i ekonomskog razvitka s Istoka prema Zapadu. Antika filozofija deli se na: kozmoloko period grke filozofije antropoloko period grke filozofije ontoloko period grke filozofije etiko period helenistiko-rimske filozofije

Epikurizam

2. EPIKUR
Epikur (342/1-270 ), iako mu je otac bio Atinjanin, roen je na Samosu i premda je odrastao u siromanoj porodici, sluao je platonovca Pamfilija a zatim je na Teosu sluao Demokritovog uenika Nausifana. Sa osamnaest godina doao je u Atinu zbog vojne slube a potom se posvetio prouavanju filozofije u Kolofonu. Oko 310. predavao je filozofiju u Mitileni, ali je ubrzo preao u Lampsak da bi se 307/6. preselio u Atinu gde je osnovao svoju kolu. itao je Demokrita ali nije imao temeljno nauno obrazovanje; njegovo uenje, budui da je bilo u duhu vremena, bilo je jasno i popularno kod obinog sveta; premda je mnogo pisao (pominje se oko 300 njegovih radova), sauvano je relativno malo njegovih spisa. Epikurovo uenje o zadovoljstvu ve je u stara vremena izazivalo nesporazume pa je i on esto prikazivan kao poroan ovek. Ima svedoanstava da je bio veoma skroman, umeren.
Slika2.1. Epikurov kip koji je napravljen u II ili II veku pne.

Epikur nije posebno bio zainteresovan za dijalektiku ili logiku; jedino je poklanjao panju onom delu logike koji se bavi kriterijumima istine; zanimao se za dijalektiku u onoj meri koliko je bila povezana s fizikom a fizika ga je interesovala samo ukoliko je bila relevantna za etiku. Epikur se usredsredio na etiku vie no to su to inili stoici; omalovaavao je isto teorijska istraivanja, govorio da je matematika beskorisna, jer nema veze se naunim voenjem ivota; zamerao je matematici i to to nju ne potkrepljuje ulno saznanje, jer u stvarnom svetu se nigde ne mogu nai geometrijske take, dui i povri; za epikurejce je ulno saznanje temelj itavog saznanja a kriterijum istine opaanje kojim stiemo do onog to je jasno i oevidno; drugi kriterijum prua tzv. pretpostavke poimanja; re je o slikama pamenja; naime, poto smo ve

Epikurizam

3. EPIKURIZAM

Epikur ( 341-270 ) sa Samosa je osnovao kolu koja je bila u stalnim prepirom sa drugim kolama i ako je sa njima delila brojna stanovita. kola je bila smetena u njegovoj kui i vrtu u Atini pa se njegovi uenici nazivali filozofima iz vrta. Epikurov cilj znanja nije bio u znanju kao takvom nego u sticanju vetine praktinog znanja. Za njega je filozofija leila duu i ini ivot srenim1. Pogrena uverenja o dobru, sudbini due i pravim vrednostima ivota dovode do ljudske nesree pa je takva pogrena uverenja potrebno zameniti onim pravim2. Veina Epikurovih spisa od njih tri stotine je izgubljeno pa se istraivanje mora osloniti na tri didaktika pisma sauvana kod Diogena Laertija i neke fragmente. Poznatiji uenici su mu Metrodor iz Lampsaka i Rimljanin Tit Lukrecije Kar ije je delo danas izvor veine Epikur pouka.

Slika 3.1. Metrodor iz Lampsaka (Poznate ideje: Nitko ne treba brinuti zbog toga to nije proitao ni slovca iz Homerovih epova, ili to ne zna je li Heraklo Trojanac ili Grk.

1 2

Zeller, 1969. Long, 1986.

Epikurizam

Epikurejsku nauk je optimistini pogled na svet prepun lepote koji oveku daje osecaj slobode, pouzdanja u sopstvenu snagu, koji uklanjanjem bogova oveka pretvara iz roba u gospodara. Epikurejcem je filozofija umovanje koje ini ivot srenim za to se koriste logikom ili kanonikom za odreenje kriterijuma istine i ustanovljavanje prvih naela filozofije, i fizikom koja oveka treba da oslobodi straha od bogova i smrti pa kao takva da mu pokae za im treba teiti.

3.1. Teorija znanja

Epikur svoju teoriju znanja utemeljuje u ulnim opaanjima tvrdei da ta opaanja moraju biti uzrokovana neim razlicitim od njih samih, iako ne nuno stvarima koje se vide spolja (glad je primer takvog unutranjeg uzroka opaanja). Neki su oseaji ipak uzrokovani spoljanjim uticajima: Uzimao je oigledno da oseti boje, zvuka, mirisa i drugi moraju imati svoje uzroke u predmetima koji imaju takva obeleja (Long, 1986: 21). Povezanost oseaja sa spoljnim predmetima kao njihovim uzrocima nema garancija jer su mogue halucinacije, fantazije ili prividi. Naa ula ipak ne mogu potpuno biti prevarena jer ono to pristie ulima nije, na primer zvuk trube, nego grupa atoma (Eido) odbijena od povrine predmeta trube. Struktura takve grupe atoma moe biti poremeena putem do ula pa e oseaj primiti po neto drugaiju i preoblikovanu sliku stvarnog objekta koji ipak jeste izvor ulnog opaaja. ula su zato dovoljan dokaz samo emanacije neega, pa se postavlja pitanje kako se pouzdano moe razlikovati takav oseaj od onoga koji je precizna i tana slika ili odraz spoljanjeg objekta. Epikur ovaj problem razreava tako da razlikuje ulne utiske od rasuivanja ( identifikacija ulnih utisaka sa predmetom ) tvrdei da ulni utisci nisu zavisni od razuma i zato nisu rasuivanja. Epikur je smatrao da su oseaji pouzdan dokaz predmeta ako su jasni, ali ipak nije odredio uslove koji utvruju jasnou utisaka ula. ulni utisci su tako prvi korak u sticanju znanja ali nisu dovoljni za njegovo sticanje. Razreavajui ovaj problem Epikur klasifikuje ulne utiske uvodei predubeenja (plur. prolepseis) sline vrste koji su mentalne slike ili opti

Epikurizam

5. CILJ FILOZOFIJE EPIKURIZMA

Osnovni cilj filozofije Epikur vidi u iznalaenju sredstava za postizanje linog blaenstva; nauka i vrlina nemaju vrednost sami po sebi ve samo kao neophodna sredstva za postizanje zadovoljstva koje je prirodni cilj svakog htenja. Zadovoljstvo ne obuhvata samo pozitivna zadovoljstva, ve i odsustvo patnje koje je povezano sa stanjem potpunog spokojstva kao rezultata zadovoljenja svih potreba; zadovoljenje potreba prua zadovoljstvo, ali savreno blaenstvo treba traiti samo u odsustvu potreba i sadrano je u zdravlju tela i spokojstvu due, u nepomuenosti duha (ataraxa). Nedostatak naunog obrazovanja ogleda se kod Epikura u nedovoljnoj snazi njegove argumentacije; to se pokazuje i u njegovom odbacivanju isto teorijskih znanja: Epikur ne razume znaaj znanja koja ne donose neposrednu korist, pa su mu matematika, istorija i specijalna istraivanja prirode strani; zato uenje o zadovoljstvima koje naziva etikom in i svu njegovu filozofiju; fizika se tu javlja samo kao dopuna etike. Mnogo tekoa proizalo je iz toga ta Epikur misli pod zadovoljstvom (hedon); ta je zadovoljstvo to se u svakom pojedinom sluaju odreuje oseajem (pthos); uporedo s tim treba da postoji i ocena raznih zadovoljstava pri emu moraju biti uzete u obzir i njihove posledice; do prave ocene mogue je doi samo razumom (phrnesis) to je i osnovna vrlina mudraca koja se s obzirom na pojedine ocene razvija u pojedine vrline. Osnovni princip epikureizma je potpuno suprotan stoicizmu; ako je tamo istican razum usaglaen s prirodom i ako se tamo dolazi do zadovoljstva koje proistie iz zadovoljstva razumnom svrhovitou, ovde zadovoljstvo dolazi od zadovoljstva njim samim. Zadovoljstvo (hdone) je, kazuju epikurejci, svrha (tlos) svega ivog; dokaz tome je to svako ivo bie od samog poetka tei zadovoljstvu i izbegava patnju. Nikakvim rasuivanjem se ne moe doi do toga ta je srea. Do toga se dolazi neposredno. Zadovoljstvo je poetak i kraj blaenog ivota. Ono je prva i prirodna srea. Pored ulnih, epikurejci razlikuju i duhovna zadovoljstva. U spisu O svrsi Epikur kae: "Ja ne znam ta bih sebi mogao da predstavim kao sreu ako bih se odrekao jela i pia, ako bih se odrekao

Epikurizam

ZAKLJUAK

Epikur je govorio da svet postoji objektivno i nezavisno od svesti. Tvrdio je da se sve sastoji od atoma i praznog prostora, i tu nalazimo slinost izmeu njegovog uenja i uenja antikih grkih atomista Leukipa i Demokrita (doktorska disertacija Karla Marxa bila je razlika izmeu uenja Epikura i Demokrita). Epikur i epikurizam su uveli novine u atomistiko uenje govorei o sluajnom skretanju atoma. Epikur je u svom uenju tvrdio i da su sve pojave u prirodi uzrokovane unutranjim zakonima i da nema nikakvih mistinih sila. Za njega svet je vean, materijalan i jedinstven.

Svemir je uvek bio takav kakav jest i uvijek e takav bit. Epikur