Nanosenzori U Medicinu

Nano senzori u medicini
Nanosenzori u medicini
Sadraj
2
Nano senzori u medicini Uvod
1.Uvod

Svake godine nas impresionira sve vei broj tehnolokih inovacija. Veliki deo zasluga za ono
to nam se dogaa i za ono to e nam se dogaati u elektronici pripada tehnologiji, koja e u
budunosti postati jo vaniji deo naeg ivota, stim to e biti toliko diskretno integrisana u
njega da je neemo ni primetiti. zazov koji se postavlja pred tehnologije koje se kandiduju da
zamene dosadanje mikro tehnologije, jeste prevazilaenje granice u veli!ini i sputanje
elektronike na nivo molekula i atoma. "tomi su, uslovno, elementarne !estice od kojih je
sa!injen svaki materijal u svetu oko nas. #jihovo ponaanje opisano je neintuitivnim zakonima
kvantne mehanike, to predstavlja sutinu problema pri svakom pokuaju da se manipulie tako
malim objektima. $eutim, san o nanosvetu se sgodinama sve vie iri pa su se tako, u
poslednje nekoliko godine, razvile mnoge nau!ne oblasti koje se bave ispitivanjem objekata
merljivih u nanometrima.
% poslednjih petnaest godina sve !ee je u savremenoj nauci prisutan pre&iks nano, od
nanomaterijala preko nanotehnologija do nanosistema, pa sve do naziva nanokozmetika i
nanomedicina. 'e! (nano) poti!e od gr!ke (nanos to zna!i patuljak. (#ano) u &izici
predstavlja red veli!ine ,odnosno (nano) je milijarditi deo metra.
#anotehnologija je iroka interdisciplinarna oblast istraivanja koja se eksplozivno razvija
poslednjih godina. $nogi istaknuti nau!nici smatraju da je nanotehnologija pravi odgovor na
klju!ne probleme dananjice koji ujedno odreuju budunost !ove!anstva. *ako, na primer,
pro&esor 'ichard Smalle+ smatra da se posledice polulacijskog buma ,kao to su ekonomska i
energetska kriza- mogu, prvenstveno, reiti razvojem nanotehnologije. .e&inicija
nanotehnologije prema #ational Science, /ngineering and *echnolog+ ,#S/*-, a subcommittee
o& the #acional Science and *echnolog+ 0ouncil, ,1222 god.-, glasi3
Nanotehnologija je istraivanje i razvoj tehnologije na atomskom, molekularnom ili
makromolekularnom nivou zbog temeljnog razumevanja fenomena i materijala na ovoj skali i
zbog kreiranja i korienja struktura, ureaja i sistema koji imaju nova svojstva i funkcije
uravo zbog svoje male veli!ine. 456
#anotehnologija predstavlja hibridnu disciplinu kvantne &izike, hemije, biologije i
inenjerstva. 7snovni cilj ove nauke je kontrola nad jednim ili nad samo nekoliko pojedina!nih
atoma, koji bi se mogli 8slagati8 u strukture po elji. $eutim, izu!avanjem pojava na nivou
molekula i atoma, pokazalo se, da postoje kvantna ograni!enja, koja mogu da rezultuju razli!itim
elektromagnetnim i opti!kim svojstvima materije izmeu nano!estica i drugih materija.
3
Nano senzori u medicini Uvod
#anotehnologije i nanonauke danas predstavljaju novu, vrhunsku vrstu tehnologije i nauke,
koje se veoma brzo razvijaju i koje izu!avaju sve to se odigrava na izuzetno maloj lestvici
veli!ina materije, pokuavajui da iz toga izvuku korist koja moe da bude zaista velika i opta.
7na zapravo predstavlja novu industrijsku revoluciju, nastavak in&ormacione revolucije na nivou
proizvodnje novih materijala i le!enju bolesti. 7ne se zasnivaju na materijalima reda veli!ine
atoma i molekula, kao i instrumentaciji koja je sposobna da takve materijale karakterie, da sa
njima manipulie po elji, nezavisno od uobi!ajnih spontanih hemijskih reakcija meu atomima i
molekulima i da na principima samoorganizacije izgrauje klasi!ne, kvantne i inteligentne
nanomaterijale i sisteme. 416 Smatra se da se ova grana nauke bavi istraivanjima i razvojem
tehnologije na lestvici od 5 nm do 522 nm, a u nekim posebnim slu!ajevima i ispod 5 nm.
7no to je takoe bitno za nanotehnologiju, jesu senzori. 7ni se, u ovoj grani nauke, koriste
kao prenosioci in&ormacija od nano!estice do makroskopskog sveta. %potreba nanosenzora
uglavnom obuhvata razne medicinske svrhe, ali se isto tako koriste i u izgradnji drugih
nanoproizvoda, kao to su kompjuterski !ipovi koji rade na nanoskali, nanoroboti i dr. %
budunosti se planira jo ira upotreba nanosenzora u oblastima kao to su3 vazduhoplovna i
automobilska industriji, vojska, astronomija, medicina itd.
9rema proceni ameri!ke National Nanotechnolog" #nitiative, u svetu je u 122: godini u
nanotehnologiju uloeno ; milijardi dolara, a planira se da se u 125: godini uloi i do 1<
milijardi dolara. 4=6 Sobzirom da svaka nova tehnologija, koja je namenjena poboljanju
svakodnevnog ivota, izlazi na trite od nekoliko milijardi ljudi, jasno je zato se sve vie para
ulae upravo tu.
mplikacije nanotehnologija su danas prisutne u svim oblastima delatnosti modernog !oveka
,u in&ormacionim tehnologijama, autoindustriji, medicini, vojnoj industriji, prehrambenoj
industriji i u energetici-. 9rocenjuje se da e nanotehnologija omoguiti je&tiniju i veu
proizvodnju energije, proizvodnju obilja !iste vode, bolje &ormulacije lekova, dijagnostiku i
zamenu organa, mnogo vee skladitenje in&ormacija i vee komunikacione kapacitete,
inteligentnu primenu in&ormacija, itd. 'azvoj nanotehnologije i nanosenzora, zahvaljujui svom
potencjalu da iskoristi otkria molekularne biologije, po!eo je da menja osnove dijagnostike,
terapije i prevencije bolesti. 9rimena nanotehnologije u dijagnozi, tretmanu, praenju i kontroli
biolokih sistema de&inisan je pod nazivom nanomedicina.
7vaj rad je organizovan u nekoliko poglavlja. % uvodnom poglavlju su navedene !injenice
vezane za sam koncept nanotehnologije, a naredna poglavlja govore o razvoju nanotehnologije,
podeli nanomaterijala, nanoelektronici, nanorobotici, nanosenzorima i odnosu nanotehnogije i
nanomedicine.
4
Nano senzori u medicini $ratak regled razvoja nanotehnologije
2. Kratak pregled razvoja nanotehnologije
#anotehnologija je ustvari svaka tehnologija koja koristi pojave i strukture koje mogu
postojati samo u nanometarskoj skali. #a >eb sajtu National Nanotechnolog" #nitiative je data
de&inicija nanotehnologije na sledei na!in3 ?Nanotehnologija je oznavanje i kontrolisanje
materije !ije su dimenzije od % do %&& nm, gde jedinstvene ojave omoguavaju nove rimene(.
Svet nauke se na po!etku 15 veka suo!ava sa zna!ajnim napretkom nanotehnologije u
brojnim oblastima, naro!ito na polju molekularne biologije, hemije, &izike, itd. $nogobrojne
tehnike molekularne biologije se uspeno primenjuju u biologiji, biotehnologiji, medicini,
dijagnostici i u mnogim drugim.
9rvo predavanje vezano za upotrebu nanotehnologije ,samo to se tada nije koristio taj naziv-
odrao je istaknuti &izi!ar 'ichard @e+nman, na godinjem sastanku ameri!kog udruenja
&izi!ara 5;:; godine, pod nazivom3 (*herea plent+ o& room at the bottom) ,(9ostoji obilje
mesta na dnu)-. 7snovu njegovog predavanja !inila je ideja o &izi!koj mogunosti manipulacije i
kontrole materijala na lestvici atoma i molekula. % svom izlaganju je opisao proces pomou
kojeg se moe razvijati mogunost manipulisanja pojedina!nim atomima i molekulima. #jegova
ideja o miniturizaciji tehni!kih proizvoda kao i o manipulisanju atomima, proistekla je iz
njegove zadivljenosti ureenjem i &unkcionisanjem biolokih sistema i iz snane vere u manje ali
monije naprave koje e !ovek u budunosti praviti. 41, A, :6
*ermin (nanotehnologija) je prvi upotrebio i de&inisao pro&esor sa tokijskog univerziteta
prirodnih nauka #orio *aniguchi ,5;BA godine-. 7n je ovaj termin upotrebio u smislu
konstrukcije materijala sa nanometarskom ta!nou i de&inisao je na sledei na!in3
'Nanotehnologija se uglavnom sastoji od obrade, razdvajanja, saimanja i deformisanja
materije jednim atomom ili molekulom(7snovnu ideju ove de&inicije je mnogo dublje istraio
&izi!ar /ric .reCler u svojoj knjizi ?$otori kreativnosti( 5;D< godine, u kojoj je de&inisao
pojmove molekularne nanotehnologije. .reksler je svojom knjigom oslikao budunost u kojoj
siune maine, nazvane asembleri, putuju kroz ljudski krvotok i le!e razne bolesti, pri tom
delujui samo na obolele elije. 7ne razvijaju veta!ki mozak, uklanjaju zagaenje iz vazduha i
grade doslovno sve zgrade, mostove ili vasionske brodove i to na principu atom po atom. 7n je
predvideo disciplinu molekularne nanotehnologije koja bi omoguila proizvoa!ima da izrade
proizvode od dna ka vrhu uz pomo precizne molekularne kontrole. 9omou ove tehnologije bilo
bi mogue staviti molekule na njihovo speci&i!no mesto, !ime bi procesi proizvodnje bili !isti,
e&ikasni i produktivni. 4A6
5
Nano senzori u medicini #storijski razvoj nanomaterijala
3. Istorijski razvoj nanomaterijala
9oznato je da nanomaterijali postoje u prirodi, a da se nanano!estice nalaze u svemiru
milionima godina kao strukturne jedinice planeta i celog univerzuma. 4<6 9rve nanomaterijale,
sintetisao je Eleiter 5;D5 godine i od tada su postali tema mnogobrojnih nau!nih studija irom
sveta. deja o nanomaterijalima, koju je istraivao /ric .reCler, se u praksi realizovala 1: godina
kasnije, kada su istaiva!i Eerd Finnig i Geinrich 'ohrer ,u 0irihHu 5;DA god.- konstruisali prvi
Scanning *unnelig $icroscop+ ,S*$- i "tomic @orce $icroscop+ ,"@$-. 7dmah sledee
godine je istraiva!ki tim IrotoHSmalle+H0url sintetizovao prvi nanomaterijal, poznatiji pod
nazivom &uleren. 7va grupa molekula ugljenika dobila je naziv po arhitekti i inovatoru 'ichardu
Fuckminster @ullerHu. 416
9oto se razvoj nanotehnologije bazirao na dizajnu novih nanomaterijala, strategije za njihovu
proizvodnju moemo podeliti u dve grupe3 model (od vrha na dole) i (od dole ka vrhu) ,sl. 5-.
9rema prvoj podeli njihova proizvodnja nastaje direktno iz osnovnih materijala uz pomo
&izi!kih metoda, kao to su3 &otolitogra&ija, laserska obrada i mehani!ke tehnike, dok se prema
drugoj podeli podrazumeva upotreba molekularnih struktura materijala kao po!etnog, koje e
putem razli!itih hemijskih reakcija, &izi!kim tretmanima dovesti do &ormiranja novih
nanomaterijala. 4=6
Sl. 5. )trategije u roizvodnji nanomaterijala od vrha na dole i od dole ka vrhu
6
Elavna razlika izmeu nanomaterijala i osnovnih materijala je u tome to nanomaterijali na
maloj povrini imaju velik broj atoma, a to dovodi do toga da imaju izrazitu povrinsku energiju
i veliku speci&i!nu povrinu po jedinici mase. Jbog toga se nanomaterijali odlikuju visokom
reaktivnou. Eeneralno, nanotehnologije poboljavaju osobine materijala, poveavaju njihovu
stabilnost, smanjuju njihovu masu, i unapreuju njihovu &unkcionalnost. 4=, B6
3.1. Podele nanomaterijala
#anomaterijale moemo podeliti na vie na!ina, a neki od njih su3 podela na osnovu veli!ine i
na osnovu hemijskog sastava.
Podela nanomaterijala na osnovu veliine .a bi jedan materijal bio nanomaterijal
potrebno je da njegov rast bude ograni!en na nanometarskom nivou po jednoj, dve iKili tri
dimenzije, to dovodi do podele nanomaterijala na osnovu njihovih veli!ina. 9rema ovome,
nanomaterijale moemo podeliti u !etiri osnovne grupe i to3
#ultodimenzionalne ,2.- H kod ovih nanostruktura su sve dimenzije manje od 522 nm, a
njegova bioloka struktura je protein klatrin
5
,
Lednodimenzionalne ,5.- H kod ovih nanostruktura je bar jedna dimenzija vea od 522
nm,
.vodimenzionalne ,1.- H kod ovih nanostruktura je jedna karakteristi!na dimenzija u
nanometarskom opsegu, dok su preostale dve dimenzije makroskopske,
*rodimenzionalne ,=.- H ove nanostruktura nemaju ni jednu dimenziju na nanoskali,
njihove dimenzije su proizvoljne ,M 522 nm-, ali zato sadre mnotvo nanokristalnih
grupacija, najverovatnije razli!ito orijentisanih.
9ostoje razli!iti mor&oloki oblici jednodimenzionalnih nanostruktura, a naj!ee prou!avani
su3 nanocevi *nanotubes+, nanonoice *nano,ires+, nanovlakna *nanofibers+, nanotrake
*nanobelts+, nanoprstenovi ,nanorings-, i nanoipke *nanorods+( 41, =6
#anoice i nanovlakna su iste po obliku, ali se razlikuju po odnosu dimenzija duinaHpre!nik.
#anoice su kristalne strukture provodni!kih ili poluprovodni!kih elektri!nih osobina materijala
1
Klatrin je protein koji ima centralnu ulogu u &ormiranju vezikula, &ormira strukturu triskelionskog oblika koja se sastoji od tri
klatrinska teka lanca i tri laka lanca. Iad se ove strukture sloe nastaje polihedralna reetka koja okruuje vezikulu. Ilatrin je
protein sli!an &ulerenu, koji poseduje 51 pentagona i 12 heksagona. *akoe, ovaj protein moe postojati sa 51 pentagona i
proizvoljnim brojem heksagona. $eutim, njegov proces samoorganizovanja je prema 2H. simetriji, kao proces kristalizacije
oko ta!ke. 7vo daje klatrinu &ormu ljuske ,zatvorene mree-N .#I tako invertuje deo svog koda ,koji je 5H.- u protein sa
strukturom =H. ljuske. %nutranji prostor pokrivenih vezikula ,ljuske- moe biti ispunjen ili prazan, obe situacije su
eksperimentalno uo!ene.
7
i sastoje se od organskih ili neorganskih molekula. #anovlakna su cilindri!ne 5. nanostrukture
pre!nika do 522 nm i duine od nekoliko mikrometara do nekoliko milimetara. #jihovu osnovnu
strukturnu jedinicu predstavlja gra&itna plo!a. 7na se sastoji od atoma ugljenika koji su me
povezani u estougaonik. #anotrake se obi!no prave od poluprovodnih metalnih oksida. Oirina
njihove trakaste strukture je od =2 do =22 nm, debljina je od 52 do =2 nm, a duina im se kree u
milimetarskom opsegu. Spontanim samouvijanjem nanotraka nastaju nanoprstenovi.
#anoprstenovi poseduju piezoelektri!ni
1
e&ekat i nalaze veliku primenu kao senzori. #anoipke
su poznate po nesavitljivim spoljanijm zidovima, zbog !ega se i razlikuju od drugih oblika
nanostruktura. Sve dimenzije nanoipki se kreu u intervalu od 5 do 522 nm, a naj!ee se
upotrebljavaju kao laseri. #anocevi spadaju u grupu najvanijih oblika nanostrukture. 7ne
predstavljaju uplje cilindri!ne jednodimenzionalne nanostrukture. Jbog svojih izuzetnih
mehanilkih, elektri!nih, opti!kih i strukturnih osobina pobuuje posebnu panju. 4=, D, ;6
Nanomaterijale na osnovu hemijskog sastava moemo podeliti na organske i
neorganske. % organske spadaju materijali koji sadre ugljenik. $eu najzna!ajnijim su
nanodijamant, &uleren 0<2, ugljeni!ne nanocevi i nanovlakna. @ulereni kao i ugljeni!ne
nanostrukture imaju velike prednosti u odnosu na druge materijale. #jihove glavne osobine su3
mala veli!ina i velika snaga u odnosu na veli!inu, velika toplotna i elekti!na provodnost,
savrene elektri!ne, mehani!ke i opti!ke osobine i speci&i!an oblik. Jahvaljujui svojim
osobinama mogu se koristiti kao senzorski materijali u ispitivanju gasova, mase, hemijskih
pojava, pritiska, toplote, de&ormacije, pozicije, naprezanja, biologije i optike. %gljeni!ni
nanomaterijali mogu biti u obliku uplje s&ere, elipsoida ili cevi. #eorganski nanomaterijali su
!estice bazirane na metalnim oksidima3 cinkHoksid, gvoeHoksid, titanijumHdioksid i metali3
zlato, srebro, gvoe i kobalt. Fioloki makromolekuli ,.#I, klatrin i mikrotubule- su posebna
vrsta nanomaterijala, jer pripadaju klasi kodogenih sisitema. 416
@izi!ka i hemijska svojstva materijala izuzetno se menjaju kada se broj atoma, koji !ine
materijal, znatno smanji. #a primer kada zlato smanjimo na nano veli!inu ono vie nije ute boje
ve moe da bude zelene, crvene, plave i druge boje. #ano!estice "u imaju primenu kao
umanjioci &luoroscencije. 4=, :6

2
Piezoelektrini e!ekt je pojava stvaranja elektri!nog naboja na povrini posebno odrezanog kristala koji je elasti!no
de&ormisan spoljnom silom. Ledna strana tog kristala bie pozitivna a druga negativna, to zna!i da e kristal postati elektri!no
polarisan.
8
3.2. Ugljenine nanocevi
*ermin ?nanocev) je usvojena za specijalnu strukturu koja je &ormirana od atoma ugljenika.
%gljenik je hemijski element koji spada u grupu nemetala i nalazi se u osnovi grae organskih
jedinjenja, kao i ivih organizama. 9oznate su tri &orme ugljenika i to3
5. Era&it H njegova struktura predstavlja osnovu strukture nanocevi. #jegov osnovni
gradivni element je estougaona elija &ormirana od meusobno povezanih atoma
ugljenika u ravne heksagonalne mree. *e mree se meusobno dre slabim
meuatomskim silama i zbog toga je gra&it mek.
1. .ijamant H 9redstavlja alotropsku modi&ikaciju
=
ugljenika. 7n je najtvri materijal
,mineral- na svetu.
=. @uleren H *o je alotropska modi&ikacija ugljenika, dobijena kada je laserski sintetizovan
molekul 0
<2
. Jbog svojih svojstva &ulereni spadaju u tip naj!ee korienih nano!estica
nakon srebra. 4D6
%gljeni!ne nanocevi su ureene, uplje nanostrukture koje se sastoje od atoma ugljenika
vezanih jedan za drugi pomou sp1 veza i predstavljaju klju!ni &aktor sa stanovita izvrsnih
mehani!kih osobina i visoke elektri!ne i termi!ke provodljivosti ovih materijala. $ogu se
zamisliti kao gra&enske plo!e koje su rolovane u cilindre. 9o strukturi nanocevi pripadaju
porodici &ulerana koji su s&ernog oblika. 9re!nik nanocevi je reda veli!ine nekoliko nanometara
,priblino 5K:2 222 deo irine vlasi ljudske kose-, a moe biti i do nekoliko milimetara duine.
3.2.1. Podele ugljeninih nanocevi
% zavisnostii od broja gra&itnih listova, ugljeni!ne nanocevi moemo podeliti na dva osnovna
tipa3 jednoslojne ,eng. single >all carbon nanotube, SP0#*- i vieslojne ,eng. multi>alled
carbon nanotube, $P0#*-. Ledna gra&enska plo!a koja je rolovana !ini jednu jednoslojnu
ugljeni!nu nanocev. Veina jednoslojnih nanocevi ima pre!nik oko jedan nanometar, a njihova
duina moe biti nekoliko miliona puta vea. Vieslojne nanocevi se sastoje od vie uvijenih
slojeva gra&enskih plo!a . Ja opisivanje njihove strukture koriste se dva modela3 model ?'ussian
.oll) u kom su slojevi gra&ita poreani u koncentri!ne cilindre i model ?9archment) u kom je
3
"lotropska modi!ikacija nekog elementa je pojava koja se deava kada se neki element javlja u vie oblika koji se razlikuju po
broju atoma u molekulu ili strukturnoj &ormuli molekula.
9
jednoslojna nanocev uvijena sama oko sebe. Iod vieslojne nanocevi odnos duine i irine je
obi!no oko 52235 i pre!nik im je nekoliko desetina nanometara. #jihova struktura nije toliko
dobro shvaena zbog njene kompleksnosti i to je ujedno glavni razlog zbog kojeg se ne
proizvode u zna!ajnijim koli!inama. Javisno od hilarnog vektora
A
jednoslojna ugljeni!na
nanocev moe biti poluprovodna ili metalna. $etalna nanocev moe preneti struju koja je vie
od 52A puta vea od struje koju je za isti presek cevi mogue preneti kroz obi!an metal. #a slici
1 je dat prikaz SP0#* sa tipi!nim dimenzijama duine u opsegu od 2,1H: Qm, irine od 5H1 nm,
dok su za $P0#* tipi!ne dimenzije irine u opsegu od 1H1: nm, a rastojanje izmeu gra&itnih
listova je 2,=< nm. 4556
Sl. 1. -rikaz oblika nanocevi *.+ )/0N1, *2+ 3/0N1
Struktura jednoslojne ugljeni!ne nanocevi se prikazuje preko jednodimenzionalne jedini!ne
elije nanocevi to je prikazano na slici =. *a jedini!na elija je odrena hilarnim ,(0hiral)-
vektorom ,n,m-. 0eli brojevi n i m predstavljaju moguu cilindri!nu strukturu nanocevi, a i

ozna!avaju jedini!ne vektore. Vektor * odreuje pravac ose nanocevi.
4
#ilarni vektor R vektor koji je normalan na pravac u kome se roluje gra&itna plo!a da bi &ormirala cilindar nanocevi.
10
Sl. =. 0hiral vektor *n,m+
%motavanjem gra&enske ravni oko ose simetrije daje ili ?zigHzag) ,mS2- ili ?armchair) ,nSm-
nanocev. *akoe je mogue da gra&enska ravan bude umotana u pravcu suprotnom od ose
simetrije, obrazujui na taj na!in (hilarnu) nanocev. 7ve vrste ugljeni!nih nanocevi su prikazane
na slici A.
Sl. A. .rmchair, 4ig5zag i 0hiral nanocevi
11
3.2.2.Karakteristike nanocevi
Ledna od bitnijih karakteristika nanocevi jeste njihova duina. ako su dimenzije nanocevi
jako male, njihova duina moe biti mnogo vea u odnosu na pre!nik. 9oslednji podaci govore
da odnos izmeu duine i pre!nika nanocevi moe da bude !ak i 1D.222.22235, to je mogue
zahvaljujui !injenici da se usled velikog pritiska nanocevi mogu meusobno povezati. 7vo,
teoretski, omoguava neograni!enu duinu nanocevi.
9ored ove karakteristike, nanocevi poseduju i druge, veoma impresivne karakteristike, kao to
su3 elasti!nost, otpornost na istezanje od <=Epa ,to je utvreno 1222 god.-, opti!ke
karakteristike i dr. Jbog velike elasti!nosti nanocevi podleu plasti!nim de&ormacijama pre
pucanja, to zna!i da se pri de&ormacijama materijal vraa u prvobitno stanje nakon prestanka
delovanja sile. sto tako bitna karakteristika im je elektri!na provodnost. *o teoretski zna!i da bi
nanocev mogla da propusti gustinu struje preko 5222 puta veu od metala kao to je na primer
bakar.
9oto nanocevi imaju uplju strukturu ne mogu da izdre velike sile kompresije, torzije i
savijanja a da ne podlegnu plasti!nim de&ormacijama. #anocevi takoe predstavljaju i opti!ke
osobine. 7ni su takozvani jednodimenzionalni opti!ki sistemi kod kojih svetlost prolazi samo
du nanocevi, pri tom menjajui ravan polarizacije. Jbog mogunosti apsorbcije i emitovanja
svetlosti putem luminiscencije, moe raditi i kao T/. i kao &oto detektor. 9rilikom korienja
nanocevi kao izvora svetlosti, e&ikasnost se moe znatno poveati ubacivanjem organskih boja u
njihovu unutranjost.
Iao i kod svakog drugog materijala, i kod nanocevi se moe javiti de&ekt. 'ecimo, elija
moze biti sa B ili : atoma, to moe znatno promeniti &izi!ke osobine nanocevi, i smanjiti njene
mehani!ke karakteristike u velikoj meri ,otpornost na silu istezanja se moe smanjiti i do D:U-.
sto tako se smanjuje i elektri!na i termalna provodnost. Ledna od najbitnijih negativnih osobina
nanocevi je njihova toksi!nost, koja moe uzrokovati mnogobrojne zdravstvene probleme. #a
primer, nanocevi mogu udisanjem ui u plua i pri tom izazvati rak plua, a mogu i proi kroz
membrane organa i izazvati razne zdravstvene probleme. 9ored ovih mogu izazvati i mnoge
druge zdravstvene probleme i upravo to moe biti najvea prepreka njihove masovne primene.
Jbog velikog odnosa duine i pre!nika, velike speci&i!ne povrine sa brojnim vezama na
zidovima cevi, ugljeni!ne nanocevi se mogu lako modi&ikovati sa razli!itim bioaktivnim
molekulima za biomedicinske primene. #eke od njih su primene u razli!itim oblastima
regenerativne medicine, a da bi se to realizovalo treba prvo &unkcionalizovati njihove povrine
12
da bi poboljali njihovu rastvorljivost i biokompatibilnost, pa takvi sistemi mogu biti primenjeni
kao sistemi za isporuku lekova i gena. 4:, 526
3.2.3. Naini proizvodnje nanocevi
% dananje vreme, postoje razne tehnike koje koristimo za proizvodnju ugljeni!nih nanocevi,
ali se uglavnom koriste tri tehnike i one su3 tehnika elektri!nog pranjenja, laserske ablacije i
hemijske depozicije iz parne &aze.
$ehniku elektrinog pra%njenja su prvi put upotrebili nau!nici /bbesen i "ja+an 5;;1
godine. 4516 7ni su izmeu gra&itnih elektroda ostvarili elektri!ni luk. Iada se elektri!ni luk
&ormira, dolazi do zagrevanja gra&itnih elektroda do visokih temperatura ,A222I-. Jbog
ekstremno visokih temperatura, gra&it, na negativnoj elektrodi, podlee sublimaciji
:
. 9ri tome
ugljenik isparava i =2U se rekombinuje u nanocevi. Iorienjem tehnike elektri!nog pranjenja,
proizvodene nanocevi mogu dostii duinu od :2 nm sa malo de&ekta. $ane ove tehnike su3
visok procenat ne!istoa, visoka cena i teko kontrolisanje pre!nik.
$ehniku laserske a&lacije su kao alternativni metod proizvodnje nanocevi, prvi put
upotrebili '. Smalle+ i njegovi saradnici, 5;;: godine. 45=6 7vim postupkom se gra&itni tapovi,
u visokotemperaturnoj komori, obasjavaju snanim impulsima lasera i pretvaraju se u paru.
%gljenik se kondenzuje na hladnijem kraju komore i &ormira nanocevi sa samo jednim zidom.
9re!nik se moe kontrolisati uz pomo odreenih katalizatora. Stepen iskorienja ovog
postupka iznosi !ak B2U. $eutim, ova tehnika se ne koristi u velikoj meri zbog veoma skupe
opreme i njenog odrzavanja.
$ehniku hemijske depozicije iz parne !aze prvi je upotrebio $. /ndo. 45A6 7va metoda,
uglavnom, kao izvore ugljenika koristi metan, acetilen i ugljenHmonoksid. Iao izvori energije, u
procesu razbijanja primenjenih izvora ugljenika na reaktivne zone, koristi se plazma ili zagrejani
kalem. %gljenik di&unduje do substrata, gde se molekuli zagrevaju i oblau katalizatorima
,niklom, kobaltom, gvoem, ili njihovom kombinacijom-. #a taj na!in se stvaraju hemijske
depozicije na substratu i oslobaa se ugljenik koji se taloi i &ormira nanocev. 9re!nici dobijenih
nanocevi su srazmerni sa dimenzijama metalnih nano !estica koje se koriste kao katalizatori.
Jbog toga se ovim procesom mogu lako kontrolisati dimenzije nanocevi. 9rednosti ove tehnike,
zbog kojih se i najvie koristi u proizvodnji nanocevi, su3 mogunost proizvodnje nanocevi u
velikim koli!inama, niska temperatura, lako kontrolisanje procesa i mali trokovi za sklapanje
aparature.
5
'u&limacija je prelazak supstance iz !vrstog u gasovito agregatno stanje bez te!nog meustanja.
13
3.2.(. Primene nanocevi
Jbog svojih jedinstvenih osobina, nanocevi imaju veliki broj, kako ostvarljivih tako i
potencijalnih primena. 9oto im je odnos duine i pre!nika veliki, a isto tako imaju i velike
speci&i!ne povrine sa brojnim vezama na zidovima cevi, one se lako mogu modi&ikovati sa
razli!itim bioaktivnim molekulima za biomedicinske primene, kao to su primene u razli!itim
oblastima regenerativne medicine. %gljeni!ne nanocevi mogu probiti elijsku membranu bez
poremeaja integriteta membrane, pri !emu bi kroz ovakve 8nanoigle8 mogli da se unose lekovi.
zvrsne mehani!ke i elektri!ne osobine ugljeni!nih nanocevi mogue je eksploatisati i u
inenjerstvu nervnih tkiva, koja poseduju brojne nanostrukturne osobine. 9oto nanocevi
poseduju biokompatibilne osobine mogu se koristiti i za popravku nervnih tkiva.
#a osnovu svojstava nanocevi, da molekuli i joni mogu biti transportovani kroz njih,
napravljeni su molekularni senzori i ureaj za sekvenciranje .#I. 7vakvi senzori dobijaju
veoma osetljive sklopove, koji se kasnije mogu koristiti i za veta!ke udove, trans&er elektri!nih
impulsa od i ka mozgu ili kao detektori izvesnih supstanci unutar organa i tkiva.
Fiolozi, ve nekoliko godina, eksperimentiu sa nanocevima i uspeno su stvorili nekoliko
&ascinantnih jedinjenja. zdvaja se hibrid nanocevi i jedne niti .#I molekula ,sl. :-. 7vaj hibrid
nalazi primenu u nanoelektronici, medicini, ali i u borbi protiv terorizma. .#I se spontano
vezuje za ugljenikove nanocevi i u zavisnosti od obima ja!e ili slabije intereaguje. 9rojekat ovog
zanimljivog hibrida &inansiraju ."'9" i nekoliko privatnih &ondacija.
sto tako, nanocevi mogu nai primenu i u elektronici. Jnamo da su ugljeni!ne nanocevi
najsnanija vlakna u prirodi, zbog posebno jakih veza izmeu atoma tog elementa, pa e moi da
se koriste za izradu razli!itih vrsta ultralakih i ultra!vrstih proizvoda. 9rimena u elektronici e
omoguiti stvaranje ultraosetljivih detektora i superbrzih ra!unarskih memorija. 9ored toga, bi se
mogli proizvesti superpljosnati monitori i displeji. 4A, :, B, 5:6
9ored ovih primena, nanocevi se mogu koristiti i u industriji materijala, astronomiji,
energetici, autoindustriji i u mnogim drugim oblastima.
Sl. :. Nanocev umotana u dva hidrogeno vezana lanca 6N$
14
Nano senzori u medicini Nanoelektronika
(. Nanoelektronika
#anoelektronika se, u stvari, odnosi na upotrebu nanotehnologije pri izradi elektri!nih
komponenti. 7ve komponente imaju dimenzije reda nm do reda 522 nm. 7vde se, pre svega,
misli na izradu tranzistora, kod kojih se meuatomske veze moraju posebno ura!unati i kod kojih
se mora upotrebiti pravilo kvantne mehanike. ako se danas, u savremenim ra!unarskim
procesorima, koriste tranzistori sa dimenzijama od A: nm, oni ne spadaju u grupi
nanoelektronskih ureaja. 9ored nanotranzistora, istraiva!i su kreirali i druge nano komponente3
diode, releje, senzore, spojne vodove i dr.
Eeometrija, elektri!na provodnost, i mogunost dobijanja ta!no de&inisanih dimenzija !ine
ugljeni!ne nanocevi idealnim konektorima u nanoelktronici, gde se koriste kao delovi
prekida!kih komponenti. 45<6
(.1. Nanotranzistori )*N$+,$-
*ranzistor je aktivni poluprovodni!ki element koji se koristi3 za poja!anje i prekidanje struje,
za stabilizaciju napona, modulaciju signala i za mnoge druge operacije, zbog !ega je on osnova
svakog integrisanog kola. #ajzna!ajniji napredak, to se ti!e tranzistora, je njihova
minijaturizacija do nano veli!ina, a da bi se to postiglo oni se proizvode od nanocevi.
Smanjenjem veli!ine tranzistora poveava se broj moguih tranzistora po !ipu, a samim tim
mogu da se stvore vie so&isticiranih integrisanih kola.
Iorienjem ugljeni!nih nanocevi mogue je proizvesti tranzistor sa e&ektom polja
,0#*@/*H carbon nanotube &ield e&&ect transistor-. 0#*@/*Hovi se dobijaju metodom
litogra&ije, gde se ugljeni!ne nanocevi nasumi!no rasporeuju na silikonskom supstratu ili se
nanose na supstrat mikroskopskim atomskim silama. %gljeni!ne nanocevi imaju mali pre!nik pa
je kontrola kanala bolja, posebno ako elektroda gejta okruuje nanocev, kao to je prikazano na
slici <. .a bi se poveala struja kroz nanocev, kanal &ormira vie paralelno postavljenih
nanocevi. Struja kroz @/* se moe promeniti i do 522.222 puta kontroliui napon gejta. 9ored
toga, u 0#*@/*Hovima ne postoji rasejanje na povrinskim stanjima i neravninamaN
kapacitivnost nanocevi je mala ,reda a@-.
0#*@/*Hovi imaju velike vrednosti odnosa struje uklju!enja i isklju!enja #on7#off . Jbog
male kapacitivnosti nanocevi i velike pokretljivosti nosilaca, grani!ne u!estanosti 0#*@/*Hova
su reda *Gz.
15
Sl. <. 1ranzistor sa aralelno ostavljenim nanocevima u kojima se formiraju kanali za
transort
nosilaca od sorsa do drejna
*ipi!na strujnoHnaponska karakteristika ,zavisnost #sdK8gate- je prikazana na slici B. #a ovoj
karakteristici E predstavlja konduktansu
<
nanocevi. 7no to moemo uo!iti jeste da u regionu
napona gejta preko AV provodnost nanocevi drasti!no opada.
Sl. B. )trujno5naonska karakteristika 0N19:15a
9rednosti 0#*@/*Ha u odnosu na druge tranzistore su3
Veoma male dimenzije koje omoguavaju izuzetno veliki stepen integracije.
6
konduktansa je recipro!na vrednost idealne otpornosti. 7na je realni deo admitanse.
16
$ala kapacitivnost i malo manji radni napon, to dovodi do manjeg zagrevanja i vee
radne &rekvencije
17
9otrebna je manja energija za promenu prekida!kog reima, a samim tim je i potronja
kola manja
7sobine 0#*@/*Ha se mogu drasti!no promeniti njihovim hlaenjem do kriogenih
temperatura ,temperature nie od 2V0-.
(.2. Nanodiode ).$/-
'ezonantne tunelske diode ,resonant tuneling diode H '*.- su nanoelektronske strukture koje
se mogu lako integrisati sa konvencionalnim elektronskim i &otonskim ureajima, kao to su
tranzistori ili laserske diode. '*. imaju potencjal ne samo da smanje potronju energije i
trokova ve i da poveaju &unkcionalnost, brzinu i pouzdanost kola, bez gubljenja prednosti
korienja opti!kih ureaja. 45D6
#a sledeoj slici je prikazan popre!ni presek '*.Ha ,sl. D-. Sa slike vidimo da je struktura
'*.Ha sa!injena od dva tanka sloja poluprovodnika ireg energetskog procepa ,"l"s-, izmeu
kojih se nalazi poluprovodnik ueg energetskog procepa ,Ea"s-. .ebljina barijera je mala, tako
da elektroni mogu da tuneluju kroz njih. *ada '*. radi u reimu vertikalnog transporta, jer je
transport nosilaca normalan na slojevima koji !ine strukturu.
Sl. D. -ore!ni resek rezonantne tunelske diode *;16+
Javisnost koe&icijenta transmisije od energije ima maksimum na nekim energijama, koja se
nazivaju rezonantna stanja. "ko uz pomo spoljanjeg napona promenimo energiju sistema, tako
da energija izmeu dve barijere doe u rezonansu sa energijom elektrona, onda te barijere
17
postaju propusne za te elektrone, a transmisioni koe&icijent sistema dobija vrednost 5. Vrednost
transmisionog koe&icijenta samo jedne barijere je uvek manja od 5, to zna!i da elektroni ne
mogu proi kroz nju. Iada se to desi, sistem po!inje da emituje teraherc oscilacije.
'*. je dioda koja koristi kvantne e&ekte da bi napravila strujnoHnaponsku karakteristiku sa
regionima negativne di&erencijalne otpornosti ,negative di&&erential resistance H #.'- ,sl. ;-.
9ojava #.'Ha ustvari zna!i da poveanje napona dovodi do pomeranja rezonatne energije ispod
dna provodne zone u levom kontaktu i samim tim se verovatnoa transmisije za zauzeta stanja
smanjuje, dakle i struja kroz diodu se smanjuje.
Sl. ;. )trujno5naonska karakteristika ;165a sa N6;5om
StrujnoHnaponska karakteristika diode nije ispravlja!ka, ve simetri!na u odnosu na
koordinatni po!etak3 ako se izmeni znak napona polarizacije, opet se pojavi oblast negativne
di&erencijalne otpornosti. 45D, 5;6
'ezonatna tunelska dioda se primenjuje u prekida!kim kolima i oscilatorima.
(.3. Nanoraunari
Iada govorimo o nano ra!unarima mislimo na ra!unare !iji su &undamentalni delovi i
osnovne komponente izraeni na skali od samo nekoliko nanometara. .ato je nekoliko predloga
za realizaciju nano ra!unara i to3 mehani!ka, elektronska, biohemijska i kvantna realizacija.
18
0ehaniki nano raunari bi se realizovali korienjem zup!anika koji bi bili na atomskom i
molekularnom nivou. *i zup!anici bi se koristili za enkodiranje in&ormacija. $eutim, skaliranje
mehani!kih sistema na atomski nivo mnogi nau!nici smatraju nemoguim, poto tu vae potpuno
druga!ija pravila. $euatomske i meumolekularne sile kao i mnogi drugi &aktori, su dovoljan
razlog za takvo miljenje. sto tako postoje i neki entuzijasti koji smatraju da bi mehani!ke nano
ra!unare mogli koristiti za programiranje i kontrolu &uturisti!kih nanobota. 412,156
,lektronski nano raunari bi se realizovali na sli!an na!in kao i dananji mikrora!unari, sa
razlikom u dimenzijama. Ja realizaciju ovakvih ra!unara koristili bi se nano tranzistori
,0#*@/*- i nano diode ,0#*'*.-. % budunosti se moe ovladati sitnijim proizvodnim
procesom, ali &izi!ke osobine tranzistora se drasti!no nepovoljno menjaju pribliavanjem nano
skali. *o podrazumeva da otpornost veza raste, smanjuje se mogunost interkonekcije,
poveavaju se parazitne kapacitivnosti a samim tim i vrednost '0 kanjenja. 412,156
1iohemijski nano raunari bi skladitili i obraivali in&ormacije pomou hemijskih struktura
i reakcija. Jadatak ininjera bi bio da smisle na!in kako da atomi i molekuli izvravaju
kontrolisano izra!unavanje i skladitenje zadataka. #anoelije bi sadrale molekule koji bi
stupali u reakcije, gradei ili unitavajui meusobne veze i na taj na!in bi &ormirali osnovne
logi!ke jedinice. 9o proceni nau!nika, za razliku od dananjih ra!unara, biohemijski nano
ra!unari bi troili manje energije i zauzimali bi milion puta manje prostora. 412,156
Kvantni nano raunari bi &unkcionisali na principu skladitenja podataka u vidu kvantnih
stanja atoma ili spina elektrona. 9rema zakonima kvantne &izike, atom moe postojati u dva
stanja istovremeno. *o zna!i da moe biti i 2 i 5. "ko imamo tri atoma, onda oni mogu
predstaviti osam broja binarnog sistema istovremeno. Oto zna!i da se sa poveanjem atoma
eksponencijalno poveava i ra!unarska mo i memorija. Velika obeanja dolaze u vidu memorije
sa jednim elektronom ,S/$ R single electron memor+- i kavntnih ta!aka. S/$ koncept se
zasniva na kvantnim elijama veli!ine nekoliko nanometara, koje promenom elektri!nog polja, u
njihovoj blizini, mogu sadrati 2 ili 5 elektron. Stepen integracije takvih memorija je ogroman.
412,156
#au!ni tim, koji je baziran u Stan&ordu, je stvorio prvi ra!unar od ugljeni!nih nanocevi koji
&unkcionie. 9rojekat se naziva (0/.'0). *renutno, 0/.'0 nije sposoban za odmah obavi
sloena ra!unanja poput dananjih kompjutera. pak, razvojem tehnologije, i to e jednog dana
biti mogue. 7vaj prototip predstavlja prvi korak ka sve naprednijim ra!unarima sa ugljeni!nim
nanocevima u budunosti. 4116
19
Nano senzori u medicini Nanorobotika
2. Nanoro&otika
#anorobotika je oblast koja se bavi prou!avanjem robota koji deluju u prostoru
nanometarskih dimenzija ,52H; m-. #anorobotika se, takoe, bavi i velikim robotima koji su
sposobni da manipuliu objektima nanometarskih dimenzija, sa nanometarskom rezolucijom.
*akvi veliki roboti su poznati kao nanomanipulatori. 7va oblast obuhvata procese
nanoproizvodnje nanorobota, nanoaktuatora
B
, nanosenzora, i &izi!kim modeliranjem u prostorima
nanodimenzija. #anorobotika je korak u minijaturizaciji pokretnih autonomnih objekata
nanodimenzija, koji sledi posle mikrorobotike.
7blast nanorobotike se razvija od prvih ideja iz 5;<2Htih i 5;B2Htih godina, ka njihovom
ostvarivanju kroz prve mikromehani!ke sisteme iz 5;D2Htih godina. #au!na i tehnoloka
o!ekivanja od nanorobotike stimulisala su opsena istraivanja nanosveta, i javila se dobra
istraiva!ka konkurencija. Vana komponenta nanorobotike bavi se tehnologijama nanorobotske
manipulacije3 montaom nanodelova, manipulisanjem biolokim elijama ili molekulima, i
tipovima robota koji se mogu koristiti u izvravanju ovih zadataka. #anorobotska manipulacija
je osnova konstruisanja nanoureaja, strukturiranjem materjala radi izgradnje gradivnih blokova,
i sklapanjem tih gradivnih blokova u sloenije sisteme. 41=6
#anorobotika se razvija u pravcu konstruisanja inteligentnih senzora, aktuatora, i sistema
manjih od 522 nm. nteligentni senzori, aktuatori i sistemi tih dimenzija nazivaju se
nanoelektromehani!kim sistemima ,#/$S-. %reaji ovih dimenzija nude mnoge &ascinantne
mogunosti3 manipulisanje nanoobjektima korienjem nanoalata, merenja mase u &emtogram ,
- opsezima, opaanja sile pikonjutn veli!inama , -, gigahercno kretanje, i druge.
% narednom tekstu predstaviemo novi prilaz u korienju genetskih algoritama, nervnih
mrea i konceptu nanorobotike, sagledanog sa strane problema kontrolnog dizajna nano
sjedinjenih automatona
D
i njihove primene u medicini. %potreba veta!ke inteligencije, kao
odgovarajue neophodnosti, za odreivanje pojedinih aspekta inteligentnog ponaanja u kontroli
nanorobota za vreme molekularne automatske proizvodnje, se razmatra u nanozajednici. Iorisna
po!etna ta!ka, za graenje nanorobota, je razvoj generalizovane automatske kontrole
7
"ktuatori ili krajnji izvrni elementi, predstavljaju vezu izmeu elektronskih signala mikroprocesora i stvarnog procesa
mehani!kog pokreta. "ktuator je izvrni mehanizam mehani!kog tipa koji slui za pokretanje izvrnih organa isto mehani!kog
tipa i pri tom obezbeuje zahtevanu snagu.
8
"utomaton je samoHoperativna maina, mehanizam ili robot.
20
molekularnih mainskih sistema koji e omoguiti zakazivanje pozicione proizvodnje
nanojedinjenja.
22
2.1. Nanomanipulatori
#anomanipulacija, ili poziciono upravljanje silom u prostorima nanometarskih dimenzija, je
klju!na tehnologija, koja omoguava nanotehnologiju, i moe voditi ka pojavi molekularnih
asemblera ,sastavlja!a-, zasnovanih na kopiranju. 7vi tipovi asemblera, predloeni su kao
proizvodne maine opte namene, za proizvodnju irokog opsega korisnih proizvoda, kao i za
kopiranje samih sebe ,samokopiranje, self5relication-. #anomanipulacija se moe primeniti na
nau!na ispitivanja &izi!kih &enomena na mezoskopskoj skali
;
u biologiji, i u konstrukciji
prototipa nanoureaja. #anomanipulacija je &undamentalna tehnologija za opisivanje osobina
nanomaterjala, nanostruktura, i nanomehanizama, za pripremu gradivnih blokova nanodimenzija,
i za sklapanje nanoureaja kao to su nanoelektromehani!ki sistemi ,% ove sisteme spadaju
inteligentni senzori, aktuatori i drugi sistemi tih dimenzija-. 41=,1A, 1D6
#anorobotske manipulatore karakteriu sledee osobine3 sposobnost =H. pozicioniranja,
upravljanja orijentacijom, nezavisno pobuivanje viestrukih krajnjih e&ektora i nezavisan sistem
posmatranja u realnom vremenu. 7ni imaju dve &unkcije i to3 opaanje i manipulaciju. "ko se te
&unkcije razdvoje, nanorobotski manipulatori mogu imati znatno vie stepeni slobode.
#anomanipulacioni sistemi u optem slu!aju obuhvataju nanorobotske manipulatore u ulozi
ureaja za pozicioniranje, mikroskope kao o!i sistema, razne krajnje e&ektore, ,izvrne delove-,
meu kojima su i sonde i pincete, kao rste sistema, i razne tipove senzora za omoguavanje
manipulacije iKili odreivanje svojstava objekata. Ilju!ne tehnologije za nanomanipulaciju
obuhvataju3 posmatranje, delovanje, merenje, projektovanje sistema i proizvodnju, kalibraciju i
upravljanje, komunikaciju, i inter&ejs !ovek H maina.
#anorobotski manipulatori predstavljaju sutinske komponente nanorobotskih manipulacionih
sistema. #a slici 52 prikazan je nanorobotski manipulacioni sistem sa 5< stepeni slobode i sa
mogunou dodavanja dodatne opreme.
9
0ezoskopska skala je duinska skala na kojoj se moe prihvatljivo razmatrati svojstvo materjala ili pojave, bez razmatranja
pojedinih atoma. Ja !vrsta tela i te!nosti, ona je obi!no od nekoliko do deset nanometara. 9rema tome mezoskopska skala je
grubo identi!na nanoskopskoj skali za veinu !vrstih tela.
21
Sl. 52. Nanorobotski maniulatori
Sl. 55. Nanolaboratorija
#a slici 55 prikazana je nanolaboratorija. % nanolaboratoriju su integrisani nanorobotski
sistem manipulacije, nanoanaliti!ki sistem i sistem nanoproizvodnje. 41D6
2.2. Nanoro&otski ure3aji
#anorobotski ureaji obuhvataju alate, senzore i aktuatore nanometarskih dimenzija. Veliki
broj raznih istraiva!a nezavisno istrauje strategije proizvodnje ovakvih nanoureaja i
obuhvataju tehnike kao to su nanolitogra&ija, nanoutiskivanje, i hemijsko nagrizanje i metode
kao to su samosklapanje, di5en litogra&ija, i usmereno samoHsklapanje. 7vi metodi mogu
22
masovno generisati pravilne nanooblike. Sa sposobnou pozicioniranja i orijentisanja objekata
nanodimenzija, nanorobotska manipulacija omoguava tehnologiju za strukturiranje,
karakterisanje i sklapanje mnogih tipova nanosistema.
spituju se nanotehnoloki prototipovi molekularnih maina. Iorienjem nanotehnolokih
metoda, novih rezultata u geneti!kom i biomolekularnom ra!unarstvu, bioloki nanoroboti mogu
se primeniti za ostvarivanje naprednih medicinskih rezultata. 41;, =26
2.3. Nanoro&oti
#anoroboti su imaginarne maine ,roboti- sa nanometarskim veli!inama i to od 2.5nm do
52nm ,sl. 51-. 7blast nanorobotike je jo uvek u domenu teorije, jer jo uvek nije napravljen
nijedan nanorobot, ali se radi na njihovom razvoju. .o sada su napravljene samo neke primitivne
molekularne maine, kao to je senzor koji ima prekida! veli!ine 5.:nm i koji moe da broji
speci&i!ne molekule odreenog hemijskog uzorka. 41=,1:6
Sl. 51. #maginarni nanorobot
9oto su nanoroboti mikroskopskih dimenzija, potreban je ogroman broj njih da bi se izvrio
odreeni zadatak na makroskopskom ili mikroskopskom nivou. 7vakav skup nanorobota moe
imati sposobnost autoreplikacije ili biti samo radna snaga bez sposobnosti replikacije. Ja
nanorobote koji slue samo kao radnici koristi se termin gra" fog ,siva magla- poto bi u
(rojevima) podseali na sivu maglu koja ispunjava prostor. #anoroboti koji bi imali sposobnost
replikacije u prirodnom okruenju, deo su apokalipti!kih teza o nanorobotima van kontrole koji
prodiru svu materiju planete Jemlje, pa !ak i cele vasione, pravei sami sebe. Jbog vizije da bi
tada sve postojee li!ilo na sivu masu, za ovaj tip nanorobota se koristi termin gra" goo ,siva
masa-.41<,1B6
23
2.3.1. 4sposo&ljavanje nanoro&ota za medicinu
$etode konvencionalne medicine, pokuavaju da 8loe8 elije uklone se!enjem ,hirurgija-, da
ih 8spre8 ,radioterapija- ili da ih 8otruju8 ,hemoterapija-. Ja razliku od konvencionalne
medicine, nanomedicina pokuava ili da otkloni odreene elije ili da ih reparira, eliju po
eliju. 7snovni cilj medicine, u budunosti, jeste da se medicinska nauka usmeri ka
medicinskom ininjeringu, gde e stvaranje medicinski aktivnih mikroskopskih maina, biti
rezultat molekularnog strukturalnog znanja, koje je dobijeno krajem WW i po!etkom WW veka.
Iako bi se ovo dostignue ostvarilo, u nanomedicini se moraju ispuniti dve bitne stvari, a to su3
proizvodnja i stvaranje nanositnih delova. Iroz upotrebu razli!itih prilaza, kao to je
biotehnologija, supramolekularna hemija kao i testovi skeniranja obe ove sposobnosti, su 5;;D.
godine bile demonstrirane ali sa odreenim limitima. @unkcija kvantne verovatnoe o poziciji
elektrona, uprkos kvantnim e&ektima i relativnom odreivanju pozicije elektrona, ima tendenciju
eksponencijalnog opadanja u zavisnosti rastojanja od jezgra. Xak i u te!nostima na njihovim
ta!kama klju!anja svaki molekul je slobodan da se kree samo Y 2.2Bnm od svoje osnovne
pozicije. 'azvoj na polju biomolekularnog ra!unarstva je pozitivno pokazao mogunost
izvoenje logi!kih zadataka pomou biokompjutera, to predstavlja obeavajui korak ka izradi
buduih, veoma kompleksnih, nano procesora. Samim tim, moemo rei da je ostvaren napredak
u pravljenju biosenzora i nano kineti!kih ureaja. 7vi ureaji bi mogli biti veoma korisni i
potrebni za ostvarivanje nano roboti!kih operacija i pokreta. 4=2, =56
2.3.2. 5irtuelno okru%enje nanoro&ota
7kruenje nanorobota, !ini svet viskoznosti, u kom su trenje, adhezija
52
i viskozne sile
konstantne, a sila gravitacije ee relativno zanemaruje. % svetu, u kome ive nanoroboti, za
kineti!ke prora!une se uzima veoma mala vrednost 'ejnoldovog ,'e- broja. $ehanika &luida u
malim strukturama moe se, obi!no, predstaviti pomou klasi!nih jedna!ina. Veli!ina inercije
viskoznih sila je odreena 'ejnoldovim brojem i predstavljena je u sledeoj jedna!ini3
'eS ZVT K [,
gde je3 [ apsolutna viskoznost &luida, V je brzina, Z je gustina &luida, a T je karakteristi!na
dimenzija.
'e odreuje dali e protok oko objekta biti laminarni ili turbolentni u zavisnosti od datog
oblika i brzine protoka. Sama svrha date jedna!ine je da de&inie 'ejnoldov broj u uslovima
10
"dhezija je pojava kada se dva razli!ita materijala veu jedan uz drugi, nakon to su dovedeni u meusobni kontakt.
24
poznatih i relevantnih &izi!kih parametara nanorobota i njihovog radnog okruenja. 'ejnoldov
broj predstavlja konvencionalni indeks, koji obezbeuje odgovarajuu vrednost turbulentnog ili
laminatnog kretanja, kao i karakteristike protoka &luida oko nanorobota koji se kree. %koliko se
o!ekuje da protok bude laminaran, onda se hidrodinamika pokreta nanorobota pojednostavljuje.
9rotok je laminaran kada su dimenzije u &luidima veoma male, viskoznosti i brzine normalne i
kada je 'e broj mali. nercionalna sila na objektu iznosi
1 1
< v 9
inertial

.
v< 9
viscous

.a bi se kretao napred, nanorobot veli!ine micron < 5 i brzine sec K 52microna v , mora
da ima silu
fN 9
inertial
A
52
, &emtonjutna-.
#a slici 5= je data virtualna okolina, koja je naseljena nanorobotima, biomolekulima,
organskim pukotina i preprekama. Svaki nanorobot je veli!ine <:2nm u duini i 5<2nm u
pre!niku. Fiomolekul ima pre!nik od Y52nm a svaka prepreka ima pre!nik od 512nm. 7rganska
pukotina je A22nm u visini i irini sa otvorom u pre!niku 512nm.
Sl. 5=. 8irtuelna okolina nanorobota
9utanje i pozicije svakog molekula, koji se mora uhvatiti i sjediniti, se generiu nasumi!no i
svaki od njih ima moguu brzinu i ubrzanje. .ok se neki malekuli mogu uhvaati, u simulaciji,
drugi se mogu sjedinjavati uz pomo robotske ruke unutar predstavljenog nanorobota. 4=16
25
2.3.3. /izajn nanoro&ota
Ja dizajn nanorobota, kao i za upotrebu makro i mikro roboti!kog koncepta, razmatrana je
virtualna stvarnost. Virtualna stvarnost ujedno daje i teoretski i prakti!ni pristup. .izajn
nanoureaja mora biti dovoljno robusan da bi omoguio operisanje i kretanje u te!nom
okruenju, sa velikom slobodom pokreta. Sam dizajn je izveden iz biolokog modela i
predstavlja sjedinjavanje komponenata kao to su molekularni sortirajui rotori i robotske ruke.
Ja spoljanji izgled nanorobota se podrazumeva materijal u obliku dijamanta, za koji se mogu
prika!iti veta!ke glikokaliksne povrine koje minimizuju absorciju &ibrinogena
55
i drugih
proteina krvi, kao i bioaktivnosti. 7vo obezbeuje kompatabilnost kao i smanjenje mogunosti
da imuni sistem napadne nanorobota. Iinemati!ki odgovor nanorobota moe se predvideti
korienjem jedna!ina inverzne kinematike i dinamike, dok se pojedine komponente pravca
mogu simulirati uz pomo kontrolnog sistema modela kretanja i takozvanog pripremnog
odgovora ,stedi stej rispons-. 4=1, ==6
#anoroboti bi koristili macro transponderski navigacioni sistem za glavno pozicioniranje ,sl.
5A-. 7vaj sistem omoguava visoku ta!nost pozicioniranja i preciznu orjentaciju svakog
nanorobota. *ransponderski navigacioni sistem moe da zahteva spoljne generisane signale sa
emitera, koji su postavljeni na &iksnim pozicijama na koi.
Sl. 5A. =rijentacija nanorobota
11
+i&rinogen je rastvorni glikoprotein iz plazme koji se sintetie u jetri. 7n se konvertuje trombinom u &ibrin tokom koagulacije
krvi.
26
7no to je veoma bitno jeste meusobna komunikacija izmeu nanorobota. Iomunikacija je
potrebna kada se zavri prenos za odreeni organ i kada nanorobot o!ekuje potvrdu da je drugi
nanorobot obavio prenos ili zavrio odreeni posao. Jbog toga se, unutar oklopa nanorobota,
ugrauju akusti!ni komunikacioni senzori, koji omoguavaju komunikaciju nanorobota sa
njegovim partnerom, nezavisno od toga da li je organska elija primila potrebnu supstancu.
Iorienjem lokalne percepcije i slanjem to manje poruka drugim nanorobotima, redukovana
je nepotrebna komunikacija izmeu agenata, to dovodi do smanjenja potronje energije od
strane nanorobota. .a bi stvorili potrebnu energiju za svoje &unkcionisanje, nanoroboti koriste
hemijsku kombinaciju kiseonika i glukoze. 4==6
#anoroboti koriste spoljne senzore kako bi predvideli sudare unutar tela. sto tako, ti senzori
im omoguavaju i prora!unavanje novih putanja. #a robotskom polju postoje vie takvih senzora
kao to su in&racrveni, kompjuterski vid, hemijski senzor i jo neki senzori koji se normalno
koriste za kompjutersku navigaciju. 7pti!ki senzori su bili prihvaeni samo za upotrebu u
navigaciji robota koji se kreu po kopnenim povrinama, jer ovi senzori imaju ograni!en domet u
te!nom okruenju. Taserski senzori mogu da se koriste za podvodnu robotiku, ali ne mogu da se
koriste za nanorobotiku jer energija iz emitovanog lasera moe da pobudi ili hemijski izmeni
biomolekulekule koje nanorobot pokuava da uhvati. ako su in&racrveni senzori prihvatljivi za
macro robote, za podvodne robote naj!ee upotrebljavani senzor predstavlja onaj koji se bazira
na sonarnom sistemu. % nanomedicini se naj!ee upotrebljava nanorobot koji koristi akusti!ni
senzor ,sl. 5:-. 7n je konstruisan od ravne povrine i dvodirekcionalnog propelera, koji se
koriste za navigaciju i koji se dopunjuje sa dva simultana kontraHrotaciona propelera za pogon.
"ktivacija motora ne zavisi od speci&i!nog percepcijalnog uslova ve od rezultata dobijenih od
strane senzora. 4==6
Sl. 5:. Nanorobot sa akusti!nim senzorom
27
Ilasi!an dizajn nanorobota ograni!ava !injenica da se snaga ureaja smanjuje sa zapreminom
H &aktorom =, a trenje se smanjuje sa povrinom H &aktorom 1. *o zna!i da ako neki
elektromehani!ki ureaj smanjimo 5222 puta, trenje e se smanjiti za 52 puta u odnosu na snagu.
Samim tim, ako je trenje bilo 5U u normalnoj veli!ini, kada smanjimo ureaj 522 puta iznosie
52U. "ko nastavimo da smanjujemo ureaj do nano skale, videemo da meuatomske i
meumolekularne sile, zahtevaju mnogo druga!iji pristup kreiranja maina nego to bi to nama
bilo logi!no. Jbog toga, nanoroboti verovatno nee li!iti na umanjene verzije makroskopskih
maina.
2.3.(. ,volucijski pristup
9ostoje planovi da se konstruiu i demonstriraju sposobnosti multirobotHtimova, koji bi radili
u kooperaciji, kako bi se izvrio jedan globalni zadatak. 7vi timovi bi trebali da, u ta!no
odreenom vremenskom periodu, odrede koji e ta!no set organskih elija obavljati neki
zadatak. *i zadaci su na primer3 hvatanje, transport, sjedinjavanje i isporuku biomolekularnih
delova. straivanja u ovoj oblasti ukazuju da trebamo razmotriti prevoenje nekih metoda
socijalnog ponaanja i graenje decentralizovanog i distributivnog sistema. *akvi sistemi su
sposobni za izvrenje zadataka kroz interakciju agenata sa istim strukturama i
predprogramiranim akcijama i ciljevima. 9rilaz ka problemu nanomedicine moe da se opie
kroz dva multirobotHtima, koji moraju da interaktivno sarauju i da hrane odreenu vrstu
organskih elija u virtualnom okruenju. Vanost kooperativnog timskog rada je dovela do
odabira visokog nivoa davanja samokontrole modelu sa adaptivnim evolucionarnim
karakteristikama. 9redstavljeni nanorobotni sistem, koristi evolucijski pristup striktno za
kombinatori!ku analizu, dozvoljavajui nanorobotima da deluju kooperativno u nesigurnim
okruenjima, ali sa dobro de&inisanim i predprogramiranim setom akcija. 4=A,=:6
/volucioni model, koji se koristi za odluku kontrole nanorobota, se moe nai u literaturi kao
geneti!ki algoritam ,E"-. 7n se zasniva na konceptu izvedenom iz evolucije i genetike. %
geneti!kom algoritmu, na svako reenje se gleda kao na individualno, sa sopstvenim genetskim
karakteristikama i pripada odreenoj populaciji. % implementiranoj arhitekturi se koristi realno
vreme i paralelna tehnika obrade, sa ciljem da se obezbedi simulacioni scenario to je blie
mogue stvarnim situacijama, gde se agenti prilagoavaju svakom dogaaju i promeni okruenja
sa modelom vizualizacije u realnom vremenu ,sl. 5<-. % ovom modelu, svako reenje je
predstavljeno kao nanorobot koji se ponaa kao hromozom, koji odlu!uje kako, kad i koju
organsku eliju i u kojoj meri da joj posveti panju. Svaka odluka koja treba da se izvri od
strane nanorobota praena je programskim setom akcija koje su ve postavljene u konstrukciji
28
odnosno dizajnu &itnes objektivne &unkcije. Sledea jedna!ina predstavlja tu &unkciju gde
nanorobot maksimizuje proteinske nivoe za odabrane organske elije. 9romenljiva " odreuje
broj uhvaenih molekula od strane nanorobota ,najblie moguem broju koji je potreban- dok z
predstavlja nutricionalni nivo sa priblinom ta!nou. 4=<,=B,=D6
3a> f
gde su3
H nutritivno stanje ulaznog organa i u vremenu tN
H su&icitKde&icit do eljene srednje vrednostiN
z H zadrava nutricione nivoe blizu meteN
H de&inie poeljne ulazne organe mete nutritivnih nivoaN
29
r, t, i H indeksi ozna!avaju respektivno robota, vreme i ulazne organeN
ma>, min H donja i gornja granica parametaraN
", F H de&iniu vrstu nanorobotaN
n H veli!ina vremena u simulacionom ambijentuN
m H ukupan broj ulaznih hranljivih organaN
T H kapacitet robotaN
H koli!ina ubrizgane supstance u ulaznim organima iN
32
H ukupno sastavljenih molekula po r u tN
H konzumirana supstanca u ulaznim organima iN
d H eljena stopa okupljene supstanceN
H booleanova promenljivaN
H utvruje per&ormanse speci&i!nih modela za vrednosti rN
H odreuje da li je r od vrste " ili FN
H maC. ubrizgavanja organa i u t.
Sl. 5<. .rhitektura sistema
30
"kcije nanorobota, koje su bazirane na lokalnoj percepciji senzora, su generisane na
adaptivno koherentnom ponaanju nanorobota, a one su primeene od strane predloenog
modela simulacije. Studija vezana za koherentno ponaanje multirobota u globalnom okruenju,
je relativno nova oblast istraivanja, koja je napredovala najvie zbog pojmova vezanih za
korienje lokalnih percepcija za reaktivaciju agenata.
34
2.3.2. Primene nanoro&ota
#anoroboti mogu da budu od velike koristi zbog njihove sposobnosti za oseajem i
delovanjem u mikroskopskim sredinama. % budunosti se planira ogromna primena nanorobota
u mnogim oblastima. 7d njih se posebno o!ekuje da imaju revolucionarnu primenu u oblastima
kao to su3 praenje stanja ivotne sredine i zdravstvene zatite. %potreba nanorobota u
biomedicinskom ininjeringu, zna!ila bi poboljanje u dijagnostici i le!enju bolesti. 7ni bi mogli
da o!iste krvne sudove, ubijaju viruse, bakterije i parazite, oporave oteeno tkivo pa !ak i da
zamene neurone. 7n njih se takoe o!ekuje mogunost graenja makroskopskih objekata i u
ekstremnim scenarijima, mogunost sastavljanja, bukvalno, bilo koje materije i objekata i to
atom po atom. %pravo taj masivan paralelizam, ogromnog broja organizovanih nanorobota,
moe ostvariti takve, za sada &ikcione zadatke.
9omou &otolitogra&ije, nanoelektronike i novih biomaterijala, mogli bi se napraviti
nanoroboti za medicinske potrebe, koji bi vrili razne hirurke zahvate, odstranjivanja
nepoeljnog tkiva, i isporuke lekova na ta!no odreena mesta. #jihov osnovni cilj bi biti da,
in&iltracijom u ljudski organizam, otkriju bolesne elije i pristupe le!enju na licu mesta ,sl. 5B-.
*ako bi osobi oboleloj od raka, umesto hemoterapije mogla biti ponuena interesantna
alternativa. .oktor koji specijalizuje le!enje nanomedicinom, mogao bi ubrizgati pacijentu
injekciju koja sadri specijalnu vrstu nanorobota sa sposobnou otkrivanja elija tumora u
organizmu i unitavanja istih, !ime bi se bolest prakti!no sasekla u korenu, ostavljajui zdrave
elije netaknute. 7soba podvrgnuta le!enju nanotehnologijom ne bi trebalo da oseti bilo kakvo
delovanje malenog elektronskog organizma u sebi, osim vidnog poboljanja svog zdravstvenog
stanja.
'oboti nanometarskih dimenzija kretae se nesmetano unutar ljudskog tela. #jihov oklop bi
trebalo da ima strukturu poput dijamanta i bude obloen ugljenikom, to bi mu pruilo izuzetnu
snagu i otpornost na spoljna delovanja. %ltra glatka povrina robota trebalo bi da umanji
mogunost aktiviranja imunog sistema organizma domaina, tako da mali elektronski organizmi
svojim kretanjem ne bi izazivali nikakve neeljene reakcije. 4=;,A26
31
Sl. 5B. Nanoroboti koji se rimenjuju u medicini za otkrivanje bolesnih elija
Nu&oti su jo jedan budui koncept, sli!an .#IHu. 7n podrazumeva nanorobote od
nuklei!nih kiselina. 7vakav koncept se razmatra jer su biohemi!ari prikupili ogromno znanje o
strukturi i na!inu &unkcionisanja .#I. .#I lanac je sastavljen po odreenim logi!kim
pravilima i moe biti programiran da vri odreenu &unkciju. 9rimena same nanotehnologije u
tretmanu, dijagnozi, praenju i kontroli biolokih sistema nedavno je de&inisana pod nazivom
nanomedicina.
6. Nanosenzori
Iada doemo do veoma male skale na kojoj vladaju atomi,primetiemo da se oni ponaaju
kao da nema ni!eg na velikoj skali, zato to oni zadovoljavaju zakone kvantne mehanike.
#ano!estice su jedinstveni alati koji se koriste kao senzori. 7ni su vei od tipi!nih molekula a
manji od virusa. #jihova veli!ina je sli!na sa veli!inom mnogih proteina. *o je jedan od razloga
zbog koga mogu da rade unutar elija. #anosenzori poseduju jedinstvene &izi!ke karakteristike.
#jihova osetljivost je bolja nego kod konvencionih ureaja, a takoe obezbeuju i bolje
prednosti per&ormansama, kao to su brz odziv i prenosivost. #ano!estice otkrivaju jedinstvene
&izi!ke osobine, koje ne postoje kod velikih materijala. #a primer, opti!ki odgovor zlatnih
koloidnih nano!estica ,veli!ine od : do 12nm-, se karakterie lokalizacijom povrine plazmine
rezonance oko :12nm ,sl. 5D-. 4A56
32
Nano senzori u medicini Nanosenzori
Sl. 5D. $oeficijent izumiranja nasram talasne duine zlatno koloidne nano!estice u vodenom
medijumu(;azli!iti sektri odgovaraju razli!itim nano!esticama(
#anosenzori dozvoljavaju izgradnju integrisanih ureaja, pruajui time, elementarnu osnovu
za inteligentne senzore. Fitne karakteristike inteligentni senzori su3 zna!ajno skladitenje i
obrada podataka i mo analiziranja. nteligentni senzori se mogu koristiti kao autonomni sistemi,
a mogu se i rairiti u velikom broju kako bi &ormirali mree.
6.1. 'enzori zasnovani na ugljeninim nanocevima
Iao to smo ve rekli, ugljeni!ne nanocevi imaju velike prednosti u odnosu nad drugim
materijalima. Jahvaljujui svojoj maloj veli!ini, visokoj snazi, visokoj elektri!noj i toplotnoj
provodnosti i speci&i!noj povrini, mogu se koristiti kao senzorski materijal u3 senzorima
pritiska, protoka, temperature gasa, opti!kim senzorima, senzorima mase, poloaja, napona,
naprezanja, hemijskim i biolokim senzorima. 4A16
%gljeni!ne nanocevi ,0#*- poseduju potencjal za pravljenje je&tinih, minijaturnih,
&leksibilnih, brzih i veoma osetljivih senzora i to u obliku hemijskih otpornika,
nanoelektromehani!kih sistema, kondezatora ili tranzistora sa e&ektom polja ,@/*-. Iod
elektronskih senzora su, svojstva ugljeni!nih nanocevi, iskoriena kroz elektri!ne parametre,
koji su veoma osetljivi na okolne signale, a posebno njihova kvaziHbalisti!ka provodljivost, koja
33
se uz pomo modulacije naelektrisanja na povrine moe modi&ikovati i time promeniti
senzorska svojstva ureaja. 4A=6
6.1.1. Nanosenzori pritiska
#au!nici su, 122; godine, demonstrirali realizaciju senzora pritiska od ugljeni!ne nanocevi i
elektromehani!kim merenjima su odredili piezorezistivni
51
merni &aktor. 7ni su metalne,
jednoslojne nanocevi spojili sa kvadratnim polisilikonskim membranama na kojoj su vrili
pritisak. *ime je utvreno da de&ormacija jednoslojnih ugljeni!nih nanocevi gradi linearnu
zavisnost sa njegovom elektri!nom otpornou. Oto zna!i da, kada se na membrani vri pritisak,
onda se menja otpor u jednoslojnim nanocevima, tj. smanjuje se njegova otpornost. Iako se
smanjuju mehani!ke osobine membrane, tako se i linearna zavisnost smanjuje. *e iste membrane
se vraaju u originalno stanje ispumpavanjem gasa, prikazujui time da je proces reverzibilan
5=
.
#a slici 5;, prikazan je elektromehani!ki senzor pritiska. 7n se sastoji od jedne elektri!ne
jednoslojne ugljeni!ne nanocevi, koja je absorbovana na vrhu 522nm tankog sloja cirkularne
membrane, sa radijusom od :2\522 Qm. % ovom slu!aju se inter&erometer bele svetlosti koristi
za merenje de&leksije membrane u zavisnosti od di&erencijalnog pritiska i mehani!kih osobina
ureaja, prouzrokovanih njenim ispup!enjem. 4AA6
Sl. 5;. :lektromehani!ki 0N1 senzor ritiska
12
Piezorezistivni merni !aktor opisuje promenu elektri!ne otpornosti nekog poluprovodnika ili metala kada se primenjuje
mehani!ko naprezanje, ne izazivajui pri tom promene elektri!nog potencjala.
13
.everzi&ilan proces ,reakcija- je proces koji se moe odvijati u obrnutom smeru uz izuzetno malu promenu spoljanjih
uslava.
34
Jbog samog linearnog odnosa izmeu optereenja i naprezanja, ovi nano senzori mogu biti
vrlo dobri, sa izvanrednim karakteristikama i velikom preciznou merenja.
6.1.2. Nanosenzori protoka
#anosenzori protoka su predloeni 122= godine, a mogu se napraviti od makro senzorskih
elemenata, zasnovanim na jednoslojnim ugljeni!nim nanocevima. 7vi nanosenzori mogu pratiti
tok &luida i njegove turbulencije, mada se, za sada, koriste za manje brzine protoka. Iarakterie
ih visoka vremenska i prostorna rezolucija, mali pozadinski umovi, iroki &rekventni opseg,
jednostavna konstrukcija i mala cena. Iada se nosa! protoka nanosenzora slobodno puni,
elektri!na struja se generie. 9redvieni odnos izmeu elektri!ne struje i brzine protoka &luida je
linearan. Lonska provodljivost i polaritet te!nosti imaju veliki uticaj na opseg generisanog
napona. Jasienje indukovanog napona se uo!ava pri brzini protoka od mKs. Svi ovi podaci
predstavljaju veliki potencjal za primenu ugljeni!nih nanocevi kao osetljive nanosenzore
protoka. 4A:6
6.1.3. 7asni nanosenzori
Easni nanosenzori zasnivaju se na promeni elektri!ne provodnosti i imaju odreena
ograni!enja kao to su3 mala mogunost raspoznavanja gasova ili gasnih smesa i siromana
in&uziona kinetika. 9rovodnost ugljeni!nih nanocevi je veoma osetljiva pri promenama vlanosti,
temperature i brzine proticanja gasa. .a bi se ovo prevazilo, nau!ni tim je predloio senzore sa
gasnom jonizacijom, uklju!ujui elektri!ni proboj opsega gasova i gasnih smesa na vrhovima
ugljeni!nih nanocevi. Ja ove nanosenzore koristi se aluminijumska katoda, a anodu predstavlja
vertikalno poravnati &ilm od vieslojnih nanocevi, koji je podignut na podlozi od
silicijumdioksida Si71 ,sl. 12-. 7ve elektrode su odvojene staklenim izolatorom. 7vi senzori
nisu podloni raznim uticajima okoline kao to su vlaga, protok gasa i temperatura i imaju dobru
osetljivost i selektivnost. 4A<6
35
Sl. 12. ?asni nanosenzor
Easni senzori se danas, ve uveliko, mogu nai na tritu. Senzor &irme #anomiC, napravljen
je za detektovanje industrijskog nivoa vodonika. Iada se parovi vieslijnoh ugljeni!nih
nanocevi, razvijenih na supstratu od platine, postave u oblik stati!ne matrice, razvija se gasni
senzor. 7vde supstrat platine slui kao transdukciona plat&orma za snimanje signala.
6.1.(. Nanosenzori mase
straiva!ki tim je 122A godine razvio elektromehani!ki rezonantni senzor mase, korienjem
obmotane vieslojne ugljeni!ne nanocevi kao rezonator. Strukturu ovog senzora !ini namotana
vieslojna ugljeni!na nanocev, koja je obeena izmeu dve elektrode. %reaj je proizveden
lociranjem snopa ugljeni!ne nanocevi na substrat a zatim, korienjem tehnologije electronHbeam
litogra&ije, de&inisani su parovi elektroda sa kontaktima na nanotubi. #a sledeoj slici je
prikazan nepobueni nanosenzor mase ,sl. 15 a-, a na slici 15 b- je prikazan nanosenzor mase
koji je pobuen karbonskim prahom. 4AB6
'adioH&rekventno kolo se konektuje na elektrode ureaja da bi obradio rezultate merenja
generisanog signala i signala generisanog pobudom u rezonatoru.
36
Sl. 15. )tanja nanosenzora za merenje mase
@rekventni odziv rezonatora prouzrokovan je vrhom "*$ ,mikroskopija atomskih sila- i on
se uzima u obzir kada je rezonator posut prahom karbonskih !estica. #a slici 15 d- moemo
videti, da &rekventni odziv kola posle punjenja, pokazuje rezonantni skok u odnosu na &rekventni
odziv pre punjenja ,sl. 15 c.- 7vo pokazuje da se ureaj moe koristiti za merenje mase u rangu
od 52 atomHgrama.
6.1.5. Biosenzori
Fiosenzor je element koji pretvara bioloki dogaaj u elektri!ni signal. % tehni!kom smislu,
biosenzor je element sa biolokim materijalom koji omoguava pretvaranje koncentracije
odreene prirodne ili veta!ke hemijske komponente u kompleksnom te!nom analitu u elektri!ni
ili opti!ki signal.
9rvi razvijeni amperometri!ki biosenzor je koristio ugljeni!nu nanocev kao nepokretnu
matricu. 9oravnate vieslojne ugljeni!ne nanocevi su podignute na plasti!noj podlozi radi
razvoja biosenzora. 9latinasta podloga je sluila kao transdukciona plat&orma za nadgledanje
signala. #a sledeoj slici je prikazan ematski dijagram niza biosenzora ,sl. 11-. 7vi nizovi se
pro!iavaju uz pomo dva tretmana3 tretman kiselinom ili oksidacijaom vazduhom. *retman
kiselinom odstranjava ne!istou uklju!ujui i amor&ni ugljenik koji je nastao u toku procesa
proizvodnje. .uine nanocevi se smanjuju za aproksimativnih :2U. 7ksidacija vazduha je
tretman pomou kog se ljuten spoljni slojevi gra&ita nanocevi.
37
Nano senzori u medicini -rimena nanotehnologije u medicini
Sl. 11. @ematski dijagram biosenzora sa nizom ugljeni!nih nanocevi
#akon uko!enja enzima, odziv i osetljivost kiselinom tretiranog enzima su pokazali veoma
visoku vrednost naspram vazduhom tretiranog senzora. 4AD6
8. Primena nanotehnologije u medicini
9rimena nanotehnologije u tretmanu, dijagnozi, praenju i kontroli biolokih sistema nedavno
je de&inisana pod nazivom nanomedicina. #anomedicina je vrlo iroka oblast i prou!ava nanoH
!estice koje deluju kao bioloki mimetici, 8nanomaine8, nanovlakna i polimerne nanokonstrukte
koje slue kao biomaterijali, i kao razli!iti ureaji koji deluju na nanonivou *akoe, postoji
iroko polje nanotehnologija sposobnih za ciljanu isporuku lekova, genetskog materijala i
dijagnosti!kih agenasa u odreene elije i vanelijske prostore u organizmu.
straivanje racionalne i ciljane isporuke terapeutskih i dijagnosti!kih agenasa upravo i
predstavlja jedan od glavnih ciljeva nanomedicine. 7n obuhvata preciznu identi&ikaciju meta
,elija i receptora- u odreenim klini!kim stanjima, kao i izbor odgovarajuih nanonosilaca koji
treba da obezbede postizanje eljenog cilja uz to manje neeljenih e&ekata. $ononuklearni
&agociti, dendriti!ne elije, elije endotela i tumorske elije predstavljaju glavne mete u ovakvom
pristupu. 9rimena nanotehnologije i nanoureaja u medicinskim naukama je veoma obeavajua.
"li, 8nano8 je promovisano s toliko entuzijazma da medijska buka oko toga moe prevazii
realnost, naro!ito kada se ima u vidu ogromni vremenski razmak izmeu otkria i stvarnih
proizvoda u biomedicinskim naukama. 41, A6
38
8.1.Primena nanotehnologije u onkologiji
.ijagnostika, le!enje i praenje napretka terapije kod pojedina!nih malignih oboljenja su
glavni ciljevi onkologa za koje nanotehnologija prua reenja. $ogunost oblikovanja molekula
sa velikom preciznou otvara vrata novoj generaciji lekova, agenasa za snimanje i dijagnostiku.
9et, est agenasa za snimanje i terapiju na bazi nano!estica je ve u razli!itim &azama razvoja.
#au!nici su koristili nanoice na bazi silikona, kako bi elektri!nim putem otkrili proteineH
markere, koji su preterano izraeni u cirkulaciji pacijenata sa kancerom. 7vi ureaji se ponaaju
kao kompjuterski !ipovi i kada su obloeni antitelima mogu prenositi elektri!ne signale od
ciljnih proteina do antitela, dovodei do promene u provodljivosti nanoice. *i signali se mogu
meriti i mogu pokazati prisustvo i koli!inu antigenskog proteina, to daje mogunost merenja
broja markera u jednom uzorku krvi. 7vim sistemima detekcije, izbegava se kompleksna
tehnologija lan!ane reakcije polimeraze ili upotreba &luorescentnih sondi za detektovanje
antigena povezanih za karcinom ,sl. 1=-.
Sl. 1=. Ugljeni!ne nanocevi i lanci 6N$
9ostoji dosta literature o upotrebi zlatnih nano!estica za merenje prisustva .#I, vezanog za
kancer i proteinskih markera. Jlatne nano!estice se vezuju za .#I detektore ili antitela i
ponaaju kao mostovi provodnosti ,sl. 1A-. Iada je u uzorku prisutan antigen ili zapis .#I za
marker karcinoma, on e se primetiti na mostu. 7ve molekule mogu prikupljati .#I ili antitelaH
detektori, ozna!enim metalnim nano!esticama, koji !ine elektri!no kolo i na taj na!in proizvoditi
izuzetno osetljiv odgovor.
39
Sl. 1A. 1eraija karcinoma omou A5ta!aka
'ano otkrivanje karcinoma korienjem ]Hta!aka je predmet intenzivnog istraivanja.
#au!nici su opisali korienje ]Hta!aka, sastavljenih od unutranjeg jezgra kadmijuma i
telerijuma, okruenog slojem od kadmijuma i selena i zatvorenim organskim jedinjenjem, kako
bi se !estice u!inile rastvorljivim u vodi. Iada su bile ubrizgane u svinje, lim&ne elije su !istile
]Hta!ke i usmeravale ih u lim&ne !vorove. 7svetljavanjem koe ivotinja in&racrvenim
svetiljkama, bilo je lako identi&ikovati i lokalizovati lim&ne !vorove, zbog njihove emisije
talasnih duina u in&racrvenom opsegu. 7va tehnologija bi trebalo da se pokae korisnom za
lokalizovanje karcinoma blizu koe ,sl. 1:-.
Sl. 1:. 1eraija karcinoma omou A5ta!aka
40
Fudue primene uklju!uju usmeravanje na speci&i!ne genotipove pojedinaca kao i praenje
odgovora na antineuplasti!ne lekove. "lternativno, neki tumori imaju vei broj vrsta elija raka,
a za svaku od njih je potreban razli!it antineoplasti!ni lek. 41,A,B6
8.2. Primena nanotehnologije u kardiovaskulatornoj medicini
IardioHnanomedicina je izazvala mnogo uzbuenja s ta!ke gledita dijagnostike kao i
terapije, iako nanoHkardioHproizvodi nisu dostupni. Ledan milion ljudi umire od
kardiovaskularnih bolesti godinje, to je oko dva puta vie nego od kancera. "gensi zasnovani
na nano!esticama su obeavajui kao kardiovaskularni dijagnosti!ki alati. Strategije uklju!uju
magnetnu rezonanciju intravaskularnog tromba, koja koristi agens za snimanje, pakovan unutar
te!ne per&luorugljenikove emulzije sa nano!esticama ,liûid per&luorcarbon nanoparticle
emulsion-. #ano!estice se mogu usmeravati speci&i!no na tromb pomou antitela izraenog na
povrini nano!estice i usmerenog u pravcu unakrsno vezanog &ibrona, !ime se !ak i mali tromb
moe snimiti. 7vi pristupi obeavaju da izmene sadanju medicinu 'vidi i le!i u strategiju
'otkrij i sre!i(
.izajnirani da se usmeravaju na speci&i!ne epitope
5A
u tkivima, ovi agensi po!inju da ulaze u
klini!ka ispitivanja za kardiovaskularne primene. 9ostoje brojni proteini !ije prisustvo je
implicirano kao marker za trombozu. spituju se plat&orme za isporuku lekova u kojima se
lipo&ilni lek inkorporira u povrinu liposoma koji sadri antitelo vezano za njegovu povrinu.
Tek se ne oslobaa sve dok se liposom ne vee za ciljnu eliju. Iada do ovoga doe, dolazi do
razmene lipida iz liposoma sa onim iz elijske membrane, to omoguava selektivno ulaenje
leka u eliju u visokoj koncentraciji, i uveliko smanjuje sistemsko izlaganje i kolateralnu
toksi!nost leka.
nenjering tkiva srca na bazi nanotehnologije uklju!uje ispitivanja kultivisanih
kardiomiocita, koji su indukovani da se orjentiu na ureen na!in na paralelnim mikrotrakama
elastomernog biorazgradivog poliuretanskog sloja obloenog lamininom ,lamininHcoated
elastomeric biodegradable pol+urethane &ilm-. 7vaj paralelni poredak rezultira e&ektivnijom
kontrakcijom od one koja je postignuta u odsustvu ovakvog ureenja. Otavie, biomaterijali se
mogu modi&ikovati da kontroliu vaskularizaciju oko regenerativnog materijala sa proizvedenim
tkivom i da reguliu reakciju stranih tela na biomaterijale. Iardiovaskularni biomaterijali koji su
razvijeni korienjem nanotehnologije moraju omoguiti kompatibilnost krvi.
14
epitopi su deo makromolekula koji prepoznaje antitela
41
9ostavlja se pitanje3 Lednom kad zrele molekulske nanotehnologije budu dostupne, da li e
jednostavno biti mogue zameniti krv sa kompleksnim robotom_ *akav robotski sistem je
predmet mnogih istraivanja i njegov naziv je ?vaskuloid( ,sl. 1<-. 41, B, 526
Sl. 1<. #zgled vaskuloida rema 9reitas5ovom dizajnu
7n moe duplirati sve mogue bitne termi!ke i biohemijske trasportne &unkcije krvi
uklju!ujui cirkulaciju respiratornih gasova, glukoze, hormona i sve neophodne elijske
komponente. Vaskuloid bi morao biti ekstremno kompleksan imajui u sebi :22 triliona
nezavisnih meusobno saraujuih nanorobota. #ajjednostavnije re!eno, vaskuloid je
vodonepropusna prevlaka nanomaine postavljena kroz unutranju upljinu povrinu ljudskog
vaskularnog stabla. 7ve nanomaine bi se sastojale od 1. mozaika vaskularne mree povrine
=22m1 kombinovanog sa kvadratnim nanorobotskim plo!ama koje su opremljene sa cilijarnim
mehani!kim nizom sistema koji pomau transport vanih nutrijenata i biolokih elija u tkivu.
8.3. Primena nanotehnologije u neurolo9koj medicini
Ledno od podru!ja u medicinskoj nauci koje nosi najvie izazova je ?popravka( centralnog
nervnog sistema ,0#S- nakon traume. 'azvijaju se brojne plat&orme nanotehnologije kako bi se
bavile ovim pitanjem, i javljaju se iroke aplikacije koje bi mogle biti relevantne za druga
podru!ja medicine i &iziologije. #a slici 1B, prikazana je detekcija modane aneurizme
korienjem nanorobota. #anoroboti se ubacuju u venu da bi pratili tok krvi ,a-. #jihovo
kretanje kroz krvotok se vidi na slici 1B ,b-. "neurizna kesica postaje vidljiva na zidu vene ,c-.
#anorobot se pomera blie do de&ormacije ,d- miksovani plazmom. #7S signali mogu biti
detektovani kao promena hemijskog gradijenta, ozna!avajui mesto proteomskog nadpritiska ,e-,
9od ,&- je prikazano isto to, samo bez crvenih krvnih zrnaca. #anobiosenzor se aktivira i
42
nanorobot pomera blie aneurizmu emitujui '@ signal koji alje celularnom tele&onu ,g-.
#anoroboti nastavljaju kretanje, biohemijski signal postaje ja!i, deaktivirajui njihovo kretanje
,h-. 0rvena krvna zrnca i nanoroboti teku dalje kroz krvotok i naputaju organizam ,i-.
a b c
d e &
g h i
Sl. 1B. Nanoroboti detektuju modanu aneurizmu
9oznato je da domain tetnih hemijskih vrsta, uklju!ujui superoksid, hidroksil, peroksid i
peroksinitrit jone posreduje u ovim destruktivnim procesima. #anoHsenzorske tehnologije se
razvijaju radi praenja nivoa glutamata unutar i na povrini ivih elija. 7ve ekscitatorne amino
kiseline igraju veoma zna!ajnu ulogu kao glavni neuroprenosnik u ki!menom 0#SHu, uti!ui
sutinski na sve vrste ponaanja. Smatra se da su promene ja!ine veze na glutamatergi!nim
sinapsama u osnovi u!enja i memorije. Otavie, glutamat takoe ima ulogu u neurolokom
oteenju do koga dolazi pri modanom udaru i neurodegenerativnim poremeajima. #akon to
bude osloboen, njegovo brzo uklanjanje iz sinapti!ke pukotine je od vitalne vanosti za
spre!avanje eksitoHtoksi!nosti i presipanja u susedne sinapse.
0#S predstavlja naro!iti izazov zbog ograni!enog anatomskog pristupa. Fez obzira na to,
dostignua u nanohemiji, u kombinaciji sa poveanim razumevanjem molekularne i anatomske
baze 0#S &unkcije, napreduju brzinom koja bi uskoro mogla omoguiti terapijama baziranim na
nanotehnologiji da dospe do klini!kih ispitivanja. "plikacije u nanotehnologiji se koriste za
43
zatitu 0#SHa od oteenja slobodnih radikala, koje igra zna!ajnu ulogu u razli!itim
patologijama, uklju!ujui traumu i degenerativne neuroloke poremeaje.
8. (. Primena nanotehnologije u isporuci lekova
% poreenju sa drugim klasama materijala, polimerni materijali pokazuju raznovrsnu primenu
svojih osobina za isporuku lekova. *okom prethodnih nekoliko decenija, istraivan je veliki broj
sistema za isporuku lekova, dizajniranih veinom u obliku mikros&era, &ilmova, tableta ili
implantacionih ureaja radi kontrolisanog otputanja lekova koristei prednosti karakteristike
polimera. .anas koncept raspodele lekova nije ograni!en samo na produeno vreme otputanja
leka, ve i na kontrolu njegove prostorne raspodele koja omoguava da se lek usmeri ka
eljenom mestu dejstva. .a bi cilj bio realizovan to e&ikasnije, istraivanja dobijaju
multidisciplinarni karakter i dolazi do povezivanja hemije, &izike, biologije i bioinenjerstva.
Veoma vana oblast ovog nau!nog polja je i razvoj sredstava za kontrolisanu dostavu
medikamenata u ivim sistemima. #ano!estice se razvijaju kao zna!ajna strategija za unoenje i
prenos lekova, terapeutskih sredstava, rekombinantnih proteina, vakcina i nukleotida.
#ano!estice i drugi kolodini sistemi za unoenje i prenos lekova zna!ajno modi&ikuju kinetiku,
raspodelu u organizmu, pri !emu se zna!ajno isti!e i smanjenja pojava neeljenih e&ekata,
zahvaljujui kontrolisanom oslobaanju aktivne supstancije.
7snovni cilj razvoja i dizajniranja sistema za kontrolisanu dostavu terapeutskih sredstava je
ciljana terapija i dostavljanje lekova do speci&i!nih obolelih tkiva i organa na mestu gde je
&armakoloko dejstvo eljeno, !ime se druga tkiva ne oteuju primenjenom terapijom. 41, A6
8.2. Primena nanosenzora u medicini
Veruje se da nanosenzori, zbog svojih dobrih karakteristika, mogu da donesu drasti!ne
promene u biomedicinskoj industriji, u pozitivnom smislu. 9ostoje odreeni slu!ajevi, kao to je
dijabetes gde se zahtevaju od pacijenta redovni testovi merenja i kontrole nivoa eera u krvi.
Jnamo da neki pacijenti ,deca i starije osobe- nisu u mogunosti da sprovedu ove testove
ispravno, zbog !ega i teimo cilju da se detektuje bolest u ranom stadijumu, tako da se moe
preduzeti odgovarajua klini!ka aktivnost. %gradljivi senzori bi mogli da budu korisni u
zdravstvenoj proceni.
#anosenzori zasnovani na ugljeni!nim nanocevima imaju prednosti u tome to su hiljadama
puta manji !ak i od mikroelektromehani!kih sistem senzora ,$/$S H $icroelectromechanical
44
s+stems- i imaju manju potronju. sto tako su manje osetljivi na varijacije u temperaturi ,za
razliku od silikonskih pizootpornika-, to im omoguava da se bolje ponaaju u biomedicini.
9rema tome, senzori zasnovani na ugljeni!nim nanocevima su veoma pogodni kao ugraeni
senzori. %graeni senzori mogu da se koriste za nadgledanje temperature, glukoze u krvi, pulsa i
dijagnostici bolesti. *akoe mogu da se koriste za popravku oteenih elija ili ubijanje elija
ciljajui na tumore hemijskim reakcijama, mogu da nadgledaju nivo aktivnosti srca i reguliu
otkucaje srca radei sa ugradljivim de&ribulatorom.

#anoHbiosenzori zasnovani na ugljeni!nim
nanocevima, mogu da se koriste i za detekciju .#I sekveci u telu. 7vi instrumenti detektuju
odreeni deo .#I koji bi mogao da bude u vezi sa odreenom boleu. 9rema tome, ovi senzori
bi moda mogli da vre dijagnozu nad pacijentima koji imaju odreene sekvece povezane sa
kanceronim genom. 9rimenom ovih nanosenzora mogu se izbei potreba za testiranjem uzoraka
krvi. %reaji mogu da se administriraju transdermalno ili kroz kou, izbegavajui potrebu za
injekcijama tokom misija u svemiru. Fiosenzori takoe mogu da se koriste za nadgledanje
koli!ine holesterola u krvi.
Senzori pritiska bi mogli da se koriste u o!noj hirurgiji, bolni!kim krevetima, respirativnim
ureajima, monitorima za nadgledanje pacijenata, inhalatorima i mainama za dijalizu. *okom
operacije oka, otklanja se te!nost iz oka i ako je potrebno !isti se i menja, a pomou ovih senzora
mogao bi da se kontrolie vakuum koji se koristi za otklanjanje te!nosti. .ueci bolni!kih
kreveta za pacijente sa opekotinama se sastoje od senzora pritiska koji reguliu niz napumpanih
komora. .a bi smanjili bol i pomogli u ozdravljenju, delovi mogu da budu ispumpani ispod
opekotina pacijenta. Senzori pritiska mogu takoe da se koriste za detekciju prekida disanja
tokom sna, nadgledanjem promene u pritisku napumpanih dueka. "ko nema pokreta za
odreeni period vremena, osoba koja spava biva probuena alarmom. *akoe senzori pritiska se
mogu koristiti u invazivnim i neinvazivnim monitorima krvnog pritiska. $nogi pacijenti koji
koriste inhalatore aktiviraju svoje inhalatore u neodgovarajue vreme to dovodi do nedovoljne
doze lekova. Senzori pritiska u inhalatorima identi&ikuju ciklus disanja i otputaju lek pravilno.
*okom dijalize bubrega, krv te!e od arterije do maine za dijalizu i nakon pre!iavanja te!e
nazad u venu. #epoeljni produkti se otklanju iz krvi kroz osmozu i kreu se kroz tanku
membranu u rastvor koji ima krvni mineralni sastav. Ioristei senzore pritiska, rad sistema za
dijalizu moe da se regulie merenjem ulaznih i izlaznih pritisaka krvi i rastvora. nteligentni
senzorski sistemi pritiska igraju vanu ulogu u portabl respiratornim ureajima, koji se sastoje od
dijagnosti!ke ,spirometara, ergometara i pleth+smographHa- i terapeutske ,ventilatora, poja!iva!a
vlage, nebulizera i opreme za terapiju kiseonikom- opreme. Slue pacijentima sa astmom,
prekidom disanja u snu i hroni!nom ometajuom plunom boleu. 7ve opreme mere pritisak po
poznatim zakonima dinamike te!nosti.
45
#anosenzori protoka zasnovani na ugljeni!nim nanocevima, mogu da se koriste u
mikromainama koje rade u te!nom okruenju, kao to su pejsmejkeri kojima nisu potrebna
teka baterijska pakovanja niti punjenja. 7ni, takoe, mogu da se koriste za precizno merenje
gasova koji koriste respiratorni aparati tokom operacija i automatsku kalkulaciju potreba
medicinskog tretmana zasnovanu na izlaznim podacima, dovodei do smanjenja bolni!kih
trokova i ta!nije kalkulacije. 4AA, A:, A<6
8.6. /inamika Nano plat!orma
.inami!na nano plat&orma, predstavlja novu tehnologiju sa izmenjivim elementima, koja bi
obezbedila neverovatnu &leksibilonost u tretmanima pacijenata obolelih od raka i
kardiovaskularnih bolesti ,sl 1D-. 7vu tehnologiju je razvio @ei àn, sa postdoktorskim
studijama u Iopelmans laboratorijama.
Sl. 1D. 6"namic Nano5-latform
#a ovoj slici je prikazana dinami!na nano plat&orma ili (nano ema) sa predlozima primene
ove nove tehnologije, kojom se mogu u telo inkorporirati magnetski i opti!ki kontrolni kontrasni
elementi koji bi omoguili !itav broj &unkcija praenih biolokim senzorima, da bi se dalje uvela
usmerena dinami!ka &oto terapija.
9roirenje sposobnosti da se bolje okarakterie geneti!ki inenjering u!inie revoluciju na
polju diagnostike i terapije u medicini.
46
#anoureaji mogu u!initi sekvencionisanje genima vie e&ikasnim, pa se na osnovu toga
predvia mogunost e&ektivne i sve manje skuplje medicinske nege, korienjem bei!nih i
udaljenih ureaja koji postaju deo organizma, ,Sl. 1;,=2,=5-.
Sl. =2. Nanorobot na ovim ilustracijama liva kroz arterije i vene koristei ar renih
dodataka
Sl. =5. -okretni rearatori elija
47
Sl. =1. =eracija oteene elije
8.8 5e9taki mi9i:i od nanocevi
9rema tekstovima iz #e> Scientista, istraiva!i sa Sveu!ilita u *eksasu su uspeli da naprave
novi materijal ja!i od !elika i tvri od dijamanta, koji jedva da je malo tei od vazduha, a koji bi
mogao biti savren izbor za izgradnju robotskih miia, ,Sl. ==-.
Sl. ==. 8eta!ki miii
7vaj materijal je sagraen od ugljeni!nih nanocevi upletenih u vrpce i u stanju je da, pod
delovanjem elektri!ne struje, povea svoju irinu za 112U, a odmah po isklju!ivanju elektri!ne
energije u vremenskom rasponu od svega nekoliko milisekundi, vraa se u raniji oblik. 9rema
48
'a+u Faughmanu sa %niverziteta u *eksasu, ovo se moe iskoristiti za izradu veta!kih
miinih vlakana koja bi pokretala robotske udove.
9ored velike !vrstine i snage, ovaj materijal ima i neke druge neobi!ne osobine. .ok je po
duini nerastegljiv, u irinu se rastee poput gume, a sve svoje karakteristike zadrava u velikom
temperaturnom rasponu, od H5;1 do 5:=D stepena. 7vo zna!i, da bi roboti opremljeni 8miiima8
napravljenim od ovoga materijala mogli raditi u ekstremnim uslovima bilo na zemlji ili u
svemiru. 4A;6
49
Nano senzori u medicini 4aklju!ak
;. <akljuak
#anomedicina je globalni svetski istraiva!ko tehnolo ki i poslovni poduhvat koji jednako
uklju!uje sve klini!ke, razvojnoHistraiva!ke institucije, visokokolske i istraiva!koHpedagoke
ustanove, &armaceutske kompanije i korporacije. 7!igledno je da industrija i vlade po!inju da
uviaju ogromni potencijal nanomedicine. $eutim, kako bi nanomedicina ,i nanotehnologija-
istinski postale globalni megatrend, potrebno je odvojiti medijsku buku od stvarnosti. 9ored toga,
bie potrebno pozabaviti se drutvenim, ekolokim i eti!kim pitanjima, kako budu nastajala
dostignua u nauci.
7d svojih najranijih dana nanoHtehnologija je promovisana s entuzijazmom, a trenutne
prognoze za budunost pune su optimisti!nih predvianja. Fez sumnje, potencijalni uticaj
nanomedicine na drutvo e biti viestruk.
Irajnji cilj nanomedicine je sveobuhvatno praenje, popravka i poboljanje svih humanih
biolokih sistema. Saznanja, do kojih se dolo, su pomerila neke, dosada vaee, klasi!ne
pristupe klasi!ne hemije ka kvantnoj mehanici i in&ormacionoj &izici. $eutim, treba rei da nam
ni klasi!na, a ni kvantna teorija ne mogu u potpunosti dati odgovore na &enomene koji
ispoljavaju biomolekuli R .#I, proteini, voda.
Sa primenom nanotehnologija u biomedicini treba biti oprezan, jer ako nanomaterijal ili
nano!estica nisu kompatibilni i komplementarni sa biomolekulima, odnosno bezbedni za
upotrebu, tada se njihovom primenom opasnost po zdravlje poveava u odnosu na neeljene
e&ekte koje izazivaju klasi!ni lekovi. $eutim, ako nanomaterijali i nano!estice zadovoljavaju
navedene kompatibilnost i komplementarnost tada njihova primena u biomedicine moe biti
viestruko blagotvornija nego klasi!ni lekovi.
Elavni cilj nanomedicine je da u!i od prirode R u smislu razumevanja strukture i &unkcije
biolokih ureaja i korienja prirodnih reenja za unapreenje nauke i tehnike. 7vaj pristup se
naziva ?biomimikrijom(. /volucija je proizvela impresivan broj raznovrsnih biolokih sredstava,
jedinjenja i procesa koji &unkcioniu na nanometarskom ili molekularnom nivou i sa osobinama
neprevazienim od strane sinteti!kih tehnologija.
50
=iteratura
456 http3KKnanoatlas.i&s.hrKhrvKindeCa1.html
416 #anoprobe3 1: godina nanotehnologija u biomedicini, buro Ioruga. 7dsek za biomedicinsko
ininjerstvo, $ainski &akultet, %niverzitet u Feogradu
4=6 Lones, 0. @., and Erainger, .. P. ,122;-3 n vitro assessments o& nanomaterial toCicit+(
.dv(6rug 6eliv( ;ev. <5, A=DRA:<N Frar, S.I., Verma, $., *+agi, '..., Surampalli, '.`. ,1252-3
/ngineered nanoparticles in >aste>ater and >aste>ater sludge R /vidence and impacts. /as(
3anag( =2, :2AR:12
4A6 #anomedicina, najvei izazov 15. veka, Vukoman Lokanovi, nstitut za nuklearne nauke
Vin!a, %niverzitet u Feogradu, 1251.
4:6 #anomaterials and #anotechnolog+, "ndre> '. Farron, 'ice %niversit+, Gouston, *eCas,
125=.
4<6 "u&&an, $., 'ose, L., Fottero, L. `., To>r+, E. V., Lolivet, L. 9., and Piesner, $. '. ,122;-.
*o>ards a de&inition o& inorganic nanoparticles &rom an environmental, health and sa&et+
perspective. Nat( Nanotechnol. A, <=AR<A5.
4B6 #anotechnologies in medicine, #anostructured material in biopharmac+, Lovan 9. Oetraj!i,
Lovan I. 9opovi, "na L. Oetraj!iH*omi
4D6 http3KK>>>.epa.gov
4;6 http3KKhr.>ikipedia.org
4526 )cience of 9ullerenes and 0arbon Nanotubes, $. S. .resselhaus, E. .resselhaus, 9. 0.
/klund, "cademic 9ress, 5;;<.
4556 Bandbook of 0arbon, ?rahite, 6iamond and 9ullerenesC -roerties, -rocessing and
.lications, Gugh 7. 9ierson, #o+es 9ublications, 5;;=.
4516 *.P. /bbesen, 9.$. "ja+an, #ature =:D ,5;;1- 112H111N
45=6 *. Euo, 9. #ikolaev, ". *hess, ..*. 0olbert, '. Smalle+, 0hem. 9h+s. Tett. 1A= ,5;;:- A;H
:A
45A6 $. 1errones, /. $unozHSandova, D(;( $endez, 3( :ndo, L. o& 0hemical *echnolog+ and
Fiotechnolog+ EF ,G&&H- :5;R:1A
45:6 /vropska komisija, 9lat&orma evropske tehnologie #anomedicine R#anotehnologija za
zdravlje Tuksembourg3 7&&ice &or 7&&icial 9ublications o& the /uropean 0ommunities, 122:.
45<6". Fachtold, 9. Gadle+, *. #akanishi, 0. .ekker, Science 1;A ,1225- 5=5BH12
45B6 6(.( /alters, $.L. 0asavant, W.0. ]in, 0.F. Gu&&man, 9.L. Foul, T.$. /ricson,. /.G.
Garoz, 0hemical -h"sics <etters IIE ,1225- 5AH12
45D6 .avies, L. G. ,5;;D-. 1he h"sics of lo,5dimensional semiconductorsC an introductio(
51
45;6 Sun, L. 9.N Gaddad, E. .N $azumder, 9. c Schulman, L. #. ,5;;D-. 'esonant tunneling
diodes3 models and properties. -roceedings of the #:::, Vol. D<, #o. A, "pr. 5;;D, <A5R<<2
4126 9. Feckett and ". Lennings. (*o>ards nanocomputer architecture). 0on&erences in
'esearch and 9ractice in n&ormation *echnolog+, Vol. <, 1221.
4156 https3KKcs.>mich.edu
4116 http3KKgrid=.rsKreadKne>s
41=6 E. $ester, .ntroduction to $icroH and #anorobotic /ngineering., -roceedings of the GJth
)cientific :lectrotechnical 0onference K)cience in -racticeK, )#- 122;, pp. 5HA, 9dcs,
Gungar+, @ebruar+ 1<H1B, 122;.
41A6 F. L. #elson, T..ong, @. "rai, .$icroK#anorobots., in3 Siciliano, F., 7. Ihatib, ,ed.s-
)ringer Bandbook of ;obotics, SpringerHVerlag, #e> òrk, 122D
41:6 L. '. Vaughn, (=ver the BorizonC -otential #mact of :merging 1rends in #nformation and
0ommunication 1echnolog" on 6isabilit" -olic" and -ractice), #ational 0ouncil on .isabilit+,
Pashington .0, .ecember 122<.
41<6 Ehosh, "., @ischer, 9. ,122;-. 80ontrolled 9ropulsion o& "rti&icial $agnetic #anostructured
9ropellers8. Nano <etters > ,<-3 11A=R11A:.
41B6 E. $. 9atel, E. 0. 9atel, '. F. 9atel, L. I. 9atel, $. 9atel, (#anorobot3 " versatile tool in
nanomedicine), Dournal of 6rug 1argeting, Vol. 5A, no. 1, pp. <=H<B, @ebruar+ 122<.
41D6 'obinett, P. , '.$. *a+lor , V.T. 0hi, @.9. Frooks, Lr., P.V. Pright, '.S. Pilliams, /.L.
Sn+der. (*he #anomanipulator3 "n "tomicHScale *eleoperator, ) SEE'"9G e;1 0ourse #otes
&or course 8mplementation o& mmersive Virtual Porlds, 5;;1. 9irst aer on the
Nano3aniulator(
41;6 . Shimo+ama3 .Scaling in microrobots., -roc( #:::L;)D #ntelligent ;obots and )"stems
*#:::, -iscata,a" %HHM+ pp. 12D.155
4=26 ". 0avalcanti, F. Shirinzadeh, '. ". @reitas Lr., *. Gogg, .#anorobot "rchitecture &or
$edical *arget denti&ication., Nanotechnolog", #=-, Vol. 5;, no. 5, 25:52= ,5:pp-, Lanuar+
122D.4526 E. /. $oore,
4=56 G. Foinov, ". Iazal and *. Gogg, ?$ulti agent control o& modular sel&Hrecon&igurable
robots(, arti&icial intellegence, 5A1, pp. ;;H512, 1221.
4=16 .. 9. Frudsman, `. 0ana+ama and $.L. J+da, ?ntegrated simulation &or rapid development
o& automomus under>ated veicles(, /// autonomus.
4==6 ".0asal, *.Gogg and ".0avalcanti ?#anorobots as 0ellular "ssistants in n&lammator+
'esponses(, /// F0"*S Fiomedical 0omputation at Stan&ord 122= S+mposium, ///
0omputer Societ+, Stan&ord 0", 7ctober 122=.
52
4=A6 S. 0. $inne. "utomated 9arallel GighHspeed "tomic @orce $icroscop+. .l( -h"s( <ett(,
Vol. B1, no. 1=A2, pp.1=A2H1=A1, $a+ 5;;D.
4=:6 ". 9arkinson. 'obust $echanical design %sing /ngineering $odels. 1ransactions of .)3:
Dournal of 3echanical 6esign, Vol. 55B, issue F, pp. ADH:A, Lune 5;;:.
4=<6 S. G. Iang, $. S. slam, (Fiosensors on "rra+ 0hip b+ .ualHcolor *otal nternal 'e&lection
@luorescence $icroscop+), 2iochi Dournal, Vol. =, no. 1, pp. ;BH52A, Lune 122;.
4=B6 I.G.S. Gla, `. 0hoi, L. S. 9ark, ($obilit+ /nhancement in #anorobots b+ %sing 9article
S>arm 7ptimization "lgorithm), #::: #ntNl 0onf( on 0omutational #ntelligence and )ecurit",
Suzhou, 0hina, pp. =:HA2, .ecember 122D.
4=D6 L. S. $urda+, '. P. Siegel, L. Stein, L. @. Pright, *ranslational nanomedicine3 status
assessment and opportunities), NanomedicineC Nanotechnolog", 2iolog" and 3edicine, /lsevier,
Vol. :, no. =, pp. 1:5H1B=, September 122;.
4=;6 $'HSub,) #ano'obotics Taborator+, /cole 9ol+techniûe, $ontreal, 0anada ,122=-
4A26 I.shi+ama, I.."rai, $.Sendoh, and ".` amazaki, D( 3icromechatronics 1, BB ,122=-.
4A56 ".9. Gerrera, 7. 'esto, L.E. Friano, 0. 'inaldi, #anotechnolog+ 5<? S<5D ,122:-.
4A16 $.S.$auter, $. /limelech, /nviron, Sci. *ehnol. A1 ,122D- :DA=H:;
4A=6 @. Te @loch, ". *huaire, E. Fiadan, L.9. Simonato, #anotechnolog+ 12 ,122;- 5A:B2:
4AA6 Jhuang Tiu, Scott $ *abakman, Jhuo 0hen, Gongjie .ai. 89reparation o& 0arbon
#anotube Fioconjugates &or Fiomedical "pplications,8 Nature -rotocols ? A,;-, 5=B1H5=D1,
122;. 9$0.3 9$01D:=11D
4A:6 S. Ehosh, ". I. Sood, and #. Iumar, (0arbon nanotube &lo> sensors,) )cience, vol. 1;;,
pp. 52A1R52AA, 122=.
4A<6 L. '.Pood and G. ..Pagner, (SingleH>all carbon nanotubes as molecular pressure
sensors,) .l( -h"s( <ett(, vol. B<, no. =2, pp. 1DD=R1DD:, 1222.
4AB6 ". Volodin, .. FuntinC, $. "hlskog, ". @onseca, L. F. #ag+, and 0. Van Gaesendonck,
(0oiled carbon nanotubes as sel&Hsensing mechanical resonators,) Nano <ett(, vol. A, no. ;, 122A.
4AD6 L. Gahm and 0. $. Tieber, (.irect ultrasensitive electrical detection o& .#" and .#"
seûence variations using nano>ire nanosensors,) Nano <ett(, vol. A, pp. :5R:A, 122A.
4A;6 Forivoje $iloevi (Nanotehnologije)
53

Nanosenzori U Medicinu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nanosenzori U Medicinu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Nano senzori u medicini

You might also like