3.

LASERI
Re~ laser je akronim od light amplification by stimulated emission
of radiation (poja~anje svetlosti stimulisanom emisijom zra~enja). Njegova
bitna karakteristika, koja ga izdvaja od ostalih izvora svetlosti je emisija strogo
definisanih (uzanih) snopova monohromatske svetlosti. Monohromatska
svetlost je svetlost odredjene talasne du`ine. rimena lasera je !iroka, u
razli~itim oblastima `ivota, nauke. osebnu grupa"iju lasera ~ine
poluprovodni~ki laseri. Njihova zna~ajna primena je u obezbedjivanju
monohromatske svetlosti koja prenosi informa"ije kroz opti~ka vlakna
komunika"ionih sistema.
3.1 STIMULISANA EMISIJA, INVERZNA POPULACIJA I DRUGI
FUNDA M E NTALNI KONCEPTI
# ovom odeljku bi$e re~i o polupropvodni~kim laserima. %reba
napomenuti da je ova vrsta lasera sli~na &'( diodama. )ao i kod &'( dioda,
struja direktno polarisanog *N spoja prouzrokuje rekombina"iju vi!ka (ili
natkon"entra"ije n
p
* n
pe
) manjinskih nosila"a , !to dovodi do emisije svetlosti.
+a razliku od svetlosti &'( dioda (spontana emisija), svetlost dobijena
laserom je monohromatska i rezultat je pro"esa stimulis!" "misi#".
+a bolje razumevanje stimulisane emisije dobro je poznavati neke
fundamentalne karakteristike fotona, zbog kojih se oni, kao ~esti"e, izdvajaju
od elektrona.
oznato je da jedno energetsko stanje mo`e da okupira samo jedan
elektron (aulijev prin"ip isklju~ivosti). +ato, ako je elektron u odredjenom
stanju, verovatno$a da drugi elektron okupira to stanje jednaka je ,
(elektroni -be`e. jedan od drugog). /uprotno, fotoni mogu da egzistiraju
zajedno u istom stanju. Re"imo, ako je prisutno n fotona, verovatno$a da $e
jo! jedan foton da -udje. u to stanje, poja~ana je faktorom (n+!. / obzirom
na ovo, elektroni su klasifikovani kao 0ermijeve ~esti"e (opisani su 0ermi*
(irakovom raspodelom), dok su fotoni klasifikovani kao 1ozeove ~esti"e
( pokoravaju se 1oze*2jn!tajnovoj raspodeli).
Neka *N spoj emituje svetlost zbog struje direktne polariza"ije. 2ko se na
krajeve *N spoja postave ogledala, emitovana svetlost $e se reflektovati od
njih, pri ~emu $e svetlost u prav"u normalnom na ogledala postati
dominantna. +na~ajno je slede$e3 prisustvo ove svetlosti frekven"ije
pove$a$e verovatno$u porasta broja manjinskih elektrona koji padaju sa
provodne u valentnu zonu emituju$i svetlost iste frekven"ije . )ako prisustvo
novih fotona energije h izaziva dalji porast emisije svetlosti frekven"ije ,
nastaje lan~ana reak"ija, koja dovodi do stimulisane emisije svetlosti. 4asno,
tokom stimulisane emisije upadni snop svetlosti malog intenziteta prerasta u
svetlosni snop velikog intenziteta, kao !to se vidi na sl. 5.6. 7vo se zove
$%ti&'$ %$#&!#".
/l. 5.6
Stimulisana emisija: upadni foton startuje rekombinaciju elektron-{upljina {to
ima za posledicu generisanje vi{e fotona iste energije h. Inverzna populacija
(a bi se iskoristila ova generisana svetlost, jedno od ogledala se
izradjuje kao polupropustljivo, tako da strogousmereni, monohromatski snop
svetlosti mo`e da napusti komponentu. (a bi laser funk"ionisao, jo! jedan
opera"ioni problem mora biti re!en3 kon"entra"ija vi!ka elektrona u provodnoj
zoni mora da se odr`ava na visokom nivou, ina~e po!to fotoni napuste
komponentu, vi!ak elektrona $e biti utro!en, tako da $e generisanje svetlosti
da prestane. 7vo se posti`e tako !to se struja direktne polariza"ije odr`ava
iznad potrebnog nivoa (st(u# %()), tako da je kon"entra"ija injektovanih
manjinskoh nosila"a u oblast *tipa dovoljno ve$a od ravnote`nog nivoa. 7vaj
uslov je poznat kao i!*"(+! %$%ul,i#.
# slu~aju neravnote`e, kon"entra"ije elektrona i !upljina su izra`ene
preko dva odvojena kvazi*0ermijeva nivoa (E
"#
i E
"$
). rimer na sl. 5.6 ilustruje
mono-
chromatic
light
E
FN
E
FP
E
E
f
f
h
0.5
0.5 1.0
E
2

-
E
1

=
h

E
2
E
1
slu~aj vrlo visoke kon"entra"ije i elektrona i !upljina, tako da i E
"#
i E
" $
zadiru
u energetske zone. okazuje se da je za stimulisanu emisiju neophodno da se
izbegne apsorp"ija svetlosti. (a bi se odigrala stimulisana rekombina"ija
parova elektron*!upljina, neophodno je slede$e3 (! da postoje fotoni energije
h, (%! da postoje elektroni na energetskom nivou E
%
u provodnoj zoni i (3! da
postoje !upljine na nivou E

u valentnoj zoni, pri ~emu je E

%
&E

'h . %ada
brzina stimulisane rekombina"ije mo`e da se izrazi kao3
( )
) , h ( I ) f 1 ( f ) , h ( I ) E , E ( f ) E , E ( f r
1 2 FP 1 h FN 2 st
=
(5.6)
gde je 8 (h) gustina energije fotona, a f ('
9
, '
0N
) : f
9
i f
h
('
6
, '
0
) : 6*f
6
verovatno$e da se elektroni i !upljine nadju na nivoima '
9
i '
6
, respektivno.
risustvo fotona, medjutim, mo`e da prouzrokuje genera"iju parova elektron*
!upljina. Naime, fotone mogu da apsorbuju elektroni na nivou '
6
i da se
premeste na nivo '
9
. 1rzina genera"ije je3
) , h ( I ) f 1 ( f g
2 1

(5.9)
#slov za stimulisanu emisiju (da se izbegne apsorp"ija)3
( )
g r
st
>
(5.5)
2ko se uzmu u obzir j.*ne (5.6) i (5.9), dobija se da je 3
( ) ( )
2 1 1 2
f 1 f f 1 f >
(5.;)
7vaj uslov mo`e biti transformisan u3
1 2 2 1 1 1 2 2
f f f f f f f f > >
(5.<)
( ) [ ] ( ) [ ] kT / E E exp 1
1
kT / E E exp 1
1
FP 1 FN 2
+
>
+
(5.=)
kT
E E
kT
E E
FN 2 FP 1

>

(5.>)
i kona~no,
1 2 FP FN
E E h E E = > . (5.?)
7tuda, stimulisana emisija mo`e da nadja~a apsorp"iju samo u slu~aju
jakih neravnote`nih kon"entra"ija elektrona i !upljina, tako da je razlika
izmedju odgovaraju$ih kvazi*0ermijevih nivoa ve$a od energije emitovanih
fotona.
-.3.. TIPI/NI 0ETEROSPOJNI LASER
)ao !to je ve$ re~eno, rekombina"ija kod indirektnih poluprovodnika,
kao !to je /i, ne dovodi do zna~ajne emisije svetlosti.+ato se poluprovodni~ki
laseri izradjuju od direktnih poluprovodnika, tipi~no od 888*@ i 88*@8
poluprovodni~kih jedinjenja. 7sim toga, prakti~no je nemogu$e da se
postignu uslovi (5.?) kori!$enjem standardnog *N spoja. %akodje, neophodno
je da se ograni~i emitovani snop svetlosti unutar aktivne oblasti lasera. /vi ovi
zahtevi mogu biti ispunjeni kori!$enjem struktura sa slojevima razli~itih 888*@
iAili88A@8 poluprovodnika.
S%$# (+li&iti1 %$lu%($*$2!i&'i1 mt"(i#l s" +$*" 1"t"($s%$#.
Razli~iti poluprovodni~ki materijaliimaju razli~ite energetske pro"epe, tako
da na heterospoju nastaje diskontinuitet energetskih zona, sli~no kao na /i*
/i7
9
medjupovr!ini. 7vi diskontinuiteti mogu da pomognu da se ostvari uslov
(5.?). #z to, razli~iti materijali imaju razli~ite indekse prelamanja, !to na
paralelnim medjupovr!inama mo`e da potpomogne totalnu refleksiju snopa
svetlosti,tako da je svetlost ograni~ena unutar aktivne oblasti.
+a dobijanje heterospoja (nano!enje jednog poluprovodni~kog
materijala preko drugog) koristi se tehnolo!ki postupak koji se zove
m$l",ul( 3"m "%it45 6"%it'si# s!$%$m m$l"'ul7. (a bi se dobile
medjupovr!ine visokog kvaliteta, uzor"i se tretiraju u komorama u kojima je
ostvaren visoki vakuum, kroz koje se propu!taju reaktivni gasovi. ri tome,
uzor"i ostaju u komori, dok se gasovi menjaju, propu!taju$i se od jednog do
drugog sloja.
8zbor poluprovodnika koji $e emitovati svetlost (aktivnog sloja) zavisi od toga
koja se frekven"ija svetlosti zahteva. Na sl. 5.9 prikazan je laser sa Ba2s kao
aktivnim slojem. 7vo je primer tipi~nog poluprovodni~kog lasera. (a bi se
ostvariliodgovaraju$i diskontinuiteti energetskih zona neophodno je da sa obe
strane aktivnog sloja budu slojevi sa !irim energetskim pro"epima. )od ovog
lasera u tu svrhu se koristi2lBa2s N* i *tipa.
7vde $e se razmotriti N*2lBa2sA*Ba2s heterospoj. 2ko je nivo dopiranja N*
2lBa2s dovoljno visok, elektronski kvazi*0ermijev nivo ('0N) je dovoljno blizu
dna provodne zone, tako da nastaje diskontinuitet provodne zone sa Ba2s3
dno provodne zone u Ba2s se spu!ta ispod '
0N
. 2nalogno, diskontinuitet
valentne zone na *2lBa2s**Ba2s heterospoju sme!ta '
0
ispod vrha
valentne zone. 7vo obezbedjuje uslove za inverznu popula"iju kada se primeni
odgovaraju$i napon direktne polariza"ije. 'mitovana svetlost se reflektuje
nazad i dalje ogledalskim povr!inama zahvataju$i dovoljno fotona da startuju
stimulisanu emisiju. 0otone koji prodju kroz polupropustljivo ogledalo (koji,
ustvari, predstavljaju laserski snop) zamenjuju novi elektroni i !upljine, koje
obezbedjuje laserska struja direktne polariza"ije 8
0
.
/l. 5.9
p

G
a
A
s
p

G
a
A
s
p

A
l
G
a
A
s
n

A
l
G
a
A
s
n

G
a
A
s
c
a
p
p
i n
g
l a
y
e
r
c
l a
d
d
i n
g
l a
y
e
r
c
l a
d
d
i n
g
l a
y
e
r
active layer
s
u

s
t r
a
t e
q
V
F
l
i
g
h
t
E
!
E
FN
E
"
E
FP





m
i
r
r
o
r

s
u
r
#
a
c
e

$
p
a
r
t
i
a
l
l
y

t
r
a
n
s
p
a
r
e
n
t
%
d
i #
#
u
s
e

$
r
e
#
l e
c
t
i n
g
%
s
u
r
#
a
c
e
e
l e
c
t r
i c
a
l

c
o
n
t a
c
t
$a%
$%
I
F
(iskontinuiteti provodne zone na oba heterospoja (N*2lBa2s**Ba2s i *
Ba2s**2lBa2s) su vrlo zna~ajni. 7ni kreiraju poten"ijalnu jamu koja zahvata
manjinske nosio"e (elektrone), tako da oni ne mogu da difunduju van aktivne
oblasti. 7vo $)(!i&"!#" !$sil, je zna~ajno za odr`avanje inverzne
popula"ije i maksimiziranje stimulisane rekombina"ije i emisije svetlosti. /
druge strane, ograni~enje svetlosti se ostvaruje zbog ~injeni"e da je indeks
prelamanja 2lBa2s manji nego indeks prelamanja Ba2s.
/loj koji se nanosi preko Ba2s, kao i sloj na koji se nanosi Ba2s takodje
formiraju heterospojeve sa susednim 2lBa2s slojevima. 7vo, takodje, dovodi
do diskontinuiteta energetskih zona. Medjutim, osiroma!eni slojevi su uzani
zbog visokog dopiranja, tako da ne predstavljaju prakti~ni problem za protok
struje.