Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

ODSEK ZA BIOMEDICINSKO ININJERSTVO

Mainski fakultet, Univerziteta u Beogradu
Nanoprobe: 25 godina nanotehnologija u biomedicini
uro Koruga
Abstrakt. U radu se daje kratak istorijiski prikaz nastanka i razvoja nanotehnologija i njihove
primene u biomedicini. Razmatraju se slinosti, razlike i prednosti tehnolokih reenja na bazi
nanotehnologija u odnosu na klasine tehnologije. U radu se daje razlika izmedju estice
nanometarske veliine i nanomerijala, jer neke strukture iako su nanometarske veliine jo uvek
ne znai da pripadaju kategoriji nanomaterijala. Da bi jedan materijal bio nanomaterial potrebno
je da njegov rast bude ograniena na nanometarskom nivou po jednoj,dve i/ili tri dimezije.
Veoma dobar primer 1-dimenzionih (1D) biolokih nanomaterijala predstavljaju DNK i
mikrotubule, fok je 0-dimenzionalna (0D) bioloka struktura protein klatrin. Kod tehnikih
materijala fulereni su 0.dimenzionalni, a nanotube 1'dimenzionalne strukture. Bioloki
makromolekuli (DNK,mikrotubule i klatrin) predstavljaju posebnu vrtu nanomaterijala, jer
pripadaju klasi kodogenih sisitema. U radu su dati primeri karakterizacije biolokih i tehnikih
nanomaterijala pomou STM i AFM, razmatrani su i osnove koje treba da imaju nanomaterijali
da bi imali primenu u medicini (nanomedicini).
Kljune rei :STM, AFM, nanomaterijali, bioloki kodogeni nanomaterijali, nanotehnologije,
nanomedicina

1. UVOD
Sl.1. Atomi metala poreani su jedan pored drugog tako da na
japanskom (kani pismu, koje je slino kao i kinesko handz) znai atom.
Konvencionalnim hemiskim metodama i tehnikama ovakvo urenje
atoma je skoro nemogue izvesti, dok se fizikim nanotehnolokim
metodama (STM) to izvodi ureajima pomou kojih kasnije vrimo i
njihovo snimanje[1]. Ovaj postupak i rezultat prestavlja ostvarenje
naune vizije Riarda Fajmana, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku
1961. godine, koji je predvideo mogunost manipulacije atom po atom.
Slino kao to ovek posmatra i menja prirodu na makroskopskom
nivou, tako nanosistemi posmatraju i menjaju prirodu i oveka na
mikro, nano i piko nivou.

U poslednjih petnaest godina u savremenoj nauci sve ee je prisutan prefiks

nano, od nanomaterijala preko nanotehnologija do nanosistema, pa sve do naziva
nanokozmetika i nanomedicina. Poreklo rei je grko i nano znai patuljak, a u fizici
nano predstavlja red veliina 10-9 od osnovnih mernih jedinica u datom mernom
sistemu. Nanotehnologije predstavljaju novu vrstu tehnologija koje se zasnivaju na
materijalima reda veliine malih molekula, kao i instrumentaciji koja je sposobna da
takve matrijale karakterie, da sa njima manipulie po elji nezavisno od uobiajnih
spontanih hemijskih reakcija meu atomima (slika 1) i molekulima, i da na principima
samo-asembliranja i samo-organizacije izgradjuje klasine, kvantne i inteligentne
nanomatrijale i sisteme.

32

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

Postavlja se pitanje kako se dolo do nanotehnologija i ta je dalo impuls razvoju

ove nove vrste nauno-ininjerske discipline
Pojavi tehnologija su prethodila dva osnovna fenomena. Prvi od njih je vezan za
informacione tehnologije, kod kojih se broj poluprovodnikih uredjaja udvostruuje
otprilike svakih 18-24 meseca, to je opisano uvenim Morovim zakonom[2]. Ovaj
zakon je na snazi poslednjih tridesetak godina i oekuje se da e vaiti jo desetak
godina. Drugi impuls vezan za pojavu novih materijala koji su u odnosu na klasine
trodimezionalne materijale (3D) poprimili karakteristike 0D (fulereni), odnostno 1D
(nanotube) materijala (sl.2.).

3D strukture (kanali)

2D struktura (slojevi)

1D struktura (lanci)

0D struktura (molekuli)

Sl. 2. Forma nanomaterijala u zavisnosti od prostorne dimenzije po ijim zakonim se ostvaruje

njihov rast i formiranje (kristalizacija) [3].

DNK i mikrotubule su bili prvi bioloki makromolekuli koji su karakterisani STM

(Scanning Tunneling Microscopy) '80-tih godina prolog veka [2]. DNK, kao kodogeni
biloki nanomaterijal (kompleks i sistem), je nosilac naslednih, stukturnih i
funkcionalnih karakteristika organizma. Drugim reima, hijerarhija biolokih
informacionih sistema polazi od DNK kao kvazi'jednodimezionalnog informacionog
sadraja u eliji (duine oko 1,5 metara i prenika 2 nanometra) koji sa aspekta
strukturne organizacije predstavlja aperiodian kristal [3], jer je redosled baza unutar
dvostruke spirale aperiodian (kodogen), dok su fosfati i riboze pravilo (periodino)
rasporeeni po spoljanosti spirale. S obzirom da se informacioni sadraj DNK
preslikava u proteine, to je primarna struktura proteina takoe, jednodimezionalni (1D)
kodogeni entitet koji je kao struktura mnogo fleksibilniji od DNK. Proteinski lanac se
lomi po peptidnim ravnima, stvarajui sekundarnu strukturu ( -heliks, -plou i
neureenu strukturu) koje osciluju haotino, pa ga uslovno moemo nazvati onokristalom determinstikog haosa. Ta sklupana 3D struktura koja je upletana
vodoninim i S-S vezama, odnosno jon-jon i jon-dipol interakcijama predstavlja
preslikan strukturno-informacioni kod DNK u energetsko-informacionom kodu
proteina. Imajui u vidu kodogenost DNK, u domenu nanotehnologija postavila su se
dva zadatka: (1) kako iskoristiti DNK kao prirodni kodogeni materijal za
nanotehnoloke naprave [4], i (2) kako napraviti materijale koji bi u tehnikim

sistemima mogli da budu kodogeni i da se ponaaju po istom kodogenom

zakonu kao i DNK [5].

33

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

2. KRATAK PREGLED RAZVOJA NANOTEHNOLOGIJA

Smatra se da je prvi impuls razvoju ideje modernih nanotehnologija dao Nobelobac
Riard Fejnman (Richard Feynman) 1959.godine prdvidevi teorijski fiziku
mogunost manipulisanja atom po atom [6]. Da bi se realizovala ova ideja u praksi,
ipak je moralo da proe 25 godina, kada su Bining (Gerd Binnig) i Roher (Heinrich
Rohrer), dvojica istaivaa sa IBM (Cirih) 1984 godine konstruisali prvi STM
(Scanning Tunnelig Microscopy) i AFM (Atomic Force Microscopy), to se smatra
drugim korakom u razvoju nanotehnologija [7]. Trei i ujedno kljuni korak odigrao se
1985. godine, kada je istraivaki tim Kroto-Smoli-Krl (Kroto-Smalley-Curl)
sintetizovao prvi nanomaterijal, poznat pod nazivom fuleren C60 [8].
Iako je nanotehnologija nova re u nauci ova oblast istraivanja nije bila nepoznata
naunicima. Fejamova ideja manipulisanja atom po atom proistekla je upravo iz
njegove zadivljenosti uredjenjem i funkcionisanjem biolokih sistema, koji se mogu
smatrati inspiracijom i osnovom buduih istaivanja u oblasti nanositema i njihove
karakterizacije pomou raznih tipova mikroskopa. Prouavanjem biolokih sistema, za
potrebe tehnike, u okviru molekularne elektronike, razvio se nauno-tehnoloki pristup
koji je zapoet jo 1980 godine izgradnjom uredaja za molekularnu elektroniku i
bioelektroniku na Univerzitetu u Arizoni. To je dovelo do formiranja prvih
istraivakih centara iz ove oblasti i to 1982 godine Napredne biotehnoloke
laboratorije (Advanced Biotechnology Laboratory) na Univerzitetu u Arizoni, SAD
(Advanced Biotechnology Laboratory), a zatim 1985 Centra za Molekularne Maine
(MM Centar) Univerziteta u Beogradu [10].
Istraivanja u MM Centru ( STM/AFM oprema Digital Instruments, USA)
rezultirala su injenicom da se na akademskim i doktorskim studijama formira smer za
biomedicinsko ininjerstvo koji u svom programu ima dva kursa za potrebe
nanomedicine. Novi impuls za istraivanje dat je reenjima STM i AFM koji mogu da
rade u razliitim sredinama (vakuum, tenost, gas), odnoso pod razliitim uslovima
(pritisak, temperatura i dr.) Danas svaki dobar Univerzitet u svetu ima centar za
nanonauke i nanotehnologije, odnosno laboratoriju koja se bavi obvom oblasu.
Sredstva koja se izdvajaju za nanotehnologije u svetu su znaajna: u SAD (vladine
agencije i kompanije) oko 2 milijarede dolara godinje, Japan oko 2,5 milijardi dolara,
a Evropska Unija oko 1.8 milijardi dolara. Pri tome Evropska Unija u narednih 15
godina planira znaajna sredstva za razvoj nanomedicine [11]. Tri glavna pravca u
istaivanju i razvoju u zemljama EU bie u oblastima primene naotehnologija u
dijagnostici, regenerativnoj medici i terapiji. U okviru dijagnostike polazi se od
postojeih mogunosti primene kvantnih taaka za veoma kvalitetno snimanje tkiva, pa
sve do izrade multi modalnih kamera i nanorobota koji e iznutra snimati tkivo i vriti
reparaciju. U oblasti regeneracije posebna panja bie posveena nanotehnologijama za
kou i motor neurone, a kod terapije predlae se vie pravaca razvoja, a jedan od glavih
je izrada magnetnih i paramagnetnih nanoparitluka.

34

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

3. STM IMIDING BIOMOLEKULA I MOLEKULA 60

Rezultati STM/AFM imidinga mogu se nai u bogatoj naunotehnolokoj
literaturi koja se meri hiljdama naslova [12-14]. Za nau istraivaku grupu iz Centra
za MM znaajna je saradnja koju smo ostvarili sa istaivaima na Univerzitetu u
Arizoni '80 '90 godina, jer je ta saradnja omoguila da naa laboratorija bude meu
prvima u svetu u kojoj je izvrena karakterizacija materijala pomou STM. U to vreme
istaivanja, koja danas svrstavamo u domen nanotehnologija, realizovana su u okviru
molekularne elektronike i bioelektronike.

Sl.3. STM slike mikrotubula iz dva razliita perioda tehnikih mogunosti realizacije.
Slika (levo) protofilament iz 1988 godine je nainjena u saradnji sa istraivaima
Univerziteta u Arizoni u okviru prve generacije STM ureaja, a u okviru prve doktorske
disertacije iz oblasti kod nas (Jovana Simi-Krsti. Slika (desno) (vide se dimeri tubulina u
protofilamentu) je iz 1992.godine i nainjena je u Centru za Molekularne Maine,
Mainskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u okviru projekta koje je finanasiralo
Ministarstvo za nauku iz oblasti bioelektronike

Sl.4. Levo: Jedna od prvih STM slika DNK dobijena drugom generacijom STM
uredjaja ((Driscoll,1990),Slika u sredini crte DNK na bazi podataka iz
kristalografije. Slika desno: DNK nainja u Centru za Molekularne maine
Mainskog fakulteta u Beogradu 1991. godine u okviru projetka koje je
finansiralo Ministarstvo za nauku iz oblasti genetskog ininjeringa

35

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

U poslednjih dvdeset godina kod nas je u okviru molekularne elektronike i

bioelektronike bila aktivna grupa istraivaa okupljena oko Centra za Molekularne
maine Mainskog fakulteta u Beogradu (Jovana Simi-Krsti, Mirjana Anelkovi,
Mirko Trifunovi, Svetlana Jankovi, Dragana Jovanovi i uro Koruga), a kasnije
ovoj istaivakoj grupi pridruili su se Lidija Matija, Nataa Mii, Matija Opai,
Aleksandra Nikoli, Negica Popovi, Tamara Jovanovi, eljko Ratkaj, Aleksandar
Tomi, Duan Koji i Jasmina Lozanovi. Sa Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu
pionir u ovoj oblasti je Dejan Rakovi, a sa IHTM Ferenc Kermendi.

Sl.5. Prorauni energetskog stanja C60 na bazi elektronske strukture, vibracionih i

rotacionih modova ukazali su da izgled fulerena C60 treba da izgleda kao na slici u sredini,
a koju je objavio asopis Science ma naslovnoj strani proglaavajui ga decembra 1991
godine molekulom godine. Prve gramske koliine molekula C60 sintetizovane su na
Univerzitetu u Arizoni 1991.godine, a istaivai kod nas su ga snikili aprila 1992.godine
(slika levo: vidi se vie molekula C60 veliine jednog nanometra, i slika desno: prvi snimak
C60 sa internom strukturom (heksagoni i pentagoni, kao i pozicija atoma u jednom od
pentagona) koja je veoma bliska onoj do koje se dolo proraunima

Sl.6. STM fotografija luceferaze u poetnom stadijumu (levo) i STM fotografija

luceferaze posle dejsva NDH i etanola (desno). Novi NanoProbe uredjaji sa CCD
kamerom bie u mogunosti da daju kontinualnu sliu konformacionih promena usled
dejsva sila iz spoljnog okruenja.

36

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

Sl.7. STM fotografija tankog filma molekula C60, prenik 1nm (slika levo) i STM fotografija
tankog filma molekula C70 (slika desno) koji ima izduenu formu i po jednoj osi je neto vei o
molekula C60. istoa snimanog materijala je bila 99.95% ( snimak je uraen u Digital
Instruments USA za vreme boravka .K. kao gostujueg profesora na Univerzitetu u Arizoni i
MER Corporationn u SAD, 1994 godine- projekat MER Corporation sa NASA-om

Na koncept istraivanja je bio da se izraunaju, i pomou STM/AFM, karakteriu

bioloki materijali koji imaju kvazi 0D i 1D osobine ( u prvom redu mikrotubule i
klatrin) za potrebe molekularne elektronike i nanotehnologija. Istraivanja koja su kod
nas zapoeta pre 25 godina sada spadaju u sam vrh svetskih trendova u nauci i
tehnologiji (nanonauke i nanotehnologije kako sinonimi molekularnog mainsva).
Pored biolokih materijal vrili smo i karkterizaciju nanomaterijala sa 0D osobinama (
molekul 60, tanki filmovi od 60, endohedralni fulereni, adirani fulereni i dr.).
U cilju razumevanja fotonskih mehanizama na molekularnom nivou, kao i njihovog
uticaja na mehanizme samo-asembliranja i samo-organizacije izuavana je luceferaza.
Vrena je karakterizacija ovog molekula pomoi STM (sl.6.) kao i fulerenskih tankih
filmova (30 nm, 60nm, 100nm i 20 nm) koji imaju svoju primenu u nanofotonici i
nanomedicini (sl.7.).

4. NANOPARTIKULE U MEDICINI I KOZMETICI

Karakterizacija nanoestica pomou NanoProbe je od izuzetnog znaaja, jer
nanoestice (nanopartikule) sa ZnO ili TiO2 zamenjuju konvencionalne apsorbere UV
zraka u nekim proizvodima za zatitu koe. Sve vie se odgovarajua zatita od UV
zraka postie kombinovanjem nanoesica sa ZnO/TiO2 sa hemijskim UV filtrima.
Kako je veliina ovih nanopartikula oko 50nm postojala je bojazan da bi njihov prodor
kroz bazalnu membranu i kontakt sa krvnim sudovima mogao, zbog njihovih osobina,
da dovode do toksinih efekata.
Meutim, tri nezavisna istraivanja (West Dreams, Wild Child i Bare Zone,
USA) sprovedena u periodu 1997-2002. godine su pokazala da ove nanopartikule ne
prodiru kroz bazalnu membranu (iz epiderma u derm) i da su bezbedne za upotrebu
[15].
Meutim, biokompatibilnost nanomaterijala je jedan od najvanijih uslova za
njihovu upotrebu u medicini i kozmetici. Upotreba ZnO i TiO2 u kraem vremenskom
periodu je bezbedna, ali za dui vremenski period, uz eventualne povrede koe koje

37

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

dovode do krvarenja, mogla bi dovesti do komplikacija. Komplikacije bi mogle nastati

i ukoliko korisnik ima kancer koe ili melanom, a da to ne zna, i da pri tom koristi
preparate od TiO2. Pokazano je pomou STM da su klasterski ureene nanoestice sa
TiO2 u formi tankog filma odlina podloga na kojoj se podstie rast normalnih i
kancerogenosnih elija[16]. Razlog za ovaj fenomen sadran je u injenici da je
tekstura povrine TiO2 filma, debljine oko 50 nm, veoma slina teksturi koju formira
ekstracelularni matriks (ECM) kao prirodni supstrat na kome se ostvaruje deoba i rast
elija. Tako se pokazuje da ponekada biokompatibilnost materijala, koja je poeljna
kod interakcije sa zdravim tkivom, moe imati negativne posledice kod osoba koje
imaju kancer koe ili melanom (a da postojanje krcinoma nije registrovano), jer
pospeuju njihov razvoj.
Nanoestice nalaze sve veu primenu i u farmaceutskoj industriji kao nosai
lekova, jer se postiu znaajni efekti kao to su: stabilnost, selektivnost, manja
toksinost i dr. [17]. Meutim formiranje nekih tipova nanoestica, kao to su
polimerne nanoestice, zasniva se na reverzibilnim procesima, pa se nanoestice
naknadno moraju stabilizovati. Jedan od naina stabilizacije nanoestica je i
umreavanje, to dovodi do ureenja novonastalog kompleksa u uslovima ravnotenih
hemijskih procesa.
I dok nanoestice ureenje postiu u ravnotenim hemijskim reakcijama, dotle
nanomaterijali sa samoorganizujuim osobinama u vodi, formiraju delimino
umreavanje i ureenost u neravnotenim procesima .U prvom sluaju radi se o samoasembliranju, a u drugom o samoorganizaciji. Za izuavanje ovih fenomena skenirajui
elektrohemijski mikroskopi ( NanoProbe sa elektrohemijskom elijim i CCD
kamerom) imae sve veu ulogu u nanomedicini.
Izuavanja biofizikih efekata, a ne samo biohemijskih, pokazuju da
nanomaterijali treba da deluju preko harmonizovanih vibracionih modova ( energetska
stanja T1g, T2g, T1u i T2u koja imaju osobine zlatnog preseka na okruenje (vodu) i da
ova harmonizovana energetska stanja prenosi na biomolekule (DNK, proteine i dr.).
Imajui u vidu da su istraivanja pokazala da je DNK, pa i itav genetski kod
determinisan zlatnim presekom[18,19], to je rezonantna energetsko-informaciona
interakcija nanosistem-voda-DNK preko promene konformacionih stanja molekula
veoma izvesna [5, 20].
Novi NanoProbe ureaji omoguie istovremenu vizuelizaciju (CCD kamere) i
merenja parametara interakcija u nanofluidnoj eliji. Merenja meumolekularnih sila i
regulisanje njihove dinamike pomou NanoProbe, reda veliine nekoliko pN, bie od
izuzetnog znaaja za razumevanje procesa samo-asembliranja i samo-organizacije na
nanometarskom nivou. Kako su ova dva mehanizma od izuzetnog znaaja za
funkcionisanje organizma to e primena najnovijih NanoProbe ureaja biti od izuzetne
vanosti za medicinu

5. ZAKLJUAK
Skenirajua tunelska mikroskopija (STM) omoguila je ne samo karakterizaciju
nanostrukturnih materijala, ve i njihovu fabrikaciju manipuliui atom po atom.
Detaljno izuavanje fenomena tunelovanja elektona omoguilo je bolje poznavanje
odnosa strukture i funkcije biomolekula, a sistematizacija nanomaterijala sa aspekta

38

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

prostorne ureenosti atoma (kojoj dimenziji pripada) i procesa rasta (polimerizacije i/ili
kristalizacije) novi pristup izuavanju DNK, proteina i bioloke vode.
Saznanja do kojih se dolo u toku rada sa STM i AFM pomerila su neke dosada
vaee klasine pristupe klasine hemije ka kvantnoj mehanici i informacionoj fizici.
Medjutim, treba rei da nam ni klasina, a ni kvantna teorija ne mogu u potpunosti dati
odgovore na fenomene koji ispoljavaju biomolekuli ( DNK, proteini, voda).
Sa primenom nanotehnologija u biomedicini treba biti oprezan, jer ako
nanomaterijal ili nanoestica nisu kompatibilni i komplementarni sa biomolekulima,
odnosno bezbedni za upotrebu, tada se njihovom primenom opasnost po zdravlje
poveava u odnosu na neeljene efekte koje izazivaju klasini lekovi.
Meutim, ako nanomaterijali i nanopartikule zadovoljavaju navedene
kriterijume (kompatibilnost i komplementarnost) tada njihova primena u biomedicini
moe biti viestruko blagotvornija nego klasini lekovi. Zbog fenomena ma sa dve
otrice znaajne su inicijative u SAD, Evropskoj Uniji i Japanu o procedurama i
primeni nanopartikula i nanotehnologija u biomedicini i kozmetici.
Kao to oveku zbog svakodnevnih potreba, dok je na Zemlji, nije bilo potrebno da
menja svoja saznanja o fenomenu izlaska i zalaska Sunca (Sunce niti izlazi niti zalazi,
ve Zemlja rotira oko svoje ose) sve dok nije poeo da leti u Kosmos, tako lekarima
nee biti potrebno da menjaju svoju ustaljenu biohemijsku praksu u leenju, sve dotle
dok ne budu poeli da koriste kvantne energetsko-informacione dijagnostike i
terapeutske ureaje, koji e pokazati da pored komunikacionih sistema tipa ''pismo''
(biohemija), ''fiksni telefon'' (neurologija i kardiologija), postoji i '' mobilni telefon''
(kvantna energetsko-informaciona mrea tela nastala u toku embriogeneze). Tehnika, a
u okviru nje i svi tipovi mikroskopije, a naroito nano i piko, znaajno e uticati na
razvoj medicine, jer medicina bez tehnike je nemona, a tehnika bez medicine slepa.

3. ZAHVALNOST
Rad je delimino finansiran od strane Ministarsva za nauku i zatitu ivotne
sredine Republike Srbije, projekat TP.6349. Zahvaljujem se Stjuartu Hemerofu (Stuart
Hameroff), Marku Volkeru (Mark Volker) i Kornardu najkeru (Conard Schneiker) sa
nanotehnologija, kao i svim mojim saradnicima na viegodinjoj saradnji kao i
lanovima odbora Republike zajednice za nauku u sazivu 1985-1990 koji su imali
razumevanja za napore da u to vreme nabavimo STM i AFM.

4. LITERATURA
[1] National Science and Technology Council, Nanotechnology: Shaping The World
Atom by Atom, Committee on Technology, The Interagency Working Group on
Nanoscience, Engineering and Technology, September, 1999.
[2] Driscoll, R.J., Youngqist,M.G. and Baleschwieler,J.D., STM Image of DNA,
Nature, 346,294,1990.
[3] Schrodinger,E.,What is Life? Mind and Mater, Chambridge University Press,
Cambridge, 1967.
[4] Zheng,M. at.al. Structure-Based Carbon Nanotube Sorting by SequenceDependent DNA Assembly, Science, Vol. 302, pp.1545-1548,2003.

39

Srpsko drutvo za mikroskopiju

Akademija medicinskih nauka, SLD

[5] Matija,L., Nanotechnology: Artificial Versus Natural Self-Assembly, FME

Transactions, New Series, Vol.32, No.1:1-14,2004.
[6] Feynman,R., There's Plenty of Room at the Bottom, in B.C.Crandall and
J.Levis, eds. Nanotehnology: research and Perspectives, The MIT
Press,Cambridge, 1992.
[7] Binnig,G., and Rohrer., Surface Characterization by Electron Tunneling, Surface
Science, 126.p.236,1983.
[8] Kroto,H.W.,Heath,J.R., O'Brien, S.C.O. Curl, and Smalley,R.E., C60:
Buckminsterfullerene, Nature, Vol.318,pp.162-163,1985.
[9] Hameroff SR, Ultimate Computing: Biomolecular Consciousness and
Nanotechnology, North-Holland, Amsterdam, 1987.
[10] Koruga,, Hameroff,S., Loutfy,R., Withers,J., Sundereshan,M.,: Fullerene C60:
History, Physics, Nanobiology, Nanotechnology, Elsevier (NorthHolland),
Amsterdam,1993.
[11] European Technology Platform on NanoMedicine: Nanotechnology for Health,
European Commission, Publication Office, ISBN 92-894-9599-5, Luxembourg,
2005
[12] Malsch,N.H. Biomedical Nanotechnology, CRC (Taylor & Francis), Boca Raton,
2005.
[13] Koruga,D., Characterisation of Molecules and Materials by STM/AFM
Techniques, Extrait du BULLETIN T.CXV de l'Academie Serbe des Sciences et
des Arts, Classe des Sciences mathematiques et naturelles, Science naturelles
No.37, Beograd,1998.
[14] Kumar, C.S.S.R, Hormes,J., and Leuschner, C., Nanofabrication Towards
Biomedical Applications, Wiley-VCH, Weinheim, 2005.
[15] Schulz,J., Hohenberg,H. and Wittern,K-P, Distribution of sunscreen on skin, Adv.
Drug Delivery Rev. 54 (Suppl. 1): S157-S161,2002.
[16] Carbone, R., Marangi,I., Zanardi, A., Giorgetti,L., Chierici,E., Berlanda,G.,
Podesta,A., Fiorentini,F., Bongiorno,G., Piseri,P., Pelicci,P.G., Milani,P.
Biocompatibility of cluster-assembled nanostructured TiO2 with primary and
cancer cell, Biomaterials, Vol.27, Issue 17: 3221-3229, 2006.
[17] Savi,S., Gluevi,I., Mili,J., Vuleta,G., Nanodisperzivni sistemi kao nosai
lekovitih supastanci, Arh.farm 55:237-254,2005.
[18] Rakoevi, M., The genetic code as a Golden mean determined system,
BioSystems, 46: 283-291, 1998.
[19] Rakoevi, M., A harmonic structure of the genetic code, J. Theoretical Biology,
229: 221-234, 2004.
[20] Matija,L., and Koruga,D., Golden Mean as a Driving Force o Self-Assembly,
Proceeding 10th Foresight Conference on Molecular Nanotechnology, pp.32,
Bethesa, USA,2002.

40