1.

Pojava i diferenciranje nauka

Vaspitanje nije bilo posebna drutvena delatnost, ve sastavni deo ivota i
rada oveka. Prvi oblici diferenciranja ljudskih saznanja bile su tenje da se
sve sagleda onako kako jeste, pa su prve filozofije bile materijalistike. Taj
proces diferenciranja sree se jo u doba antike Grke.
Re filozofija oznaavala je ljubav prema mudrosti, a filozof je bio prijatelj
mudrosti (prvi filozofi su Tales, Aristotel, Platon).
Ljudi su opaali prirodu i drutvo i tako su ih i shvatali. Meutim, neki detalji
su im bili nepoznati, pa takva saznanja nisu omoguavala diferenciranje u
posebne naune oblasti. Takoe, i odsustvo odgovarajue metodologije je
onemoguavalo diferenciranje.
Diferenciranje nauka iz okvira filozofije dolazi sa kapitalizmom i
buroazijom, i tu su veliku ulogu odigrale drutvene potrebe.
Tokom 17. i 18. veka, razvojem mehanike i novih naina proizvodnje, dolazi
do diferenciranja prirodnih nauka od filozofije. U buroaskom drutvu se
javlja potreba bavljenja drutvenim pitanjima, pa dolazi do diferencijacije
drutvenih nauka.
Razlozi zbog kojih su se prirodne nauke diferencirale pre drutvenih su:
zavisnost proizvodnje od prirodnih nauka; prirodne pojave se lake
prouavaju nego drutvene; egzaktnost metodologije; prirodni procesi se
lake potinjavaju (volji oveka); buroasko drutvo je bilo zainteresovano za
otkrivanje i utvrivanje zakona u prirodi.
Za razliku od prolosti gde se teilo diferenciranju nauka, danas se tei
njihovoj integraciji, to nije mimoilo ni pedagogiju, te imamo nekoliko
disciplina (pedagoka psihologija, pedagoka sociologija...).
2. Klasifikacija nauka i mesto pedagogije u sistemu nauka
Nauke se razliito klasifikuju, a kakav e sistem nauka dobiti zavisi od
kriterijuma deobe, karaktera nauke, razvijenosti i meusobnog odnosa nauka
koje se klasifikiju
Za pedagogiju moemo rei da je drutvena nauka jer izuava vaspitanje.
Nauke moemo podeliti na fundamentalne slue za razvijanje primenjenih
nauka, i primenjene po takvoj klasifikaciji, pedagogija je primenjena nauka.
Neki pedagozi su se protivili takvoj klasifikaciji jer su smatrali da
primenjene nauke imaju manju naunu vrednost i da se time degradiraju kao
nauke.
Klasifikacija pedagogije na fundamentalnu ili primenjenu je nauno
pogreno jer u pedagogiji moraju postojati obe vrste istraivanja.
Takoe, postoji podela na specijalne i na opte nauke, po emu je
pedagogija specijalna nauka. Meutim, i takva podela je pogrena zbog toga
to je svaka nauka specijalna samim tim to je nauka i to ima svoj predmet
prouavanja.
Postoje i podele na teorijske, apstraktne, praktine, empirijske, konkretne,
istorijske. Takva klasifikacija pedagogije vodi ka negiranju njenog naunog
karaktera i utemeljenosti kao posebne nauke.

U nemogunosti da pravilno nauno ree pitanja teorije, prakse, istorije

neki buroaski teoretiari odreuju pedagogiju kao filozofiju, nauku, vetinu,
tehniku, umetnost ili govore o optoj filozofskoj pedagogiji, o naunoj ili
pozitivnoj pedagogiji
Neki teoretiari dele nauke na one koje prouavaju pojave koje postoje
(faktografske) i na one koje prouavaju pojave koje tek treba da postoje. U
tom sluaju, pedagogija se svrstava u drugu grupu. Meutim, ona sadri
elemente obe grupe nauka jer prouava postojee pedagoke pojave i
procese, i na osnovu tih saznanja predvia njihov tok, da bi se dobili
rezultati.
Pedagogija je i normativna nauka jer odreuje kakav treba da bude
pedagoki proces da bi se postigao odreeni cilj. Normativna je zato to
prouava prolu i postojeu pedagoku stvarnost, to nastoji da formira
zakonitosti i na taj nain izvede naela za organizaciju vaspitne prakse.
Pedagogija je i vrednosna nauka jer stalno mora da daje ocenu dostignua
u oblasti kojom se bavi.
Nauke se dele i po metodolokim karakteristikama, i to na deskriptivne,
eksperimentalne, eksplikativne, komparativne, deduktivne, induktivne,
kvantitativne
Pedagogija je bila razliito klasifikovana u zavisnosti od toga kojim
metodama i tehnikama se sluila u prouavanju svoje problematike.
3. Savremene determinante razvitka pedagogije kao nauke i njeni
konstitutivni elementi
Saznanja, shvatanja, koncepcije... konstituiu se u posebnu nauku ako
postoji nekoliko bitnih elemenata, a to su:
1. Tano definisan predmet
2. Izgraena metodologija za prouavanje predmeta nauke
3. Otkrivanje i formulisanje naunih zakona
4. Izgraenost jezika nauke kako bi se mogli saoptiti rezultati
Konstituisanje nauke je veoma sloena nauna delatnost. Prilikom
konstituisanja pedagogije kao nauke postojala je dobra osnova da se svi
delovi poveu u skladan sistem. Meutim, i danas postoje neslaganja oko
predmeta pedagogije, metodolokih pitanja...
U toku razvitka pedagogije javilo se vie pedagokih pravaca i kola,
koncepcija pedagogije...
Prilikom konstituisanja pedagogije javlja se niz pitanja i problema, i da bi se
pedagogija konstituisala kao nauka potrebno je ukazati na faktore i uslove u
kojima su takva pitanja postavljena i reavana.
Prva determinanta bio je nagli razvoj buroaskog drutva, kada dolazi do
sukoba buroaske i proleterske klase. Tada buroaska klasa razvija mainsku
industriju, a kao posledica toga razvija se nauka i tehnika. Sve to dovodi do
protivrenosti u drutvu, i to utie na cilj vaspitanja, principe, sadraj,
metode i praksu.

Moderna industrijska proizvodnja zahteva obrazovanijeg radnika, obavezno

kolovanje, pa se podiu mnoge kole i izgrauje se sistem obrazovanja, a
samim tim raste potreba za veim brojem nastavnika i vaspitaa.
Druga determinanta bio je razvitak filozofije od koje pedagogija nikad nije
mogla potpuno da se odvoji.
Na pedagogiju i vaspitanje posebno su uticale teoloke, neotomistike,
religijske i druge fiozofske koncepcije.
Razvitak nekih nauka takoe predstavlja osnovu za razvitak pedagogije
biologija, psihologija, sociologija, antropologija...
U 19. veku na pedagogiju je uticaj imao evolucionizam, a u novije vreme
najvei uticaj imaju medicinske, ekonomske i druge nauke. Na osnovu toga
stvaraju se filozofija vaspitanja, pedagoka psihologija...
Vaspitanje je moralo da vodi rauna o sve veim potrebama pojedinaca i da
stvara uslove za njihovo zadovoljavanje, to je takoe uticalo na razvitak
vaspitanja i pedagogije.
4. Opte razmatranje odnosa pedagogije i drugih nauka
Sve nauke prouavaju razliite pojave i zakonitosti koje u njoj vladaju. Kada
se govori o povezanosti pedagogije, onda se tu radi o tome sa kojim
naukama pedagogija moe i treba da se povee kako bi se bre i uspenije
nauno razvijala. O odnosu pedagogije i drugih nauka poinje da se govori
kada je pedagogija poela da se osamostaljuje kao posebna nauka, odnosno
da se izdvaja iz filozofije.
U to vreme govori se o pedagogiji kao vetini, a ne nauci, i to je bio rezultat
dvojstva u pedagogiji, tj. razdvajanja teorije od prakse i nauke od vetine.
Jedan od znaajnih linosti koji je raspravljao o odnosu pedagogije i drugih
nauka bio je Uinski. On je smatrao da pedagogija mora da upozna oveka u
svakom pogledu da bi ga vaspitavala. On zahteva da vaspitai iz svake
nauke mogu da shvate bar popularna dela i da tee da steknu svestrana
znanja o ljudskoj prirodi. To pokazuje da razmatranje odnosa pedagogije i
drugih nauka ima praktinu vanost.
Da bi se otkrila potpuna povezanost pedagogije sa drugim naukama treba
govoriti i o naukama koje se koriste tekovinama pedagogije.
Nema nauke koja se bar na neki nain ne bavi ovekom, drutvom To su
na primer filozofija, psihologija, antropologija
Odnos pedagogije sa drugim naukama je podloan promenama koje
nastaju usled razvitka kako pedagogije, tako i drugih nauka.
Koliko je znaajna povezanost pedagogije i drugih nauka, govori postojanje
interdisciplinarnih nauka, kao i ira praksa timskog rada u prouavanju
pojedinih problema.
5. Odnos pedagogije i filozofije
Diferencirajui se od filozofije, pedagogija je morala da odredi svoj predmet
i odnos prema filozofiji. Tada je pedagogija dobila razne nazive praktina
filozofija, praktina etika, teorija vetine vaspitavanja
Prvi koji se bavio pitanjima pedagogije bio je J. F. Herbart, koji je eleo da
konstituie pedagogiju kao posebnu nauku. On je smatrao da je filozofija

jedna od osnova pedagogije i podelio je pedagogiju na dva dela: teorijska ili

sistematska i normativna ili praktina (primenjena). Svakoj pedagogiji
odredio je domen, predmet i posebnu osnovu u nekoj drugoj nauci. Na
primer, osnova primenjene pedagogije je psihologija. Njegovo prouavanje
pedagogije nastavili su njegovi uenici, reavajui na razliite naine
pedagoka pitanja (cilj, zadaci). Neki su negirali povezanost pedagogije i
filozofije, nastojei da poveu pedagogiju sa pozitivistikim naukama
(psihologija, sociologija i antropologija).
Povezanost pedagogije i filozofije proistie iz prirode vaspitanja. Da bi se
izgradila kao nauka, pedagogija mora da odgovori na filozofska pitanja ta
je ovek, drutvo; ta je ovekova sutina i priroda Usvajajui odgovore na
ta pitanja, pedagogija se povezuje sa filozofijom. Najee se povezanost
izmeu ovih nauka svodi na pitanja cilja i zadataka vaspitanja, ali njihova
povezanost je mnogo dublja.
Dakle, moe se zakljuiti: svaka koncepcija vaspitanja poiva na filozofskoj
koncepciji; ne postoji jedinstvena filozofija (ne postoje sutinski odgovori na
pitanja o oveku i drutvu), pa ne postoji ni jedinstvena pedagogija; njihova
povezanost je neizbena; ta povezanost proizilazi iz same sutine predmeta
pedagogije (vaspitanje); i ona je nuna.
6. Odnos pedagogije i psihologije
Psiholoka saznanja su oduvek predstavljala osnovu pedagokih shvatanja i
vaspitne delatnosti. Svi teoretiari pedagogije su veliku panju posveivali
pitanjima o povezanosti pedagogije i psihologije. Najpoznatiji meu njima su
Komenski, Pestaloci, Uinski, Frebel
Ipak, sve do prolog veka bile su ograniene mogunosti korienja
psihologije u pedagokim raspravama.
Pitanja o odnosu pedagogije i psihologije javljaju se u prolom veku, tj. kada
se pedagogija i psihologija odvajaju od filozofije i poinju da se razvijaju kao
posebne nauke.
Meutim, kada su se razdvojile ove dve nauke i dalje je na njihov odnos
uticala povezanost sa filozofijom. Pedagogija je bila zavisnija od filozofije
nego psihologija.
Razgraniavanje i povezivanje pedagogije i psihologije kretalo se u pravcu
predmeta i metoda.
Herbart je smatrao da je psihologija jedna od osnova na kojima poiva
pedagogija. On je tvrdio da su elementi iskustva podloni menjanju, da jedne
predstave potiskuju druge i na tome je izgradio svoj sistem vaspitanja.
Godine 1879. Vunt osniva laboratoriju u Lajpcigu i tada poinje pravi razvoj
psihologije, a sa tim dolazi do razvoja mnogih koncepcija vaspitanja i
pedagogije.
Jo vre povezivanje pedagogije i psihologije uslovio je nastanak razvojne
psihologije, pedagoke psihologije i socijalne psihologije.
7. Odnos pedagogije i sociologije

Povezanost sociologije i pedagogije proistie iz povezanosti njihovih

predmeta. Pedagogija se bavi vaspitanjem, a istovremeno i delom drutvene
delatnosti, prakse i drutvenim odnosima. Proces vaspitanja linosti sadri i
momente socijalizacije linosti putem socijalnih odnosa i kontakata.
Vaspitanje je oduvek bilo povezano sa drutvom. Zbog toga mora da se
poznaje drutvo koje okruuje vaspitanje, da se poznaju faktori vaspitanja,
kako bi se vaspitanje organizovalo i prouavalo.
Sociologija tei utvrivanju zakonitosti koje vladaju u drutvu, a vaspitanje
je drutveno uslovljeno, pa je logino da se zakonitosti u nekom drutvu
odraavaju i u vaspitanju.
Neki teoretiari smatraju da je cilj sociologije da utvruje odnose u drutvu
koji su znaajni za pedagogiju. U tim sociolokim koncepcijama drutva lei
neraskidiva veza koja povezuje pedagogiju i sociologiju. Dakle, vaspitanje se
razvija u drutvu i trpi drutvene uticaje i zbog toga ima drutveni karakter.
Pedagokom problematikom su se pored Sen Simona, koji se smatra
utemeljivaem sociologije, bavili i Kont, Spenser Oni nisu povlaili granicu
izmeu pedagoke i socioloke problematike.
Zbog te predmetno-metodoloke povezanosti razvile su se i mnoge
granine nauke, od kojih je najznaajnija sociologija vaspitanja.
U SAD-u se razvija nauka izmeu pedagogije, psihologije i sociologije
socijalna psihologija vaspitanja.
8. Odnos pedagogije i antropologije
Pedagogiju, kao nauku o vaspitanju interesuju pitanja kojima se bavi
kulturna antropologija (poreklo oveka; ta je ovek i da li moe da se razvija
i menja; ta je kultura; da li je ovek proizvod kulture). Ta pitanja
pedagogiju interesuju u 3 aspekta:
1. Kao sadraj vaspitno-obrazovne delatnosti
2. Kao faktor razvitka oveka
3. Kao opti uslovi u kojima se ostvaruje vaspitanje
To su osnovna pitanja vaspitanja, pa je zbog toga povezanost izmeu
pedagogije i antropologije nuna. Iz te povezanosti proizilaze neka
pedagoka pitanja:
- Da li se vaspitanje moe tretirati kao kulturni proces i to kao:
1. Kulturisanje ovekove prirode i
2. Uvoenje novih generacija i usvajanje kulture
- Da li je smisao vaspitanja u ouvanju ili u menjanju kulture
- Da li je razvitak ovekove linosti determinisan kulturom ili je to
autonoman razvitak
Odnos pedagogije i antropologije je veoma sloen. Ta povezanost dovela je
do stvaranja granine discipline antropologije vaspitanja, koja se bavi
mogunou razvitka, vaspitavanja, formiranja ovekove linosti
Pedagogija je, takoe, povezana sa mnogim drugim naukama anatomijom
i fiziologijom, istorijom, ekonomijom, mentalnom higijenom, arhitekturom

9. Sistem pedagogije i predmet prouavanja osnovnih pedagokih

disciplina/Opta pedagogija, Istorija pedagogije, kolska
pedagogija, Domska pedagogija/
Sistem pedagogije predstavlja nivo razvijenosti pedagoke nauke, kao i
konkretizaciju predmeta pedagogije. Pojedinane pedagoke discipline
predstavljaju jedan deo sistema pedagogije, a sve one zajedno ine predmet
pedagogije. Osnovni problem za sistem pedagogije je izbor kriterijuma za
klasifikaciju disciplina. Osnovne pedagoke discipline su:
OPTA PEDAGOGIJA njen predmet ine pitanja koja se dele u 2 grupe
problema:
1. Uvod u pedagogiju bavi se pitanjima: drutvena uslovljenost i
priroda vaspitanja, predmet i zadaci pedagogije, metodologija, cilj
vaspitanja
2. Teorija vaspitanja bavi se pitanjima: opte osnove metodike
vaspitanja, komponente vaspitanja, cilj i zadaci vaspitanja
Zbog tih osnovnih pedagokih problema opta pedagogija predstavlja
temelj na kome se razvijaju druge pedagoke discipline, i ima karakter uvoda
za prouavanje drugih pedagokih disciplina.
Ona se naziva i Pedagogija, jer na osnovu nje nastaju i razvijaju se ostale
pedagoke discipline.
ISTORIJA PEDAGOGIJE njen predmet prouavanja su pedagoke ideje, misli
i stavovi na razliitim stupnjevima drutvenog razvoja. Njen zadatak je da
prui kako su pedagoke misli i ideje, kao i stanje vaspitne prakse koje su
dominirale u pojedinim periodima razvoja zasluni za razvitak pedagogije kao
nauke.
Njena problematika se moe prouavati na 2 naina:
1. Istorijsko-hronoloki (izlau se pedagoki problemi nekog drutva i
prati se njihov razvitak u istoriji)
2. Problemski (jedan problem se prati u odreenom periodu razvitka
drutva)
S obzirom na problematiku, deli se na:
1. Optu istoriju pedagogije (bavi se idejama i mislima bez obzira kada
i gde su nastali)
2. Nacionalnu istoriju pedagogije (ograniava predmet samo na jednu
zemlju)
Izmeu opte pedagogije i istorije pedagogije postoji tesna veza, i jedna
bez druge se ne mogu prouavati.
KOLSKA PEDAGOGIJA prouava problematiku neke kole. Obuhvata i
problematiku didaktike jer obrazovanje obuhvata i nastavu, koja je u stvari
predmet didaktike. Ona treba da se bavi pitanjima organizacije ivota i rada
kole, odnosa u koli, rukovoenja kolom, pedagokog savetovanja
kolska pedagogija moe se formirati.
DOMSKA PEDAGOGIJA bavi se vaspitanjem u internatima i socijalnim
ustanovama u kojima su uenicima obezbeeni uslovi za kolski rad. Postoje
mnogi razlozi za nastanak internata: pedagoka kontrola, jeftiniji smetaj,
radne akcije, formiranje navika kunog ponaanja

10. Sistem pedagogije i predmet prouavanja osnovnih pedagokih

disciplina/Pozitivna pedagogija, Andragogija, Didaktika,
Metodika, Predkolska pedagogija, Specijalna pedagogija/
POZITIVNA PEDAGOGIJA njena problematika obuhvata sadraje
obrazovanja, metodika i didaktika pitanja, proizvodnu praksu Osim
strunog, obuhvata i optekulturno, ekonomsko i slino obrazovanje. Ova
pedagogija je razvijena u industrijski naprednim zemljama.
ANDRAGOGIJA je pedagogija odraslih. Njen predmet je odrastao ovek u
okolnostima u kojima se deava njegovo obrazovanje. Andragogija prouava
sadraj, metode, sredstva, faktore i uslove u kojima se sprovodi vaspitanje i
obrazovanje odraslih.
DIDAKTIKA prouava sutinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem
nastave i uenja. Pod didaktikom podrazumevamo optu teoriju nastave i
ona treba da objasni zakonitosti prema kojima se odvija nastava.
Ona odgovara na pitanje kako pouavati, i to ukazuje na njen praktini
karakter. Ukazuje na znanja na koja se treba osloniti pri predavanju nekog
predmeta i na uslove uea uenika u nastavi.
METODIKA prouava zakonitosti vaspitanja i obrazovanja kroz jedan
nastavni predmet. Moe da se ralani na nastavne predmete s obzirom na
stupanj kolovanja. Obuhvata pojam i zadatke nastavnog predmeta;
metodike; izbor sadraja; metode
PREDKOLSKA PEDAGOGIJA bavi se vaspitanjem i obrazovanjem dece od
roenja do polaska u kolu, kao i faktorima koji utiu na njihov razvoj. Njen
zadatak je da postavlja pravila i principe, a pre svega ciljeve vaspitanja u
skladu sa optim ciljevima drutva koje ih i postavlja.
SPECIJALNA PEDAGOGIJA se bavi istraivanjem razliitih uslova i
zakonitosti nastanka tekoa u razvoju, socijalnoj interakciji, kao i
istraivanjem promena ponaanja osoba s tekoama u razvoju. Takoe
istrauje sadraje i metode ostvarivanja programa rada sa takvim osobama.
Izvori tekoe mogu biti organske ili psihosocijalne prirode. Osobe sa
ovakvim tekoama mogu biti osobe oteenog vida, sluha, govora,
mentalno retardirani, autistina deca
11. Samostalnost pedagoke nauke i neophodnost
interdisciplinarnog prouavanja vaspitanja
Kroz istoriju se vodila rasprava o tome da li je pedagogija samostalna
nauka ili nije. U drugoj polovini 20. veka se razvija prosovjetska pedagogija
kao kopija pedagogije u Sovjetskom Savezu. Posle sukoba sa Staljinom, naa
pedagogija se okree pedagokoj misli Zapada. Samostalnost pedagogije je
bila podsticana promenama u drutvu. Iako je bila pod snanim uticajem
marksistike pedagogije, ipak je sauvala bitne elemente samostalnosti.
U dananje vreme raste svest o povezanosti pedagogije sa drugim
naukama i o tome da ta povezanost ne ugroava njenu autonomnost.
Uglavnom je zastupljeno shvatanje da interdisciplinarno prouavanje
vaspitanja ne protivurei samostalnosti pedagogije.

Interdisciplinarnost i multidisciplinarnost su potreba dananjice i zbog toga

se pedagozi meusobno povezuju i uzajamno deluju. Danas se govori o
neophodnosti interdisciplinarnosti u obrazovanju i nauci i o ulozi univerziteta
u tome. Smisao univerziteta je u meusobnom povezivanju nauka, ali to ne
odgovara barijerama izmeu naunih oblasti i podruja. Drugi problem je u
tome to totalitet ljudskog saznanja zahteva sveobuhvatnost i intenzitet, a to
prelazi granice ovekovih mogunosti.
Interdisciplinarnost i multidisciplinarnost pretpostavljaju postojanje
posebnih nauka, kao i njihovu autonomnost. Ovi pristupi zahtevaju postojanje
nauke, saradnje, i oni su protiv naune izolovanosti samo u svoje okvire.
Autonomija nekih nauka je sasvim prirodna, ali da bi se reili ivotni zadaci
iri od jednog podruja treba pozvati u pomo rezultate iz drugih naunih
podruja, jer su saznanja iz jednog podruja nedovoljna. Zbog toga su ovi
pristupi neophodni, i podrazumevaju optimalne mogunosti za razvitak svih
nauka.
Smisao ovih pristupa je u saradnji i meusobnom povezivanju radi
reavanja vaspitnih i obrazovnih problema i zadataka. Ova saradnja bie
opravdana samo ako omoguava optimalni razvitak svih nauka i njihovo
meusobno povezivanje.
Pedagogija u svemu tome ima 2 funkcije:
1. Funkciju autonomne nauke
2. Fuknciju da integrie nauke u podruju vaspitanja
U tom smislu, ona je i samostalna drutvenohumanistika i integrativna
nauka koja povezujui nauke, osmiljava njihove rezultate.
12. O potrebi prouavanja sistema pedagokih disciplina
Vaspitanje je sloena drutvena delatnost koja odraava raznovrsnost
drutvenih odnosa, pa zbog toga ona mora biti u skladu sa drutvenim
zahtevima i potrebama. Pedagogija, da bi ostala nauka, mora da zadovolji te
zahteve, a da pri tom teorija ne zaostane za praksom. Da bismo prouavali
vaspitanje, moramo istraiti njegova ua podruja.
Svaka nauka, pa i pedagogija, mora predstavljati meusobno povezan
sistem znanja, miljenja i shvatanja, kao to su i pojave na kojima se taj
sistem zasniva meusobno povezane i uslovljene. Kada te pojave ine deo
nekog jedinstva, onda one treba da postanu predmet posebnog prouavanja.
Tako se stvaraju ue celine koje se nazivaju naune discipline ili grane. Kada
se u okviru nauke stvori vie naunih disciplina, dolazi do stvaranja sistema
disciplina.
Posebne naune teorije koje nastaju u tenji da se vaspitanje proui u
totalitetu, nazivaju se sistem pedagokih disciplina.
Pedagogiju kao nauku osnovao je Herbart, kada je sistematizovao
pedagoke tekovine, i ona se tada i osamostaljuje.
Razvitak pedagogije bio je povezan sa razvitkom drugih nauka, pa i
drutvenim, ekonomskim, kulturnim i drugim razvitkom, to ukazuje na to u
kojoj meri e pedagogija poeti da se specijalizuje i diferencira.

Sistem pedagokih disciplina pomae da se potpunije obuhvate podruja

kojima se pedagogija bavi i ukazuje na pitanja na koja se pedagogija
usmerava i orijentie.
Jedno od pitanja i problema koji se postavljaju sistemu pedagokih
disciplina jeste pitanje kada se saznanja o jednom pedagokom podruju
mogu smatrati dovoljnim da bi se govorilo o pedagokoj disciplini.
Nepravilno je neto proglasiti disciplinom ako u praksi nije razvijeno, ali je i
nepravilno poricati samostalnost discipline onom podruju koje ispunjava
uslove. Postoji jo jedan problem kada je re o sistemu pedagokih nauka
kriterijum za odreivanje predmeta pedagoke discipline, a samim tim i
klasifikacija tih disciplina.
13. Sistem pedagokih disciplina
Da bi bila nauka, pedagogija mora da predstavlja sistem znanja, miljenja i
shvatanja meusobno logiki povezanih. U svakoj nauci postoji neophodnost
prouavanja uih podruja. Te ue celine nazivaju se naune discipline,
grane, a vie tih disciplina dovodi do potrebe stvaranja sistema disciplina.
Pedagoke grene su sve one teorije koje nastaju iz tenje da se dublje
proui vaspitanje.
Sistemom pedagokih disciplina se bavimo da bi sagledali dosadanji
razvitak pedagogije i da bi predvideli mogunosti za njen dalji razvitak.
Bavei se sistemom pedagokih disciplina vri se i specijalizacija kadrova u
obrazovanju i naunom istraivanju u okviru jedne nauke. Osnovni problem
koji se javlja je pitanje kriterijuma za odreivanje predmeta svake discipline.
Tako se javlja i niz problema koji dovode do razliitih sistema pedagokih
disciplina.
Termin pedagogija oznaava celokupnost razmatranja o vaspitanju,
nauku u celini.
Savremenim fundamentalnim i teorijskim problemima vaspitanja bavi se
opta pedagogija, a onim to se u toj oblasti desilo u prolosti, bavi se istorija
pedagogije, koja moe biti opta ili nacionalna (istorija pedagogije).
Opta pedagogija se deli zavisno od kriterijuma i deobe. Ako se kao
kriterijum uzme uzrast vaspitanika, onda se dolazi do niza pedagokih
disciplina: dopredkolska, predkolska pedagogija, pedagogija kolskog
uzrasta (koja se deli na pedagogiju mlaeg, srednjeg i vieg kolskog uzrasta
i univerzitetsku pedagogiju) i pedagogiju odraslih (andragogiju).
Ako je kriterijum mesto gde se odvija vaspitni proces, onda taj sistem
obuhvata: porodinu pedagogiju, pedagogiju predkolskih ustanova, kolsku
pedagogiju, vankolsku pedagogiju i internatsku pedagogiju.
Didaktika i pedagogija slobodnog vremena ne mogu se klasifikovati po
ovim kriterijumima, pa se u takvim sluajevima pribegava kombinaciji nekih
kriterijuma deobe.
Pedagogija odraslih andragogija, koja se bavi problematikom vaspitanja
odraslih deli se na niz uih disciplina koje se nazivaju pedagogija ili
andragogija, pa tu dolazi do izvesnih poklapanja (vojna pedagogija, kolska
pedagogija odraslih andragogija, privredna pedagogija).

Specijalna pedagogija, koja se bavi problemima vaspitanja osoba ometenih

u psihikom ili fizikom razvoju, deli se s obzirom na vrstu ometenosti na:
surdopedagogiju (vaspitanje gluvonemih), tiflopedagogiju (slepih),
oligofrenopedagogiju (umno zaostalih), ortopedagogiju (invalidnih),
logopediju (sa govornim poremeajima).

14. Uvod u pedagogiju u sistemu pedagokih disciplina

Svako vaspitanje i vaspitna praksa poivaju na teorijskim osnovama i
odvijaju se u okviru odreene koncepcije vaspitanja. Pedagogija treba
podjednako da bude okrenuta i teoriji i praksi.
Opta pedagogija predstavlja osnovu za razmatranje svih drugih
pedagokih disciplina. Da bi se izgraivala, ona mora da prati i usvaja
rezultate ostalih pedagokih disciplina.
Disciplina pedagogije koja izlae koncepciju i teorijske osnove vaspitanja
najee se naziva opta pedagogija, ali postoje i nazivi kao to su osnovi
pedagogije, filozofija vaspitanja, sociologija vaspitanja esto se pod istim
nazivom krije razliit sadraj.
Opta pedagogija prouava osnovna i opta pitanja vaspitanja, a sadraj
opte pedagogije se deli na:
1. Uvod u pedagogiju bavi se osnovnim pitanjima vaspitanja kao
fenomena i prakse
2. Teorija vaspitanja bavi se problemima vaspitanja mnogostrane
linosti
Sadraji kojima se bavi Uvod u pedagogiju su:
I Poreklo, koreni i izvori vaspitanja Znaaj odreenja vaspitanja kao
predmeta pedaogije; Pluralizam shvatanja vaspitanja; ovek kao
najsavrenije bie; Uloga rada.
II Vaspitanje kao drutvena i ljudska delatnost Drutvenoistorijska
usmerenost i uslovljenost vaspitanja; Meuljudski i interakcijski odnos;
Generacijska obeleja; Razliita gledita o karakteru vaspitanja;
Karakteristike vaspitanja; Pristupi vaspitanju; Religija i vaspitanje.
III Osnovni i drugi pedagoki pojmovi (kategorije) Razliita tumaenja
pedagokih pojmova; Vaspitanje i obrazovanje; Pojam i vrste i
vaspitanja i obrazovanja; Odnos vaspitanja i obrazovanja; Drugi
znaajni pojmovi; Pojmovi srodni pedagokim.
IV Pedagogija kao nauka o vaspitanju (kritika teorija vaspitanja) Razvoj
pedagoke misli od Antike do sada; Teorijsko-metodoloki problemi;
Razliite klasifikacije pravaca; Zakonitosti, principi i pravila u
vaspitanju; Odnos teorije i prakse.
V Pedagogija u sistemu drutvenih i humanistikih nauka i njen odnos
prema drugim naukma Klasifikacija nauka i pedagogije u sistemu
nauka; Odnos pedagogije i drugih nauka; Samostalnost i
interdisciplinarnost; Sistem pedagokih disciplina i mesto Uvoda u
pedagogiju u tom sistemu.

VI

Mogunosti i granice vaspitanja Znaaj i potreba poznavanja linosti

vaspitanika; Teorije o faktorima razvoja linosti; Tumaenje uloge
naslea, sredine, vaspitanja
VII Cilj i zadaci vaspitanja u odreivanju i prouavanju cilja
Interdisciplinarni prilaz; Metodoloki problemi; Odnos linosti i drutva;
Sistemi vrednosti; Cilj vaspitanja u naem drutvu.
Ovim pitanjima bavili su se mnogi mislioci razliitih stanovuta, ali na
mnoga pitanja se ne moe dati celovit odgovor. Uvod u pedagogiju treba da
je integralna, fundamentalna teorijska diciplina koja ima odreen sadraj,
strukturu i mesto i da izlae koncepciju vaspitanja.
15. Neophodnost poznavanja linosti vaspitanika
Vaspitanje je proces oblikovanja linosti oveka i taj proces je stalan vri
se tokom celog ivota. Da bi se izgradila linost oveka, neophodno je da
vaspitanje bude organizovano i usmereno ka unapred postavljenom cilju i da
vaspitai poznaju mogunosti razvitka i formiranja linosti.
Jedan od pedagoga koji je isticao neophodnost poznavanja linosti
vaspitanika bio je Uinski, koji je to najbolje iskazao u svom delu ovek kao
predmet vaspitanja ogled pedagoke antropologije.
Tokom prvih dana ivota deteta moe se govoriti samo o mogunostima
formiranja linosti. Dete e postati linost samo organizovanim vaspitanjem
procesom oblikovanja oveka od individue do linosti. Intelektualni, moralni i
radni kvaliteti razvijaju se u procesu vaspitanja. Proces formiranja linosti
zahteva razvijanje pozitivnih kvaliteta.
Svaki vaspita mora da poznaje proces razvitka linosti, da zna ta
vaspitanjem moe da postigne, ta moe uiniti u vaspitanju svih zajedno, a
ta u vaspitanju svakog posebno.
Krajnji cilj vaspitanja je da bioloka individua preraste u drutvenu linost, a
vaspita vaspitanjem treba da ukljui pojedinca u drutveni ivot u kome e
doi do izraaja njegova linost.
Kada je re o procesu formiranja linosti, osnovno pitanje koje se postavlja
je Poloaj vaspitanika u procesu vaspitanja. Vaspitanik je i subjekt i objekt
vaspitanja uz uvaavanje njegovih sposobnosti i mogunosti. U vezi sa tim,
postavljaju se i druga pitanja, od kojih su najvanija ta je linost; Koja su
svojstva linosti bitna i osnovna; ta treba da sadri i kako formulisati cilj
vaspitanja; Kakva je funkcija vaspitanja u realizaciji cilja vaspitanja
Odgovore na ova pitanja mogue je dobiti uz pomo drugih nauka, pa je
neophodno da se pedagogija povee sa ostalim naukama.
16. Pojam i teorije linosti
S obzirom da su se mnogi bavili problemima linosti, danas postoji mnogo
definicija linosti. Razliito odreenje pojma linosti posledica je razliitog
poimanja ljudskog bia i njegove sutine.
ta je linost? To je organizovana struktura biolokih, psiholokih i
socijalnih svojstava, osobina i ponaanja, koja svakog pojedinca izdvaja i
razlikuje od drugih lanova drutvene zajednice.

Nikola Rot je smatrao da je linost izgled nekoga i poistoveivao je termin

linost sa terminom persona (to je bila pozorina maska koju su stavljali
glumci u starom Rimu da bi istakli osobine koje su prikazivali).
Po nekim definicijama, linost oznaava unutranje razloge ponaanja. Po
nekim drugim motive i potrebe kao bitne osobine, a po nekim navike. Neke
definicije naglaavaju motivacione osobine i motivacioni temperament, neke
sposobnosti. Takoe, neke definicije naglaavaju bioloke osnove linosti, a
neke ulogu sredine i socijalnih faktora.
Borislav Stevanovi pod linou podrazumeva organizaciju svih osobina
jednog oveka kojom se on razlikuje od drugih ljudi. Tu organizaciju ine
ovekove sposobnosti, stavovi, motivi, potrebe, oseanja On smatra da
linost obuhvata i temperament i karakter.
Sa filozofskog i pedagokog stanovita, linost je vrednosna i etika
kategorija, svaki pojedinac svoju bioloku osnovu treba da ooveuje i tako
linost nastaje u procesu vaspitanja. Zrelu linost karakteriu svojstva koja
dolaze do izraaja u mnogim odnosima prema sebi, prema drugima, prema
zajednici Ta svojstva mogu biti poeljne ili drutveno nepoeljne osobine
ljudi.
Zrelu linost odlikuju poeljna i pozitivna svojstva kao to su: urednost,
istoa (u odnosu prema sebi); uljudnost, iskrenost, komunikativnost (u
odnosu prema drugima).
Teoretiari ipak istiu 3 komponente koje odreuju linost:
1. Celovitost, integralnost linosti
2. Posebnost, pojedinanost, razliitost i individualnost
3. Manifestovanje linosti u vidu ponaanja, delatnosti i aktivnosti
Linost deluje integralno i svaka linost predstavlja celinu za sebe. Da bi se
odredio pojam linosti, mora se uzeti u obzir njena neponovljivost. Svaka
linost se manifestuje na svoj nain.
Teoretiari razliito shvataju:
1. Strukturu linosti (neki tvrde da linost ine motivi, neki da je ine
stavovi)
2. Aktivnosti linosti i pokretaku snagu tih aktivnosti
3. Faktori koji imaju odluujuu ulogu u razvitku i formiranju linosti
Zbog toga danas ima mnogo definicija linosti, od kojih su najpoznatije
psihoanalitika (Frojd), personalistika (Olport), humanistika (Maslov),
bihejvioristika (Skiner)...
17. Etape razvoja linosti i individualne osobenosti
U psihikom razvoju javljaju se razliite promene zbog delovanja faktora
koji utiu na proces formiranja linosti.
Postoje razliiti kriterijumi za klasifikaciju psihikog razvoja. Najei
kriterijum je saznajni aspekt koji se zasniva na psiholokim promenama
deteta. Te promene su neprekidne i najlake ih primeujemo kada se
meusobno razlikuju. Deca u svom razvoju prolaze kroz odreene faze i
redosled u razvoju je uglavnom uvek isti. Meutim, te promene ne nastaju
kod sve dece u istom vremenskom periodu.

Drugi znaajan aspekt jeste pedagoki aspekt, i on govori o psihikom

razvoju u predkolskom, kolskom uzrastu i adolescenciji.
Postoji i kriterijum preglednosti u kojima se u pravi plan stavlja neki
spoljanji kriterijum.
Postoje i kriterijumi kao to je socijalni aspekt, psihoterapeutski aspekt
Dakle, postoji vie periodizacija deijeg razvoja neke su pedagoke, neke
organske, a neke psiholoke. Robert Oven je mehaniki odreivao
periodizaciju , a . . Ruso na osnovu nekih oblika za koje je smatrao da su
bitne za neku etapu. Najprihvatljivija je pedagoko-psiholoka periodizacija
po kojoj se psihiki razvoj deli na sledee periode:
1. Prenatalni period (0-280 dana) ovum od 0-2 nedelje; embrion 2-10
nedelja; fetus 10 nedelja do roenja
2. Period novoroeneta
3. Period odojeta (prva godina)
4. Rano detinjstvo (1-7 godina)
5. Srednje detinjstvo (7-11 godina)
6. Pozno detinjstvo (11-14 godina)
7. Ranu mladost (14-16 godina)
8. Poznu mladost (od 16 godina do zrelosti)
U prenatalnom periodu majka mora da ima povoljne psihike i fizike
uslove.
U periodu odojeta dete poinje da razvija hodanje, govor
U ranom detinjstvu dete usavrava hod, govor i intelektualnost.
U srednjem detinjstvu dete polazi u kolu, gubi mlene zube, razvija smisao
za druenje.
Pozno detinjstvo (pubertet) prate javljanje seksualnih odlika, menjaju se
socijalni odnosi
U ranoj mladosti se dostie fizika zrelost za seksualna iskustva i
reprodukciju.
Pozna mladost je faza pripreme za ivotni poziv i samostalnu egzistenciju,
ali se razlikuje za mladie i devojke.
Ne postooji jedan utvreni kriterijum za periodizaciju razvitka linosti i zbog
toga je najvanije da li se na razvitak gleda mehaniki ili dijalektiki. Ono to
je najbitnije za pedagoge jeste injenica da razvitak individue prolazi kroz
odreeni broj etapa koje se meusobno razlikuju po fizikim i psihikim
svojstvima. Svaka etapa ini jednu celinu i za svaku etapu treba da se
obezbede uslovi koji e omoguiti razvitak linosti.
Svaki vaspita mora da poznaje karakteristike pojedinih uzrasta i da
uvaava individualne osobenosti svakog vaspitanika istog uzrasta. Svaki
vaspita mora da upozna svoje vaspitanike kako bi im pomogao da
napreduju i razvijaju se. Upoznavanje uenika se postie posmatranjem
njihovog rada, ponaanja i svaki vaspita mora da vodi dosije individualnih
osobina, tj. lini karton uenika.
18. Rastenje, sazrevanje i razvijanje

Rastenje, sazrevanje i razvijanje su procesi koji su meusobno povezani, ali

se i meusobno razlikuju.
Rastenje je kvantitativni proces narastanja u veliini, proirivanje obima
tela i delova tela. Ono zavisi od ishrane, telesnog vebanja, rada endokrinih
lezda i ostalih uslova ivota.
Sazrevanjem se oznaavaju redosled, vreme i oblici u kojima se pojavljuje
neto uroeno. Ono je povezano sa rastenjem, jer ograni individue treba da
se razvijaju u procesu rasta i sazrevanja. Rastenje i sazrevanje organa zavisi
od aktivnosti, funkcionisanja i vebanja tog organa. Rastenje i sazrevanje
psihikih i fizikih funkcija je isto.
Razvijanje obuhvata rastenje i sazrevanje, ali i sredstva, oblike i metode
kojima se rastenjem i sazrevanjem usavravaju delovi individue i individua u
celini. Radi se o jedinstvenom procesu, jer da bi jedan organ mogao da raste
i sazreva, on mora i da se razvija. Razvijanje je kompleksan proces, dok
razvijenost predstavlja njegov rezultat.
Postoje 2 koncepcije o razvitku linosti:
1. Evolucionistika po kojoj se razvitak linosti svodi na rastenje,
sazrevanje i samorazvijanje. Po ovom shvatanju, razlike izmeu
etapa su kvantitativne prirode, to znai da je razvijanje proces
rastenja. Po ovom shvatanju, naslee je odluujui faktor u razvitku
linosti.
2. Dijalektika po kojoj je razvitak linosti proces kvantitativnog i
kvalitativnog menjanja. Pod uticajem spoljanjih i unutranjih
faktora vaspitanja, mogue je kvalitativno menjati osobine i odlike
linosti.

19. Naslee kao faktor razvitka linosti

20. Uloga drutvene sredine u razvitku linosti
21. Vaspitanje kao faktor razvoja linosti

22. Svesna stvaralaka aktivnost kao faktor razvitka linosti

23. Nativistika shvatanja faktora razvitka linosti
24. Empiristika shvatanja faktora razvitka linosti
25. Teorija konvergencije
26. Uzajamna povezanost i uslovljenost odluujuih faktora u razvoju linosti
27. Pojmovno odreenje cilja vaspitanja kao pedagoke kategorije
28. Interdisciplinarni prelaz u odreivanju i prouavanju cilja vaspitanja i uloga pedagoke
nauke
29. Metodoloki problemi odreivanja cilja vaspitanja
30. inioci koji determiniu cilj vaspitanja

31. Potrebe i mogunosti konkretizacije cilja vaspitanja

32. Shvatanja po kojima je cilj vaspitanja mogue i neophodno

odrediti
33. Teorije po kojima cilj vaspitanja nije mogue odrediti

34. Odnos linosti i drutva u cilju vaspitanja

35. Shvatanja svestranosti kao sredinjeg pojma cilja vaspitanja

36. Ljudska prava

37. Demokratija i vaspitanje

38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.

Vaspitanje u uslovima pluralistike parlamentarne demokratije

Multikulturalnost u savremenom svetu
Vaspitanje i obrazovanje u multikulturalnom drutvu
Pluralizam kultura kao deo evropske dimenzije
Evropska dimenzija i ciljevi obrazovanja
Ciljevi obrazovanja
Konstituenti vrednosti obrazovnih ciljeva
Procesualnost kao bitna odlika formulisanja ciljeva vaspitanja