1.

ta je obrazovanje, po emu se savremeno obrazovanje razlikuje od klasinog i ta je uslovilo razlike u

pogledu informativne i formativne strane obrazovanja?
- Postupci koji doprinose sticanju iskustva i njegovog uobliavanju u saznanje
- Podstiu se i usmeravaju saznajne aktivnosti
- Proiruje se iskustvo dece i prenose se znanja koja su steena tokom razvoja sveta
- Zadovoljava se potreba za interakcijom, ukljuuje se u sredinu, unapreuje vetine
- Povezano sa procesima uenja i pouavanja, odnosno sticanja znanja
- Kvantitativno umnoavanje ili kvalitet informacija
- Klasino se zaustavlja na prikupljanju informacija i formiranju asocijacija meu njima
- Savremeno ide dalje, to su sve vrste produkata aktivnosti, divergentna produkcija
- Omoguava se ovladavanje tehnikama
- Klasino daje gotove odgovore, bitno je upamtiti i reprodukovati
- Savremeno je generativno saznanje, prenoenje uenja na nove situacije
- Saznajna sposobnost ini aktivnost upotrebljivim znanjem
- Formativna strana unapreuje deje sposobnosti
- Informativna strana proiruje obim i kvalitet iskustva
- Obrazovanje je pruanje sredstava detetu da sreuje iskustva
- Promene u shvatanju su posledica brzog zastarevanja znanja
- Obrazovanjem treba razviti snalaljivost i osposobiti ih da trae nova reenja
- Treba da se oslanja na deja interesovanja
2. Koje su predrasude vladale u pogledu obrazovanja dece ranih uzrasta i u emu se ogleda vrednost i
specifinost obrazovanja u ranim uzrastima?
- U poetku je rano iskustvo bilo relativno nevano
- Savremena razvojna psihologija je otkrila da je rano detinjstvo presudni period
- Danas se na predkolsko dete vie ne gleda kao na kolsko dete u minijaturi
o I zabluda da deca ue polazei od konkretnih objekata ka apstraktnim
o II zabluda da imaju male obrazovne potencijale
o III zabluda da je deje miljenje primitivno i siromano, da se ne slui logikom
- Znaaj ranog detinjstva zbog tempa razvoja i stvaranja osnova za dalje
- Osobine linosti imaju korene u detinjstvu
- Senzomotorne vetine, sposobnost snalaenja u drutvenoj sredini, komunikacija
- Ovo je doba kada deca ue srazmerno vie nego u bilo kom drugom periodu
- Formiraju stavove, eme, interesovanja kao osnovu za dalje uenje
- Sposobnosti: sistem reprezentovanja, simbolizacije, strategije pronalaenja informacija, opta pravila, opte
predstave okoline
- Svi ti sadraji treba da budu prilagoenji uzrastu i mogunostima deteta
- Cilj je razviti optu inteligenciju
3. ta je iskustvo i koje su vrste i karakteristike iskustva?
- Pojam obrazovanja je povezan sa pojmom iskustva
- Iskustvo je ono ega je pojedinac svestan jer ga je doiveo svojim ulima, zahvaljujui spoljanjim uticajima
ili sopstvenim delovanjem na stvarnost
- Sticanje iskustva podrazumeva lino uee i angaovanje
- Individualno i kolektivno iskustvo
- Steeno iskustvo je prikupljeno tokom izvesnog perioda i integrisano u postojei fond
- Savremena psihologija razlikuje 3 vrste iskustva
o ulna iskustva upotreba svih ula na osnovu drai iz okoline
o Motorika iskustva utisci o fizikom svetu prikupljeni kretanjem kroz njega
o Simbolika iskustva prerada prethodnih iskustava
- Iskustva dovode do razliitih vrsta saznavanja, prema Pijaeu
o Fiziko saznanje otkrivanje osobina stvari
o Socijalno saznanje upoznavanje drutvenih konvencija
o Logiko saznanje svojstva i odnosi koji ne pripadaju stvarima, nego akcijama subjekta na njima
- Logiko saznanje se deli na: logiko-matematiko (klasifikacija, serijacija i numerika konstrukcija) i
prostorno-vremensko saznanje

4. U emu je razlika izmeu logiko-matematikog iskustva dece i odraslih, koje su karakteristike dejeg
iskustva i koje su preporuke za njegovo sticanje?
- Izvedeno je iz naih akcija na predmetima
- Udaljava nas od stvari naglaavajui njihove odnose sa drugim stvarima
- Postoje bitne razlike izmeu shvatanja deteta i odraslog
- Drugaije vide svet (deca imaju skromno iskustvo)
- Sa predmetima rukuju spontano
- Razvrstavanjem otkrivaju raznovrsnost predmeta i mogunosti upotrebe
- Jo kad se doda interakcija, Bingo!
- Da bi razmenjivalo iskustvo na verbalnom nivou, dete mora prvo da ga stekne
- Deca koja nisu podsticana, mogu znaajno zaostajati
- Ue putem fizike i metalne aktivnosti
- Kami kae da obrazovni cilj nije prelaenje s jednog stadijuma na drugi, ve osposobljavanje deteta da razvije
svoju kognitivnu organizaciju u celini
- Ako dete naui samo neke vetine i injenice, to je mehaniko uenje, a to je no-no
o I karakteristika injenice stiu uzgredno, u igri i spontanim susretima, bez namere
o II karakteristika socijalna i predmetna stvarnost odreuje sadraje i forme iskustva, poto ivi i radi sa
ljudima, iskustvo ima ljudski peat
- Konkretno iskustvo nije dovoljno da se podstakne asimilacija i kognitivni razvoj, neophodno je struktuiranje i
tumaenje iskustva
- Iskustvo treba da bude pozitivno, bogato i primereno dejim mogunostima
5. ta je znanje, koji su njegovi tipovi, ime se znanje razlikuje od iskustva i kakvim znanjima treba
teiti?
- Znanje predstavlja objektivnu svest o neemu, poznavanje i razumevanje pojma, pravila, injenice, odnosno
sposobnost njihove primene
- To je posledica uenja i uoblienog linog ili kolektivnog iskustva sreenog u sisteme
o Nauno saznanje je istina-la
o Utilitarno saznanje je korisno-tetno
o Moralno saznanje je dobro-zlo
o Estetsko saznanje je lepo-runo
- To su 4 orijentira oveka prema svetu koji omoguuju izbor i izgradnju vrednosti
- Nastaje u procesu interakcije sa drutvenom i prirodnom sredinom
- Povratne informacije su preraene i integrisane u dotadanje iskustvo
- Takve vrednosti imaju smisao za onog ko ih je usvojio
- Obim i kvalitet zavise od niza osobina linosti
6.
o
o
o

ta je uenje (za razliku od pouavanja) i koje procese podrazumeva (po Bruneru)?

Svesno usmeren proces na razumevanje i usvajanje injenica
Podrazumeva preradu i uobliavanje iskustva
Informacije steene preko ula i posredstvom drugih ljudi
Uenje je uslov i nain sticanja i razvoja znanja potrebnih za ivot
Pouavanje je svrsishodno i formalizovano prenoenje znanja
Obuhvata pokazivanje kako se neto radi, s ciljem da se neto naui
Bruner da bi znanja imala obrazovni uinak, treba ih prilagoditi stadijumu na kom se dete nalazi
Poto je vreme ogranieno, naglasak se stavlja na ekonominost i transfer
Uenje izvan ireg konteksta strukture znanja je eteno jer oteava uoptavanje
Tri istovremena procesa:
prikupljanje novih podataka odudara od onog to se ranije znalo ili zamena
transformacija podataka manipulisanje steenim znanjima, ralanjavanje
evaluacija rezultata provera da li nain korienja podataka odgovara postavljenom zadatku

7.
o

Pod kojim uslovima e uenje imati formativne (razvojne) efekte?

Pod odgovarajuim uslovima ima razvojne efekte
Odnos razvoja i uenja nije jednostavan
Prema Pijaeu, razvoj je proces koji se tie struktura saznanja kao celine
uenje treba da bude prilagoeno karakteristikama onog ko ui (uzrast onog ko ui utie na nain i sadraje
uenja)
2

o
-

8.
-

uobliavanje u sistem znanja i naina delovanja (tokom uenja, znanja se uzajamno povezuju, sledei
odreenju razvojnu hijerarhiju)
Potrebu stvaranja sistema podrazumeva shvatanje mentalnog razvoja kao procesa organizacije, tako da se
poveanje sistematinosti uzima kao pokazatelj razvijenosti
ta su karakteristike uenja u predkolskom uzrastu i kako tee razvoj uenja?
Saznanja se ne grade pasivnim usvajanjem pojmova, ve zahvaljujui linoj akciji u praksi
Deca usvajaju znanja konstruiui ih iznutra
Nita nije uroeno, ve sve mora da interpretira samo za sebe
Saznanje je rezultat interakcije izmeu deteta i sredine u kome dete ima aktivnu ulogu
Pijae ukazuje na opasnost od direktnog uenja
Vigotski kae da u toku predkolskog uzrasta ide prelazak od spontanog ka reaktivnom tipu uenja
Postoji i uzgredno uenje koje je nusprodukt odreene radnje
Doba kada deca ue vie nego ikad
Najvea vrednost uenja je sticanje optih sposobnosti
Uenje ne sme da bude memorisanje injenica, ve treba da bude strategijsko
Treba da angauje sve aspekte razvoja

9.
-

Koje su karakteristike uenja identifikacijom, imitacijom i uenjem uloga?

Uenje po modelu da bi se svesno uticalo na deje ponaanje
Oblici uenja po modelu prema Rotu
Identifikacija poistoveivanje
Imitacija emocionalne reakcije, socijalno ponaanje i konformizam, inhibitorno ili deshibitorno dejstvo na
ponaanje
- Uenje uloga priprema za vrenje odreenih funkcija, zauzimanje poloaja
- Uloga je organizovan sistem ponaanja koja se uvebava postepeno
- Mogunost zloupotrebe (otuenje, nametanje)
- Izbegavanje takvih posledica:
o kultivisanje prenoenje osnovnih kulturnih tekovina na dete
o socijalizacija dete se uvodi u pravila drutvenog ivota
o individualizacija razvija se unutranji sistem motivacije
10. ta su prednosti uenja kroz aktivnost i koje uslove treba obezbediti da bi te prednosti dole do izraaja
(posebno ta je uloga odraslog)?
- Perceptivno-motorne vetine uslov za kognitivni razvitak
- Prednosti su viestruke
- Ne gasi se deja radoznalost i znanja se retko zaboravljaju
- U toku uenja deca ispoljavaju vee intelektualne sposobnosti
- Sve ime se dete bavi uestvuje u razvoju njegove linosti
- Veba se logiko miljenje i klasifikovano strukturiranje
- Pedagoki problem je kako sistematski organizovati razvojne mogunosti
- Deje miljenje se gradi postepeno
- U centru nije vaspita, ve aktivnosti koje dete vri
- Uloga vaspitaa se ne smanjuje, ve je vie saradnika
- Vaspita organizuje sredinu, koja ako je jednolina, moe da deluje nepovoljno
- Bogata i raznovrsna ulna stimulacija

11.
-

ta je deperceptualizacija, s kojim osobinama dejeg miljenja je povezana i kako podstai njen razvoj?
Oko pete godine se prave razlike izmeu unutranjeg sveta i stvarnosti koja objektivno okruuje dete
Mlaa deca se rukovode preteno vidljivim oznakama situacije
Konflikt simbolikog i ikonikog naina reprezentacije stvarnosti
Deperceptualizacija je oslobaanje od konkretnih operacija i predstavnog miljenja
Misao postaje fleksibilnija
Pojava reverzibilnosti sposobnost razlikovanja i izdvajanja elemenata jedne operacije i obavljanje obrnutim
redosledom
ula se moraju vebati
3

Ne sme se zanemariti uenje kroz praksu i posmatranjem

Osposobiti dete da u okruenju nalazi informacije, tumai ih, sreuje i asimilira, a to je interpretacija i
reorganizacija

12. ta je interiorizacija praktinih radnji, zato je znaajna u predkolskom periodu i koje su njene
prednosti?
- Psihiki procesi poinju praktino, a intelektualnim procesima prethodi predmetna delatnost
- Po Pijaeu, miljenje je internalizovana radnja
- Bruner naglaava i znaaj sociokulturnog konteksta
- Moskovska psiholoka kola Vigotski, Leontjev, Galjperin (interiorizacija je proces formiranja radnji koji se
sastoji u pretvaranju od spoljanjih u unutranje radnje)
- Rubintajn kae da je praktina realnost prvobitna, a umska se izraava samo u unutranjem planu
- U vezi je sa procesom deperceptualizacije
- U predkolskom periodu dolazi do diferencijacije saznajne aktivnosti iz praktine
13. Kako dete, uz pomo raznih vrsta reprezentacije, zauzima sve veu distancu u odnosu na neposredno
dato i kako se, zahvaljujui tome formiraju pojmovi?
- Stvara posrednike izmeu sebe i sveta
- Bruner opisuje 3 vrste reprezentacije, a svaka znai i vei stepen distanciranja
o akciona reprezentovanja prolih dogaaja preko usvojenih motornih odgovora
o ikonika iskazuje dogaaje selektivnom organizacijom predstava
o simboliki preko oznaenih karakteristika, udaljavanje od konkretnog i arbitarnost
- Kategorije u koje se uobliava iskustvo:
o afektivne organizacija pojava u termine neposrednih reakcija
o funkcionalne grupisanje objekata i pojava u termine pogodne za dostizanje cilja
o formalne rasporeivanje stvari bez obzira na upotrebu
- Logiki konstrukti preko znakova i simbola se prenose od situacije do situacije
- Pojmovi su rezultat procesa konceptualizacije grupisanje razliitih stvari prema zajednikim
karakteristikama
- U pojmovima se kondenzuje nae iskustvo i zahtevaju razvijenije miljenje
- Podsticati decu da uoavaju opta svojstva i odnose stvari
14. ta znai izgraivanje bogate slike sveta kao razvojni zadatak i ta su uslovi da se taj zadatak
ostvari?
- Izgraivanje sistema reprezentovanja stvarnosti i kretanje od jednih sistema do drugih predstavljajui proces
uenja
- U stvarnosti koju opaa, dete nije samo posmatra, ve shvata delujui
- Potrebno je konkretno iskustvo koje se stie delovanjem
o uskladiti zahteve sa mentalnim mogunostima
o uzeti u obzir karakteristike opaanja i miljenja
o iskustva treba da budu brojna i da se ponavljaju
o transfer steenih znanja
o uskladiti znanja sa principom naunosti

15.
-

ta je komunikacja, koje su njene funkcije i na koji nain se obavlja?

Drutvenost podrazumeva intenzivno optenje
Uticaji koje stariji vre na mlade imaju vaspitno-obrazovni karakter, zahtevaju komunikaciju
Proces vaspitanja i obrazovanja je specifina komunikacija, rano se razvija u dvosmernom obliku
Neverbalna komunikacija je neposredna i emocionalna
Prethodi pojavi simbola
Za dete je to uspostavljanje odnosa s drugima i bolje razumevanje sebe
Govor je znaajan za sticanje znanja i socijalizaciju
Razvoj govora zavisi od dejeg opteg, kognitivnog i socijalnog razvitka
Komunikacija podrazumeva razmenu poruka
Funkcije su raznovrsne i sloene:
4

o
o
o
o
o

uspostavljanje i odravanje odnosa s drugima

izraavanje
traenje odgovora
prenoenje informacija
govorenje o onome to se zamilja i predstavlja
Utiu raznovrsni inioci
Osposobljavati decu da komuniciraju meu sobom
Izraavanje: jezik, telo, grafiko izraavanje, pa zvuk, glas i govor

16. Zato je vana govorna komunikacija i kako se unapreuje deja sposobnost korienja jezika u razne
svrhe?
- Govor je presudan za uenje
- Predstavlja jedan od glavnih prenosnika kulture
- Organski i socijalni faktori
- Strategija koja e detetu olakati razmiljanje i uenje (imaginativne i reprezentativne aktivnosti)
- Bogaenje dejeg renika (aktivnog i pasivnog)
- Da naui da slua i shvata
- iri zadatak je razviti deju inicijativu i stvaralatvo
17.
-

1.
-

ta je strukturirana sredina i kakav je njen obrazovni uinak?

Na znaaj ovoga su ukazali autori kompenzatorskih programa
Uskraenost u drutvu
Faktori sredine mogu da pokrenu procese asimilacije i akomodacije
Dete treba da se nae u mogunosti uenja pribavljanja kognitivnog iskustva i obavljanja odreenih
aktivnosti
Kami kae da u sredini bogatoj podsticajima treba da postoji obilje materijala (raznovrsnih i dopadljivih)
Materijali mogu biti didaktiki, kupovni, prirodni, proizvodi dejih ruku
Za dete skromnog iskustva znaajna je fizika sredina, objekti i sloboda kretanja i ispitivanja
Vaspita je posrednik izmeu sredine i deteta

Kakva je uloga nauke, a kakva umetnosti u procesu saznavanja sveta i poloaja oveka u njemu?
Naukom se dolazi do novih proverenih i sistematizovanih saznanja
Ona je pojmovna i kategorijalna i ostvaruje se planski i sistematski
Sistematizovano znanje omoguava primenu optih postavki na posebne sluajeve
Uloga nauke je sve vea u ovekovom ivotu
Njeno upoznavanje je sastavni deo opteg obrazovanja
Naroito su vane prirodne nauke
Umetnost se slui sintezom razliitih iskustava kojima se slobodno i matovito eksperimentie da bi se dolo
do novog simultanog doivljaja

2. Koje funkcije ima upoznavanje dece sa naukom, tehnikom, tehnologijom, ljudskim radom i
proizvodnjom? Koji se zahtevi postavljaju za usvajanje naunih sadraja kada su u pitanju deca
predkolskog uzrasta?
- Deca uestvuju u praktinim aktivnostima i tako razvijaju mnoge sposobnosti
- Nauka, tehnika, tehnologija, rad i proizvodnja su pogodni za ostvarivanje niza vaspitno-obrazovnih zadataka
od prenoenja znanja, primene u praksi do izgraivanja miljenja i stavova
- Nauni sadraji imaju viestruku funkciju:
o slue za zadovoljavanje potreba i interesovanja
o za bolje razumevanje sredine
o kao pomo za reavanje drutvenih problema
- Obrazovan ovek treba da zna kako da doe do potrebnih znanja
- U pogledu prenoenja naunih saznanja ima ogranienja (samo na osnovu iskustva)
- Ako je dete mlae, saznanja treba da polaze od onoga njemu bliskog, pa da se produbljuje u vidu
koncentrinih krugova
- Vaniji je nain prenoenja, nego sam sadraj
5

3. U emu je poseban znaaj umetnosti za oveka i kakva je vrednost vaspitanja dece putem umetnosti?
- Umetnost obuhvata tvorevine ljudi kojima se putem rei, zvucima, pomou linija i boja, pokretima tela i
kombinacijama svega, izraavaju i prenose misli i oseanja
- Kao umetnosti se vode slikarstvo, arhitektura, muzika, knjievnost, balet, opera...
- Posebni vidovi umetnosti su tkanje, rezbarenje, keramika...
- Umetnost je povezana sa fenomenom lepog
- Emotivan odnos
- Poseban vid umetnosti je u tome to trai smisao ivljenja
- Predstavlja lek protiv najveih zala savremene civilizacije
- Vaspitanje shvaeno kao negovanje naina izraavanja
- Vano u detinjstvu, jer predstavlja paralelu strukturi linosti deteta
- Ikonika reprezentacija
- Umetniki sadraji i razvoj deje mate, a mata je uslov za razvoj kreativnosti
- Vaspitanje putem umetnosti neguje intuitivno miljenje
4. Zbog ega je vaan razvoj sposobnosti korienja simbola kod dece predkolskog uzrasta? Kako tee
obrazovanje pojmova prema Vigotskom?
- Sposobnost korienja simbola (govora) odvaja oveka od ivotinjskih vrsta
- Semiotiki sistemi: znakovi slikovne prirode, grafiki simboli, rituali, mitovi, umetnost
- Jezik je socijalni sistem koji je kodifikovan
- Jezik je oblik ljudske svesti i miljenja i sredstvo shvatanja sveta
- Jezik je sredstvo komunikacije i saznanja, reprezentovanja i transformisanja iskustva i izraavanja i stvaranja
novih misli
- Simboliku funkciju karakterie sposobnost shvatanja
- Prema Vigotskom, obrazovanje pojmova tee u 2 istovremena procesa (opti i pojedinani)
- Razlika u sposobnosti da stvori i definie pojam verbalno
- Pojava govora je uslovljena senzomotornim razvojem i motivacionim i emocionalnim faktorima
- Simbolike sisteme podeliti na vie i nie, apstraktnije i konkretnije...

1. Na koji se nain definiu specifine metode predkoslog vaspitanja i obrazovanja i kako se one povezuju
sa aktivnostima dece?
- Aktivnosti dece nisu isto to i aktivnosti vaspitaa (razliiti su im motivi i ciljevi)
- Vaspitai treba da obezbede uslove za odvijanje aktivnosti dece
- Vrednost metoda se procenjuje i u odnosu na celokupan vaspitno-obrazovni sistem
- Vaspitanje kao aktivna podrka razvoju, obrazovanje je pomo da se oformi
- Vaspitne metode se odnose na razvoj u celini, a obrazovne na unapreivanje uenja
- Vaspitne su postupci za pomaganje kvaliteta deje linosti, izgraivanje vrednosnih sistema, razvoja
sposobnosti i oplemenjivanje emocija, a obrazovne, metode pouavanja su ue usmerene, na preradu i
uobliavanje iskustva
2. Kako su naini na koje se drutveno-istorijsko iskustvo prenosi na mlade generacije, odnosno vrste
informacija, posluili za klasifikaciju metoda pouavanja?
- Prenosi se putem obrazaca odreenih delatnosti (sredstva i naini rada) i verbalno
- Prvo je operativno (unoenje promena radi posmatranja posledica), a drugo je figurativno (sticanje predstava
bez delovanja na stvarnost)
- U prvom sluaju je fiziko saznavanje, u drugom je socijalno, a proima ih logiko saznavanje
- Postupak kojim odrasli organizuju sticanje ovih znanja je pouavanje
- Pouavanje je mogue na razne posredne i neposredne naine, otkrivake i problemske i verbalne i
pokazivake
- Tipovi informacija:
o figuralne informacije u konkretnom obliku
o simbolike denotativni znakovi koji nemaju znaenje u sebi ili po sebi
o semantike prenose se u obliku znaenja
o bihejvioralne neverbalne i odnose se na ljudsku interakciju
- Ovakvo sticanje informacija spada u sferu iskustava koju deca stiu u razliito vreme
- Figuralni i bihejvioralni od roenja, zatim semantiki i poslednji simboliki
6

Voditi rauna o uzrastu prilikom biranja metoda, kao i o individualnim potrebama i mogunostima dece

3. ta je sutina i koje su prednosti otkrivake metode? Kakva je razlika izmeu otkria i izuma?
Kako da vaspita pomogne deci prilikom otkrivanja?
- Razvojno obrazovanje zahteva aktivnost deteta koju vaspita usmerava
- Vrednost ovih metoda je da deci obezbeuju aktivnu ulogu u sopstvenom razvoju
- Ako nisu iskustvene ideje, one postanu dogma
- Sticanje iskustva u dodiru sa okolinom, putem upotrebe
- Odrasli pomau usmeravajui ih
1. Izdvajanje bitnih osobina
2a. Uoavanje globalnih veza
2b. Otkrivanje sloenijih veza
- Imati u vidu mogue nesporazume koji nastaju zbog nerazlikovanja sutine
4. ta se moe smatrati za problem u okviru problemske metode, koje su vrste problema i ta je
redosled postupaka prilikom reavanja problema?
- Gilford kae da je to sluaj za koji se nema pripremljen prikladan odgovor
- Svaka situacija koju dete moe da rei uz usmeravanje
- Problemi mogu biti praktini i postavljeni na simbolikom materijalu
- Za sve uzraste uz malo prilagoavanje
- Mogue je razlikovati etape koje su u stvari strategija koju deca treba da upoznaju
1) Oseanje i opaanje tekoe i odreivanje problema
2) Formulisanje hipoteza
3) Isprobavanje hipoteza (teorijski diskusija ili praktino - uoptavanje)
4) Rezimiranje steenog iskustva uoptavanje
- Imaju uticaja na ire dimenzije linosti
5.
6.

ta znai deje pravo na greke i u kojem e sluaju greke imati razvojnu funkciju?
U klasinom vaspitanju dete izbegava greke, da bude ispravno
Nagrade i kazne kao glavni motiv uenja
Divergentno miljenje i kreativnost nisu cenjeni
Preispitivanje podataka i eksperimentisanje su suzbijani
Bez prava na greke nema intelektualne autonomije (preuzimanje rizika)
Donaldson kae da dete treba da postaje svesno greke i samo eli da je ispravi
Podsticati empirijsku proveru i traenje vie odgovora
ta su eventualne slabosti verbalne metode i kako ih izbei u radu s predkolskom decom? ta su
prednosti verbalne metode?
- Prilagoavanje dece reima koje uju, a ne samoj stvarnosti
- Povezanost metoda (uz prianje pokazivati slike ili predmet)
- Uspenost zavisi od povezanosti sa dejim interesovanjima
- Znaaj verbalne metode u predkolskom periodu je ogranien
- Postupci su raznovrsni, pogotovo uz kombinaciju sa drugim metodama
o prianje prenoenje obraenih informacija
o objanjavanje posmatrano se imenuje, svrstava u poznate kategorije i analizira
o aktivna verbalizacija kombinovanje govora i akcije
- U kojoj meri e se deca aktivirati, zavisi od kvaliteta pitanja koja vaspita postavlja
- S pitanjima vaspitaa povezana su i pitanja dece
7. U kojim se pravcima odvija razvoj predstavnog miljenja i na koji se nain posmatranjem dolazi do
pravilnih predstava? Kakvu ulogu u razvoju sposobnosti posmatranja ima govor?
- Spontano posmatranje ne vodi ka formiranju pravilnih predstava o predmetima
- Pokazuju se predmeti na kojima su izraene osobine koje treba da se zapaze
- Deca se direktno usmeravaju, direktnim komandama
- Treba da obuhvati niz operacija (vrenje poreenja, klasifikovanje, uoptavanje)
- Pojmovi treba da se uvode paralelno sa sebi suprotnima i treba nai to vie primera
- Kvalitet opaanja zavisi od razvoja predstavnog miljenja koje se odvija u 2 pravca
o usavravanje i uslonjavanje
o formiranje sistema konkretnih predstava
7

Deca treba da prate procese

Govor ima znaajnu ulogu imenovanje zahteva razlikovanje i uoptavanje

1. Kako je teklo istraivanje razvoja u ranom detinjstvu i ta je bilo preloman trenutak u njemu?
o Antika Grka predistorija prouavanja deteta, spekulacije iskusnih ljudi
o Tideman kraj 18. veka, prva biografska studija deteta
o Bine mentalno testiranje
o Votson bihejvioristiki pokret
o Frojd psihoanaliza
- Manje se bave mehanizmima razvoja i uenja, a vie opisima pojedinih problema radi zakljuivanja o tome ta
je prirodno, a ta odstupa od normalnog procesa
o Pijae kognitivistika teorija
- Za istraivanje razvoja u ranom detinjstvu, prelomne su 60e godine naeg veka
- Saznanja o razvojnim karakteristikama i mogunostima ranog detinjstva
o Bruner hipoteza o velikim potencijalima ranih uzrasta
o Hant razobliavanje zabluda o inteligenciji
o Blum nestabilnost koeficijenta inteligencije
o Slakin periodi osetljivosti
o Erikson ravnotea u formativnim godinama detinjstva
2. Zato je potrebno nauno izuavati fenomen vaspitanja i u emu se ogleda specifinost podataka
relevantnih za predkolsku pedagogiju?
- Nagli razvoj ustanova za vaspitanje i obrazovanje
- Unutar predkolske pedagogije se razvija specifina metodologija istraivanja znaajna za njeno
konstituisanje kao naune discipline
- Ova met. je razliita od met. kojom se istrauje problematika starijih uzrasta i met. psiholoke nauke
- Sagledavaju se deje mogunosti, potrebe i dostignua
- Izgrauju se metode za ispitivanje, utvrivanje, zakljuivanje
- Mora da predstavlja sistem iskaza koji objanjava i tumai vaspitanje kao realnu injenicu i delatnost
- To je uslov i da slui za istraivanje vaspitanje, a ne samo da bude praktikum
- Zato gradi sopstvenu metodologiju koja obuhvata modelovanje vaspitnog procesa
3. Kako se u metodologiji predkolske pedagogije primenjuje metodologija koja se primenjuje u
pedagokoj nauci?
- Na specifian nain uz stalno praenje dostignua u metodologiji drugih nauka
- mitova podela na istorijsku, deskriptivnu i eksperimentalnu metodu
- Istraivaki postupci su rad na dokumentaciji, intervjuisanje, anketiranje, testiranje
o istorijska metoda prouavanje biografija ili autobiografija pojedinih ljudi
o sistematsko posmatranje slue se vaspitai radi unapreivanja sopstvenog rada
o pruavanje produkata (igra i rad) svedoanstva o procesima tokom kojih su nastali
o intervju preko odgovora se stie uvid u miljenja, stavove
o pedagoki eksperiment proverava uspenost metoda i postupaka
o akciona istraivanja prevazilaenje pasivne uloge skupljaa podataka
4. Na koji nain karakteristike predkolske dece uslovljavaju specifinost primene pojedinih istraivakih
metoda?
- Razlikuje se od rada sa odraslim subjektima
- Ima moralne aspekte o kojima treba voditi rauna
- Baldvinovo poreenje ljudi i ivotinja
- Deca se u eksperimentalnim situacijama ponaaju drugaije nego odrasli
- Specifian problem su i kvalitativne razlike meu uzrastima
- Tekoa su i brze razvojne promene i nediferenciranost razvojnih aspekata koje oteavaju predvianje i ine
rezultate manje pouzdanim
5. U emu se mali istraivaki projekti u radu predkolskog pedagoga razlikuju od psiholokih
istraivanja i naunoistraivakih projekata?
- Psiholoka istraivanja daju informacije o situacijama i stanjima kakvi jesu
8

Vaspitanje je okrenuto ka vaspitno-obrazovnim ciljevima

Psiholozi pomau u odreivanju ta ne treba ini sa decom na odreenom stupnju
Pedagozi tumae, vrednuju i predlau mere za unapreivanje vaspitno-obrazovnog procesa
Nauni projekti za cilj imaju to vii nivo generalizacije
Mali istraivaki projekti tee to konkretnijem sagledavanju situacije radi unapreivanja delatnosti
Praenje se odnosi na utvrivanje u kojoj meri vaspitai ostvaruju ciljeve i zadatke
Prouavanje se odnosi na utvrivanje uzrono-posledinih veza meu konkretnim pojavama, a cilj je
predlaganje mera za efikasnije reavanje problema

6. Koje elemente treba da sadri mali istraivaki projekat?

- Treba da ima metodoloki okvir koji se dobija razradom na elemente:
o kratak teorijski pristup problemu
o karakteristike dece i ue socijalne sredine
o cilj i pretpostavke istraivanja
o uzorak
o postupak ispitivanja
o merenje
o nain obrade i interpretacije injenica
o zakljuak
o pedagoke preporuke
o nain praenja kako se preporuke ostvaruju
7. Koji i kakvi instrumenti se koriste u malim istraivakim projektima?
- est problem je nedostatak odgovarajuih instrumenata i primena tehnika
- Instrumenti u naunim istraivanjima moraju zadovoljiti sve metodoloke zahteve, a u malom istraivakom
projektu su zahtevi manje strogi
- Nuna je: doslednost, valjanost, objektivnost, osetljivost, praktinost, ekonominost i primerenost subjektima
istraivanja (ne moraju biti badareni)
- Mogu se koristiti testovi i nizovi zadataka objektivnog tipa
- Ispituje se: izvreni uticaj na razvoj mentalnih sposobnosti, brzina obavljanja radnje, tanost razumevanja
zadatka, sposobnost za obavljanje odreene radnje i postizanje odreenog uinka
- Mogue nadoknaditi: eklistom, skalerima, skalama sudova, kontolnim upitnicima
8. Kako se naini prikupljanja podataka o dejem ponaanju i razvoju koriste u malim istraivakim
projektima?
- iroka je skala tema: vaspitno-obrazovna praksa, sadraji, materijali, fiziko okruenje, aktivnosti, kadar,
naini evaluacije, vreme, organizacija rada, komunikacije, nain upravljanja ustanovom, ciljevi koji se
ostvaraju, problemi na koje se nailazi, naini kontrole
- Razni naini prikupljanja podataka beleke
- Do podataka se dolazi iz raznih izvora: posmatranje i analiza, na osnovu produkata, od roditelja, objektivnim
nainom prouavanja
- Radi objektivnosti, treba pruiti to detaljniju sliku uslova u kojim je istraivanje obavljeno
9.
-

Kako interpretirati podatke u izvetaju malog istraivakog projekta?

Treba se usmeriti na interpretaciju rezultata zavisno od uslova
Ukljuiti i podatke iz drugih izvora informacija
Ne svoditi na kvantitativne podatke, nego ukljuiti kvalitativne injenice
Prilikom prikupljanja podataka o detetu ne isputati iz vida osnovnu funkciju bolje razumevanje deje
linosti
Posebni zahtevi kao to su lina svojstva (objektivnost, znanja o prouavanoj pojavi)

1. ta su karakteristike osnovnih vrsta programa za rano vaspitanje i obrazovanje?

- Pristupi, definicije i strategije u ostvarivanju ciljeva najbolje se ogledaju u programima kojima se pokuava
njihovo ostvarivanje
- Za razvrstavanje najpogodniji kriterijum je odnos prema razvoju u celini (pogotovo kognitivnom i
socioemocionalnom)
9

Programi opteg razvoja su svrstani u 3 kategorije rezultat procesa maturacije, proizvod spoljanjih uticaja
ili interakcionistiki
- Prema kognitivnom razvoju, programi su svrstani u 2 kategorije da li naglaavaju socioemocionalni ili
kognitivni razvoj
- Kombinacijom se dolo do podele na 3 grupacije:
o Maturacijsko-socijalizacijski programi minimalno strukturirani, usmereni na dete, zasnovani na
tradicionalnom iskustvu, naglasak je stavljen na spontanost, bliski su programima tipa otvorene kole i
programima obogaivanja, humanistiki
o Kognitivno-akademski programi usmereno na predmete i zadatke kolskog tipa, na akademsko postignue,
didaktiki strukturirani, zasnovani na bihejvioristikom shvatanju oveka, inicijativa u rukama vaspitaa,
dete slua i prilagoava se
o Kognitivno-razvojni, interakcionistiki programi iri aspekti kognitivnog i opteg razvoja, prirodni sled
razvojnih stadijuma koji se moe ubrzavati, vaspita ima samo opta uputstva i treba da obogati sredinu,
usmerava aktivnosti, humanistika
2.
-

U emu se razlikuju pojmovi program, osnove programa i kurikulum?

Program i kurikulum su u literaturi neujednaeni
Program propis i preporuka na osnovu kojih se organizuje rad u ustanovama
Program je sinonim za kurikulum i osnove programa
Vezuje se za kolsko znaenje
Ui je od kurikuluma, a iri od osnova programa
Kurikulum sticanje pedagoki usmerenih iskustava, obuhvatajui vrednosti, ciljeve
Elementi kurikuluma: ciljevi, sadraj, obrazovne aktivnosti, materijali, vreme, sredina

3. Kakva je razlika izmeu visokostrukturiranih i anarhinih programa i koje su njihove eventualne

prednosti i nedostaci? ta se pokazalo kao najbolje prilikom strukturiranja programa?
- Najbitnije razlike potiu od stepena strukturiranosti i shvatanja smisla obrazovanja
- Prema jednima, to je usvajanje i reprodukovanje sadraja, prema drugima se sadraji biraju u skladu sa
interesovanjima i mogunostima
- Visokostrukturirani programi podrazumevaju nastavne predmete od kojih je svaki zaokruena i nezavisna
celina
- To nije u skladu s globalnim nainom na koji deca doivljavaju svet
- Nedostatak je to ne omoguavaju prilagoavanje specifinim uslovima i situacijama
- Odraavaju nepoverenje vaspitaa, nita se ne preputa sluaju
- Vaspitai su samo izvrioci
- Suprotno visokostrukturiranim programima su anarhini programi
- Zadovoljavaju se samo naelnim stavovima o predkolskom vaspitanju
- Spontano uenje nije mogue predvideti, pa se dovodi u pitanje potreba postojanja bilo kakvog programa
- U suprotnosti je sa vaspitno-obrazovnim procesom, koji se obavlja planski i sistematski
- Reenje problematike strukturiranosti lei u pronalaenju prave mere
- Moda je najbolje reenje prikriveni kurikulum
4. Koje su karakteristike programa u kojima se u prvi plan stavljaju deca (ta su njihove prednosti i
eventualni nedostaci)?
- Formulisanje ciljeva (globalni ili specifini) zavisi od shvatanja odnosa dete-drutvo
- Kada su u kurikulumu u prvom planu deca, njihove potrebe su polazna osnova
- Takav nain rada podrazumeva vie saradnje izmeu dece i vaspitaa
- S obzirom da se u prvi plan stavljaju iskustva, polazi se od dejih interesovanja i deca su aktivno ukljuena u
izbor
- Koristi se individualni ili grupni oblik rada, prostor, raspored vremena
- Prednost je to je vaspitno-obrazovni postupak prilagoen detetu, pa je dete unutranje motivisano
- Vaspita mora da zadovolji deje potrebe, da bude obaveten, fleksibilan
- Zanemaruju se drutevni ciljevi, ne priprema za ivot, zahteva vee pripreme

10

5. Zato je nastalo otvoreno vaspitanje, koje su njegove osnovne ideje i prednosti i koji se problemi,
eventualno, javljaju u vezi s njime?
- Zahtevaju se korenite promene, novi duh slobode, redefinisanje ciljeva i metoda
- Sva deca su prirodno motivisana da ue i sposobna su da reguliu svoje uenje
- Naglaava se otvorenost vaspitanja, i to:
o u prostoru uionice nisu ograene
o u vremenu raspored asova nije strogo propisan
o u programu nema podele na nastavne predmete
o u odnosima vaspitaa i dece izraavaju elje i oseanja i imaju podrku
- Osnovni cilj je definisan kao podrka totalnom razvoju deteta
- Zadaci se odnose na obogaivanje saznanja
- Obrazovna institucija je mesto gde deca treba da naue kako da ue
- Sposobna su da razumno odluuju uz izvesnu pomo
- Osnova za uenje je radoznalost i unutranja motivacija
- Kurikulum sadri elemente koji su sastavni deo tradicionalnih programa
- Igra ima posebnu ulogu
- Sadraji su integrisani u celine po temama ili projektima
- Nema strogo utvrenom rasporeda zanimanja po oblastima, niti ogranieno vreme
- Sami odluuju koliko e se baviti aktivnostima i gde
- Rad se odvija u atmosferi poverenja, a prema deci se odnosi s uvaavanjem
- Metode se prilagoavaju dejim mogunostima (preferiraju se aktivne i induktivne)
- Problem je to se negira zatvorenost klasinih programa
- Zna se ta se nee, ali se ne zna ta se hoe
6. Koja su mogua polazita prilikom izrade kurikuluma (programa), ime se argumentuju i koje im se
primedbe stavljaju?
- Kurikulum se uobliava od posebnih elemenata uzetih iz ivota
- Ima korene u odreenom drutvu koji mu odreuju funkciju
- Nije ga mogue izdvojiti iz socijalnog konteksta
- Na njega utiu svi inioci drutvene moi
- Postavlja se pitanje od ega zavisi nain na koji e on biti primenjen
- Protivrenost izmeu humanistikog i funkcionalnog vaspitanja (pomo deci u razvoju ili njihovo
prilagoavanje zahtevima)
o Prirodni izvor Ruso, bez prisile
o Teorije razvoja Gezel, uzrasne grupe obezbeuju iskustva prikladna tom uzrastu
o Teorije uenja i teorije inteligencije, okrenute kratkotrajnim promenama
o Ajtemi testova unapreivanje intelektualnog razvoja, vebanje inteligencije
o kolski sadraji priprema za nastavu pisanja, sama po sebi nema znaaja
o Drutvena zajednica aktivnost drutvenog ivota, naglaava se korisnost sadraja
7. Koji su razlozi da predkolska pedagogija predstavlja polazite prilikom izrade kurikuluma
(programa)?
- Primarno polazite prilikom izrade programa
- Treba da se oslanja u pogledu pojmovnog instrumentarijuma, ideja, naela, ciljeva
- Nesklad je posledica unoenja inovacija, nee se javiti ako se potuje redosled
- Kriterijumi za vrednovanje se odnose na principe i naela sa univerzalnim znaenjem
- Naela treba da budu ugraena u same programe, kao zahtevi
- Didaktiki princip princip uzrasne primerenosti (praenje uzrasnih karakteristika)
- Mora biti duboko ukorenjen u drutveni kontekst, bez ega e doi do raskoraka izmeu eksplicitnog
(propisanog) i implicitnog (skrivenog u vaspitau) programa
- Prilikom izrade kurikuluma poi od poznatog
- Uskladiti program s naom predkolskom pedagogijom i optim kontekstom
- Uspeh uvoznog programa
8. ta predstavlja sadraje i strukturu kurikuluma (programa) za predkolsko vaspitanje i obrazovanje?
- Kurikulum treba da sadri:
o ciljeve da se odredi kuda vodi njegova primena
o kriterijume na osnovu kojih e se procenjivati da li su postignuti
11

o
o
o

o
o
o
o
o
o

o
o
o
o
o
o
o
o

sadraje kojima e se oni postizati

Zatim slede:
vaspitno-obrazovna iskustva, aktivnosti i interakcija ta initi kako bi ostvarili predviene ciljeve
vaspitno-obrazovne strategije, metode i organizacija ta da vaspita radi kako bi pomogao detetu da
postigne ciljeve
vreme predvieno za to
vaspitno-obrazovni izvori
sredstva kojim se sadraji prenose detetu
sredina podsticajna za deji razvoj
evaluacija, dijagnoza, merenje i povratna informacija sud o dostignutom nivou
Sadraj Spodekovog programa, uz izvesna prilagoavanja:
Polazne osnove i pretpostavke o subjektima, vaspitno-obrazovnom procesu, ustanovi i vaspitau
Svrha, ciljevi programa dugoroni ciljevi, kratkoroni zadaci
Nain na koji su zadaci odreeni
Sadraj programa dometi programa, struktura, tj. redosled gradiva
Obrazovne strategije, metode za primenu razmena izmeu deteta i deteta, deteta i vaspitaa i deteta i
materijala
Stil
Organizacija ili nain povezivanja elemenata
Podaci o uspenosti
Reiti niz praktinih pitanja
Sadraji kurikuluma se organizuju vertikalno (sekvence materije) i horizontalno (obim kurikuluma)
U vezi sa organizacijom sadraja, reava se niz problema:
vaspitno-obrazovni nivo na kom obraivati sadraj
vreme koje treba posvetiti
primerenost, da nisu ni preteki ni prelaki
u kojoj meri da se oslanjaju jedno na drugo i na iskustvo

9. Koje zahteve za valjan kurikulum treba imati u vidu prilikom izrade osnova programa?
- Polazei od iskustva steenog sistematskim eksperimentisanjem, treba uzeti u obzir:
o povezanost sa realnim ivotom integracija drutvenih i instrumentalnih vaspitno-obrazovnih ciljeva
o deskolarizacija sticanja iskustva da se zasniva na analizi realnih ivotnih situacija
o prenoenje instrumentalnih vetina u socijalni kontekst povezivati s obezbeivanjem uslova za
socijalizaciju dece
o uzimanje u obzir dobrog vrednovati u odnosu na dobra prethodna iskustva
o konzistentnost, sistematinosti i celovitost elementi se nalaze u organskoj meuzavisnosti, promena u
jednom utie na itavu strukturu
konzistentnost se ogleda u koncepciji i postavljenim zahtevima
sistematinost se postie hijerarhijskim reanjem pojmova
o nedovrenost, otvorenost vaspita u toku primene neguje sopstveni stil
o obuhvatiti sve aspekte razvoja dosledno, potpuno i sistematski prevesti u razvojno vredne aktivnosti
10.
o
o
o
o
o
o
-

Od ega sve zavisi uspeh jednog predkolskog programa?

Valjan kurikulum je jedan od inilaca od kojih zavisi kvalitet i efikasnost
Uspeh posebno zavisi od:
smanjivanja broja dece po vaspitau
jasno odreivanje ciljeva
primena odgovarajue evaluacije
naglasak na kognitivni razvoj, istovremeno ne zanemarujui afektivni razvoj
kontinuitet izmeu predkolske ustanove, porodice i kole
dobro sturkturiran program
Kljuni faktor je vaspita

11. ta je prednost osnova programa u odnosu na program ili kurikulum, a koji su rizici?
- Osnove programa predstavljaju jezgro kurikuluma
- Neki razlozi koji imaju prednost pred razraenim programom:
12

o
o
o
o
o

12.
-

osnove programa ostavljaju vie prostora vaspitau da polazi od dejih sposobnosti

planiranje i programiranje su dinamini procesi praeni evaluacijom
prilikom planiranja i programiranja vee je uee i lini peat vaspitaa i dece
sadraji ukomponovani u ciljeve i zadatke se mogu prilagoditi lokalnim uslovima
svaki vaspita i ustanova su kreatori sopstvenog rada
Osnove programa shvaene na taj nain omoguavaju fleksibilnost i kreativnost
Negativne posledice su to mogu nastati razlike izmeu ustanova
S obzirom da je ukljueno vie subjekata, postoji problem meusobnog usklaivanja
Nekad se mora poveati autonomija vaspitaa
Moe da se javi otpor kod vaspitaa, jer ovaj program zahteva vee napore
Najgora posledica je poveana mogunost zloupotrebe

Sadraji i struktura Modela B Osnova programa koji se primenjuje u veini dejih vrtia kod nas?
Tenja da vaspitanje bude humanistiko, po meri deteta
Program je elastian okvir, polazna osnova
Sastoji se iz dva dela
Uvodni deo je teorijski pristup onome to ini program (postavke, karakteristike i funkcije i principi i naela
kojima se treba rukovoditi)
Drugi deo sadri opte ciljeve, program u uem smislu (komunikacija, etape, zadaci)
Ciljevi se odnose na:
fiziki razvoj telesne i higijenske aktivnosti
socioemocionalni i duhovni razvoj drutvene i afektivne aktivnosti
kognitivni razvoj logike i praktine aktivnosti
komunikacija i stvaralatvo govorne, likovne, muzike, dramske, plesne aktivnosti
Sadraji polaze od dejih mogunosti i optih filozofskih problema
Zavrna poglavlja sadre metodika objanjenja i uputstva za programiranje

1.
-

Zato se vri evaluacija kurikuluma (programa) i koje su njene funkcije?

Proverava se da li se ostvaruje ono to je definisano kao razlog pojavljivanja
Smisao je da se sagledaju sloeni odnosi izmeu stvarnosti i kvaliteta
Trijada: priprema, primena i procena
Evaluacija prua podatke na osnovu kojih se moe poboljati program

2.
-

ta je to evaluacija produkata, a ta evaluacija procesa?

Treba poznavati vrste evaluacije i njihove karakteristike, prednosti i nedostatke
Evaluacija prodkta meri efekte primene programa
Evaluacija procesa su aktivnosti dece i vaspitaa i njihova interakcija

o
o
o
o

3. ta je to formativna, a ta sumativna evaluacija, po emu se razlikuju i ta su im prednosti i eventualni

nedostaci?
- Nisu im istovetni vreme vrenja i svrha
- Formativna evaluacija tee paralelno s primenom programa
- Sumativna evaluacija se vri na kraju primene programa
- Sumativna se moe obavljati eksterno (nezavisno od istraivakog tima) i interno (vri sam tim)
- U formativnoj evaluaciji treba sagledati ta se deava izmeu inicijalnog i finalnog ispitivanja, odnosno
proces kojim su izazvane promene
- Formativna je kvalitativna i blia je antropologiji nego psihologiji
4.
-

ta su kriterijumi vrednosti jednog vaspitno-obrazovnog programa?

Program vaspitanja i obrazovanja se ocenjuje povezano sa drugim programima
Ocenjuje se kao deo ireg sistema
Procenjuje se koliko vaspitai zadovoljavaju deje potrebe, koliko odgovara drutvenoj zajednici, trajna
vrednost, upotrebljivost u svakodnevnom ivotu
Najvaniji kriterijum vrednosti programa je sistem ciljeva vaspitanja i obrazovanja
Problem su teko merljivi uopteni ciljevi i manje znaajni specifini ciljevi
Identifikuju se i prate fenomeni: intelektualne sposobnosti, radoznalost, kritiki duh, stvaralaki odnos,
inicijativa, fizike sposobnosti, moralni kvaliteti
13

Za pouzdanije rezultate znaajna je podudarnost izmeu ciljeva i sadraja programa

Problem je to se evaluacija vri za krae vremenske periode

5. ta su to laboratorijska provera, pilot provera i isprobavanje programa u redovnim ustanovama?

- S formativnom evaluacijom se moe poeti ve u prvim fazama njegove izrade
- Etape su: isprobavanje, revidiranje, praenje efekata i provere
o Laboratorijska provera isprobavanje pojedinih elemenata programa
o Pilot provera test koji rade istraivai, a ne vaspita, u realnim uslovima
o Isprobavanje programa u redovnim ustanovama vaspitai primenjuju na irem uzorku, proverava se
primenljivost bez strunjaka
- Sumativna evaluacija ima oblik eksperimenta sa paralelnim grupama, poreenje eksperimentalnog programa
sa tradicionalnim ili izmeu dva eksperimentalna
6.
o
o
o
-

ta su prednosti, a ta eventualni nedostaci laboratorijskih istraivanja?

Uslov za uspeh je povezanost eksperimentalnog modela s modelom evaluacije
Mogue greke:
grupe koje se porede potiu iz raznih populacija ili predstavljaju neodgovarajui uzorak iz iste populacije
kada neki faktori koji mogu bitno da utiu na uspeh programa, nisu pod kontrolom
vezana za raniji vaspitno-obrazovni rad, pa su deca manje prijemiva za eksperimentalni program
Greke koje izazivaju nekontrolisani faktori se dogaaju kod eksperimenata vrenih u prirodnim uslovima
U laboratorijskim uslovima se moe zanemariti neki bitan faktor, a to se uklanja prethodnim istraivanjem
Sumativnom evaluacijom se ne obuhvataju nenamerni efekti primene
Tradicionalnim nainom merenja efikasnosti izmiu mnoge bitne karakteristike

7. Koji problemi se javljaju prilikom izbora strategije evaluacije?

- Metodologija pedagokog istraivanja nije dovoljno razvijena, pa dolazi do raskoraka izmeu programa i
prateih tehnika i instrumenata
- To je jo izraenije kada se ispituju mlaa deca
- Programi se konstruiu bre nego tehnike i instrumenti za njihovo merenje
- Za evaluaciju eksperimentalnih programa za rano obrazovanje konstruisani su instrumenti kojima se utvruju
uticaji na aspekte razvoja
- To nije dovelo do oekivanih rezultata
- Programi sadre odreene zahteve za negovanje i ishranu dece, pa se javlja raskorak izmeu onoga emu se
tei i evaluacije
- Najee se meri napredak u akademskim spodobnostima (kognitivni razvoj i kvocijent inteligencije)
- Problem je to je opao interes za eksperimentisanje ovoga
- ak i efekti zadovoljavajuih programa su se vremenom topili
- Programi iji se rezultati nisu bitno razlikovali, stavljali su naglasak na:
o socioemocionalni razvoj
o kognitivni razvoj
o uenje jezika
8.
-

o
o
o
o

Kako se obavlja evaluacija i koji je redosled postupaka prilikom njenog vrenja?

Najjednostavniji nain je merenje produkata koje se obavlja u odnosu na postavljeni kriterijum
Ovo nam ne govori kako deca misle, kako reavaju probleme
Za trajnije praenje napretka, potrebno je ii ire
Koristiti: audio i video snimanja, ekliste, skalere i druge tehnike opservacije
Pomou tih postupaka dolazi se do relativno pouzdanih podataka o promenama u dejem razvoju i ponaanju
Ogranienost: nisu za ire poreenje meu programima, nema podataka za potpunije zakljuivanje o
uspenosti, nema odgovarajuih instrumenata
Uz sva ogranienja i greke, prikupljeno je znatno iskustvo
Program mora da ima teorijsku podlogu i da uzima u obzir miljenje korisnika
Osim kriterijuma za vrednovanje, evaluacija treba da sadri odnose:
izmeu ciljeva i sadraja
izmeu ciljeva i instrumenata
izmeu programa i instrumenata
Kada se identifikuju i potvrde kriterijumi, sledi odreivanje ta e se ocenjivati:
prikuplja se i prouava literatura
14

o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o
-

odreuju se ciljevi evaluacije

bira se strategija evaluacije
uspostavlja se veza izmeu teorijskog modela i realne situacije
uspostavljaju se odgovarajui interpersonalni odnosi izmeu tima
pravi se plan evaluacije
stvara se operativni plan evaluacije
planiraju se naini obrade podataka
predvia se nain objavljivanja rezultata
po potrebi se prilagoavaju instrumenti
prikupljaju se podaci
obrauju se i analiziraju podaci
podaci do kojih se doe evaluacijom se objavljuju
Uspenost planiranja postupka za evaluaciju uslovljena je saradnjom svih subjekata

9. ta je to implementacija programa i koji su uslovi da ona bude uspena?

- Ne treba imati iluzije da e program biti prihvaen i odmah pokazati rezultate
- Uspenost zavisi od opteg stanja u ustanovi, odgovarajuih materijalnih uslova i promene u itavom sistemu
vaspitanja i obazovanja
- Vano je razmenjivanje informacija izmeu korisnika i tvoraca programa
- Ako se ne ostvari taj demokratski zahtev, vaspitai program doivljavaju kao nametnut i ispoljavaju otpor
prema njemu
- Implantaciji treba da prethodi postupak legitimizacije, koja se obavlja:
o analiza u odnosu na prihvaenu koncepciju i ciljeve
o rasprava meu buduim realizatorima
o rezultati primene u praksi
- Uvoenje novog programa nema anse ako ga ne prihvate vaspitai
- Implementacija nije neto konano, ve je etapa ireg procesa

1. ime je bio odreen i kakav je bio poloaj deteta u nekadanjoj porodici?

o Srednji vek izmeani s odraslima, uestvuju u radu, nema uzrasnih podela. Porodica ne prua sigurnost ve
je radna snaga, nije stvorena iz ljubavi ve iz ivotne potrebe. Ne prenose se vrednosti i znanja na dete. Brzo
se odvaja od roditelja. Velika smrtnost. S mazom se zabavljaju kao sa ivotinjom. Ako dete umre, ne obraa
se mnogo panja, zamenie ga drugo. Ne znai da nema ljubavi, ona samo nije neophodna.
o Kraj srednjeg veka do 16-17. veka okupljanje oko deteta, briga za vaspitanje. Nevinost. Vaspitanje je
asnije od raanja.
o Kraj 17. veka znaajne promene, izdvajanje od odraslih. kola je vrsta karantina.
o Kraj 18. veka zatvaranje u poseban svet internata. kola treba da formira decu.
o Poetak 19. veka vaspita postaje slavan zahvaljujui Rusoovom Emilu. Kuni uitelj ili internatsko
vaspitanje.
o Kraj 19. veka internati manje popularni. Porodica zamenjuje kolu.
o Savremena porodica nove navike. Pripadnost porodici i klasi. U poetku izmeani bogati i siromani, a vek
kasnije buroazija ide na kolede. kole se uklapaju u klasni sistem. Najvee siromatvo postoji pored
najveeg bogatstva i to se prihvata.
o Danas porodica je zajednica puna ljubavi izmeu roditelja i roditelja i dece. Ona se organizuje oko deteta.
Broj dece se ograniava.
2. Koje su se promene odigrale u savremenoj porodici i kako su se one odrazile na odnos roditelja prema
detetu i uopte njegovo vaspitanje?
- Poloaj pre promena je bio odreen ekonomskim i demografskim uslovima
- Odnos prema detetu je karakterisalo potiskivanje oseanja roditeljske ljubavi
- Ustanove su smatrane nunim zlom
- Poloaj deteta u industrijskim drutvima sasvim se promenio
- Od beznaajnog bia, doli smo do deteta koje neogranieno vlada
- U siromanom drutvu, porodica je bila osnovna elija u kojoj je dete uilo da radi
- Poslednje decenije karakterie ekonomski prosperitet, to se odraava i na odnos prema deci vie nisu teret
- Ove promene, prema Prostu, imaju 2 razliita uzroka:
15

o
-

o
o
o
o
o
o
o
o
o
3.
o
o
o
-

Prihvatanje emocija i njihovog izraavanja moralne i religiozne norme su zamenjene psiholokim i

medicinskim, roditelji ele ljubav, a ne samo potovanje
Shvatanje deteta kao posebnog i pozitivnog nije vie nesavreno bie, ve autentina vrednost
Ova evolucija je rezultat rada pedagoga (podstiu decu da se igraju)
Industrijalizacijom se priprema za ivot i rad prenosi na kole
Zasnivaju se spontaniji i prirodniji odnosi izmeu lanova
Prepreke: nukleus ima manje mogunosti da zadovolji potrebe deteta za bogatim socijalnim kontaktima,
zaposlenost oba roditelja smanjuje vreme za zajedniki ivot
Iako su savremena saobraajna sredstva olakala komunikaciju, ona postaje povrna
Negativni uticaji, koji imaju drastine posledice:
preoptereenost ena i majki
prezaposlenost roditelja
alkoholizam
neurotina oboljenja
nepouenost roditelja o vaspitnim naelima
nepouenost roditelja o telesnom i duevnom razvoju
roditelji nemaju prihvatljive ivotne filozofije
nepotpune porodice
kulturni korovi
U emu se ogledaju znaaj i funkcija porodice u vaspitanju dece predkolskog uzrasta?
Tekoe koje se zapaaju su razlog pokuaja da se situacija promeni
Porodica ima znaajne vaspitne zadatke i uspeno ih ostvaruje ako ima uslove:
moralna i mentalna zrelost roditelja
emocionalna povezanost deteta sa roditeljima
usklaeni odnosi izmeu lanova porodice
Idealna porodina atmosfera nije ona koja nema probleme, ve ona u kojoj su odnosi meu lanovima
zasnovani na uzajamnoj privrenosti
Danas se postavljaju zahtevi za reafirmaciju porodice
Porodica vri funkcije primarne grupe
Institucije nisu zamena za porodicu, nego njena dopuna
Porodica utie na usvajanje vrednosti
Ponaanje roditelja ima ire znaenje (demokratski vaspitavana, trpljena i deca iz autoritarnih porodica)
Porodica ima ogroman, sudbinski uticaj na dalji razvoj i uenje
Ljubav je irok pojam
Roditelji imaju raznovrsna shvatanja vaspitanja, zavisno od odnosa prema deci

4. Kakav treba da bude odnos izmeu porodinog i institucionalnog vaspitanja i obrazovanja i koji se
problemi javljaju prilikom njegovog uspostavljanja?
- Ministarska konferencija evropskih zemalja u Bonu, 1977. godine
- Razmatrana su mere za unapreivanje funkcije porodice u vaspitanju
- Povezivanje institucionalnog sa porodinim, pa se javlja pitanje odnosa
- Umesto konkurentskih odnosa, reenje je da se dopunjuju
- Predkolski programi su uspeniji ako roditelji sarauju, efekti su trajniji
- Partnerski odnos nije lako postii, pa se javljaju problemi: nerazvijena komunikacija, roditelji su
nezainteresovani
- Da bi se roditeljima objasnili obrazovni ciljevi, potrebni su razni kontakti
- Obrazovna institucija se pojavljuje kao predstavnik drave, pa se mora vie otvoriti ka lokalnim vrednostima i
da se ne postavlja iznad porodice
5. Kakva je uloga vaspitaa u uspostavljanju saradnje s roditeljima i o emu tom prilikom treba da vodi
rauna?
- Najveu odgovornost za uspenu saradnju imaju vaspitai
- Oni treba da budu u stanju da svoje ciljeve prilagode novim ulogama
- Uloga vaspitaa deluje umanjeno, a u stvari nije, ak se proiruje
- Nove dunosti: kune posete, objanjavanje ciljeva roditeljima, prihvatanje majke kao ravnopravnog
partnera, spremnost da neke odgovornosti prenesu na roditelje, otkriti za ta su sposobni roditelji
16

6.
o
o
o
o
o
o
o
o
o
o

Nove profesionalne sposobnosti kao to je imati razumevanja za lokalnu zajednicu

Vaspitai treba da podstiu saradnju unutar institucije, ali i van nje, da uestvuju u ivotu dece
Ranije su funkcije vaspitaa i roditelja bile odvojene
U izmenjenoj situaciji ne postoji jasna podela odgovornosti
Roditelj treba da sudeluje i ivotu institucije, a vaspita zainteresovan za deavanja kod kue
Roditelji se sada vie meaju u rad vaspitaa
Predkolsko ima vie mogunosti za ukljuivanje roditelja od ostalih stupnjeva obrazovanja
U predkolskoj instituciji su odnosi manje formalizovani
Uspena saradnja nije jednostrana
Tekoe: roditelji imaju loe uspomene na sopstvene kolske dane, a vaspitai su osetljivi na kritiku
Kakva su iskustva i rezultati porodinih kompenzatorskih programa i ta je sve potrebno uiniti da bi
oni bili efikasni (optiji nalazi i zakljuci)?
Od nastanka pokreta za kompenzatorsko obrazovanje bilo je pokuaja da se ukljui majka
U nekim programima je teite na roditeljskom domu
Program roditeljske intervencije: majkama su davane knjige koje su itale deci i program koji e raditi po pola
sata dnevno. Deca su napredovala na testu inteligencije i na jezikim skalama
Projekat verbalne interakcije: u roditeljski dom dolaze obuena lica koja ne rade nita posebno, osim to
ohrabruju komunikaciju. Prema majci se odnose ravnopravno. Bilo je supeno.
Ovi eksperimenti su pokazali znaaj ekoloke intervencije, koja podrazumeva promene sredine
porodina sredina je uticajnija od vaspitno-obrazovnih institucija
za deprivaciju je vie kriva majka, nego socioekonomski uslovi
skoro svi ameriki programi ukljuuju rad sa roditeljima
kompenzatorski programi nemaju efekta ako ne uestvuju roditelji
ako je uee roditelja obezbeeno ranije, njihova zainteresovanost traje i do kolskog uzrasta
vea je efikasnost ako se ovi uticaji meusobno dopunjuju
sutinska saradnja je uslovljena kvalitetom meusobnih odnosa
za optimalan razvoj su neophodni prilagoeni podsticaji
programi koji ne izdvajaju dete iz sredine, nego unapreuju interakciju izmeu dece i roditelja
tekoa je to upravo oni kojima ovi programi najvie trebaju, nee da uestvuju

7. Zato je savremenoj porodici potrebna drutvena pomo u podizanju dece?

- Potreba da se pomogne porodici se zadovoljava sistemom drutvene brige o deci u koji su ukljuene sve
ustanove koje se bave decom
- Drutvena pomo je vana, jer porodica nije u stanju da sama izae na kraj s problemima
- Na promene koje je doneo savremeni nain ivota ne treba gledati samo negativno
- Drutvena pomo ima mnoge vidove:
o Stvaranje to boljih uslova ivljenja
o Osposobljavanje roditelja za uloge majki i oeva
- Drutvena pomo za cilj ima da povea saznanje roditelja o svim aspektima razvoja dece
- Pred ustanove se postavlja zahtev da doprinesu njihovom osposobljavanju, da imaju vie razumevanja i da to
intenzivnije ukljue roditelje u procese koji se odvijaju u njoj
8.
o
o
o
o
o
o

Kako da predkolska ustanova postane centar za okupljanje roditelja?

Ustanove uzimaju u obzir potrebe i mogunosti porodice, nastojei da ih zadovolje na najbolji nain
Savetodavni rad s roditeljima: aktivna saradnja i sistematsko praenje potreba dece i roditelja
Raspolau sa timovima strunjaka, belee svoja zapaanja o razvoju dece
To je vano u uzrastu kada se moe pomoi korektivim ili kompenzatorskim merama
Znaaj strunih saradnika i vaspitaa je u preventivi i uklanjaju uzroka razliitih oblika uskraenosti
Savetodavni rad podrazumeva aktivnu komunikaciju
Da bi se to postiglo, potrebno je:
upoznati roditelja sa ciljevima, zadacima, oblicima i metodama
pruiti neposrednu pomo roditeljima za organizovanje obrazovne sredine
obezbediti im povratne informacije o efektima programa
Programi ne treba da budu ni previe razraeni, ni nerazraeni
Preporuke za uspenu saradnju s porodicom:
povezivanje i usklaivanje ustanove i porodice
ne dozvoliti da se roditelji oseaju zapostavljeno
pojaati ulogu roditelja
17

Uslov za usaglaeno delovanje je meusobno poznavanje

Stvoriti sline uslove (uslovi u ustanovi da su slini onim u porodici)
Koristiti raznovrsne oblike povezivanja i informisanja (kune posete i konsultacije)
Ustanova je centar za razmenu iskustava gde su teme od opteg interesa
Mogu se obraivati i posebne teme, ako se ukae potreba
Osim razgovora i predavanja, roditeljima treba i pokazati kako se nauna saznanja prevode u praksu
Prilike za meusobno upoznavanje daju: svakodnevne prigodne situacije, planirane situacije, prisustvo
roditelja u radu ustanove i ukljuivanje u njega, specijalne situacije, zajednike aktivnosti, zajedniki izlasci,
praznici i proslave
Pored kolektivnih i grupnih oblika rada, vaan je i savetodavni rad s pojedinim roditeljima
Mogu se organizovati i posebni susreti i ak i susreti sa pojedinim strunjacima
Za savetodavni rad treba koristiti bogate mogunosti koje pruaju mediji i sredstva informacija
Pored savetodavnog rada, saradnja treba da se odvija planski i sistematski tokom cele godine

1.
o
o
o
o
o
o
-

ta je zrelost, a ta gotovost za kolu i u emu se ta dva pojma razlikuju?

Ne razvijaju se sva deca podjednako
Jasno odreenje ovih pojmova je vano iz vie razloga
ak i ako se dete prerano ukljui u kolski ivot i postigne zadovoljavajui uspeh, to se moe odraziti
nepovoljno na njegov psihofiziki razvoj
Ovi termini se javljaju jedan pored drugog ili jedan umesto drugog ili neutralni pojam (pripremljenost za
kolu)
Furlan: zrelost bioloki prizvuk, za razvoj odreenih sposobnosti je presudan bioloki rast i razvoj;
pripremljenost ili gotovost daje ire, a ne samo bioloko znaenje terminu zrelost
Sazrevanje su bioloki uslovljene funkcije koje zavise od uzrasta deteta
kolske funkcije se izvode samo iz kolskih zahteva prema detetu
Pregrad: razgraniava pojam zrelosti od pojma sposobnosti za kolu
Pod zrelou za polazak u kolu podrazumeva nivo fizikog i psihikog razvoja na osnovu kog pretpostavlja
da e dete moi da zadovolji sve zahteve
Rusi kolsku zrelost shvataju kao nivo morfolokog i funkcionalnog razvoja
Kroh istie sposobnost za obrazovanje u grupi
orevi navodi sledee komponente, sumirajui shvatanja drugih autora:
fiziko zdravlje i zrelost
emocionalna stabilnost
socijalna zrelost
intelektualna zrelost
ranija iskustva u uenju
zainteresovanost za uenje
Gotovost za kolu se shvata kao stepen opteg razvoja linosti koji omoguava detetu da uestvuje u
sistematskom procesu vaspitanja i obrazovanja i uspeno usvaja sadraje

2. ta je opta, a ta specijalna gotovost za kolu i kakav odnos treba da bude meu njima?
- Gotovost se deli na optu i specijalnu
- Opta se shvata kao sloena karakteristika linosti u kojoj dolaze do izraaja njegove mogunosti, potrebe i
motivi, od kojih zavisi aktivno prilagoavanje novim uslovima rada
- Specijalna je sastavni deo opte gotovosti i predstavlja posedovanje specijalnih znanja i vetina
- Povezanost izmeu opte i posebne gotovosti je dvosmerna
- Nedovoljna zrelost deteta se ogleda u tenji da se sve pretvori u igru, plaljivi su
- Uzroci nezrelosti su raznovrsni i kumulativni (destimulativna sredina, uskraenost, deficijent porodice, kao i
nasledni faktori, traumatski doivljaji...)
3.
-

Kada deca treba da pou u kolu?

Kod nas, kada napune 7 godina ili pod izgovorom akceleracije, sa 6 godina
Treba biti oprezan sa estogodinjacima koji uspeno prou test zrelosti, da ne doe do naprezanja
Polazak u kolu deteta koje nije zrelo moe imati dugorone nepovoljne posledice po razvoj
Zato od 7 godina: nisu zreli za 4-5 asova dnevno, ne umeju da kontroliu emocije, formiranje voljne panje i
tercijalnih zona kore velikog mozga je u 7. godini, nastavni sistem je koncipiran da odgovara
18

sedmogodinjaku, ne mogu da savladaju program opismenjavanja za jedno polugodite, matematika zahteva

psihike funkcije koje se razvijaju u 7. godini
- Mlai od 7. godina uglavnom ne postiu uspeh
- Ima i dece od 7. godina koja ne zadovoljavaju kriterijume zrelosti
4. ta su uzroci, a ta posledice diskontinuiteta izmeu dejeg vrtia i kole?
- Oni koji se bave predkolskim vaspitanjem nekad zaborave da je to samo kratkotrajna faza u kontinuiranom
procesu uenja
- Uzroci diskontinuiteta su nedovoljna saradnja i nedovoljno definisane funkcije
- Produbljivanja jaza izmeu vrtia (orijentisan ka socioemocionalnom razvoju i stvaralatvu) i kole
(orijentacija na nastavne predmete i kognitivne sposobnosti)
- Atmosfera je u vrtiu manje formalna i oputenija je
- kolski ivot od prvaka zahteva vie samostalnosti, spremnosti da se odluuje i preuzmima odgovornost za
svoje odluke
- Prvaci imaju problema i sa jezikom koji se koristi u koli
- Najvei diskontinuitet se javlja u pogledu discipline i pravila ponaanja uopte
- Oseanju nesigurnosti doprinose i velike razlike izmeu objekata, soba i uionica, oprema i ureajima,
nametaj, kolsko dvorite
- To se predupreuje posetama koli sa vrtiem ili roditeljima i sretanje sa uiteljem pre nastave
5.
-

ta znai kontinuitet izmeu dejeg vrtia i kole i kako ga postii?

Kvaliteti koji treba da se formiraju poinju ranije, na prethodnoj etapi razvoja deteta
Ako se ne stvori potrebna osnova za prelaz s jednog na drugi stupanj, javljaju se problemi
Program predkolskog vaspitanja i obrazovanja zato treba da anticipira ono to e slediti u programu osnovne
kole, koja sa svoje strane treba da prihvati i pojaa efekte predkolskog
o vertikalni kontinuitet povezanost stupnjeva, olakava prelaz
o horizontalni kontinuitet podrazumeva usklaenost svih inilaca koji deluju u jednom trenutku
- Povezanost i usklaenost vrtia i kole ne treba da se postie tako to e vrti liiti na kolu, svaka ustanova
treba da razvija svoje specifine karakteristike
- Predkolski period je samo kratka faza
- Pravi put do sklada je usklaivanje ciljeva
- Pri prelazu sa stupnja na stupanj se ne vri prekid, ve se uvaju postignua prethodnog
- Smisao se ogleda u akumulaciji i prenoenju postignua
- Treba imati u vidu naelo praenja i podsticanja dejeg razvoja
- Polazei od zahteva za kontinuitetom treba da se uspostavi dvosmerna povezanost
- Kontinuitet podrazumeva da svaka institucija obavi svoj posao
- Dete ne treba u vrtiu da ui kolsko gradivo
- Potrebno je poboljanje vaspitno-obrazovnog rada na oba stupnja
- Prelazak s jednog na drugi stupanj treba da tee glatko i prirodno
- Da bi se ok od prelaska ublaio, fizika i socijalna sredina treba to manje da se razlikuju
6.
-

ta je opta, a ta posebna priprema dece za kolu i kakav je odnos meu njima?

Pripremljenost za kolsku nastavu je najznaajnije postignue do kog dolazi delovanjem vie faktora
Predkolske ustanove imaju znaajnu ulogu u pripremanju dece za kolu
Osnovno je uiniti prelaz to neprimetnijim i olakati ga
Valjana priprema omoguava da se rasterete programi osnovne kole i stvori vie prostora za fiziko
vaspitanje i stvaralake aktivnosti
- Funkcija uenika nije uroena i ne postoje motivi za kolovanje koji nisu naueni
- Priprema za kolu nije samo uenje
- Iako je intelektualna priprema vana, ona nije dovoljna, potrebna je i fizika, mentalna i moralna priprema
o Smisao opte pripreme je pripremanje za ivot i rad i dalji razvoj i obrazovanje
o Posebna pripremma ima u vidu nastavne sadraje i predstavlja osnove nastavnog programa
- Opta i specijalna priprema se dopunjuju
7. Kako se deca pripremaju za kolu u pripremnoj grupi? Zato nije dobro u okviru pripreme obraivati
s decom gradivo I razreda?
- Kriterijum za izbor nije ono to dete moe da usvoji, nego i procena koje to napore zahteva od njega
- Naini pripreme treba da polaze od prelaznog karaktera iz predkolskog u kolsko detinjstvo
- U radu sa predkolskom decom ne treba primenjivati kolske naine rada
19

Posebnost rada se sastoji u tome da se snau u temeljnim promenama koje ovo zahteva od njih
Igra, kao vodea aktivnost u vrtiu, predstavlja paradigmu za organizaciju svih drugih aktivnosti
Karakteristike igre su spontanosti i sloboda i teko su spojive sa karakteristikama sistematskog kolskog
obuavanja
Najefikasnija priprema dece za kolu ne postie se isforsiranim obuavanjem
Od tog skolarizovanog pristupa manje je rizian pristup u kom se uvaavaju razvojnih karakteristike
Osnovna strategija je da se deci obezbede sve aktivnosti prilagoene uzrastu, gde posebno mesto i dalje ima
igra, zatim otkrivanje i izmevanje
Prilikom organizacije aktivnosti vaspita treba da ima u vidu ono to decu eka na narednom stupnju
Predkolsko detinjstvo ima posebnu ulogu u procesu formiranja miljenja i linosti u celini
Pripremu za kolu treba poeti na vreme i obaviti je na odgovarajui nain

8. Kako treba da izgleda saradnja izmeu predkolske ustanove i kole u pripremanju dece za kolu?
- Osnovni zahtev za uspenu saradnju je da bude obostrana i dvosmerna
- Treba da se odvija na svim nivoima
o Treba da zapone meusobnim upoznavanjem programa kako bi se uspostavio kontinuitet (zajednika
savetovanja: ublaavanje tekoa adaptacije)
o Uzajamno prisustvovanje radu posete vaspitaa asovima, a uitelja vrtiima
o Razmena informacija o razvoju vaspitai sistematski prate razvoj i mogu upozoriti na tekoe
o Dopuniti saradnju zajednikom saradnjom sa roditeljima ispraaj predkolaca i prijem prvaka
o Druenje kolske i predkolske dece vide uzor i model ponaanja
- Sve to doprinosi uspostavljanju blie saradnje i meusobnog razumevanja
- Potrebno je obezbediti uslove:
o stalna povezanost vrtia sa kolama
o dugorono planiranje saradnje i sistematinost u ostvarivanju tih ciljeva
9.
o
o
o
o
o
-

Kako se ostvaruje priprema dece za kolu u naim dejim vrtiima?

Prema miljenju roditelja, vrti deci treba da prui dobru pripremu za polazak u kolu
Opta i posebna priprema se vre u razliitom trajanju i na razliite naine
Teko je proceniti vrednost pripreme dece za kolu (negativna ocena)
Pripremanje je dugoroan posao koji se obavlja planski i sistematski
Programi sa pozitivnim rezultatima daju deci niz prednosti:
u pogledu socijalizacije lake i bre se uklapaju u kolektiv
u odnosu na kolske obaveze manje problema oko njihovog prihvatanja
u pogledu linih kvaliteta ova deca su samostalnija
pokazala su vie predznanja iz svih oblasti
u pogledu razvijenijih sposobnosti bolje likovno izraavanje i verbalne i motorike sposobnosti
Veina uitelja zapaa pozitivne osobine kod dece koja pohaaju vrti
Ako se primenjuje kako treba, oekuju se dobri rezultati
Problematika pripremanja dece za kolu je interdisciplinarna za njeno reavanje je potrebna saradnja raznih
strunih saradnika, naune pristupe i stalni uvid u praksu

20