Podsetnik
Pijae Kolberg
Osnovni pokretai razvoja:
sazrevanje, sredina, aktivnost
deteta i uravnoteavanje
Osnovne tendencije u razvoju su:
asimilacija, akomodacija i
adaptacija
Kognitivni razvoj je skokovit
svaki period/stadijum razlikuje se
od drugih kvalitativno, ima
svojstvene kognitivne strukture:
Senzomotorni
Predoperacionalni
Stadijum konkretnih operacija
Stadijum formalnih operacija
Moralno miljenje je proces
povezivanja suda sa
obrazloenjem, bilo da se
obrazloenje sastoji u navoenju
posledica radnje ili u podvoenju
pod nadreeno pravilo
Vrhovni princip pravda
Stadijumi moralnog razvoja:
Prekonvencionalni
Konvencionalni
Postkonvencionalni
Turijel razlikovanje morala
(univerzalan) od konvencija
(relativne)
 TEORIJA LAVA
VIGOTSKOG

12/18/2017 ThepowerpointTemplates.com 2
 Prisetite se perioda vaeg ivota kada ste imali 6-7
godina
ta ste voleli da radite
Sa kim ste provodili najvie vremena
Koga ili ta niste voleli
Probajte da se setite nekog uspeha, neke situacije u
kojoj ste se oseali ushieno i ponosno jer ste
savladali neku vetinu ili ste stekli neka nova znanja
Ukoliko elite, opiite nam tu situaciju uenja,
odnosno savladavanja neeg novog
 Kulturno-istorijska teorija psihikog
razvoja
Ko-konstruktivistiki model kognitivnog
razvoja
Nastala 20-ih i 30-ih u Rusiji
Narednih 20 godina zabranjena kao
marksistika teorija
Danas dominantna u oblasti obrazovanja
 ta je Vigotski novo doneo?
U odnosu na bihejvioriste Ponaanje ivotinja u celini
se moe podvesti pod S-R princip (S su prirodne, date
drai, a S-R veza je neposredna). Kod oveka se u tu
vezu ubacuju znaci kao vetaki stimulusi-sredstva,
ime struktura ponaanja postaje trodelna, a odnos
prema sredini posredovan.
U odnosu na Pijaea Kljune promene u kogn. razvoju
dece ne formiraju se unutar individue, ve se izgrauju
u okviru interakcije sa drugima da bi se potom
individualizovale! Takoe, u razvoju ne postoji
zavrna taka (npr. formalne operacije), ve je re o
celoivotnom procesu.
 Pogled na razvoj
Evolucija ponaanja kvalitativno razliiti oblici ponaanja
korienje znakova kao posrednih i stvorenih stimulusa -
sredstava za upravljanje sopstvenim ponaanjem (princip
signifikacije)
inteligentno ponaanje
uslovni refleksi
bioloki refleksi

Za razliku od naturalnog razvoja, u kulturnom razvoju nove

funkcije ne nastaju iz prethodnog stupnja, ve iz realnog
sukoba organizma i sredine i njegovog prilagoavanja
sredini
 ...razvoj
U ontogenezi bioloki i kulturni procesi se
odvijaju istovremeno!
Razvoj se ne moe posmatrati odvojeno od
socijalnog konteksta!

Dakle, razvoj je alomorfan odvija se pod

uticajem spoljanje sredine uenje ide
ispred razvoja!
 Znaaj kulture
Sociokulturni model ljudskog (posebno mentalnog)
razvoja - ljudska inteligencija biva oposredovana
sredstvima koja su rezultat kulturno-istorijskog razvoja
oveka.
Kako bi izgledao ivot oveka da nema kulturno-potpornih
sredstava?

Svaka via mentalna funkcija koja nastaje u procesu istorijskog

razvoja oveka pojavljuje se na sceni dva puta: prvo kao
funkcija socijalno-psiholokog prilagoavanja, kao oblik
uzajamnog delovanja i saradnje meu ljudima, dakle kao
interpsiholoka kategorija, a potom kao oblik individualnog
prilagoavanja, kao intrapsiholoka kategorija.
 Miljenje i govor
Nie mentalne funkcije (refleksi, panja, elementarno opaanje,
itd.) zahvaljujui interakciji sa drugima, jeziku i kulturi razvijaju
se u vie mentalne funkcije (rezonovanje, planiranje itd.)
Krik, ak i prve rei deteta su predintelektualni stupnjevi u
razvoju govora (nemaju nieg zajednikog sa razvitkom
miljenja).
Socijalni govor komuniciranja potreba i manipulisanje
ponaanjem drugih
Oko 2. godine razvojne linije miljenja i govora se ukrtaju
(govor postaje intelektualan, a miljenje govorno)
Egocentrini govor (3-9. god.) voenje sopstvenog miljenja
ili ponaanja
Unutranji govor presudan znaaj za razvoj miljenja
 Razvoj pojmova
Razvoj pojmova kao ponavljajua i dinamika
aktivnost
Put koji vodi stvaranju pojmova sastoji se iz 3
osnovna stupnja:
SINKRETI pokuaji i pogreke
KOMPLEKSI odvojeni objekti povezani asocijacijama
(primer prezimena)
POJMOVI
 Sinkreti
Neureeni skup predmeta grupisanih na osnovu
prostorne/vremenske bliskosti ili zajednikog
pojavljivanja u prolosti, a koji nemaju zajedniko
objektivno svojstvo
Primeri?
 Kompleksi
Kada grupie predmete, dete se oslanja na
funkciju neposrednog opaanja razvrstava na
osnovu objektivnih veza, ali ne apstraktnih i
logikih, ve konkretnih

ta je to glava? Sve to ima kapu, to je glava.

Porodica su mama, tata, seka, ja...

Primeri?
 Pravi pojmovi
Izdvajanje i apstrahovanje pojedinih elemenata, a
zatim sinteza
Tokom grupisanja osoba se pridrava
jedinstvenog merila grupisanja grupe su jasno
odreene po obimu i obuhvataju samo one
elemente koji zadovoljavaju jedinstveno merilo
Nastaju oko 12. godine
 Vrste pojmova
SPONTANI
formiraju se kroz iskustvo s konkretnim predmetima i pojavama u
ivotnom okruenju
pojavljuju se van sistema
nesposobnost apstrahovanja i nemogunost voljnog upravljanja
induktivan proces
NAUNI
obrazuju se i razvijaju u toku usvajanja sistema naunog znanja u
nastavnom procesu
apstraktni entiteti
verbalno se definiu i dovode u vezu s drugim pojmovima kojima
se objanjavaju i s kojima se primenjuju u nizu logikih operacija
deduktivni proces
 Primeri
Zato je u Beogradu znatno toplije u junu nego u decembru?
Izaberite jedan od ponuenih odgovora:
a. Zato to Sunce daje mnogo vie toplote u junu
b. Zato to je Zemlja blia Suncu u junu
c. Zato to je severna hemisfera blia Suncu u junu
d. Sunce je vie na nebu u junu, pa obezbeuje vie sati
dnevne svetlosti

Uenici koji ue o Njutnovim zakonima mogu da ree sloene

kvantitativne zadatke o kretanju objekta. Istovremeno ne
razumeju pojam kretanja iz Njutnovih zakona
 Razvitak naunih pojmova mora se neminovno oslanjati
na izvestan nivo zrelosti spontanih pojmova, ali i nastanak
naunih pojmova utie na ranije obrazovane spontane!
Primer iz istorije preduslov za razumevanje istorijskih pojmova je
razumevanje prolosti, sadanjosti i budunosti, tj. razvijen pojam
vremena

Kombinovanjem formalnog znanja i linog iskustva

(ukrtanjem dejstva naunih i spontanih pojmova)
konstruie se razumevanje!
 Zona narednog razvoja razlika izmeu nivoa
aktuelnog razvitka (onoga to dete moe samostalno
da uradi) i nivoa koji dete dostie u saradnji s
kompetentnijim drugim; rastojanje izmeu najteeg
zadatka koji neko moe da uradi sam i najteeg
zadatka koji moe da uradi uz neiju pomo
Da bi se neko psihiko svojstvo
(pre svega via mentalna funkcija)
internalizovalo ono mora da
bude posredovano od strane
kompetentnog drugog , tj. mora
da se pojavi kao sadraj interakcije
u zoni narednog razvoja.
Dete u interakciju unosi svoju neadekvatnu strategiju, a kompetentniji
partner unosi svoje razumevanje zadatka i adekvatne strategije i vodi dete
kroz proces zajednike izgradnje adekvatne strategije. U sledeoj fazi samo
sebi obezbeuje pomo (samoupravni govor), a na kraju je izvedba zadatka
automatizovana (samoregulacija)
 Osvrt na primere s poetka...
ta je tu bila ZAR, a ta ZNR?
Ko je bio kompetentniji drugi?
Kako je dolo do uenja?
ta bi mogla biti zona budueg razvoja?
 Preduslovi za formiranje novih
kognitivnih sposobnosti
Dete treba da uestvuje aktivno u procesu interakcije s
odraslom osobom
Treba da se formira zajednika aktivnost (aktivnost iji tok i
struktura zavise od oba partnera, a ne samo od jednog i iji
rezultat ne moe da se pripie ni jednom od partnera)
Zadatak koji se reava treba da bude u ZNR, tj. treba da
bude takav da zahteva sposobnosti i strukture koje
pripadaju sledeoj fazi kognitivnog razvoja deteta
Odrasli treba da omogui detetu da postepeno preuzima
kontrolu nad strategijom koju su zajedniki formirali, tj. da
omogui proces internalizacije
 Interpretacije mehanizma ZNR
Vudova graevinska metafora (scaffolding) odrasli
preuzima obavljanje delova zadatka (najee metakogn.procese) i
vremenom preputa sve veu kontrolu deteta
Nova vodea aktivnost kod Kola odrasli
ugrauje u deju aktivnost sloeniji cilj
egrtovanje kod Rogofove dete aktivno
trai da uestvje u aktivnostima odraslih, a oni
spontano prilagoavaju oblik i ritam svojih
aktivnosti mogunostima deteta
Pregovaranje oko znaenja kod Vera odrasli stvara
dvojnost u interakciji s detetom radi po zajednikoj definiciji,
ali zadrava svoju odraslu definiciju situacije
 Odrasli na sebe preuzimaju funkciju planiranja
celokupnog procesa uenja i komunikacije i funkcije
kratkoronog i dugoronog pamenja, da bi vremenom
ove uloge postepeno prenosio na dete.

Tako, odrasli tokom interakcije sa decom podeavaju

svoje ponaanje spram njihovih potreba i karakteristika,
npr. nain na koji objanjavaju deci, koliinu i prirodu
informacija, termini koji se koriste, redudantnost itd.
podeavaju se tako da budu neto iznad aktuelnih
kognitivnih mogunosti dece
 METAKOGNICIJA

Sposobnost miljenja o miljenju;

upravljanje sopstvenom misaonom delatnou
tokom reavanja nekog problema

Oslanjajui se na teoriju Vigotskog, istraivai su

zakljuili da metakognicija nastaje prelaskom sa
spoljanje na unutranju regulaciju putem socijalne
interakcije u ZNR
 ...metakognicija
Obuhvata:
Znanje o tome kako mislimo, svest o sopstvenom
(ili uopte, ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o
njegovim karakteristikama, moima i ogranienjima
Subjektivne doivljaje (metakogntivna iskustva)
npr. utisak greke, oseaj da nam je neto na vrh jezika
itd.
Strategije praenja i upravljanja sopstvenom
kognicijom i ponaanjem (metakognitivne odluke o
tome na ta treba paziti, u kom pravcu traiti reenje,
kako proveriti ili dokazati ...)
 Kritike teorije Vigotskog

Zapostavljanje znaaja biolokog razvoja (nisu se

menjala samo orua, ve i mozak rast prefrontalnog
renja)
Skup vrhovnih postavki ove teorije porie mogunost
samoorganizacionog ili autoregulacionog svojstva
razvoja.
Alomorfnost iskljuuje mogunost da kulturna novina
proistekne iz pojedinca i njegove individualne
aktivnosti.
 Implikacije za nastavu
Podelite se u grupe i izvucite implikacije za
nastavu na osnovu svega to ste do sada uli i
proitali o Vigotskom
Stavite zakljuke do kojih ste zajedno doli u
portfolio!
 Implikacije za nastavu
Nastava treba da obezbedi integraciju razvoja naunih i
spontanih pojmova
Nastavnik treba da uvaava predznanja, uverenja, razumevanja sa
kojim deca dolaze na as, ma kako ta znanja i uverenja bila
drugaija od naune istine
Treba da stvara situacije aktivnog uenja u kojima e se lino
uverenje uenika suoiti s naunim
Nastavnik treba da upozna kulturno poreklo uenika
U nastavi bi trebalo koristiti interaktivne metode rada
Dijalog, razmena, a ne isporuka znanja; diskusije, postavljanje
dobrih pitanja, uvoenje orua koja e podstai miljenje, voenje
asa na smenu
Uionica bi trebalo da ima pokretljive stolove i stolice, kako bi se
olakao grupni rad
 ...implikacije za nastavu
Saradnja s vrnjacima razliitih nivoa sposobnosti/znanja
treba da bude ugraena u samu strukturu kolskog rada
uzajamno poduavanje
Odnos sa nastavnikom saradniki
Nastavnik kao model razmiljenje naglas
Dinamiko procenjivanje ocenjivanje ne samo onoga
to je u ZAR deteta, ve i onog to je u ZNR
Praenje napretka (test-posttest, ocenjivanje portfolija,
ocenjivanje na osnovu diskusija/debata)
Koristiti to vie kulturno-potpornih sredstava
Pisanje eseja, rad na raunaru, korienje kartica za
podseanje , crtanje ema i sl., podsticanje da prave planove
 Jo jedan mali domai
Napiite pored svake od navedenih reenica na ije se stanovite
odnosi P ili V:
U zoni narednog razvoja detetovo izvoenje dolazi pre kompetencije.
Uestvovanje u aktivnosti za koju dete nije spremno sa kompetentnijim
partnerom dovee do nametanja miljenja kompetentnijeg.
Psihiki razvoj se sastoji u kretanju ka sve "pokretljivijoj" ravnotei
Razvoj je autoformativni proces
Ljudska inteligencija biva oposredovana sredstvima koja su rezultat
kulturno-istorijskog razvoja oveka.
Egocentrini (privatni) govor ima vanu ulogu u kognitivnom razvoju,
vodei dete u pravcu samoregulacije.
Ja prvenstveno nisam razvojni psiholog, ve epistemolog koji se koristi
istraivanjima dejeg razvoja kako bi utvrdio prirodu i poreklo logikog i
naunog znanja.
Razvoj je alomorfni proces