Предшколска педагогија

1. Предмет и задаци предшколске педагогије

Преношење научних сазнања и достигнућа у праксу и праћење резултата који се у њој

постижу, чиме се обезбеђује повратна информација за уношење евентуалних корекција а
све у циљу даљег унапређивања теорије и праксе предшколског васпитања

ЗАДАЦИ ПРЕДШКОЛСКЕ ПЕДАГОГИЈЕ: праћење, прикупљање, анализа,

систематизовање, уопштавање и интерпретирање одређених сазнања са педагошког
аспекта и њихово повезивање у квалитативно нове целине

2. Функција предшкослке педагогије

Утврђивање правилности појава у васпитању деце раног узраста, њихово тумачење,

откривање објективних законитости и узрочно-последичних веза и односа који у њима
владају, њихово уопштавање у ставове и класификовање у теоријски систем који
омогућава да се ова научна дисциплина њима даље не бави појединачно, већ њиховим
општим категоријама

3. Конституисање предшкослке педаггоије као посбне научне дисциплине

Чиниоци који утичу на конституисање п.п. као научне дисциплине:

o диференцирање које је извршено у оквиру педагошке науке

o нагли пораст интересовања за децу, њихово сазревање, раст и развој
o интересовање за васпитање и образовање деце раних узраста
o интересовање за проблеме на које наилазе деца раних узраста и потреба њиховог
решавања

Стварање једне теоријске и практичне дисциплине која ће се бавити проблемима

васпитања и образовања деце у предшколским установама узимајући у обзир њихове
развојне специфичности, последица је настојања да се омогући наставак континуитета са
осталим ступњевима васпитања и образовања ( вертикални континуитет) и факторима који
учествују у деловању на дечји развој пре послка у школу ( хоризонатлни континуитет).

4. Предшколска педагогија као начуна дисциплина

Предшколска педагогија је и наставна дисциплина и представља кључну наставну

дисциплину за припрему будућих предшколских педагога и васпитача . Сви који се на
било који начин баве васпитањем деце раних узраста треба да полазе од сазнања до којих
је дошла предшколска педагогија повезавши их у складан систем и то како у процесу
промишљања, тако и у процесу разумевања проблема који проистичу у току њихове
научне анализе

5. Чиниоци развоја личности

o НАСЛЕЂЕ КАО ЧИНИЛАЦ РАЗВОЈА односно наслеђено и стечено у процесу
развоја детета и његовог васпитања и образовања
o СРЕДИНСКИ ЧИНИОЦИ РАЗВОЈА
o АКТИВНОСТ ДЕТЕТА КАО ЧИНИЛАЦ РАЗВОЈА

6. Средински чиниоци развоја

Средински чиниоци имају веома значајну улогу у формирању људске личнсоти. У њих
спада социјлна средина у којој дете расте, начин произоводње и производни односи, као и
друштвени контекст у коме су настали, укњучујући културу, мишљење и системе
вредности, начине васпитања и образовања. Поред друштвене средине битно утиче и
природна средина у којој живи, климатски услови, биљни и животињски свет и начин на
који ступа с њима у додир.

7. Акцелерација или амплификација развоја

Акцелерација је појава убрзања развитка. Запажа се у области физичког, психичког и

посбено умног развоја. На акцелерацију утичу средински фактори.

НЕГАТИВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ АКЦЕЛЕРАЦИЈЕ (критика)

o акцелерација негативно делује на здравље детета

o акцелерација нарушава ток хармоничног развоја детета и
o на рачун делимичних постигнућа наноси се непоправљива штета општем
формирању целовите личности детета

Сваки развојни период кроз који дете пролази има своје карактеристике, односно
разликује се у степену осетљивости према одређеном виду обучавања ...

Амплификација је обогаћивање психолошког развоја детета, чији је циљ достизање

максимално могућег нивоа формираности оних психолошких квалитета и способности
који су специфинчни за дат узраст и који тек почињу да се изграђују на датој развојној
етапи.

За сваку врсту учења постоји оптимално време, тј. “за све процесе васпитања и
образовања суштински је најважније баш то што се налази у стадијуму сазревања и
процеси који још нису сазрели у моменту учења.
8. Објасните карактеристике предшколског периода.

- предшколски период је доба најбруталнијег раста и развоја (развој је најбржи до З

године, али се убрзано одвија све до 6 год.). Квалитативне особености детета
предшколског узраста:

o унутрашња мотивација детета — биолошке неравнотеже (глад, жеђ, сан...),

психолошка неравнотежа (особа измењеног изгледа)
o дете селективно прима утицаје — пријемчиво је за оне који иду у сусрет његовим
потребама
o З. мишљење се мења током развоја — мишљење детета квалитативно се разликује
од мишљења одраслих.

9. Опште законитости психофизичког развоја

o Интермитентност у развојy- указује на то да један облик понашања појављује
једном или два пута, а затим се губи, па се после више дана или недела поново
јавља и опет губи... У том процесу интервали између јављања се све више скраһују
и најзад се потпуно губе, а одређени облик понашања се устаљује.
o Алтернативност у развоју зансива се на опажању да се развој разних функција
наизменично смењује у једном периоду интензивно се развија једна функција, а
друге стагнирају.
o Константност развојног реда- сазнање да деца истог узраста могу бити и бивају
на разним ступњевима психофизичког развоја. Ова законитост је значајна за
упознавање карактеристика детета, јер на њој почива могућност испитивања
помоһу тестова.
o Цефало-каудални правац указује на то да развој тече од главе ка доњим
екстремитетима. Ова законитост делује само у прве две године живота.
o Проксимо-дистални правац развоја- показује да развоj тече од ближег ка
удаљенијем, тј. Од онога што је ближе кичменој мождини ка ономе шта јe од ње
удаљеније. Односи се на моторни и сензорни развој.
o Моторни развој од подједнаке контроле билатералних органа ка бољој
контроли унилатералних органа -кад се дете роди има подједнако развијене обе
половине тела. Са растењем, оно постаје функционално несиметрично, једну своју
страну (обично десну) употреблљава више и та страна тела касније постаје
развијенија и jача.
o Тенденција елиминисања сувишног ангажованьа мишића-при савладавању
неке моторне вептине дете на млађем узрасту ангажујe вeһи део мишића и троши
превише енергије. На старијем узрасту . број покрета се смањује док се на крају не
сведе само на оне неопходне.
10. Значај разумевања општих карактеристика и законитости дечјег развоја.

Да би поступање са дететом било прилагођено његовим могућностима (сразмерни

захтеви)

o да би се пружила подршка дечијем развоју у оптималним периодима, неопходно је

познавати време појаве и редослед развоја функција
o благовремено припремити дете за промене до којих ће доћи (шта очекујемо на којем
узрасту и сл.)
o али, не смемо заборавити да је свако дете индивидуа за себе и поред употребе
поставлјених стандарда.
o динамика развоја зависи и од способности детета, особина, потенцијала, искуства...

11. Критични период за васпитање и образовање деце.

КРИТИЧНИ ПЕРИОДИ се односи на преломне, тј. Кризне тренутке при преласку из

једног периода у други када долази до измена у типу основних активности којима се дете
бави, затим када долази до измена у односима детета и одраслих или када постоје
несагласности у степену самосталности коме дете тежи и који му је омогућен.

12. Карактеристике предшколског узраста и васпитања

o БИОЛОШКИ ДЕФИЦИТ - Човек је најуспешнија жива врста. За разлику од
животиња код којих су развноји путеви и достигнућа условљени и испрограмирани
наслђем, човекове развојне могућности су знатно шире и великим делом зависе од
утицаја средине и васпитања.
o ПЛАСТИЧНОСТ - Процес биолошког сазревања детета раног узрста је веома
интензиван зато што нервни систем детета и његове психичке фунцкије испољавају
велику пластичност чија се суштина огледа у подложности утицајима средине који су
посебно снажни и остављају трајне последице.
o ЕМОЦИОНАЛНОСТ И РАЊИВОСТ

Емоционалност је једна од најбитнијих карактеристика

o дечја осећања су снажна и обухватају читаво његово биће

o испољавају се неконтролисано у облику афеката
o не трају дуго нестална су и краткотрајна
o јављају се неочекивано, брзо нестају, често е смењују из позитивних у негативне (које
треба избегавати) и обратно
o Рањивост
o последица изазивања негативних емоција и лоше атмосфере (породица, предшколска
установа) и неодговарајућих поступака којима се утиче на развој деце што може
довести до
o -психосоматски поремећају (одбијање хране, грчеви, астма, напади слични падавици
итд)
o -касније последице -поремећаји (разне фобије, осећање инфериорности, одбачености,
агресивно понашање, болесна љубомора, депресивност...)

o ЧУЛНОСТ И ЕГОЦЕНТРИЧНОСТ

Чулност

o дете своје прве контакте са околином доживљава преко чула

o на раном узрасту чула (за близину, додир, укус, мирис, чуло вида, слуха) су посредник
између детета и света који га окружује
o чулни утисци су значајни за процес мишљења (практично-опажајно мишљење,
опажајно-представно мишљење, појмовно или логичко мишљење)

Егоцентричност: склоност детета да о свему суди према себи, неспособност да схвати

туђу тачку гледишта (егоцентрични говор)

13. Монтесори метода.

Развој интелигенције представља кључ за разумевање самог живота

- Развој интелигенције основа људског развоја, на коме се заснивају великим делом сви
остали аспекти развоја. „Непрекидан рад почиње од дететових раних дана збора, преко
његовог практичног рада и бриге о другима и околини. Тако расте у човек који је
супериоран у сваком смислу, не само академски, већ емоционално и духовно.“

14. Дете и периоди осетљивости у педагогији Марије Монтесори.

Дете:

o Деца у себи носе снажну мотивацију за само изграђивање

o У сваком детету постоји план за његово са зревање и тежња за напредовање
 o Дете не наслеђује уобличене моделе понашања која им гарантује успешно
остварење плана
o Урођена креативна осетљивост

Периоди осетљивости:

o дете је толико обузето неком особином или појавом у својој средини да га не привлачи
ништа друго
o “снажан интерес за дуготрајно понављање одређених поступака без видљивог разлога,
све док се (услед понављања) не појави са експлозивном снагом нова функција”
o уколико се овај период пропусти, дете губи специјалну осетљивост и жељу за нечим
(негативне послэдице психички развој и процес сазревања)

15. Значај средине и васпитачице у Монтесори педагогији.

Значај средине: средина подразумева образовне материјале и вежбе помоћу њих, као и
васпитач који их припрема. Средина мора бити „храњљива по дете“ подешена да удовољи
његовим потребама за самоизграђивање и испољавање аспекта који се развијају у његовој
личности

Значај васпитачице:

o Улоге — модел, посматрач/истраживач, „управитељ дечијег сопственог, спонтаног

рада;
o Довести до нивоа научника, не само у „техничком” смислу већ и у „духовном“
смислу.

16. Схватање природе, човека и васпитања Ф. Фребела.

o Циљ васпитања: да доведе човека до сазнања о његовом правом позиу и научи да
га обавља спонтано и сободно.
o Многобројна поређења детета са младом биљком — неопходна је нега време за
развој
o Дете у вртићу треба да расте као биљка у врту.
o Васпитање почиње од најранијег узраста и свестрано је усмерено.
o Васпитање треба да буде усклађено са природним инстиктима детета: за рад, за
сазнање, уметнички, религиозни.

17. Фребелови дарови.

Основна суштина огледа се у разумевању кроз анализу

- Дидактички материјал (дарови):

1. ЛОПТА

Лопте треба да буду мале, меке, исплетене од длаке, обојене у дугине боје. Мајка показује
детету различите лопте, учећи га тако да разликује боје. Љуљајући лопте на врпци у
различитим правцима и изговарајући при том речи ”напред-назад, ”горе-доле”, ”десно-
лево“ она код њега развија представе о простору. Показујући лоптицу на длану и
скривајући је у шаци (уз изговарање речи: ”ту је лоптица нема лоптице“), она упознаје
дете са афирмацијом и негацијом.

2.МАЛА ДРВЕНА ЛОПТА, КОЦКА И ВАЉАК

Уз њихову помоћ дете се. упознаје са разтичитим одликама предмета. Коцка због свог
облика и стабилности представља супротност лопти. Лопта је симбол кретања, а коцка
симбол непокретности. Ваљак има особине и лопте и коцке: стабилан је када се постави на
основу, а покретљив када се обори.

3.КОЦКА ПОДЕЉЕНА НА ОСАМ ДЕЛОВА

Помоћу ове коцке дете треба да стекне представу о целини и деловима од којих се она
састоји, да развија своје стваралаштво градећи коцкице и различито их комбинујући.

4. КОЦКА ПОДЕЉЕНА НА ОСАМ ПЛОЧИЦА

Са овим даром се повећавају могућности за грађење и разне комбинације, нарочито са

елементима претходних дарова.

5.КОЦКА ПОДЕЉЕНА НА ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ МАЛИХ

КОЦКИЦА

У овом дару је девет коцкица расечено на још манлих делова.

6.КОЦКА РАСЕЧЕНА НА ДВАДЕСЕТ И СЕДАМ КОЦКИЦА

У овом дару су многе коцкице расечене дијагонално.

18. Значај и допринос Фребела развоју предтжолске педагогије.

o Скренуо пажњу напотенцијале и значај васпитања у раном детињству
o Свој систем разрадио целовито, методички осмишљено
o Развој и енергично пропагирање идеје дечијих вртова
o Истицање значаја предшколског васпитања и брига за педагошко просвећивање мајки
19. Регио курикулум

Регио курикулум се бави се промишљањем не само исхода, него и процеса васпитања и

образовања. Овај курикулум није унапред задан, него васпитачи постављају опште
хипотезе о могућем смеру активности и пројеката, па се често назива и развојни
курикулум. У складу са тим, планирање учења у предшколској установи није ни
потребно ни могуће, него се више ради о дизајнирању окружења које погодује учењу и
пројекцији могућих смерова учења.

20. Дете и основна права дете у реггио концепцији

Дете је у овој концепцији виђено као

o Сналажљиво, компетентно, снажно биће

o Богато потенцијалима, истраживачки оријентисано, природно заинтересовано за

ступање у интеракције са средином

o Особа која има потребе и права

Три основна права детета која се морају уважавати у вртићу

1. Право детета на разумевање и развијање својих потенцијала

2. Право на поверење у одрасле и од одраслих

3. Право на подршку одраслих која ће му омогућити развој сопствених стратегија

мишљења и деловања, а не само преношења знања и увежбавање вештина

21. Окружење. Средина у установи као темељна компонента Реггио концепције

Окружење се назива и трећим васпитачем, чиме се додатно наглашава колико је значајна

његова улога.

И простор у коме се одвија васпитање у Reggio вртићима изражава њихова основна

начела: простор треба да омoгући слободну комуникацију, задовољно и радосно живљење
и учење. Све је повезано – постоји средишњи трг за заједничке шетње, састанке, обиласке,
за дружење деце, дружење деце и одраслих из којег се улази у дечије дневне собе,
канцеларије, кухињу и остале просторије. Све просторије су повезане што говори о
квалитету међусобних односа.

Простор је трансформисан изградњом клизних врата, паравана, покретног намештаја...

Зидови, унутрашњи и спољшњи, најчешће су од стакла, како би се истакла повезаност.

Свака дневна соба има три простора: за групне активности, за осамљивање, атеље
 22. Васпитач у Reggio концепцији

Васпитач треба да упозна лични ритам и специфичне карактеристике сваког детета, исти
васпитач је са децом од њихове З. до 6. године. То је:

o особа која подстиче децу на размишљање и на решавање проблема

o брине о деци, обезбеђује им стални осећај припадања

o посредник који охрабрује децу да воде властите расправе и решавају самостално

своје спорове

o „подсетник“ групе, који документује активности деце, дискусије...

o особа која и сама непрестано учи и истражује, која дели своја опажања и
рефлексије са колегама...

23. Рад на пројекту

Рад на пројекту није могуће унапред планирати, структуриати, није унапред одређена
дужина трајања, не зна се којим ће се смером развити.

Основни критеријум избора и смера развоја је интересовање деце, па се највећа пажња

придаје испробавању различитих начина како би се интерес могао препознати, пратити,
развити, обогаћивати... Ови интереси односе се и на оне који се јављају у току рада на
пројекту, развоја активности, а не само на почетна интересовања. Пројекат почиње
вербалним и графичким објашњењима. Деци треба дати доста времена да постављају
питања и дођу до могућих решења модела пројекта, које треба уважити и расправити, са
децом и колегама. Васпитач деци не нуди брза решења, него их провоцира да постављају
све сложеније хипотезе, изазива ситуације за учење и помаже деци да сама открију
проблем.
24. Карактеристике Валдорф школе и улога васпитача/учитеља

Карактерситике школе:

o Холистичко васпитање (интелектуално, физичко, емоционално и духовно)

o Васпитно-образовна установа треба да буде подтицајна средина за развој, деца ту
треба да буду заштићена од штетних утицаја ширег друштва

Улога васпитача/учитеља:

o “Диригент који надгледа оркестар”

o План и програм је оквиран
o Васпитач треба да има развијену креативност, самосталност, пожртвованост и
одговорност
25. Периодизација узраста и активности у Валдорг педагогији.

Периодизација узраста на 7 година

o 0-7 година: период најинтензивнијег раста и развоја — ослањати се на урођене

инстинкте деце, њихову природну логику, тежњу да имитирају; дете свет доживљава
кроз активности и чула; најважнији је ПРИМЕР ОДРАСЛИХ; Деца уче их непосредног
искуства; Што мање теорије на раном узрасту, а што више учења кроз активност;
ИГРА - деци даје снагу и радост, игра се развија у слободи и без присиле; Учење се
остварује путем игре; Добро образовање треба да омогући деци да израсту у слободне
и одговорне људе који су спремни да преузму своје место у друштву;
o Активности: певање, сликање, кување, слушање прича, шетње у природи, рад у врту,
деца користе дрвене коцке да граде куће; Деца су ангажована и на тај начин развијају
концентрацију и мотивацију; Успоствљање ритма између живахне и опуштајућe игре.