doc.

dr Ruenka imonji- ernak

cernak@stcable.rs
1. PREDAVANJA IZ RAZVOJNE PSIHOLOGIJE
2. ISPITNA PITANJA
3. PREDISPITNE OBAVEZE I ISPIT
4. SEMINARSKI RAD

Razvojna psihologija
Psihologija je nauka koja izuava psihiki ivot.
Razvojna psihologija je jedna od glavnih teorijskih

ogranaka psihologije. Izuava razvoj psihikog

ivota.
Pojam razvoja uvek oznaava promene vezane za
protok vremena. U RP vreme se obino obeleava
kao uzrast. Moemo zato rei da RP prouava
promene psihikog ivota ili promene ponaanja
vezane za uzrast, s obzirom na to da se psihiki ivot
izuava kroz njegove manifestacije u ponaanju.

Razvojna psihologija
Psihologija je nauka koja izuava psihiki ivot.
Razvojna psihologija je jedna od glavnih teorijskih

ogranaka psihologije. Izuava razvoj psihikog ivota.

Pojam razvoja uvek oznaava promene vezane za
protok vremena. U RP vreme se obino obeleava kao
uzrast. Moemo zato rei da RP prouava promene
psihikog ivota ili promene ponaanja vezane
za uzrast, s obzirom na to da se psihiki ivot
izuava kroz njegove manifestacije u
ponaanju.

Razvojne i nerazvojne promene

Da li je svaka promena ponaanja razvoj?
Kriterijumi za razlikovanje razvojnih i nerazvojnih

promena:
1. Relativna trajnost
2. Razlike izmeu kvalitativnih i kvantitativnih promena
3. Progresivne i regresivne promene
.Razvoj obuhvata relativno trajne, kvantitativne i
kvalitativne promene koje po smeru mogu biti
pozitivne i negativne (progresivne i regresivne) osim
kada su u pitanju patoloke negativne promene.

Promene
Odreivanje razvojne promene kao relativno trajne je

opteprihvaeno. Promene psihikog ivota i ponaanja mogu biti

i privremene (napr. pod uslovima stresa). To nisu razvojne
promene.
Kvantitativne: prosto poveavanje ovekovih sposobnosti i
kapaciteta, mogu se nazvati rastom. Napr. sa protokom vremena
dete zna vie rei, moe da rei vie zadataka na testu
inteligencije...
Kvalitativne: podrazumevaju transformaciju, reorganizaciju,
drugaiji nain funkcionisanja ovekovih sposobnosti.
Razliit smer povezanosti promena u ponaanju i protoka
vremena. Porast- progresivne promene, opadanje- regresivne
promene.

Zakonitosti ili tendencije

Jedan od ciljeva razvojne psihologije je pronalaenje

optih zakonitosti razvoja.

Nisu zakoni kao u nekim drugim naukama, ve pre
opte tendencije u razvoju.
Tiu se prevashodno senzornog i motornog razvoja.
Posledica su maturacije: sazrevanja, uglavnom su
nezavisne od kulturolokih uticaja i uticaja uenja.

Zakonitosti ili tendencije

1. Intermitentnost u razvoju.
2. Alternativnost u razvoju.
3. Konstantnost razvojnog reda.
4. Cefalo- kaudalni pravac razvoja.
5. Proksimo- distalni pravac razvoja.
6. Motorni razvoj tee od podjednake kontrole bilateralnih

organa ka boljoj kontroli unilateralnih organa.

7. Tendencija eliminisanja suvinog angaovanja miia.
8. Razvoj tee od optih pokreta ka diferenciranim
pokretima.

Zakonitosti ili tendencije

Intermitentnost: Jedan oblik ponaanja ne postaje stalan otkako se

pojavi prvi put. Javi se vie puta, pa se gubi na vie dana ili nedelja, pa
se javi ponovo, opet gubi i taj ciklus se ponavlja nekoliko puta.
Intervali izmeu javljanja se sve vie skrauju i najzad gube i tako taj
oblik ponaanja postaje stalan.
Alternativnost: Tendencija da se intenzivniji razvoj raznih funkcija
naizmenino smenjuje.
U jednom periodu se intenzivno razvija jedna funkcija, druge
stagniraju. Kada se prva usavri, onda se intenzivnije razvijaju druge.
Konstantnost: Razvoj se odvija u stupnjevima i to odreenim
konstantnim redom. Svaki stepen predstavlja nivo zrelosti. Deca istog
uzrasta mogu biti na razliitim nivoima zrelosti neke funkcije, ali u
razvojnom redu koji su prola ili e proi nema razlike.

Zakonitosti ili tendencije

Cefalo- kaudalni pravac: tendencija u razvoju prema kojoj

razvoj tee od glave ka repu. To je kod oveka razvoj od glave ka

donjim ekstramitetima. Vrh stopala je kod ljudi zavrna taka
razvoja.
Proksimo- distalni pravac: razvoj ide od blieg, ka
udaljenom. Od onoga ta je blie kimenoj modini ka onome to
je od nje udaljenije.
Podjednaka kontrola bilateralnih ka boljoj kontroli

unitateralnih organa: vai za motorni razvoj. Kada se rodi dete

je uglavnom simetrino, u anatomskom, fiziolokom i

funkcionalnom smislu, podjednako razvijene obe polovine tela,
njima se podjednako dobro slui. U toku razvoja postaje
funkcionalno asimetrino.

Zakonitosti ili tendencije

Tendencija eliminisanja suvinog angaovanja

miia: u motornom razvoju pri savlaivanju neke

motorne vetine, dete na mlaem uzrastu angauje

daleko vei broj miia nego to je potrebno za
vrenje te radnje. Troi previe energije. Kada se
vetina savlada, broj angaovanih miia se svede
samo na one potrebne.

Teorijski i praktini zadaci razvojne psihologije

1. Opis razvoja psihikog ivota.
2. Izuavanje razvojnih procesa: vreme javljanja, tendencije

razvoja, nain menjanja, preobraavanja, nestajanja.

3. Ispitivanje uslova razvoja: uticaj biolokih i sredinskih faktora.
4. Objanjavanje psihikog razvoja: otkrivanje uzronih veza
izmeu razvoja, razvojnih promena i procesa.
5. Utvrivanje zakonitosti psihikog razvoja: pravilnosti,
tendencije, povezanost izmeu fizikog i psihikog razvoja.
6. Predvianje razvojnog toka i ponaanja u povoljnim ili
nepovoljnim uslovima.
7. Usmeravanje razvoja: stvaranje povoljnih a ublaavanje ili
otklanjanje nepovoljnih uticaja.

Linije razvoja psihikih funkcija

Filogeneza: razvoj psihikog ivota u toku evolucije.
Ontogeneza: individualni psihiki razvoj pojedinca

od zaea do smrti.
Mikrogeneza: razvoj pojedinih psihikih procesa,
pojava, stanja.
Drutveno- istorijski aspekt: razvoj psihikog ivota
u razliitim kulturno- istorijskim periodima.

Varijable u RP istraivanju
U razvojno- psiholokim istraivanjima uzrast je uvek

osnovna, ili jedna od osnovnih nezavisnih varijabli a

ponaanje iji nas razvoj interesuje je zavisna varijabla.
Stoga, ponaanje je funkcija uzrasta i to moemo
prikazati formulom P= f(U).
Nezavisnom varijablom u RP nije mogue direktno
manipulisati, ne moe se menjati uzrast ispitanika za potrebe
empirijskog istraivanja. To treba imati na umu i kada
donosimo zakljuke na osnovu razvojno- psiholokih
istraivanja: uzrast nije uzrok promena u ponaanju, ve razlike
u ponaanju osoba razliitog uzrasta su posledica faktora koje
uzrast implicira: sazrevanje, sredinski uticaji, uenje, iskustvo)

Dva nacrta istraivanja u RP

1. longitudinalani: pratimo promene ponaanja tokom vremena na

istim subjektima, ponavljamo merenje zavisne varijable tokom

vremena. Tehnike koje koristimo mogu biti:
posmatranje
eksperiment
Longitudinalno istraivanje moe da predstavlja jednu od najboljih
metoda, treba paziti na prerano uoptavanje. Nepogodnost je
zahtevnost vremena.
Nedostatci: vremenska zahtevnost
2. transferzalni: o razvojnim promenama zakljuujemo indirektno
uporeivanje psihikog stanja razliitih grupa pojedinaca razliitog
uzrasta. Na ovaj nain dolazimo do podataka u relativno kratkom
vremenskom periodu i tako izvodimo odredjene norme ponaanja
Nepogodnost: oteana kontrola kulturnih uticaja i potovanje
individualnosti pojedinca.

Periodizacija (jedna od moguih)

Periodizacija

Periodizacija

etiri razvojne teorije

Teorija kognitivnog (saznajnog) razvoja ana
Pijaea (objanjavanje dejeg miljenja i drugih
saznajnih funkcija.
2. Teorije uenja
3. Psihoanalitika teorija
4. Etologija
1.

1. Teorija ana Pijaea (teorija organske svetiljke)

Najbogatiji i najiscrpniji prikaz kognitivnog razvoja.
Njegovo shvatanje deteta: dete je aktivno bie, bie

koje aktivno konstruie svoju spoznaju sveta.

Zato se i njegova teorija naziva konstruktivistika.
Osnovna jedinica prouavanja je organizam u
spoljanjoj sredini.
Kognitivne sposobnosti tj. inteligencija kao
najznaajnija od njih, razvijaju se sa ciljem da se
jedinka prilagodi uslovima spoljanje sredine.
FUNKCIJA INTELIGENCIJE JE ADAPTACIJA.

Asimilacija i akomodacija, ema

Dva komplementarna i neodvojiva procesa od kojih se

sastoji adaptacija.
ASIMILACIJA: tenja organizma da svoju okolinu
prilagodi sebi.
AKOMODACIJA: tenja organizma da menja svoje
strukture u skladu sa spoljanjim zahtevima.
EMA: odreeni okvir, pristup nekom objektu iz
spoljanjeg sveta. Primer: dete u odreenom uzrastu
svaki predmet koji uhvati trese.
Tokom razvoja se postie sve sloenija i savrenija
ravnotea izmeu procesa asimilacije i akomodacije.

4 stadijuma
Senzomotorna inteligencija, prve dve godine, est
podfaza.
2. Predoperacionalni stadijum, do este, sedme
godine.
3. Stadijum konkretnih operacija, do 11. godine.
4. Stadijum formalnih operacija, od 11. nadalje.
1.

1. Senzomotorna inteligencija
Predstavlja pripremu za kasniji razvoj inteligencije, ali ima i obeleja

intelektualnog ponaanja.
Praktina inteligencija, barata neposredno datim opaajima i
dostignutom sposobnou koordinacije pokreta.
Onim to se nalazi u repertoaru ponaanja deteta.
Ve i kod beba aktivnost nije sasvim neusmerena kako se ini na prvi
pogled, postoje neki obrasci ponaanja koji se dosledno ponavljaju u
problemskoj situaciji.
Problemska situacija za bebu od 6 meseci je kako da ponovo uje zvuk
zveke.
Najvei prediktivni znaaj za kasnije intelektualno postignue imalo je
jedno neintelektualno postignue kod beba a to je detetova spremnost da
prihvati situaciju ispitivanja i da u njoj uestvuje, a ne kvalitet odgovora
koji daje.

2. Predoperacionalni stadijum
Pojava verbalne reprezentacije.
Znaaj:
Mogunost verbalne razmene sa okolinom, dete je

dodatno podlono uticajima okoline a ponaanje je sve

kontrolisanije.
Govor poprima svoje unutranje oblike, razvija se u
miljenje kao interiorizovan govor.
Dolazi do interiorizacije akcije, koja je ranije bila isto
opaajna i motorna. Sada postaje unutranja to
omoguava da se misli pre nego to se dela, da se prave
ogledi u mentalnoj ravni a ne samo u postupcima.

Specifinosti deijeg shvatanja sveta

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Realizam
Animizam
Artificijelizam
Finalizam
Magizam
Fenomenizam

1. realizam
Svojstvo deijeg miljenja da stavrima subjektivnim

po prirodi daje objektivne karakteristike.

Date veruje da se misli nalaze opredmeene izvan
glave, pa ih svi mogu videti, snovi su pored ili ispod
kreveta, ali su kao neke sliice koje se mogu
posmatrati sa strane.
Nominalni realizam: imena stvari su prirodno
obeleje te stvari. Ako dete pitamo da li bi se pas
mogao zvati makom a maka psom, to odluno
negiraju.

2. animizam
Skolonost suprotna prvoj.
Neivim stvarima se pridaju subjektivne osobine.
Primer: svaka pokretna stvar moe biti iva, oblak,

vetar, avion...
To su stvari koje vre neku aktivnost, kreu se ka
ciljevima koji su im postavljeni i ti ciljevi su na neki
nain korisni za oveka.

3. artificijelizam
Predstavlja skolonost da se ceo svet doivi kao

rezultat ljudske aktivnosti, plana i namere.

Primer: planine su kamenii koji su posaeni i
narasli, nebo su napravili ljudi, rena korita su
iskopana.
Neki podaci sugeriu da je ova sklonost razvijenija
kod gradske dece. Zato?

4. finalizam
Izraava uverenje da u prirodi ne postoji sluaj, da u

svemu postoji neki unaprad odreeni plan koji je

primeren ljudskim potrebama.
Primer: mali planinski vrh postoji za kratke etnje i
malu decu, veliki za odrasle i duge etnje.

5. magizam
Uverenje da dete moe svojim sopstvenim

aktivnostima uticati na tok pojava.

Primer: kretanje sunca dovodi u vezu sa svojim
tranjem, sunce ide za mnom.

6. fenomenizam
Dve pojave koje se odvijaju u isto vreme dovodi u

uzrono- posledinu ezu.

Primer: treperenje lia je uzrok pojavi vetra.
Jasno se iz svih ovih specifinosti uoava tendencija da se
stavri objanjavaju tako, to se polazi od sopstvenog
iskustva i aktivnosti.
Dete svet doivljava na nain kako samo funkcionie u
svetu.
Kretanje je usmereno ka cilju, sila je aktivna kao to i
detetova miina snaga, prirodni zakoni postoje kao izraz
poslunosti...

3. Stadijum konkretnih operacija

Pojava logikog miljenja, manifestuje sa kao sposobnost za

izvoenje konkretnih operacija, nasuprot intuitivnom

miljenju u prethodnoj fazi.
Operacije su konkretne u smislu da se direktno odnose na
objekte a ne na verbalne iskaze i hipoteze, to se javlja kasnije.
Operacijama nazivamo interiorizovane radnje, i reverzibilne
radnje koje su povezane u celovite sisteme (strukture).
Otkrie invarijantnosti uprkos transformaciji se naziva
konzervacija. eer rastopljen u vodi ne nestaje, iako je
promenio oblik.
Konzervacija je osnovno obeleje ovog stadijuma i pokazatelj
su prelaska iz prethodnog stadijuma.

4. Stadijum formalnih operacija

Finalni stadijum u razvoju inteligencije.
Poinju da se razvijaju u 11, 12 godini a stabilizuju se u

miljenju oko 14, 15 godine.

Pijae ih smatra manifestacijom promena u mozgu, nastalih
sazrevanjem modanih struktura.
Ali smatra da se one postepeno javljaju u sistemu razmene
izmeu pojedinca i fizike sredine i meu samim pojedincima.
Miljenje adolescenata postaje apstraktno, ono operie
verbalnim iskazima, uspostavlja sloene odnose meu njima i
kombinuje ih na sistematian nain, dolazei do svih moguih
kombinacija.

Glavne karakteristike
1.
2.
3.
4.
5.

Razdvajanje realnog i mogueg

Hipotetiko- deduktivno miljenje
Odvajanje forme od sadraja
Propoziciono miljenje
Kombinatorika

1. a. Kognitivno- razvojni pristup Lava Vigotskog

Pored Pijaea, glavni teoretiar kognitivnog razvoja.
Osnovna razlika: Vigotski naglaava socijalne i

kulturne uticaje na razvoj, dok su Pijaeu zamerali

to ih zanemaruje.
Pijae ima u vidu iskljuivo detetove vlastite i
samostalne napore, bez uticaja i pomoi drugih
(teorija organske svetiljke).
Vigotski istie socijalnu dimenziju aktivnosti deteta.
Razvoj vidi kao kulturno- istorijski a ne samo kao
bioloki proces.

Kontekst kulture
Svako ljudsko dete razvija se u kontekstu kulture.
Doprinos kulture intelektualnom razvoju:

Od kulture deca dobijaju najvei deo sadraja svog miljenjaznanje.

2. Od kulture deca usvajaju procese ili naine svog miljenja.
. Kulturni uticaji se mogu prenositi na vie naina, posebnu ulogu
ima govor.
.Osnovna karakteristika ljudske inteligencije je obuljivost.
.Shvaena je kao sposobnost da se ui u saradnji.
.Inteligencija se odreuje kao kapacitet za uenje kroz instrukciju.
.Sam opstanak kulture, kontinuitet kulture zahteva da nezreo ui a
zreo obuava, zahteva edukativni odnos.
1.

2. Teorije uenja (teorija mehanikog ogledala)

Teorije uenja u razvojnoj psihologiji proizilaze iz teorijske

orijentacije u psihologiji koja se naziva bihejviorizam.

Teorije uenja ne treba izjednaavati sa shvatanjima o
uspenom kolskom uenju, jer se u psihologiji uenje shvata
mnogo ire.
Prema ovim teorijama pretpostavlja se da se mnogi oblici
ponaanja stiu a da je mehanizam tog sticanja uenje.
Iako se ovek raa sa odreenim potencijalima za razvoj,
pravac tog razvoja je dominantno odreen ovekovim
iskustvom.
Primer: deca u izolaciji nisu savladala govor, iako imaju
uroenu predispoziciju za govor.

Najtipiniji oblici uenja u psihologiji

Klasino uslovljavanje
2. Instrumentalno uslovljavanje
3. Uenje po modelu
4. Uenje uvianjem
1.

Uenje po modelu
U ovom obliku uenja posmatra se model koji pokazuje odreena

ponaanja i iz posledica ponaanja modela ui se ponaanje koje

je bilo predmet posmatranja.
Omoguava de ne ponavljamo iste greke kao model.
Kod usvajanja ideja, stavova, vrednosti... iri oblici ponaanja.
Posebno je prouavan uticaj posmatranog modela na ponaanje
dece.
Ako je model svojim ponaanjem ostvario neki privlaan cilj, na
one koji su to ponaanje posmatrali delovae u pravcu usvajanja
prikazanog ponaanja.
Ne nagraivati ponaanje koje elimo da eliminiemo.
Crtani filmovi, kompjuterske igrice...

Uenje uvianjem
Oblik uenja u kome je kljuno misaono reavanje

problema.
Za ljude je tipino misaono reavanje problema, kao i za
neke vrste filogenetski najblie oveku.
ivotinje preteno reavaju problem aktivnou.
Tipian oblik uenja za ljude i to prvenstveno
zahvaljujui govoru.
Povezanost govora i uenja uvienjem znai da ovaj
oblik uenja nije tipian za najraniji razvoj deteta, kada
deca, slino ivotinjama, reavaju probleme aktivnou.

3. Psihoanalitika teorija
Elementi linosti. Po roenju ponaanjem upravljaju nagoni

koji ine deo linosti nazvan id (ono).

Tokom prvih nekoliko godina pojavljuje se ego (ja), deo linosti
ija je funkcija da nae bezbedne i prikladne naine da se osnovni
nagoni izraze, zadovolje.
Razvoj ega podrazumeva nastajanje sposobnosti za odlaganje
zadovoljenja impulsa, da bi se udovoljilo zahtevima koje
postavljaju najpre roditelji a kasnije i drutvo.
Tokom kasnog predkolskog uzrasta razvija se trei deo linosti
superego (savest). Tada roditeljska pravila i vrednosti postaju deo
linosti deteta i dete osea da je krivo ako se ponaa
neprihvatljivo. Pokuava da bude dobro i kada odrasli nije u
blizini.

Individualni razvoj linosti

Vaspitanje nas ograniava u neposrednom zadovoljenju nagona, tako

nastaje zrela linost.

Ni zrela linost nije liena nagona ali je nauila da ih zadovolji na
odgovarajuem mestu, u odgovarajue vreme i na odgovarajui nain.
Objasniti razlike u socijalnom i emocionalnom ivotu.
Pet stadijuma u razvoju linosti, u svakom stadijumu jedan deo tela
predstavlja centar interesovanja i aktivnosti detata, stimulacija tog dela
priinjava detetu zadovoljstvo, koje je u sutini seksualno zadovoljstvo.
Sva deca prolaze kroz sve stadijume.
Odrasla linost je rezultat stepena do koga je zadovoljenje nagona
omogueno ili sputano na svakom stadijumu.
Fiksacija: zadravanje u zadovoljavanju seksualnog nagona na nain
karakteristian za raniji stadijum, jer je postignut neadekvatan stepen
zadovoljenje nagona kada se dete nalazilo u tom stadijumu.

Faze psihoseksualnog sazrevanja

Oralna faza
2. Analna faza
3. Falusna faza
4. Faza latencije
5. Genitalna faza razvoja
.Stanovite da su rane emocionalne veze od sutinske
vanosti za ljudski razvoj.
.Verovanje da konflikti, iako potisnuti u nesvesno i dalje
utiu na ponaanje.
.Isti dogaaji mogu imati razliito znaenje za razliite
osobe, zavisno od njihovih razvojnih istorija.
1.

Faze psihoseksualnog sazrevanja

1. Oralna faza: traje tokom prve godine ivota.
Veina detetovih aktivnosti i zadovoljstva se odvijaju preko usta:

dojenje (hrana i kontakt), ispitivanje okoline (stavljanje predmeta u

usta), cucla ili palac (sredstvo za umirenje).
Osnovna aktivnost deteta u tom periodu se svodi na hranjenje i
spavanje.
Spokojno i samopouzdano dete ako je odgovarajua nega.
2. Analna faza: sazrevanje miinog i kotanog sistema, samostalno se
kree, dohvata predmete, odbacuje ono to ne eli.
Pojavljuje se volja.
U 2, 3 godini se dete nalazi u analnoj fazi razvoja.
Osnovna preokupacija u podizanju deteta na tom uzrastu je
navikavanje na istou i kontrola sfinktera.

3. Falusna faza
Prema upadljivoj karakteristici: interesovanje za polne

razlike, pitanja u vezi sa nainom dolaska na svet.

Poinje u 3, 4 godini.
Edipov kompleks: rivalstvo prema roditelju istog pola.
U nemogunosti da istisne roditelja koji je istog pola u
razvoju dece se dogaa odbranbeni, razvojno koristan
manevar: identifikacija sa roditeljem istog pola kao
naina da se zadobiju line karakteristike koje roditelj
razlilitog pola ceni i voli.

4. Faza latencije
Posle pete godine.
Relativno mirovanje nagonskog ivota.
U osnovi je linost formirana, naueni su osnovni

zahtevi porodice i kulture, nagoni su u dobroj meri

kontrolisani, savest koja poinje da funkcionie radi
to automatski.
Dete sada ima vreme i energiju za druge aktivnosti:
kolsko uenje.
Iskonske potrebe ne prestaju da postoje, ali se
zadovoljavaju na indirektan i zaobilazni nain.

5. Genitalna faza
Pubertet, fiziko sazrevanje, nagonske potrebe se razbuktavaju

ponovo, ali na novom nivou.

Ako su ranije faze prole na zadovoljavajui nain, ako je dete
uspelo da izgradi linost koja zna da zadovolji potrebe na
socijalno doputene naine (zadovoljiti, ne odrei se), onda e
i ova faza proi bez veih problema.
Prve prave ljubavi, vanost drutva vrnjaka, kritinost prema
roditeljima, bunt prema autoritetima svih vrsta, pojaana
osetljivost za nepravdu, vanost fizikog izgleda.
Izlaskom iz ove faze se potie zrelost a to je znak da je osoba
sposobna za ljubav i rad.
ire shvatanje termina ljubav i rad.

4. Etologija
U velikoj meri se oslanja na teoriju evolucije.
Prema etolozima svako ponaanje moe biti odreeno

neposrednim i evolucionim uzrocima.

Neposredni uzroci: karakteristike sredine u kojoj se jedinka
nalazi, njeno nedavno iskustvo ili stanje u kom se nalazi.
Evolucioni uzroci: manje jasni, tee opaljivi, za njih se
pretpostavlja da najvie doprinose produenju vrste i
opstanku jedinke.
Uroene podsticaje za ponaanje karakterie:
univerzalnost, nenauenost, stereotipnost i specifina
podraljivost.

Nativisti i empiristi
Da li je ovek proizvod gena ili proizvod uticaja

sredine?
Nativisti: sudbina jedinke je u potpunosti odreena
genetskom strukturom jedinke.
Empiristi (enviromentalisti): ovekovo
funkcionisanje je u potpunosti odreeno njegovim
individualnim iskustvom.
Istina je, kao i obino, negde u sredini.
Pravilno postavljeno pitanje: koji je faktor
dominantan, presudan.

Lana i prava dilema

Ni okolina ne moe nita bez naslea, ni naslee bez

sredine.
Nikakvi podsticajni uslovi ne mogu razviti ono to
genetski nije dato.
Bez obzira na genetski potencijal moraju postojati barem
minimalni sredinski uslovi za razvoj.
Primer: iako je oveku data uroena sposobnost govora,
nee se razviti ukoliko nema nikoga u detetovoj okolini ko
govori, da bi podsticao razvoj govora.
Prava dilema je koliki je doprinos sredine a koliki
naslea, a ne da li moe jedno bez drugoga.

Kriterijumi razlikovanja uroenog i steenog

Tri kriterijuma:

Rano javljanje nekog ponaanja

2. Univerzalnost
3. Redosled u javljanju
.Ni jedan od kriterijuma nije presuujui, ali nam svi
kriterijumi zajedno daju smernice kako zakljuivati.
.Daju smernice o tome da li je verovatnija mogunost
da je neko ponaanje rezultat uroenog ili steenog,
nauenog.
1.

Teorija celoivotnog ciklusa E. Eriksona

Stadijumi predstavljaju nepromenljivi sled faza u razvoju.
Nova razvojna faza se javlja i pre nego to se sledea

stabilizovala.
Prelaz iz jedne uspostavljene ravnotee u drugu Erikson naziva
krizom.
Razvoj se odvija preko kriza, kriza je ansa za razvoj, ali
istovremeno i rizik.
Svaka faza sadri u sebi specifian rizik, svojevrsno iskuenje
koje se razlikuje od faze da faze.
Zadovoljavajuim prevazilaenjem rizika raa se savrenija
struktura, efikasnije korienje novih, ali i starih sposobnosti i
vetina.

Osam stadijuma
1. Faza sticanja poverenja
2. Faza sticanja autonomije
3. Faza sticanja inicijative
4. Faza usvajanja odgovornosti
5. Faza formiranja identiteta
6. Faza intimnosti
7. Faza reprodukcije
8. Faza integriteta

1. Sticanje poverenja nasuprot iskustvu nepoverenja

Tokom prve godine ivota.
Dete koje je adekvatno zadovoljilo svoje potrebe deluje

spokojno i ivi u uverenju da je okrueno negom i brigom koja

mu je dostupna uvek kada mu je potrebna.
Okolina ume da prepozna detetove potrebe i zadovoljava ih na
adekvatan nain.
Pozitivno iskustvo donosi osnovno poverenje, koje se
manifestuje kroz miran san, dobar apetit i opte oseanje
oputenosti.
Postojanost i kontinuitet nege razvija kod deteta oseanje da
se moe osloniti na svoju okolinu, moe da joj veruje, to vodi
ka oseanju samopouzdanja i vere u sebe.

2. Razvoj autonomije nasuprot razvoju stida i sumnje

Druga i trea godina ivota.
Dete ui ta se od njega oekuje, koje su njegove obaveze, koje

privilegije i kakva ogranienja postoje u izvrenju obaveza i

uivanja u privilegijama.
Dete je sve nezavisnije u svom kretanju od odraslih, pokazuje
inicijativu.
Sa jedne strane se trai prihvatanje autoriteta i kontrole od strane
drugih a sa druge uspostavljanje odreenih oblika samokontrole.
Sbosobnost samonadzora kod deteta stvara oseanje ponosa,
nasuprot stidu koji je posledica ponavljanih pokuaja da se dete
obuzda od strane okoline i potrebe da se primene drastine
metode u kontroli detetovog ponaanja.

3. Razvoj inicijative naspram razvoja krivice

Oko 4, 5 godine.
Dete je usmereno i ambiciozno u svojim

aktivnostima, brzo i lako ui i nastoji da realizuje

svoje planove.
Glavna detetova aktivnost je igra, u njoj ono
projektuje budunost, demonstrira svoje
razumevanje uloge roditalja, pokazuje svrhovito
planiranje.

4. Usvajanje odgovornosti nasuprot oseanju manje vrednosti

Polazak u kolu.
Rizik u ovoj fazi razvoja predstavlja mogunost nastanka

oseanja inferiornosti prouzrokovano nedovoljno

razreenim krizama prethodnih faza ili neodgovarajuim
stavom okoline prema umeima deteta.
Ukoliko dete naie na potcenjivanje okoline za trud koji
ulae ili za rezultat koji postie, ono moe razviti ovo
negativno oseanje.
Steeno oseanje inferiornosti se prostire kroz itav
ivot, tako je i u ostalim fazama.

5. Razvoj identiteta naspram zbrke identiteta

Pubertet i cela adolescencija.
U naoj kulturi je to buran period, dete postie zrelost u

mnogim oblastima ivota.

Razmiljanje i zakljuivanje vrlo blisko odraslim osobama,
sposobnost apstrakcije.
Mlad ovek doivljava svoju odvojenost od drugih i u fizikom
smislu nadzora i u simbolikom smislu kao samokontrolu.
Period pravljenja planova za budunost i preuzimanja
odgovornosti za ivotnu sudbinu.
Pritisak drutva da se donesu vane odluke, esto je nerado
prihvatanje odgovornosti a istovremeno i velika zaokupljenost i
zainteresovanost za to kako ih vidi okolina.

6. Intimnost spram izdvojenosti

ivotni period kada mladi ljudi nalaze svog stalnog

partnera, razmiljaju o stavranju svoje porodice.

Do izraaja dolazi razvijena seksualnost koja se ogleda
u uzajamnosti i spremnosti da se podnesu rtve u ime
intimnosti.
Rizik je pojava izdvojenosti kao posledice nespremnosti
da se osoba prepusti intimnosti. Intimnost zapravo
predstavlja hrabrost da se poverenjem pribliimo
drugoj osobi, jer istovremeno predstavlja i ranjivost.
U ovoj fazi ljubav se ispoljava kroz brigu za druge.

7. Stvaranje naspram zastoja

Srednje ivotno doba, najdue trajanje.
Stvaranje porodice, potomstva, izgradnja karijere,

ustanovljavanje vrednosti koje se prenose na nove

generacije.
Razvija se posebna prijemivost za negu koja se
ispoljava kao elja da se vodi briga o drugima.
Poduavanje je dominantna aktivnost u ovom periodu.
Negativan razvoj u ovoj fazi ogleda se u razvoju
autoritarizma , koji koristi autoritet u odsustvu potrebe
da se neguje, nedobronamerni autoritet.

8. Integritet nasuprot oajanja

Po zavretku profesionalne karijere, nakon zavretka

staranja o ljudima, produktima i idejama.

Ako je osoba uspeno prola kroz prethodne faze,
osoba moe primetiti da njen ivot ima neki red i
smisao, privrena je svom ivotnom stilu.
Negativan pravac razvoja se odnosi na oseanje
oajanja na osnovu promena u fizikim i mentalnim
sposobnostima i suoavanja sa smru.

Faktori rizika u prenatalnom razvoju

Razni faktori okoline mogu ugroziti razvoj deteta u prenatalnom

periodu.
Relativno zatien plod, ne sasvim.
Ne- genetski faktori koji mogu dovesti do poremeaja u razvoju ploda se
nazivaju teratogeni.
Osnovne grupe rizika su:
1. lekovi,
2. droge,
3. starost majke
4. infekcije,
5. ponaanje majke,
6. uticaji iz okoline i
7. prihvatanje trudnoe.

Prenatalni razvoj
Tromeseje

Razdoblje

Nedelja

Prvo

Zigot

Duina i teina

2
Embrion

3- 4

6 mm

5- 8

2,5 cm
4g

9- 12

7, 6 cm
28 g

Drugo

13- 24

30 cm
820 g

Tree

25- 40

50 cm
3400 g

Fetus

Procena vitalnosti deteta na roenju

Apgar skor, po autorki Virdiniji Apgar.
Pet proba detetove vitalnosti.
Svaki zadatak nosi 0,1, ili 2 boda.
Maksimalni Apgar skor je 10, minimalni 0.
10 oznaava bebu koja je u potpunosti spremna za ivot

napolju.
0 oznaava dete koje ne daje znakove ivota i potrebno je
pristupiti reanimaciji.
Pet pokazatelja se prate u prvom minutu po roenju i u petom.
Prvi nam govori o tome kako je neposredno beba podnela
poroaj a peti kako se u kratkom periodu oporavila.

Apgar skor
1.
2.
3.
4.
5.
.
.

Srana radnja- puls.

Tonus miia
Izgled koe, prokrvljenost, boja.
Reakcija na draenje oko nosa i usta, refleksi.
Disanje.
Podaci ukazuju na to koju decu treba intenzivno pratiti po
roenju i tokom prve godine ivota.
Meutim, lo Apgar skor na roenju ne mora da znai trajni
hendikep za dete, koje sve moe nadoknaditi i ispraviti tokom
svog prirodnog razvoja.
Sa druge strane, nije dobro propustiti rizino dete, da se ne bi
propustile anse za korekcije na najranijem uzrastu.

ta sve ume tek roeno dete?

Sposobno je da kija, kalje, guta, povraa.
Ponaanja koja su potrebna za preivljavanje odmah na

poetku.
Ova ponaanja se odvijaju automatski, ne voljno.
Detetovim ponaanjem dominiraju refleksi. Refleks se
definie kao jednostavan, nehotian i nenauen odgovor
odreenog dela tela na odreene stimuluse.
Neki refleksi su atavizmi: ponaanja koja su u prolosti
vrste imala vrednost za preivljavanje, sada ne, neki su
znaajni za razvoj i preivljavanje: sisanje, neki imaju
dijagnostiki znaaj jer su znak stanja CNS- a.

Refleksi novoroeneta
refleks

stimulacija

odgovor

funkcija

trajanje

Treptanje oka

Svetlo,
tapanje blizu
glave

Brzo
zatvaranje
kapaka

Zatita od
prejake
stimulacije

Stalno

Okretanje
glave

Dodir po
obrazu blizu
usta

Okret glave
prema izvoru
stimulacije

Pomae pri
dojenju i
hranjenju

3- 4 meseca

sisanje

Stavljanje
prsta u
detetova usta

Ritmino
sisanje

Omoguava
hranjenje

3- 4 meseca

Hvatanje
(palmarni)

Dodirivanje
detetovog
dlana

vrsto
hvatanje prsta

Dranje,
atavizam

3- 4 meseca

Refleksi novoroeneta
refleks

stimulacija

odgovor

funkcija

trajanje

Moorov
refleks

Iznenadna
stimulacija, glasan
zvuk ili izmicanje
podloge

Pokret slian
zagrljaju

Dranje za
majku,
atavizam

3- 4 meseca

koraanje

Dranje deteta
iznad povrine,
tako da dodiruje
vrhovima prstiju
podlogu

Dizaje jedne,
pa druge noge,
kao da koraa

nepoznata

3- 4 meseca

Babinski

Povlaenje prstom
ili olovkom po
golom tabanu bebe
od prstiju ka peti

Lepezasto
irenje palca i
prstiju na nozi

nepoznata

9- 12 meseci

Stadijumi u razvoju deijeg crtea

Pruvnjm dg crt bv s psihlzi, pdgzi,

likvni umtnici, p s u litrturi m prni vi pdl.

Budui d psti vi pdl rzv dg crt d strn
psihlg, vo je tek jedna od njih, ali esto koriena:
1.
krbnj (2 - 3 g), d tr gdin, su bz sdr.
2.
simblik crtnj (3 - 7 g),
3.
vizulni rlizm (8 - 9 g), dinmini, li ndvln
struktuirni crti, crtnj prfil, pvrmn vlnj
rndgnskg prikzivnj, mcinlni fktr ni uvk
dminntn.
4.
rlistiki crt (d 10 g), tnj kd dc d stvri
ncrtu nkv kkv stvrn su

Razvoj govora
Govor podrazumeva proces proizvoenja glasova, koji su

strukturisani na razliitim nivoima.

Govor: aktualizacija, manifestacija jezike sposobnosti, nije
dostupna direktnom posmatranju.
Za psihologiju je u fokusu panje zapravo jezika sposobnost,
dok je govor predmet interesovanja lingvistike.
Jezika sposobnost je deo ire sposobnosti: upotrebe znakova,
zamena za postojee objekte ili situacije.
Manifestuje se kroz razliita ponaanja za koja je
karakteristino razdvajanje oznaka od onog to one
oznaavaju.
To su manifestacije simbolike funkcije.

Dve faze:1. Prelingvistika faza

Poinje prvim oglaavanjem i traje do pojave prve rei sa znaenjem.
Prvo oglaavanje: fizioloki i grleni zvukovi, plakanje.
Vokalizacija (gukanje): oko drugog meseca dete izgovara vokale.

Verovatno su rezultat sluajnih pokreta govornih organa. Ne ue se,

javljaju se spontano pod uticajem sazrevanja.
Iste glasove proizvode deca svih nacionalnosti i rasa, pa ak i ona
deca koja su gluva od roenja.
Glasovna ekspanzija: poveanje broja glasova u toku prve godine
ivota.
Glasovna kontrakcija: pojava mogunosti izgovaranja glasova samo
iz svog jezika. Ukazuje na javljanje sredinskih uticaja na govorni
razvoj. Glasovi se fiksiraju zbog stalnog ponavljanja i upotrebe. Ostali
se zbog neupotrebe nepovratno gube.

2. Lingvistika faza
Oznaava je pojava prve rei sa znaenjem.
Oblik i znaanje prve rei se ne podudaraju sa reima

odraslih.
Primer: mau je maka, av av je pas, bee ovca, njamnjam jelo, onomatopeja.
Bitna odrednica prve rei: dete za neki skup glasova
vezuje odreeno znaenje.
Obino se javljaju krajem prve godine ivota.
Individualne razlike meu decom.
Postepen prelazak u lingvistiku fazu, ne odjednom.

Stadijumi socijalnog razvoja

Asocijalni stadijum, od roenja do 3, 4 godine.
2. Egocentrini stadijum, od 3-4 do 7-8 godine.
3. Stadijum istraivanja, od 7-8 do 13-14 godine.
4. Stadijum svesne organizacije socijalnih odnosa,
posle 13-14 godine.
1.

1. i 2.
1. Druga deca praktino ne postoje.
Dete prvo treba da otkrije sebe da bi moglo da otkrije druge.
Nije antisocijalni stadijum, ve asocijalni, iako ni to nije najbolji

termin.
2. Deca su otkrila druge osobe i radoznalo ispituju svoju okolinu.
Druga deca se doivljavaju kao prepreke u dolaenju do eljenog
cilja.
Napredk od usamljenike aktivnosti na antagonistiki, borbeni
stav prema drugima i dovodi do koliko- tolikog pribliavanja dece.
Dete se tek priprema za pravu socijalizaciju.
Jo uvek se prema stvarima i prema ljudima u svojoj okolini
odnosi isto.

3. i 4.
3. Izrazita zainteresovanost za druenje, zajedniku igru i rad.
Prvi put dolazi do pojave prilagoavanja spoljanjim zahtevima

koje je do tada postojalo samo u vidu potinjavanja.

Shvatanje socijalnih problema saradnje i usklaivanje svojih
aktivnosti i potreba sa aktivnostima i potrebama drugih kasni u
odnosu na ve razvijenu potrebu za kontaktom.
4. Tek sada deca postaju sposobna za zajedniko razmiljanje i
razvijaju sposobnost da se prilagoavaju jedni drugima.
Socijalnost kao elja da budemo sa drugima se razvija ranije u
odnosu na socijabilnost kao sposobnost da se uzajamno
prilagoavamo.

Ispitna pitanja
1. ta prouava razvojna psihologija?
2. Definicija razvoja.
3. Koji su kriterijumi razlikovanja razvojnih i nerazvojnih

promena?
4. Koji su zadaci razvojne psihologije kao nauke?
5. Navedite linije razvoja psihikih funkcija?
6. Koje postoje tendencije ili zakonitosti u razvoju?
7. Navedite osnovne informacije o svakoj zakonitosti ili tendenciji?
8. Varijable u razvojno- psiholokim istraivanjima.
9. Longitudinalni nacrt istraivanja.
10. Transferzalni nacrt istraivanja.

Ispitna pitanja
11. Navedite periodizaciju razvoja.
12. Navedite 4 najuticajnije razvojne teorije.
13. Kako Pijae definie inteligenciju?
14. Asimilacija, akomodacija, ema.
15. Navedite 4 stadijuma u razvoju inteligencije prema Pijaeu.
16. Opiite semzomotornu inteligenciju.
17. Opiite predoperacionalni stadijum.
18. Navedite specifinosti deijeg shvatanja sveta na predoprecionalnom

stadijumu.
19. Definiite operaciju.
20. Opiite stadijum konkretnih operacija.
21. Opiite stadijum formalnih operacija.
22. Navedite glavne karakteristike miljenja na stadijumu formalnih operacija.

Ispitna pitanja
23. Kako Vigotski shvata inteligenciju?
24. Opiite uticaj kulture na intelektualni razvoj prema Vigotskom.
25. Koji su najtipiniji oblici uenja u razvojnoj psihologiji?
26. Opiite uenje po modelu.
27. Opiite uenje uvianjem.
28. Elementi linosti prema psihoanalitikoj teoriji, nabrojati i

opisati.
29. Faze psihoseksualnog razvoja prema psihoanalitikoj teoriji,
nabrojati i opisati.
30. Evolucioni i neposredi uzroci ponaanja prema etolokoj teoriji.
31. Shvatanje nativista i empirista.
32. Kriterijumi razlikovanja uroenog i steenog.

Ispitna pitanja
33. Navedite i opiite stadijume ivotnog ciklusa prema

Eriksonu.
34. ta su teratogeni?
35. Periodizacija prenatalnog razvoja.
36. Procena vitalnosti dteta pri roenju, navesti i opisati.
37. Refleksi novoroeneta, nabrojati i opisati.
38. Nabrojati stadijume u razvoju deijeg crtea.
39. ta je govor a ta je jezika sposobnost?
40. Faze u razvoju govora.
41. Karakteristike prve rei.
42. Stadijumi socijalnog razvoja, nabrojati i opisati.

Predispitne obaveze i ispit

1.

Seminarski rad studija sluaja 50 bodova.

Pismena izrada priblino na tri stranice.
Umanjuje se za:
. Formalne greke font, margine, gramatike greke do 5 b (Times New Roman, 12, 1,5
prored, standardne margine).
. terminoloka netanost- do 5 b
. rad treba poslati najkasnije 7 dana pre ispita, kasnije poslat rad se umanjuje za 10 b.
2. Usmeni ispit: nosi od 20 do 50 b.
Ocenjivanje
A - 100 - 95
B - 94 - 85
C 84 -76
D - 75 - 70
E - 69 - 60
Fx - 59 - 0

Seminarski rad
Studija sluaja jednog deteta starosti do 10 godina iz

sopstvene sredine iz pozicije socijalnog radnika:

1. Podaci o trudnoi, prenatalnom razvoju, poroaju.
2. Rani psihomotorni razvoj: dizanje glavice, sedenje,
hodanje, govor, bioritam, higijenske navike...
3. Porodina situacija: kompletnost porodice, socioekonomski status, obrazovni nivo roditelja, podsticaji,
odnosi u porodici, obrazovna klima u porodici, stavovi
roditelja prema vaspitanju i obrazovanju...
4. Rezultati upitnika.