Sadržaj

Uvod.................................................................................................................................................2
1. Psihomotorni razvoj deteta u periodu od 3-7 godina................................................................3
1.1. Period od treće do sedme godine.......................................................................................4
1.1.1. Opažanje.........................................................................................................................4
1.1.2. Pažnja.............................................................................................................................4
1.1.3. Pamćenje........................................................................................................................5
1.1.4. Mišljenje.........................................................................................................................6
1.1.5. Govor..............................................................................................................................7
1.1.6. Učenje............................................................................................................................7
1.1.7. Zaključivanje..................................................................................................................7
2. Telesni razvoj predškolskog deteta...........................................................................................8
Zaključak..........................................................................................................................................9
Literatura........................................................................................................................................10
 Uvod

S obzirom da u fizičkom vaspitanju predškolske dece mogu biti deca različitih uzrasta: od
ranog (prvog) detinjstva (1-3 godine) do drugog detinjstva od 3-6 godina, veoma je važno da se
poznaju osnovne antropološke karakteristike pojedinih uzrasnih perioda.

Poznavanje telesnog i motoričkog razvoja dece, njihove kognitivne sposobnosti (osećanje,

pažnja, pamćenje, mišljenje), koje su osnovne odlike njihovih motoričkih sposobnosti, psihičkog
razvoja (govora i mašte), na koji način oni grade svoje socijalne i emocionalne odnose sa
drugima, koja su njihova interesovanja, stavovi, osnovni problemi i dileme - mnogo uspešnije će
se program fizičkog vaspitanja prilagoditi stvarnim mogućnostima predškolske dece, uspešnije će
se sa njima komunicirati, lakše će se motivisati i osigurati uspešana realizacija programa fizičkog
vaspitanja u ovom periodu.
 1. Psihomotorni razvoj deteta u periodu od 3-7
godina

Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu, uobičajeno je da se pri proceni razvoja
posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika, govor, osećajna i
saznajna oblast (inteligencija).

Na početku razvoja, naročito u prvim godinama života, ove funkcije su još nedovoljno
razlučene, i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim
godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. Psihomotorika je tokom čitavog
detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem
inteligencije i mišljenja. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je
značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja
nervnih, naročito kortikalnih struktura, ali i ličnosti deteta u celini.

Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja:
određeni redosled, od prostijih ka složenijim funkcijama, zatim, neravnomernost u ritmu razvoja
pojedinih funkcija, individualne razlike u razvoju i najzad, plastičnost dečjeg razvoja.
Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”, “prosečan” i “nezadovoljavajući
razvoj”.

Normalan razvoj je onaj koji je tipičan, uobičajen, očekivan za uzrast i bez abnormalnosti.
Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako
grupišu.U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”,
“retardacija” i “disharmoničan razvoj”. Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od
očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. Postoji mogućnost da deca
usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta, ali je za to
neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period.
 1.1. Period od treće do sedme godine

Ovaj period ranog detinjstva neobično je važan za dalji razvoj ličnosti jedinke i za njenu
neposrednu pripremu za školu. Mi ćemo pored osnovnih karakteristika fizičkog, motornog,
senzornog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja izložiti i neke specifične osobenosti
psihičkog razvoja ovog uzrasta (formiranje pojmova i kauzalno mišljenje, dečija igra, dečiji crtež
i najčešće smetnje u razvoju dece ovog uzrasta.

1.1.1. Opažanje
Opažanje oblika takođe značajno napreduje, tako da dete od sedam godina već prepoznaje
komplikovane konture i crteže. Dete od pet godina može da kopira olovkom kvadrat. Interesantno
je da dete opaža oblik nezavisno od položaja i može da prepozna na slici šta se nalazi makar ono
bilo okrenuto i „na glavu".
Opažanje vremena je sve bolje što je dete stare. Četvorogodišnje dete već se interesuje za
pojmove: sada, sutra, i za časove. Ono još uvek meša pojmove (sutra i juče). šestogodišnje dete
već se zanima za svoju prošlost, a ponekad i za budućnost (kada he biti sledeći rođendan), dok
sedmogodišnje dete već može da pravilno opaža vreme po satima i minutima.
Socijalna opažanje dece su sve bolja i ona naročito dobro razumeju one sa kojima stalno
žive. Pored opažanja i druge intelektualne funkcije (pamćenje, pažnja, mišljenje, mašta) u ovom
potperiodu imaju svoje osobene karakteristike1.

1.1.2. Pažnja
Na ovom uzrastu trajanje pažnje se povećava sa starenjem deteta. Rezultati psiholoških
istraživanja pokazuju da deca od 5,6 do 6,6 godina mogu prosečno da se bave aktivnostima 62,8
minuta i da im pažnja za to vreme skrene samo 1,6 minuta, dok deca od 2,6 do 3,6 godina
prosečno se bave nekom aktivnošću 17,5 minuta i za to vreme 7, 8 minuta skreće pažnja sa
aktivnosti.

1
Nešić, B., Radomirović, V. : Osnove razvojne psihologije , Jagodina 2000. God. Str. 161-162
 Sa povećanjem trajanja pažnje u predškolskom periodu raste njen obim i to kako za
spontanu, tako i za voljnu pažnju. Istraživanja su pokazala da deca od 5 do 7 godina manje
izražavaju pažnju na spoljni način i orjentacija na elemente spoljne situacije počinje sve više da
se zamenjuje orijentacijom u zamišljenoj stvarnosti. Reči doprinose posredno predstavljanju
stvarnosti pomoću govora. Eksperimentalno je pokazano da se pažnja dece od pete do sedme
godine pomoću verbalne instrukcije od strane odraslih može usmeriti na one delove situacije koji
sami po sebi ne privlače pažnju. Već ta mogućnost da se pomoću verbalne instrukcije može
regulisati pažnja deteta od pete do sedme godine, nezavisno od direktnog spoljašnjeg delovanja,
ima značaja za vaspitanje, jer se tako dete može osloboditi uticaja neposredne situacije i pravilno
usmeriti svoje ponašanje. Psihološka istraživanja pokazuju da voljna pažnja počinje da se formira
još na ovom uzrastu i da je velika uloga govora u usmeravanju aktivnosti deteta. Vaspitanje
voljne pažnje je važno oko priprema deteta za školu, zbog čega posebna odgovornost leži na
porodici i predškolskim ustanovama.

1.1.3. Pamćenje
Pamćenje dece postaje sve organizovanije i trajnije. Tako neka psihološka ispitivanja
pokazuju da deca od 3 do 4 godine mogu da reprodukuju prosečno 3,9 predmeta i 1,8 imena
poznatih predmeta, dok deca od 6 do 7 godina mogu prosečno da reprodukuju 5,6 predmeta i 4,8
imena poznatih predmeta. Deca od 3-4 godine mogu da reprodukuju posebno 8,3 podatka sa
slike, dok deca od 6 do 7 godina i 30. Istraživači konstatuju da što su deca starija sve više su
sposobna da izvrše najprostije oblike uopštavanja pri zapamćivanju, odnosno grupisanje
predmeta vrši se na osnovu njihove zajedničke potrebe prilikom neke aktivnost (na primer, svi
predmeti koji se koriste prilikom obedovanja ili prilikom spavanja. Utvrđeno je da deca od 5 do 7
godina lakše pamte predmete u parovima između kojih uspostavljaju smisaonu vezu, nego kada
ih pamte pojedinačno. Deca što su starija, koriste sve više mnemotehnička sredstva i
osmišljavanje materijala, koji treba zapamtiti. Već od 5 do 6 godina počinju da se stvaraju
specijalne mnemičike operacije prilikom zapamćivanja, ali samo uz pomoć pravilne organizacije
dečije aktivnosti. Pored prostog ponavljanja onog što treba da se zapamti, koristi se i ponavljanje
posle izvesnog vremena, kao i pokušaj sistematizacije materijala.
 Dete od 5 do 6 godina može prilikom prepričavanja bajke ne samo da ispriča glavni
događaj nego i detalje. Još uvek preovlađuje nenamerno pamćenje. Deca od 5 do 7 godina pamte
verbalni materijal isto tako dobro kao i predmete.

U poboljšanju pamćenja značajnu ulogu igra to što deca od 7 godina počinju da

sistematizuju predstave o svetu, odnosno da pamte smisaone veze među predmetima i
pojmovima. Na poboljšanje pamćenja kod dece utiče sve veće savlađivanje govora i aktivnije
opažanje. Treba decu učiti da koriste mnemotehnička sredstva prilikom pamćenja i da osmisle
ono što pamte. Deca ovog uzrasta bolje pamte očigledan materijal i zato je potrebno da onaj
materijal koji želimo da nauče vizuelno prezentujemo.

1.1.4. Mišljenje
Sa sve većim uzrastom predškolske dece dolazi do promena u dečijem mišljenju.
Psihološka istraživanja mišljenja na ovom uzrastu su pokazala da deca od 5 do 7 godina mogu
rešavati čak i složene zadatke, koji zahtevaju uviđanje i to samo onda ako imaju prethodno
odgovarajuće praktično iskustvo. Pokazalo se u većini psiholoških istraživanja da deca od 6 do 7
godina rešavaju zadatke na opažajno - praktičnom nivou u 96,3% slučaja, zatim na opažajno -
predstavnom nivou 72% slučaja, a na verbalnom nivou u 22% slučaja. Deca stara od 3 do 4
godine na opažajno praktičnom nivou rešavaju zadatke u 55% slučajeva, Na opažajno
predstavnom nivou u 17,5% slučajeva, a nijedno dete na verbalnom nivou. Ovi podaci pokazuju
da postoji genetički redosled raznih oblika mišljenja na ovom uzrastu.
Najpre se formira opažajno praktično mišljenje, zatim opažajno predstavno i tek na kraju
verbalno mišljenje. Dete od 3 do 5 godina dolazi do generalizacije samo kao nusprodukta
njegovih praktičnih zadataka, odnosno ne postavlja sebi nikakve specijalne saznajne zadatke.
Ono počinje da postavlja specijalne saznajne zadatke tek kada postavi pitanje „zašto" za neke
pojave. Dete već sa punih pet godina neće prihvatiti bilo koje objašnjenje, ako može da se osloni
na činjenice koje poznaje. Ako su to događaji i stvari koje ono može da vidi i prati, onda je ono
mnogo kritičnije u svom mišljenju. Dete svoje intelektualne zadatke rešava u vezi sa igrom i
svojim praktičnim zadatkom, a ne u okviru učenja.
 Napredovanje u razvoju mišljenja ovog uzrasta nastupa kada se promene dečije
aktivnosti, odnosno onda kada rešava zadatke na osnovu saznajnog motiva, a ne na osnovu
praktične aktivnosti ili motiva igranja. Deca od 5 do 7 godina počinju da uče u porodici i
predškolskim ustanovama i to znatno pokreće njihovu misaonu aktivnost.

1.1.5. Govor
Dete postaje svesno u svakodnevnom praktičnom radu da stvari imaju i nazive, počinje da
shvata teorijski odnos između reči i predmeta. Reči služe da se bolje snađe u sredini da
komunicira sa drugima pa se tako lakše i bolje prilagođava sredini. Govor doprinosi da se
kvalitativno izmene opažaji dece i da se usavršava njihovo mišljenje.

Usvaja sve više reči što mu polazak u predškolsko vaspitanje pruža usvajanje novih
pojmova, imena predmeta, komunikacija sa vršnjacima je sve složenija.

1.1.6. Učenje
Dete ranog uzrasta uči po svom programu, dete školskog uzrasta uči po školskom
programu, a dete predškolskog uzrasta uči u onoj meri u kojoj je program učitelja postao njegov
program. To je osnovna i opšte poznata teškoća. Nemački istraživač Kro kaže da dete tog uzrasta
već ima sposobnost za školsko učenje, i otud sledi da je počev od ovog uzrasta, za dete moguć
program učenja i vaspitanja. On mora u izvesnom smislu biti i program samog deteta2.

1.1.7. Zaključivanje
Igre na tom uzrastu postaju sve složenije, a neke su čak i intelektualne prirode kod dece
od 4 do 5 godina zaključivanje je složenije nego kod mlađe dece, jer deca na ovom uzrastu već
vrše neke generalizacije, koje koriste pri rešavanju zadataka. Ove generalizacije utiču na dalje
sudove i pošto nisu usavršene onda nije ni čudo da deca ovog uzrasta čine karakteristične greške
u mišljenju. Jedna od grešaka sastoji se u tome što dete ovog uzrasta ne razlikuje subjektivno od
objektivnog. Dete još ne shvata sebe kao nešto što se razlikuje od spoljašnjeg sveta.

2
Ivić, I., Milinković, M., Rosandić, R., Smiljanić, V. : Razvoj i merenje inteligencije, Beograd, Zavod za udžbenike
i nastavna sredstva, 187 – časopis „Predškolsko dete“ , 1971, str. 4
 2. Telesni razvoj predškolskog deteta

TELESNI RAST je, sa biološkog stanovišta, razmnožavanje ćelija od kojih se sastoji naše
telo, prirodne promene veličine tela (visine, težine), koje nastaju umnožavanjem ćelija i
povećanjem međućelijske supstancije.

TELESNI RAZVOJ je kvalitativna promena u građi pojedinih organa i tkiva, promene u

individualnom stupnju delovanja (kvalitativna promena), histološko i funkcionalno sazrevanje
organa (mozga, jetre, bubrega itd.) i tkiva (koštanog, mišićnog, masnog, vezivnog itd.).

TELESNI RAST I RAZVOJ predškolske dece naročito je buran odmah posle rođenja
deteta kada je porast dužine tela prosečno 23-24 cm, a porast težine oko 7 kg. U predškolsko
doba dete za godinu dana poraste pet do šest santimetra, i to je vreme ubrzanog rasta, a na težini
dobije oko dva kilograma.

Telesni razvoj deteta zavisi od nasleđa, sredine i aktivnosti. Za anatomsko-fiziološki

razvoj veliki značaj ima nasleđe, na koje deluju sredina i aktivnost. Za telesni razvoj važno je
zdravlje, jer sve bolesti mogu da ometaju ili čak spreče dalji razvoj deteta. Neki psihološki fak-
tori (svađe u porodici) dovode do slabijeg telesnog razvoja deteta.

Postoje dva perioda naglog rašćenja deteta i to u periodu od rođenja do šeste godine i
drugi u pubertetu.

Dečje kosti su prvo male, hrskavičave i meke, ali u toku razvoja se okoštavaju i samo
koštano tkivo postaje gušće. Mišići deteta u ovom periodu postaju sve duži i teži, čvršći i
snažniji. I telesna težina se povećava sa razvojem mišića. Trup, noge i ruke rastu naglo u ovom
periodu - tako da dete postaje sve čvršće u kretanju i sve spretnije u hvatanju. Dete raste
stabilnim tempom u 2. godini, tempo mnogo sporiji od naglog rasta do 1,5 godine, u 3. godini
dete je izduženije.
 Zaključak

Na početku razvoja, naročito u prvim godinama života, ove funkcije su još nedovoljno
razlučene, i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim
godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike.

TELESNI RAZVOJ je kvalitativna promena u građi pojedinih organa i tkiva, promene u

individualnom stupnju delovanja (kvalitativna promena), histološko i funkcionalno sazrevanje
organa (mozga, jetre, bubrega itd.) i tkiva (koštanog, mišićnog, masnog, vezivnog itd.).
 Literatura

1. Nešić, B., Radomirović, V. : Osnove razvojne psihologije , Jagodina 2000. God. Str.
161-162

2. Ivić, I., Milinković, M., Rosandić, R., Smiljanić, V. : Razvoj i merenje inteligencije,
Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 187 – časopis „Predškolsko dete“ ,
1971, str. 4