BRUNE – LEZIN SKALA PSIHIČKOG RAZVOJA

Prikaz u okviru kursa Kognitivni razvoj

(dr Marija Zotović)

UVOD

Potreba za mernim instrumentom za procenu nivoa psihičkog

razvoja dece u prvim godinama života, prvi put se jasno ukazala u
Francuskoj 1942., kada je započet projekat sa ciljem ispitivanja
razvoja blizanaca (pod rukovodstvom Turpina, a na kome je sarađivali
Vallon i Zazzo). Istraživači su bili zainteresovani za proučavanja
razvoja identiteta blizanaca, kao i za problem odnosa naslednih i
sredinskih faktora u razvoju.
Dalje interesovanje za stvaranje ovakvog mernog instrumenta
podstaknuto je inicijativom za otvaranje savetovališta za odojčad
(Porcher), u kojima bi se, ranom dijagnostikom, otkrivala odstupanja
od "normalnog razvoja" već u prvim mesecima.
Skala Brunet-Lezine (BL) nastala je 1951. u Francuskoj, a drugo
izdanje doživela je 1965., takođe u Francuskoj. U izdanju iz 1965. prvi
deo skale ostao neizmenjen, dok je drugi značajno modifikovan. Treće
izdanje skale je iz 1971.
Skala je među stručnjacima okarakterisana je kao vrlo jasna,
brza i za primenu laka tehnika. Osim toga pokazala se i
ekonomičnom, jer materijal neophodan za njeno korišćenje nije skup i
jednostavno ga je izraditi.
Skala BL primenjivana je i u drugim evropskim zemljama
(Belgija, Švajcarska, Švedska i dr.). Kod nas se takođe pokazala kao
vrlo prikladana za praćenje psiho-motornog razvoja male dece. Njena
primena moguća je kako u kliničkom radu na dečjim odeljenjima, tako
i u ambulantnom radu sa decom.
Cela skala se može podeliti u dva dela. Prvi deo obuhvata
subtestove koji mere psiho-motorni razvoj na uzrastima od prvog do
30. meseca. Drugi deo (iz 1965.) obuhvata subtestove za procenu
psiho-motornog razvoja na predškolskom uzrastu, od druge do šeste
godine.
 SKALA BL ZA RANI UZRAST

Ovde ćemo govoriti o prvom delu BL skale, tj. o BL skali za rani

uzrast, ili bebi skali. Ona se kod nas mnogo češće primenjuje nego
drugi deo skale. U sadašnjem obliku koristi se od 1954.

KONSTRUKCIJA BL SKALE ZA RANI UZRAST

BL skala je nastala na osnovu ispitivanja reprezentativnih

uzoraka francuske dece uzrasta 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 15, 18,
21, 24 i 30 meseci. Deci je zadavan veliki broj zadataka, kojima je
ispitivana njihova motorika i senzomotorna koordinacija; a roditeli su
pitani o pojavi nekih socijalnih ponašanja i o nivou govornog razvitka
deteta. O svakom primenjenom zadatku dobijeni su podaci o
učestalosti dece koji ga uspešno rešavaju (odnosno ne rešavaju).
Za pojedine uzraste izabrani su zadaci koji su na jednom
uzrastu rešeni u procentu značajno različitom u odnosu na procenat
rešavanja na drugom uzrastu; i ti zadaci su uvršteni u skalu. Zadaci
pogodni za jedan uzrast (tj. primereni jednom uzrastu) bili su oni koje
46 do 78% dece jednog uzrasta rešava. (Procenat od 78 izgleda
previše visok, ali on je uzet ako se radilo o ponašanju koje se u
malom procentu javlja na prethodnom uzrastu i koje zaista označava
jednu etapu razvoja karakterističnu za određeni uzrast.)
Ovakav postupak daje zadatke koji, u stvari, predstavljaju
norme za procenu psihomotornog razvoja.

PRIMENA BL SKALE KOD NAS

Kod nas se BL skala široko primenjuje, mada se još uvek koristi

samo prevod ove skale sa francuskog jezika, što znači da se koriste i
norme dobijene na francuskoj deci.
Sedamdesetih godina u Zagrebu dr. Nevenka Čuturić i sar.
ispitali su BL skalom preko 1200 dece. Ovo ispitivanje pokazalo je da
postoje izvesne razlike između naše i francuske dece. Od 160
zadataka 58 nije ispunjavalo kriterijum koji su autorke skale koristile
za izbor zadataka (od 46 do 78% uspešnih rešenja na određenom
uzrastu).
Razlike su bile veće na onim zadacima kojima se ispituju
ponašanja gde je potrebna i pomoć majke. Po mišljenju istraživača to
je posledica različitih navika roditelja u postupanju sa decom.
Revizija BL skale kod nas, međutim, još uvek nije urađena.

STRUKTURA BL SKALE ZA RANI UZRAST

BL skala za rani uzrast sastoji se od 16 subtestova za sledeće

uzraste: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 15, 18, 212, 24, i 30 meseci.
Svaki subtest sadrži 10 zadataka: prvih šest su "pravi" zadaci,
koji postavljaju dete u kontrolisanu eksperimentalnu situaciju uz
prisutnost određenog materjala; ostala četiri zadatka imaju oblik
pitanja koja se postavljaju majci.
Pomoću skale BL za rani uzrast ispituju se sledeći aspekti
razvoja:
1. motorni razvoj (statički i dinamički); 43 zadatka;
2. razvoj senzomotorne koordinacije (vizuo-motorne i audio-
motorne); 59 zadataka;
3. razvoj društvenosti; 36 zadataka; i
4. razvoj govora; 22 zadatka.
U svakom subtestu zastupljeni su zadaci iz sva četiri područja, s
tim što broj zadataka iz pojedinih područja varira prema važnosti koju
ima određeno područje na nekom uzrastu. Zadacima za decu ispituje
se motorni razvoj i koordinacija, a pitanja za majku odnose se na
socijalni i govorni razvoj deteta (pošto je ponašanja na osnovu kojih
procenjujemo ova dva aspekta razvoja teže namerno izazvati u test
situaciji, a, s druge strane, majkama je lako da prate njihovo
pojavljivanje i razvoj).
Klasifikacija zadataka je, kako kažu same autorke, dosta
proizvoljna, naročito za pitanja koja se upućuju roditeljima. One su
nastojale da dvosmislene zadatke uklone, ali neki još uvek postoje.

ZADAVANJE BL SKALE
 Ispitivanje se počinje subtestom predviđenim za kalendarski
uzrast deteta, ili subtestom za raniji uzrast, ako za to postoje
indikacije.
Zadaci se zadaju u rasponu od subtesta na kome je dete rešilo
sve zadatke (i koji služi kao osnova za izračunavanje razvojnog
uzrasta) pa sve do subtesta na kome dete nije rešilo ni jedan zadatak.
U drugom delu priručnika dat je detaljan opis svakog od
zadataka, koji su u formularu za beleženje dati u najkraćem obliku.

REDOSLED ZADAVANJA ZADATAKA

Od prvog do šestog meseca počinje se sa zadacima u kojima

dete leži na leđima, nastavlja sa zadacima kontrole motorike, a za
kraj se ostavljaju zadaci za koordinaciju, kada se dete drži u sedećem
položaju.
Posle šestog meseca počinje se sa zadacima za koordinaciju
(dete sedi za stolom), a završava sa motoričkim zadacima.

POSTUPAK ISPITIVANJA I MOGUĆE TEŠKOĆE

Sa najmlađom decom teško je precizno odrediti redosled

zadavanja zadataka. Testiranje najmlađih zahteva puno domišljatosti i
okretnosti, kao i veštine da se iskoriste mogućnosti i raspoloženje
deteta. Odojče je obično dovoljno zaokupljeno proborom za testiranje
tako da je odmah spremno za početak, ali ne odvaja se lako od
predmeta za testriranje. Posle nagle promene situacije umiruje se
dosta brzo i odmah oduševljava novim predmetima. Do, od prilike,
šestog meseca dete je ravnodušno prema osobi koja ga testira i
dovoljan je osmeh da se privoli na saradnju. Posle šestog meseca
mogu da se jave iznenađenje i bojazan. U ovom periodu neka
ponašanja je teško protumačiti, jer se odojče nalazi u fazi kada sve
predmete prvo prinosi ustima. Sa osam meseci mogu se javiti prave
krize plašljivosti, a od 10-11 meseci česta je kod dece razdražljivost
zbog izbijanja zuba. Na kraju između 15 i 30 meseca moguće je
suprotstavljanje ispitivanju i negativizam.
Ispitivač treba da se prilagodi ovim varijacijama ponašanja i da
dopusti detetu da se prilagodi novoj situaciji ne gledajući ga i ne
baveći se njime jedno vreme, a zatim stupajući s njim u kontakt preko
kratkotrajne igre, pre nego što započne ispitivanje.
 Dete se može testirati samo ako je u dobroj fizičkoj formi, ako
nije gladno, pospano, mokro ili bolesno tokom testiranja.
Dete se može ohrabriti i podstaći na učestvovanje u ispitivanju
tako što će mu se dati zadaci koji su mnogo ispod njegovog nivoa,
kako bi se privuklo i osetilo sigurnim u sebe. Ohrabrivanje deteta
treba da bude stalno (osim ako se dete ponaša izrazito neadekvatno).

Autori preporučuju da majka prisustvuje ispitivanju i

dozvoljavaju da majka u pojedinim situacijama ohrabruje dete.
Ispitivač treba detaljno da beleži okolnosti ispitivanja, ponašanje
deteta tokom ispitivanja, i da uzme u obzir i ove zabeleške kod
davanja mišljenja o detetu.
Idealne okolnosti za ispitivanje predstavlja prostorija za prijem
deteta, dobro osvetljena, sa dečjim stolićem i stolicama, i sa nekoliko
igračaka, kao bi se dete privuklo prema mestu ispitivanja.
Potrebno je samo malo prakse pa da se istovremeno može
obavljati ispitivanje i deteta i majke.
Osim odgovora na pitanja mogu se beležiti i sva dodatni opisi
ponašanja koje daje majka (o karakteru deteta; teškoćama u
vaspitanju; načinu života i igre itd.).
Tokom ispitivanja vrši se i posmatranje deteta, njegovog
izgleda, držanja, spontanog ponašanja, odnosa sa majkom
(vezanost). Posmatra se naravno i ponašanje majke tokom ispitivanja
i njen odnos prema detetu.

BELEŽENJE I IZRAČUNAVANJE REZULTATA

Testiranje u pravom smislu te reči, pa tako i izračunavanje

koeficijenta razvoja, počinje tek od četvrtog meseca. Računanje QR u
prva tri meseca nema smisla, jer uvek daje previsoke rezultate.
Zadaci od prvog do trećeg meseca daju samo najopštije indikacije o
razvoju, a fina procena na ovom nivou dobija se neurološkim
ispitivanjem.
Pre početka testiranja ispitivač beleži hronološki uzrast deteta i
proverava vreme rođenja deteta. Ako se radi o nedonešenom detetu
njegov hronološki uzrast se treba korigovati (videti formular za
testiranje). Ovom korekcijom izbegavaju se teške prognostičke
greške.
 Ispitivanje se počinje zadacima predviđenim za kalendarski
uzrast deteta, ili zadacima za raniji uzrast, ako za to postoje
indikacije. Zadaci se zadaju sve do subtesta na kome dete ne rešava
ni jedan zadatak. Razvojni uzrast deteta nalazi se negde između dva
uzrasta na koja ukazuju pomenuti subtestovi. Beleženje broja bodova
počinje od subtesta na kome dete rešava sve zadatke, pa sve do
onog subtesta na kome je dete potpuno neuspešno.
Svaki rešeni zadatak na subtestovima predviđenim do uzrasta
od 10. meseci nose 1 bod (uključujući i pitanja za majku). Zadaci na
subtestu za 12. mesec nose 2 boda, za 15., 18., 21. i 24. mesec nose
3 boda i za 30. mesec nose 6 bodova.
Bodovi se sabiraju za svaku od četiri oblasti koje skala pokriva
posebno, (uz svaki zadatak naznačeno je na koju se on oblast
odnosi), a računa se i ukupni broj bodova za svaki subtest. Na kraju
se svih pet pokazatelja za svaki subtest saberu, tako da dobijamo
zbirove bodova za motoriku, koordinaciju, društvenost, govor i
ukupan broj bodova. Parcijalni zbirovi bodova pretvaraju se u razvojni
uzrast u svakoj posebnoj oblasti, pomoću tabele odnosa broja bodova
i razvojnog uzrasta, koja se nalazi u drugom delu priručnika za BL
skalu. (Tabela daje podatke o razvojnom uzrastu u mesecima i
danima, koje je potrebno pretvoriti u razvojni uzrast izražen brojem
dana. Uzima se da svaki mesec ima 30 dana.) Ukupni zbir bodova pretvara
se u razvojni uzrast, izražen brojem dana, tako što se pomnoži sa tri,
pošto svaki bod vredi tri dana. Koeficijent razvoja (QR) predtavlja
količnik između razvojnog uzrasta deteta, izraženog u danima, i
kalendarskog uzrasta, takođe izraženog u danima, pomnožen sa 100.
Koeficijent razvoja izračunava se za svaku od ispitivane četiri
oblasti posebno, a izračunava se, naravno i globalni QR.
Koeficijent razvoja od 90 do 110 smatra se prosečnim, od 70 do
90 ispodprosečnim, a koeficijenti manji od 70 ukazuju na mogućnost
usporenja u razvoju (retardaciju).
Autorke ukazuju da parcijalni koeficijenti imaju približne
vrednosti (sa mogućim razlikama i do +/- 10 bodova) i treba ih
upotrebljavati samo kao pokazatelji nejednolikog razvoja pojedinih
područja na određenim uzrastima, i sa velikim oprezom.

PREDIKTIVNA VREDNOST BEBI TESTOVA

 Pojava jezika označava presudnu etapu za napredak ljudske
inteligencije i zato senzomotorno ponašanje u najranijem detinjstvu
ne upućuje na buduću inteligenciju.
Razvojni uzrast dece dobijen bebi skalama usko je povezan, po
shvatanju autora, sa neurološkim sazrevanjem. Zato se na najranijim
uzrastima ne registruje statistički značajna povezanost dečjeg
postignuća sa jedne strane i obrazovnog, kao i sociokulturnog i
ekonomskog nivoa roditelja sa druge strane. Korelacija navedenih
faktora sa dečjim postignućem javlja se tek nakon navršene treće
godine života deteta.
Rano testiranje, dakle, ne daje prognoze za budući razvoj
deteta. Ono može samo da posluži za određivanje stupnja razvoja
deteta u odnosu na prosečan razvoj, u trenutku ispitivanja.
U koeficijentu razvoja (QR) treba videti samo približnu i trenutnu
indikaciju, bez obzira na prividnu preciznost koju pruža numerički
izraz, i nikada ga ne treba davati bez objašnjenja.

DRUGI DEO BL SKALE

Drugi deo BL skale, iz 1965, služi za ispitivanje mentalnog

razvoja predškolske dece. Ovaj deo skale napravljen je sa ciljem da
učini što lakšim prelaz između skale za najraniji period (bebi testa) i
skale za procenu psihičkog razvoja izvan senzomotornih okvira.
Sastoji se od šest subtestova koji sadrže po četiri zadatka. Ovim
zadacima ispituje sa praktična inteligencija deteta.
Na našim prostorima drugi deo skale primenjuje se znatno ređe
nego prvi deo, zato se ovde njime nećemo posebno baviti. Za
procenu intelektualnog razvoja na predškolskom uzrastu (ovde već
možemo govoriti o nivou inteligencije) koriste se, najčešće Bine -
Simonova skala i Wekslerovi testovi inteligencije za decu.