УПУТНО ПИТАЊЕ

Анђелка Ђ.,48 година,разведена,завршена виша економска школа, запослена

као шеф рачуноводства, мајка два сина (24 i 19 година),живи са њима у Јакову
поред Београда . У тренутку испитивања пацијенткиња је већ четири недеље
хоспитализована на одељењу за психозе Института за ментално здравље. Приликом
прве хоспитализације дијагностификован је "депресивни поремећај са
психосоматиком абдоминалног типа". Пацијенткињи је ово четврта хоспитализација,
дијагноза - "рекурентни депресивни поремећај". Садашња епизода је без
психотичних симптома и упућена је на психолошко испитивање у циљу процене
њених интелектуалних способности ради добијања налаза за инвалидску комисију на
којој je непосредно пре пријема у болницу други пут одбијена. Симптоми са којима је
пацијенткиња хоспитализована (плачљивост, потиштеност, утученост) нису уочљиви
током тестирања , иако она и даље као своје главне проблеме наводи страховања ,
нарочито од посла и непознатог окружења .
Психолошка процена је извршена у периоду од 29. -30.06. 2004. године на
Институту за ментално здравље.

Коришћене технике и инструменти :

- Листа основних биографских информација (ЛОБИ)
- Дијагностички интервју
- Векслеров индивидуални тест интелигенције
- Цртеж људске фигуре (Маховер)
- Минесота мутлифазни персонални инвентар, MMPI-201
- ТНР -мод
 Л.О.Б.И.

Минимални лични подаци о испитаници

1. Име и иницијал презимена

- Анђелка Ђ.
2. Пол
Женски
3. Година рођења и старост
- 23.08.1956
4. Школска спрема
- Виша економска школа
5. Занимање
- шеф рачуноводства у државној фирми
6. Брачно стање
- разведена
7. Место сталног боравка
- Јаково
8. Колико дуго живи у том месту
- oд 1999. године
9. Место где је одрасла
- у Земуну
10. Број браће и сестара
- два брата, један је био 4 године млађи од пацијенткиње, умро је са 9 месеци,
други брат је млађи 8 година, умро је у 36 години
11. По реду рођења
- прво дете
12. Националност
- Српкиња

Минимални подаци о породица

13. Да ли има живе родитеље

- не
14. Да ли живи код родитеља
- не више, последње четири године од када је брат умро поново сам живела са
мајком до њене смрти
15. Ако се одвајала од родитеља када је то било
- први пут сам се одвојила од родитеља после удаје
16. Ако је изгубила родитеље када је то било
- мајка је умрла 2003. отац 1986. године
17. Да ли је неко заменио родитеље
- не
18. Како су се родитељи међусобно слагали
- било је трзавица међу њима због пића
19. Да ли су се родитељи растајали или разводили (зашто)
- не
20. Старост оца
- умро је у 62.години, 1986.
21. Школска спрема и занимање оца
- пољопривредник , завршио је пет разреда основне школе

22. Нарав оца

- био је благ, само је пио, онда је био неодговоран; имао је јако доминантног
оца и он је у односу на њега био слабић, па је због тога бежао у пиће
23. Слагање испитанице са оцем
- јако сам била везана за оца, отац ми је био наклоњен, мајка није, када сам
изгубила оца, изгубила сам јаку подршку у животу
24. Старост мајке
- умрла је у 79.години
25. Школска спрема и занимање
- пет разреда основне школе, домаћица
26. Нарав мајке
- доминантна, као хајдук,из кревета је свима делила сaвете
27. Слагање испитанице са мајком
- лошије сам се слагала са мајком, она је била прорачуната, знала је да ће
живети са братом и она је више њега гледала, али је брат био добар, па ја
нисам била љубоморна на њега
28. Слагање са братом?
- одлично, њега нико није могао да не воли, он је био као светац
29. Слагање са сестром/рама
/
30. Друге важне успомене у вези породице
- у мојој породици су сви живели једни за друге, моји су били поносни на та
што сам ја завршила вишу школу, а када сам се удала мој муж је био
љубоморан на то што ја толико волим своје живе, а и сада кад су мртви ја
идем редовно на гробље, а његови су били хаотични, он је са 13 година
отишао од својих и данас их виђа ваљда једном годишње.Био је љубоморан и
на моје живе и на моје мртве.

Минимални лични подаци о детињству

31. Евентуалне компликације при рођењу

- не
32. Ток психомоторног развоја
- не
33. Да ли је била жељено дете
- да, ја сам била прво дете, измољено од Бога, и мајци и оцу је ово био други
брак, нису могли да имају деце у првом браку
34. Тешке и друге болести, теже повреде
- са 7 година сам прележала тешку упалу плућа
35. Да ли је дуже растављана од родитеља до 5. године
- не
36. За кога је била највише везана
- за мајку,она се под старе дане променила, ваљда због старости
37. Како су родитељи схватили циљ васпитања
- строго су ме васпитавали
38. Какве је нарави била као дете
 - била сам много доминантнија од брата, мене је отац обожавао, била сам баш
весело дете.
39. Да ли је имала неуротичне тегобе
- не
40. Да ли је испољавала поремећај навика или понашања
- не
41. Да ли се дружила са другом децом
- да
42. Друге важне успомене о детињству
- Сећам се када ме је једном стриц водио по неке телиће, и тако ми седимо на
оним колима, а стриц успут откида клипове кукуруза и убацује у кола, краде, а
није му требало...то је за мене био велики шок,то ни отац ни деда никада нису
радили. И сећам се када је брат Бранислав ,други брат умро са 9 месеци,
сећам се када су изнели ковчезић из куће,ја сам имала 5 година

Минимални подаци о школовању

43. Да ли је редовно похађала школу

- да
44. Какав је успех имала
- одличан
45. Да ли је понављала разред
- не
46. Да ли је прихватала школовање
- да
47. Да ли је смер у школи сама бирала
- да, завршила сам економску школу,али хтела сам да упишем факултет,али су
моји били старомодни, па су они били за то да упишем вишу економску и њу
сам завршила у јуну са просеком 8,20
48. Тежи дисциплински преступи у школи
- не
49. Да ли сада има тешкоће са школом
/
50. Да ли намерава да продужи школовање
/
51. Да ли јој се неки наставник урезао у сећање
/
52. Друге важне напомене о школовању
/

MINIMALNI PODACI O PROFESIJI I ZAPOSLENJU

53. Да ли је запослена?
- да
54. Од када је запослена ?
- први пут сам се запослила са 21. годином
55. Да ли је мењала запослење?
 - да, 4 пута, али ја сам увек лако проналазила посао, три пута сам добила
посао преко конкурса
56. Да ли има тешкоћа на послу?
- не, само те промене, знате ја не волим промене посла, човек увек мора да се
из почетка доказује
57. Шта јој највише смета у вези посла?
- ништа
58. Да ли нешто предузима да поправи свој положај на послу?
- нема где више да се напредује, шеф рачуноводства и благајник, нема где
даље
59. Да ли је задовољна својом професијом?
- да
60. Да ли би мењала професију?
- не
61. Да ли се нечим истиче на полу или у професији?
- знате, ја сам почела на јако тешком послу
62. Сем редовног посла да ли ради још нешто?
- не, само око куће
63. Да ли је долазила у теже сукобе на послу или професији?
- не, али сам због посла долазила у сукоб са мужем, он није могао да разуме
да морам да завршим посао
64. Друге важне напомене о запослењу?
-/

Минимални подаци о социјалном понашању и интересима

65. Да ли размењује посете

- да
66. Са каквим се људима дружи
- виђам се са комшијама и родбином
67. Да ли има своје стално друштво
- нема у селу људи мог образовања ,углавном са родбином
68. Да ли има најбоље пријатеље
- не баш
69. Да ли се дружи искључиво са мушким, тј женским друштвом
- не
70. Да ли долази у сукоб са људима
- па не баш,имала сам сукобе са мужем, али он је отишао
71. Да ли се у последење време изменила у погледу друштвене активности
-да, чини ми се да сада долази много више људи од када је он отишао
72. Да ли је осуђивана
- не
73. Шта воли да ради у слободно време
- читам штампу, понекад погледам неки филм на телевизији, али немам пуно
слободног времена
74. Да ли се бави неким спортом
- сада не, у средњој шлоли сам играла рукомет и била сам голман , и муж и ја
смо страшно леворуки, а ниједно дете није леворуко
75. Да ли излази
 - не излазим, јер у селу нема где, а немам превоз да бих одлазила у град,
мислила сам да одем са сином код најбољег пријатеља мог покојног брата он,
има хармоничну породицу и син много воли да иде код њих

76. Да ли посећује биоскопе, позоришта, концерте

не
77. Да ли се бави друштвеном активношћу
не
78. Друге важне напомене о социјалном понашању и интересима
/

Минимални подаци о сексуалном понашању и браку

79. Када је почела да се забавља

- у средњој школи
80. Да ли се забављала више пута?
- биле су неке пролазне везе пре мужа, али није било секса
81. Да ли се заљубљивала ?
- да
82. Да ли је имала сексуалне односе пре брака?
- не
83. Први коитус
- са мужем
84. Да ли је било неких тежих потреса?
- не
85. Да ли је било неких тешкоћа у сексуалном понашању?
- не
86. Да ли је у браку?
- не
87. Колико дуго је била у браку?
- били смо у браку 18 година, развели смо се 1998.године
88. Колико је бракова имала?
- само овај
89. Да ли има деце?
- да, два сина, старији има 24, а млађи 18 година
90. Старост брачног партнера?
- он је 1956. годиште,има 48 година
91. Школска спрема и занимање брачног партнера?
- завршио је ФОН, он је компјутериста.
92. Нарав брачног партнера?
- он је пргав,инаџија
93. Какво је било слагање у браку_
- првих седам година је било добро
94. Да ли има тежих неслагања?
- неслагања су почела 1986. године
95. Да ли имају стан?
- 1987. смо добили стан у Смедереву, и тада се селимо због стана у
Смедерево
96. Да ли су сами у стану или су у заједници?
 - у заједници смо живели само две године, када су ми муж и брат били у
војсци.
97. Да ли има тешкоћа са децом?
- не
98. Да ли има изгледа да се овај брак одржи_
/
99. Друге важне напомене о сексуалном понашању и браку?
-/

Минимални подаци о тешкоћама и болестима

100. Да ли је долазила код неуропсихијатра (или психолога) због тегоба и тешкоћа

(када и колико пута)
- први пут сам се јавила психијатру 2000. године у Дому здраваља, када смо
све испитали код лекара, знате ја сам имала проблема са желудцем, као да ми
је ту нешто стајалo и стално сам била надута, онда ме је докторка послала на
сва испитивања зато што ми је брат умро од рака желудца и када сам све то
завршила , онда су ми препоручили да се јавим психијатру, и ту су ме три
месеца психолошки при Дому здравља и онда ми није било боље и онда су
рекли да морам да идем у болницу да проверимо да ли је на нервној бази.
101. Да ли је осећала да треба да иде
- да, нисам могла да издржим темпо;у то доба сам легала у један сат после
поноћи, а устајала сам у пет сати ујутро да би могла све да завршим, њима је
свима било добро, само сам ја радила,ја сам имала непокретну мајку, муж је
радио приватно и стално је спавао, и кад ја кренем на посао и када се вратим
са посла , и све око куће и још два сина, све то нисам могла да издржим.
102. Да ли је околина сматрала да јој је таква интервенција потребна
- да, имала сам подршку околине, али сада се моја тетка боји да ову моју
болесте не злоупотребе, јер је у питању велика имовина , моја , могу да
направе забрану на располагање имовином старији син и муж, могу то да
искористе, стално старији син прави уцене.
103. Због којих тегоба или болести се сада испитује
- сада сам овде на испитивању јер сам била на инвалидској комисији и одбили
су ме и зато ме је послала докторка овде
104. Да ли су тегобе и раније постојале
- имала сам лоше снове,плачљивост,несигурност
105. Да ли је због тих или других тегоба била хоспитализована
- ово је сада четврти пут у Палмотићевој
106. Како је отклањала тегобе или како се лечила
- под терапијом сам од 2001.
107. Да ли је и сада под терапијом
- пијем сада доста лекова и ја причам много са људима
108. Да ли има неку трајну физичку ману
- па немам ништа, уствари имам прираслице на срцу
109. Да ли има због тегоба тешкоће у друштву, сексу, браку или на послу, учењу.
- Па ја сам изгубила сигурност међу непознатим људима.Сада се крећем
углавном само међу познатим људима.
110. Да ли везује настанак тегоба или болести за неки одређени догађај
- проблеми су почели селидбом у Смедерево 1987. године до тада смо бил
подстанари и онда смо се преселили у Смедерево, и то је била грешка,отишли
 смо тамо са болесним дететом и нисмо се укључивали у друштвени живот.И
онда када је брат умро 2000. и када је млађи завршио осми разредонда су њих
тројица прешли назад.Ја сам дошла тек када сам нашла нови посао.
111. Какав став заузима породица према потреби за лечењем
- они мисле да ја нисам болесна, они мене не подржавају, син и муж, ја сам
рекла свима и на послу и комшијама и сви су то прихватили, само они не могу
то да прихвате, oни су много паметни и како сада они да уђу овде?
112. Какав став има испитаница према потреби за лечењем
- па ... волела бих ја да се излечим, али знате мени треба неко мирније
окружење

Минимани подаци о изгледу испитанице

113. Висина - oкo 165цм.

114, Пуноћа - пацијенткиња делује пуначко, али није дебела
115. Телесна конституција -тежина је равномерно распоређена
116. Покрети испитаника - у појединим тренуцима углавном после суочавања са
сопственим неуспесима чини нервозне покрете рукама
117. Израз и мимика лица - уочљива је разлика у интонацији, мимици и
гестикулацији када прича о својим проблемима, о свом животу и тешкоћама са
којима се бори; тада је причљива, нагнута је ка испитивачу, често се смеје,
гестикулира и гласна је.
118. Начин одевања - неугледно, хаљина у којој је дошла је преширока и делује
старо.
119. Брига о свом изгледу - делује запуштено, и сама пацијенткиња каже да на
основу њеног изгледа људе изненади када виде колико она има година и
колико зна о различитим стварима
120. Општи изглед према годинама и социјалном статусу - делује старије него што
јесте.
121. Кооперативност у току испитивања - кооперативна је, али тражи прихватање
од испитивача, на сваку причу о неразумевању од стране старијег сина и
бившег мужа очекује потврду од стране испитивача и разумевање њених
потешкоћа.
122. Однос према испитивачу - контакт је добро успостављен, али су уочљиве
варијације у тренуцима када се не осећа сигурном, пасивно одбија даљи рад и
повлачи се; делује као да јој је то уобичајени начин понашања у животу .
123. Шта је испитивач осећао у себи у току контакта - повремено сам осећала
притисак од стране пацијенткиње да пружим подршку и да потврдим да је
њен став у односу на старијег сина и бившег мужа оправдан и једини могућ,
често причу започиње са "Реците ми Ви шта значи...." и онда очекује одговор у
складу са својим ставом.

На основу података добијених Л.О.Б.И.-јем издвојиле су се следеће зоне

конфликта:
1. Актуелни проблеми на које се испитаница жали (снижени вољно-динамски
механизми, депресија)
2. Породични односи
3. Проблеми у социјалним односима
ЕКСПЛОРАТИВНИ ИНТЕРВЈУ

И: Добар дан Анђелка.Како сте данас?

П: Добар дан. Па, добро.

И: Данас бих волела да попричамо о неким стварима које смо јуче споменуле,
али бих ја волела да ми их мало боље објасните.
П: Важи.

И: Кажите ми шта Ви сматрате да је Ваш основни проблем?

П: Па,ја сам изгубила сигурност међу непознатим људима и сада се крећем само
мeђу познатим људима и са њима се дружим, када сам почела да се надимам
схватила сам да не смем да се крећем међу непознатим људима.

И: Шта под тим подразумевате?

П: Несигурна сам, осећам се непријатно, просто не прија ми да будем у непознатом
окружењу, тамо где треба нешто да покажем .....сад се само крећем у сигурној
средини.

И: Јел можете да ми објасните како се то надимате, како се то манифестује?

П: Осетим да ми је цео стомак надувен и као да не могу да дишем добро.Скроз
набрекнем, боли ме.... осећам као да ми нешто кува у стомаку, и као да имам кнедлу
у грлу која ми отежава дисање. То ме јако забринуло први пут када ми се
десило.....знате због брата, зато ме је и моја докторка послала на детаљне
прегледе.То сам јуче причала, тек када су ме детаљно прегледали онда су ме
послали код психијатра.

И: На посао не идете? Како сте се тамо осећали?

П: Па да, мени је постало велико оптерећење да одем на посао.То од кад сам почела
да се надимам, ја сам приметила да нешто није у реду.И онда сам почела да
истражујем да видим од чега је то.

И: Какви су Вашу односи са колегама на послу?

П: Нема у мом сектору много људи, само Цица и ја.Са њом се добро слажем, то је
моја земљакиња. Али често нам долазе различити људи са којима смо пословно у
контакту , ево само кад на то помислим већ ми је непријатно....лоше се осећам у
окружењу непознатих људи.

И: Да ли Вам се на послу десило неко непријатно искуство?

П: Па није, али ето кажем Вам.....сад имам страх од посла, чим помислим да ми
истиче боловање мене је одмах страх.

И: Реците ми чега вас је страх, шта мислите да би могло да Вам се деси на

послу?
П: Па да....страх ме је....а и сада знате, од кад више нисам са мужем, то је тако
ружан назив распуштеница.....одвратан. Мени мој старији син каже - Ти би више
волела да си удовица!- а ја њему кажем да је то много часније....свима би било
боље.Старији син би добио стан, млађи син би добио пензију.Муж је и тражио да
дете категоришу, он је до седмог разреда ишао у нормалну школу, ја сам са њим
радила дневно по шест сати.Сва деца неће да раде домаћи, а он није хтео да ради
ни школски и онда ја узмем свеске од друге деце и радимо прво школски, па онда
домаћи задатак,то је било од четири до десет терорисање.Онда од десет узмем да
перем, да кувам, да спремам .... а онда је муж тражио да га категоришемо и он је
седми и осми разред завршио у специјалној школи.

И : Шта мислите да је узрок том Вашем страху?

П: Па ваљда тај брак и распад брака.За мене је брак смисао живота, заједница.Ми
смо првих десет година добро функционисали. А после је он отишао неким својим
животом. Oн се после изменио. После осамнаест година брака он је почео да излази,
прво у странку, па онда даље сам без породице.

И: Да ли имате још неке страхове?

П: Па бојим се мрака.Поготово сада када смо млађи син и ја сами у кући.Ја пијем
моје лекове, он пије лекове за епилепсију и када све то попијемо може неко и да нас
однесе.И онда увек остављам упаљено светло у ходнику.

И: И немате никакве друге страхове?

П: Па немам.

И: Да ли Вам је сметало нешто у Вашем односу у првих десет година брака?

П: Па није, он је одувек био неки особењак.Знате, на пример никада није гледао
филмове, али ја сам се навикла.Сви ти који раде са рачунарима су особењаци.Нису
друштвени и ја сам га прихватила таквог.Он је тада ишао на семинаре и у Љубљани
и у Загребу и све ми је причао како тамо имаш дроље за двадесет марака, нуде се
по хотелима.Али ја сам знала да тога неће бити, тих пролазних авантура, и није их ни
било.

И:Да ли везујете почетак Ваших тегоба за неки одређени догађај?

П:За прелазак и пресељeње. Мени је посао био на 5 минута од куће, а овде треба
тридесет километара тамо и тридесет километара назад.Још око окућнице, па око
супруга, мајка је била непокретна.Био је то тежак живот.

И: На које пресељење сада мислите?За Смедерево или из Смедерева?

П: Пa проблеми су почели селидбом у Смедерево 1987. године, до тадa смо били
подстанари и онда смо се преселили у Смедерево, и то је била грешка, отишли смо
тамо са болесним дететом и нисмо се укључивали у друштвени живот.И онда када је
брат умро 2000. године, и када је млађи завршио осми разред , онда су њих тројица
прешли назад у Јаково код мајке , а ја сам дошла тек када сам нашла нови посаo.Е
то пресељење сам нарочито тешко поднела, јер сам ја у Смедереву у међувремену
нашла пријатеље и ту сам живела 20 година, а у Јакову нисам живела тих 20
година. Мени се муж чудио - Ти си луда, прво си плакала када си отишла у
Смедерево, а сада плачеш кад одлазиш из Смедерева.Али ја сам из Јакова била
одсутна 20 година и више нисам имала пријатеље, као у Смедереву.

И: Реците ми да ли је та раздвојеност од породице проузроковала неке

проблеме?
П: Па није, ја сам долазила сваки викенд.Скувам им, оперем,све им средим за седам
дана.Тада је муж звао телефоном редовно, по два три пута на дан.Па ово сам
поправио, па ово сам урадио,он се понашао као домаћин.Ја сад не знам, да ли је
њега угрозило то што сам се ја вратила.Док ја нисам дошла у кућу он се све време
лепо понашао, радио, сређивао.А живео је у мојој кући. Е кад сам ја дошла он се
осетио угроженим што је на мојем.Ја кажем, нема то никакве везе шта је чије, па то
је наше.Много је боље то било док ја нисам дошла да живим ту.Он је мене уцењивао
да препишем кућу и имање на децу, а ја нисам хтела.Каже он неће да улаже у моје,
па да ја то препишем на децу.Рекох нећу, па нисам ја умрла да им преписујем.Па
коме ће да иде, ако не деци.Нећу се ја удавати.Имао је он неке своје бубице, шта ја
знам.Дошао је на мираз,па му то није одговарало.Силом прилика смо дошли на
мираз.

И:Да ли се сећате када сте први пут приметили да нешто није у реду са Вама?
П: Па када смо све преиспитали органски при крају 2000-e, онда смо посумњали да
је можда реч о психијатрији.А ја сам то утврдила.Спремали смо зимницу и моја тетка
је дошла да ми помогне.И ја направила ручак , само да ручамо, док она чека аутобус,
требао је аутобус да продје.Муж је био у башти и зове њeгов стриц на крштење. И
сад знате, он зове два пута годишње на венчање, крштење и свадбе , a oн правник,
онако слаткоречив и ја морам да будем љубазна и док он није рекао о чему се ради,
не могу да му кажем нaзовите касније, a ja бринем да ми не оде теткa без ручка. И
верујте ми , када сам спустила слушалицу , ja сам се моментално надула. Ја сам тад
сама утврдила да је то на нервној бази. Мени је било жао да ми она оде без ручка,
готов ручак, само да се постави.А он зове, прича и замлаћује ме, а ја не могу да га
прекинем из пристојности и моментално, када сам спустила слушалицу ја сам се
надула. Јa сам сама открила да је то на нервној бази.

И: Реците ми да ли су Вам се симптоми мењали током ових година од када су

се појавили први симптоми?
П: Па нису. Плачљивостt, надимање , нервоза, нетрпељивост и тако то.
Неорганизованост, много замислим, па онда не могу да урадим и онда се нервирам.

И:Јесте ли имали неких депресивних, црних мисли?

П: Пa ja сам религиозна, а то не сме.

И :Можете ли да ми опишете своје тешкоће и тегобе са којима сте дошли овде?

П:Јоj, била сам плачљива,...избезумљена.Мене су убедили да ћу да прођем на
инвалидској комисији , рекли су ми да са две године боловања и болничких лечења
морам да добијем пензију. Било ми јe страшно кака да се вратим на посао кад не
могу да се вратим. А знам да после инвалидске комисије одмах прекидају боловањe.
Прошле године сам тако узела годишњи oдмор и добила сам плаћено одсуство, тако
сам тај период превазишла, a онда сам отишла у дневну болницу. Докторица ми је
сада рекла када је добила решењe, да не могу више у дневну болницу. Ja имам
страх од посла.Чим осећам да ми се губи боловањe, одмах имам стах.

И:Значи Ви практично од 2000-e године не радите?

П: Од 2001-e.Oд деветог месеца 2001-е. Годину дана сам ја радила када сам се
вратила . Али то је био тај темпо легање у један и устајање у пет.

И: Реците ми који проблем би Ви сада издвојили као доминантан проблем у

животу у овом тренутку?
П: Пa, та инвалидска комисија.Када би добила пензију, онда би могла да будем у
мирном и познатом окружењу.Са млађим сином код куће, око окућнице и треба кућа
да се заврши, да се паркет стави. Планирам да продам једну њиву како би завршила
то што има око куће још да се заврши. А старији син ми каже - Не можеш ти то тек
тако да продаш, то је и моје, и ја сам наследник. Јeл можете да замислите како је
безобразан? Тако он мени.Он је на оца. Њих двојица су исти.

И:Шта Вам је сада основна мотивација за боравак овде на Институту?Ви сте

више мотивисани да се излечите или ?
П: Па, волела бих ја да се излечим, нормално.Али мени треба нека мирнија и
опуштенија атмосфера, највише би волела да добијем пензију, неки смиренији темпо,
не могу више да радим.

И: Да ли сте овде на одељењу ишли на групу?

П: Јесам, и видим да су овде сви људи нормални, само су имали неке проблеме са
којима нису могли да изађу на крај.

И: Да ли учествујете у разговору на групи?

П: Па да, зависно од теме, учествујем.

И: Јављате се да причате?
П: Па више сам на ранијим групама, него сада.

И: Не смета Вам што су овде око Вас непознати људи?

П: Па не, не смета ми.

И: И да ли Вам се чини да имате користи од групе?

П: Па имам....видим да су овде све нормални људи са проблемима које нису успели
да реше. Видите мој син и муж не могу да замисле да уђу овде.Знате, овај старији
син је завршио "Менсу" и како он сада да уђе овамо.Као они су много паметни, а ја
кажем да су овде нормални људи са проблемима.

И: Реците ми да ли сте овде радили са психотерапеутом неке терапије?

П: Па јесам.... ове тестове .

И: Не мислим на тестове, да ли сте разговарали са психотерапеутом о својим

проблемима ?
П: Па јесам, увек разговарамо о догађајима између два виђења.Ту су ми рекли и
докторица и овај доктор да не смем да виђам више бившег мужа, увек се јако
потресем након тога.

И: Да ли мислите да би имали користи од психотерапије? Да разговарате са

лекаром о својим проблемима?
П: Па знате ја сам отворена жена, ја могу да причам са свима овако као са Вама, са
женом у аутобусу могу да причам. Видите, то је мог мужа увек нервирало "Како
можеш тако да причаш са свима?"....а ето, ја могу да причам са свима.Не знам то са
лекаром , можда.

И : Колико је Вама остало до регуларне пензије?

П: Ја имам 27 стажа.Значи још осам година. Имам ја неку резервну варијанту да се
пребацим у Сурчин, уколико буде морало, али то је изгласано и ништа више нису
урадили, видећемо.
И:То би Вам више пријало?Да радите у Сурчину?
П: Јој, па то је за недај Боже.Кажем Вам да имам страх од посла, чим помислим на
то да ми то боловање истиче,одмах имам страх.

И:Јуче сте у разговору споменули да се Ваш муж променио после путовања

током ког сте Ви крстили децу?
П:То је мало, то није много.То је оно када ми није дао да идем на онај парастос.Ту се
мало изменио није се много променио.

И: Ја сам помислила да сте тада први пут уочили неке промене код њега?
П: Па тада је први пут баш викао и мислим да ме је тада и први пут ударио, јер сам ја
баш запела да идем, а он не да.Ја сам запела да идем и нисам хтела да попустим, а
он не да. Нисам могла дa идем ујутро у село и да стигнем на парастос.Он ми је
ујутро платио такси, а он није ни ишао.

И:Какав је био Ваш однос са супругом након тог догађаја?

П: Није се много променилo.

И: Какав је однос био у Вашем браку до тог тренутка?

П: До Смедерева је било добро.Па и тамо када смо отишли неко време је било
добро док је он радио у државној фирми, ишли смо заједно на посао, он ме је возио
на посао, ишли смо заједно по дете у обданиште, ишли смо на одморе.А онда када је
он прешао у приватнике и када су га укључили у ту странку, то је било 1996-e, онда је
почео да води живот ван породице.

И:Какo се то одразило на Вас и на односе са њим?

П:Он је доносио паре, а ја сам све вукла.Радио је и државно и приватно, а ја сам
вукла и ишла и по децу и на пијацу и по кући сам све радила.Он је пре подне радио у
државној, после подне је спавао, а увече је радио за приватнике. Подразумевало се
да ја то повучем да би боље живели.

И: Можете ли да ми опишете како се мењао Вaш однос у тoм периоду?

П: Па првих годину дана је био коректан неки однос, али онда је претерао и почео је
са " Ја сада излазим", "Ја се од тебе разводим", "Ја са тобом не причам" и неких
годину дана то је био хаос у кући. То је био најгори период мог живота, док се нисам
развела.Он је излазио и никомe се није јављао. Дође ми на Ускрс , ту буде два сата и
он излази увече напољe. Ја сам мислила да ћу да умрем, а не брат. После је умро
брат. Када сам ја дошла до 67 kг, а ја сам по природи кошчата.Сви су мислили да ћу
ја да умрем, дa сам ја авет, а етo после је умро брат. И на њега се то одразило, тај
развод и распад породице. Њега је било срамота да га људи питају, јер виде да ја
долазим сама са децом. Док је хтео да иде, ишао је, а после кад више није хтео да
иде, ишла сам ја сама са децом аутобусом. Oн никада није могао да разуме ту моју
везаност за моју породицу, он никада није био везан за своје. Његови у селу само
праве хаос, када је био студент он никада није ишао у село било га је срамота што се
његови стално свађају. Он се од тринаесте године одвојио од породице и није могао
да разуме ту моју везаност за породицу. После је мени био крај када ми је умро брат,
мајка непокретна, распала се једна породица, распала се друга и ја сам се изгубила.
Ја живим у Смедереву, а мајка непокретна у Јакову.Годину дана нисам могла да
нађем посао и да пређем код мајке, па ја сваког викенда одем тамо и све средим, а
онда је преко недељe сестра од стрица три пута дневно обилази. После на зиму
она није хтела да дође код мене, ја идем са посла,а све ми се врти, ја се љуљам.
Центар за равнотежу ми се пореметио на нервној бази.После је дошао тај ујак из
Тузле и притиснуо је - Где хоћеш? Кoд мене у кућу у Сурчин, код тетке или у
Смедерево.И онда смо је одвели код мене и када је дошла да зимује, е онда се и
муж вратио, да види бабу, како је баба, зваo је децу и вратио се.А старинска баба,
знате како је, она каже - Он ће ти бити најбољи за твоју децу и за твоје имање, трeба
ти домаћин. И баба је извршила велики утицај на мене да га прихватим да се врати.
Он је то вероватно и очекивао да ће баба вршити притисак да се он врати, да нам
треба домаћин.

И: Реците ми у каквим сте односима били у том периоду?

П: Ту када се он вратио у стану је било добро, и када је он отишао у село. Ја сам
годину дана радила у Смедереву, а он је са мамом отишао у село шест месеци пре
мене и ту је било добро.Ту се он правио добар домаћин предамном, понекад је и
ручак скувао и све је било добро. У прво време је долазио сваки викенд по мене у
Смедерево, a после све мање и мањe. И онда je престао да долази. А онда сам се
ја вратила у Јаково, и онда сам отишла на боловањe и била сам стално код куће и
онда сам ја њему сметала.

И: И сада сте званично разведени?

П: Ма ми смо се развели још 1998-e.

И: Али и након тога сте се виђали?

П: Па, он се вратио да живи са нама када је мом брату било скоро годину дана и
када сам довела маму у стан.Он је и у село отишао пре мене.Ја нисам хтела да
напустим посао, имала сам десет година радног стажа.Они су у априлу 2000-e
прешли у село, oн и баба и деца, a ја сам добила посао тек у октобру.

И: Када сте се онда Ви дефинитивно разишли?

П: Он је био на селу све до септембра прошле године(напомена 2003-е), а онда је
почео - Идем, идем.Овде нема напретка.Идем, идем.Навалио да иде, па онда иди
шта да ти кажем.И онда је отишао.

И: Да ли сте сада у контакту са њим?

П: Не, не чујемо се, не долази.Само сам ишла то кад је био у болници ( бивши супруг
је доживео инфаркт док је пацијенткиња била на одељењу у Палмотићевој), водила
сам ово млађе дете, пошто је старији био код њега пре десетак дана.У никаквим смо
односима. И баш кажем, пре је слао новац, по две хиљаде за овог млађег сина, а сад
за јун није послао ништа.И питам овог старијег - Јел тата послао паре за брата? А он
каже - Није, нема тата пара сад.А онда ја њему кажем - Тата је на боловању месец
дана и нема, а ја ево већ три године болесна и ја имам.Ја нисам добила боловање
од децембра, него кад добијем кирију променим у евре и онда тако штедим и
сналазим се.А он само подржава тату.Боли ме душа, као да га ја нисам родила.

И: Да ли Вам се чини да су они сличног понашања?

П: Јесу, јесу.Иста нарав.Препознају се. Безобразни су. Мада мој брат и баба су
волели само млађег сина, они су тачно прочитали старијег сина да је на оца.

И:Реците ми какав је Ваш однос са сином?

П: Знате мени људи не верују кад ја кажем да мене мој старији син не воли.Млађи је
био јако напоран док је одрастао, као да сам десет деце одгајала, а овај старији је
као вода одрастао.Е сад, изгледа да је овај старији био љубоморан и кад мене људи
питају ја њих убеђујем да мене старији син не воли.

И: Како то мислите?
П: Па ваљда зато што није разумео да сам ја морала да се много више посветим
овом млађем детету, кад мене комшија питао јер је сам дошао до тако неког
закључка.А можда ме не поштује,јер је муж јак ауторитет, а са мном може како
хоће....Ајде кево ово-оно....

И: И како се сада слажете са сином?

П: А тешко, тешко....ко са мужем...још горе него са мужем. Тежак је, тежак је.Био је и
код доктора овде, ја нисам веровала да ће доћи и све је слушао и ништа није рекао и
није правио проблеме.Али знате ону сеоску пословицу "Боље и најгори син, него и
најбољи муж".

И:А око чега најчешће долазите у сукобе?

П: Па око пара.Живи код мене, а не да ништа у кућу.Оде и списка све паре, а онда од
мене тражи паре, каже да нема за пут.Он је једно време имао 25 хиљада плату, а ја
на боловању добијам 5-6 хиљада.И онда знате шта ради....тако дугује по 10-12
хиљада, онда дође и врати једно 2-3 хиљаде и онда поново позајмљује, када би он
мени све вратио онда би ја тражила и за живот.Рекао је мени један мој брат -
Прежали ти тих 10-12 хиљада и отерај га у пизду материну.И немој више да му даш
ни динара.

И: Да ли због још нечега долазите у сукобе са њим?

П: Због другог не.И неће ништа у кући да уради.А зна као санитарни инспектор све
да искритикује.

И: Можете ли да ми мало детаљније опишете однос међу својим родитељима?

P: Постојала је подела послова на мушке и женске послове.Мама никада није музла
краве, није прскала воће, то је све тата радио.Однос међу њима није био лош.Било је
мало размирица због пића само. А увек када је требало да се да мени пара увек је
прво тата давао, него мама.А онда је када сам се удала све преписала на брата, а
мени је оставила само једну њиву.И мајка се није слагала са мојим избором мужа, јер
је он био студент када сам се ја удала.А мој муж се боље слагао са оцем, него са
мајком, она није била добра ташта(смеје се).

И: Реците ми која су Вам најранија сећања из детињства?

П: Па рекла сам јуче, она сцена са стрицем.Нешто се ничега раније не сећам.И када
је старији брат умро.А ево моја деца се не сећају ствари које су се дешавале када су
имали седам година.

И: Најлепша сећања из Вашег детињства?

П: Па моја породица је била сложна.Ми смо живели једни за друге.А после сам ја
дошла у другачију породицу, мужевљева породица је била несложна и то се после
одразило и на наш брак.Када је ујак из Тузле долазио, доносио ми је играчке и
фотографисао ме. После када су они били избеглице ја сам му дала за пут 50
марака да се врате и рекла сам им да су све моје срећне успомене из детињства
везане за њих.

И : Јесте ли често плакали као дете?

П: Па мислим да нисам.

И: Јесте ли се тешко прилагодили на Београд када сте кренули у школу?

П: Прва година је била тешка, морала сам да се докажем.Прва година је била тежа
него сва четири разреда.Ја сам у првом разреду била једина која је дошла са села, а
онда су у трећем дошле још две девојке.Али сам ја у првом разреду успела да се
докажем и деца су ме прихватила.

И:Ево ја имам још само пар питања.Реците ми Анђелка како видите себе у
будућност?
П: Па као баку моје унучади.Неће мени у овим годинама живот почињати.....као баку
која гаји цвеће, пилиће, лук...(смеје се)....иде на гробље и тако.

И:Значи видите светлу будућност?

П: Да, да....

И:Какве циљеве постављате себи ?

П:Па не неке велике.....ово имање да не пропада, колико могу да га урадим, да га
средим и тако.Знате још није скроз сређена, па планирам да продам једну њиву и да
ставим паркет и треба да се омалтерише.Мада не знам како ћу ја да се борим са
мајсторима.Имам ја браћу која су рекла да ће да дођу, браћу од стричева ...они су
сви из ове куће изашли.И зато не разумем, каже мени моја сестра "Продај имање,
купи два стана, у једном живи, а други издај". Ја то не могу.Када бих продала ову
кућу сањала бих све своје мртве сваке ноћи.Ја немам никакав страх од мојих мртих,
мислим да су сви они моји анђели чувари.Тако да нема потребе да ја излазим из те
куће.

И:Ево Анђелка, ја мислим да би могли сада да пређемо на тестирање.Да ли

желите још нешто да ми кажете ?
П: Не мислим да смо све важно прошли .

НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ НА ОСНОВУ ЛОБИ-ја и ЕКСПЛОРАТИВНОГ ИНТЕРВЈУА

Анђелка је добро сарађивала током лоби-ја и експлоративног интервјуа и одговори

које је давала на постављена питања су опширни и исцрпни, и врло често на
постављено питање наставља са причом о својим проблемима. Може се рећи да
постоји потреба да се исприча све о својим проблемима . Позитивни ефекат
''исповести'' који би се могао искористити у терапијске сврхе уз свест да се њиме не
решавају , већ отварају проблеми, због тенденције испитанице да узроке свих
проблема види у свом окружењу и без склоности ка интроспекцији, у овом случају
није известан. Мислим да су информацијама добијеним експлорацијом потврђене
предпостављене области конфликта .
Анђелка је рођена и одгајана у патријахалној , православној породици у којој се као
значајни модели истичу деда и мајка.Отац је по њеним речима био у сенци свог оца
који је био ауторитет и због своје "слабости" отац је био склон алкохолу. Жељено је
дете , чак и привилеговано обзиром да су родитељи пре овог брака, већ били у браку
и нису имали деце. По испитанициним речима она је "дете измољено од Бога". Сама
наводи да је у односу са оцем имала више привилегија него брат. Анђелка је
усвојила образце понашања карактеристичне за културу . Те односе одликује
везаност за породицу , потреба да једни другима помажу , захтев да се помаже
нејакима , чврсте моралне норме изражене кроз захтев за поштовањем ауторитета ,
забрану крађе , асоцијалног понашања. Своје детињство описује као срећно иако
материјални услови нису увек били најбољи, али за њу је отац "увек проналазио
новац када је требало".
Почетак проблема везује за потешкоће које се јављају у њеном браку. То доводи до
промена на које Анђелка не може да се навикне и после одређеног периода у коме
се однос са бившим супругом погоршава јављају се први симптоми у виду надутости
стомака .Ти симптоми имају посебан значај за испитаницу будући да је непуних
годину дана пре појаве симптома њен брат умро од рака желудца.
Проблеми у социјалним односима које испитаница описује као "страх од посла", по
мом мишљењу представљају последицу нарушене слике о себи као породичној
жени.У интервјуу испитаница наводи да је породица за њу "смисао живота", а нешто
касније као наставак одговора на питање чега се боји, односно шта мисли да би јој се
на послу могло догодити самоиницијативно коментарише "то јо је тако ружан израз
распуштеница " и након тога кроз смех прича како јој је старији син рекао да би она
више волела да је удовица и након тога наводи разлоге због којих би то било боље
за све.
Проблеми због којих се први пут јавила за помоћ су психосоматске
природе.Међутим, након што на испитивањима нису пронађени разлози њених
тегоба упућена је да се обрати психијатру. За помоћ психијатру се обратила крајем
2000-е године .
Доминација телесних симптома није баш најбољи индикатор за психотерапију, а и на
питање испитивача шта је њена доминантна мотивација за боравак у болници,
одговара да би она волела да се излечи, али да јој тренутно више значи пензија јер
јој је неопходно "неко мирније окужење", те на основу тога верујем да испитаница
није добар кандидат за психотерапију.
 Прилог број 1

Записи одговора са појединих субтестова и лист за одговоре са ВИТИ-

ја
СУБТЕСТ ИНФОРМАЦИЈЕ

1. Питање није постављено

2. Питање није постављено
3. Питање није постављено
4. Питање није постављено
5. Токио
6. На Дрини ћуприја
7. Западу
8. Београд,Нови Сад,Чачак,Суботица
9. Око 10 милиона
10. Јужна Америка
11. Не знам
12. Де Гол, Тито, Хитлер, Черчил
13. Прерађује крв
14. У Северној Африци
15. Хирошима и Нагасаки
16. Хомер
17. Човек на пустом острву
18. Каучук
19. Забрана
20. Центар католичанства, мала држава
21. Вене,артерије и капилари
22. Преносиоци наследних особина
23. Муслиманска верска књига
24. Египат и Израел
25. Достојевски
26. Средња Америка
27. 1804.године
28. Гете
29. Наука о народиним обичајима
30. Савез

СУБТЕСТ ДОПУНЕ

1. Квака
2. Реп
3. Нос
4. Брава
5. Коцкица у средини
6. Друга глава орла
7. Не знам
8. Одраз слике није....исто коса
9. Гајтан
10. Шаре по телу рака
11. Рука, не може бокал сам да стоји
12. -18. /
 СУБТЕСТ РЕЧНИК

1. /
2. /
3. /
4. Врста материјала за одећу.
5. Кренути са неким послом, са радом.
6. Када је нешто тешко.
7. Када неко има велико ја, неприступачно, одбојно држање за околину.
8. Поправља се нешто што је покварено да би се вратило у исправно стање.
9. Новчана јединица.
10. Слом.
11. Издвојен.
12. Замишљти нешто.
13. Оран, чио.
14. Мерна јединица за време.
15. Певати тихо.
16. Нагађати.
17. Људски.
18. Обрађивати земљу.
19. Бити свестан себе и околине.
20. Одмеравати, вредновати.
21. Када урадимо нешто, па нам после буде жао што смо то урадили, може да нам донесе
неку штету.
22. Размена добара за вредности.
23. Признато задовољство оним што је урађено.
24. Давање новца за добра која су нам потребна.
25. Обележавање важних догађаја.
26. Сажаљење према себи или према слабијима од себе.
27. Производња електричне енергије.
28. Доследност, стабилност.
29. Одавати признање на утакмицама, на концертима, пљескањем.
30. Садити биљке, очекивати да донесу род.
31. Причати шале и вицеве.
32. Уважавање.
33. Крем, најважнији људи у друштву, научници.
34. Врста загонетке.
35. Замисао о нечему што треба урадити.
36. Самоуверен, сигуран у себе.
37. П рича са смешним садржајем.
38. Покретач, асоцијација на кретање.
39. Прича у којој су ликови животиње које говоре.
40. Не знам.

СУБТЕСТ СТРИП

КУЋА Зидање куће, ево овде је темељ, овде су већ и стубови и на крају
60'' сазидану кућу он кречи.

ПЉАЧКА Човек са пиштољњм напада, оружани напад, онда привођење од

60" стране милиције, притвор и онда суђење.

РОМЕО Свира девојци под прозором, њен отац се љути, он одлази својој
60" кући, долази до своје куће и можда је закључана када је он дошао.

УЛАЗАК Човек пред вратима, звони, нико се не јавља, проваљује, излази

60"

СУДИЈА Човек чита стрип иза два дечака, договара се са њима ко ће да узме стрип,
60" овде се договарају, овде се отимају и овде се на крају њих двојица свађају око стрипа.

БРЕЖУЉАК - Долази до плавуше, она га шутне, сада се пење на брдо ....

110"

РИБА Забацује удицу, пеца рибу, упецао је једну, сада је једна рибица у
85" торби, овде је друга, сада су две рибице у торби, одлази, овај тражи помоћ, али
је овај већ отишао.

ФЛЕРТ Вози бизнисмена, пролази дама, бизнисмен види даму, зауставља кола и
60" одлази са дамом.

ПОТЕРА Девојка се купа, он вири иза дрвета, пролази патрола и јуре са псом овога 120"
што вири.

СУБТЕСТ СХВАТАЊЕ

1. Да би одећа била чиста и пријатна за ношење

2. Вуча, погонска снага
3. Убацила бих га у прво сандуче
4. Треба избегавати лоше друштво да и ми сами не постанемо лоши.
5. Зато што храна има бактерије и да би их лакше варили.
6. Помоћу маховине на северној страни.
7. Могу изазвати низ непријатних последица.
8. Да им се не оптерети развој и деца не могу да раде тешке физичке послове.
9. Треба решавати проблеме чим настану.
10. Да се озакони веза.
11. Не могу да чују говор, па зато не могу да науче да говоре.
12. Да би се финансирално здравство, просвета, јер се они само тако финансирају.
13. Зато што га имају мање, ограничен је.
14. Да више људи сагледа, више мишљења, да не би било злоупотреба.
15. Један човек не може ништа сам да уради.
16. Први пут чујем.
 СУБТЕСТ СЛИЧНОСТИ

1. Јужно воће.
2. Одећа.
3. Предмети за резање.
4. Превозно средство.
5. Животиње.
6. Стране света.
7. Органи на глави.
8. Животна средина - услови.
9. Из њих се рађа нови живот.
10. Намештај.
11. Људске активности.
12. Почасне, у част некога.
13. Не знам.
14. Како нешто урадимо, последице урађеног посла.
15. Не знам.
 ВЕКСЛЕРОВ ИНДИВИДУАЛНИ ТЕСТ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Основни подаци о испитанику :

Име и презиме : Анђелка Ђ.
Место становања : Јаково
Занимање : економиста
Датум испитивања : 29. и 30.06.2004. године

Подаци о испитивању :

Време трајања испитивања : 29. и 30.06.2004. године од 10:30 – 12:00 , укупно 3

часа са паузама односно, само испитивање је трајало 2 часа. Испитивање је
протекло уз неколико пауза и уз уочљиво велике разлике у интонацији и наступу
када прича о својим проблемима и за време самог тестирања.

Физички услови испитивања : Испитивање је обављено у соби клиничког психолога.

У просторији су присутни само испитивач и испитаница. Осветљење просторије је
оптимално , у потпуности присутно дневно светло. Просторија је звучно изолована
тако да нема ометајућих звукова. Просторија је проветрена , температура око 25
степена. Испитивање није прекидано уласком других особа. За време испитивања
телефон је био искључен.

Социјални услови испитивања и квалитет контакта : Испитаница је на почетку веома

расположена за рад. Пре почетка самог тестирања,током иницијалног интервјуа
разговорљива је и живо гестикулира,нагнута је према испитивачу, смеје се и гласно
прича. Износи своје виђење сопствених проблема и очекује потврду од
испитивача.По започетом тестирању испитаница се повукла и наслонила у
столици.Одговара знатно тише,веома ретко убацује по неки коментар,још ређе се
смеје и видљив је напор да тачно одговори.

Ток испитивања : На почетку изјављује како зна да су је кад је последњи пут била
тестирали,али изјављује да се више не сећа тестова. Договорили смо се да ми
слободно каже ако има потребу за паузом,што је пацијенткиња прихватила, али ипак
није питала за паузу док јој није понуђена, а онда је одмах прихвата.На
информацијама се исправља,неке одговоре даје и после 20 минута што говори у
прилог томе да је способна да испрати мисаони ток.Видљива је и разлика између
рада на манипулативним и вербалним тестовима.Док на вербалним самоуверено и
брзо одговара,на манипулативним дуго размишља.На стрипу прво посматра слике и
по пола минута,па их тек онда распоређује уз збуњено коментарисање како се неке
слике не уклапају у потпуности у причу онако како је она види.После бројева је
направљена пауза и када је испитивач поново довео у просторију у којој је
испитивање вршено,видљиво је одсутна,делује уморно и тужно,као да је
плакала,али на моје питање да ли је наш претходни разговор онерацположио
одговара говорећи гласније него непосредно пре тога:не,не...
Квантитативна анализа постигнућа :
Анализа укупног количника интелигенције
 Сума скалираних скорова износи 112 што за старосну доб од 48 година даје IQtot
– 117 .

 На основу укупног количника интелигенције испитаницу можемо сврстати у

категорију високи просек- бистри нормални .

 Како је остварени количник горња граница ове категорије , узимајући у обзир

величину стандардне грешке мерења која износи за узраст од 45 – 54 године 3,60
, са 95% вероватноће можемо тврдити да је прави скор испитаница између : (117
– 2 * 3,60) = 110 и (117 + 2 * 3,60) = 124.

 Распон између највишег и најнижег скора (склапање фигура -

аритметика) је 10 и налази се на граници дијагностичке значајности,
детаљнија анализа кроз анализу фактора.

Табела 1: Приказ постигнућа А.Ђ. на вербалној, манипулативној и целој скали

ASIQ
IQ Sg (95%) ПР Распон Скатер
узрасне групе
Тотал скала
117 110-124 99,98 87.29 10 27.88
Вербална 99,33 93.83 4 6
126 117-136
скала
Манипулативна
104 96-112 99,73 61.41 5 7,6
скала

2. Постигнућа на вербалној и невербалној скали

A) IQv i IQm, разлика између вербалног и манипулативног постигнућа, распон, и scatter скале и
субскала
Постигнуће на вербалној скали :

 Сума скалираних скорова вербалне скале износи 75 што одговара

количнику IQv – 126 .
 Стандардна грешка мерења узрасне групе 45 – 54 годинe је 4,77
 Са 95% вероватноће можемо тврдити да је постигнуће испитаница
између : 117 и 136
 Категорија интелигенције - висока интелигенција
 As v = 75 / 6 = 12,5
 Распон између највишег и најнижег скора(аритметика, понављање
бројева) је 4, дозвољено је 7

Постигнуће на невербалној скали :

 Сума скалираних скорова невербалне скале износи 37 што одговара

количнику IQm - 104 .
 Стандардна грешка мерења наведене узрасне групе на невербалној
скали износи 3,87,
 Са вероватноћом од 95% можемо тврдити да је постигнуће испитаница
између : 96 и 112
 Категорија интелигенције - просечна интелигенција
 As m = 37 / 5 = 7,4
 Распон између највишег и најнижег скора(мозаик, склапање фигуре)је 5,
дозвољено је 9
 Релативна разлика у постигнућу испитанице на вербалној и
невербалној скали износи 22, а у корист вербалне скале, се сматра
значајном и захтева додатна разјашњења. У овом случају овако велика
разлика између постигнућа на невербалном и вербалном делу скале
може се интерпретирати, пре као показатељ и последица специфичних
интересовања, специфичног когнитивног стила и образовања
испитанице. Испитаница је завршила вишу економску школу, мада
наводи да је хтела да студира економски факултет, од чега је због
утицаја родитеља одустала. У разговору са испитивачем наводи да је
интересују различите области и да се бивши муж увек чудио како она
зна одговоре на питања у различитим квизовима.Овако уочена висока
разлика, у исто време може бити последица и веома израженог
неповерења у сопствене способности ( испитаница наводи како је у
последње време изгубила сигурност у себе међу непознатим људима и
у сусрету са непознатим садржајима), као и последица депресивности
на коју се испитаница жали. Због тога сматрам да и поред постојања
специфичних интересовања и образовања којим може бити објашњено
високо постигнуће на вербалном делу скале, допунско објашњење
може да се нађе и у неповерењу које постоје код испитанице у
сопствене способности у сусрету са непознатим садржајима, што
доводи до пада концентрације при раду ових задатака што негативно
утиче на адекватност њиховог решавања, као и депресивности која
резултира успореним радом.

Сатлерова дирекција разлика :

Фактор вербалног схватања (информације, речник, схватање,

сличности)
ФВС : 1,4 * (13 + 12 + 12 + 12 ) + 44 = 68,6 + 44 = 112,6
Фактор перцептивне организације ( допуне, коцка мозаик, склапање
фигура)
ФПО : 2,0 * ( 6 + 10 + 5 )+ 40= 42 + 40 = 82

Фактор независности од узнемиравања ( понављање бројева ,

аритметика )
ФНУ : 2,8 * ( 11 + 15 ) + 44 = 72,8 + 44 = 116,8

ФВС +ФПО + ФНУ = 311,40 / 3 = 103,8 AS = 103,8

СО фвс = 112,6 - 103,8 = 8,8

СО фпо = 82 - 103,8 = -21,8

СО фну = 116,8 - 103,8 = 13

На основу добијених резултата, као у претходним анализама, уочљиво

је испољавање релативних когнитивних слабости у области
перцептивних способности (субтест"склапање фигура") . Добијени
резултати се могу тумачити у контексту проблема које испитаница
наводи да има у контакту са социјалним окружењем, што по њеним
речима представља основну потешкоћу са којом се суочава.У току
интервјуа она истиче како је изгубила сигурност међу непознатим
људима и како сваки контакт који доживљава као стресни резултира
надимањем, које је заправо представљало почетак њених актуелних
проблема. Будући да је резултат који је постигла на субтесту
"аритметика", који попут тестова које обухвата фактор перцептивне
организације испитује способност рада под притиском времена, један
од највиших на целој скали, верујем да се може претпоставити да
проблем не представља сам рад под притиском временског
ограничења, већ да је суштина у контексту и садржају проблемске
ситуације. То се такође може видети и приликом анализе фактора
независности од узнемиравања који указује на постојање способности
усредсређивања.
 3. Профил анализа

Табела 2: Приказ постигнућа А.Ђ. на вербалној скали

Тестови (V) Сирови скор Скалирани Разлика скалираних

скор скорова и AS (Растур)
информације 26 13 0,5
бројеви 16 11 -1,5
речник 58 12 -0,5
аритметика 17 15 2,5
схватање 23 12 -0,5
сличности 21 12 -0,5
ТОТАЛ 75 6
AS v = 75 / 6 =12,5

У сфери општег вербалног резоновања тренутно испитаницино

интелектуално функционисање је уједначено. На основу скалираних
скорова вербалне скале уочљиво је једно позитивно одступање,
когнитивна снага (које узимамо са извесном резервом јер се по
Кауфмановом критеријуму налази на граници дијагностичке значајности
SO od ASv + 3), и то на субтесту '''аритметика''. Као могуће објашњење овог
резултата можемо се позвати на школско образовање испитанице, као и на
вишегодишње свакодневно манипулисање нумеричким симболима, као и
на способност логичког резоновања које је нарочито изражено у контакту
са апстрактним садржајима.

У клиничком смислу, на овом новоу анализе постигнућа на овој субскали

нема дијагностички значајних резултата.

Табела 3: Приказ постигнућа А.Ђ. на , манипулативној скали

Тестови (М) Сирови скор Скалирани Разлика скалираних

скор скорова и AS (Растур)
допуне 6 6 - 1,4
стрип 8 8 0,6
мозаик 37 10 2,6
склапање 15 5 - 2,4
шифра 40 8 0,6
ТОТАЛ 37 7,6
AS m = 37 / 5 = 7,4
На невербалној скали уочљив је изражен јаз између постигнућа на
субтесту са апстрактним стимулусима (коцка-мозаик) и постигнућа на
субтесту са смисаоним стимулусима (склапање фигуре) у корист субтеста
са апстрактним садржајима.На основу ових резултата може се
претпоставити да ју је у датом тренутку садржај субтестова који се
ослањају на искуство из свакодневних животних ситуација "провоцирао" и
уз постојећу успореност мисаоног тока, проузроковану депресивношћу, и
да је то резултирало подбачајем на овом субтесту.
Док високи скорови на субтесту "коцка-мозаик" указују на способност
апстрактног мишљења, што се показало и у неки другим субтестовима ове
скале (најбољи скор је добијен на субтесту "аритметика"), ниски скорови су
карактеристични за испитанике које карактерише ригидност и
нефлексибилност мисаоних процеса, што је у разговору са испитаницом
уочљиво у одређеним сегментима разговора, јер она све своје актуелне
проблеме објашњава спољашњим околностима и туђим поступцима без
икаквог осврта на своју улогу у тим дешавањима.

У клиничком смислу, на овом новоу анализе постигнућа на овој субскали

нема дијагностички значајних резултата. Детаљнија анализа појединачно
сваког субтеста дата је у одељку о унутартестовној варијабилности.

Скатер анализа (интертестовна варијабилност)

Табела 4: Приказ интертестовне варијабилности

Назив Сирови Скалирани Разлика између Снаге/
субтеста скорови скорови скалираних скорова и слабости
AS tot
Информације 26 13 +2.88 +
Бројеви 16 11 +0.80 /
Речник 58 12 +1.80 /
Аритметика 17 15 +4.80 ++
Схватање 26 12 +1.80 /
Сличности 21 12 +1.80 /

Допуне 6 6 -4.20 --
Стрип 8 8 -2.20 /
Мозаик 37 10 -0.20 /
Склапање 15 5 -5.20 --
Шифра 40 8 -2.20 /
ТОТАЛ 112 27.88
Укупна аритметичка средина је 10,2

Значајна одступања појединачних резултата у односу на аритметичку

средину целе скале јесу на субтестовима "склапање фигуре" и "допуне" -
на овим субтестовима ове разлике су у негативном смеру те су показатељ
основних когнитивних слабости испитанице, док су на субтестовима
"аритметика" и "информације" одступања значајна, али у позитивном
смеру и показатељ су основних когнитивних снага испитанице.
На основу уочених разлика, резултата на неким другим инструментима
(ММПИ) и на основу интервјуа можемо рећи да је код испитанице уочена
неспособност да се емотивно дистанцира од стимулуса, у стресним
ситуацијама она је склона пасивизацији и бежању у болест.Истовремено су
присутни и ригидност и нефлексибилност мисаоних процеса који у великој
мери утичу на њене контакте са социјалном средином.
С друге стране основне когнитивне снаге испитанице су висока способност
вербалног изражавања, адекватно развијене дугорочна и краткорочна
меморија.Такође је уочљив и широк распон интересовања и способност
рада са апстрактним симболима.
На основу већег постигнућа на вербалној скали у односу на невербалну,
као и на основу интервјуа може се претпоставити и присуство израженог
мотива за постигнућем.

Тренутно опште интелектуално функционисање испитанице је на нивоу

високог просека, вербално интелектуално функционисање је на нивоу
високе интелигенције, док је интелектуално функционисање у сфери опште
визулено-моторне способности на нивоу просечне интелигенције, тако да
можемо претпоставити да услед актуелног стања испитанице постоји
селективна "трпња" која се манифестује у раду са свакодневним
садржајима, док је мање приметна у раду са апстрактним садржајима.

Може се претпоставити да је преморбидно функционисање у овој сфери

било боље - са једне стране посматрајући високо постигнуће на субтесту
Коцка-мозаик, а са друге стране узимајући у обзир депресивност
испитанице која има за последицу успореност мисаоног тока.

Сума свих одступања на тесту у целини ( без обзира на предзнак ) је

27.88, дозвољено је 20 и то нам указује да IQtot не може да се посматра
као поуздан због великог растура.

Очекивани пад постигнућа у оквиру сваког субтеста у основи постоји као

последица депресивности испитанице. Нема карактеристичних резултата
за симулацију ( смена тачних и нетачних одговора) , као и специфичних
лезија ( нетачни одговори на лакша а тачни на тежа питања ).

КВАЛИТАТИВНА АНАЛИЗА СУБТЕСТОВА ВЕРБАЛНЕ СКАЛЕ

1.СУБТЕСТ ИНФОРМАЦИЈЕ

На овом субтесту испитаница је освојила 26 од могућих 30 поена.

Изражено у скалираним скоровима учинак на овом субтесту износи 13 од
могућих 19 што представља просечно урађен тест за критеријум опште
популације. Међу одговорима није било бизарних одговора.Скор оваг
субтеста посматран у односу на целу скалу указује на когнитивне снаге
испитанице.Њено постигнуће на овом субтесту говори о знању које је
стечено образовањем, о њеној интелектуалној знатижељи и указује на
добро развијене вербалне способности.. Такође указује на њен позитиван
став према школи и садржајима културе што је у складу са
информацијама које су добијене у разговору са испитаницом.
2. СУБТЕСТ БРОЈЕВИ
Скор испитанице на овом субтесту износи 16 од могућих 28 поена,
односно 11 скалираних скорова.На овом субтесту испитаница је показала
највећи подбачај на вербалној скали од –1,5 јединице. Иако није у
дијагностички значајно, анализа овог субтеста је указала на изражену
разлику између понављања бројева унапред и уназад.Док при понављању
бројева унапред греши тек на последњем низу цифара, при понављању
бројева уназад греши одмах после прва два низа цифара и све скупа од
десет има четири тачно поновљена низа. Тај резултат се поклапа са
резултатима добијеним на другим инструментима ( ММПИ) који указују на
пасивност пацијенткиње.

3. СУБТЕСТ РЕЧНИК
На овом субтесту испитаницин скор је 58 од могућих 80 поена,
односно 12 скалираних скорова. Ово трећи субтест по успешности што
указује на добре вербализације и генерализације.Нетачно је одговорио на
3 од 40 ајтема. 10 ајтема је оцењено 1 бодом а остали са 2. С обзиром да
је испитаница ефикасна на овом субтесту могло би се закључити о
способности употребе говора и акумулираног вербалног знања. Добар скор
на овом тесту се може довести у везу са високом општом интелигенцијом
као и са способношћу да из дугорочне меморије призове прошле идеје и
формулише појмове. Иако је скор већи од просека целе скале ( +1,80 ) не
прелази границу и није означен као когнитвна снага те стога мислим да
испитаница не користи значајно нтелектуализацију као механизам
одбране.

4.СУБТЕСТ АРИТМЕТИКА

Испитаница је на овом субтесту добила 17 од максималних 18 поена

.Тачно је одговорила на све задатке, и од четири могућа задатка на којима
се добијају додатни поени за брзину, она само на једном није у
предвиђеном времену решила задатак. На све постављене задатке
одговара одмах без много размишљања , 3 – 10 секунди на првих десет
задатака,а од последња четири, само на 11 задатак одговара после 17
секунди, док остале одговоре даје за највише 13 секунди.Скор овог
субтеста посматран у односу на целу скалу указује на когнитивне снаге
испитанице, односно овај субтест је најбоље урађен на целој скали.Указује
да пацијенткиња има развијену способност концентрације, математичку
способност и способност да примени стечено знање из математике.
Будући да је успешно решила све задатке на тесту, можемо претпоставити
да има и контакт са реалношћу и менталну будност према
свакодневници.Такође треба узети у обзир и чињеницу да је ово једини
субтест вербалног дела скале који се ради у одређеном временском року,
што може представљати додатни извор анксиозности, а на основу
добијених резултата можемо рећи да није изражена анксиозност при раду
под временским ограничењем, тако да подбачаје на неким другим
субтестовима са временским ограничењем треба тумачити у светлу неких
других значења.
5. СУБТЕСТ СХВАТАЊЕ
Испитаница је остварила солидно постигнуће од 26 поена на овом
субтесту, на којем је максимални скор 32. Није одговорила тачно само на
16. ајтем изјавивши да први пут чује ту изреку. Када су у питању пренесена
значења чије се разумевање види у ајтемима 9 , 15 и 16 испитаница
показује извесну подређеност апстрактног мишљења конкретном, мада се
на другим субтестовима добија слика о адекватном коришћењу
надређених појмова. На ајтем 16 није одговорла рекавши да
'' први пут чујем''. На ајтем 15 даје одговор на конкретном нивоу. На ајтем
9 даје апстрактан одговор.Резултат добијен на овом субтесту иако
одступање од просека није дијагностички значајно указује на разумевање
ја канона понашања и неписаних правила, што је значајно уколико знамо
да је основни проблем на који се пацијенткиња жали управо страх од
социјалних односа са непознатим људима. Број скалираних скрова на овом
субтесту и субтесту "речник" је исти и износи 12 јединица, док скалирани
скор на субтесту "информације" износи 13 јединица, тако да однос ових
субтестова не може искористи у тумачењу.

6. СУБТЕСТ СЛИЧНОСТИ
Испитаница је освојила 21 од укупно 30 поена, односно 12 скалираних
скорова. На 1.,2,,3.,4.,5.,6.,9, и 10. питање испитаница брзо даје одговоре у
виду надређених појмова. На 7.,8.,11,12. и 14. питању добија по један поен
наводећи само значајну сличност .А на питања 13. и 15. не увиђа сличност
и не даје одговор. Нема бизарних одговора. Скор на овом тесту иде у
прилог постојања већ утврђене вербалне флуентности испитанице иако
сам скор не одступа од просека у рангу дијагностичке значајности.

КВАЛИТАТИВНА АНАЛИЗА НЕВЕРБАЛНИХ СУБТЕСТОВА

1. СУБТЕСТ ДОПУНЕ

Испитаница је на овом тесту постигла 6 од укупно 20 поена тј. изражено у

скалираном скору 6 од 19.На овом субтесту испитаница је подбацила, како
у односу на постигнуће у оквиру вербалне скале, тако и у односу на
постигнуће у оквиру манипулативне скале, али и на тесту у целини. Даје
тачне одговоре само на првих 6 питања, а затим на наредних пет
постављених питања даје погрешне одговоре.Већ на питању број пет каже"
Ово је све теже и теже, што даље одмиче".
Скор субтеста указује на неспособност разликовања битног од небитног и
на могућност постојања хостилности, што се подудара са резултатима
неких других тестова.Иако лоши резулати на овом субтесту могу указати
на постојање проблема са концентрацијом и на непознавање културе,
резултати добијени на субтесту вербалне субскале "аритметика" нам
указују да подбачај на овој субскали није последица тих фактора, већ да се
резултат пре може тумачити неспособношћу разлоковања битног од
небитног, што се могло видети и током лоби-ја и дијагностичког интервјуа,
где испитаница на прецизна питања даје веома опширне одговоре који
врло често на крају немају више објективно додирних тачака са почетним
питањем.

2. СУБТЕСТ СТРИП

Испитаница има 8 од могућих 18 поена. Нетачно је одговорила на 2,3,5,6,и

9 задатак. На трећем задатку је прекорачила време за 18 секунди и потом
даје нетачан одоговор. Свим задацима приступа тако што прво посматра
слике и по 30", па их тек онда распоређује уз збуњено коментарисање како
се неке слике у потпуности не уклапају у причу онако како је она види. У
току рада у тишини тихо посматра сличице и тек на питање испитивача
вербализује одговоре.Иако скор овог субтеста посматран у односу на целу
скалу не одступа дијагностички значајно и тако не представља показатељ
когнитивне слабости испитанице по том критеријуму, сматрам да је
значајно анализирати га зато што указује на неспособност испитанице да
планира, тумачи и предвиђа догађаје у социјалној средини, као и на
неспособност да разуме невербалне интерперсоналне ситуације и односе.

ЦАП Зидање куће, ево овде је темељ, овде су већ и стубови и на

60'' крају сазидану кућу он кречи.

АБДЦ Човек са пиштољем напада, оружани напад, онда привођење

60" од стране милиције, притвор и онда суђење.

АДХСЕ Свира девојци под прозором....рецимо.... њен отац се љути,

60" он одлази својој кући, долази до своје куће..... и можда је
закључана када је он дошао.

ОПЕНС Човек пред вратима, звони, нико се не јавља, проваљује,

60" излази

АЈИДСУ Човек чита стрип иза два дечака, договара се са њима ко ће

60" да узме стрип, овде се договарају, овде се отимају и овде се
на крају њих двојица свађају око стрипа.

ХЛПЕС Долази до плавуше, она га шутне, сада се пење на брдо

110" ....(тихо за себе коментарише....."како сад ово иде" и након
тога каже "па то је то").

ЕФГХИЈ Забацује удицу, пеца рибу, упецао је једну, сада је једна

85" рибица у торби, овде је друга, сада су две рибице у торби,
одлази, овај тражи помоћ, али је овај већ отишао.

ЈАНЕТ Вози бизнисмена, пролази дама, бизнисмен види даму,

60" зауставља кола и одлази са дамом.
НУХТ Девојка се купа, он вири иза дрвета, пролази патрола и јуре
120" са псом овога што вири.

Опис прича на шестом стрипу, иако испитаница није успешно решила

задатак, указује на присуство извесног степена хостилности на шта
указује необично тумачење дешавања на карти " долази до плавуше,
она га шутне..." која се манифестује у мушко-женским односима.
Постигнуће на овом субтесту се сматра значајним за процену
индикативности за психотерапију. Особе са ниским скором на овом
субтесту обично наилазе на проблеме у међуљудским односима , па и
тешко успостављају рапорт. Постигнуће испитанице на овом субтесту
(-2,20) би могло указивати на наведено.

3. СУБТЕСТ МОЗАИК
Испитаница је на овом субтесту постигла 37 поена , односно 10
скалираних скорова. Ово је на манипулативној скали најбоље урађен
субтест ( од аритметичке средине целе скале одступа -0,20). На самом
почетку је видно расположена. Пре почетка рада је добро погледала
распоред шара на једној од коцки.
Првих седам задатака је решила практично без погрешних покушаја
ређајући коцку за коцком тачно онако као треба да стоји, уз то је на
седмом задатку добила и бонус поен због тога што је задатак урађен пре
временског рока предвиђеног за извршење задатка.Осми задатак не
успева да реши исправно за чак 190 секунди, али девети и десети решава
у предвиђеном временском року успешно.Последња два задатка решава
примењујући принцип покушаја и погрешака. Све задатке решава ређајући
коцке од горњег левог угла ( из испитанициног правца гледања) у круг у
првцу кретања казаљке на сату. Добро постигнуће у односу на друге
субтестове може да говори о доброј способности концентрације. Овај
резултат није потпуно у складу са подацима да депресивне особе
подбацују на овом субтесту. Иако је постојало временско ограничење
пацијенткиња није показивала знаке анксиозности, што је у складу са
резултатима на неким другим субтестовима (аритметика) .

4. СКЛАПАЊЕ ФИГУРА

Испитаница је остварио постигнуће на овом субтесту 15 од максималних

41 поена. Само је исправно склопила целу фигуру "Профил" од 4 фигуре.
На дати знак за почетак рада обема рукама рашири делове по столу ,
погледа их и затим их слаже на принципу покушаја и погрешака. Прву
фигуру је одмах препознала,али је имала проблема са једном руком коју је
поставила погрешно и до краја није уочила да спој са трупом није у реду.
Код друге фигуре је после десетак секунди посматрања рекала да је у
питању лице , профил и затим је сложила фигуру уз два премештања.
Трећу фигуру посматра , узима палац окреће га на површини стола , затим
закључује да је то рука , односно шака и наставља са слагањем . На крају
једина два добра споја су спој палца и малог прста са дланом. Четврту
фигуру дуго посматра и после 140 секунди одустаје са речима: "Ово не
знам шта је.Скор на овом субтесту и његово одступање од аритметичке
средине целе скале (највеће је и износи -5,20) указују на когнитивне
слабости.Узимајући у обзир друге резултате може се претпоставити да је
последица овако лошег резултата на овом субтесту ригидност и
нефлексибилност мисаоних и визуелних процеса.

5 .СУБТЕСТ ШИФРА
Испитаница на овом субтесту постиже 40 поена , односно 8 скалираних
скорова. Нема погрешних одговора. Лоше постигнуће (скор на овом
субтесту одступа од аритметичке средине целе скале -2,20) може се
тумачити депресивношћу особе, као и менталном ригидношћу, будући да
на неким другим тестовима који се такође раде са временским
ограничењем не подбацује, тако да се анксиозност због временског
ограничења не може узети као значајан фактор који је утицао на постигнут
резултат на овом субтесту.

Анализа вербализације

На субтестовима са вербалне субскале приметно је да испитаница даје

одговоре који су прецизни и подесећају на дефиниције из уџбеника, што
указује да се она у великој мери ослања на формално, школско знање.То
је у складу и са значајно већим постигнућем на вербалној субскали у
односу на невербалну субскалу. Када смо започели тестирање
пацијенткиња се повукла и наслонила на столицу, одговара знатно тише,
веома ретко убаци понеки коментар, још ређе се смеје и видљив је напор
да да тачан одговор. На субтесту "информације" исправља се и даје тачне
одговоре и после 20 минута, што говори у прилог томе да је у стању да
испрати мисаони ток и дуже време, иако је током тог времена ангажована
на другим задацима. Анализа садржаја указује на непостојање бизарних
идеација и необичних одговора

НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ НА ОСНОВУ ВИТИ- ја

 Испитаницин IQ tot износи 117 јединица и тиме се сврстава у категорију

високог просека тј. бистрих нормалних особа. Како је остварени
количник горња граница ове категорије , узимајући у обзир величину
стандардне грешке мерења која износи за узраст од 45 – 54 године
3,60 , са 95% вероватноће можемо тврдити да је прави скор испитанице
између 110 и 124.
 IQ v износи 126, док IQ m износи 104 јединица. Њена постигнућа на
тесту у целини као и на вербалном односно манипулативном делу су
неуједначена. Количник манипулативне интелигенције је значајно нижи
од количника вербалне интелигенције. Невербални количник спада у
категорију просечне интелигенције, док је вербални у категорији високе
интелигенције.
 Разлика између ова два количника износи 22 и дијагностички је
значајна.Ова разлика се може тумачити и као последица специфичних
интересовања, специфичног когнитивног стила и образовања
испитанице и као последица веома израженог неповерења у сопствене
 способности и депресивности на коју се испитаница жали. Испитаница
је завршила вишу економску школу, мада наводи да је хтела да студира
економски факултет, од чега је због утицаја родитеља одустала. У
разговору са испитивачем наводи да је интересују различите области и
да се бивши муж увек чудио како она зна одговоре на питања у
различитим квизовима.Овако уочена висока разлика, у исто време
може бити последица и веома израженог неповерења у сопствене
способности ( испитаница наводи како је у последње време изгубила
сигурност у себе међу непознатим људима и у сусрету са непознатим
садржајима), као и последица депресивности на коју се испитаница
жали. Због тога сматрам да и поред постојања специфичних
интересовања и образовања којим може бити објашњено високо
постигнуће на вербалном делу скале, допунско објашњење може да се
нађе и у неповерењу које постоје код испитанице у сопствене
способности у сусрету са непознатим садржајима, што доводи до пада
концентрације при раду ових задатака, што негативно утиче на
адекватност њиховог решавања, као и депресивности која резултира
успореним радом.
 Скорови добијени на посебним факторима су : ФВС је 112,6 ; ФПО је 82
; ФНУ је 116,8 . Фактор вербалног схватања и износи 112,58 јединица и
значајно је већи од фактора перцептивне организације који износи 82
јединица , што указује на добро вербално схватање, на културну
информисаност као и на способност формирања појмова. Фактор
перцептивне организације указује на испитаницину неспособности
уочавања детаља и слабије разумевање невербалних садржаја. Фактор
способности усредсређивања који се назива и фактором независности
од узнемиравања износи 116,8 јединица и највиши је добијени скор у
рачунању ова три фактора, што указује на добру концентрацију
испитанице, добро развијене нумеричку способност и краткорочну
меморију. Ово скор указује резултати добијени на овој скали, односно
рад пацијенткиње није био под утицајем анксиозности ( субтестови
''понављање бројева'' и '' аритметика'' су 2 од 3 субтеста анксиозне
тријаде и на њима су постигнути добри резултати, чак је субтест
"аритметика" најбоље урађен на цело скали ).
 Што се тиче варијабилности унутар вербалне скале субтест
''понављање бројева'' је најслабије урађен и одступа од просека (+0,80)
и подбачај на овом субтесту се десио на другом задатку, односно на
понављању бројева уназад, где за разлику од понављања бројева
унапред где само последњи низ бројева није успела да понови, на
понављању бројева уназад од десет низова цифара она је успела да
исправно понови само четири низа.Тај резултат се поклапа са
резултатима добијеним на другим инструментима ( ММПИ) који указују
на пасивност пацијенткиње. Најбоље урађен субтест на вербалној
скали је "аритметика" и одступа од просека (+4,80).Овај скор указује је
на присутство контакта са реалношћу и менталну будност према
свакодневници.
 Што се тиче варијабилности унутар манипулативне скале субтест
''склапање фигура'' је најслабије урађен и одступа од просека за -5,20
јединице .Овај скор нам указују да су најизраженије когнитивне
слабости пацијенткиње ригидност и нефлексибилност мисаоних и
 визуелних процеса.Најбољи скор на овој субскали је добијен на
субтесту "мозаик", одступање од просека износи -0.20 јединица и на
основу овог резултата можемо претпоставити да пацијенткиња има
добру способност концентрације, што је добијено анализом неких
других субтестова.
 Распон између скорова на целој скали износи 10 јединица и налази се
на граници дијагностичке значајности.
 Интратестовна варијабилност тј. растур је 27.88, дозвољено је 20,
дијагностички је значајан и то нам указује да IQtot не може да се
посматра као поуздан због великог растура. Будући да је изражен јаз
између постигнућа на субтесту "аритметика" и постигнућа на субтесту
"склапање фигура" на основу анализе способности које су неопходне за
успешно решавање ових субтестова може се претпоставити да је код
пацијенткиње у тренутку тестирања установљен контакт са реалношћу
и очувана способност да примени стечено знање из математике, а у
исто време и недостатак истрајности и неспособност да се одговори на
задато и онда када није сигурна шта је задато, што се подудара са
резултатима добијеним анализом скорова субтестова са вербалне
скале где је уочено присуство мотива за постигнућем и информацијама
добијеним од испитанице у лобију и дијагностичком интервјуу ( наводи
како је била одличан ученик у школи и како је вишу школу завршила у
року са оценом вишом од 8).Такође је важно ове резултате посматрати
у светлу депресивности на коју се пацијенткиња жали што може
резултирати подбачајем на манипулативној скали. Са друге стране
високо постигнуће на субтесту "аритметика" може се тумачити и као
резултат њеног образовања и свакодневног манипулисања бројевима.
 Анализа вербализације указује на непостојање бизарних идеација и
необичних одговора.Испитаницина вербализација одаје утисак једне
образоване и вербално флуентне особе.
 Анализирајући добијена постигнућана различитим субтестовима ,
добијене когнитивне снаге и слабости, као и резултате добијене на
другим инструментима сматрам да испитаница није погодна за
психотерапијски третман.
 ЦРТЕЖ ЉУДСКЕ ФИГУРЕ

На задату инструкцију уз коментар да не уме најбоље да црта поставља

питање да ли битно да буде лепо нацртано . Прво црта женску фигуру .
Почиње од главе . Не задржава се много на детаљима . Црта кратким
потезима , уз повремено појачавање линија.У току цртања коментарише
како не уме да нацрта шаке и смеје се. Редослед цртања женске фигуре је
следећи : глава са очима, носем, устима, рамени појас и руке, хаљина уз
додавање ципелица и торбице и накнадно подебљава прсте једне руке и
црта изрез на хаљини. Испитаница затим црта мушку фигуру. Редослед
цртања мушке фигуре је следећи: глава са очима, ушим, носем и устима,
рамена, руке и горњи део трупа, доњи део трупа и ноге.На крају црта још
крагну и појас на панталонама. Реакција на дириговани интервју је добра.

АНАЛИЗА ЦРТЕЖА

1. Редослед
Испитаница прво црта женску фигуру што указује на непостојање
сексуалне инверзије.

2.Симетрија
Уочљиво је присуство поремећене симетрије у оба цртежа.Женска фигура
је значајно више асиметрична што може указивати на то да је присутан
извесни импулс поремећености,на пример хистерија.ПРОВЕРИ ШТА
ЗНАЧИ ДЕСНА СТРАНА.
3.Акција или кретање
Фигуре делују статично, мада се на мушкој фигури може приметити да су
ноге усмерене ка истом правцу и као да је започет корак левом ногом. Обе
фигуре нису у потпуности стабилне и нити добро уравнотежене.Нејасан
контакт са подлогом је у оба случаја може указивати на несигурност како у
саму себе тако и у контакт са реалношћу.

4.Величина и место фигуре на папиру

Усмереност на десно би могла значити управљеност према себи.Фигуре су
отприлике исте величине. Женска фигура се налази више у центру.Мушка
фигура се налази више на левој страни папира.

5.Перспектива и положај нацртане фигуре

На оба цртежа фигуре су нацртане на исти начин- глава из профила,а
остатак тела ан фас.Профил сугерише на страх од обавеза и чешће се
виђа у цртежима мушкараца него жена,мада се сматра интелектуално
зрелијим.Профил са ан фас телом се сматра као индикација социјалних
тешкоћа, осећања кривице у односу према социјалним контактима, а може
указивати и на известан степен неискрености.Ноге обе фигуре су
раширене, али мушка фигура не стоји сигурно на подлози,док положај
женске фигуре делује стабилније,мада ни ту нема потпуног контакта са
подлогом што даје импресију непоузданости положаја.

6. Тип линије
Оба цртежа су највећим делом цртана линијом нормалне дебљине.Линија
је испрекидана и тамна,што се често среће код плашљивих,повучених и
несигурних особа. Линија фацијалног профила на мушкој фигури је
наглашенија у односу на линије осталог дела, што може указивати на
повлачење и аутистичку реализацију нарцистички орјентисане тежње ка
социјалној доминацији.На женској фигури претерано јака, задебљана
линија, јавља се у пределу грудног коша у виду изреза на хаљини, код
подебљавања прстију на левој шаци ,као и код цртања стопала и ципела
што указује на постојање агресивности и импулсивности.

7. Одећа
Одећа је на оба цртежа веома неодређена ,налазе се само неки знаци
одела.Одећа на женској фигуре досеже до испод колена што може
указивати на озбиљност особе на цртежу,што се и кроз накнадни разговор
о цртежу провлачи кроз опис особе "коју сви поштују".На цртежу је
наглашен изрез на хаљини и женска особа држи ташну у десној руци.
ПРОВЕРИ СТА ЗНАЧИ ТАШНА

8. Глава
На оба цртежа фигуре су нацртане на исти начин- глава из профила,а
остатак тела ан фас. Обе главе су донекле непропоционалне у односу на
тело,али је на цртежу женске фигуре глава непропорционалнија.Пол коме
је на цртежу дата пропорционално већа глава придаје се већи социјални и
емотивни значај,али и већи интелектуални ауторитет.Диспропорционално
велике главе на цртежу могу указивати на то да је особа преокупирана
главобољом или другом специјалном осетљивошћу главе.Такође може
указивати и на то да је особа параноидна, нарцистичка,а интелектуално
сасвим добра.

9. Коса
Коса је нацртана на обе фигуре.Нарочито је уочљиво истицање косе на
женској фигури што указују на постојање зрелих сексуалних тежњи и њима
испитаница придаје већи значај него друштвеној привлачности и
интелектуалном постигнућу.

10. Лице
Обрада лица на мушкој као и на женској фигури у целини гледано је
добра.Присутни су сви делови лица.

11.Делови лица
Израз лица на оба цртежа није потпуно емоционално дефинисан.Уочљива
је разлика између очију нацртаних на мушкој и женској фигури.Док на
женској фигури постоји јасно нацртана само контура ока,на мушкој фигури
је цело око обојено у црно.Изостављање зенице може указати на то да се
свет неодређено опажа , као једна врста неиздиференциране масе
стимулације са малом дискриминацијом детаља. Скроз црно око са друге
стране ствара представу непријатељства и предострожности пројектоване
од стране параноидне индивидуе. Нос је на оба цртежа пропорционалан у
односу на лице. Уста приказана једноставном линијом на женској фигури
указују на чврсто затварање уста против нечега,док на мушкој фигури
линија одаје утисак да се особа смеје.

12. Брада
Брада на оба цртежа присутна,а нарочито је изражена на мушкој фигури и
може се сматрати као компензација за слабост, неодлучност и страх од
одговорности.Тако нацртану браду можемо интерпретирати као индикација
јаке тежње ка социјалној моћи и доминацији.

13.Врат
Врат се разликује на мушкој и женској фигури.Док на мушкој фигури врат
представља спону између тела и главе и јасно је уочљив,код женске
фигуре врат скоро да и не постоји,односно глава се наставља директно на
тело.Наглашена је "V" линија на врату у форми изреза на мајци што се
може протумачити као сексуална фиксација на попрсје. Кратак врат на
цртежу може да укаже на понашање које је више вођено импулсима него
интелектом,док потпуно изостављање врата указује на немогућност
рационалне расподеле контроле и координирања импулса ради
прилагођавања понашања.

14.Екстремитети- обележја друштвених контаката

На мушкој фигури руке су укрућене са могућом тенденцијом ка покрету што
указује на особе лоше прилагођене друштвеним односима и неуротичне.
Једноставна димензија руку указује на недостатак физичке и менталне
енергије што потврђују и досадашњи налази. На женској фигури руке су
више одмакнуте од тела,али у крајње неприродном положају.Оне се
донекле шире од тела ка околини,али њихов положај не упућује на то да је
то заправо стварно ширење у околину,више указује на површан и
неузбуђујући,него на узајамни контакт са околином.Прсти руку на оба
цртежа су нејасно нацртани,број прстију је неодређен и зашиљени су на
крајевима што све може указивати на особу која се повлачи од
емоционалих контаката због страха од својих агресивних импулса који
постају очигледни.Релативно мала стопала су такође идикатор
несигурности у друштвеној средини .При томе се може видети да су и
стопала као и прсти на рукама нацртана са оштрим ивицама и
зашиљена,што такође указује на агресивност.

15.Труп,рамена и груди
Труп је на обе фигуре нацртан једноставним двема линијама што указује
на регресију и дезорганизованост особе.Рамена на мушкој фигури су
истакнута што може да указује на претерану компензацију за осећање
телесне неадекватности. Груди на женској фигури нису назначене што
може указивати на известан степен инфантилности и порицање сопствене
сексуалности.

16. Струк
На оба цртежа струк је наглашен у виду појаса, односно почетка сукње на
женској фигури,што нам указује на конфликтну зону сексуалности.

18.Индикатори конфликта
Изостављање делова тела као индикатор конфликта није присутно.

АСОЦИЈАЦИЈЕ НА ЦРТЕЖ ЖЕНСКЕ ФИГУРЕ

Шта је по занимању ова фигура, чиме се она бави?

- Ради као учитељица.
Колико она ма година?
- Око 50 година.
Да ли је удата?
- Да
Да ли има децу?
- Има двоје деце.
Са ким живи?
- Са мужем и децом.
Да ли има браћу или сестре?
- Има два брата.
Какву школску спрему има?
- Вишу.
Које су јој амбиције?
- Да одржи породицу и брак.
Да ли је сналажљива?
- Да .
Да ли је снажна?
- Јесте,жилава је.
Да ли је здрава?
- Па јесте....у складу са годинама.
Да ли је згодана , лепа?
- Да
Шта је на њој најбоље?
- Држање, право држање.
Шта је на њој најлошије?
- Не уноси емоције у посао.
Да ли је нервозна ?
- Повремено
Шта је мучи?
- Касни доласци сина кући , има 20-ак година и пуно скита. Брине је да ли
га је добро васпитала.
Од чега страхује?
- Од директора.
Да ли је притом тужна или срећна?
- Мислим да је срећна.
Шта је љути?
- Када је други људи не поштују.
Шта највише жели?
-Да има кућу и двориште.
Које су јој добре стране
- Елеганција,уредност и тачност.
Да ли је претерано усамљена или је друштвена?
- Има друштво и воли да се дружи.
Шта људи говоре о њој?
- Поштују је.
Шта она мисли о себи?
- Мисли да је добра мајка.
Да ли је стидљива посматрају ли је?
- Онако , не воли баш да је други посматрају .
Да ли верује људима?
- Да , и зна да се лоше проведе због тога.
Да ли их се боји?
- Не .
Слаже ли се са родитељима?
- Родитељи су јој умрли.
Када је имала прво сексуално искуство?
- Са мужем .
Има ли било какве интимне односе са истим полом?
- Не
Колико често мастурбира?
- Не знам
Шта мисли о томе?
- Не знам.
На кога га та фигура подсећа?
- На моју учитељицу.
Жели ли да буде као та фигура?
- Да,волела бих да ме тако поштују као њу.

АСОЦИЈАЦИЈЕ НА ЦРТЕЖ МУШКЕ ФИГУРЕ

Шта је по занимању човек кога сте нацртали, чиме се он бави?

- Подсећа ме на млађег сина, седи кући и ради кућне послове.
Колико он има година?
- Тако између 20 и 30 година
Да ли је ожењен?
- Не
Са ким живи?
- Са породицом,са мајком и братом

Коме је приврженији?
- Мајци.
Да ли има браћу или сестре?
- Да, једног старијег брата
Какву школску спрему има?
- Средњу школу је завршио.
Које су му амбиције?
- Па кућа и породица
Да ли је сналажљив?
- Па онако
Да ли је снажан?
- Јесте.
Да ли је здрав?
- Да.
Да ли је згодан , леп?
- Да
Шта је на њему најбоље?
- Племенитост
Шта је на њему најлошије?
- Бубуљице
Да ли је нервозан ?
- Не
Шта га мучи?
- Ништа.
Од чега страхује?
- Од грмљавине.
Да ли је притом тужан или срећан?
- Срећан је.
Шта га љути?
- Па ретко се љути,кад га неко баш разбесни.
Шта највише жели?
- Породица.
Које су му добре стране?
- Добар је .
Да ли је претерано усамљен или друштвен?
- Па..воли да се дружи
Шта људи говоре о њему?
- Воле га.
Шта он мисли о себи?
- Да је срећан.
Да ли је стидљив, посматрају ли га?
-Није.
Да ли верује људима?
- Верује.
Да ли их се боји?
- Не.
Слаже ли се са родитељима?
- Да, слаже се са мајком.
Живи ли одвојено од родитеља?
- Не.
Када је имао прво сексуално искуство?
- То не знам.
Са којом врстом девојака излази?
- Слабо излази.
Има ли било какве интимне односе са истим полом?
- Не.
На кога га та фигура подсећа?
- На мог млађег сина.
Жели ли да буде као та фигура?
- Па то ми је син,како то да је будем он.

ИСПИТАНИКОВА САМООЦЕНА

Који је најгори део вашег тела?

- Па рецимо мало већи нос.
Који је најбољи део вашег тела?
-Руке , чини ми се да сам са рукама највештија.
Које су вам добре стране?
-Волим друге ; волим да другоме учиним и помогнем и кад је он задовољан
ја сам онда срећна.
Које су вам лоше стране?
-Превише сам емотивна , превише волим неке људе,па то онда они
користе против мене.

НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ НА ОСНОВУ ЦРТЕЖА ЉУДСКЕ ФИГУРЕ

Пројекција испитанициних карактеристика личности и проблема је

очигледна, поготово на цртежу женске фигуре. Добијени индикатори
потврђују информације добијене осталим мерним инструментима.
Изражавање расположења и тензија као и пројекција субјекта, њених
проблема и начин организације искуства рефлектовано у телесну шему је
очигледно.
Уопштено речено цртежи указују на регресију и дезорганизованост
особе,на низак ниво енергије и самопоуздања , на постојање
агресивности и импулсивности, на поремећај у интерперсоналним
односима, као и на испитаницине сексуалне проблеме.
Разни већ претходно наведени показатељи поткрепљују закључак да се
код испитанице ради о несигурној особи код које се може уочити
повлачење и аутистичка реализација нарцистички орјентисане тежње ка
социјалној доминацији, која тражи помоћ и подршку у решавању проблема
у области друштвених односа.
У диригованом интервјуу женска фигура је описана као учитељица коју сви
поштују и која као основни циљ пред себе ставља очување породице. То
како испитаница у интервјуу фигуру описује као успешну и срећну особу у
браку, коју сви поштују може да указује на пројектовање сопствених жеља
у правцу такве ситуације у сопственом животу.На крају она чак и каже да
би волела да је поштују као што поштују замишљену фигуру. Одговори у
оквиру диригованог интервјуа за мушку фигуру указују на то да испитаница
приказује слику идеализоване представе сопственог сина.Он је
снажан,добар,срећан и такође се нада сопственој породици,што је у
реалном животу, будући да је син особа са посебним потребама не толико
реално за очекивати, што нам такође указује на нереалан однос према
средини. Такође су на неколико различитих места уочљиве њена
агресивност и импулсивност које долазе до изражаја у социјалним
контактима и које за последицу имају њено повлачење од емоционалних и
других социјалних контаката због страха да се они не манифестују.При
свему томе је присутна њена уздржаност у прихватању сопствене
сексуалности.
 МИНЕСОТА МУЛТИФАЗНИ ИНВЕНТАР ЛИЧНОСТИ
( MMPI –201 )

Услови и ток испитивања: испитивање је обављено 30.06.2004.године у

кабинету психолога, у периоду од 12 : 30 – 13 : 20 минута. Испитаница је
деловала концентрисано и заинтересовано и тестирање није прекидала. У
току рада код појединих тврдњи је се дуже задржавала,али није се
обраћала испитивачу. Иако је очигледно постојало двоумљење код
појединих ајтема, након завршеног рада није показала интересовање да јој
појасним те ставке. Прописани услови за примену инвентара личности
ММПИ-201 били су задовољени (нема знакова органског оштећења
интелектуалних функција, IQ tot - 117, испитаница има 50 година.)
Дозвољени број преправљених одговора не би требало да буде већи од 5 .
Испитаница је преправила 1 одговор, тако да мислим да је овај број
преправљених одговора у складу са препоруком и да не утиче на
валидност резултата.

Резултати :

1 2 3 4 6 7 8 9

Скала L F K Hs D Hy Pd Pa Pt Sc Ma

Скор 1 21 5 29 38 29 21 22 39 46 14

Т скор 39 94 57 93 98 89 71 102 78 85 54

Контролне скале:
Од седам скорова само један не прелази Т вредност 70( М=54),тако да
испуњава први од четири критеријума на основу којих се профил тумачи
као симулативни(најмање 6 клиничких скала је изнад Т-скора 70), односно
будући да шест скала има скорове преко 70 можемо да га третирамо као
релативно валидан профил.
Т скор на L скали је 39. Овај скор указује на умерено неискрену особу , али
више указује на свесно обмањивање или нереалистичну представу о себи,
нефлексибилност и ригидно (егоцентрирано) опажању света, као и на
особу са проблемима у односима са околином, ниском толеранцијом на
стрес, негацијом као механизмом одбране и неразвијеном способношћу
самоувида.Ово указује на лошег кандидата за психотерапију, што потврђује
и податак добијен на интервјуу, где пацијентикиња на питање - Шта је
Вама сада доминантна мотивација за боравак овде на Институту?Да
ли би желели да се излечите или Вам је пензија битнија?, одговара - Па
волела бих да се излечим, нормално.Али мени треба нека мирнија и
опуштенија атмосфера, највише бих волела да добијем пензију, неки
смиренији темпо, не могу више да радим.
Врло висок скор на F скали (94 Т) указује на склоност ка симулацији или на
значајну патологију, међутим на основу контакта са пацијенткињом и
резултата на осталим тестовима овај резултат се не може приписати
значајној патологији. Може се рећи да је у функцији "плакања за помоћ" и
да указује на потребу пацијенткиње да се ослања на друге.
Скор на К скали је 57 Т такође указује на потребу за симулирањем.
Разлика између F и К скала је 16 јединица и указује на особу која сувише
драматизује своје стање, жали се на пуно симптома и лоше реагује на
ситуациони стрес, односно на нарцистичку и особу склону манипулацији.
Могућа хипотеза за тумачење оваквог профила (врло висок скор на F
скали, L испод 50 Т, док је К незнатно изнад 50Т) јесте мотивисаност
пацијенткиње да изгледа неадекватна, некомпетентна, односно да на овај
начин заправо истакне своју неспособност за повратак на посао.Све
заједно указује да је ово симулативни профил.
Ови резултати су у складу са општим утиском о испитаници и
информацијама добијеним у интервјуу.

КЛИНИЧКЕ СКАЛЕ
Упадљиво је повишење на неуротичним скалама D-Hs-Hy које чине
неуротску тријаду уз нагласак, односно повишење на Pа скали. Може се
закључити да профил највише одговара профилу D-Hs-Hy. Дакле
повишења се налазе на неуротским скалама депресије, хистерије и
хипохондријазе уз нагласак на скали параноидности што упућује да се
ради о доминацији депресивних симптома неуротског типа. Наглашено Ра
указује на могућу серију поремећаја мишљења са параноидним
садржајем.Иако је утврђено да се ради се о симулативном профилу, ипак
се на основу добијених повишења може потврдити неки општи утисак о
пацијенткињи стечен на основу контакта са њом, интервјуа и осталих
тестова који су коришћени.Овде се ради о особи која је неуротична,
депресивна и клинички анксиозна, са испољавањем симптома
умора.Соматски симптоми јесу разлог због ког је пацијентикња почела да
обилази лекаре, и тек када је утврђено да је физиолошки све у реду са
њом, упућена је на преглед код психијатра.Код пацијената са оваквим
профилом често се јављају соматски симптоми уместо афективних
знакова.Код оваквих пацијената ниског самопоуздања уз наглашено
присуство сомато - вегетативних тегоба веома су често физичке тегобе
које избијају у први план. Честе су главобоље и несаница. Особе овог типа
одликује низак ниво толеранције на фрустрацију . У стресним ситуацијама
су склоне пасивизацији и бежању у болест. Наглашено су анксиозни и
скоро потпуно неспособни да се релаксирају и ослободе анксиозности.
Интерперсонални односи су им неадекватни и сиромашни. За разлику од
других профила неуротског типа пацијенти који дају овакав профил
показују знатно више анксиозности, тензије, зависности и
неприлагођености.Овим пацијентима обично недостаје увид и
саморазумевање. Повишења на D и Pа указују на постојање субјективног
осећаја растројености и анксиозности, уз пораст хостилности и
сумњичавости.На изражену депресију указују и вредности Ma , која је
најнижа добијена вредност ( Т скор је 54 ) уз повишење D . Овакав
профил се увелико поклапа са подацима добијеним интервјуом односно са
зонама конфликата. Тегобе на које се испитаница жали се поклапају са
симптомима овог профила.
Добијени профил не представља добру индикацију за психотерапију.
Уколико бих морала да препоручим одређене терапијске интервенције
биле би из групе когнитивно – бихејвиоралних терапија , фокусиране на
стицање вештина за контролу и ослобађање од анксиозности и страха, као
и стицање социјалних вештина у складу са садашњим потребама
испитанице биле примерене, јер она нагласак ставља на телесне
симптоме и проблеме у свакодневном практичном функционисању.
Међутим, верујем да ова пацијенткиња не би била погодна за
психотерапијски третман,јер се недостатак увида и саморазумевања код
пацијенткиње сусрећу, како кроз резултате на тестовима којима је
тестирана, тако и кроз интервју и контакт са испитивачем.
 АНАЛИЗА ТНР

Име и иницијал презимена: Анђелка Ђ.

Пол: женски
Датум рођења:
Занимање: рачуновођа
Услови испитивања: Испитивање је обављено јуна 2004. године у
просторији психолога у Институту за ментално здравље у Београду.Услови
су били оптимални за рад у погледу светлости, температуре, буке.Није
било никаквих ометајућих фактора.

Ток испитивања: Испитивање је трајало 40 минута. Контакт са испитаницом

је добро успостављен.Испитаница је без икаквих проблема прихватила
испитивање.

1.Став према мајци

 (2) вектор 6 - повлачење

 (27) вектор 4 - делимично одбацивање
 (58) вектор 4 - делимично одбацивање

Интерпретативни резиме :према векторској скали одговори се могу

сврстати у категорије 4 (делимично одбацивање,осећање кривице) и 6
(повлачење,игнорисање).Мајка је доживљена као одбацујућа, пацијетки-
њина активност је повлачење и истиче се различитост између пације-
нткиње и мајке. Евидентно постојање проблема. Мајка је негативно
оцењена као и међусобни односи.
Оцена : 2 (тежи поремећај,препоручљива је терапеутска помоћ).

2.Став према оцу

 (5) вектор 1 - обострано прихватање

 (36)вектор 1 - обострано прихватање
 (12)вектор 3 - идеализација

Интерпретативни резиме :према векторској скали укупни исказ се

категорише као 1. (обострано прихватање) и 3. (идеализација).Однос са
оцем је обострано позитиван са тенденцијом идеализовања оца .
Оцена: 0 (није запажен значајан поремећај).

3.Став према породици

 (33) вектор 5 - обострано одбацивање

 (50) вектор 3 - идеализација
 (16) вектор 5 - обострано одбацивање
Интерпретативни резиме : према векторској скали укупни исказ се
категорише као 3.(идеализација) и 5.(обострано одбацивање, свађе,осуде).
Евидентно је присуство конфликта на релацији "некада - сада". Не уочава
се постојање проблема у прошлости, док се у садашњности ситуација
опажа потпуно супротно.Овде је као и у претходном ставу уочљива
идеализација породице.
Оцена:2 (тежи поремећај)

4.Став према мушкарцима

 (31)вектор 4 - делимично одбацивање
 (11)вектор 4 - делимично одбацивање
 (4) вектор 4 - делимично одбацивање
 (54)вектор 4 - делимично одбацивање

Интерпретативни резиме : према векторској скали укупни исказ се

категорише као 4.(делимично одбацивање,критика).Став је негативан,
дистанциран,одбрамбен.
Оцена:1-2 (лакши поремећај,који се под одређеним условима може
претворити у тежи поремећај)

5.Став према мушко-женским односима

 (23) вектор 3 - идеализација
 (35) вектор 2 - прихватање са резервом или једнострано
 (52) вектор 6 - повлачење, игнорисање

Интерпретативни резиме : према векторској скали исказ се категорише као

2.(једнострано прихватање), 3.(идеализација) и 6.(повлачење).
Контемплетативни став је позитиван уз идеализацију,док је сопствена
активност повлачење.Евидентан је интерни конфликт типа"привлачење -
повлачење" у односу на хетеросексуалне односе.
Оцена:2 (тежи поремећај,препоручљива терапеутска помоћ)

6.Став према дружењу

 ( 3) вектор 2 - прихватање са резервом или једнострано
 ( 6) вектор 1 - обострано прихватање
 ( 8) вектор 4 - делимично одбацивање
 (32) вектор 6 - повлачење, игнорисање
 (46) вектор 4 - делимично одбацивање
 ( 1 ) вектор 1 - обострано прихватање

Интерпретативни резиме : према векторској скали одговори спадају чак у 4

категорије.Ставови се категоришу као1. и 2.( обострано и једнострано
прихватање), 4.(делимично одбацивање) и 6.(повлачење). Евидентан је
интерни конфликт типа"привлачење - повлачење" у односу на дружење.
Оцена:1 (лакши поремећај),али се у одређеним условима може претворити
и у 2 (тежи поремећај,препоручљива терапеутска помоћ)

7.Став према ауторитету

 (39) вектор 4 - делимично одбацивање
 (20) вектор 1 - обострано прихватање
 (55) вектор 4 - делимично одбацивање
 (51) вектор 4 - делимично одбацивање

Интерпретативни резиме : према векторској скали искази се категоришу

као 1.(обострано прихватање) и 4.(делимично одбацивање). Не прихвата
ауторитете и пошто је свесна моћи ауторитета она има трему у директном
сусрету са њим.
Оцена:1(лакши
Оцена:1 поремећај)

8.Став према подређенима

 (28) вектор 4 - делимично одбацивање
 (10) вектор 3- идеализација
 (48) вектор 4 - делимично одбацивање

Интерпретативни резиме : према векторској скали искази се категоришу

као 3.(идеализација) и 4.(делимично одбацивање). Постоји конфликт у
вези прихватања улоге ауторитета.
Оцена:1 (лакши поремећај)

9.Став према колегама на послу или у школи

 (41) вектор 7 - нејасан одговор
 (13) вектор 1- обострано прихватање
 (30) вектор 1 - обострано прихватање

Интерпретативни резиме : према векторској скали искази се категоришу

као 1.(обострано прихватање) и 7.(нејасан одговор). У ставу према
колегама преовладава прихватање. Конфликт није евидентан.
Оцена:0 (није запажен значајан поремећај).

10.Страх и несигурност
 (25) Иако је то бесмислено она се плаши - мрака
 (57) Она је несигурна - у себе.
 (45) Волела би да се ослободи страха - од мрака.

Интерпретативни резиме : Поседује иреални страх од мрака присутан од

детињства. Потврђује и несигурност у себе.Страхови које наводи су
страхови за које наводи да трају.Присутан је унутрашњи конфликт.
Оцена:2 (тежи поремећај,потребна је терапеутска помоћ).

11.Став према способностима

 Она верује да има способности - да напредује.

 За успех она се највише ослања - на себе.
 Њена највећа слабост је - што воли оне који њу не воле.

Интерпретативни резиме:
резиме Уочљива је велика разлика између неверовања у
сопствене способности на претходном ставу и јаке вере у сопствене
способности у овим исказима.Као своју највећу слабост наводи љубав
према онима који њу не воле.На основу анализе овог и претходног става
може се извести закључак да је она зависна особа која верује да може да
ради и функционише само када у позадини има некога на кога се може
ослонити.
Оцена:1 (лакши поремећај)

12.Осећање кривице
 Њена највећа грешка (22) -што пуно воли друге.
 Када је била млађа осећала се кривом (56)-нема кривице.
 Најгоре што је икада учинила (42)-нема лоших ствари

Интерпретативни резиме:
резиме: Осећање кривице не постоји, што се може
довести у везу са егоцентричношћу и неспособношћу да се увиди властита
грешка, већ као највећу грешку (као и у претходна два става) наводи
претерана љубав према другима.
Оцена:1 (лакши поремећај)

13.Став према прошлости

 Када је била дете (18) - добро дете

 Да је поново млада (29) - живела би опет исто.
 Њена најживља успомена на детињство (53) - је смрт млађег брата.

Интерпретативни резиме:
резиме Испитаница има генерално позитиван став
према прошлости и према детињству и према младости.Али уз тај
позитиван однос према прошлости као најживљу успомену наводи смрт
млађег брата као једно крајње негативно искуство.
Оцена:1 (лакши поремећај)

14.Став према будућности

 Будућност јој изгледа (40) – неизвесно.

 Једног дана она ће отићи (15) – далеко.
 Када буде старија (43) – неће мењати животне принципе.

Интерпретативни резиме:
резиме: Присуство несигурности у погледу будућности, а
као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од могућих
тумачења ових исказа као и исказа да неће мењати своје животне
принципе у будућности може се повезати са већ уоченом егоцентричношћу
и неспособношћу да се увиди властита грешка,већ она све своје проблеме
тумачи спољашњим факторима.
Оцена:1 (лакши поремећај)

15.Циљеви

 Она је увек желела (9) – да путује.

 Њена потајна амбиција у животу (49) – је да буде пилот.
 Она је себи поставила за циљ (21) – да одржава и унапреди
братовљево имање.
 Она највише машта о (34) – срећној породици.

Интерпретативни резиме:
резиме: Присуство несигурности у погледу будућности, а
као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од могућих
тумачења ових исказа као и исказа да неће мењати своје животне
принципе у будућности може се повезати са већ уоченом егоцентричношћу
и неспособношћу да се увиди властита грешка,већ она све своје проблеме
тумачи спољашњим факторима,тако да и решење истих види у промени
окружења.
Оцена:0(није
Оцена:0 запажен значајан поремећај)

16.Узори и идентификација

 Она би волела да буде слична (47) - својој тетки.

 Као глумица она би играла улоге (38) – мајке.
 Најзначајнији људи у њеном живот били су (24) - отац и ујак
 Она себе воли да замишља (17) - као принцезу.

Интерпретативни резиме:
резиме: Узори су из примарне породице,улога са којом
се идентификује јесте улога мајке,али због амбивалентих осећања према
мајци као узор наводи тетку. Себе воли да замишља као принцезу што се
поклапа са наводима из интервјуа да су је у детињству родитељи ,а
посебно отац, третирали на посебан начин и да се за њу увек налазило
оно што јој је било потребно без обзира на све
Оцена: 0(није
0 запажен значајан поремећај)

Оцена:0(није
Оцена:0 запажен значајан поремећај)

17.Реакције на фрустрације и кризе

 Када наиђе на велике тешкоће (26) - боли је глава.
 Када нешто не уради добро(14) - не осећа се добро.
 Када је неко критикује (59) - не воли то.
 Када ситуација постане критична (37) - боли је глава и надима се
желудац.
Интерпретативни резиме:
резиме:Уместо да решава проблеме у сусрету са њима
она се повлачи и постаје пасивна уз психосоматске симптоме који
представљају начин на који она тражи помоћ и пажњу околине,које јој по
њеном веровању припадају,а за које верује да их не добија.
Оцена:2 (тежи поремећај,потребна је терапеутска помоћ).
 ИМПРЕСИОНИСТИЧКА СКИЦА ЛИЧНОСТИ

Анђелка Ђ. одрасла је у породици за коју верује да "је била јако

срећна". Сматра да су се у оквиру примарне породице цело детињство и
период младалаштава опходили као према изузетној(подаци добијени у
интервјуу) и да је нарочито отац потенцирао у односу на брата.Мајку
описује као одбацујућу,критикујућу, истиче различитост између мајке и
себе.
Оца описује потпуно различито као "доброг човека" са којим је "била јако
блиска" и са којим се увек добро слагала и разумела". Анђелка верује да је
већина младића "жели само секс",док за мушкарце сматра да већина њих"
воли да руководи".Код мушкараца не воли уображеност.Овако негативан
став према мушкарцима може указивати на њену неспремност да прихвати
улогу одрасле жене, јер су све замерке које наводи заправо инфантилни
доживљај мушкараца као потенцијало опасних. Сматра да је за њена
представа савршеног мушкарца искривљена. Живот у браку сматра
срећом "уколико се људи међусобно поштују". У друштву воли лепо да
изгледа,али и у овој области живота је уочљива њена базична несигурност
јер се обично осећа непријатно и тешко јој је да говори. Приметни су
проблеми у прихватању ауторитета,међутим како је свесна моћи коју
ауторитета има у директном контакту са њима она има трему.Вероватно је
да је један од разлога те треме и њено осећање сопствене неадекватности
и стално поређење сопствене успешности у односу на друге.Вероватно је
да ауторите доживљава као потврду сопствене неуспешности и због тога у
контакту са њим има трему.Сматра да се старији према млађима односе
надмено.Присутан је и проблем са прихватањем улоге ауторитета, а у
ставу према колегама преовладава прихватање. Задовољна је својим
детињством и период младалаштва. Присустна је несигурност у погледу
будућности, а као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од
могућих тумачења ових исказа као и исказа да неће мењати своје животне
принципе у будућности може се повезати са већ уоченом егоцентричношћу
и неспособношћу да се увиди властита грешка,већ она све своје проблеме
тумачи спољашњим факторима. Узори су из примарне породице,улога са
којом се идентификује јесте улога мајке,али због амбивалентих осећања
према мајци као узор наводи тетку. Себе воли да замишља као принцезу
што се поклапа са наводима из интервјуа да су је у детињству родитељи ,а
посебно отац, третирали на посебан начин и да се за њу увек налазило
оно што јој је било потребно без обзира на све(подаци добијени у
интервјуу). Уместо да решава проблеме у сусрету са њима она се повлачи
и постаје пасивна уз психосоматске симптоме који представљају начин на
који она тражи помоћ и пажњу околине,које јој по њеном веровању
припадају,а за које верује да их не добија.
 ФЛЕКСИБИЛНИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈСКИ СИСТЕМИ

ФАМИЛИО-ГЕНЕТИЧКИ МОДЕЛ

Примарни потпорни систем

Став према мајци

-атрибут (2) – нема атрибут мајке( волела ручне радове)
-односи (27) – истицање различитости
-осећања (58) – негативна
Индекс тензије : 2
Дијагностичка формулација:Мајка је доживљена као одбацујућа и истиче
се различитост између пацијенткиње и мајке и . Евидентно постојање
проблема. Мајка је негативно оцењена као и међусобни односи.

Став према оцу

-атрибут (5) – позитиван
-односи (36) – позитиван
-осећања (12) – позитивна
Индекс тензије : 0
Дијагностичка формулација: Отац је доживљен као добра особа,исказана
су позитивна осећања према њему и однос са њим је позитиван са
тенденцијом идеализовања оца.

Став према породици

-породица сада (33) – растурена,али не њеном кривицом
-породица пре (50) – била јако срећна
-поступан са њом (16) – са робом
Индекс тензије : 2
Дијагностичка формулација: Не уочава се постојање проблема у
прошлости,док се у садашњности ситуација опажа потпуно
супротно.Уочљива је идеализација примарне породице као контраст
садашње ситуације.

Први секундарни потпорни систем

Став према мушкарцима

-мушкарци реално (11)-жели само секс
-уверење о мушкарцима (4) – воли да руководи
-код мушкараца воли (31) – њена представа савршеног мушкарца је
искривљена
-код мушкараца не воли (54) – уображеност
Индекс тензије : 2
Дијагностичка формулација :Уочљив је негативан став према мушкарцима.
Сматра да воле да руководе и код њих не воли то што су уображени.
Уједно до изражаја долази и њен став да је њена слика идеалног
мушкарца искривљена.
Став према мушко-женским односима
-њен сексуални живот (52) – је само њен
-полови заједно (23) – мисли да су породица
-брак (35) – је срећа,ако се људи узајамно поштују
Инденкс тензије : 2
Дијагностичка формулација :Сексуални односи и брак представљени су
само условно реално. Из њене перспективе живот у браку представља
срећу,али истовремено не наводи ниједну позитивну карактеристику
мушкараца и сматра да је њена слика идеалног мушкарца искривљена.

Други секундарни потпорни систем

Став према дружењу

-у групи воли (3) – да лепо изгледа
-у групи не воли (32) – да говори
-када се група стопи (6) – она се смеје
-као члан групе (8) – непријатно
-другарице реално (46) – боље живе
-другарице идеално (1) – треба да је одана
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација : Уочљиво је да пацијенткиња не учествује у
групној интеракцији,иако наводи да "када се другарице шале,она се
смеје".Она се у друштву осећа непријатно, тешко јој је да говори.Овде се
такође уочава и њена потреба да са једне стране доминира "воли да лепо
изгледа", а са друге стране њено осећање инфериорности у односу на
друге"њене другарице боље живе".Изгледа као да постоје само два
комплементарна обрасца битисања или бити најбољи или бити најгори.

Став према колегијалним односима

-атрибути (13) – добри људи
-односи (30) – су добри сарадници
-правила,мерила (41) – Цицом(војвођанка - исти менталитет)
Инденкс тензије : 0
Дијагностичка формулација :Односи са колегама на пословном плану су
задовољавајући.

Трећи секундарни потпорни систем

Став према ауторитету

-атрибут ауторитета (39) – јако строги
-односи (20) – били су добри
-осећања (51) – укочим се
-систем хијерархије (55)- надмено
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација :Не прихвата ауторитете и пошто је свесна
моћи ауторитета она има трему у директном сусрету са њим.

Став према подређенима

-у улози ауторитета реално (10) – тражи најбоље
-у улози ауторитета идеално (28) – не би ваљало,јер није строга
-осећање (48) – није убедљива
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација : Постоји конфликт у вези прихватања улоге
ауторитета.

РЕКАПИТУЛАЦИЈА ПРЕМА ФАМИЛИО-ГЕНЕТИЧКОМ МОДЕЛУ

Испитаница је на ТНР-у потврдила већину оцена добијених на осталим

тестовима и током експлоративног интервјуа. Анђелка је остварила
различите пројекције на овом тесту и омогућила ми да употпуним нека
претходна запажања.
Анализа ТНР-а која се односи на примарни и на три секундарна
потпорна система, долазимо до закључка да је базични формативни утицај
на ову личност у породици био јак. Уочава се Анђекин наглашен
став,односно осећање више вредности, у очима своје примарне
породице,а нарочито оца, у односу на млађег брата (добијено и током
интервјуа). Верује да је била у потпуности поштована и прихваћена од
стране породице,иако у оквиру примарног потпорног система до изражаја
долази њено незадовољство односом са мајком, «биле су јако
различите», и "мајка не воли њу" што је у директној супротности са
наводима везаним за примарну породицу.То се може повезати са подацима
добијеним на интервјуу, где Анђелка каже да се однос са мајком променио
у одраслом добу, јер је мајка"очекивала да ће брат да је гледа,па је све
њему преписала".Истовремено то нам указује и на извесну тенденцију ка
идеализацији примарне породице,као директног опозита њеном опажању
живота у секундарној породици, за коју тврди да је "нико не
поштује".Могуће је да се идеализација јавља у служби нарцизма
испитанице, који је изражен и на овом и на другим тестовима.
Однос са оцем, кога описује као доброг човека, сматра да је базиран на
међусобном разумевању и блискости.Њен однос са оцем је у највећој мери
формирао њена очекивања у односу на мушкарце.Отац је био тих,миран и
повучен (интервју) и Анђелка наводи да је он због тога што није био
довољно пробојан у односу на сопственог оца имао проблема са
алкохолом.Такође, слично описује и млађег брата, тако да се може
закључити да она из примарне породице носи слику савршеног мушкарца
као "мирног, тихог и повученог". У секундарној породици проблеми настају
када супруг почиње да излази из куће без пацијенткиње, што ова
доживљава "као пакао".Промене у понашању њеног супруга код Анђелке
доводе до губитка самопоштовање, базираног на чињеници да је она та
која организује породични живот, док напуштање од стране супруга и
развод који се десио након тога доживљава као потпуни слом
Као специфичност, сопствене породице, коју чини са синовима и
сада већ бившим мужем,Анђелка сматра за чињеницу да је третирају " као
роба". За њу живот у браку је срећа уколико постоји узајамно поштовање
партнера. О сопственом сексуалном животу не жели да говори,а о
мушкарцима има генерално негативан став.Они желе само секс, воле да
руководе и уображени су. Могуће је да такав став према мушкарцима
последица доживљаја мушкараца из примарне породице као "добрих,
благих,али слабића, склоних алкохолу и поводљивих", јер је у примарној
породици мајка била та која је држала конце у рукама "она је била као
хајдук, из кревета је нам је свима делила задатке".Мајка је била
доминантна и била је прорачуната.Губитак своје доминанте улоге у
породици доживљава изузетно трауматично и након тога почињу њене
психосоматске тегобе.
У друштву уочљиво је да Анђелка не учествује у групној
интеракцији,иако наводи да "када се другарице шале,она се смеје".Она се
у друштву осећа непријатно, тешко јој је да говори.Овде се такође уочава и
њена потреба да са једне стране доминира "воли да лепо изгледа", а са
друге стране њено осећање инфериорности у односу на друге"њене
другарице боље живе".Изгледа као да постоје само два комплементарна
обрасца битисања или бити најбољи или бити најгори.Она има јаку
потребу да буде прихваћена и поштована без икаквих замерки,да
буде"звезда" у друштву(третман који је имала у детињству од стране
оца).Ипак у друштву је повучена и несигурна,што може указати на
постојање интрапсихочког конфликта "привлачење - повлачење" у
социјалним ситуацијама. Не прихвата ауторитете и пошто је свесна моћи
ауторитета она има трему у директном сусрету са њим.Истовремено
верујем да је као последица сопствене несигурности уочљиво и присуство
конфликта у вези прихватања улоге ауторитета.

РАЗВОЈНО –ФЕНОМЕНОЛОШКИ МОДЕЛ

Страх и несигурност
-плаши се (25) – мрака
-несигурна је (57)- у себе
-ослобађање од страха (45) – од мрака
Инденкс тензије : 2
Дијагностичка формулација : Поседује иреални страх од мрака присутан од
детињства. Потврђује и несигурност у себе.Страхови које наводи су
страхови за које наводи да трају.

Осећање кривице
-највећа грешка (22) - што пуно воли друге
-најгоре урадила (42) - нема лоших ствари
-рана кривица (56) - нема кривице
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација : Осећање кривице не постоји, што се може
довести у везу са егоцентричношћу и неспособношћу да се увиди властита
грешка, већ као највећу грешку наводи претерану љубав према другима.

Став према способностима

-има способности (7) - да напредује
-њен ослонац (44) - на себе
-њене слабости (19) - што воли оне који је не воле
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација : Уочљива је велика разлика између
неверовања у сопствене способности на претходном ставу (страх и
несигурност) и јаке вере у сопствене способности у овим исказима.Као
своју највећу слабост наводи љубав према онима који њу не воле.На
основу анализе овог и претходног става може се извести закључак да је
она зависна особа која верује да може да ради и функционише само када у
позадини има некога на кога се може ослонити и када се потенцирају њени
квалитети и успешност.

Став према прошлости

-као дете (18)-добро дете
-када би поново(29) - живела би опет исто
-најважнија успомена (53) – је смрт млађег брата
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација : Испитаница има генерално позитиван став
према прошлости и према детињству и према младости.Али уз тај
позитиван однос према прошлости као најживљу успомену наводи смрт
млађег брата као једно крајње негативно искуство.Уочљива је њена
склоност ка идеализацији прошлости,а нарочито живота у примарној
породици "где је отац разговарао са њом као са себи равном о
свему"(интервју).Изгледа као да тиме још јаче истиче разлику у односу на
живот у секундарној породици "где је нико не поштује"(интервју).

Став према будућности

-опште очекивање (40) - неизвесно
-конкретно (15) - отићи далеко
-старост (43) - неће мењати животне принципе
Инденкс тензије : 1
Дијагностичка формулација : Присуство несигурности у погледу
будућности, а као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од
могућих тумачења ових исказа као и исказа да неће мењати своје животне
принципе у будућности може се повезати са већ уоченом егоцентричношћу
и неспособношћу да се увиди властита грешка,већ она све своје проблеме
тумачи спољашњим факторима.

Циљеви
-трајна жеља (9) - да путује
-конкретан циљ (21) - да одржава и унапреди братовљево имање
-трајна амбиција (49) - да буде пилот
-жеља као машта (34) - срећној породици
Инденкс тензије : 0
Дијагностичка формулација : Присуство несигурности у погледу
будућности, а као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од
могућих тумачења ових исказа као и исказа да неће мењати своје животне
принципе у будућности може се повезати са већ уоченом егоцентричношћу
и неспособношћу да се увиди властита грешка,већ она све своје проблеме
тумачи спољашњим факторима,тако да и решење истих види у промени
окружења.

Узори и идентификација
-њени узори (47) - својој тетки
-улога (38) - мајке
-најзначајније особе (24) – отац и ујак
Инденкс тензије : 0
Дијагностичка формулација : Узори су из примарне породице,улога са
којом се идентификује јесте улога мајке,али због амбивалентих осећања
према мајци као узор наводи тетку. Себе воли да замишља као принцезу
што се поклапа са наводима из интервјуа да су је у детињству родитељи ,а
посебно отац, третирали на посебан начин и да се за њу увек налазило
оно што јој је било потребно без обзира на све.

Реакције на фрустрације и кризе

-тешкоће (26) - боли је глава
-сопствене грешке (14) - осећа се лоше
-њу критикују (59) - не воли то
-на шалу (6) - она се смеје
-у критичним ситуацијама - боли је глава и надима се желудац
Инденкс тензије : 2
Дијагностичка формулација : Уместо да решава проблеме у сусрету са
њима она се повлачи и постаје пасивна уз психосоматске симптоме који
представљају начин на који она тражи помоћ и пажњу околине,које јој по
њеном веровању припадају,а за које верује да их не добија.

РЕКАПИТУЛАЦИЈА ПРЕМА РАЗВОЈНО-ФЕНОМЕНОЛОШКОМ

МОДЕЛ

Анђелкин идентитет одређен је животом у браку и преданошћу сопственој

породици у којој она има доминантну улогу.Она себе доживљава кроз улогу
мајке и као трајну жељу наводи срећну породицу.Као модел срећне
породице она има своју примарну породицу у којој је мајка била у
потпуности доминантна у односу на оца. Узори су из примарне
породице,улога са којом се идентификује јесте улога мајке,али због
амбивалентих осећања према мајци као узор наводи тетку. Себе воли да
замишља као принцезу што се поклапа са наводима из интервјуа да су је у
детињству родитељи ,а посебно отац, третирали на посебан начин и да
се за њу увек налазило оно што јој је било потребно без обзира на све.
Развод доживљава као неуспех и потврду сопствене неспособности.На
проблеме реагује психосоматски и на тај начин добија жељену пажњу, што
се поклапа са резултатима добијеним на ММПИ-ају, где је њен
симулативни профил невалидан,али изузетно високо Ф указује на "вапај за
помоћ".Реакција је мање-више иста и када су у питању критике,
фрустрације и сопствене грешке.

Код Анђелке се не уочава присуство осећања кривице везане за неки од

протеклих догађаја или периода живота, што се може довести у везу са
егоцентричношћу и неспособношћу да се увиди властита грешка, већ као
највећу грешку наводи претерану љубав према другима. Уочљива је
велика разлика између неверовања у сопствене способности на
претходном ставу (страх и несигурност) и јаке вере у сопствене
способности у овим исказима.Као своју највећу слабост наводи љубав
према онима који њу не воле.На основу анализе овог и претходног става
може се извести закључак да је она зависна особа која верује да може да
ради и функционише само када у позадини има некога на кога се може
ослонити и када се потенцирају њени квалитети и успешност.

Испитаница има генерално позитиван став према прошлости и према

детињству и према младости. Али уз тај позитиван однос према прошлости
као најживљу успомену наводи смрт млађег брата као једно крајње
негативно искуство.Уочљива је њена склоност ка идеализацији
прошлости,а нарочито живота у примарној породици "где је отац
разговарао са њом као са себи равном о свему"(интервју).Изгледа као да
тиме још јаче истиче разлику у односу на живот у секундарној породици
"где је нико не поштује"(интервју).Присутна је несигурности у погледу
будућности, а као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од
могућих тумачења ових исказа као и исказа да неће мењати своје животне
принципе у будућности може се повезати са већ уоченом егоцентричношћу
и неспособношћу да се увиди властита грешка,већ она све своје проблеме
тумачи спољашњим факторима,тако да и решење истих види у промени
окружења.

ПСИХОЛОШКИ НАЛАЗ И МИШЉЕЊЕ

Анђелка Ђ.,48 година,разведена,завршена виша економска школа,

запослена као шеф рачуноводства, мајка два сина (24 i 19 година),живи са
њима у Јакову поред Београда . У тренутку испитивања пацијенткиња је
већ четири недеље хоспитализована на одељењу за психозе Института за
ментално здравље. Приликом прве хоспитализације дијагностификован је
"депресивни поремећај са психосоматиком абдоминалног типа".
Пацијенткињи је ово четврта хоспитализација, дијагноза - "рекурентни
депресивни поремећај". Садашња епизода је без психотичних симптома и
упућена је на психолошко испитивање у циљу процене њених
интелектуалних способности ради добијања налаза за инвалидску
комисију на којој je непосредно пре пријема у болницу други пут одбијена.
Симптоми са којима је пацијенткиња хоспитализована (плачљивост,
потиштеност, утученост) нису уочљиви током тестирања , иако она и даље
као своје главне проблеме наводи страховања , нарочито од посла и
непознатог окружења .
Психолошка процена је извршена у периоду од 29. -30.06. 2004. године на
Институту за ментално здравље.

Коришћене технике и инструменти : Листа основних биографских

информација (ЛОБИ), Дијагностички интервју, Векслеров индивидуални
тест интелигенције, Цртеж људске фигуре (Маховер), Минесота
мутлифазни персонални инвентар, MMPI-201 и ТНР -мод.

Анђелка је добро сарађивала током лоби-ја и експлоративног интервјуа и

одговори које је давала на постављена питања су опширни и исцрпни, и
врло често на постављено питање наставља са причом о својим
проблемима. Може се рећи да постоји потреба да се исприча све о својим
проблемима . Позитивни ефекат ''исповести'' који би се могао искористити
у терапијске сврхе уз свест да се њиме не решавају , већ отварају
проблеми, због тенденције испитанице да узроке свих проблема види у
свом окружењу и без склоности ка интроспекцији, у овом случају није
известан. Мислим да су информацијама добијеним експлорацијом
потврђене предпостављене области конфликта .
Анђелка је рођена и одгајана у патријахалној , православној породици у
којој се као значајни модели истичу деда и мајка.Отац је по њеним речима
био у сенци свог оца, који је био ауторитет и због своје "слабости" отац је
био склон алкохолу. Жељено је дете , чак и привилеговано обзиром да су
родитељи пре овог брака, већ били у браку и нису имали деце. По
испитанициним речима она је "дете измољено од Бога". Сама наводи да је
у односу са оцем имала више привилегија него брат. Анђелка је усвојила
образце понашања карактеристичне за културу . Те односе одликује
везаност за породицу , потреба да једни другима помажу , захтев да се
помаже нејакима , чврсте моралне норме изражене кроз захтев за
поштовањем ауторитета , забрану крађе , асоцијалног понашања. Своје
детињство описује као срећно иако материјални услови нису увек били
најбољи, али за њу је отац "увек проналазио новац када је требало".
Почетак проблема везује за потешкоће које се јављају у њеном браку. То
доводи до промена на које Анђелка не може да се навикне и после
одређеног периода у коме се однос са бившим супругом погоршава јављају
се први симптоми у виду надутости стомака .Ти симптоми имају посебан
значај за испитаницу будући да је непуних годину дана пре појаве
симптома њен брат умро од рака желудца.
Проблеми у социјалним односима које испитаница описује као "страх од
посла", по мом мишљењу представљају последицу нарушене слике о себи
као породичној жени.У интервјуу испитаница наводи да је породица за њу
"смисао живота", а нешто касније као наставак одговора на питање чега се
боји, односно шта мисли да би јој се на послу могло догодити
самоиницијативно коментарише "то јо је тако ружан израз распуштеница "
и након тога кроз смех прича како јој је старији син рекао да би она више
волела да је удовица и наводи разлоге због којих би то било боље за све.
Проблеми због којих се први пут јавила за помоћ су психосоматске
природе.Будући да на испитивањима нису пронађени разлози њених
тегоба упућена је да се обрати психијатру. За помоћ психијатру се
обратила крајем 2000-е године .
Доминација телесних симптома није баш најбољи индикатор за
психотерапију, а и на питање испитивача шта је њена доминантна
мотивација за боравак у болници, одговара да би она волела да се излечи,
али да јој тренутно више значи пензија, јер јој је неопходно "неко мирније
окужење", те на основу тога верујем да испитаница није добар кандидат за
психотерапију.

Испитаницин IQ tot износи 117 јединица и тиме се сврстава у категорију

високог просека тј. бистрих нормалних особа. Како је остварени количник
горња граница ове категорије , узимајући у обзир величину стандардне
грешке мерења која износи за узраст од 45 – 54 године 3,60 , са 95%
вероватноће можемо тврдити да је прави скор испитанице између 110 и
124.IQ v износи 126, док IQ m износи 104 јединица. Њена постигнућа на
тесту у целини као и на вербалном односно манипулативном делу су
неуједначена. Количник манипулативне интелигенције је значајно нижи од
количника вербалне интелигенције. Невербални количник спада у
категорију просечне интелигенције, док је вербални у категорији високе
интелигенције. Разлика између ова два количника износи 22 и
дијагностички је значајна.Ова разлика се може тумачити и као последица
специфичних интересовања, специфичног когнитивног стила и образовања
испитанице и као последица веома израженог неповерења у сопствене
способности и депресивности на коју се испитаница жали.
Анализа посебних фактора потврђује ове резултате - ФВС је 112,6 ; ФПО
је 82 ; ФНУ је 116,8 . Фактор вербалног схватања и износи 112,58 јединица
и значајно је већи од фактора перцептивне организације који износи 82
јединица , што указује на добро вербално схватање, на културну
информисаност као и на способност формирања појмова. Фактор
перцептивне организације указује на испитаницину неспособности
уочавања детаља и слабије разумевање невербалних садржаја. Фактор
способности усредсређивања који се назива и фактором независности од
узнемиравања износи 116,8 јединица и највиши је добијени скор у
рачунању ова три фактора, што указује на добру концентрацију
испитанице, добро развијене нумеричку способност и краткорочну
меморију. Овај скор указује да резултати добијени на овој скали, односно
рад пацијенткиње није био под утицајем анксиозности ( субтестови
''понављање бројева'' и '' аритметика'' су 2 од 3 субтеста анксиозне тријаде
и на њима су постигнути добри резултати, чак је субтест "аритметика"
најбоље урађен на цело скали ).
Што се тиче варијабилности унутар вербалне скале субтест ''понављање
бројева'' је најслабије урађен и одступа од просека (+0,80.Најбоље урађен
субтест на вербалној скали је "аритметика" и одступа од просека
(+4,80).Ово указује је на присутство контакта са реалношћу и менталну
будност према свакодневници код испитанице.
Што се тиче варијабилности унутар манипулативне скале субтест
''склапање фигура'' је најслабије урађен (-5,20) .Овај скор нам указују да су
најизраженије когнитивне слабости пацијенткиње ригидност и
нефлексибилност мисаоних и визуелних процеса.Најбољи скор на овој
субскали је добијен на субтесту "мозаик" (-0.20) и на основу овог резултата
можемо претпоставити да пацијенткиња има добру способност
концентрације, што је добијено анализом неких других субтестова.
Анализа вербализације указује на непостојање бизарних идеација и
необичних одговора. Испитаницина вербализација одаје утисак
образоване и вербално флуентне особе.
Анализирајући добијена постигнућа на различитим субтестовима ,
добијене когнитивне снаге и слабости, као и резултате добијене на другим
инструментима сматрам да испитаница није погодна за психотерапијски
третман.

Пројекција испитанициних карактеристика личности и проблема је

видљива, поготово на цртежу женске фигуре. Добијени индикатори
потврђују информације добијене осталим мерним инструментима.
Уопштено речено цртежи указују на регресију и дезорганизованост
особе, на низак ниво енергије и самопоуздања , на постојање
агресивности и импулсивности, на поремећај у интерперсоналним
односима, као и на сексуалне проблеме.
Разни, већ претходно наведени показатељи поткрепљују закључак да се
код испитанице ради о несигурној особи код које се може уочити
повлачење и аутистичка реализација нарцистички орјентисане тежње ка
социјалној доминацији, која тражи помоћ и подршку у решавању проблема
у области друштвених односа.

Резултати добијени на ММПИ – 201 указују на следеће. Контролне скале-

Т скор на L скали је 39. Овај скор указује на умерено неискрену особу , али
више указује на свесно обмањивање или нереалистичну представу о себи,
нефлексибилност и ригидно (егоцентрирано) опажању света, као и на
особу са проблемима у односима са околином, ниском толеранцијом на
стрес, негацијом као механизмом одбране и неразвијеном способношћу
самоувида.Ово указује на лошег кандидата за психотерапију, што потврђује
и податак добијен на интервјуу, где пацијентикиња на питање - Шта је
Вама сада доминантна мотивација за боравак овде на Институту?Да
ли би желели да се излечите или Вам је пензија битнија?, одговара - Па
волела бих да се излечим, нормално.Али мени треба нека мирнија и
опуштенија атмосфера, највише бих волела да добијем пензију, неки
смиренији темпо, не могу више да радим.
Врло висок скор на F скали (94 Т) указује на склоност ка симулацији или на
значајну патологију, међутим на основу контакта са пацијенткињом и
резултата на осталим тестовима овај резултат се не може приписати
значајној патологији. Може се рећи да је у функцији "плакања за помоћ" и
да указује на потребу пацијенткиње да се ослања на друге.
Скор на К скали ( 57 Т) такође указује на потребу за симулирањем.
Разлика између F и К скала је 16 јединица и указује на особу која сувише
драматизује своје стање, жали се на пуно симптома и лоше реагује на
ситуациони стрес, односно на нарцистичку и особу склону манипулацији.
Могућа хипотеза за тумачење оваквог профила (врло висок скор на F
скали, L испод 50 Т, док је К незнатно изнад 50Т) јесте мотивисаност
пацијенткиње да изгледа неадекватна, некомпетентна, односно да на овај
начин заправо истакне своју неспособност за повратак на посао.Све
заједно указује да је ово симулативни профил.

КЛИНИЧКЕ СКАЛЕ - Упадљиво је повишење на неуротичним скалама D-

Hs-Hy које чине неуротску тријаду уз нагласак, односно повишење на Pа
скали. Може се закључити да профил највише одговара профилу D-Hs-Hy.
Дакле повишења се налазе на неуротским скалама депресије, хистерије и
хипохондријазе уз нагласак на скали параноидности што упућује да се
ради о доминацији депресивних симптома неуротског типа. Наглашено Ра
указује на могућу серију поремећаја мишљења са параноидним
садржајем.Иако је утврђено да се ради се о симулативном профилу, ипак
се на основу добијених повишења може потврдити неки општи утисак о
пацијенткињи стечен на основу контакта са њом, интервјуа и осталих
тестова који су коришћени.Овде се ради о особи која је неуротична,
депресивна и клинички анксиозна, са испољавањем симптома умора. Код
пацијената са оваквим профилом често се јављају соматски симптоми
уместо афективних знакова и код оваквих пацијената ниског самопоуздања
уз наглашено присуство сомато - вегетативних тегоба веома су често
физичке тегобе те које избијају у први план. Честе су главобоље и
несаница. Особе овог типа одликује низак ниво толеранције на
фрустрацију . У стресним ситуацијама су склоне пасивизацији и бежању у
болест. Наглашено су анксиозни и скоро потпуно неспособни да се
релаксирају и ослободе анксиозности. Интерперсонални односи су им
неадекватни и сиромашни. За разлику од других профила неуротског типа
пацијенти који дају овакав профил показују знатно више анксиозности,
тензије, зависности и неприлагођености. Овим пацијентима обично
недостаје увид и саморазумевање. Повишења на D и Pа указују на
постојање субјективног осећаја растројености и анксиозности, уз пораст
хостилности и сумњичавости.На изражену депресију указују и вредности
Ma , која је најнижа добијена вредност ( Т скор је 54 ) уз повишење D .
Овакав профил се увелико поклапа са подацима добијеним интервјуом
односно са зонама конфликата. Тегобе на које се испитаница жали се
поклапају са симптомима овог профила.
Добијени профил не представља добру индикацију за психотерапију.
Уколико бих морала да препоручим одређене терапијске интервенције
биле би из групе когнитивно – бихејвиоралних терапија , фокусиране на
стицање вештина за контролу и ослобађање од анксиозности и страха, као
и стицање социјалних вештина у складу са садашњим потребама
испитанице биле примерене, јер она нагласак ставља на телесне
симптоме и проблеме у свакодневном практичном функционисању.
Међутим, верујем да ова пацијенткиња не би била погодна за
психотерапијски третман, јер се недостатак увида и саморазумевања код
пацијенткиње сусрећу, како кроз резултате на тестовима којима је
тестирана, тако и кроз интервју и контакт са испитивачем.

АнализаТНР материјала допуњује податке о испитанициним главним

проблемима; доминирају проблеми у социјалним и хетеросексуалним
односима , страх и несигурност. Присустна је и несигурност у погледу
будућности, а као решење у будућности види одлазак далеко.Као једно од
могућих тумачења ових исказа, као и исказа да неће мењати своје
животне принципе у будућности може се повезати са већ уоченом
егоцентричношћу и неспособношћу да се увиди властита грешка, већ она
све своје проблеме тумачи спољашњим факторима. Уместо да решава
проблеме у сусрету са њима она се повлачи и постаје пасивна уз
психосоматске симптоме који представљају начин на који она тражи помоћ
и пажњу околине, које јој по њеном веровању припадају,а за које верује да
их не добија. Губитак своје доминанте улоге у породици доживљава
изузетно трауматично и након тога почињу њене психосоматске
тегобе.Изгледа као да постоје само два комплементарна обрасца
битисања или бити најбољи или бити најгори.Она има јаку потребу да буде
прихваћена и поштована без икаквих замерки,да буде"звезда" у друштву
(третман који је имала у детињству од стране оца).Анђелкин идентитет
одређен је животом у браку и преданошћу сопственој породици у
којој она има доминантну улогу.Развод доживљава као неуспех и
потврду сопствене неспособности.На проблеме реагује психосоматски и
на тај начин добија жељену пажњу, што се поклапа са резултатима
добијеним на ММПИ-ају, где је њен симулативни профил невалидан,али
изузетно високо Ф указује на "вапај за помоћ". Реакција је мање-више иста
и када су у питању критике, фрустрације и сопствене грешке.
Код Анђелке се не уочава присуство осећања кривице везане за неки од
протеклих догађаја или периода живота, што се може довести у везу са
егоцентричношћу и неспособношћу да се увиди властита грешка, већ као
највећу грешку наводи претерану љубав према другима. Уочљива је
велика разлика између неверовања у сопствене способности (страх и
несигурност) и јаке вере у сопствене способности.Као своју највећу
слабост наводи љубав према онима који њу не воле.На основу овога може
се извести закључак да је она зависна особа која верује да може да ради и
функционише само када у позадини има некога на кога се може ослонити и
када се потенцирају њени квалитети и успешност.

ЗАКЉУЧАК

На основу психолошког испитивања може се закључити да се ради о

испитаници очуваних когнитивних функција. Ради се о особи са
доминантно неуротичним обележјима уз наглашено присуство сомато
вегетативних тегоба .Органска етиологија сметњи је искључена. На основу
добијених резултата, поштујући дијагностичке критеријуме ИЦД –10
класификације сматрам да садашње понашање и стање пацијента
највише оговара дијагностичкој категорији F33 - Рекурентни депресивни
поремећај.
Што се тиче одговора на упутно питање процене интелектуалних
способности ради добијања налаза за инвалидску комисију може се рећи
да испитаник по учинку на тесту интелигенције спада у категорију бистрих
нормалних особа и да су њене интелектуалне способности, вербална
флуентност, развијено апстрактно мишљење представљају добро
развијене. Међутим, узимајући у обзир специфичности посла испитанице,
ради као шеф рачуноводства - што обухвата свакодневно манипулисање
бројевима, однос према подређенима и одговорност за предате извештаје
- неопходно је осврнути се на резултате добијене на манипулативној
субскали Вити-ја на којој је уочен значајан подбачај у односу на вербалну
субскалу. То нам указује да је капацитет испитанице да ради у конкретним
ситуацијама значајно снижен. Истовремено, указује и на степен и квалитет
невербалног контакта са физичком и социјалном средином који испитаница
указује. И резултати добијени на другим инструментима указују на
потешкоће у социјалним односима који су у овом конкретном случају
саставни део њеног радног места.Такође су резултати тестирања
потврдили и присутво депресивности код испитанице.У светлу свих
информација прикупљених овим испитивањем, сматрам да је испитаница
неспособна да обавља досадашњи посао.

Београд, фебруар 2006.године апсолвент психологије:

Сузана Бановић