RORŠAHOV TEST MRLJA

Razvoj Roršahove metode posle Roršaha

- Evropska škola :
• Hans Behn (paralelna forma - Be-Ro test)
• Emil Oberholzer (organicitet)
• Hans Zulliger (quick forma od tri karte - Z test)
• Hans Binder - senčenje i kjaroskuro
• Loosli-Usteri - Roršah sa decom
• Ferenz Marei -“s karte na kartu”
• Ewald Bohm (1903-1980) najznačajniji evropski autor posle Roršaha - specijalni fenomeni
- Američka škola : 
• Bruno Klopfer - kvalitativna, fenomenološka analiza, testiranje granica
• Semuel Beck- kvantifikacija, objektivniji pristup
• Marguerite Hertz - pokušaj objedinjavanja prethodna dva
• Zygmund Piotrowski - dao svoj sistem, organicitet
• Rapaport i Schaffer - psihoanalitčki orjentisana interpretacija (analiza verbalizacije)
• Eкsner

Eksnerov sveobuhvatni sistem (comprehensive system)

- John E. Exner - objedinjuje različite teorijske pravce i sisteme ocenjivanja.
- Njegovi saradnici i sledbenici proveravali su validnost mnogih parametara. Dobili statističke pokazatelje za različite
populacije.
- Kompleksan, kvantifikovan, najobjektivniji sistem ocenjivanja i interpretiranja. Trenutno najprihvaćeniji.
- Odgovorio dobrim delom na kritike 50tih - 60tih godina u vezi relijabilnosti, validnosti, subjektivnosti, patocentričnosti,
nekonzistentnosti interpretativnih sistema.
- Trenutno je u toku sakupljanje podataka iz celog sveta sa ciljem da se izgradi Internacionalna normativna baza
Eksnerovog sveobuhvatnog sistema.
Validnost, relijabilnost i objektivnost
- Šta nije u redu sa ovim slikama? (Lilienfeld, Wood, Garb, 2001)
• Literatura sistematski objavljuje samo radove koji idu u prilog korisnosti, valjanosti, pouzdanosti R.
• Pouzdano je svega oko polovine Rorsah indikatora (na osnovu saglasnosti procenjivača)
• Validnost je niska u proceni svih poremećaja i dimenzija, osim psihotičnosti i dr. stanja sa poremećajem mišljenja
• Norme nisu reprezentativne za američku populaciju, patocentrične su – povećavaju broj falš pozitiva
 • Rorsah ne treba koristiti u praksi, pogotovo kad su u pitanju životno važne odluke tipa: oduzimanje i dodela dece,
puštanje kriminalaca na uslovnu kaznu i procena mentalne bolesti
• Rorsah i drugi projektivni testovi mogu biti, a i bili su zloupotrebljeni u različitim uslovima njegove primene
- Šta je u redu sa Roršahom?
• Norme su valjane ali bi ih trebalo poboljšati u pogledu nekih varijabli (Wood, Nezworski, Garb, 2003;Weiner, 2003)
- Bar 6 skorašnjih meta-analiza pokazuje da je R pouzdan, a u poređenju sa MMPI, za neke pokazatelje i valjaniji.
Daje validne podatke o strukturi ličnosti i dijagnozi baziranoj na karakteristikama ličnosti, o ciljevima i prepreka-
ma u psihoterapiji, promenama tokom terapije i najpogodnijem modalitetu psihoterapije.
- Dimenzije Rorsaha predviđaju brojne ishode i ponašanja u vezi ličnosti. (npr. istrajnost u psihoterapiji; potrebu
za hospitalizacijom, ponašnje okrenuto ka ljudima kod zavisnih ličnosti)
- Nije validan u predviđanju specifičnih ponašanja, sem u meri u kojoj je ono uslovljeno konkretnim osobinama
ličnosti ili sredinskim činiocima
• Test je upotrebljiv i široko upotrebljavan. Negova prednost je što je to jedan test sa mnogo namena, koji pruža prili-
ku da se prikupe podaci koji se mogu kvantifikovati, a uz njih se dobija i uzorak ponašanja u kontekstu koji maksi-
malizuje individualne razlike pri rešavanju problema
• 1997 APA je nagradila Eksnera za “naučni doprinos”, a njegovu verziju Roršaha proglasila za “možda najmoćniji
instrument ikada izmišljen”.
• 1999 - APA organizuje meta-analizu validacionih studija zaključuje da Rorsah nije ništa manje validan od MMPI,
čak je i superiorniji u predviđanju nekih ponašanja. Oba instrumenta su prikladna sredstva u dijagnostici, planiranju
tretmana i mnogim drugim kontekstima.
Zaključci predsednika Internacionalnog Roršah udruženja, Prof. Weiner-a nakon meta-analize 1999.
- “ Roršah je preživeo i napredovao jer generacije psihologa u različitim kulturama nalaze da ovaj test pomaže njima i
njihovim klijentima. kad je reč o njegovim empirijskim osnovama, RIM je podstakao više istraživanja od bilo koje mere
ličnosti, sa izuzetkom jedino MMPI-a.
- Istraživanja su obezbedila brojne dokaze da je procena Roršahom relijabilna procedura koja daje validne zaključke o
osobinama ličnosti. Na primer, znaci crta ličnosti na Roršahu su se pokazali stabilnima kod odraslih ispitanika retestiranih
u razmaku od 3 dana do 3 godine, baš kao što bi crte i trebalo da budu. Među mlađim osobama, koje se menjaju sa
sazrevanjem postajući manje egocentrične i emocionalno usklađenije, znaci na R ovih osobina ličnosti postepeno se
menjaju na isti način od 5. do 16. godine. Brojne situacije su pokazale da skale na Roršahu dobro predviđaju mnoge
ishode i ponašanja u vezi sa ličnošću. Na primer, one predviđaju verovatnoću ostajanja u psihoterapiji, prihvatanje
hospitalizacije, ili zavisno ponašanje prema ljudima....
- Rorsah se upotrebljava:
• U kliničkoj psihodijagnostici i planiranju tretmana u kliničkim uslovima, vojsci itd.
 • U selekciji, promociji i proceni podobnosti kadrova
• U forenzičkoj psihologiji - u evaluaciji počinitelja i predviđanju podobnosti za uslovnu kaznu ili skraćivanje kazne,
procenu poslovne sposobnosti itd.
• U socijalnom radu radi procene podobnosti osoba za usvajanje dece, podobnosti za starateljstvo, zlostavljanja
• U školi radi evaluacije učenika sa problemima.
- Upotreba i zloupotreba
• U vreme krize Rorsaha 90-ih pojavljuju se članci sa primerima zloupotrebe Rorsaha i drugih projektivnih trestova
• Zloupotreba je moguća, kao i zloupotreba dr. projektivnih i nomotetskih trestova, kao i zloupotreba profesije uopste
• Šteta se može počiniti bilo zbog nedovoljnog poznavanja Rоrsaha bilo zbog samouverenog korišćenja Rorsaha kao
omnipotentnog oruđa koje zamenjuje sve ostale instrumente i ceo dijagnostički proces.
• Roršah se zadaje uz ostale instrumente i kao takav značajno poboljšava predikciju I procenu.
• Ako Rorsah daje podatke koje ne prepoznajemo u ponašanju i životu ispitanika, zivot je merilo.

Teorije odgovaranja na mrlje mastila

- Rorschach - Odgovor na nestrukturisani podražaj je kognitivno perceptivni akt sličan bilo kom drugom, osim što
nestruktu-risan stimulus dopušta veće dejstvo imaginacije i emocionalnosti
Stimulus → Kognitivni procesi: → Odgovor
• Percepcija
• Asocijativni proces
• Kontrola
↓ ↓ ↓
Konativni cinioci:
Imaginacija Potrebe Emocije
(K odgovori) (c odgovori) (C odgovori)

- Rapaport
• Percepcija strukturisanog materijala:
percepcija
stimulus →→→ memorija
paznja
↓
odgovor ←←← prepoznavanje

• Kako nastaje odgovor na nestrukturisani materijal?

paznja
mrlja → (a)percepcija → memorija
↓
istaknuti deo mrlje I ←←percepcija←← neuspeh prepoznavanja
i
istaknuti deo mrlje II →→koncentracija→→ asocijativni process → organizacija i elaboracija
formiranje pojma
- Rapaportov pojam distance prema stimulusu
• Normalna distanca - znači normalan odnos prema realnosti (“Ovo je obična mrlja, ali može da liči na nešto.
Znam da to nije to, ali dopustiću sebi da se igram ove igre i iznaći na šta sve može da liči”)
• Mala ili odsustvo distance - Mrlja je realnost, pronašavši odgovor, na neki obično idiosinkratičan način, mrlja za
osobu postaje realnost - to više nije mrlja, to je baš to (“Ovo je moja mama”... ”Zašto ste mi dali ovu krvavu sliku?
Odsustvo distance od mrlje ukazuje na udaljavanje od realnosti (Slab ego).
• Povećana distanca - krut ego - opisuju mrlju, ograđuju se, verbalizacija egzaktnosti(“logički izvode” odgovor iz
elemenata, kritikuju metod, komentarišu da to nije to,..). Oni pojačavaju distancu u odnosu na stimulus da ne bi ušli
u projekciju. Krut ego (kompulzivni tipovi) bi bio osnov, a odnos prema realnosti je ovde očuvan, ali postoji
vulnerabilnost.

- Projekcija kao regresija (Holt i Havel)

 M i š lj e nj e
↓ ↓
primarni proces regresija ngn sekundarni proces
(vođeno nagonima ←←←←← (vođeno realnošću)
↓ ↓ projekcija
↓ ↓
regresija u službi ega ↓
(kontrolisan prodor nekontrolisana regresija
primarnog procesa) (prodor primarnog procesa)
↑ ↑
jak i fleksibilan ego krut i slab ego → odbijanje projekcije
(sekundarni proces)

- Roršah kao zadatak donošenja odluke (Eksner)

• I faza
- Vizuelni input, dekodiranje stimulusa I njegovih delova
- Klasifikovanje dekodiranih slika i delova u potencijalne odgovore I njhovo rangiranje (prema prikladnosti)
• II faza
- Ponovno pretraživanje polja da se doteraju potencijalni odgovori
- Odbacivanje neupotrebljivih ili nepoželjnih odgovora cenzurom ili na osnovu nižih rangova
• III faza
- Finalna selekcija preostalih potencijalnih odgovora pod uticajem crta i stilova i trenutnog stanja
- Artikulisanje izabranog odgovora
Teorija disocijacije procesa kod objektivmnih i projektivnih testova (Bornstein, 2002)
- Niska korelacija između projektivnih i objektivnih testova (problem konvergencije heterometoda) je posledica toga što
ovi testovi mere različite aspekte istih konstrukata
• Objektivni(samoopisni) testovi mere eksplicitne potrebe, motive i sl. za koje osoba zna da rukovode njenim ponaša-
njem i koji su pod uticajem samoprezentacije i prezentacija drugih, a nastali su pod uticajem eksplicitnog učenja
koje pružaju roditelji i dr.
• Projektivne tehnike mere implicitne motive, potrebe i sl. koji deluju automatski, bez voljnog napora i svesti o njima,
a koji nastaju na bazi prelingvističkih, afektivnih iskustava.
- Dokaz da se ova dva procesa mogu odvojiti I kao takvi meriti je,
a) Niska korelacija između testova
b) Kriterijumska validnost obe vrste testova
c) To što u ispoljavanju implicitnih i eksplicitnih motiva mogu različito posredovati neke varijable npr:
• Pol (u vezi je samo sa samoopisom)
• Afekat (utiče samo na projektivni rezultat)
• Eksperimentalna manipulacija (instrukcija da se ponašaju kao zavisne osobe deluje na samoopis)
- Roršah možemo tretirati kao:
1. perceptivno-kognitivni zadatak - kako subjekt struktuira i organizuje stimulusni materijal (Roršah)
2. strukturisani intervju - kako se subjekt ponaša u situaciji - jezik, govor, interesovanja (Rapaport)
3. izvor fantazije - šta vidi, a ne kako vidi i kako to izražava, slično analizi snova. Najkompleksnija, najsubjektivnija
i najproblematičnija interpretacija

- Mentalni procesi koji su u osnovi odgovora (McGrath, 2008)

1. Kognitivni procesi
• Šta bi ovo moglo da bude?
• Po čemu?
• kvalitet forme, kontaminacija
2. Asocijativni procesi
• Rekli ste iscepan, možete li mi još malo reći o tome?
• Elaboracije - pridevi
• Tekstura, morbidni odgovori, analiza verbalizacije
3. Vantestovno ponašanje
• Zatajivanje, pokazivanje teksture prevlačenjem po karti
• Neobično držanje karte, komentari, personalizovani odgovori, stil izražavanja, interpersonalni stil (Weiner)
 Osobine mrlja kao podsticaj za odgovor
Značenje stimulusa
- Iako su R mrlje nestrukturisane, sve one u manjoj ili većoj meri podsećaju na nešto.
- U zavisnosti od toga u kojoj meri ispitanik prepoznaje neki od popularnih sadržaja (a popularni su upravio zato što mrlja
zaista najviše liči na to) imamo posla sa percepcijom nasuprot projekciji.
- Bitno je da znamo šta se kao odgovor na kartu obično dobija na osnovu samih karakteristika mrlje, jer nam je višak
značenja, odstupanje od uobičajenog, komentari na mrlju mimo samog opažaja, važniji deo koji govori o karakteristikama
ličnosti ispitanika.
- Zatajivanje na određenoj mrlji znak je da je neki aspekt mrlje uznemirio ispitanika, zbog čega je takođe bitno da znamo
koji aspekti mrlje uobičajeno provociraju koje sadržaje a koji bi mogli neuobičajeno delovati na ispitanika.
- Slede sadržaji teme, afekti i komentari koji se obično izazivaju svakom od karti (Eksner + Klopfer + psihonalitičari)
• I karta (kontakt sa nepoznatim)
- Mesto ove karte u nizu je njena najbitnija odlika i sve ono što odstupa od popularnog (slepi miš, leptir i dr.
leteći stvorovi, ljudska figura u sredini) može biti reakcija na novo, neobično ili čak stresno.
- Uobičajena su pitanja u vezi testa upravo kod ove karte - šta treba da se radi, može li da se okrene karta,
koliko odgovora treba da se da “Treba li da asociram”, kao i fraze koje izražavaju iznenađenost - pozitivnu ili
negativnu. Komentari ove vrste ovde se mogu smatrati uslovljenim stimulusom, što ne važi za sve ostale karte.
- Često se na ovoj karti osoba značajno projektuje, “želeći” da ispitivaču stavi do znanja šta je muči i šta treba
da “otkriju” - elaboracije popularnih, ili originalni odgovori mogu sadržati skrivenu poruku
• II karta (suočavanje sa agresivnošću)
- Novi momenat je crvena boja, koja liči na krv i može izazvati agresivan emocionalni ton i sadržaje koji su u
agresivnom aktu ili su pretrpeli agresiju
- Na ovoj karti se često dobijaju i seksualni sadržaji sa dobrim ili neobičnim kvalitetom forme, što se može
pripisati činjenici da neki delovi podsećaju na muške i ženske polne organe
• III karta (socijalne relacije)
- Mrlje u obliku ljudskih figura koje nešto rade (popularan odg.) su se pokazale povezane sa socijalnim životom
ispitanika, tako da odsustvo ovih figura, ili njihove neobične elaboracije sugerišu probleme na ovom planu.
- Na ovoj se karti takođe sreću seksualni sadržaji (ženske grudi ili penis), koji stvaraju konfuziju oko polnog
identiteta ljudskih figura.
• IV karta (odnos sa autoritetima)
- Najčešće, odgovor na ovoj karti podrazumeva nekog ili nešto što je: veliko, snažno, masivno, teško, moćno,
autoritativno, muško i ponekad preteće.
- Raniji autori su je zvali “karta oca”, ali je istraživanjima ova veza osporena, mada zbog gornjih interpretacija
ima često veze sa odnosom sa autoritetima, muškarcima, a ponekad i sa ocem kao predstavnikom oba.
- Druga odlika stimulusa koja je ovde stimulativna je tamna boja i teško senčenje, tako da ova karta može
provocirati distres i kod nekog ko je “odoleo” prethodnim kartama. Ove odlike mogu praviti problem
depresivnim osobama ili onima koje pokušavaju da izbegnu depresivni afekat.
- Senčenje koje pruža taktilni kvalitet takođe se ovde često dobija, a interpretira se kao kapacitet za bliskost.
Problemi sa bliskošću, dakle, mogu se odraziti na odgovaranje na ovoj karti.
• V karta (kontakt sa realitetom)
- Ova mrlja je u najvećoj meri strukturisana, jer najviše podseća na nešto (slepog miša, leptira, ili bilo koje
leteće biće)
- Uobičajeni su komentari olakšanja i prepoznavanja
- Problemi sa ovom kartom ne nastaju na osnovu značenja koja se mrlji mogu pridodati (kao na prethodne 3)
već pre na osnovu problema u perceptivno-kognitivnoj obradi realnosti.
• VI karta (bliskost - “seks karta”)
- Senčenje na ovoj karti je najupadljiviji kvalitet koji povlači popularnu kožu/krzno i taktilni kvalitet koji se
interpretira kao kapacitet za bliskost i fizički ili psihički dodir.
- Ranije smatrana seks kartom zbog najveće sličnosti određenih delova sa muškim (a manje i ženskim)
p.organima. Ona ipak nije nužno povezana sa seksom, nije najprovokativnija za ove sadržaje i nema
univerzalno značenje u tom smislu.
- Ipak, može ukazivati na ovu oblast načinom kako su elaborirani provokativni delovi.
• VII karta (ženska karta)
- Ova karta deluje prijatno, pre nego zastrašujuće, meko, pre nego tvrdo, slabo, pre nego snažno, pasivno, pre
nego aktivno i zato često odgovori odražavaju stavove prema ženkosti, ponekad i prema majci. Ranije
predstavljana i kao karta majke, ona je to samo ponekad.
 - Delovi koji podsećaju na ženski polni organ mogu provocirati i seksualne ili simbolizovane seksualne
odgovore
• VIII karta (kontakt sa emocijama)
- Zbog odsustva senke i crne boje mnogima je ova karta olakšanje pa to često i komentarišu, a odobravanje je
podstaknuto i “lakim zadatkom” prepoznavanja životinja sa strane
- Kod osoba koje se osećaju nelagodno u emocionalno provokativnim situacijama ili teže da ih zaobiđu,
možemo naići na probleme sa odgovaranjem na ovu kartu.
- Razuđenost i raznobojnost stvara probleme onima koji teže izlaze na kraj sa kompleksnim situacijama
- Osobine mrlja kao podsticaj za odgovor
• IX kаrta (najteža karta)
- I boje i forma su manje jasni nego na drugim kartama tako da ova karta vodi ka najvećem broju zatajivanja ili
pada produkcije koji nemaju veći interpretativni značaj eventualno odgovor može da odslikava ponašanje u
kompleksnim i nestrukturisanim situacijama.
• X karta (suočavanje sa više informacija odjednom)
- Bolje je strukturisana od karte IX I izaziva pozitivne komentare, ali zbog veliike razuđenosti može
predstavljati problem osobama koje se osećaju opterećeno ili preplavljeno kada treba da rade više stvari
odjednom.
- Kao poslednja karta može da posluži kao “poslednji voz” da osoba pruži nešto lično I bitno o sebi

UPUTSTVA ZA ZADAVANJE TESTA

- Kada (ne)zadati R
• Ne može da da odgovore na specifična pitanja kao što su: kakav je odnos između roditelja, ili braće i sestara, koliko
dece se preporučuje, seksualne preferencije ili učestalost seksualnih odnosa, uspeh braka, trajanje hospitalizacije,
mogućnost agresivnog ponašanja.
• Vešt psiholog na osnovu Roršaha može improvizovati i eventualno dati potencijalni odgovor, ali se on lakše može
dobiti drugim sredstvima
• Neuropsihološka procena - postoje znaci organiciteta na Roršahu, ali procena je bolja uz neuropsihološku bateriju
• IQ - može se dati globalna procena, ali WAIS to može bolje
• Roršah se najbolje pokazao u kliničkoj proceni u utvrđivanju psihotičnosti pri prijemu, ili kompenzovanosti pri
otpustu, u diferencijalno dijagnostičke svrhe, podobnosti za psihoterapiju i sl., odraslih i dece, u bateriji testova.
• Koristan je i u forenzičkim uslovima,centru za soc. rad, kadrovskoj psihologiji, gde može odgovoriti na neka pitanja
- Mesto R. u bateriji
• Svakako nakon intervjua kojim smo zadobili (ako i koliko je to moguće) poverenje ispitanika.
• Po nekim istraživanjima nema razlike između ranije i kasnije zadatog R.
• Neki nalaze da R. postaje siromašniji, bar u pogledu nekih sadržaja (npr.H) nakon više sati ispitivanja
• Testovi inteligencije ili neuropsihološka baterija mogu biti stresni i uticati na odgovore na R
- Priprema i predtest - Priprema podrazumeva adekvatne uslove (Eksner insistira da se ne sedi preko puta ispitaniku već
pored), adekvatan pribor (da se ne prekida ispitivanje) i prethodnu pripremu ispitanika za test (na početku susreta
objasniti šta će se sve raditi: “a radićemo i neki test sa mrljama mastila. Da li ste radili nekad, šta znate o testu?) .

Instrukcija
- Kratka instrukcija više odgovara zahtevima za projekciju, ali može izazvati više pitanja.
- Ako ispitanik traži da mu se objasni kakav je to test, dužni smo da mu objasnimo, tj . damo deo duže instrukcije koji
sadrži odgovor na pitanje kako je nastao test.
- Nipošto pominjati da može da se okreće karta, da može u celini ili u delovima da vidi nešto, da može i na mrlji i
na podlozi i sl. Odgovor je uvek, “Kako god hoćete”
- Neke instrukcije:
• “Da li je ovo test mašte?” – “Nije, recite mi na šta liči, šta bi to moglo da bude.
• “Šta meri? “- Neke osobine koje će nam pomoći...”
• “Da li sam pogodio?”. - Ljudi tu vide više stvari.
• “Šta tu vide ljudi?”- Svašta vide.
• “Koliko toga treba da kažem?”- Ljudi obično vide više od jedne stvari. Koliko hoćete
- Kraća instrukcija (Roršah, Rapaport, Eksner) - „Šta bi ovo moglo da bude?“
• Dozvoljene varijacije:
- „Na šta vam ovo liči?”.
- „Šta tu vidite?”
• Nisu dobre varijacije:
- „Na šta vas ovo podseća?”
- „Na šta vas ovo asocira?”
- Duža instrukcija (Berger):
„Sada ću vam pokazati neke slike. One su napravljene tako što je mastilo ili tuš kanut na hartiju. Hartija je zatim
presavijena, a tuš razmazan. Vi ćete pogledati te slike, jednu po jednu. Od vas se traži da kažete na šta vam te mrlje liče,
jer, iako su tako nastale, one mogu da liče na razne stvari. Treba da znate, da to što ćete vi videti ne mora da vidi i neko
drugi. Isto tako, što vidi neko drugi ne morate i vi da vidite. Znači, svako može nešto drugo da vidi i niko neće pogrešiti.
Tu nema tačnih i pogrešnih odgovora, već samo mojih, tvojih i njegovih. Sad ću vam pokazati prvu sliku, a vi slobodno
recite na šta vam ona liči. Mene interesuje šta vi možete tu sve da nađete.“
- Razlika u instrukcijama
• Kratka instrukcija više odgovara zahtevima za projekciju, ali može izazvati više pitanja.
• Ako ispitanik traži da mu se objasni kakav je to test, dužni smo da mu objasnimo, tj. damo deo duže instrukciju koja
sadrži odgovor na pitanje kako je nastao test.
• “Da li je ovo test mašte?” - “Nije, recite mi na šta liči, šta bi to moglo da bude.
• “Šta meri? “Neke osobine koje će nam pomoći...”
• “Da li sam pogodio?”. Ljudi tu vide više stvari.
• “Šta tu vide ljudi?” Svašta vide
• “Koliko toga treba da kažem?” Ljudi obično vide više od jedne stvari.
• Nipošto pominjati da može da se okreće karta, da može u celini ili u delovima da vidi nešto, da može i na mrlji i na
podlozi i sl. Odgovor je uvek, “Kako god hoćete”

Intervencije u slučaju nenormalne produktivnosti i zatajivanja

- Normalna produktivnost je između 15 i 45 odgovora. Idealno je 3 odgovora po karti, a ako je ispod ili iznad toga,
intervenišemo.  
- Nenormalna produktivnost i ponašanja koja zahtevaju intervenciju su:
1. Hipoprodukcija - ispitanik daje manje od 15 odgovora (oko 1 odgovor po karti)
2. Hiperprodukcija - ispitanik daje više od 45 odgovora (oko 5 i više odgovora po karti)
3. Zatajivanje - ispitanik ne daje ni jedan odgovor na karti
- Ponekad posle prvog odgovora na I karti ispitanik stane jer misli da je dovoljan 1 odgovor. Intervenišemo:
• “Ne žurite i još malo pogledajte, siguran sam da ćete videti još nešto.”
• “Da li vas još na nešto podseća.”
• “Ljudi tu obično vide više stvari.”
- Ako posle više od 1 odgovora ispitanik pita koliko još treba, kažete:
• “Koliko hoćete”
- Ako i na podsticanje odbija da da odgovor (“ninašta mi ne liči”), pokušamo sa sledećom kartom, pa ako ni tu ne daje
odgovor, odustajemo.
- Ako ispitanik zataji na kasnijim kartama (obično VI, VII i IX), ne prihvatamo odbijanje:
• “Polako, nigde ne žurimo. Svako može da pronađe još nešto.“
- Po Eksneru, nakon prve karte ne radi se podsticanje, čak i ako ispitanik nastavi da daje po jedan ili nijedan odgovor
na većinu preostalih karata (uvek postoji mogućnost da kod poslednje tri karte poraste broj odgovora. Iznuđeni odgovori
nisu validni. Jedino što možemo je da im damo malo više vremena pre prelaska na sledeću kartu i da još jednom
intervenišemo nakon IV karte, ako je ispitanik do tada davao samo po jedan odgovor:
• “Polako, ne pokušavajte da ih zbrzate. Nigde ne žurimo, opustite se.”
- Po Eksneru, validan protokol mora sadržati najmanje 14 odgovora. Ako ima manje od 14, ne radi se druga faza,
već se ponavlja I faza: “Sada znate kako se to radi ali postoji jedan problem. Niste dali dovoljno odgovora da bismo išta
zaključili. Zato ćemo se ponovo pozabaviti ovim mrljama, ali ovaj put bih želela da mi date više odgovora. Možete da
uključite i one koje ste već dali, ali svakako pokušajte da ih sada date više.” Koliko? „To zavisi od vas, ali svakako mi je
potrebno još nekoliko više nego što ste dali.“
 - Dobro je proceniti šta je u osnovi zatajivanja - otpor ili težak poremećaj (rezidualna psihoza, organski poremećaj).
U drugom slučaju, ispitanik nema šta više da kaže ili je u strahu od projekcije, pa ga možemo eventualno još malo
bodriti. U slučaju otpora, ispitanik već na početku zapitkuje: “Da li svima dajete te mrlje?”, “Da li koristite uvek iste
mrlje?” “Vi stvarno nešto vidite na osnovu ovih slika?”, ili komentariše - “Ovo je nešto za decu, ovo su mrlje mastila”,
(“Da, to su mrlje mastila, ali na čega liče”). “Na čega vama liči?” “Šta drugi vide?”“Reći ću vam nakon testiranja”
Treba raditi na što boljem savezu sa pacijentom.

Intervencije u slučaju hiperproduktivnosti

- U slučaju hiperproduktivnih ispitanika intervenišemo zato što poslednji odgovori nakon negde 5 odgovora na
karti nemaju isti interpretativni značaj. Od značaja može biti hiperproduktivnost na jednoj ili nekoliko karata, jer
tada sama hiperproduktivnost nešto govori.
- Nakon petog odgovora na I karti uzmemo mu kartu i kažemo “Pređimo sada na sledeću”. Tako nastavljamo sve dok
nakon 5. odgovora želi da nastavi, u suprotnom prekidamo.
- Moguće intervencije su još:
• “Ovo nije test sposobnosti, njime se ne proverava ko može više ideja da da”.
• “Recite samo ono što vam se prvo nametne kao utisak o tim mrljama”.
• “Dajte samo nekoliko spontanih odgovora”.

I faza - Beleženje odgovora

• Broj karte • RV • Odgovor - doslovni tekst sa komentarima,ela-

• Broj odgovora • Komentar boracijama koji prethode i slede Kodni niz
• Položaj karte • Provera
Rv=30”(ne mora) Šta bi ovo moglo da bude?
I 1. a Pa, mislim da je ovo leptir. G, F, A, P
2. c Ovako kad gledam, liči mi na neki cvet... Što G, Fv, Bot
lupam.
Da li se sećate šta ste rekli na ovoj karti?
Gde ste to videl?
Po čemu vam je na to ličilo?

- Odgovor je iskaz koji je opažajem neposredno vezan za mrlju i može se regularno kodirati. Odgovori su:
1. Elaboracije (proširivanja odgovora) - “Ovo su ljudi, u nekim odelima, razmišljaju da li da ostanu zajedno ili ne”
2. Specifikacije (pronalaženje detalja) - “Ovo je orhideja, ovo su krunični lističi, ovo je čašica, a ovo prašnici, dole je
stabljika”
3. Alternativni odgovori ili serija odgovora - “Leptir. Slepi miš. Leteća buba. Ptica.”

- Odgovor nije:
1. Iskaz kojem se ne može odrediti lokalizacija, determinanta ili sadržaj - “Nešto izlazi odavde”.
2. Komentari o testu, mrlji, sebi... - “Baš su vam bezveze ove mrlje. To vam je obično vračanje. Ala sam sad lupila”.
3. Neprihvaćen odgovor (odbačen u prvoj ili drugoj fazi testiranja) - “Leptir, ne nije to su dve osobe razvlače treću”.
Ili “Ja to rekao”?
- Broj odgovora je u vezi sa:
a) obrazovanjem
b) starošću
c) instrukcijom
d) osobinama istraživača
e) motivacijom (razlogom ispitivanja, potrebom za falsifikovanjem svog stanja)
f) fiziološkim stanjem organizma (umor, bolest)
g) osobinama ličnosti i patoloških varijabli
Patološki i personološki razlozi za
1. hipoproduktivnost (< 15 odgovora)
a) inhibiranost (zbog anksioznosti, i straha ili namernog filtriranja i kočenja odgovora)
b) afektivna i ideaciona praznina i siromaštvo - kod depresije, organskih ili sch-deterioracija, neurotika - Hy,
intelektualni deficit
2. hiperproduktivnost (> 60 odgovora)
a) asocijativno bogatstvo
b) ambicija kvantiteta i potreba za dokazivanjem
c) kod manije i hipomanije, shizotipije, opsesivnih, kreativnih, a produktivnih

II faza - Provera
- Instrukcija:
• „Pošto ste razgledali sve slike i dali odgovore, vratićemo se na početak. Videli ste da su ove slike neodređene i
svako daje drugačije odgovore.“
• „Zato vas molim da mi neke svoje odgovore objasnite, da bih ih mogla tačno razumeti.“
• „Pomozite mi da i ja vidim isto kao vi, da vidim gde je to i po čemu vam na to liči.“
• „Pogledajte prvu sliku!“
  • „Da li se sećate šta ste ovde rekli?“
- Da. „Pokažite mi gde ste videli.“
- Ne. „Tu ste rekli da ste videli leptira. Vidite li ga sada?“
- Da. „Pokažite mi gde ste to videli.“
- Ne. (Obacujemo odgovor)
- Pokušavamo da ne izgubimo odgovor:
• “Pa videli ste da sam zapisivala.”
• “Polako, sigurna sam da ćete ga naći.”

- Svrha druge faze - Provera odgovora kako bi se sa većom sigurnošu utvrdilo mesto odgovora na osnovnim dimenzija-
ma ocenjivanja:
а) Lokalizacija - gde je video to što je video, cela mrlja ili detalj, sa ili bez bele površine. Osnovno pitanje je „Gde
ste to videli?“ .
- Određivanje lokalizacije :
• „Gde to vidite?“ Pa tu (neodređeno).
• „Pomozite mi da i ja vidim.“ Pa evo ovde.
• „Molim vas zaokružite prstima.“
• „Pokažite mi gde mu je šta.“
- Lokalizaciju ucrtavamo u obrazac ili pišemo kodni znak za celu mrlju (G) ili D za detalj sa oznakom broja tog dela
iz tablica (naučimo brojeve iz tablica), ili napišemo sebi koji je to deo na svoj način (npr. špic gore, belo u sredini)
b) Determinante - po čemu je video, da li je na formiranje odgovora uticala jedino forma, ili su efekat imali i boja,
hromatska i ahromatska, senka, neuravnoteženost oblika koja stvara utisak figure u pokretu. Osnovno pitanje je:
„Po čemu ste to videli?“.
- Određivanje determinanti:
• „Po čemu vas podseća na slepog miša?“ Po tome što sam ih video na TV-u.
• „Nisam sigurna zbog čega vam liči na to“. Pa tako izgleda.
• „Znam da vam tako izgleda, ali trebalo bi da i ja vidim to isto.“
• „Pomozite mi da shvatim po čemu vam liči na to.“
- Pronalaženje determinanti
• Važno je osetiti gde se osim ili umesto forme može javiti dr. determinanta na šta ukazuju neke reči u odgovor
• Na boju kao determinantu ukazuju pridevi u odgovorima tipa: lep, šaren, divan, svetao, svetlucav, mračan,
povređen, zatim odgovor krv, cvet leptir i dr. odgovori kod kojih se boja mrlje i boja sadržaja u odgovoru
slažu, i tiču se obojenih karti (ahromatska boja takođe može biti determinanta i to treba ispitati).
• Na senčenje kao determinantu ukazuju odgovori krzno, krznene životinje na osenčenim kartama, stene,
oblaci, dim, odgovori u perspektivi, rtg snimci.
• Na kinesteziju ukazuju i odgovori koji ukljucuju kretanje, mada nije jasno pomenuto (cirkus, zabava, izlet,..)
- U prethodnim slučajevima kada sumnjamo na neku determinantu osim ili umesto forme, nastavljamo ispitiva-
nje i nakon odgovora na pitanje p.č.
• „Rekli ste šareni (leptir)?“
 • „Rekli ste mračna (šuma)?“
• „Po čemu vam izgleda kao da je cirkus?“
- Ne smemo postavljati direktna pitanja u vezi determinanti:
• „Da li vam liči po obliku ili boji?“
• „Da li vam izgleda kao da nešto rade?“
• „A senka, da li je i ona uticala na odgovor?“
• „Da li vam to izgleda kao u perspektivi?“
• „Po čemu još?“

III faza - Testiranje granica

- Nakon druge faze, može nam se učiniti da ispitanik težeći ka originalnosti nije davao popularne odgovore, te nam
je bitno da proverimo, da li je to zaista zbog viših aspiracija, originalnosti i kreativnosti ili ispitanik ima “osoben”
pristup realnosti pa zaista ne vidi to što drugi ljudi vide. Možemo mu testirati granice i videti npr. na VIII karti da li zaista
ne vidi životinje, na V leptira i td.
- Nedostatak ljudskih figura na III karti može se takođe testirati pitanjem da li su videli ljude na toj karti. Ako se i na ovaj
način ne uspeju izvući ljudske figure, domen soc. relacija je znatnije poremećen.

OSNOVNE DIMENZIJE RORŠAH PROTOKOLA

1. LOKALIZACIJA (G,D) - Teorijsko ,apstraktno vs. praktično, akciono
2. DETERMINANTE :
a) Forma (F+,F,FV,F-)
b) Boja (FC,CF,C)
c) Pokret (K,Fk,k)
d) Senka (c,N, cF,nf,NF, Fc,Fn,FN)
3. SADRŽAJ (A,H,At...) - Stereotipija vs. asocijativno bogatstvo
4. UČESTALOST (P,O) - Konvencionalnost vs. originalnost

1. LOKALIZACIJA
- Površina mrlje koja je obuhvaćena odgvorom
- Osnovne lokalizacije:
a) Globali (G)
b) Detalji (D)
- Idealan razmer u protokolu normalne dužine - 1 : 2
- Sa dužinom protokola povećava se broj detalja.

a) Globali (G)
- Odgovori koji obuhvataju celu mrlju ili veći deo mrlje koji sadrži više velikih detalja u kombinaciji.
- Najčešći na kartama: V, I, IV, VI
- Najređi na kartama: X, IX, III, VIII
- Neki manje povezani detalji mogu ostati u 2 slučaja neuključeni u odgovor (po Bergeru):
II - Dva Deda-Mraza (sa crvenim kapama) - crveno dole nije uključeno
III - Dve žene nešto kuvaju (bez crvenih detalja i bočnih i srednjih)
- Vrste globala:
1. Prema složenosti:
• primarni (G)
• složeni (GD i DG)
2. Prema kvalitetu:
• dobrog kvaliteta
• nižeg kvaliteta (v)
• lošeg kvaliteta (-)
- Eksner je oba ova aspekta spojio u ocenu razvojnog kvaliteta (DQ) tako da se svakom odgovoru pored ocene lokaliza-
cije daje i ocena DQ koja može biti:
• + (složen)
• o (običan)
• v/+ (složen nižeg kvaliteta)
• v (neoštar, nižeg kvaliteta)

b) Detalji (D)
- U određivanju podvrsta (veliki, mali i detalji sa negativnim implikacijama) učestvuju:
a) veličinapovršine
b) mesto površine
c) učestalost biranja
Veliki detalj (D)
- Deo koji je upadljiv po veličini, izolovanosti i učestalosti odgovora koje povlači obično deo koji je u sredini, na
krajevima ili na vrhu mrlje.
- Dobar spoj delova ostaje D (ili postaje GD).
- Loš spoj dva dela postaje Dr ili DG.
- Najčešći na karti X.
- Najčešća od svih lokalizacija u normalnim protokolima (62%).

Mali detalj (Dd)

- Mali, jasno ograničen detalj , dobre forme, inzularnog oblika (izdvojen).
- Može biti veći od D, zato što su D i odgovori koji su popularni.

Detalji sa negativnim implikacijama

• dd (sićušni detalj) - I - Ove ovde tačke su ostrva

• De (ivični detalj) - IV - Lice sa špicastim nosom
• Unutrašnji detalj (Di) - IV Lice
• Retki detalj (Dr) - I - Slepi miš
- VIII - Beba puši cigaretu
• Oligofreni detalj (Do) - III Noga

Inverzija stimulusa (S) - odgovori na beloj površini

- Kombinuju se sa ostalim lokalizacijama pa tako imamo :
• S - ako je bilo pozadina, bilo unutrašnja bela površina isključivo odabrana za lokalizaciju. (II raketa)
• SG - odgovor se primarno tiče bele površine, a uključena je i mrlja (okean sa ostrvom)
• GS - mrlja je glavno mesto lokalizacije, a bela površina je deo važnije-crne
- I - maska sa prorezima za oči i usta
- I - iskrzano krzno sa rupama
• G, D... - ako se bela površina spominje uzgred
- I - „Koža, ofucana, pohabana (?) ima te krajeve iskrzane (?) može se reći da ima i rupe.“
- X - Kolekcija buba (X)
- Interpretacija lokalizacije
1. Globali se interpretiraju kao orijentacija ka:
a) apstraktnom
b) simboličkom
c) teorijskom
d) sintetičkom
e) ambicioznost, motivacija
2. Detalji se interpretiraju kao orijentacija ka:
 a) konkretnom
b) realnom
c) praktičnom
d) analitičkom
e) očiglednom
- Značajno je za tumačenje je ako:
a) je odnos G : D : d značajno poremećen
b) postoji značajna preferencija jedne lokalizacije
c) postoji neočekivana lokalizacija na određenim slikama koje obično stimulišu drugu vrstu lokalizacije
d) postoji sklonost ka odabiranju "loših"
e) podkategorija G ili D(d) odgovora.
- Psihopatološke indikacije - Veći broj:
• Globala lošeg kvaliteta (Gv i G-)
- anksioznost, pretencioznost
- niske intelektualne sposobnosti, deterioracija, hronicitet
• Loših kombinacija DG
- SCH, Pa ili eventualno rigidni kompulzivci
• Velikih detalja
- preterana akciona orjentisanost, površnost, potiskivanje
- preterana pedantnost
- niži IQ ili deterioracija
• Malih detalja
- analitičnost, sitničavost, opsesivnost
- paranoidnost
• S odgovora
- Oponencione tendencije, otpor, agresivnost
- Autoagresivnost

Karta Lokacija Kriterijum

Slepi miš sa "pravim" vrhom mrlje koji se identifikuje kao gornji deo slepog miša i samo ako je upotrebljena
I W
cela mrlja.
Leptir sa "pravim" vrhom mrlje koji se identifikuje kao gornji deo leptira i samo ako je upotrebljena cela
I W
mrlja.
Životinja, specifikovana kao medved, pas, slon ili jagnje. Odgovor obično uključuje glavu ili gornji deo, ali i
II D1
oni odgovori koji uključuju celu figuru životinje takođe se kodiraju kao P.
Ljudska figura ili reprezentacije poput lutaka, karikatura itd. Ako se D1 koristi kao dve ljudske figure, D7 ili
III D9
Dd31 ne smeju da budu deo ljudske figure ako skorujemo P.
IV W ili D7 Ljudska ili humanoidna figura kao džin, čudovište, naučno-fantastično stvorenje. Figure životinja nisu P.
Slepi miš sa "pravim" vrhom mrlje koji se identifikuje kao gornji deo slepog miša i samo ako je upotrebljena
V W
cela mrlja.
Leptir sa "pravim" vrhom mrlje koji se identifikuje kao gornji deo leptira i samo ako je upotrebljena cela
V W
mrlja.
Životinjska koža, krzno, prostirka ili dlaka. Često se koža, krzno ili dlaka spominju pri opisu cele životinje
VI W ili D1 kakva je mačka ili lisica i to u prirodnom ili neprirodnom obliku. Odluka da se kodira P u takvim odgovorima
zavisi od toga da li su koža ili krzno samo spomenuti ili jasno implikovani u subjektovom odgovoru.
Ljudska glava ili lice, posebno određeno kao žensko, dečje ili indijansko ili bez određivanja pola. Ovaj
popularni odgovor obično je deo odgovora dobijenih na većim delovima D1, D2 ili Dd23. Ako se upotrebi D1,
VII D9
gornji segment (D5) obično se određuje kao kosa, pero itd. Ako odgovor uključuje cele D2 ili Dd23 oblasti,
kodiramo P samo ako su glava ili lice ograničeni na D9 oblast.
 Cela figura životinje, obično neki varijetet pasa, mačaka ili glodara pri čemu je glava životinje prema granici
VIII D1
sa D4 oblašću.
IX D3 Ljudska ili humanoidna figura poput veštice, diva, čudovišta, naučno-fantastičnog stvorenja itd.
X D1 Pauk, sa svim dodacima ograničenim na D1 oblast.
X D1 Rak, sa svim dodacima ograničenim na D1 oblast.

Analiza sekvence
- Redosled javljanja kategorija lokalizacije na većini karti trebalo bi da bude G - D - Dd. Ako ne ide tim redom
govorimo o nesistematičnoj, neurednoj sekvenci.
- Vrste redosleda:
1. Rigidan - svih 10 karti pravilna sekvenca
2. Uredan - 7-9 karti sa pravilnom sekvencom
3. Labav - 3-6 karata uredna sekvenca
4. Konfuzan - manje od 3 karte sa urednom sekvencom
- Može da ima veze sa očuvanošću mišljenja u psihijatrijskom ili sa organizovanošću, sistematičnošću, u normalnom
protokolu.
- Pojava sistematskog obrtanja sekvence od D - G obično je znak pedantnosti, preterano obazrivosti, aspontanosti,
preterane logičnosti.
- Pojava obrnute sekvence na:
• na obojenim kartama - afekti ih uznemirili
• na osenčenim kartama - anksioznost
• na K-kartama - ideacioni simptomi (opsesivni, SCH)

2. DETERMINANTE
- Perceptivni kvaliteti izabranih lokaliteta koji započinju i regulišu asocijativne procese. Oni leže u osnovi odgovora i
opravdavaju pridavanje specifičnog sadržaja specifičnoj oblasti.
- Determinante su jedan od pokazatelja kvalitativnog bogatstva ispitanikovog doživaljavanja.

a) Forma (F)
- Kvalitet forme ukazuje na meru u kojoj je osoba u stanju da odloži impulse (gratifikaciju) i u kojoj meri je mišljenje
oslobođeno uticaja nesvesnih procesa. Ovo su preduslovi za:
a) perceptivnu artikulaciju mrlje
b) otpočinjanje asocijativnog procesa na bazi početne impresije
c) reorganizaciju perceptivnog materijala da bi se dobilo slaganje sa mogućnostima koje nudi asocijativni proces
d) kritičku procenu odgovora koji dolazi
- Značenje forme - Ako je odlaganje impulsa (kontrola) loše i ako su nesvesni sadržaji i afekat slabo kontrolisani, osoba
bira prvu asocijaciju koja joj padne na pamet, koja minimalno ili ni minimalno ne odgovara obliku stimulusa ili koja joj
se nameće zbog svoje povezanosti sa afektivno-nagonskim životom osobe, što predstavlja nizak nivo forme i sugeriše da
nizak nivo forme znači otežano formalno zaključivanje i lošu procenu realnosti.
- Interpretira se:
1. Kvalitet forme
2. Količina forme kao isključive determinante u protokolu
3. Mesto forme kod odgovora kod kojih se javlja još neka determinanta osim forme

- Kvalitet forme - procenjujemo ga na osnovu:

1. određenosti - koliko je oblik pojave specifičan (npr. RTG snimak - nespecifičan sadržaj, lošiji nivo forme, ali,
RTG snimak karlice , specifičniji, bolji nivo forme)
2. adekvatnosti - koliko se oblik sadržaja i mrlje podudaraju
3. popularnosti - popularni odgvori su uglavnom dobre forme
- Rapaportova klasifikacija nivoa forme:
• F+ - oštri, dobro artikulisani, određeni odgovori.
• F - popularni osrednji odgovori
• Fv - nejasni odgovori, sadržaj je neodređenog oblika
- X - To je buba
- I - Rtg snimak
- VII - Oblaci
- VI - Zemlja
• F- - loša forma – sadržaj je pogrešan, proizvoljan, apsurdan ili bizaran
- I - Autobus
- VII - Pertla, i to leva
- Eksnerova klasifikacija kvaliteta forme
• F+ - elaborirani obični - sadrže elaboraciju forme - formi se pridaje posebna pažnja
• Fo - obični - objekti koji se lako uočavaju i artikulišu
• Fu - (unusual) - kontura je adekvatna, ali se retko dobijaju
• F- - iščašena, proizvoljna, nerealistična upotreba forme
Kako ćemo mi ocenjivati formu
- Na osnovu Rapaportove klasifikacije
- Uz pomoć Eksnerovih tablica u kojima postoje Fo, Fu i F- prevešćemo Eksnerov sistem u Rapaportov tako što
• F = Fo i Fu
• F- = F-
• F+ = Fo i Fu sa elaboracijom
• Fv = sadržaji bez specifične forme - (cveće, šuma, trava, magla, dim, led, krv, voda, blato, ostrvo, jezero, mapa,
skica, crtež itd.)
- Interpretacija nižeg i niskog nivoa forme
• Fv - slaba motivacija, slabi intelektualni kapaciteti ili efikasnost, anksioznost, površnost
• F- slab kontakt sa realitetom, nizak IQ: hronične i deteriorirane sch, depresije psihotične.
- Interpretacija količine forme kao isključive determinante
• F% = broj F odgovora *100 / broj odgovora
• Visok F% (ostale determinante su slabo zastupljene) - slaba emocionalna ekspresivnost, potiskivanje, siromašan
unutrašnji život, inhibicija afekta i ideacije, depresije, paranoidnost, simplex SCH, shizoidni poremećaj ličnosti.
• Nizak F% ostale determinante su više zastupljene bogat unutrašnji život i emocionalna ekspresivnost ili: Hy,
opsesivni, produktivni sch.
- Izračunavanje najvažnijih skorova forma odgovora:
F+% = _( Fo + F+) * 100 ukazuje na uspešnost odlaganja impuls, oštrinu kontrole
F-+Fv+Fo+F  
F% = F-+Fv+Fo+F+ * 100
R
- Novi F% - broj svih odgovora koji sadrže F na prvom mestu /R*100

b) Boja (C)
- Upotreba boja izgleda da odražava čovekovu sposobnost da se bori sa afektima, impulsima i aktivnošću.
- 3 osnovne vrste boja odgovora :
• FC - forma boja
• CF - boja forma
• C - čisti boja odgovor
- Normalno je 2 FC i 1 C u protokolu prosečne dužine.

Provera boja odgovora

- Verovatnije je da je u pitanju boja odgovora ako:
a) je stimulus obojen i provokativan
b) ispitanik spominje boju pri odgovaranju
c) dobijemo boju kroz dodatna pitanja
 d) osoba daje i na drugim kartama boja odgovore (osetljiva je na boju).
- Najčešći su na VIII i X karti.
- Pitanja za proveru da li je boja učestvovala u formiranju odgovora, ako izostane njeno pominjanje u uobičajenoj proveri,
a imamo razloga da verujemo da je boja determinanta:
• Šta je doprinelo da ovo liči na cvet?
• Da li je još nešto doprinelo da ovo liči na cvet?
• Da li mislite da bi ovo ličilo na cvet da je sivo?

Forma-boja odgovori (FC)

- Primarno su određeni formom, a sekundarno bojom.
• III - Leptir (D)
• VIII - Dva kameleona (D)
- Znak su emocionalne zrelosti, adaptiranosti i uspešne integracije afektivne sfere u ličnost. Osobe sa prevagom FC
imaju dobar odnos sa ljudima i umeju da uče pod stresom.
- Odrasle normalne osobe imaju 1,5 - 2,5 puta više FC nego CF i C odgovora (FC:CF +C), a odrasli pacijenti podjednako
Interpretacija FC
- FC (poricanje boje) - uticaj boje se pokazuje samo kroz negiranje boje u izabranoj oblasti
• VIII - Medved, ali boja nije dobra
- Hiperprodukcija FC znak je hiperadaptiranosti, submisivnosti, naivnosti, prekomerno obraćanje pažnje na tuđa
osećanja, često na štetu svojih potreba.
- Nedostatak FC - depresija, anksioznost, neurastenija i simplex sch.
- Kod poremećaja, FC se sreće kod onih koji su više adaptirani i sa adekvatnijim emocionalnim izrazom (histerici koji
imaju više svih boja odgovora i opsesivno kompulzivni, zavisni PL). Umeren ili visok broj FC u protokolu ukazuje da je
SCH malo verovatna
- Kod psihoza - više FC nego CF+C je dobar prognostički znak, ali ako je CF+C=0, onda nemaju kontakt sa emocijama

Varijeteti FC odgovora sa negativnim implikacijama

• FCsim - boja ima simbolicku funkciju, a forma je dobra
- II - Dve starije dame ogovaraju
- III - Dvoje se svadjaju
- Implikacije - odbrana intelektualizacijom, oslabljen kontakt sa svojim emocijama, namesto emocionalne rekacije
dobijamo intelektualizaciju (“Tako mi je teško” - “Život je danas veoma komplikovan i mnogo ljudi živi teško”)
• F/C (proizvoljni forma boja odgovor) - boje su proizvoljno dovedene u vezu sa formom
- VIII - Mapa - (pč) boje označavaju države,
- IX - Anatomski crtež - (pč) žuto su pluća, zeleno bubrezi...
- Implikacije - nemogućnost da se emocijama prati situacija, mada se osoba trudi, što rezultuje usiljenošću.
Izveštačenost. Neuverljiva srdačnost, veselost, brižnost npr.

• F ↔ C (nategnuti forma boja odgovor) - forma odgovara, a boja se na silu pokušava uklopiti
- II - Dve foke, one su veštački obojene
- VIII - Dva crvena pacova. Pacovi su i crveni, kao ružičasti slonovi, nema ih u stvarnosti.
- Interpretacija: nemogućnost saobražavanja afekta situaciji ovde je još veća, značenje je slično prethodnoj varijanti,
neautentičnost, lažna fasada socijalizovanosti, ljubaznosti.
• FCarb - boja je upotrebljena, a nespojiva je sa sadržajem:
- X - Zelena ovca
- X - Plavi majmun.
- Interpretacija - Ovde je rascep najveći i odgovarao bi ideo-afektivnoj disocijaciji kod hroničnih SCH koji pokuašavaju
da nude dobru fasadu ili početna SCH sa istim tendencijama Ili manirizmi.
• FC- - loša, pogrešna, forma stopljena je sa bojom, pri cemu se formi daje prioritet.
- VIII - Rak (pč) Oblik i boja
- IX - Četiri jabuke (pc) Crvene, okrugle.

CF odgovori
- Odgovor je kombinacija boje i forme, pri čemu je boja dominantna. Forma je labava jer je sadržaj neodredjenog
oblika. CF odgovori su isti oni sadržaji koji bi bili Fv da nije boje.
- Primeri - plamen, cvet, sladoled, trava, morsko dno, akvarel, pastel
- Značenje - slabija afektivna kontrola, povećana spontanost, sugestibilnost, egocentričan afektivitet, labilnost,
osetljivost, mogu se očekivati afektivni ispadi i impulsivne radnje.
- Očekuju se kod patologije koju karakteriše impulsivnost, živost afektivnog izraza, i opšta afektivna ekspanzivnost
- Najčešće se gomilaju kod - Hy, nezrelih osoba, sklonih teatralnosti i egzibiciji egocentričnih osećanja, SCH takođe

Negativne varijante CF odgovora

- CFsim (simbolički boja-forma odgovor) - boja ima simboličku funkciju, a forma je neodređena
• II - Neki žestok sukob, simbolizuju ga ruke i to crveno
- Interpretacija - intelektualizacija koja ustupa mesto autentičnom emocionalnom izrazu isprovociranom bojom.
- C/F (proizvoljni CF) - Boja je uzeta proizvoljno, a forma je neodređena.
• X - Neka skica, dosta nepovezana. Boje su važnije od oblika - ( Skica?) Mislim geografska.
- Interpretacija - Slična kao kod F/C - afekt se usiljeno prilagođava,situaciji, osoba glumi, ali ovaj put spontanost
- C ↔ F (nategnuti tip CF odgovora) - boja je nespojiva sa formom, a forma je neodređena
• X - Obojena stena - (pč) Kao ružičaste stene, mada nisu takve
- CF- - CF odgovor se daje na dobro artikulisanoj mrlji ili delu, gde se lako može izvući popularan odgovor. C je
udružen sa lošom formom
• VIII Suton - (pč) boje, sve, ali posebno ovo tu (zivotinje) - To su oblaci sa odrazom sunca.
- Interpretacija - kod nategnutog i negativnog CF odgovora interpretacija je slična kao kod ostalih varijanti negativnih
CF odgovora, napor da se izgleda spontano koji ne uspeva i ide od izveštačenosti do manirizovanosti
- (C)F - boja-forma sa teksturom
VIII - Sladoled (pč) roza su, imaju onu finu glatku površinu kao sladoled.
VIII - Parče mišićnog tkiva sa teksturom mesa

C - čisti boja odgovori

- C (grubi boja odgovor) je onaj kod kog je boja isključiva odrednica i njen uticaj je veći nego kod bilo koje vrste
odgovora koji uključuju i formu.
- Prepoznajemo ga po tome što se odnosi na sadržaje koji nemaju određenu formu npr. krv, voda, nebo.
- Posledica je skraćenog asocijativnog procesa, pa da se odgovor jedva odmakao od konkretnog imenovanja utiska boje.
- Odlaganje koje bi obezbedilo dalji razvoj odgovora izostaje.
- Pretpostavlja se, pri tom, da je doživljaj, koji boja izaziva, taj koji prekida tok perceptivnog i asocijativnog procesa.
- C je znak ekstremne impulsivnosti i divljeg afektiviteta ili sloma svake kontrole.
- Uglavnom se smatra da ima patološke implikacije - Izraz je afektiviteta kao dezintegrativne energije licnosti.
- Čisti C ukazuju na izrazite probleme sa kontolom impulsa, ponašanja ili afektiviteta i sreću se kod raznih
psihopatoloških kategorija kojima otkazuje kontrola - psihoza, PTSD, Hy, impulsivni i organski poremećaji ličnosti.

Varijeteti C odgovora
• Cn (nabrajanje boja)
- X - Ovde su dve plave i dve žute i dve crvene i dve zelene i još dve zelene ali
- VIII - Ovo crveno su dve foke - nije boja odgovor
- Važno je razlučiti i Cn od uzgrednih komentara u kojima se komentarišu boje, ali se daje i konkretan odgovor.
• Cdes (opisivanje boja kao odgovor)
- VIII - To su pastelne boje, fine i meke. Ova je naročito lepa, kao tirkizni saten, ovde je malinasto crvena, ovde boja
kajsije - (Je li to komentar?) Ne to je odgovor. Pastelne boje umetnika.
- Implikacije - Obe vrste se sreću kod organskih pacijenata ili deterioriranih SCH bolesnika kod kojih je kontrola totalno
odsutna i afekat (boja) u potpunosti diktira odgovor.
• Csim (simbolička interpretacija) - isključiva determinanta je boja, a sadržaj je neki simbol.
- IX - Rađanje, život i smrt - (pč) Ovo dole crveno simbolizue rađanje života, zeleno je život, a ovo gore smrt, kao
vatra, u njoj sve nestaje.
- Interpretacija- Intelektualiziranje kao odbrana od afekta u neurotskom, ili skraćen asocijativni put u SCH protokolu.
Stepen uverenosti (distanca) - je kriterijum razlikovanja.
• Cdet (deteriorirani C). Čisti boja odgovor gde je interpretacija boje krvava, bizarna i ekstremno proizvoljna.
- IX - Vrsta bolesti, roza je upala, i taj gangrenozni zeleni kvalitet
- X - Žuč ili mlaz mokraće.
- Interpretacija: morbidni sadržaji bez cenzure prodiru,kod produktivnih SCH , zaravnjen afekt kod deterioriranih.
Zastupljenost C odgovora i prevaga C nad FC i CF kod pojedinih dg. grupa
- Najviše C daju Sch, sve više sa hronicitetom i deterioracijom.
- Od svih Sch, najmanje C srećemo kod Pa, ali više nego kod dole pomenutih.
- PL (narcistički, disocijalni, histrionični) - sve vrste boja odgovora daju dosta C što je u vezi sa agresivnošću i
nasilništvom.
- Sadržaji koji imaju manje patološke indikacije:
• II i III karta - krv
• poslednje tri karte - prosuto mastilo ili boje
Vrlo mali broj ili odsustvo C i CF
- Depresije
- Psihosomatičari - odnos FC : CF+C je 4:1
- Aspontane osobe koje uvek guše i preterano kontrolišu emocije
- Uz druge znake suicidalnosti odsustvo boja odgovora može doprinositi odluci
- Kod sch pojava nekoliko C i CF je znak oporavka
Formule sa boja odgovorima
- Afektivni racio (Afr) = VIII+IX+X / I-VII - Br. odgovora na poslednje 3 karte kroz broj odgovora na prvih 7 (Eksner)
- EA (expirience actual) = K+SC - Psihički resursi (ideacioni i afektivni) koji osobi stoje na raspolaganju (Eksner)
- Indeks emocionalne reaktivnosti = VIII+IX+X / R - Br. odgovora na 3 zadnje karte kroz ukupan br. odgovora (klasič)
Interpretacija afektivnih mera
- Svi ovi indeksi ukazuju na meru u kojoj afekat (boja) utiče na osobu.
- Prosečan Afr za normalnu populaciju je 0,69. Razlikuje se u zavisnosti od doživljajnog tipa.
- Kod pacijenata je veći raspon, a distribucija je bimodalna, sa šiljcima koji odgovaraju hiper i hipokontrolisanim
kategorijama poremećaja.
- Afr > 0,85 - hiperreaktivnost koja ukazuje na emocionalnu receptivnost, zainteresovanost za i intenzitet afektivnog
života . Odnos FC prema CF+C govori o kontroli
- Afr < 0,53 - povlačenje od emocija i intenzivno nastoji da kontroliše afekte.

Doživljajni tip (Erlebnistypus EB) - Odnos kinestezije i boje

- EB = Introverzivne tendencije (K) : Ekstratenzivne tendencije (SC)
- K = Broj ljuduskih kinestezija
- ∑C = 0,5FC + 1CF + 1,5C = mera intenziteta emotivnog života (mada ne i kvaliteta)
- EB ukazuje na to da li je osoba prvenstveno okrenuta i reaguje više na unutrašnje (K) ili spoljašnje stimuluse (C).
- EB je relativno stabilan ali se privremeno može promeniti u stresnim situacijama (u korist C) ili pod dejstvom
psihoterapije (u korist K i C). Umereno naglašena bilo koja strana ne ukazuje na probleme bilo koje vrste niti na sklonost
ka psihopatologiji već na tip ličnosti ili stil ponašanja i rešavanja problema
- Prevaga bilo koje od dve tendencije znači interpretira se slično introvertnim i ekstravertnim crtama ličnosti.
1. Introverzivni
a) Efikasnije odlaganje zadovoljenja
b) Okrenutost svom fantazmatskom svetu
c) Obazrivost, submisivnost i pažljivost
d) Fizička pasivnost
e) Internalizuju problem pri rešavanju problema, analiziraju moguća rešenja i ne angažuju se pre rešenja
2. Ekstratenzivni
a) Emotivnost, spontanost, aktivnost, asertivnost
b) Spoljašnje interakcije su najvažnija sredstva zadovoljavanja potreba
 c) Otežano odlažu reakcije
d) U problem situacijama sklonost pokušaju i pogreškama, eksperimentisanju pre dolaska do rešenja.
- Ako je odnos ujednačen razlikujemo:

SC
Doživljajni tip Broj K

Koartirani (vrlo skučen) 0-1 0–1

2 - 3.5
Ambiekvalan (umeren) 2 - 3.5

Dilatiran preko 3.5 preko 3.5

- Interpretacija:
1. Koartirani - umorni, iscrpljeni, utučeni, poplašeni (anksiozni, depresivni)
2. Ambiekvalni - prosečan, normalan, fleksibilan u interpersonalnim relacijama, ali i nesiguran pri rešavanju
problema, manje efikasnan i konzistentan od bilo I bilo E osoba. Od poremećaja najbliži OCD.
3. Dilatirani - puni energije, skloni ispadima, hipomanični, manični, eksplozivni histerični, granični PL.

Ahromatska boja - crno i belo kao stimulusi (C`)

- Crna boja se povezuje sa depresivnim afektivitetom i prisustvo ove determinate ukazuje na stepen prodora ovakve vrste
emocija,odnosno mere u kojoj osoba izlazi na kraj sa ovakvim osećanjima (u zavisnosti od mesta F koja je mera kontrole)
• FC` (Forma i ahromatska boja)
- IV- Ovo kao neka priča, iz bajke, na nekog vampira - (pč) Taman neki, tamno je, pa ovako ide raširenih ruku i nogu
• C`F (Ahromatska boja i forma)
- IV - Kao neko ugljenisano stablo, nešto što je izgorelo - (pč) Ta tamna boja, a tu je i neki koren ostao posle požara
• C` (Ahromatska boja kao jedina odrednica)
- VII - Crni dim - (pč) Razlike u bojama daju utisak dima.
Interpretacija C`odgovora
- Značenje u svim sistemima im je vezano za osećajnu sferu, kao i kod C i senka odgovora, konkretno za depresivni
afektivitet
- Bela boja kao determinanta je izuzetno retka, a povezuje se sa odbranom od depresivnog afektiviteta.

c) Pokret (K)
- Ljudski oblici viđeni u pokretu ili nekoj pozi izvučenojiz procesa kretanja.
Kriterijumi za K:
- K se odnosi na aktivne pokrete, kao i pasivna ponašanja (poze, senzacija, osećanja)
- K se odnosi na cele ljudske figure, na delove ljudi, humanoidne likove i životinje koje vrše humanoidne aktivnosti.
- Po Eksneru K se odnosi i na ljudske emocije kao sadržaj, čak i bez forme (tuga, ljubav...). Ovo je bolje rešenje pa ćemo
ga prihvatiti, ali treba naznačiti da je to “K bez” da bismo znali da nema formu i da je ne računamo u formulama za F.
- K bi trebalo da podrazumeva dobru formu. Zato se K mahom javljaju kao dobri G ili D. U formulama baziranim na F, K
se računa kao F+ ili F.
- Karte koje provociraju K su I, II, III, IV, VII, IX i X (primeri K odgovora na ovim kartama postoje u Bergeru)
- Strogi kriterijumi K koje zahtevaju klasičari: da postoji saživljavanje sa pokretom, da ne može da bude na
lokalizacijama manjim od D, nećemo prihvatiti.
Za nastanak K odgovora prema Rapaportu, bitni su :
1. Perceptivna osetljivost za imbalans forme:
a) fleksibilnost perceptivne organizacije koja omogućava artikulaciju mrlje
b) fleksibilnost i bogatstvo asocijativnog procesa, kako bi se prevazišao imbalans
2. Odlaganje impulsa odnosno gratifikacije nužno je da bi se mrlja do te mere obradila da pored forme (koja ovde
svakako igra ulogu) osoba može da u njoj opazi i dodatni kvalitet - imbalans forme koji premošćuje kinestezijom
3. Postizanje ravnoteže između inhibiranosti i otkočenosti jer obe tendencije otežavaju K.
- Kinestezije su u vezi sa:
a) Inteligencijom (posebno perceptivna senzitivnost i sposobnost uopštavanja)
 b) Bogatstvom ideacije
c) Fantazijom
d) Kreativnošću
e) Odlaganjem impulsa, inhibicijom ponašanja
f) Osećanjem vremena i vremenskim planiranjem
g) Empatičnošću (i objektnim relacijama)
h) Interpersonalnom osetljivošću
i) Introverzijom
Norme i privremene varijacije u broju K
- U protokolu prosečne produktivnosti normalno je 2-3 K.
- U normalnim uslovima K ukazuje na:
a) dobro funkcionisanje ega
b) sposobnost planiranja i apstraktnog mišljenja
c) kontrolu impulsa
d) sposobnost podnošenja frustracije
e) visoki IQ, kreativnost
- K se gubi zbog trenutne neispavanosti i umora, depresivnosti i stresa. U ovim stanjima dolazi do intelektualne inhibicije
i/ili impulsivnog reagovanja, skraćivanja asocijativnog procesa
- Potiskivanje K (jer je kroz K sadržaje lakša projekcija) prepoznaje se po izostajanju K na najprovokativnijim mrljama,
a prisustvu na drugim, malim ili nekinstezigenim površinama
- Kada je K odgovor indikator poremećaja
a) Kada ih nema
b) Kada ih je previše
c) Kada je forma figure u pokretu loša ili pokret nema pokriće u stimulusu (F-)
d) Kada je K deo DG, DSG
e) Kada se javlja na detaljima sa negativnim implikacijama
f) Kada je broj K manji od FK i k
g) Kada je sadržaj radnje naglašeno agresivan, pasivan ili morbidan
- Patološke indikacije:
• Povišenje - prekomerna sklonost introverziji, odsustvo inicijative i akcije, sklonost ruminacijama, sumnjičavosti
(teorija zavere), loše soc. veštine, oklevanje, život u mašti, opsesivno-kompulzivni poremećaj,
shizotipalni PL, produktivne sch, manični
• Povišeno K + povišeno SC - ekspanzivni, manični
• Sniženje - siromašni unutrašnji resursi - depresivni, anksiozni, neurastenici, Hy (potiskivanje + slaba kontrola),
(odsustvo) dementni, mentalna nefleksibilnost (nerazvijena empatija i mašta). Loša prognoza uspešnosti terapije
• U psihotičnom protokolu:
- visoko K - akutne SCH, sa aktuelnim sumanutostima, produktivna
- nisko K - deteriorirane, simplex i paranoidne forme.

Životinjska kinestezija (FK)

- Pokreti (koji nisu antropomorfni) životinja (koje nisu antropomorfne). Dakle životinje u životinjskom pokretu.
- FK su i delovi životinja u pokretu kao i mitološka bića, ali samo ako nemaju ljudske karakteristike (npr. Pegaz i
Jednorog u pokretu su FK, a Kentaur i Minotaur su K.
- Crtani junaci obično imaju antropomorfne karakteristike pa je njihov pokret K, osim ako nije u ulozi životinje (Pluton).
- Norma - 3,5 FK u protokolu normalne dužine normalne odrasle osobe
Interpretacija:
• Veći broj FK znače:
- Težnju ka neposrednom zadovoljenju potreba, slabu kontrolu misli i osećanja, (deca, stariji, neodgovornost,
agresivnost i distraktibilnost).
- To da je osoba trenutno u situaciji sa niskom kontrolom (fizička nepokretnost, zloupotreba supstanci)
- Nedovoljnu svest i neprihavatanje potreba, odnosno nepotpunu socijalizovanost impulsa i njihov nesklad sa
svesno prihvaćenim sistemom vrednosti.
- Da li impulsi samo stvaraju tenziju ili se realizuju u ponašanju zavisi od prisustva K ili boja odgovora. Uz visoko
K osoba ne realizuje impulse kroz ponašanje i integrisala ih je u društvene vrednosti, uz visoko C i CF –
sklonost impulsivnim akcijama
 • Nisko FK - inhibiranost, aspontanost, poricanje bazičnih potreba, nizak nivo energije

Predmeti i neživa priroda u pokretu i biljke (k)

- Svaki pokret nečeg što nije čovek ili životinja
- Eksner - ocenjuje se kad postoji neprirodno stanje tenzije, ali i kod statičnih pokreta npr. k je:
• Mrtav čovek leži sa zabačenom glavom
• Mrtav čovek visi, klati se
- Nije k:
• tepih koji leži na podu
• mrtav čovek leži
- Vrste k odgovora
• Fk - Čigra koja se vrti
• kF - Talasanje crvenog oblaka i tamnijih ispod.
- Kao atomska eksplozija na Bikiniju.
• k - Kao da se nešto raspada, stvari se kotrljaju
- Vatromet
- Eksplozija
- k su u vezi sa doživljajem osobe da nagoni ili životni događaji prevazilaze sposobnost kontrole. Znak su akumulacije
tenzije koja se ne može (zbog prepreke, spoljašnje ili unutrašnje) prazniti
- Češći su kod adolescenata i adolescentnih delikvenata (1 u proseku), kod Sch pacijenata, a gube se nakon terapije.
- Ukazuju na doživljaj bespomoćnosti u odnosu na preteću sredinu te osećanje tenzije i konflikta
• Laboratorijski izazvan nekontrolabilan stres
• Amfetamin
• Padobranci pred prvi skok, mornari u oluji
• Pacijenti pred operaciju
• “vrtlog (koji sve upija)” - suicid

Aktivna-pasivna kinestezija (a i p)
- Za sva tri tipa (k, FK i K) kinestezije moguće je utvrditi kog su tipa prema vrsti pokreta
1. Aktivni - suprotno zemljinoj teži, istežući, koji se otkriva prema napolje
2. Pasivni - prema zemljinoj teži, zgrčen, zatvarajući
- Problematični glagoli:
1.Pasivni - govoriti, šaputati, gledati, stajati, leškariti, uzdisati, naginjati se
2. Aktivni - svađati se, vikati, zuriti, hvatati,
- Pasivne kinestezije - kada je sadržaj odgovora crtež, slika na kojima je nešto u pokretu (slika dva mečeta koja se bore).
- Odnos a : p (bez obzira na koju se kinesteziju odnosi) govori o aktivnoj vs. pasivnoj orjentaciji u životu.
- Značajno je ako je: • a + p = 4 i a ili p=0
• a ili p > 4 i a : p = 1 : 2 ili obrnuto
• a + p > 4 i a = 2-3 X b ili obrnuto

d) Senka
Istorijat
- Binder - senka odgovori se suprotstavljaju boja odgovorima i pravi Ch (chiaroscuro) odgovori se odnose na centralna,
totalna ili endogena osećanja, koja su difuzna, dok se boja odgovori tiču perifernih emocija.
- Rapaport - Davanje senka odgovora ukazuje da osoba može da toleriše anksioznost u svesti, da je ona ne ometa do te
mere u izvršavanju kognitivno perceptivnog zadatka. Osoba je svesna svoje anksioznosti i može sa njom da izađe na kraj.
- Eksner - “Mera iritirajućih emocionalnih doživljaja” kao što su anksioznost, tenzija, zloslutnost, i nelagdnost”
Veza sa anksioznošću
- Prema Rapaportu ovi odgovori su mera tolerancije anksioznosti u svesti, a ne ometajućeg dejstva anksioznosti.
- Karte koje provociraju anksioznost su najosenčenije i najmanje strukturisane, odnosno nestrukturisanost provocira
anksioznost.
- Osobe koje imaju problema sa anksioznošću, osenčenost parališe, blokira i remeti im kognitivno funkcionisanje.
- Na ovim kartama će znači oni reagovati drugim znacima anksioznosti (ukoliko ih ona ometa u kognitivnom funkcio-
nisanju) - blokom (tj. šokom), bežanjem na ivicu, u unutrašnjost mrlje, davanjem manje kvalitenog ogovora, itd.

Klopfer u odnosu na Eksnera

Klopfer (Berger) Eksner

Taktilni Tekstura
Fc FT
cF TF
c T
Volumen i perspektiva Vista (perspektiva)
FN FV
NF VF
N V
Odraz ili prozirnost Difuzni
FN FY
nF YF
n Y

Klopferova klasifikacija
a) c, cF i Fc (taktilni senka odgovori)
b) nF i Fn (odraz ili prozirnost)
c) N, NF i FN (volumen i perspektiva)

a) Osenčenost kao taktilni kvalitet (c)

- Tu spadaju odgovori koji ukazuju na mekoću, glatkoću, vlažnost, klizavost. U zavisnosti od udela forme razlikujemo:
• c - Kao da je nešto mekano, hrapavo, vlažno..
• cF - Stene (pč) te senke, deluje hrapavo (ne samo što formu stavlja na drugo mesto nego je nejasna, neodređena)
• Fc - Krzno neke životinje (pč) pa ima tako te delove, noge, gde je bila glava (Krzno?) Da nekako je debelo i meko.
- Pasivno-receptivne potrebe koje su ili prihvaćene, selektivne i adaptirane (Fc) ili nekontrolisane i neselektivne (c)
- Anksioznost proksimalnog tipa - traženje zaštite i podrške
- Bolna emocionalna iskustva kombinovana sa potrebom za podrškom (razvod, separacija AS=3,57)
- U kombinaciji sa K - senzitivnost i empatičnost
- Povišenje - hipersenzitivnost koja može dovesti do problema u usaglašavanju potreba sa onim što sredina nudi.
- Odsustvo taktilnih odgovora - emocionalno osiromašenje, jer je osoba prestala da traži smislene emocionalne
odnose ili je rano naučila da ih se odriče: depresije imaju najmanji broj ovih odgovora, (a veći broj senka odgovora
difuznog tipa) psihosomatičari takođe (aleksitimija)

b) Senka kao odraz ili prozirnost - Fn i nF

- Ovi odgovori nagoveštavaju trodimenzionalnost.
- Osenčenost daje utisak neke trodimenzionalne pojave date dvodimenzionalno. Otuda se ova vrsta odgovora svodi na
malobrojne sadržaje tipa odrazi, mape i anatomski snimci.
• I - Mapa (pč) Ovi tamni i svetli tonovi podsećaju na reljef
• III - Jezero, a oko njega neki reljef prikazan na karti
• I - Karta Afrike (pč) po obliku - je čisti F odgovor
- Čisti n odgovori se praktično ne sreću.
- Glavni kriterijum razlikovanjaje Fn i nF je stepen specifikacije.
- Značenje - Intrapersonalni konflikt je zaoštren, jer osoba ne prihvata svoje potrebe. Analogija u ponašanju, intelektu-
alizerska obrada svojih potreba - emocije su izolovane, a uvid je intelektualni. Trebalo bi na tome poraditi, ali oni
“nemaju vremena” - menadžeri
c) Senka kao utisak dubine ili volumena N
• N odgovori - mogu se prepoznati već na osnovu sadržaja jer ispitanik u elaboraciji ukazuje na utisak dubine ili
volumena. (dim, magla, para, tama i sl.)
- IV - Ogroman div gledan od dole. Ogromna stopala. Glava je od neke životinje. A ruke me podsećaju na osušeno
drvo. Noge ko oblaci. GD FC’,N H/Oblaci
- VII - Dim (pč) po nijansama deluje kao dim
• NF odgovori - isti sadržaji sa nešto više elaboracije - VII - Šest oblaka u formaciji
• FN (senka kao utisak perspektive) - senka dočarava perspektivu najčešće po sadržaju građevine ili geografske oblasti.
- II - Zamak u daljini (pč) te svetlije i tamnije nijanse daju utisak da je u daljini
- VII - Reljef, gledano iz aviona (pč) te neravnine su niži i viši delovi

Eksnerova klasifikacija

Difuzni senka odgovori (Y, YF i FY)

- Difuzni senka odgovori (Y, YF, FY) - odgovori determinisani tamno-svetlim nijansama koji ne ukazuju na
taktilne kvalitete niti na osećaj perspektive.
• Y - odgovaraju N odgovorima i tiču se difuznih amorfnih sadržaja.
- Povišeno Y - kod depresije, alkoholizma, u reaktivnim stanjima (pred ispit, laboratorijski izazvan stres)
- Odsustvo Y - ekstremna tolerancija neizvesnosti
• YF - nespecifična forma sa elementima forme - ponašanje je više kontrolisano, te lakše mobilizuju resurse.
• FY - određena forma. Senka služi kao elaboracija, a forma je specifična (Rtg. Snimci)
- U okviru normalne populacije, 86% daje bar 1 ovakav odgovor, pacijenti dva puta više od normalnih
- Strepnja usled pretnje gubitkom potpore sigurnosti i prihvaćenosti
- Doživljaj ugroženosti, lišenosti - veza sa depresivnim afektom
- Bespomoćnost i povlačenje
- Osećaj rezigniranosti ili čak preplavljenosti životnim događajima i potreba da se distancira od sredine

Vista odgovori (V, VF i FV)

- Odgovori kod kojih se u odgovoru ili tokom ispitivanja pominje utisak perspektive.
- V u Eksnerovoj klasifikaciji nije sasvim isto što i N u Kolpferovoj, V znači neodređeno pominjanje perspektive (“ te
nijanse daju utisak da je nešto u daljini”)
- Prosek V odgovora u normalnoj populaciji je 0,26, kod depresija je 1,09.
Forma-dimenzija odgovori (FD)
- Nije svako isticanje perspektive FN (ili V):
• IV - Div, u perspektivi, leži (pč) Po tome što su mu noge velike, a glava mala
- Stariji autori su ovakve odgovore smatrali forma odgovorima bez značenja sličnog onom kod senka odgovora u
perspektivi. Eksner za ove odgovore daje poseban naziv i tumačenje koje je bliže senka, nego forma odgovorima
Značenje odgovora u perspektivi
- Odbarana od bolnih afekata (anksioznih, depresivnih) distanciranjem - anksioznost distalnog tipa
- Proces samoposmatranja pri kojem se osoba distancira od sebe, a praćen je depresivnošću i doživljajem inferiornosti
(bolnost procesa je manja što je više zastupljena forma). Po Eksneru i jedno čisto V, znak je emocionalne bolnosti.
- Intenzivna samokritična introspekcija - češća kod depresija, mucavaca, alkoholičara.
- Ulazi u Eksnerovu suicidalnu konstelaciju!
- Odsustvo ovih odgovora - pozitivan znak, a jedan eventualno može upućivati na introspekciju koja nije destruktivna.
- FD (formom determinisana perspektiva) - znak introspektivnosti, samosvesnosti i sposobnosti da se internalizuje
ponašanje. Negativne implikacije su ako se javljaju zajedno sa senka-perspektiva odgovorima, u kojima mogu imati i
suicidalne implikacije.
Neke dileme i razmimoilaženja
- Senka na obojenoj površini - raniji autori su neodređeni po tom pitanju, ali se pretežno tretiraju kao boja odgovori,
npr. Rapaport - boja sa teksturom. Eksner ih ubraja u senka odgovore, a i Berger u nekim primerima nijanse hromatske
boje tretira kao senka odgvor.
- Senka ukazuje na to da je nešto šareno tj. crno-belo - ahromatska boja ili senka? Eksner - senka, međutim ako
nijanse ahromatske boje ne sugerišu taktilni kvalitet, dubinu, perspektivu, difuzan kvalitet već boju (šarenilo)
predmeta to bi trebalo da je ahromatska boja po klasičarima.

Eksner - tolerancija stresa

• EA (K + ponderisani C,CF I FC)

Ideacija Emocije

Resursi
• es (k,FK + svi senka odg. i svi C’)

tenzije potrebe i strahovi

pritisci
• EA : es - odnos resursa i pritisaka
• EA - es (norma od -2,5 do +2,5)
> +2,5 resursi su veći od pritisaka
< -2,5 pritisci su veći od resursa
- Resursi - trenutno raspoloživi emocionalni i kognitivni kapaciteti
- Pritisci - unutrašnji ili spoljašnji stimulusi koji zahtevaju emocionalno i kognitivno angažovanje
- Indeks koping deficita je pozitivan ako je zadovoljeno 4 ili 5 od sledećih uslova:
1. EA < 6
2. kooperativni odg. < 2 i AGres. < 2
3. ponderisana SC < 2,5 ili Afr < .46
4. pasivna k > aktivna k+1 ili cele ljudske figure < 2
5. c > 1 ili indeks izolacije > .24 ili Hrana > 0

Situacioni stres
- Varijable koje u najvećoj meri sugerišu situacioni stres (nasuprot trajnom deficitu u kopingu) su:
• k (neživa kinestezija) - sugeriše intruzivnu ideaciju koja nije u fokusu pažnje i kao takva interferira i otežava
kognitivno funkcionisanje (tenzija)
• Y (difuzna senka) - sugerišu bespomoćnost, nemogućnost reagovanja, a kad su intenzivniji - anksioznost,
 zloslutnost, depresivnost
• T (tekstura) - povećava se u situacijama gubitaka
• V (perspektiva FN) - osećanje krivice i kajanja u slučaju situacionog stresa
• Istorija osobe - trauma
• Čisti C, K- i K bez forme - impulsivnost, odnosno, situacioni stres kontaminira rasuđivanje ili stvara čudne ideje
• Višestruke determinante, pogotovo ako sadrže k i Y i ako pritisci nadjačavaju resurse - psihološka kompleksnost
usled situacionog stresa
• Kombinacija boje i senke u istom odgovoru (> 1) - konfuzija ili ambivalencija u osećanjima

Konfuzni odgovori
- Slabljenje granica pojmova, mrlja je za ispitanika realnost pa se čudi odstupanjima
• IV - Krzno kune (pč) rep, noge vise dole Toplo je, ne hladno je kad se nosi krzno.
• II - Medvedi...ako su ranjeni u glavu, krv sigurno ne bi stajala gore, već bi padala.
• II - Klovnovi...imaju tri noge, oni ne mogu da imaju tri noge.

Sniženje DETERMINANTA Povišenje

FORMA
Ideaciono i emocionalno bogatstvo Kontakt sa realnošću, Hiperlogičnost
ili otkočenost objektivnost, Inhibiranost
odlaganje impulsa Anankastčnost
BOJA
Inhibiranost Afektivitet, Otkočenost
inertnost Kontrola, Preplavljenost
apatija, praznina odlaganje impulsa Predatost emocijama
Inhibicija POKRET Ideacioni simptomi,
Asocijativno siromaštvo Ideacija, kreativnost, fantazija bežanje u maštu
SENKA Infantilnost,
Svest, zavisnost,
prihvatanje zavisnih potreba, bespomoćnost,
anksioznost anksioznost

3. SADRŽAJ
- Sadržaj odgovora - Podrazumeva klasifikaciju pojma koji ispitanik nudi kao odgovor:
• A - životinja • Rtg - rentgen
• Ad - deo životinje • Bot - biljka
• (A) - životinja iz mašte • Geo - geografija
• (Ad) - deo životinje iz mašte • Arh - arhitektura
• H - ljudska figura • Pejz(Ls) - pejzaž
• Hd - deo ljudske figure • Nat - priroda (sem žive i pejzaža)
• (H) - humanoidna bića iz mašte • Art - umetnički predmeti
• (Hd) - deo ljudske figure iz mašte • Simb - simbolika
• Obj - objekat • Aps - apstraktni sadržaj
• Sex - seksualni organi Oblaci, Krv, Vatra, Eksplozija, Krzno, Vulkan....
• At - anatomija
- Neki (korisni) sadržaji koje dodaje Eksner
• Hx (ljudsko iskustvo) - tiče se ljudskih emocija i senzornih iskustava (tužna mačka, ljudi koji se vole, žena koja
miriše ružu). Dodaje se kao sekundarni sadržaj iza H ili A, ili iza Aps kod ljudskih emocija i senzornih kvaliteta bez
forme(tuga, bol, ljubav...)
• Ay (antropologija) - odgovori sa specifičnom kulturnom ili istorijskom konotacijom (Kleopatrina kruna, preistorij-
ska strela, Rimski šlem)
• Cg (odeća)
• Fd (hrana) - sve što spada u ljudsku ili životinjsku (prirodnu) hranu (ptica jede crva)
• Sc (nauka)
Interpretacija sadržaja - opšta značenja
- Raznovrsnost sadržaja nam ukazuje na asocijativno bogatstvo, intelektualnu i edukativnu zaleđinu i fleksibilnost,
nasuprot stereotipnom mišljenju.
- Često odražava ispitanikova interesovanja, potrebe, preokupacije i socijalne interakcije
- Zavisan je od profesionalnog usmerenja (medicinari, biolozi)
- Starost utiče na sadržaj

- Razlozi za stereotipnost mišljenja mogu biti:

a) urođeno ograničenje inteligencije, nizak edukativni nivo
b) adaptiranost koja se temelji na onome što je konvencionalno i očigledno (životinje su najvidljivije)
c) anksioznost koja blokira asociijativni tok
d) depresivna retardacija ili psihotični blokovi
e) preokupiranost, fasciniranost jednim sadržajem ili vrstom sadržaja
f) ambicija kvantiteta
g) osećanje neadekvatnosti i insuficijencije (At odgovori)
h) strah od projekcije, disimulacija
- Načini ispoljavanja stereotipnosti
1. Životinjski odgovori (A+Ad)
• Oko 40% odgovora iz ove klase normalno u normalno produktivnom protokolu kod 30 godišnjaka.
• Preko 50% ovih odgovora - stereotipnost, odnosno, siromaštvo ideja. (D, Org, Alc, deca, int. insuf)
2. Anatomski odgovori (At)
• U protokolu normalne produktivnosti normalno je 1-2 At odgovora
• Veći broj At kod somatskih bolesnika, trudnica, pubertetlija, gojaznih na dijeti, psihosomatičara i ostalih
okupiranih ili aktuelno skoncentrisanih na telo.
• At sa (-F) - SCH i D sa hipohondrijskim preokupacijama. Prema Eksneru Rtg. ima isto značenje, a prema
starijim autorima Rtg. se tumači kao senka odgovori i ima značenje racionalnog, ali ne i emotivnog priznavanja
pasivno-zavisnih potreba
3. Neodređeni odgovori (Fv ili druge determinante gde je F isključeno ili je na II mestu)
• Geografski, geološki pojmovi, mikroskopski preparati, Rtg snimci, anatomski sadržaji, pejzaži.
• Odsustvo definisanog sadržaja je indikator stereotipnosti u odgovorima, a u životu nespecifičnosti i površnosti u
razmišljanju (deca, intelektualno insuficijentni ili oštećeni razl. faktorima) ili straha od projekcije i disimulacije
4. Preokupacije
• Umesto da traži asocijaciju koju će uklopiti sa slikom, osoba traži površinu koju će uklopiti sa nametljivim
sadržajem i to čini sa manjim ili većim uspehom.
• Pored anatomskih, koje se javljaju kod somatoformnih i somatskih oboljenja, česte su seksualne koje rezultuju
genitalnim organima.
5. Perseveracije - osoba se drži jednog odgovora praktično bez ikakvog varijabiliteta. To je najteži oblik stereotip-
nosti, gde osoba nije u stanju da varira svoj odgovor, nije svesna svog deficita i znak je, najčešće, organiciteta i
deterioracije. Razlikujemo perseveracije:
a) unutar jedne karte - odgovori koji imaju potpuno isti kod
b) perseveracije sadržaja - sadržaji na različitim kartama koje S identifikuje kao iste (isti oni ljudi od malopre,
samo se sad vole)
c) mehanička perseveracija (serija istih odgovora na više karata)
- Kvalitet interpersonalnih relacija - humani sadržaji
• Ukazuju na prisustvo interesovanja za druge
• Pozitivno značenje ide uz H (vs. Hd), dobru formu, K koje je kooperativnog (vs. agresivnog) tipa, neupadljivu
verbalizaciju.
• H, dakle, nije uvek indikator kapaciteta za tople i čvrste međuljudske odnose.
• H i Hd rastu tokom detinjstva do oko 10 godine kada dostižu prosečnih 18%.
• Nedostatak ili nizak broj H - ljudi sa problematičnim vrednosnim sistemom i potrebom za ljudima (kriminalci,
izolovani, shizoidi.
• H sa negativnim karakteristikama (F-, K-, agresivna i patološka verb.) maladaptivni, konfliktni interpersonalni
odnosi, socijalna nekompetentnost, uglavnom kod svih vrsta pacijenata, ali i dela opšte populacije
- Ostali humani odgovori:
• Delovi ljudskih figura:
- H : Hd - 3 : 1 normalno, 1:1 kod SCH
 - Veći broj Hd - sužena slika sveta, depresivnost, anksioznost, intelektualna insuficijencija
• Humanoidna bića iz mašte (H i Hd) - slika o sebi nije zasnovana na identifikaciji sa realnim ljudima i iskustvu
nego izmaštanim i udaljenim od realnosti (infantilnost)
• Hx - empatičnost, osetljivost za tuđa osećanja,
- Ostali indikatori interpersonalnog funkcionisanja (Eksner)
• COP - ljudi u kooperativnom pokretu (rade nešto zajedno)
• Indeks socijalne izolacije: Bot+2Oblaci+Geo+Ls+2Nat - inhibiranost, usamljenost, povučenost, shizoidnost
R
• Indeks egocentričnosti - mera samopoštovanja i bavljenja sobom, sadrži refleksije (simetrija se interpretira kao
odraz) i odgovore u paru. Snižen kod depresija, povišen kod egocentričnih, pacijenata pre terapije, ali sa depresiv-
nim afektom - morbidna inrospekcija
• Indeks hipervigilnosti - nedostatak c, povezivanje delova mrlje, S odgovori, sve varijante H, a posebno (H) i (A)
odgovora, više Hd i Ad nego H i A, Cg - podozrivost
• Indeks intelektualizacije - 2x Aps + Art + Ay
- Ostali sadržaji:
• Objekti - najčešći su kod kompulzivnih neurotika, psihopata, a oni sa lošom formom kod psihoza.
• Arhitektura - retki odgovori, nastaju usled specijalne preokupacije, najčešće profesionalne; intelektualizacija
• Biljke - češće kod žena i dece . Ukazuju na osobe koje su osetljive i tananih osećanja ako su sa dobrom formom.
Neodređeni biljka odgovori, međutim, pre su odraz nekontrolisanog upliva afekta usled boje.
- Sadržaji sa patološkim implikacijama
• Oblaci i dim - nedostatak artikulisanosti percepta, najčešće usled intenzivne anksioznosti i mračnog raspoloženja.
• Eksplozije, erupcije i sl. - impulsivnost, tenzija
• Krv - Tenzija agresije koja prevazilazi onu kod prosečno adaptiranih osoba. Agresivnost je ubedljivija ako se vide
okrvavljene ljudske ili životinjske figure. U zavisnosti od konteksta tumačimo ih kao pasivnu (kompulzivci, somati-
čari) ili otvorenu (Hy iliPd).
• Analni odgovori - najčešće se viđaju kolon ili rektum, ili manje direktno kao pozadina figure, preokupiranost
oblinama i proporcijama ljudskih figura.
• Hrana (2 ili >) - zavisnost, prekomerno oslanjanje na druge, nesposobnot za samostalno odlučivanje.
• Sex - obično se vidi u patološkim uslovima, ali i kod otkočenih, profesionalaca (med) ili sofisticiranih osoba
(intelektualizera). Patološka težina raste:
a) ako se nađu na mestima koja nisu uobičajena za to
b) ako su praćena nepravilnom,vulgarnom verbalizacijom
c) ako se odgovorom obuhvata ceo seksualni čin
d) ako se fabulizira, cepidlači u opisivanju
e) ako se javlja inkoherentnost pri odgovaranju
- Normalni subjekti obično ulaze u test situaciju sa dobro uspostavljenim tabuom, tako da njihove asocijacije ne
idu u tom pravcu ili ih ne izgovaraju.
- Kod neurotika najčešće se javljaju zbog seksualnih preokupacija ili poremećaja. Dobijaju se na uobičajenim
delovima mrlje (II, VI, VII, IX). Često ih ne izgovore, već eventualno naknadno daju posle drugih odgovora.
- Kod psihoza - sa lakoćom ih izbacuju, i to u velikim količinama, ili se blokiraju, ćute ili odbijaju dalje testiranje

4. UČESTALOST - Popularnost vs. Originalnost (P-O)

Popularan odgovor (P)
- Popularan odgovor (P) je onaj koji se javlja jednom u 4-5 protokola.
I - Slepi miš ili leptir, Buba ili ptica.
III - Ljudi (P), Ptice ili životinje.
V - Leptir ili Slepi miš, Buba ili ptica.
- P po definiciji (učestalost) ima dobru formu i neku od krupnijih lokalizacija (G, D, Dd)
- Značenje - kapacitet za konvencionalno i zdravorazumsko mišljenje, konformizam, zatvorenost (disimulacija).
- U protokolu koji ima 20-25 odgovora normalno je 4-5, tj. 20-25% P odgovora.
- U patološkim protokolima:
• visok P% srećemo kod :
- niže inteligencije
- kompulzivne preterane kritičnosti i pedantnosti (zbog kojih se traži savršenije slaganje)
 - depresivne inercije i samokritičnosti
- sitničavosti kod naivnih histerika
- ideacione zaravnjenosti kod simplex SCH
- psihopata sa konkretnim, zdravorazumskim rezonom

• nizak P% (uz druge pokazatelje, pogotovo F-)

- SCH
- ako kod neurotika nađemo nisko P, sumnja na SCH
- ideaciono bogate kliničke slike

Originalni odgovori (O)

- Originalni odgovori (O) su odgovori koji se ne javljaju češće od 1-2 puta u 100 protokola.
- Eksner izbacio ocenjivanje originalnosti jer je nepouzdano, zahteva iskustvo i ne može se lako empirijski proveravati.
Ostvio je dobre elaboracije kao kategoriju kvaliteta forme, a originalne lokalizacije kao nosioce pozitivnog razvojnog
kvaliteta ili organizacione aktivnosti.
- O nisu odgovori koji su neodređeni po formi, neobične asocijativne elaboracije sitnih oblasti ili komentari koji nisu
odgovor.
- O nikada nije neodređene forme (v). Neobičan, retko korišćen sadržaj, koji ne odgovara obliku mrlje je O-.
- O se ne mora odnositi na neobičnu lokalizaciju već na novu perceptivnu organizaciju i elaboraciju.
Značenje originalnih odgovora
- Ukazuju na slobodu mišljenja, izvestan stepen nezavisnosti od konfiguracije mrlje, što omogućava subjektu da
manipuliše njome i dođe do novih artikulacija i sadržaja.
- Prevelika originalnost može biti znak gubitka zdravog razuma I nebrige za očigledne aspekte realnosti.
- Umeren, ne prekomeran broj O odgovora, dobre forme, obično ukazuje na obdarenost.
- Loš nivo forme ili hiperprodukcija O odgovora u kontekstu slabe afektivne adaptiranosti ukazuje na patologiju.
- U kliničkim uslovima najviše O daju ideaciono bogate kliničke grupe, a najmanje O imaju depresije, anksiozni i
simplex SCH.

5. VERBALIZACIJA i SPECIJALNI FENOMENI

Verbalizacije sa interpretativnim značenjem
“Čudne kombinacije”

a) Fabularna kombinacija
- Nelogično kombinovanje delova na temelju prostorne bliskosti)
• VIII - Dva prerijska psa penju se na leptira
• III - Dva čoveka drže bubrege
• III - Dve veštice kuvaju oči
• VII - Dve devojčice sede na oblaku
- Interpretacija: paranoidne sumanute ideje, OCD, infantilnost (ako ima distancu - šali se). Ako nisu ubedljive (TEND.)
interpretativna spremnost kod hipersenzitivne ličnosti

b) Konfabulacija
- Prepoznatljiv detalj se elaborira do neprihvatljivih i udaljenih odgovora.
• VI - Ovo je organizam. Ovde dole je kao neki mali začetak, a gore iz tog organizma kao da se nešto razvija, da
želi da poleti. U predelu pluća ga nešto stiska. To je uopšte organizam, pluća, ne znam dokle, do stomaka ili
genitalija. Nešto se u ovom organizmu grana.
• VI - Bakteriološki razmaz...ostaci...vaginalni bris gonoreje posle sulfatiazola (gornji bočni delovi).
• I - Mojsije, kao da propoveda, a oko njega je energija koju širi
- Interpretacija: SCH sa sklonošću ka hiperapstrakcijama, pa interpretacijama, eventualno Hy

c) Kontaminacija
- Prožimanje pojmova, pojmovi gube granice.
• X - Potkovana kraba
• II - Dva čoveka drže sveće i kao crkva takođe. Zvone na crkvena zvona.
• VI - A da nije koža od kornjače?
• VI - Krzneno violončelo. 
 • II - Pseća mapa, leptir-mapa
• I - Konjptir.
- Interpretacija: SCH - neologizmi, raspad pojmova

d) Verbalizacije odnosa (relacijska verbalizacija)

- Suština odgovora je relacija između nekih delova mrlje ili slika
• II - Ne znam šta je, ali izlazi odavde.
• III - Dvoje ljudi, izlaze odavde... Razvijaju se iz ovog.
• II - Leptir sa prethodne karte.
• IX - Ovo su kandže od onog medveda (sa prethodne slike)
- Interpretacija: SCH, paranoidnost, autistična logika

e) Ego-referentna verbalizacija
- Odgovor se dovodi u vezu sa sobom
• Blaža varijanta:
- II - Menstruacija Mrzim što sam žensko
• Teža varijanta:
- II - Dve pseće glave.. pk? Pokažite nos.Hoćete da kažete da sam nosata
- IV - Insekt ...ide na mene
- III - Oči...bulje u mene
• Reminiscencije :
- II - Dva medveda, to me baš podsetilo kad sam bila u cirkusu ...
- Interpretacija: u težoj varijanti gubitak distance i kontakta sa realitetom, u blažoj, egocentrizam, jednostavnija
struktura, ne razlikovanje bitnog od nebitnog itd.

Personalizovani odgovori (Eksner)

- Eksnerovi PER (personalizovani odgovori) su najbliži reminiscencijama. Biografski podatak ili znanje se koristi da bi se
opravdao odgovor.
• Imali smo jedan takav
• Terali su nas da takav nosimo u vojsci
• Video sam to na TV, u filmu
- Nadjeni u većem broju kod OCD i adolescenata sa problemom u ispoljavanju i kontroli agresivnosti.
Ukazuju na preteranu potrebu za preciznošću i autoritarnu defanzivnost (pozivanje na autoritet svog iskustva – imam
dokaz da je to to, video sam ga).

Varijante čudnih odgovora i obrazloženja

a) Autistička logika
- Nelogično obrazloženje odgovora
• II - Severni pol (pč) Po tome što je gore
• II - Dvoje ljudi, ali su odnatraške, verovatno su embrioni
• X - Noćna mora... noćne more nemaju oblik ili formu
• VIII - Životinja ili buba… Životinje imaju više boja u svom sistemu nego buba… Povezujem boju i kretanje, a
životinje nisu previše mirne obično. Sve što je šareno je pokretno… npr. zid bi bio jedne boje, a ovo je serija
boja i stoga je pokretno a životinje su obično pokretne.
• IX - Embrion sisara (pč) po veličini, embrioni su manji od odraslih životinja
• VII - Stalagmit... izgleda da mu je potrebno društvo... deluje usamljeno
- Interpretacija: psihoza, autistično mišljenje, eventualno nizak IQ

b) Čudna, bizarna verbalizacija

- Neobična specifičnost sadržaja ili odgovor kao prepoznavanje nasuprot interpretaciji
• II - Dva nisko-građena psa
• VI - Deo vagine neke gospođe
• VI - Transverzalni presek jedne rane
• VII (Srednja1/3) - Pas u borbi... možda je njegov ANS uzbuđen i adrenalne žlezde im šalju stimulaciju.
• IX - Ovo mogu biti leđa (pč) ja tako mislim
• IX - To je, definitivno, odavde dovde (pokazuje od ramena do struka).
• X, II - Jedna od ključnih kosti … leva.
• VI - Uveravam vas da tražim kaput... evo ga. Mada je velik... bio bi preterano komotan... ako čoveku jako treba
 probaće ga.
- Interpretacija: od jednostavnije strukture koja ne shvata uslovnost stimulusa do bizarnog mišljenja deteriorirane SCH
c) Apsurdni odgovori
- Odgovor ne liči na mrlju - F-, nastao je na mah, bez cenzure
• VIII (bočni detalji koji obično liče na životinje) - Mogao bih reći da je to beba, a ovo je pupčana vrpca.
• VI (srednji gornji deo) - Planina.
• V - Možda nilski konj, raširio se tu tako.
• III - (G) Cela ova stvar bi mogla biti koleno ljudskog tela.
• IV - (G) Bogomoljka se moli.
• VII - (G) Skakavac.
- Interpretacija: organski psihosindrom ili SCH
Agresivne verbalizacije i odgovori
Kritizerska verbalizacija
- Kritički komentari testa, indirektna agresija prema ispitivaču
• Ni na šta konkretno i precizno ne liči - kao prosute boje.
• Glupa slika sa prosutim mastilom i bojom.
• Glupo lice, neuspeli pokušaj.
- Interpretacija: otpor prema testiranju jer ne vidi svrhu, depresija
Verbalna agresivnost
- Agresivni komentari upućeni ispitivaču
• A šta vi mislite da je ovo?!
• Napišite da ne znam šta je.
• Neću vam ništa reći pa ništa ne možete napisati.
• Mislim da nisam dovoljno nenormalan da pristanem na ovakvo testiranje.
- Interpretacija: agresivnost koja može biti različitog porekla - očajne depresije, paranoici, sch, psihopatije
Agresivni odgovori (po klasičarima)
- Sadržaj odgovora je podvrgnut nekom agresivnom aktu ili se agresivna radnja opisuje u odgovoru: (uništen, zgažen,
smrvljen, okrvavljen, udaren...)
• V - Neki lik, kontura... ne sviđa mi se... kao da krv teče iz glave
• VI - Spljoštena buba
• II - Dve životinje se tuku
• III - Dve žene se tuku
- Interpretacija: agresivnost različitog porekla i usmerenja, verovatnije je da je potisnuta i da se ne manifestuje u životu

AG (agresivni pokret) i MOR (morbidni odgovori) po Eksneru

- AG je Eksnerova kategorija koja jasnije ukazuje na heteroagresiju, nasuprot prethodnoj koja obuhvata i odgovore koji
pre ukazuju na autoagresiju i koji su po njemu MOR.
- Svaka kinestezija (K, FK ili k) koja se odnosi na agresivni akt je AG (agresivna kinestezija)
- Kada je objekat identifikovan kao mrtav, uništen, oronuo, pokvaren, oštećen, ranjen ili slomljen u pitanju je MOR
- MOR su takođe objekti kojima se jasno pripisuje disforičan afekat (tužna kuća, nesrećna osoba, neko plače, depresija).
- MOR odgovori su indikativni za depresivni, disforični afekat, uz druge indikatore depresiju ili suicidalnost

Masturbatorna verbalizacija
- Specijalni fenomen sličan Eksnerovom MOR koji su psihoanalitičari dovodili u vezu sa masturbatornom krivicom
• VII - Listovi knjige, krhki, oštećeni
• IV - List, oštećen, suv
• VI - Gvozdeni stalak, star, zarđao
• IV - Zakržljalo drveće, oronulo, vremenom oštećeno drveće.
- Interpretacija: osećanje krivice, disforičan afekat

Samooporažavajuća verbalizacija
- Komentari koji izražavaju samokritiku
• Nisam mislio da sam tako glup, ali ipak jesam. • Mora da sam lud?
• Sad sam vas razočarao, zar ne? • Daćete mi jedinicu za ovo, zar ne?
- Interpretacija: u zavisnosti od kvaliteta (koketno vs. ozbiljno) ovi odgovori mogu ići od nesigurnosti i traženja
podrške, preko Hy do depresije

Afektivno šaržirana verbalizacija i odgovori

a) Fabulacije
- Ispitanik koristi afektivno nabijene izraze
• I - Ženska osoba koja očajnički traži pomoć • II - Mace, mece, kuce,isl.
• I - Opasne stene • IV - Čudovište
• II - Pakao • VII - Neka zlobna svinja
- Interpretacija: infantilne, nezrele osobe, Hy, ili druge kliničke grupe i osobe sa problemima u kontroli afekata.

b) Afektivna verbalizacija
- Afektivno obojeni komentari na mrlje kao da su realni stimulusi
• Plašim se da gledam u njih
• Muka mi je od ove slike
• Napadna slika
• Joj što je ovo divno
- Interpretacija: u zavisnosti od kvaliteta (prenemaže se vs. ozbiljno misli) radi se o manjem ili većem poremećaju
distance i osobama sa Hy do psihoze kojoj je mrlja postala realnost

c) Kastrativna verbalizacija
- Odgovor sugeriše manjkavost, defektnost sadržaja (živih bića). Psihoanalitičko tumačenje - kastrativni strah
• III - Dva čoveka, nedostaje im noga... više toga im nedostaje.
• I - Slepi miš bez glave
• I - Dvoje dece sa strane, u sredini mama bez glave.
• VI - Penis, odstranjen mu je vrh.
• VIII - Zivotinja, nema glavu, završava se vratom.
Interpretacija: strah i anksioznost

Verbalizacija koja je obično znak organiciteta

a) Neodređeni odgovori
- Subjekat nije u stanju da održi percept
• I - Skoro sam uhvatio lice veštice, ali ne mogu da ga “izoštrim”
• VI - Koža zakucana na zid. Ne mogu sasvim da je odredim, ali tu je negde..

b) Inkoherentni odgovori
- Verbalizacija je nepovezana inkoherentna
• I - Pustinjske slike… slike senki… dižeš svoje ruke na pustinjskim slikama.
• IV - Ovo me podseća na knjigu Dr Džekil i Mr. Hajd, na umerenost, jer postoji dobro i zlo u svakom od nas
• IX - Udovi i ramena čoveka... Večita unutrašnja ambicija čoveka da napravi krila i pobedi gravitaciju... Ova me
slika podsetila da to može biti.
- Interpretacija: Ako nije organicitet onda je SCH ( 2. i 3. primer)

Specijalni fenomeni
a) Infantilni odgovori
- Prsti, slova, brojevi, geografske karte, reminiscencije iz dečijih knjiga, mnoštvo objekata i sadržaja u vezi prirode, biljke
(deca i infantilni odrasli)
b) Infantilna apstrakcija (po ivicama)
• III - Vaza
• VIII - Pupoljak cveta (deca i infantilni odrasli)
c) Odgovaranje sa kartom u izvrnutom položaju - deca, senilne demencije, epi
d) Odbijanje slike - znak šoka, karta mu remeti misaoni tok, blokira ga

Boja šok
- Obično na II i VIII karti
- Znaci - osoba u šoku menja dotadašnje ponašanje u odnosu na dotadašnje test ponašanje ili tipično test ponašanje:
 1. Produženo RV
2. Negativna mimika i gestovi, izrazi zbinjenosti
3. Izbegavanje boja na kartama II,VIII,i IX i zamena sa belom bojom kao stimulusom
4. Započeto odbijanje
5. Seksualni sadržaji na II karti
6. Nedostatak popularnog odgovora na VIII karti
7. Pad nivoa forme
8. Smanjen broj odgovora na obojenim slikama.
9. Krv i krvav kao odgovori
- Značenje boja-šoka - Boja izrazito remeti odgovaranje (problemi sa kontrolom, najčešće agresivnosti)

Tamni šok (IV karta)

- Znaci:
1. Odbijanje karte
2. F-
3. Dd ili Do
4. Kvarenje sekvence
- Značenje - problemi sa autoritetom, i muškim identitetom, neadekvatna ili ambivalentna psihoseksualna identifikacija.

Kompleks odgovori
Formalni znaci: Značenje indikatora:
Originalni K (K,O) Očekivanja ili nesvesna uloga koju osoba igra
Originalni primarni C (C,O) Afektivna veza sa potisnutim sadržajima
Kombinacija belih detalja i senki (DS,Fc; DS FN) Duboke, nesvesne potrebe
Konfabulirni globali koji polaze od S (DSG) Nesvesni konflikt sa okolinom koji se manifestuje strahom
Odgovori sa pomešanim polom ili simbolizovanom kastracijom Psihoseksualna neizdiferenciranost i loša polna identifikacija
Pojava defektnih likova, organa i očiju. Strah
Oči Paranoidna sumnjičavost

Interpretacija DR
- U normalnom protokolu, sa ostalim znacima dobrih potencijala i kreativnosti, 1-2 Dr potvrđuju isto.
- Radi se o Dr kao originalnoj celini, a ne nategnutom spoju nespojivih delova.
- Patološki protokol - anksioznost koja nagoni na povlačenje.
- Hipervigilna pažnja nije u stanju da na adekvatan način sagledava artikulisane celine pa se proces stvaranja odgovora
završava na ivici, u unutrašnjosti ili na drugim retkim mestima.
- Kod Hy - Dr sa simboličkim sadržajem. Ne traži na čega mu liči već gde bi se moglo pronaći to što ga muči.
- Veliko DR - pacijenti sa ekscesivnom ideacijom (opsesivni, shizotipalni, produkltivne SCH) Moguće je da je i ovde
anksioznost pokretač, ali se brane intelektualizacijom.

*************************************************************************************

Kodiranje

1. Lokalizacija (G,D,S...)
2. Determinanta (F ili K,C,C’,N,n,c.)
3. Sadržaj (A,H,At...)
4. Učestalost (P,O)
5. Specijalni fenomeni, verbalizacije
- Dimenzije odvajamo razmakom, a determinante zarezom. U kodnom nizu stoji ili F kao determinanta ili jedna ili
više ostalih determinanti. Npr:
 GFAP Ili D K,C’ H O
FAB AGRES
- Isti odgovor ili deo odgovora ne može da se označi sa više oznaka koje pripadaju istoj determinanti, a razlikuju se po
udelu forme (npr. cF i Fc ili CF i FC).
- Složeni odgovor koji sadrži delove koji su determinisani bojom ili senkom sa različitim udelom forme, ocenjujemo
ocenom sa manjim udelom forme.
- Odgovoru pripadaju:
a) Elaboracije (proširivanja) - odgovori koji se mogu ocenjivati posebnim ili zajedničkom formulom (kodom)
• VIII - Dve životinje... Ovo je drvo, životinje se penju na drvo
b) Specifikacije (pronalaženje detalja) - odgovori ili delovi odgovora. Tretiraju se kao:
• samostalni odgovori (ako se obično javljaju kao detalji)
- X - Akvarijum
- Ovo kao rak
- Koral
- Riba
• delovi primarnog odgovora (ako predstavljaju objašnjenje primarnog odgovora)
- III - Ovo je čovek, evo mu glava, ruka....
c) Alternativni odgovori ili serija odgovora
• su posebni odgovori ako imaju drugačiji kodni niz (krilata buba, čovek sa krilima)
• su jedan te isti odgovor, ako su sinonimi (buba, insekt) odnosno imaju isti kod
- Najbolje, raščistiti u proveri:
• Koje je buba, a koje insekt? Pokažite.
• Šta ste prvo uočili?
• Koji je vaš definitivan odgovor.
d) Odgovor nije:
• Iskaz kojem se ne može odrediti lokalizacija, determinanta ili sadržaj
• Komentari o testu, mrlji, itd. (Čuo sam o tome... to je onaj Roršahov test... Što je ovo lepo ... mračno... simetrično...
razmrljano itd... Ovde ima boja...(ali "Ovo je crveno" ili "Ovo je mrlja“ jesu najverovatnije odgovori - proveriti.
• Neprihvaćen odgovor - odbačen u prvoj ili drugoj fazi testiranja (Ne, nije leptir, to je slepi miš")
- Komentari se pišu u protokol jer su važni za analizu verbalizacije
Interpretacija S odgovora
- Oponencione tendencije, otpor, agresivnost
• sa mnoštvom Dr, a pogotovo K i malo boja odgovora (introverzivne težnje) - oponencija okrenuta ka sebi
(autoagresija) ili mišljenju (sumnja)
• sa ekstratenzivnim tendencijama - otvorena agresivnost (delikventi i psihopate)
• sa ambiekvalnim doživlljajnim tipom - inhibirana, ali jaka agresivnost
- Najviše S odgovora - paranoici (uz koartirani doživljajni tip) i shizotipalni, opsesivni disocijalni poremećaj ličnosti

Provera
- Ispitivanje je potrebno:
• Kad je figura koja se obično vidi u pokretu je tako opisana u subjektovoj spontanoj verbalizaciji.
• Kad neobična oblast izazove utisak pokreta ili redak odgovor sadrži utisak pokreta.
• Kada nam je teško da se uživimo u odgovor jer odstupa od uobičajenog. Ako pitanjima ne uspemo da popravimo
stvar ocenjujemo sa (K-) To je oznaka kad je pokret takav da ga iz poze figure ne možemo izvući (III - 2 žene trče)
- Pitanja za proveru kinestezije:
• Opiši mi figuru.
• Ima li nešto važno u vezi nje?
• Da li ona nešto radi?
• Jeste li primetili nešto u vezi njene poze?
- Znaci potiskivanja K po Roršahu:
• životinje u pokretu, tamo gde bi se mogli videti ljudi
• ljudi ili delovi nisu u pokretu, tamo gde se obično vide u pokretu
 • doživljaj pokreta na osnovu strukture mrlje i linija
• K na neobičnim mestima, a nema ih na uobičajenim.
- Po Rapaportu, tu spadaju još:
• slike u ogledalu
      • preterano bavljenje formalnim aspektima mrlje
- Interpretacija odnosa K i FK
• FK : K = 2 : 1 - osoba je pod dominantnim uticajem potreba koje teže neposrednoj gratifikaciji
• FK = K i veliko - impulsi su dobro integrisani u vrednosni sistem ličnosti i aktivni. Ako ima dosta CF - spontanost,
životnost i lakoća kontrolisane regresije.
• FK = K i malo ili 0 - nisu svesni potreba, ne mogu da planiraju na duže, niti da maštaju.
• K > FK - normalne inteligentne osobe koje se kontrolišu
• Veliki broj FK - osoba je pod pritiskom impulsa sa puno K bez akcije, a sa puno CF I C- sa impulsivnim radnjama.
Interpretacija c odgovora
• c - potreba za pomoći i podrškom koja se očekuje od sveta je ili tako intenzivna ili takvog tipa da ne traži
određenu osobu već je otvorena i neselektivna.
• više c - osoba je totalno infantilna , zavisna i pasivna i bez uvida. Osoba je gladna ljubavi, podrške i bez uvida u to i
bez mogućnosti odupiranja.
• cF - izdiferenciraniji nivo pasivno-receptivnih potreba, selektivniji i već postoji svest o njima, što znači i da
postoji i sistem odbrane.
• Fc - osoba ima potpuni uvid u svoje potrebe i mogućnost da ih prihvati i razume u sebi i drugima, pa i da ih zado-
volji na socijalno i za nju prihvatljiv način.
- IV - Div, neko ogromno biće, sa životinjskom glavom, nogama od oblaka i suvim granama umesto ruku. (pč) ... pa
izgleda mi paradoksalno. Kao da je napravljen od čvrstih i mekih delova (pč)pa ove svetline i prelazi .
- Odgovori “krv” na II I III karti, “paleta“ ili prosuto mastilo, na VIII, IX i X karti imaju manje patološki značaj,
pogotovo ako nema drugih patoloških indikatora.
- Ovi odgovori se sreću i kod normalnih, neurotika i depresivnih, shizofrenici su “kreativniji” tako da ne daju ove
popularne C odgovore. Takođe, kod njih su česti i ostali negativni varijeteti C odgovora
- C odgovori su najčešći na II, IX I X karti.
- Česti odgovori, koji nisu baš P, a koji kad se nagomilaju imaju slično tumačenje kao P:
• II - Leptir (G ili crveni D) • VII - Leptir ( Donja trećina)
• III - Leptir, Mašna ili Leptir- mašna (Crveni D). • IX - Čovekova glava (roze dole bočno)
• IV - Glava životinje (donji srednji deo) • X - Dve bube (sredina gore sivo) , Crvi (zeleno)

- Verbalizacija simetrije (komentari o simetriji ili nesimetriji mrlja)

• Isto je sa obe strane...
• I ova je bilateralno simetrična...
• Nije mi jasno zašto su sve simetrične.
• Da nisu tako simetrične
• Možda bih nešto i uspeo da vidim.
• Mrlja NIJE sasvim simetrična.
- Konfuzni odgovori (slabljenje granica pojmova, mrlja je za isp. realnost pa se čudi odstupanjima)
• IV Krzno kune (pč) rep, noge vise dole. Toplo je, ne hladno je kad se nosi krzno.
• II Medvedi...ako su ranjeni u glavu, krv sigurno ne bi stajala gore, već bi padala.
II Klovnovi...imaju tri noge, oni ne mogu da imaju tri noge.
- Verbalizacija egzaktnosti (nemogućnost apstrahovanja nedostataka percepta)
• I - Uzevši u obzir ove male prazne prostore, više liči na skelet slepog miša nego na slepog miša sa netaknutim telom
• V - Ljudsko lice, ali nije baš najbolje predstavljeno.
• II - 2 klovna, ovo su ruke, noge, nije im glava u redu, ali...
• III - Igračice neke... Ovo baš ne liči na nos, pre su kljunovi neki.
• IV - Drvo, ali onda ne treba da ima ovo.
• V - Ptica neka, ali ptica ne bi imala ovo ovde.

- Perseveracije:
 1.Teške organske perseveracije
2. Lepljenje za sadržaj ili temu
3. Perseveracija u intervalima
4. Perceptivna perseveracija
5. Perseveracija odabranog dela mrlje
Podpitanja:
1. Da li se sećate šta ste našli na ovoj slici?
2. Kako ste to videli, pokažite! ..... Rekli ste ..., zaokružite gde je to bilo., zaokružite to prstima!.... Pokažite gde je
glava, ruke, noge..! (Određivanje lokalizacije)
3. Po čemu? .... Šta vam je dalo ideju? (Određivanje determinante)
4. Kakav utisak vam daje, kako deluje?.... Kakav utisak taj npr leptir ostavlja, kako deluje? (Određivanje determi-
nante u slučaju da ne uspe prethodna insterukcija)

Forma Roršah protokola

Zaglavlje:
Ime i prezime :
Starost:
Školska sprema:
Zanimanje:
Mesto stanovanja:

T A BL IC A I.
1= cela sredina (D)
2= strane (D)
3= sredina, gornja polovina (rak)(D, ako ne Do)
4= sredina, donja polovina ( zvono) (D)
5 = glave strana (D,ako ne Do)
6= crno u sredini dole (tamnija senka) (D)
3 + delovi od 6 (bez 12)
= tamnije u sredini ( u c) (D) (Buda)
7= strana, gornja polovina (glava od slona) (D)
8= pobočni izdanci (D) (krila)
9= srednji deo lateralne ivice pobočnih figura
(najviše u c) (de) (lice)
10 = rukavac, sredina gore (D) (rogovi)
11= medialna brda gore (Dd)
10+11 = cela kontura gore sredina (Dd) (rogovi + grba)
12= donji špic (dd)
13 = izbočina na stranama – pečurka,drvo ili glavica (većina u c) (Dd)
14= svetla mrlja na srednjog liniji (kopča na kaišu) (Dd)
15= svetlije sivo u sredini dole (dd)
16= gornje medjufigure (S)
17= donje medjufigure (S)
18= beli prostor iznad gornje konture (S)
19= belo ispod desnog ili levog krila (S)
20= tačkice, bočno i dole (dd)

T A B L I C A 2
1= crno ( zajedno ili pojedinačno) (D)
2= crveno gore, ( zajedno ili pojedinačno) (D)
3= crveno dole (D)
4= crni vrh (D)
5= svetlije sivo unutar vrha (Dd)
6= gornja polovina crnog dela + 4= crno, gornja polovina (Dd)
7= crno gornja polovina bočnih figura (Dd) (Dante)
8= bočna ivica crnih figura (Dd) (Indijanac)
9= ugao levo ili desno dole (Dd)
10= kolena medveda (Dd)
11= sredina u crvenom dole (Dd)
12= ogranci na crvenom dole (Dd)
13= pruge u crnom (Di)
14= srednje crno u crvenom (Dd)
15= crvena kontura na crnom (Dd)
16= crveno ispod crnog (dd)
17= medju-figura (S )
18= medjufigura iznad crnih figura i između gornjih crvenih ( S)
19= medjufigura ispod mrlje (DdS ili S)
20= medjufigura izmedju crvenog gore I crnog vrha (S)
21= male crte u medjufiguri u sredini (dd)
22= crvene tačkice gore (dd)

T A B L I C A 3

1= crno sredina ( celo ili samo tamni deo = glave crnaca u c) (D)
2= crveno sredina (D)
3= crveno spolja (D)
4= glave muškaraca (D, ako ne Do)
5= vrat (Dd, ako ne Do)
6= glave i trup (D)
7= trup i ruke (većina u c) (D)
8= noge (D)
9= nosevi muškaraca (Dd)
l0= ruke (Dd)
11= grudi (Dd)
12= deo trupa ispod ruke (obično u c) (Dd)
15= svetlije sivo u sredini dole (Dd)
14= svetli spoljni deo u crvenom sredina (Dd)
15= desna polovina crvenog, sredina (Dd)
16= ogranak na crvenom spolja (Dd)
17= stopala (Dd)
18=izraštaj na kolenu (Dd)
18= velika medjufigura, sredina (S)
2o= medjufigura iameđju crnog sredina i nogu (S)
21= centralna medjufigura u sredini dole (S)
22= medgufigura iznad cnaog sredina (S)
23= donja medjufigura u sivom sredina (S)

TABLIC A 4
1 = srednji donji deo ( D)
2 = cela sredina ( D)
3 = cela strana ( većina u b ili d) (D)
4 = čizma (D)
1 + oba 4 - srednji deo i čizma (D)
5 = veliki bočni ogranak (atletičar u b)(D)
6 = svetlo u čizmi (D)
7 = vrh sam (D)
8 = gornji bočni ogranak (D) (zmija)
9 = vrh gornjeg bočnog ogranka (Dd)
10 =cela gornja polovina (Dd)
11 =srednji deo bočne konture (skitnice) (De)
12 =unutrašnji deo vrha (D) (samo lice Do)
13 =bočni delovi vrha (Dd)
14 =postolje vrha (dd)
15 =medialni manji rogovi dole na srednjem delu (Dd)
16 =lateralni rogovi dole na srednjem delu (Dd)
17 =oči srednjeg donjeg dela (Dd)
18 =gornji spoljni deo u desnoj medialnoj medjufiguri (Dd)
19 =donji spoljni deo u desnoj medialnoj medjufiguri (Dd)
2o =lice na gornjoj ivici (Dd)
21 =crno u čizmi (Dd)
22 =medialna kontura čizma (Dd) (Turčin)
23 = potpetica Čizme (Dd)
24 =lice u unutrasnjosti levo gore (Dd)
25 =lice u unutrašnjosti desno gore (Di)
26 =svetla mrlja u srednjoj liniji (bubrezi) (dd)
27 =medjufigura bočno gore ( S)
28 =levo gornja medjufigura, sredina (S)
29 = leva srednja medjufigura, sredina (S)
3o =leva donja medjufigura, sredina (S)

TA B L I C A 5
Celo bez glave i nogu ( Dd) (ovde nije ucrtano)
1 = ceo srednji deo ( Dd)
2 = glava (D)
3 = glava bez ušiju (Dd)
4 = uši (Dd)
5 = noge (D)
6 = krila (D)
7 = gornja ivica krila (profil ili žene kako leži)(De)
8 = donja ivica krila (De)
9 = spoljna polovina krila (Dd)
10 =medialna grba na gornjoj ivici krila (Dd)
11 =lateralna grba na gornjoj ivici krila (Dd)
12 = bočni ogranak (Dd)
13 = deblji krak bočnog ogranka (Dd)
14 = tanji deo bočnog ogranka (Dd)
15 = profil na medialnoj grbi gornje ivice krila (De)
16 = medjufigura izmedju ušiju ( S )
17 = medjufigura izmedju nogu ( S)
18 = medjufigura izmedju nogu i donje ivice krila (S)
19 = medjufigura izmedju bočnih ogranaka ( S)

TABLICA 6
1= glavni, donji veći deo (D)
2= gornja polovina glavnog dela ( u d) ( D)
3= gornji deo sa krilima (spomenik) - (D)
4= bočni delovi gornje figure ( krila ) (D)
5= gornji nastavak, sredina sama bez krila (D)
6=
7= male crte na gornjem vrhu (brkovi od mačke)(Dd)
8= podnožje gornjeg dela (vulkan) (D)
3+ 8 = gornji deo sa podnožjem (D)
9= veliki bočni ogranci (D) (M: toranj u b)
10= mali bočni ogranci (Dd) (M: poprsje)
11= lateralna kontura sa oba ogranka (D)
12= lateralna koatura izmedju malog i velikog ogranka (de)
13= donji delovi (D, glave decaka u c)
14= crno u sredini unutar 8 ( sa i bez crnog u gornjem delu (D) (noge od stolice)
15= tamnija figura unutar gornjeg dela (Dd)
16= donja srednja linija (kanal) (Dd)
5 ili 15+14+18+16 = cela srednja linija (sa i bez sivog) (D)
17= svetlosivo (samo) pored srednje linije (nasip pored kanala) (Dd)
18= male svetle mrlje u srednjoj liniji (bubrezi) (Dd)
19= svetlo sivo u podnožju (8) (Jeti ili pokemoni)(Dd)
20= lateralna kuka dole (orao) (Dd)
21= medialna kuka dole (trn) (Dd)
22= male grbe u donjem isečku (jaja) (Dd)
23= donji beli isečak (S)
24= bela ivica izmedju podnožja i malog ogranka ( S)
25= bela ivica izmedju malog i velikog ogranka (S)
26 = bela ivica ispod velikog ogranka ( S)

TABLICA 7

1= gornja trećina, (D)

2= srednja trećina, (D)
3= donja trećina ( cela ili pola ) (D)
1+2= gornje dve trećine zajedno (D)
2 + 3= srednja i donja trećina zajedno (D)
4= crno u sredini dole (Dd)
5= svetlosivo u sredini dole (Dd)
6= majušne crte u svetlosivom, sredina dole (dd)
7= gornji ogranci - repovi (Dd)
8= bočni ogranci (Dd)
9= nos srednje trećine (Dd)
10= spoljna kontura izmedju gornje i srednje trećine (Dd)
11= svotlosivo medialno na gornjoj trećini (Dd)
12=svetlosivo + ogranak na gornjoj trećini ( Dd)
13= nos i brada glave žene ( Dd)
14= srednja medjufigura(S)
15= lateralna medjufigura izmedju gornje i srednje trećine (S)
16= lateralna medjufigura izmedju srednje i donje trećine (S)

TABLICA 8
1= strane (D)
2= crveno sredina sa narandžastim (D)
3= narandžasto samo (Dd)
4= plavo (D)
5= sivo, event. desna ili leva polovina (D)
6 a = sredina u. plavom (D) (ako tamno na belom, npr, kičma)
b = medjufigura u plavom (S) (ako belo na tamnom, npr.toraks, skelet)
5+6+4+9+2 = cela sredina (D)
7= srednja linija u sivom(D)
8= srednja linija u plavom (Dd)
9= plave trake medialno (Dd) (zakačaljka,vešalica)
10= sivi bočni ogranci (ruke)(Dd)
11= gornji sivi vrh (Dd)
12= donji sivi ogranci pored srednje linije (stopala) (Dd)
13= crveno u plavom (Dd)
14= bočni ogranci narandžastog (orandž) (Dd)
15= svetliji spoj u sredini dole ( Dd)
16= medjufigura izmedju strana i sredine (S)
17= medjufigura izmedju plavog i crvenog sredina (S)

TABLICA 9
1= smeđe(D)
2= zeleno (zajedno ,samo ili glavna kontura) (D)
3= crveno (celo, pola ili bočna četvrtina) (D)
4= medjufigura (gitara) ( S ili SD ako uključi srednju tamniju liniju)
5= vrhovi gore lateralno (smeđe glave) ( Dd, ako ne Do)
6= medialno smeđa grba ( Dd)
7= veliki smeđi razgranati ogranak ( Dd) ( M: rogovi)
8= ogranak iznad 7( Dd) (najviše u b ili d muškarac )
9= izbočina ispod 7 (Dd) (najviše u b ili d žena)
10= unutrašnja kontura smeđih površina (De)
11= izmedju smeđeg i zelenog (D) (M: glava lame, nos)
12= bočni deo zelenog (najviše u b ili d) (Dd) (lutka)
13= tamno medialno u zelenom (Dd)
14= crveni pipak ispod zelenog (Dd)
15= zelene crte pri dnu(prsti) (Dd)
16= srednja linija (D)
17= crvena srednja linija (Dd) (crvene kapi)
18= sredina u crvenom (Dd)
19= crveno, srednja četvrtina (Dd)
20= donji deo medjufigure (S)
21= prorezi u velikoj srednjoj medjufiguri (Dd)
22= mala medjufigura u zelenom (S)
23= mala medjufigura izmedju zelenog i crvenog (S)
24= svetlo smeđi luk, sredina gore (Dd)
25= tanka žuta veza u medjufiguri (Dd)
26= srednja plavičasta linija u modjufiguri (Dd)

TABLICA 10
1= zeleno sredina ( takodje glava sama) (D)
2= zeleno bočno (D)
3= sivo sredina ( sa i bez stuba) (D)
4= sivo smeđe bočno (rakovi)(D)
5= plavo sredina (D)
6= plavo bočno (D)
7= žuto sredina (D)
8= žuto bočno (D)
9= deo sivog u žutom bočno (Dd)
10= karmin crveno sredina ( sa i bez sivog) D)
11= crveno-narandžasto bočno (D)
12= narandžasto sredina (D) (ili: samo tačke – višnje)
13= sivo sredina, stub sam (Dd)
14= srednji deo u plavom u sredini (Dd)
15=narandžaste mrlje u žutom sredina (Dd)
16= zeleno sredina, bleđi donji delovi (najviše u c) (dd)
17= zeleno sredina, vrhovi (Dd)
18= veliki ogranak na plavom bočno (Dd)
19= ogranak na žutom bočno (Dd)
20= gornji deo velikog crvenog (glava)(D)
21= donji deo velikog crvenog (Dd)
22= srednja unutrašnja kontura velikog crvenog (najviše u C) (De)
23= srednji spoljašnja kontura velikog crvenog (najviše u c) (Dd)
24= gornja sredina medjufigura izmedju sivog,crvenog i plavog sredina (S)
25= donja sredina medjufigura ismedju plavog sredina, crvenog i zelenog srednja (S)
24 = 25 = cela srednja medjufigura (izmedju crvenog sredina) (S)
26= medjufigura u zelenom sredina (S)