Gurdjieff Sve I Svja

GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVJA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNUKOM ( Knjiga prva )
NAPOMENA: UNUTAR OVOG PDF-a SU SVE TRI KNJIGE
Nas !v !rigina a SVE I SVJA - "ESED"I VE#"$EVU#A SO SVOIM VNUKOM %arv&s'( Mins) AST( M!s)va *+++,
oo
G&!rgij& Ivan!vi- G.r/ji&v (0122-0343) s& . 5 a/!s'i spr&5a! 6a p!6iv sv&7'&ni)a i &)ara( a i s& v&8 'a/a 6ain'&r&s!va! 6a pr!r!-ans'va( '& &pa'ij.( -./!'v!rna is9& j&nja i s i-n& :&n!5&n&, U 'raganj. 6a ;is'ins)i5 6nanj&5; !<i7a! j& 5n!g& 6&5 j& =&n'ra n& A6ij& i Sr&/nj&g Is'!)a( a !s'a'a) >iv!'a pr!v&! j& . Evr!pi i A5&ri9i, O/ 030?, /! 0302( /r>a! j& pr&/avanja . M!s)vi i P&'&r<.rg., Kraj&5 030?( 6ap!-&! j& ra/ na !snivanj. Ins'i'.'a 6a @ar5!ni-an ra6v!j -!v&)a, Ka/a j& p!-& a r&v! .9ija( !/ a6i sa sv!ji5 .-&ni9i5a na Kav)a6, T!)!5 0302, i 0301( nj&g!v Ins'i'.' j& ra/i! . Ti: is.( a 6a'i5 . K!ns'an'in!p! . (0303-03*0) i . Fran9.s)!j, G!/in& 03*4, :i ija a !v!g Ins'i'.'a !'v!r&na j& i . Nj.j!r)., D!)'rina G.r/>ij&va sa/r>i & &5&n'& j!g&( 'an'ri65a( 6&n/i65a( s.:i65a, P!7'! -!v&)a s5a'ra 5&@ani65!5 )!ji j& /&'&r5inisan sp! ja( !n j& na5&n. Ins'i'.'a vi/&! . s'varanj. .s !va ;. )!ji5a ni7'a n& 5!>& <i'i s'v!r&n! a.'!5a's)i i n&sv&sn!;, U '!5 9i j. j& )!ris'i! ra6 i-i'& v&><& ()!j& s. p!/& j&n& . s&/a5 )a'&g!rija)( pr&/viA&n& /a ra6vijaj. '& !( 5i7 j&nj& i !s&8anja -!v&)a, P!s&<n. pa>nj. p!) anja! j& 5.6i9i( p &s.( '&@ni9i 5&/i'a9ij&, Svi !< i9i .5&'n!s'i p! G, pr&/s'av jaj. )!/irani sis'&5 /r&vni@ 6nanja( ;!< i)& pis5a;( i 6a'! . is'ins)!j .5&'n!s'i n&5a ni-&g s .-ajn!g - !na j& !<j&)'ivna, Savr&5&na .5&'n!s' j& s.<j&)'ivna i . nj!j pr&!v a/ava prin9ip 6a/!v! js'va, P &sni p!)r&'i( s5a'ra! j& !n( n!s& . s&. !/r&A&ni5 <r!j&5 ;p!6a;( i6 -iji@ !)vira !n& ni)a/ n& i6 a6& i )!j& -in& nji@!v ;s'i ;( p!v&6an s !/r&A&ni5 !< i9i5a
5i7 j&nja i !s&8anja, B!v&) n& 5!>& /a pr!5&ni ni :!r5. sv!ji@ 5is i( ni :!r5. sv!ji@ !s&8anja a /a n& pr!5&ni ;p!6&;, Sv& na sv&'. j&( p! 5i7 j&nj. G.r/>ij&va( 5a'&rija n! i na a6i s& . )r&'anj.( /!) s. ra6 i-i'i !< i9i 5a'&rij& sa5! ra6 i-i'i s'&p&ni g.s'in&, B!v&)!va /.7a j& 'a)!A& 5a'&rija na( !na s& sas'!ji i6 v&!5a :in& s.ps'an9& i s'i-& s& '!)!5 -i'av!g >iv!'a, B!v&) n&5a s'a n!( n&pr!5&n jiv!( in/ivi/.a n! ;ja;, U5&s'! nj&ga p!s'!j& @i ja/& p!s&<ni@ ;ja;( -&s'! p!'p.n! n&p!6na'i@ j&/n! /r.g!5( 5&A.s!<n! is) j.-ivi@ i n&.s) aA&ni@, On j& -i'av! -!v&-ans'v! 6a5i7 ja! . !< i). -&'iri )r.ga, - Un.'ra7nji )r.g j& ;&6!'&ri-)i;, Nj&ga -in& j./i )!ji s. /!s'ig i najvi7i niv! ra6v!ja: sva)i 'a)av -!v&) p!s&/.j& n&/& jiv! ;ja;( sv& :!r5& sv&s'i( )!5p &)sn! 6nanj&( s !<!/n. v! j.( i 5&A. nji5a n&5a n&s.g asi9a, - #j./i sr&/nj&g( ;5&6!'&ri-)!g; )r.ga( p!s&/.j. sv& )va i'&'&( sv!js'v&n& j./i5a ;&6!'&ri-)!g; )r.ga( a i nji@!v! 6nanj& i5a vi7& '&!rijs)i )ara)'&r, - Tr&8i )r.g j& ;&g6!'&ri-)i; a 6nanja j./i )!ji ga -in& n!si vi7& :i !6!:s)i( aps'ra)'ni )ara)'&r, Nji@!v! s& ra6.5&vanja n& i6ra>ava /& i5aC ipa)( ni 5&A. nji5a n&5a n&ra6.5&vanja i ra6/!ra, - Naj6a/( -&'vr'i( ;sp! jni; )r.g( j&s'& )r.g ;5&@ani-)!g -!v&-ans'va;, M&A. j./i5a n&5a .6aja5n!g ra6.5&vanja( p!s'!ji n&7'! )a! ;5&7anj& j&6i)a;, I/&j& G.r/>ij&va j& najsis'&5a's)ij& i6 !>i! nj&g!v .-&ni) P, D, Usp&ns)i( -ija )njiga U p!'ra6i 6a -./&sni5 sa/r>i i p!/a')& ! >iv!'. nj&g!v!g .-i'& ja . M!s)vi( P&'&r<.rg.( na Kav)a6., Sv!j. prv. )njig. G.r/>ij&v j& napisa! n&7'! pr& sv!j& s5r'i - Sv& i svja( i i "& 6&<.<!vi ra6g!v!ri sa .n.)!5( /!) s. . /r.g. )njig.( S.sr&'i sa i6.6&'ni5 j./i5a( .7 i r.)!pisi )!j& s. nj&g!vi .-&ni9i !<javi i p!s & nj&g!v& s5r'i, OD AUTORA D!7a! sa5 /! 6a) j.-)a /a savr&5&ni9i 5!g. i6v.8i )!ris' i6 5!ji@ is'ra>ivanja .)! i)! pri i)!5 -i'anja <./. /!>iv& i n!v& .'is)& i .)! i)! <./. -i'a i s &/&8i nar!/n. 5./r!s' )!j& sa5 s& n&/avn! s&'i!: ;Vi7& Si & 5!g. /a .s i7& sva). 5! i'v. j&/in! .)! i)! j& !na i6g!v!r&na ? p.'a: prvi p.' - 6a sr&8. i sp!)!j /.7& r!/i'& jaC /r.gi p.' - 6a sr&8. s.s&/aC i '&) 'r&8i p.' - 6a s!ps'v&n. sr&8.,; S5a'ra5 n&!p@!/ni5 /a va5 v&8 na prv!j s'rani9i !v& )njig&( spr&5n& 6a !<jav jivanj&( /a5 s &/&8i sav&': ;Bi'aj'& sva). 5!j. )njig. ? p.'a: Najpr&( . )rajnj!j iniji( !na)! )a! 7'! -i'a'& sv& )njig& i n!vin& sv!ga /!<aC $a'i5 - nag as( )a! 7'! <is'& -i'a i n&)!j /r.g!j !s!<iC I '&) 'r&8i p.' s& p!'r./i'& /a pr!/r&'& . s.7'in. 5!ga pisanja,;
T&) 'a/a 8&'& 5!8i /a ra-.na'& na :!r5iranj& s!ps'v&n!g( sa5! va5a sv!js'v&n!g n&pris'rasn!g 5i7 j&nja ! 5!5 pisanj., I j&/in! 'a/a 8& <i'i 5!g.8& !s'var&nj& 5!j& na/& /a 8&'&( s@va'iv7i sv&( .sp&'i /a i6v.-&'& 6a s&<& !n. !s!<i'. )!ris' . )!j. s& .6/a5 svi5 sv!ji5 <i8&5, Glava 1 BUENjE MISLI O/ svi@ .<&A&nja( :!r5irani@ . 5!j!j sv&s'i '!)!5 5!g n&!<i-n!g >iv!'a !/ras & !s!<&( 5!j najp!.6/aniji 6a) j.-a) j&s'& /a n&6avisn! !/ niv!a ra6v!ja sv!g 5i7 j&nja i sv!ji@ in/ivi/.a ni@ !s!<ina( 6<!g )!ji@ s& raAaj. najra6 i-i'ij& i/&j&( j./i .v&) i sv./a na 6&5 ji !s&8aj. n&!/! jiv. p!'r&<. /a( )a/ g!/ 6ap!-n. n&7'! n!v!( i6g!v!r& nag as i i( . )rajnj&5 s .-aj.( . s&<i( !n. nar!-i'. <aja i9. )!ja j& jasna i najv&8i5 n&6na i9a5a, Nj&n& r&-i s. na ra6n& na-in& :!r5. isan& . ra6 i-i'i5 vr&5&ni5a( a . na7& vr&5& !n& g as&: ;U i5& O9a( i Sina( i Sv&'!ga D.@a, A5in,; E'! 6a7'! i ja( sa/a( )a/a 6ap!-inj&5 p!'p.n! n!v i 6a 5&n& ri6i-an p!sa!( )a! <./.8i a.'!r !v& )njig&( i6g!vara5 '& r&-i n& sa5! nag as( v&8 p!'p.n! ra6g!v&'n! i( )a)! j& r&)a! j&/an T. .>anin( ;sa i6ra6i'!5 in'!na9ij!5;( naravn!( s !ni5 s'&p&n!5 i6ra>ajn!s'i )!ji /!p.7'aj. -inj&ni9& v&8 :!r5iran& . 5!j!j 9& !vi'!j sv&s'i i .)!r&nj&n& . nj!j, T& -inj&ni9& s&( .6gr&/( :!r5iraj. . -!v&). '!)!5 nj&g!v& 5 a/!s'i i )asnij&( '!)!5 sv&sn!g >iv!'a( !/r&A.j. )ara)'&r i snag. '& in'!na9ij&, P!7'! sa5 !va)! 6ap!-&!( 5!g. /a <./&5 p!'p.n! sp!)!jan i -a)( . s) a/. sa sa/a7nj!5 pr&/s'av!5 ! ;r& igi!6n!5 5!ra .;( p!'p.n! sig.ran /a 8& .<./.8& sv& . 5!5 n!v!5 ri6i-n!5 p!/.@va'. i8i )a! p! !j., U sva)!5 s .-aj.( p!-&! sa5 /a ra/i5( a ! <./.8n!s'i 5!g. /a s& i6ra6i5 . s) a/. sa i6r&)!5: ;Divi i5 na sr9. (! -ij!j s'a n!s'i i i n&s'a n!s'i n& >& i5 /a g!v!ri5)( !'v!r&n! pri6naj&5 /a nisa5 i5a! ni naj5anj. >& j. /a pi7&5( a i s. 5& na '! prisi i & !)! n!s'i na )!j& aps! .'n! nisa5 5!ga! /a .'i-&5( 5a/a j!7 n& 6na5 /a i s. !n& <i & s .-ajn& i i s. i@ i6a6va & n&)& sp! jn& si &, $na5 sa5! /a s. 5& '& !)! n!s'i na'&ra & /a pi7&5( i '! n& n&)a)v& <&s5is i9& 6a -i'anj& pr&/ spavanj&( v&8 /&<& & i '&7)& )njig&, Pa( )a)! g!/ iv&! pr& !'pri i)& ? n&/& j& )a/a sa5 . 5is i5a sa-ini! p an i r&/!s &/ i/&ja( )!j& >& i5 /a !<javi5( a /a pri '!5& nisa5 6na! )a)! /a p!-n&5,
T! !s&8anj& s& 5!>& !pisa'i s &/&8i5 r&-i5a: ;S'ra@ /a s& n& 6agr9n&7 !/ s.vi7)a s!ps'v&ni@ 5is i,; T!g '&g!<n!g !s&8anja 5!ga! sa5 /a s& r&7i5 j&/in! a)! <i@ s& vra'i! !n!j )!<n!j navi9i( )!ja nij& sv!js'v&na sa5! 5&ni v&8 i svi5 5!ji5 savr&5&ni9i5a( j&r( 6a@va j.j.8i nj!j 5!>&5! <&6 i)a)v& gri>& sav&s'i sva)i p!sa! /a !/ !>i5! ;6a s.'ra;, "i ! 5i j& a)! /a 'a)! p!s'.pa5 p!7'! 5i s& -ini ! /a /! p!-&')a ra/a i5a j!7 5n!g! vr&5&naC ipa)( vi7& s& n& 5!>& !/ aga'i - 5!ra5 /a p!-n&5 p! sva). 9&n., O/ -&ga /a p!-n&5E UrraaFFF,,, E.r&)aFFF S)!r! sv& )njig& )!j& sa5 i5a! pri i)& /a -i'a5 p!-inj. pr&/g!v!r!5, Da) &( i ja 'r&<a /a p!-n&5 n&-i5 s i-ni5, Ka>&5 ;n&-i5 s i-ni5;( 6a'! 7'! sa5 '!)!5 -i'av!g sv!g >iv!'a( !/ 5!5&n'a )a/a sa5 p!-&! /a ra6 i).j&5 /&-a)& !/ /&v!j-i9a( .v&) -ini! sv&( aps! .'n! sv&( /r.ga-ij& !/ !s'a i@( 5&ni s i-ni@ /v!n!gi@ .ni7'i'& ja Prir!/&, $a'! i sa/a 5!ra5 /a p!A&5 !/ '& sv!j& !s!<&n!s'i i )njig. n& s5&5 /a p!-n&5 !na)! )a)! '! ra/& /r.gi pis9i, U sva)!5 s .-aj.( 6an&5ari8. 'ra/i9i!na ni pr&/g!v!r i p!-&'i napr!s'! .p!6!r&nj&5, Ta)av p!-&'a) 8& <i'i sasvi5 ra6.5an j&/in! .)! i)! n& <./& pr!'ivr&-i! nij&/n!5 !/ 5!ji@ psi@i-)i@ i !rgans)i@ prin9ipa( .) j.-.j.8i 'vr/!g av!s', Ipa)( '! 8& <i'i p!'p.n! -asn!( naravn!( . !<j&)'ivn!5 s5is .( j&r ja ni5a ! n& s.5nja5 . '! /a 8& s& 6a@va j.j.8i 5!ji5 spisa'& js)i5 ra/!vi5a v&8ina -i'a a9a !/5a@ !pr!s'i'i !/ sv!ga ;< aga;( s'&-&n!g nas &A&5 i i s!ps'v&ni5 'r./!5, T! ;< ag!; s& na6iva ;'ajni5 6nanji5a; i v!/i j&/in! . r!5an'i-n! /!>iv javanj& s'varn!s'i i i . naivn& sn!v& ! <./.8n!s'i, #j./i i6 5!j& !)! in& s a>. s& /a 8& s&( pr& i i )asnij&( pr!5&n& i6a6van& 5!ji5 ra/!vi5a /!g!/i'i sva)!5& )! '& ra/!v& sav a/a, Pr!:&si!na ni pis9i sv!j& .v!/& !<i-n! p!-inj. ;!<ra8anj&5 -i'a!9.;, A i ja n&8. /a ra/i5 is'! 7'! i 'i 6 i pa5&'nja)!vi8i s nji@!vi5 as)anj&5 )!j& prija'n! g! i9a n&rv& 5anj& n!r5a ni@ j./i, Da) &,,, Draga 5!ja( /.<!)!p!7'!vana( !/ .-na i( naravn!( najs'ivija g!sp!/! i 5!j& naj/ra>&( !-aravaj.8& i <&spr&)!rn& /a5& - !pr!s'i'& 5i( pr&s)!-i! sa5 najva>nij& 5!j& ni5a ! &g6a 'iran& /a5&F I5a5 -as' /a vas !<av&s'i5 /a( ia)! p!/ .'i9aj&5 !)! n!s'i nas'a i@ . p!s &/nj& vr&5& na5&rava5 /a s& p!6a<avi5 )nji>&vni5 ra/!5( n& sa5! /a '!)!5 -i'av!g sv!g >iv!'a na5 napisa! ni j&/n. j&/in. )njig. i i ;p!.-ni - ana);( v&8( -a)( nij&/n! pis5! . )!5& <i 'r&<a ! pa6i'i na gra5a'i)., "&6 !<6ira na '! 7'! sa5 sa/a < i6. '!ga /a p!s'an&5 pr!:&sia ni pisa9( ja n&5a5 is).s'va . p!g &/. .'vrA&ni@ pravi a i pr!9&/.ra i i . !n!5& 7'! s& na6iva ;pr&:inj&ni )nji>&vni s'i ;( '& sa5(
pr&5a '!5&( prin.A&n /a n& pi7&5 !na)! )a)! pi7. !<i-ni pa'&n'irani pis9i na -iji s'& j&6i)( p! sv!j pri i9i( navi) i is'! )a! i na s!ps'v&ni 5iris, P! 5!5 5i7 j&nj. <i8& va5 naj'&>& /a sav a/a'& !n! 7'! va5 j& .saA&n! . /&'injs'v. i 7'! j& sa/a . p!'p.n!j @ar5!niji s va7!5 /.7!5 - !/ i-n! i6graA&n a.'!5a'i6a5 /!>iv javanja svi@ vrs'a n!vi@ .'isa)a, $a@va j.j.8i '!5 ;< ag!s !v.; vi( )!ji s'& v&8 p!!/ras i( n& 5!ra'& .!p7'& /a )!ris'i'& ni5( nij& n&/!s'a'a) is).s'va . p!7'!vanj. )nji>&vni@ pravi a i p!s'.pa)a( v&8 5!j& n&p!6navanj& v&8 p!5&n.'!g ;pr&:inj&n!g )nji>&vn!g s'i a;( )!ji j& . na7& vr&5& p!'r&<an n& sa5! pis9i5a v&8( -a)( i !<i-ni5 s5r'ni9i5a, N&/!s'a'a)( pa)( '&@n& )nji>&vn!g 6ana'a n& <rin& 5& p!s&<n! j&r j& !n 6a savr&5i >iv!' prir!/an, M!ra5 /a )a>&5 /a j& ;< ag!s !v; )!ji sa5 v&8 /&:inisa!( nas'a! na $&5 ji i pr!9v&'a! . ras)!7ni5 <!ja5a 6<!g n&!<i-n& <! j)& )!ja p!s &/nji@ *+-?+ g, 5.-i !n& pr&/s'avni)& sva ? p! a )!ji spavaj. p! .!'v!r&ni@ !-ij. i -ija j& )!>a p !/n! ' ! 6a sva)!ja)& <.<. ji9&, Ta -./na <! &s' s& 5ani:&s'.j& !va)!: a)! j& <! &sni) 5a )! !<ra6!van i p a8&n! 5. j& ? 5&s&9a .napr&/( !n( !na i i !n! 8& sva)a)! .6&'i /a pi7& n&)a)av ;p!.-ni - ana);( a)! n& i -i'av. )njig., $naj.8i 6a '. n!v. j./s). <! j).( )a! i '! /a !na i5a )a)'&r &pi/&5ij&( s prav!5 5!g. /a pr&'p!s'avi5 /a s'&( 7'! i7'& 5!g .p!6!r&nja na r&-i5a )!j& g!v!r& ! 5!5 ign!risanj. ;pr&:inj&n!g )nji>&vn!g s'i a,; U sv!j. !/<ran.( 5!>/a p!'9&nj.j.8i n&!/!<ravanj& )!j& . va7!j pr!<.A&n!j sv&s'i 5!>& i6a6va'i 5!j& n&p!6navanj& '!g s'i a( n&6a5&n jiv!g 6a 5!/&ran >iv!'( s5a'ra5 n&!p@!/ni5 /a )a>&5( 5irna sr9a i !<ra6a .sp a5'& i@ !/ s'i/a( /a sa5( naravn!( . /&'injs'v. .-i! 'aj s'i i /a s. 5& 5!ji .-i'& ji( pripr&5aj.8i 5& 6a >iv!' !/ras & j&/in)&( )!ris'&8i .5&r&n& /!6& 6as'ra7ivanja( s'a n! pri5!rava i /a .-i5 napa5&' 5n!g! '!ga 7'! .prav! pr&/s'av ja '! savr&5&n! ;.>ivanj&;, Na n&sr&8.( naravn! va7.( a n& 5!j.( !/ sv&ga !n!ga 7'! sa5 na.-i! a.'!5a's)i( nij& !s'a ! ni7'a i ni7'a nij& sa-.van! . 5!5 sa/a7nj&5 )nji>&vn!5 ra/., U6r!) '!g g.<i')a nij& 5!ja &nj!s' i i &nj!s' 5!ji@ p!7'!vani@ i n&p!7'!vani@ .-i'& ja, Taj j./s)i 'r./ j& p!'!n.! . p&sa) 6<!g n&pr&/vi/iv!g i p!'p.n! i6.6&'n!g s'i9aja !)! n!s'i )!ji s& !/igra! . 5!5&n'. 5!g /! as)a na Sv&' "!>ji( 7'! j& p!s & ;psi@!:i6i-)!as'r! !7)!g; is'ra>ivanja pr!'.5a-i! j&/an p!6na'i &vr!ps)i !). 'is'a, Ev! )a)! s& '! /!g!/i !: na7 g .pi @r!5i jara9 j& ra6<i! pr!6!r i )r!6 r.p. s. . vi<ra9ija5a p!'&) i 6v.9i 5.6i)& sa )!57ijs)!g :!n!gra:a (gra5!:!na)( . -as. )a/a j& <a<i9a( )!ja j& p!raAa a 5!j. 5a5.( sisa a 'a< &'. s )!)ain!5,
Osi5 '!g s .-aja( r&')!g . sva)!/n&vn!5 >iv!'.( 5!j& sa/a7nj& s'anj& s& 'a)!A& <a6ira na )asniji5 /!gaAaji5a 5!g 6r& !g >iv!'a i /&'injs'va, D! '!g 6a) j.-)a( 5!ra5 /a pri6na5( /a! sa5 p!s & /.gi@ ra65i7 janja( 6asn!vani@ na 5&'!/. pr!:&s!ra @&r G'.5p:sin75a.6&na, Ra/i s& ! '!5& /a sa5 .v&)( i ins'in)'ivn! i 5&@ani-)i( a p!n&)a/ -a) i sv&sn!( 'j, . na-& .( i6<&gava! /a 'aj ;pr&:inj&ni )nji>&vni s'i ; )!ris'i5 6a sp!ra6.5&vanj&, Da) &( g!v!ri5 ! '!j si'ni9i (a 5!>/a i nij& si'ni9a)( )!ja s& 6a@va j.j.8i 'ri5a ra6 !6i5a :!r5ira a . 5!j!j sv&s'i '!)!5 pr&'@!/ni@ g!/ina, R&7i! sa5 /a ! '!5& ispri-a5 . prv!j g avi sv!ga ra/a, Os'aj&( 5&A.'i5( n&pr!5&nj&na i < j&7'ava( )a! a5&ri-)a r&) a5a( j&/na -inj&ni9a )!j. n& 5!g. pr!5&ni'i ni)a)v& si &( -a) ni ;p!i-8!i; ;s'r.-nja)a 6a g .piranj&;( a '! j& /a ja( )!ga s. . p!s &/nj& vr&5& 5n!gi s5a'ra i sa5! /!<ri5 nas'avni)!5 ri'.a ni@ p &s!va( sa/a p!s'aj&5 pr!:&si!na ni pisa9 i /a 8.( naravn!( pisa'i 5n!g!( ia)!( 5&A.'i5( n&5a5 a.'!5a's)i s'&-&n& i a.'!5a's)i pri5&n jiv& navi)& 6a 'a)! n&7'!, I6n&8. sv& 7'! sa5 sr!-i! j&/n!s'avni5( !<i-ni5( >iv!'ni5 j&6i)!5 <&6 i)a)vi@ )nji>&vni@ 5anip. a9ija i i gra5a'i-)i@ .)avs'ava, A i '! j!7 nij& sv&F Nisa5 r&7i! najva>nij& pi'anj& - na )!j&5 8. j&6i). pisa'i, Ia)! sa5 p!-&! /a pi7&5 na r.s)!5( s 'i5 j&6i)!5( )a)! <i r&)a! M. a Nasra/in( naj5./riji !/ 5./ri@( ;n&8&7 /a &)! /!g.ra'i;, R.s)i j&6i) j& v&!5a /!<ar - n&5a sp!ra, Ja ga -a) i v! i5( a i,,, sa5! 6a pri-anj& vi9&va ()a/a s& raspr&/aj. ra6n& pri-&)( i i 6a ra65a'ranj& pi'anja ! n&-ij&5 p!r&) ., R.s)i j&6i) p!/s&8a na &ng &s)i( )!ji j& 'a)!A& v&!5a /!<ar( a i sa5! 6a /is).sij& . p.7i!ni9a5a( . )!ji5a />&n' 5&ni( p!7'! s& ./!<n! s5&s'& . :!'& j& i pr&)rs'& n!g. pr&)! n!g&( ra65a'raj. pr!< &5 s5r6n.'!g a.s'ra ijs)!g 5&sa i i( 5!>/a( ;in/ijs)!; pi'anj&, O<a !va j&6i)a p!/s&8aj. na p!6na'. 5!s)!vs). -!r<. . )!j. 5!>&'& /a s'rpa'& sv& 7'! g!/ @!8&'&( !si5 s&<& i 5&n& - sv& 7'! g!/ p!>& i'&( -a) i G&@&r&6a/in. :&r&/>., M!ra5 /a )a>&5 /a sa5 p!/ pri'is)!5 s .-ajni@( i n& sasvi5 s .-ajni@ !)! n!s'i <i! prin.A&n /a v&!5a !6&vni5 ra/!5( 5!ga! /a pi7&5 na iv!'n& pri i)& !/vija & 'a)! /a sa5 6a sp!ra6.5&vanj& 5!ra! /a )!ris'i5 'a /va j&6i)a i 5n!g! sa5 i@ pra)'i)!va!, O( Aav! &F Ba) s& i . !v!5 s .-aj. 5ani:&s'.j& j&/na !/ !s!<ina 5!j& sv!j&vrsn& i 6a !<i-n!g -!v&)a n&!<i-n& /.7&( a '! j& navi)a /a 5.-i5 s&<&,
A i 5.)& )!j& !s&8a5 sa/a( )a/a sa5 v&8 6r&! -!v&)( p!'i-. !/ !s!<ina )!j& s. . 5!j. !s!<i'. /.7. .saA&n& . /&'injs'v. 6aj&/n! s v& i)!5 )! i-in!5 ra6ni@ <./a a7'ina( n&p!'r&<ni@ . savr&5&n!5 >iv!'.( 7'! 5& 5&@ani-)i pri5!rava /a .v&) i sv./a p!s'.pa5 j&/in! . s) a/. s nar!/n!5 5./r!78., U sa/a7nji5 !)! n!s'i5a( )a! i .v&) )a/a 5& !<.65. s.5nj&( !n& s& n&6van& .v a-& . 5!j. g av.( )!ja nij& <i a sa6/ana /a s@va'i s.7'in. pras'ar& i6r&)& sa-.van& /! na7i@ /ana: ;Sva)i 7'ap i5a /va )raja,; Ka/a p!).7a /a s@va'i !sn!vn. 5isa! i prav! 6na-&nj& s)riv&n! . '!j -./n!j :!r5. a9iji( sva)i -!v&)( )!ji ra65i7 ja 6/rav!ra6.5s)i( .<r6! 5!>& /!8i /! 6a) j.-)a /a s. sv& i/&j&( sa/r>an& . 'i5 r&-i5a( 6asn!van& na is'ini )!j. s. j./i '!)!5 /.gi@ v&)!va sp!6na i( a pr&5a )!j!j sva)i n&!<i-an :&n!5&n . >iv!'. i5a /va( p! sv!5 )ara)'&r. s.pr!'na .6r!)a( i /a 'aj :&n!5&n /a j& i6a6iva 'a)!A& /va s.pr!'na r&6. 'a'a )!ji( !p&'( p!s'aj. .6r!) n!v!g :&n!5&na, Na pri5&r( .65i5! /a n&7'! 7'! j& p!s &/i9a /va s.pr!'na .6r!)a /aj& sv&' !s'C 6a'i5 '! n&7'!( is'! 'a)! n&i6<&>n!( 5!>& <i'i p!-&'a) sr!/n& p!jav& - 'a5&C i i( a)! n&)i :a)'!r i6a6iva i5p. s !- &/n!g 6a/!v! js'va . !rgani65. >iv!g <i8a( !n 8& is'! 'a)! n&5in!vn! i6a6va'i 'a)!A& !-ig &/n! n&6a/!v! js'v! i 'a)! /a j&( .v&) i . sv&5., A)! !v/& .p!'r&<i5 'aj !<ra6a9 nar!/n& 5./r!s'i( s'varan& '!)!5 v&)!va i i6ra>&n& . s i). 7'apa )!ji 6ais'a i5a * )raja( !/ )!ji@ j&/an si5<! i6.j& /!<r!( a /r.gi - 6 !( 5!>& s& r&8i /a( .)! i)! pri5&ni5 p!5&n.'i a.'!5a'i6a5( s'i9an /!g!/i7nj!5 pra)s!5( '! 8& 6a 5&n& i-n! <i'i /!<r!( a i 8& s& 6a 5!g .-i'& ja pr&'v!ri'i . s.pr!'n!s'C a 7'a j& '! 7'! j& s.pr!'n! /!<r. a)! 5!>& ra6.5&'i sva)i n!r5a an -!v&), U)ra')!( .)! i)! ja is)!ris'i5 sv!j& pr&r!ga'iv& i .@vi5 s& 6a ;/!<ar; )raj 7'apa( ;6 i; )raj 8& s& sva)a)! sr.-i'i na g av& -i'a a9a, T! s& 6ais'a 5!>& /!g!/i'i 6a'! 7'! j& na r.s)!5 n&5!g.8& i6ra6i'i 'anan!s' :i !6!:s)i@ pr!< &5a )!j& na5&rava5 /a pri i-n! '&5& jn! !<jasni5 . sv!5 ra/.( a( . is'! vr&5&( ia)! j& '! na j&r5&ns)!5 5!g.8&( na n&sr&8. svi@ 5!ji@ savr&5&ni)a J&r5&na( !n nij& <a7 sasvi5 p!g!/an 6a i6ra>avanj& savr&5i@ p!j5!va, Da <i@ s5anji! g!r-in. i6a6van. 'i5 .n.'ra7nji5 rana5a( pri6naj&5 /a sa5 . /an& sv!j& ran& 5 a/!s'i( )a/a s. 5& in'&r&s!va i pr!< &5i :i ! !gij&( i )a/a sa5 <i! nji5a 6a!).p j&n( j&r5&ns)!5 j&6i). /ava! pr&/n!s' na/ svi5 !s'a i5 j&6i9i5a )!j& sa5 'a/a g!v!ri!( .) j.-.j.8i i 5!j 5a'&rnji, J&r5&ns)i j&6i) 5i j& 'a/a <i! naj/ra>i .g avn!5 6a'! 7'! j& i5a! s!ps'v&ni )ara)'&r i 7'! nij& i5a! ni7'a 6aj&/ni-)! sa s.s&/ni5 j&6i9i5a( a sv& nj&g!v& ;'!na n!s'i;( )a)! <i r&) i .-&ni :i ! !6i( <i & s. sv!js'v&n& sa5! nj&5. i( )a)! sa5 v&8 'a/a s@va'i!( . p!'p.n!s'i s. !/g!vara & )ara)'&r. '!ga nar!/a, Ipa)( '!)!5 p!s &/nji@ ?+ i i 4+ g,( <i! sa5 sv&/!) 'a)vi@ pr!5&na . j&r5&ns)!5 j&6i). /a !n( ia)! j!7 nij& sasvi5 i6g.<i! !rigina n!s' i sa5!s'a n!s'( )!j& s. 5.
 jiv!5 i !s&' jiv!5 s .7a!9. )a! pra6an sp &' '.rs)i@( p&rsijs)i@( :ran9.s)i@( ).r/s)i@ in'!na9ija( p!5&7ani@ s /r.gi5 ;'&7)! svar jivi5; i ;n&ar'i). isani5; 7.5!vi5a, S)!r! is'! s& 5!>& r&8i i 6a 5!j 5a'&rnji j&6i) - gr-)i( )!ji5 sa5 g!v!ri! . /&'injs'v. i -iji .).s ;a.'!5a's)& as!9ija'ivn& &n&rgij&; i /a j& pa5'i5, Us.A.j&5 s& /a )a>&5 /a <i@ na nj&5. 5!ga! i sa/a /a i6ra6i5 sv& 7'! p!>& i5( a i '! j& n&5!g.8& i6 j&/n!s'avn!g i /& i5i-n! )!5i-n!g ra6 !ga j&r <i n&)! 5!ra! /a sr&/i i pr&v&/& 5!j& ra/!v& na /r.g& j&6i)&, A )! 8& '! /a .ra/iE M!g ! <i s& s p.n!5 sig.rn!78. r&8i /a -a) i naj<! ji s'r.-nja) 6a n!v!gr-)i napr!s'! ni7'a n& & j!5 /a p! sva). 9&n. i-& na pr&/s'avn& savr&5&n& 9ivi i6a9ij&( -a) i . sv!5 g!v!r.( s 5!ji5 5a'&rini5 j&6i)!5 .-ini i is'! !n! 7'! s. J&r5&ni .-ini i sa sv!ji5( 'r./&8i s& /a p!s'an. r.s)i in'& &)'.a 9i, Gr-)i j&6i)( -iji sa5 /.@ i s !v! nas &/i!( i j&6i) )!ji5 g!v!r& savr&5&ni Gr9i( p! r&-i5a Nasra/ina %!/>&( i-& j&/an na /r.g!ga is'! )! i)! sva/<&ni 5ar7 i-i na p!gr&<n! 9r)v&n! p!janj&, I 7'a sa/aE A i n& <rini'&( .va>&ni ).p9i 5!ga .5!vanjaF $a sa/a i5a /!v! jn! :ran9.s)&( j&r5&ns)& i @a6ars)& <as'.r5&( i ja 8. na8i r&7&nj&, Ja p!s&/.j&5 is).s'v!, V&!5a -&s'! . >iv!'. /!sp&va! sa5 . '&7)& si'.a9ij& i v&!5a -&s'! i6 nji@ na a6i! i6 a6( i '! 5i j& s)!r! pr&7 ! . navi)., A 6a sa/a 8. pisa'i /& i5i-n! na r.s)!5( /& i5i-n! - na j&r5&ns)!5, U'! i)! pr& 7'! 5&A. j./i5a )!ji s. s'a n! . 5!5 !)r.>&nj. n&)! i9ina p!6naj& 'a /va j&6i)a i ja s& na/a5 /a 8& !ni 5!8i sa nji@ /a pr&v!/& pri i-n! /!<r!, U sva)!5 s .-aj.( p!nav ja5( i '! p!nav ja5 'a)! /a '! /!<r! 6apa5'i'& - n& !na)! )a)! s'& navi) i /a ;pa5'i'&; /r.g& s'vari( v&8 !na)! )a! 7'! pa5'i'& -asn. r&- /a'. sa5!5& s&&vni s'i ;, Vr&/& ! nj. na j&/an ).ri!6i'&'( /!s'!jan va7& pa>nj& i vi7& n&g! 7'! 5!>&'& /a pr&'p!s'avi'&( a '! j& /a s& p!-&v !/ ran!g /&'injs'va( !/ vr&5&na )a/a sa5 p!-&! /a ras'.ra5 p'i-ja gn&6/a i 6a/ir).j&5 s&s'r& sv!ji@ /r.g!va( . 5!5( )a)! s. s'ari '&!6!:i g!v!ri i( ;p an&'arn!5 '& .;( i '! - n& 6na5 6a7'! - . nj&g!v!j /&sn!j p! !vini - p!javi! s& n&@!'i-an ins'in)'ivan !s&8aj( )!ji s& . vr&5& )a/a sa5 v&8 p!s'a! ;.-i'& j p &sa;( :!r5ira! . sasvi5 !/r&A&n! -. !, Kasnij&( )a/ sa5 6a@va j.j.8i '!j pr!:&siji p!-&! /a )!5.ni9ira5 sa najra6 i-i'iji5 j./i5a( 'aj !s&8aj j& p!-&! /a ras'& . !n!5& 7'! s& na6iva /.7!5, On s& sas'!ja! . '!5& /a s. j&6i)&( a j!7 pr& nji@!v. gra5a'i).( s'v!ri i j./i )!ji p! sv!ji5 ingvis'i-)i5 6nanji5a
aps! .'n! i-& na /v!n!g& >iv!'inj&( )!j& j& 5./ri Nasra/in %!/>a !pisa! !va)!: ;Oni s& . '! ra6.5&j. )a! 5agara9 . )an'ar;, Ta)vi j./i( )!ji s& 6<!g rAav& nas &/n!s'i i !/vra'n!g vaspi'anja vr&5&n!5 pr&'varaj. . ;pr!>/r jiv& 5! j9&; i .ni7'avaj. sv& !n! /!<r! 7'! s. na5 !s'avi i pr&9i( a pri '!5& p!vr&5&n! n&5aj. ni naj5anj. pr&/s'av. ! !-ig &/n!j is'ini( .'isn.'!j . najranij&5 /&'injs'v. . 5!6a) )!ji :.n)9i!ni7& )!/ sva)!g s'v!r&nja( i )!/ -!v&)a 'a)!A& - is'ini ! !/r&A&n!5 sv!js'v. 7'! s& 5ani:&s'.j& . s) a/. sa 6a)!n!5 )!ji s. /r&vni 5./ra9i na6iva i ;6a)!n!5 as!9ija9ij&;( )a! i ! '!5& /a pr!9&s 5i7 j&nja sva)!g <i8a( a p!s&<n! j./s)!g 5i7 j&nja( pr!'i-& is) j.-iv! . s) a/. s 'i5 6a)!n!5, P!7'! sa5 v&8 /!'a)a! pi'anj& )!j& j& 6a 5&n& p!s'a ! s)!r! :i)s-i/&ja( a )!j& s& !/n!si na pr!9&s j./s)!g 5i7 j&nja( s5a'ra5 /a 5!g. /a( i pr& n&g! 7'! . sv!5 pisanj. /!A&5 /! 5&s'a g/& na5&rava5 /a !vaj pr!< &5 ra65!'ri5 /&'a jn!( v&8 . prv!j g avi ispri-a5 5a)ar n&7'! ! !n!5& 7'! sa5 s .-ajn! sa6na!, T!)!5 vi7& v&)!va )!ji s. pr!'&) i na $&5 ji( '! j& p!s'a ! n!r5a n! 6a sva)!ga )! s& /r6n.! i p!>& &! /a s& . s!ps'v&ni5 i '.Ai5 !-i5a p!)a>& )a! ;sv&sni 5is i a9;, J!7 . 5 a/!s'i s& :!r5iraj. /v& vrs'& 5i7 j&nja, Prva - 5i7 j&nj& . )!5& s& 5is i i6ra>avaj. r&-i5a i .v&) i5aj. r& a'ivn! 6n&nj&( i /r.ga vrs'a( sv!js'v&na )a)! >iv!'inja5a( 'a)! i -!v&).( )!j. <i@ ja na6va! ;:!r5a ni5 5i7 j&nj&5;, Dr.g. vrs'. 5i7 j&nja( 'j, ;:!r5a n! 5i7 j&nj&;( pr&5a )!5 s&( .6gr&/( 'a-n! 5i7 j&nj& ! sv&5. napisan!5 /!>iv java i .svaja p!s & sv&sn!g .p!r&Aivanja sa pr&'@!/n! /!<ij&n!5 in:!r5a9ij!5 - .s !v javaj. )!/ -!v&)a g&!gra:s)i i ) i5a's)i .s !vi( vr&5& i .!p7'& -i'av! !)r.>&nj& . )!5& -!v&) ras'& i /!s'i>& 6r& !s', Da) &( . sv&s'i j./i )!ji pripa/aj. ra6 i-i'i5 nar!/i5a i >iv& . ra6 i-i'i5 pr&/& i5a i . ra6 i-i'i5 .s !vi5a( /!>iv jaj j&/n& '& is'& s'vari i i/&j& /!<ija ra6 i-i'&( n&6avisn& :!r5& )!j& 6a vr&5& as!9ija'ivn!g )r&'anja 5is i i6a6ivaj. !/r&A&n& !s&8aj& i !/r&A&n& i)!v& )!ji s& i6ra>avaj. !vi5 i i !ni5 r&-i5a( 7'! s .>i j&/in! 6a p!vr7n! !<j&)'ivn! i6ra>avanj& 'i@ i/&ja, E'! 6a7'! r&-( /a'a n&)!j s'vari i i i/&ji( /!<ija )!/ ra6 i-i'i@ nar!/a( )!ji >iv& na ra6 i-i'i5 5&s'i5a( p!'p.n! sp&9i:i-n. i ra6 i-i'. ;.n.'ra7nj.; s.7'in., Dr.gi5 r&-i5a( . ;<i8.; -!v&)a )!ji s& r!/i! i !/ras'a! . n&)!5 )raj.( !/r&A&na ;:!r5a; s& :i)sira )a! r&6. 'a' sp&9i-ni@ !)a ni@ .'i9aja i .'isa)a i 'a ;:!r5a; p!5!8. asija9ija i6a6iva . nj&5. !s&8aj !/r&A&n& .n.'ra7nj& s.7'in&( a )asnij& /!v!/i /! :!r5iranja i)a i i )!n9&p9ij& 6a -ij& i6ra>avanj& !n )!ris'i r&-i )!j& s.( )a! 7'! sa5 v&8 r&)a!( 6a nj&ga .!<i-aj&n& i )!j& !n /!>iv java )va i'a'ivn!C 5&A.'i5( s .7a a9 . -ij!j sv&s'i 'a r&- as!9ira sa /r.g!5 .n.'ra7nj!5 s.7'in!5( .s &/ in/ivi/.a ni@ .s !va . )!ji5a s& !n ra6vija! i ras'a!( .v&) '. r&- /!>iv java i ra6.5& . sasvi5 /r.ga-ij&5 s5is .,
Ta -inj&ni9a j&( .6gr&/( .'vrA&na p!s & pa> jiv!g i n&pris'rasn!g pra8&nja ra65&n& 5i7 j&nja )a)! i65&A. pr&/s'avni)a ra6 i-i'i@ nar!/a( 'a)! i j./i -ija j& i-n!s' :!r5irana . ra6 i-i'i5 )raj&vi5a, Da) &( v&s& i i sa5!.v&r&ni )an/i/a'& 6a ).p!vin. 5!ji@ .5!vanja( .p!6!rava5 vas /a n& na5&rava5 /a pi7&5 )a! pr!:i!na ni pisa9 v&8 p!'p.n! /r.ga-ij&, Sav&'.j&5 va5 /a !6<i jn! ra65is i'& pr& n&g! 7'! pris'.pi'& -i'anj. !n!ga 7'! 8. /a j& r&8i( 5is i'i i '.5a-i'i( i '&) !n/a s& pri@va'i'& p!s a, Dr.gi5 r&-i5a( <!ji5 s& /a s. va7 s .@ i /r.gi !rgani -. a '! i)! navi)n.'i na ;)nji>&vni j&6i) in'& ig&n9ij&;( )!ji . p!s &/nj& vr&5& pr&!v a/ava na 6&5 ji( /a va5 5!j& pisanj& 5!>& i6g &/a'i )a! -./na )a)!:!nija i /a 6a'! 5!>&'& i .<i'i - 6na'& 7'aE Ap&'i' 6a sv!j& !5i j&n! j& ! i /a -a) pr&s'an&'& /a s& !s&8a'& prija'n! )a/a p!g &/a'& sv!j. 9rn!)!s. s.s&')., U '! /a 5!j j&6i)( i i j!7 pr&( 5!j na-in 5i7 j&nja( 5!>& /a i6a6!v& 'a)av &:&)a'( .v&ri! sa5 s& 6a@va j.j.8i sv!5 v& i)!5 is).s'v. i sig.ran sa5 . '! is'! )a! 7'! j& rasan 5agara9 sig.ran . ispravn!s' i !prav/an!s' sv!j& 'vr/!g av!s'i, Sa/a( )a/a sa5 vas .p!6!ri! na najva>nij&( n& s&)ira5 s& 6<!g !n!g 7'! s &/i, A)! /!A& /! n&)!g n&ra6.5&vanja p!v!/!5 5!ji@ ra/!va i vi n&7'! n& s@va'i'& . 5!5 pisanj.( sa5i s'& )rivi( a 5!ja sav&s' 8& <i'i -is'a )a!( r&9i5!,,, sav&s' <iv7&g )aj6&ra Vi @& 5a, V&r!va'n! 5& s5a'ra'& 5 a/i5 -!v&)!5 prija'n& sp! jnj!s'i( a i( 7'! aja;( i 5is i'& /a s& ja( p!7'! sa5 n!vaj ija . )nji>&vn!s'i( sv&sn! 'r./i5 /a <./&5 &)s9&n'ri-an( >./&8i 6a s av!5 i <!ga's'v!5, A)! 6ais'a 'a)! 5is i'&( v&!5a( v&!5a 5n!g! gr&7i'&, Prv!( ni i6/a &)a nisa5 vi7& 5 a/, Div&! sa5 v&!5a /.g! i( 7'! s& )a>&( n& sa5! /a sa5 i6.-i! ;s.r!v. 7)! . >iv!'a;( v&8 sa5 ;pr!7a! si'! i r&7&'!;, Dr.g!( n& pi7&5 6a'! /a <i@ pravi! )arij&r. i i s'a! na n!g& p!5!8. '& pr!:&sij& )!ja( /aj&5( p! 5!5 5i7 j&nj. svi5a )!ji s& nj!5& <av& pr.>a 5n!g! 5!g.8n!s'i /a !/. prav! . pa)a!, Ja pri6naj&5( naravn!( /a !vi j./i 6ais'a 5!g. s&<& /a /!v&/. /!' & 6a'! 7'!( ia)! ni7'a ! s&&vn. '&>in.( s a<& j./s). psi@. )!ja j& i <&6 '!ga pri i-n! s a<a, G'! s& 'i-& sa5& 5!j& )arij&r&( 6a@va j.j.8i si a5a )!j& /& .j. na 5&n& !/!6g! i !/!6/!( i( a)! @!8&'&( 6/&sna i s &va( !na j& j!7 !/avn! !s'var&na i ja !/avn! -vrs'! s'!ji5 na svi5 n!ga5a i '!( s'!ji5 pri i-n! -vrs'!, I sasvi5 sa5 sig.ran /a 5& !n& j!7 5n!g! g!/ina n&8& i6/a'i( 6<!g -&ga 5!g. /a p.. !/ 5.)& 5!ji pr!7 i( sa/a7nji i <./.8i n&prija'& ji, Ev! j!7 j&/n& s. ./& i/&j&, P!s&<n! 8. 6a5! i'i 7'a5para )!5& <./&5 p!v&ri! sv!j. )njig.( /a prvi /&! 7'a5pa 'a)! /a -i'a a9 5!>& /a ga pr!-i'a n& ras&9aj.8i !s'a & s'rani9&, Ka pr!.-i 5!j n&!<i-an 5anir pisanja( )!ji . nj&g!v!j sv&s'i sna>n!
i n&na5&' jiv! i6a6iva .6<./ jiv& i)!v& i .'&7n& sn!v&( a)! <./& @'&!( 5!>&( <&6 s.vi7n!g na'&6anja sa )njig!5( /a vra'i )njig. i /!<ij& sv!j n!va9 na'rag, Ta)! 8. p!s'.pi'i 6a'! 7'! sa5 s& s&'i! pri-& ! j&/n!5 K.r/. i6 $a)av)a6ja, B.! sa5 j& . ran!j 5 a/!s'i( a )asnij&( .v&) )a/a sa5 j& &v!9ira! . s&8anj.( !na j& . 5&ni i6a6iva a s'a ni i n&.gasivi i5p. s n&>n!s'i, Mis i5 /a 8& i va5a i 5&ni <i'i )!risn! /a s& pa> jivij& 6a/r>i5! na '!j pri-i, "i8& )!risn! a)! va5 j& ispri-a5 .g avn!5 6a'! /a &vn!g s'i a .6 -ij. p!5!8( sa/( )a/a pris'.pa5 6a 5&n& n!v!5 6ani5anj. pis9a( na5&rava5 /a p!s'ign&5 >& j&ni 9i j, Da) &( j&/n!5 j& 'aj K.r/ /!7a! . gra/ n&)i5 p!s !5 i vi/&! na pija9i 7a'!r sa 5n!g! ra6n!vrsn!g v!8a, M&A. !s'a i5 v!8)a5a pri5&'i! j& j&/an nar!-i' p !/( v&!5a &p i p! <!ji( i p! !< i)., On j& 'a)! /& !va! na nj&g!v. 5a7'. /a j&( <&6 !<6ira na '! 7'! nij& i5a! /!v! jn! para( r&7i! /a .-ini sv& )a)! ar!5 i s5& !78. .7a! . 7a'!r i p!)a6.j.8i sv!ji5 -v!rn!va'i5 prs'!5 pr& &pi p !/ 6a'ra>i! !/ pr!/av9a /a 5. )a>& 9&n., Pr!/ava9 5. j& !/g!v!ri! /a :.n'a 'i@ p !/!va )!7'a H <a)arni@ n!v-i8a, S5a'raj.8i /a 9&na 6a 'a)! &p. v!8). nij& pr&vis!)a( na7 K.r/ !/ .-i /a ).pi -i'av. :.n'., $avr7iv7i sv& sv!j& p!s !v& . gra/.( !n is'!ga /ana p!A& ).8i, I/.8i . s.'!n <r/i5a i /! i5a( i n&@!'i9& sv&s'an sp! jni@ &:&)a'a -ar!<ni@ pr&/& a 5aj)& prir!/&( na7& 6aj&/ni-)& r!/i'& j)&( na7 K.r/ j&( naravn!( i6n&na/a p!>& &! /a s&<& !<ra/.j& n&)!5 j&/n!s'avn!5 @ran!5, S&! j& )raj p.'a( i6va/i! i6 '!r<& @ &asaF Us)!r! j& !s&'i! )a)! ga i6n.'ra .>asn! p&-&, "&6 !<6ira na '!( nas'avi! j& /a j&/&, N&sr&8ni /v!n!gi s'an!vni) na7& p an&'& i /a j& j& j&! 6a@va j.j.8i !n!j p!s&!j j./s)!j !s!<ini( )!j. sa5 v&8 p!5&n.! i )!j. >& i5 /a .'& ji5 )a! n!v.( s!ps'v&n. )nji>&vn. :!r5.( '& 8& 'aj prin9ip )a! sv&'i!ni) !<asjava'i 5!j p.' )a 9i j., A)! !/ .-i'& /a i /a j& -i'a'& 5!ja pisanja( !n/a 8&'& vr&5&n!5( . 6avisn!s'i !/ va7& sp!s!<n!s'i /a p!i5a'&( . !vi'i nji@!v s5isa! i 6nanj&C 5!>/a 8&'& n&7'! !s&'i'i v&8 na )raj. !v& g av&, Da) &( /!) j& na7 K.r/ s&/&! i6n&naA&n n&!<i-ni5 !s&8aji5a( i6a6vani5 . nj&g!v!5 '& . '!5 -./n!5 'rp&6!5 . )ri . prir!/&( p.'&5 j& /! a6i! nj&g!v prija'& j( )!ji j& va>i! 6a p!7'&n!g i is).sn!g -!v&)a, Vi/&v7i /a i9& na7&g K.r/a g!ri i /a s. 5. !-i p.n& s.6a( a i /a( <&6 !<6ira na '!( !n i6g &/a )a! n&)! )! j& !/ .-i! /a isp.ni sv!j najva>niji /.g i nas'av ja /a j&/& 9& & 9& 9a'& papri)&( 6&5 ja) 5. r&-&: ;G'a '! ra/i7( 5agar-&F Div 8&7 i6g!r&'iF O/5a@ pr&s'ani /a j&/&7 '! varvars)! p!vr8& )!j& j& 'a)! s'ran! 'v!j!j prir!/iF; A i na7 j.na) !/g!v!ri: ;N&( ni 6a 7'a na sv&'. n&8. pr&s'a'i( nisa5 />a<& 6a nj&ga /a! p!s &/nji@ H n!v-i8a, Ba) i a)! 5!ja /.7a nap.s'i '& !( nas'avi8. /a j&/&5,;
P!s & '!ga na7 n&p!)! &<ivi K.r/( a 5!ra s& pri6na'i /a j& .is'in. <i! 'a)av( nas'avi /a j&/& 9rv&n. papri)., Sa/a s& na/a5 /a v&8 i5a'& as!9ija9ij. )!ja 8& vas( )a! 7'! s& j./i5a p!n&)a/ /!gaAa( /!v&s'i /! !n!ga 7'! vi na6iva'& p!i5anj&5, I 'a/a 8&'& ra6.5&'i 6a7'! j& 5&ni( )!ji /!<r! 6na5 i -&s'! !s&8a5 sa>a j&nj& pr&5a j./s)!j s a<!s'i( i6ra>&n!j . p!'r&<i /a s& sv& 7'! j& p a8&n! n!v9&5 5!ra is)!r'i'i /! )raja( pa a na pa5&' p!5isa! /a pr&/.65&5 sv& 5!g.8& 5&r& /a n& <is'& vi( <ra8! 5!ja p! )rvi i /.@.( . s .-aj. /a s'& navi) i /a -i'a'& )njig& pisan& is) j.-iv! na ;j&6i). in'& ig&n9ij&;( p!7'! s'& v&8 /a i par& 6a 5!j& pisanj&( a '&) p!'!5 s@va'i i /a '! nij& napisan! .!<i-aj&ni5 j&6i)!5 )!ji vi a)! -i'a'&( /a) &( /a vi n& <is'& <i i !s.A&ni /a p! sva). 9&n. -i'a'& sv& /! )raja( )a! 7'! j& na7 ja/ni K.r/ <i! prisi j&n /a j&/& !n! -iji j& i6g &/ p!'r&sa! nj&g!v. 5a7'. - '! j&s' p &5&ni'. papri)., $na-i( /a & i5 /a !va g ava <./& 7'a5pana 'a)! /a sva)i -i'a a9 5!>& /a j& pr!-i'a n& ras&9aj.8i s'rani9& sa5& )njig&, Ina-&( pr!/ava9 )njig& 5!>& <i'i( 7'! & p!na7a'i . s) a/. sa !sn!vni5 prin9ip!5 svi@ pr!/ava9a )njiga( )!ji s& 5!>& :!r5. isa'i s &/&8i5 r&-i5a: ;"i8&'& g .p ji n&g! 'rapavi ri<ar .)! i)! /!6v! i'& ri<i9i /a va5 p!<&gn& sa ./i9&;, O/<i8& /a pri5i )njig. na'rag a)! s'rani9& <./. ras&-&n&, N& s.5nja5 /a 8& s& .prav! 'a)! i /!g!/i'i, Ja 6ais'a !-&).j&5 /a 8& /&! pr!/ava9a 5!j& )njig& i6g.<i'i sv!j. sav&s', U '! sa5 sa5 s& .v&ri! !n/a )a/a sa5 <i! ;pr!:i!na ni in/ijs)i :a)ir; i )a/a sa5( /a <i@ !<jasni! !/r&A! ;. 'ra:i !6!:s)!; pi'anj&( 5!ra! /a s& .p!6na5 sa as!9ij'ivni5 pr!9&s!5 5ani:&s'!vanja a.'!5a's)i :!r5iran& /.7& savr&5&ni@ pr!/ava9a )njiga i nji@!vi@ ag&na'a( )!ji nas'!j& /a '& )njig& .va & ).p9i5a, $naj.8i sv& '!( a p!7'! sa5 p!s & a.'!5!<i s)& n&sr&8& )!ja 5& j& 6a/&si a( p!s'a! v&!5a p&/an'an i 9&pi/ a)a( 5!ra5 !p&' /a p!n!vi5( 'a-nij&( n& 5!g.( a /a vas j!7 j&/n!5 n& .p!6!ri5 i( -a)( insis'ira5 /a( pr& n&g! 7'! ras&-&'& s'rani9& 5!j& prv& )njig&( v&!5a pa> jiv! pr!-i'a'&( i '! n& j&/n!5( !vaj prvi /&!( )!ji sa5 napisa!, A i( .)! i)! <&6 !<6ira na sva 5!ja .p!6!r&nja i /a j& <./&'& >& & i /a s& . p!'p.n!s'i .p!6na'& s 5!ji5 ra/!5( n& pr&!s'aj& 5i ni7'a /r.g! n&g! /a va5 !/ sv&g sv!g -is'!g sr9a p!>& i5 v&!5a /!<ar ap&'i'( )a)! <is'& 5!g i /a svari'& sv& 7'! s'& pr!-i'a i( 'a)! /a '! <./& )!risn! n& sa5! 6a va7& 6/rav j&( v&8 i 6a 6/rav j& svi@ )!ji s va5a >iv&, R&)a! sa5 ;!/ sv&g sv!g -is'!g sr9a; 6a'! 7'! !/n&/avn! >ivi5 . Evr!pi i -&s'! sr&8&5 j./& )!ji( i )a/ pri i-i i )a/ n& pri i-i( v! & /a .6a ./ .p!'r&< javaj. sv&'& r&-i )!j& s& !/n!s& sa5! na .n.'ra7nji -!v&)!v >iv!'( '! j&s' 7'! <i s& r&) ! - ).n. s& .6a ./, Ka! 7'! sa5 v&8 pri6na!( s &/&8i '!)!5 v&)!va pr!v&r&n. nar!/n.
5./r!s' n& sa5! . '&!riji( )a! 7'! '! -in& na7i savr&5&ni9i( v&8 i . pra)si( na !vaj s .-aj & i5 /a )r7i5 . Evr!pi .s'a j&n. navi). /a s& svi 6a) injanj. 6a vr&5& !<i-n!g ra6g!v!ra( s &/&8i is'!vr&5&n! j&/n. !/ M!jsij&vi@ 6ap!v&s'i: ;N& 6ivaj .6a ./ i5&na G!sp!/a "!ga sv!j&ga;( r&7i! sa5 /a is)!ris'i5 j&/n. !/ !s!<&n!s'i &ng &s)!g j&6i)a( )!ji j& !/n&/avn! .7a! . 5!/.( i sva)i p.'( )a/a !)! n!s'i <./. '! !/ 5&n& 6a@&va &( ja 8. s& ) &'i sv!j!5 ;&ng &s)!5 /.7!5;, S'var j& . '& 7'! na '!5 5!/&rn!5 j&6i). r&- ;/.7a; i r&- ;A!n; 6v.-& is'! i -a) s& s)!r! is'! i pi7., N& 6na5 )a)! 8&'& vi na '! g &/a'i( p!7'! s'& v&8 nap! a p!s'a i )an/i/a' 6a ).p!vin. 5!j& )njig& <&6 !<6ira na '! )! i)! s. 5!ji /.@!vni 6a@'&vi vis!)i( 5!ja !rigina na prir!/a n& 5!>& a /a n& i6ra6i n&g!/!vanj& 6<!g '& !s!<in& savr&5&n& 9ivi i6a9ij&( 6<!g )!j& -a) i j./i naj.6vi7&nij&g /.@a( j./i )!j& na7 Tv!ra9 v! i( 5!g. <i'i i6j&/na-&ni sa najni7'avni5a, D!<r!( /!s'a j& ;:i ! !gi6a5a;, %aj/& /a s& vra'i5! na g avni 6a/a'a) !v& prv& g av& s na5&r!5 /a s&( p!r&/ !s'a !g( !<!/r& va7& i 5!j& p!span& 5is i i /a s& -i'a!9i .p!6!r&, Ja sa5 v&8 sa-ini! p an i r&/!s &/ sv!g /a j&g ra/a, Ka)v. 8& :!r5. !n /!<i'i na papir.( is)r&n! r&-&n!( j!7 n& 6na5( a i ja . sv!j!j p!/sv&s'i v&8 jasn! !s&8a5 /a 8& /!<i'i :!r5. n&-&g ;vr.8&g; i /a 8& na -. a sva)!g -i'a!9a /& !va'i is'! !na)! )a! 7'! j& papri)a /& !va a na n&sr&8n!g K.r/a, Sa/a( p!7'! s'& s& .p!6na i sa pri-!5 ! na7&5 ).r/s)!5 s& ja). i6 $a)av)a6ja( s5a'ra5 sv!j!5 !<av&6!5 /a va5 n&7'! pri6na5, ;Pr& n&g! 7'! nas'avi5 prv. g av.( )!ja s .>i )a! .v!/ . !n! 7'! '&) p anira5 /a napi7&5( >& i5 /a va7!j '&) pr!<&n!j sv&s'i sa!p7'i5 -inj&ni9. /a 8. . nar&/ni5 g ava5a i6 !>i'i sv!j& 5is i 'a)vi5 r&/!s &/!5 i sa 'a)v!5 !gi)!5 /a s.7'ina !/r&A&ni@ r&a ni@ i/&ja 5!>& a.'!5a's)i /a pr!A& 5i5! !n& ;pr!<.A&n& sv&s'i;( )!j. v&8ina j./i i6 n&6nanja s5a'ra prav!5 sv&78.( a i )!ja j&( )a! 7'! sa5 &)sp&ri5&n'a! /!)a6a! - i .6!rna, M!j& 5is i s& .s5&ravaj. . !< as' )!j. vi na6iva'& p!/sv&78.( a !na j&( p! 5!5 5i7 j&nj.( .prav! r&a na -!v&)!va sv&s', Ja >& i5 /a s& !v& )!n9&p9ij& 5&@ani-)i sa5!r&a i6.j. i 'rans:!r5i7. . s a<!5 p!vr7ins)!5 s !j. sv&s'i )a)! <i -!v&) p!s & '!ga p.'&5 s!ps'v&n!g a)'ivn!g 5i7 j&nja 5!ga! /a s& pr&'v!ri n& . <i8& sa j&/ni5( v&8 sa /va 5!6ga, R&7i! sa5 /a sva)a)! .-ini5 sv& )a)! <i .v!/ni /&!( )!ji 'r&<a /a pr!<./i va7. sa5!sv&s'( 5!ga! . p!'p.n!s'i /a !prav/a sv!j 9i j( pr!/r&v7i n& sa5! . va7.( p! 5!5 5i7 j.( i .6!rn. sv&s'( v&8 i . va7. r&a n. sv&s'( prisi iv7i vas /a prvi p.' 5is i'& a)'ivn!, U prir!/i sva)!g -!v&)a( n&6avisn! !/ nj&g!v!g nas &Aa i i vaspi'anja( :!r5iran& s. /v& sa5!s'a n& sv&s'i )!j& n&5. ni7'a 6aj&/ni-)! ni p! :.n)9ija5a( ni p! na-in. 5ani:&s'!vanja,
J&/na sv&s' nas'aj& i6 p&r9&p9ij& svi@ vrs'a 5&@ani-)i@ .'isa)a( ra6vija s& s !<!/n! i i p!/ '.Ai5 .'i9aj&5 i sa/r>i s)!r! sv& r&-i )!j& s. . s'varn!s'i sa5! pra6ni 6v.9i( a /r.ga sv&s' s& :!r5ira /& i5i-n! i6 ;pr&'@!/n! :i)sirani@ 5a'&rija ni@ r&6. 'a'a /!<ij&ni@ .s &/ 6a)!na nas &/n!s'i( )!ji s& sj&/inj.j. s !/g!varaj.8i5 na-& i5a j./s)!g <i8a( a /& i-n! i i6 sv&sn! i6a6vani@ as!9ija'ivni@ sp!j&va 'i@ 5a'&rija i6!vani@ r&6. 'a'aI;, Ta /r.ga j./s)a sv&s'( p! sv!ji5 5ani:&s'a9ija5a( nij& ni7'a /r.g! /! is'!rija( )!ja j&( )a! 7'! sa5 .prav! r&)a!( :!r5irana !/ 5a'&ra i6!vani@ r&6. 'a'a nas &/n!s'i i j./s)& /& a'n!s'i( i p! 5!5 5i7 j&nj.( 6asn!van!5 na vi7&g!/i7nji5 is'ra>ivanji5a r&a i6!vani5 . i6.6&'n! p!v! jni5 .s !vi5a( pr&/s'av ja /!5inan'. . s'r.)'.ri j./s)!g 5i7 j&nja, U6i5aj.8i . !<6ir !v! 5!j& .v&r&nj&( )!j& 8& va5 <&6 s.5nj& i6g &/a'i )a! :an'a6iranj& /.7&vn!g <! &sni)a( ja( )a! 7'! vi/i'&( n& 5!g. sa/a /a 6an&5ari5 '. /r.g. sv&s' i 6<!g '!ga sa5 prin.A&n /a prv. g av. sv!g ra/a( )!ja s .>i )a! .v!/ni /&! 6a sv& !s'a &( gra/i5 'a)! /a 5!j& 5is i pr!/r. . !<& va7& sv&s'i( )a)! <is'& i@ vi sp!)!jn! .sv!ji i, Ra6vijaj.8i /a j& !v. i/&j. 5!ra5 najpr& /a !<av&s'i5 !v. i .6!rn. sv&s' /a ja( 6a@va j.j.8i 'ri5a jasni5 i !rigina ni5 -inj&ni9a5a )!j& s. )ris'a i6!van& . s'r.)'.ri 5!j& sv&s'i . /&'injs'v.( 6aprav! pr&/s'av ja5 .ni).5( i /a sa5 p! 5i7 j&nj. j./i s )!ji5a )!5.ni9ira5( !7a5.8&n i p!5.8&n& sv&s'i, B.jF V&8 vi/i5 )a)! . va7!j n&r&a n!j( a i p! va7&5 5i7 j&nj.( prav!j sv&s'i p!-inj. .6n&5ir&n!( p!p.' !<a/a( /a s& vr65aj. sva !na 6nanja )!ja s'& /!&vn!s'i( -ij& i5& nij& -a) nij&/n!5 p!5&n.'! . n!vina5a( !/j&/n!5 p!s'a! 'a)! .ni)a an, N& <rini'&F V&!5a 5& ra/.j& 7'! vi/i5 'a)v. ra/!6na !s'( 5a)ar i . ;:a 7; sv&s'i( 6a'! 7'! ja i6 is).s'va 6na5 /a 'aj i5p. s( n&/!s'!jan -!v&)a( p!n&)a/ 5&nja sv!j. prir!/. i prvara s& . >&A 6a 6nanj&5( a i savr&5&ni5 j./i5a !n p!5a>& /a .sv!j&( 7'avi7&( /a jasn! s@va'& s.7'in. !ni@ p!java na )!j& s& )!n9&n'ri7& nji@!va pa>nja( '& s& ja 6a'! -a) i ra/.j&5 7'! 5!g. /a 6a/!v! ji5 va7. ra/!6na !s', Da) &( s .7aj'& i 'r./i'& s& /a n& i6n&v&ri'& 5!ja !-&)ivanja, M!ja !rigina n!s'( )!ja i6a6iva n&!/!<ravaj.8& g.nAanj& )a)! 5&A. s'an!vni9i5a n&<&sa( g/& s& !/ .-.j& ! najvi7!j prav/i( 'a)! i 5&A. 6a sa/a 5a !<r!jni5 $&5 jani5a( 6asniva s&( )a! 7'! sa5 v&8 g!v!ri!( na ? p!s&<na /!gaAaja( )!ja s. 5i s& /&si a . g!/ina5a /&'injs'va, Prvi j& !/ sa5!g p!-&')a p!s'a! p! .ga ra6v!ja 5!j& .n.'ra7nj& 9& !vi'!s'i( a /r.ga /va s. s& p!)a6a a )a! >iv!'v!i i6v!ri( napajaj.8i j& i .savr7avaj.8i, Taj prvi :a)'!r j& p!-&! /a .'i-& na 5&n& )a/a sa5( 7'! iva, I5a a j& v&8 s'! g!/ina,
Ka/a j& <a<a .5ira a( a 5!>/a s& 'a/a v&8 i /!)!pa a 9ars'va n&<&s)!g( 5!ja 5a'i 5& j&( )a! 7'! j& 'a/a <i ! .!<i-aj&n!( priv& a nj&n!5 s5r'n!5 !/r. i /!) sa5 ja j.<i! /&sn. r.). .5ir.8&( !na j& s'avi a sv!j. !s a<& . &v. r.). na 5!j. g av. i ra6g!v&'n! pr!7ap.'a a: ;Najs'ariji 5!j .n.-&F S .7aj i 6apa5'i 5!j s'r!gi sav&': Ni)a/a . >iv!'. n&5!j p!s'.pa'i )a! svi,; P!s & '!ga j& .p&ri a sv!j p!g &/ . )!r&n 5!ga n!sa i !-ig &/n! pri5&'iv7i /a sa5 6a<&6&)n.' i /a s)!r! ni7'a na5 s@va'i!( /!/a a j& j.'i'! i n& /!p.7'aj.8i ni)a)av prig!r: ;I i ni7'a n&5!j ra/i'i - napr!s'! i/i . 7)! . - i i ra/i !n! 7'! ni)! n& ra/i,; O/5a@ p!s & '!ga !na j& <&6 /v!.5 j&nja i !-ig &/n! pr&6ir.8i !)! in.( s p!@va n!5 sa5!)!r! !5 pr&/a a sv!j. /.7. prav! . r.)& Nj&g!v& V&rn!s'i AanA& a Gavri a, Mis i5 /a 8& va5 <i'i 6ani5 jiv! i -a) p!.-n! /a 6na'& /a j& sv& '! !s'avi ! na 5&n& v&!5a sna>an .'isa) i ja sa5 i6n&na/a !s&'i! ja)! n&prija'& js'v! sv!j& !)! i9&C )a/a s5! nap.s'i i s!<. . )!j!j j& !s'a ! /a &>i 5r'v! ;p an&'arn! '& !; !n& )!ja j& nj.( n&pri5&'n! 75.gn.! . r.p.( . )!j!j s. 6a vr&5& V& i)!g p!s'a -.van& 5&)inj& i j.s)& !/ )r!5pira pr&/viA&n& 6a svinj&( na7& ;sani'ar9&;, #&>a! sa5 'a5! g a/an i <&6 v!/&( !<.6&' pani)!5 i 6<r)i@ 5is i( )!ji@ sr&8!5 i nij& i, Ta/a sa5 s& is)!<& ja! i6 r.p& i p!s'ajav7i 'r&n.'a) na ivi9i( ra7ir&ni@ r.). p!'r-a! 5a5i( 7-&pa! nj&n. s.)nj. i p!-&! /a ./ara5 n!ga5a ! 6&5 j.( a !n/a( )! 6na 6a7'!( 6a.r a! )a! 5agara9, $a7'! j& sv& '! 'a)! /& !va ! na 5&n& i 6a7'! sa5 s& 5&@ani-)i p!na7a! 'a)! n&!<i-n!( ni sa/a 5i nij& jasn!( ia)! sa5 p!s &/nji@ g!/ina( nar!-i'! . vr&5& p!) a/a( 5n!g! ! '!5& ra65i7 ja! p!).7avaj.8i /a /!).-i5 .6r!), Ra65i7 jaj.8i !gi-)i( /!7a! sa5 /! 6a) j.-)a /a j& .6r!) /!gaAaja )!ji j& 'a)! sna>n! .'i9a! na sav 5!j <./.8i >iv!'( <i! 'aj 7'! j& va6/.@ . s!<i( . )!j!j s& !/igra a v&8 !pisana s9&na( <i! na'!p j&n 5iris!5 'a5jana( /!n&'!g i6 A'!ns)!g 5as'ira( v&!5a p!p. arn!g 5&A. privr>&ni9i5a prav!s avn& v&r&, Da i j& 5!ja pr&'p!s'av)a ispravna( n& 6na5( a i '! s. -inj&ni9&, Nar&/ni@ /ana s& ni7'a nar!-i'! nij& /!gaAa !( !si5 7'! sa5 ja -&78& n&g! !<i-n! i7a! na r.)a5a, M!j prvi n&!<i-an p!s'.pa) (ia)! ni sv&s' ni p!/sv&s' n&5aj. s 'i5 ni)a)v& v&6&)( /&si! s& -&'r/&s&'!g /ana !/ <a<in& s5r'i( )a/a s. s& na7a p!r!/i9a( r!Aa9i i svi )!ji s. j& p!7'!va i (a nj. s. svi v! & i)( !).pi i na gr!< j. )a)! a i . gr!<.( <i a !-i'ana 5! i'va 6a p!)!j nj&n& /.7&, O/j&/n!5( i6 -is'a 5ira( .5&s'! /a s &/i5 5!ra n& n!r5&( 6aj&/ni-)& svi5 nar!/i5a( '! j&s'( .5&s'! /a s'!ji5 5irn! sa !/garaj.8i5 i6ra6!5 '.g& na i9. i -a) sa s.6a5a . !-i5a( ja sa5 p!-&! /a s)a-&5 !)! gr!<a i /a p&va5: P.s'i'& j& /a p!-iva . 5ir.,
Ona j& <i a s.7'a /!<r!'a i'/,( i s , O/ '!ga 5!5&n'a( /!) sa5 s& )r&v& ji!( '! j&s' i5i'ira! 5&@ani6!van&( na.-&n& ra/nj&( r!/i ! s& . 5&ni !n! 7'! 7'! sa5 )asnij& na6va! ;n&!/! jivi5 nag!n!5; /a ni)a/a n& <./&5 )a! svi, Na pri5&r( . '!5 .6ras'. ja sa5 p!s'.pa! !va)!: /!) s. 5!j <ra'( s&s'ra i )!57ijs)a /&9a 6a vr&5& igr& @va'a i !p'. sa /&sn!5 r.)!5( a 6a'i5 j& <a9a i . va6/.@( ja sa5 -&)a! /a !p'a ./ari ! 6&5 j. i( )a/a <i !/s)!-i a( @va'a! sa5 j&( i '! pa 9&5 i sr&/nji5 prs'!5 r.)&C i i( /!) s. s& /&9a sp.7'a a ni6 <r/! !)r&n.'a i9&5 napr&/( ja sa5 '! ra/i!( .6gr&/( sva)i p.' sv& .sp&7nij& - 6a/nji9!5 napr&/, P!n&)a/( )a/a <is5! s& s a/i i ra6ni5 is'!-nja-)i5 p!s as'i9a5a( /!) . )a)! i i 6a/!v! js'v!( ja sa5 ga najpr& nj.7i!( p!n&)a/ <i@ ga pris !ni! na .v! i pa> jiv! !s .7)a!( a 6a'i5 s)!r! n&sv&sn!( ia)! v&!5a !6ivanja, Prvi . ni6. /!gaAaja )!ji s. p!s'a i ;>iv!'v!rni i6v!ri; i )!ji s. napaja i i .savr7ava i sav&' 5!j& p!)!jn& <a<&( /!g!/i! 5i s& . .6ras'. )a/a sa5 i6 <.95as'!g ) in9a i6ras'a! . ;5 a/!g 5ang.pa;( !<&8avaj.8i /a 8& !/ 5&n& p!s'a'i( 7'! aja, Taj /!gaAaj j& <i! i6a6van !)! n!s'i5a )!j& 5i j& S./<ina( 5!>& <i'i( sp&9ija n! prir&/i a, J&/n!5( )a/a sa5 sa gr.p!5 5ang.pa( )a)av sa5 <i! i sa5( p!s'av ja! 6a5)& 6a g! .<!v& na )r!v. )!57ijs)& ).8&( j&/an !/ /&-a)a )!ji j& s'aja! p!r&/ 5&n& i g &/a! 5&( r&-&: ;Mis i5 /a s& '!5 !5-!5 !/ )!njs)& / a)& g! .< n& 5!>& .@va'i'i 6a )an/>. 6a'! 7'! j&( )a)! na5 j& !<jasni! .-i'& j 6!! !gij&( .prav! . n!)'. (prs'.) '& )an/>& )!n9&n'risana sva g! .<!va snaga i g.< 8& j& sva)a)!( -a) i a)! najv&8i prs' p!'r&:i . 6a5).( a)! p!)i/a'i,; Dr.gi /&-a)( )!ji j& s'aja! nagn.' i6a 5!ji@ &Aa (.6gr&/( 6a vr&5& ra6g!v!ra !n j& n&pr&)i/n! 7'r9a! p j.va-). )!ja j& prs)a a na sv& s'ran&)( pr&)i/& 5!g s.s&/a i( /!) 5. j& p j.va-)a i6 &'a a )a! i6 :!n'an&( <.<n. s &/&8. s&n'&n9.: ;U5.)ni( n&sr&8ni i na)a6ni isp j.v). %!'&n'!'aF N&/!'.pav si is'! )a! i 'v!j .-i'& j, A)! j& 6ais'a najv&8a snaga j&/n!g g! .<a )!n9&n'risana . v& i)!5 prs'. nj&g!v& )an/>&( .'! i)! vi7& i5a ra6 !ga /a s& vi/i )a)! 8& 'aj prs' /!sp&'i . 5!j. 6a5)., T! 5!>& <i'i va>n! 6a na7& 9i j&v&( 'j, 6a !v 'i@ n&sr&8ni@ g! .<!va, J&r( '. s& 5!>& p!)a6a'i !na !s!<&n!s'( )!ja j& . !/r&A&n!5 s'&p&n. sv!js'v&na svi5a )!ji p!s&/.j. 5&@ ) i6av& pi@'ij& - 5!6a), S.7'ina '!g :a)'!ra sas'!ji s& . '!5& /a( )a/a 6<!g najra6 i-i'iji@ .'i9aja( -ija j& si a isp! javanja n&6na'na( /!A& /! !n!ga 7'! s& na6iva pr!5&n!5 sv&s'i( pri '!5& n&i6<&>n! /& .j& pravi ! pr&5a )!5& < ag! )!-&nj& 5!>& p!ja-a'i /r.g& 5ani:&s'a9ij& >iv!'n& a)'ivn!s'i( .sp!s'av jaj.8i '&>i7'& -i'av!g !rgani65a . )!5& '! ) i6av! n&7'! (5!6a)) igra v&!5a 5a . . !g.(
pr& a6&8i n&pr&)i/n! i6 j&/n!g s'anja . /r.g!( 7'! -&s'! /!v!/i /! n&!-&)ivani@( p!na/ i s5&7ni@ r&6. 'a'a,; On j& p!s &/nj& r&-i ispa i! s 'a)vi5 7'r9anj&5 p j.va-)& /a s. 5!j& i9& 6as. & si'n& )api )a! /a j& isprs)an! n&5a-)i5 p. v&ri6a'!r!5 6a prs)anj& ani ins)& <!j&, T! v&8 nisa5 5!ga! /a !'rpi5 i( n& pri/i>.8i s&( ./ari@ ga i6 sv& snag& . ra6jap j&na .s'a( 6<!g -&ga j& 5!5&n'a n! pa! ni-i9& i i6g.<i! ;sv&s';, N& 6na5 i n& >& i5 /a 6na5 na )!ji na-in 8& s& pr!5&ni'i va7& 5i7 j&nj& i /! )a)vi@ 8&'& 6a) j.-a)a /!8i p!7'! sa6na'& 6a n&!<i-n. )!5<ina9ij. >iv!'ni@ pri i)a )!j& !pis.j&5( a i( p! 5!5 5i7 j&nj.( sva)a p!/./arn!s' sa5! p!ja-ava 5!j. v&r. . '! /a svi /!gaAaji( )!ji s. 5i s& /&si i . /&'injs'v.( nis. ni5a ! s .-ajni v&8 s. i@ na5&rn! sa6/a & n&)& sp! jn& si &, S.7'ina j& . '!5& 7'! sa5 '. v&7'in. na.-i! <.)va n! sa5! n&)! i)! /ana ranij& !/ gr-)!g sv&7'&ni)a i6 T.rs)&( !/a) & j&( pr!ganjan 6<!g sv!ji@ p! i'i-)i@ .v&r&nja( 5!ra! /a <&>i, Ka/a s& !n p!javi! . na7&5 gra/. 5!ji r!/i'& ji s. ga .6& i /a 5& .-i n!v!gr-)!5, N& 6na5 )a)va j& p! i'i-)a .v&r&nja i i/&j& isp!v&/a!( a i s&8a5 s& /a j& 6a vr&5& na7&g ra6g!v!ra( -a) i !n/a )a/a j& !<ja7njava! ra6 i). i65&A. s'ar!gr-)i@ i n!v!gr-)i@ .6vi)a( 5!j .-i'& j pr&<iva! . sn!vi5a ! !s'rv. Kri'( g/& j& @'&! /a !/&( i /a s& !s&8a! )a! pravi pa'ri!'a, A i 'a/a( g &/aj.8i /& ! r.). sv!ji@( ja sa5 s& s'ra7n! .p a7i! j&r sa5( <./.8i n&is).san . '.-a5a( p!5is i! /a sa5 .<i! /&-a)a, D!) sa5 s& ja 'r&sa! !/ s'ra@a( /r.gi /&-a)( <ra' !/ '&')& prv& >r'v& 5!j& v&7'in& p!)a6an& . sa5!!/<rani( vi/& 7'a s& /!g!/i ! i !<.6&' r!Aa-)i5 !s&8anji5a( pris)!-i i 6a5a@n.v7i( ./ari 5& . vi i9., O/ '!ga ./ar9a 5&ni 6ais)ri pr&/ !-i5a i .s'a 5i s& nap.ni7& n&-i5 7'! j& i-i ! na @ran. 6a pi i8&, N&7'! )asnij&( /!7av7i s&<i( !s&'i@ . .s'i5a n&)i -./an pr&/5&', P j.n.@ na / an i vi/&@ /a j& '! v& i)i 6.< n&!<i-n!g !< i)a, Vi/&v7i )a)! pi ji5 . -./an 6.<( /&-a9i s& sja'i7& !)! 5&n& i p!-&7& /a ga ra6g &/aj. s v& i)i5 -.A&nj&5 i . /.<!)!5 p!7'!vanj., Ta/a i /&-a) )!ga sa5 ./ari! /!A& ) s&<i( /i>& s& i( )a! /a ni7'a nij& <i !( p!-& /a ra6g &/a 5!j 6.< 6aj&/n! sa svi5a !s'a i5a, Taj -./an 6.< i5a! j& s&/a5 )!r&n-i8a( a na )raj. sva)!g !/ nji@ vi/& a s& )ap )rvi )!ja j& sv&' .9a a j&/n!5 !/ s&/a5 /ini@ <!ja na )!j& s& !<i-n! ra6 a>& <& a <!ja, P!s & '!g 8.'anja( r&')!g 6a 5 a/& !<&7&nja)& )!ji s. !<i-n! <.-ni( 5i svi s !>n! r&7is5! /a !/5a@ p!A&5! <&r<&rin.( s'r.-nja). 6a vaA&nj& 6.<a( i pi'a5! ga )a)av j& '! 6.<, Ov a7 ga p!g &/av7i <&r<&rin r&-& /a j& '! !<i-an 6.< 5./r!s'i i /a j& !n 'a)av )!/ svi@ <i8a 5.7)!g p! a )a/a /!s'ign. .6ras' /a 6naj. /a )a>. 'a'a i 5a5a i )a/a s. . s'anj. /a na prvi p!g &/ . g!5i i /r.gi@ i9a pr&p!6naj. !-&v!,
P!s & '!g /!gaAaja( -ija j& >r'va <i! 5!j n&sr&8ni 6.< 5./r!s'i( 5!ja sv&s' j& p!-& a /a sa sva)i5 a/&)va'ni5 /!gaAaj&5 .pija naj/.< j. s.7'in. 6av&'a 5!j& p!)!jn& <a<& (n&)a j!j /.7a p!-iva . 5ir.)( a 6<!g '!ga 7'! 'a/a nisa5 !'i7a! )va i:i)an!5 /&n'is'i )!ji iv& i /a &)! !/ 9&n'ara 9ivi i6a9ij&)( i6 '& ran& j& p!-& ! n&pr&)i/n! ;n&7'!; /a 9.ri, P!6na'i 5&'&!r! !g( s )!ji5 sa5 p!s'a! < i6a) prija'& j i viAa! s& s nji5 . n!8n!5 )a:&. na M!n5ar'r.( !<jasni! 5i j& sasvi5 n&/avn! /a sa5 6<!g '!ga p!-&! /a p!)a6.j&5 in'&r&s!vanj& i >& j. /a !<jasni5 .6r!)& sva)& s.5njiv& r&a n& -inj&n&( a 'a !s!<ina( s'&-&na i-ni5 'r./!5( p!s'&p&n! i 5&@ani-)i pr&'v!ri a 5& j& . is).sn!g is'ra>iva-a r&')i@ ;s.5nji@; p!java i( )a! 7'! -&s'! <iva( !/r&/i a 5!j. /a j. s./<in., I )a/a sa5( v.-&n n&.5! jivi5 :a'.5!5 vr&5&na )!j& na5 j& p!/ari! G!sp!/( i6ras'a! . 5 a/!g -!v&)a( 'a n!va !s!<ina pr&'v!ri a s& . v&-n! p a5'&8. va'r. sv&s'i, Dr.gi >iv!'v!rni i6v!r )!ji sa5 p!5&n.! i )!ji j& i6a6va! p!'p.n! sj&/injavanj& a5an&'a 5!j& p!)!jn& <a<& sa /r.gi5 :a)'!ri5a )!ji s. :!r5ira i 5!j. i-n!s'( <i! j& 6<ir .'isa)a )!j& sa5 /!<i! na $&5 ji( .s &/ )!ji@ j& nas'a! prin9ip )!ji 8&( )a! 7'! j& 6a vr&5& /&5!ns'ra9ij& ;s'r!g! p!v&r jivi@; spiri'is'i-)i@ s&ansi p!'vr/i! 5is'&r A an K!r/&n'( p!s'i j&/an !/ !sn!vni@ >iv!'ni@ prin9ipa 6a sva <i8a nas'anja na svi5 /r.gi5 p an&'a5a na7& Vasi!n&, Taj .niv&r6a ni prin9ip <i8a :!r5. i7& s& !va)!: ;A)! si n&7'! p!-&! - /!vr7i (a)! <an-i7( <an-i /! )raja( .) j.-.8i i p!7'ans)& 'r!7)!v&),; P!7'! j& 'aj n!vi .niv&r6a ni prin9ip nas'a! na va7!j p an&'i( na )!j!j s'& pr!v& i pri i-n! vr&5&na 7&'aj.8i 5&A. 9v&8&5 i igraj.8i :!)s'r!'( s5a'ra5 /a n&5a p!'r&<& /a !/ vas )rij&5 !n! 7'! 6na5( na/aj.8i s& /a 8. va5 p!5!8i /a s& snaA& . n&)i5 /&'a ji5a !n!ga 7'! j& nav&/&ni prin9ip s'v!ri!, U<r6! p!7'! j& 5!ja i-n!s' s'&) a !s!<in& ! )!ji5a sa5 v&8 g!v!ri!( .) j.-.j.8i .prav! i -./n. >& j. /a s& /!)!pa5 s'varni@ .6r!)a 'a)!6vani@ r&a ni@ -inj&ni9a( ja sa5 prvi p.' )r&n.! . sr9& R.sij& - M!s)v.( g/& sa5 s&( n& na a6&8i 5!g.8n!s' 6a/!v! javanja sv!ji@ /.7&vni@ s'r&5 j&nja( p!6a<avi! i6.-avanj&5 r.s)i@ &g&n/i i 5i'!va, J&/n!5( n& 6na5 /a i s .-ajn! i i .s &/ ni6a 6a)!ni'!s'i( na<asa! sa5 na s &/&8. pri-.: J&/n!5 j& n&)i r.s)i 'rg!va9 )r&n.! p!s !5 i6 sv!g pr!vin9ijs)!g gra/i8a . /r.g. r.s). pr&s'!ni9. M!s)v.( a nj&g!v sin j.<i5a9( )!ji j& najvi7& i-i! na 5aj).( 6a5! i! j& !9a /a 5. !/an/& /!n&s& n&). )njig., Ka/a j& <./.8i n&@!'i-ni a.'!r .niv&r6a n!g prin9ipa s'iga! /! M!s)v&( r&7i! j& /a s& 6aj&/n! s prija'& j&5 p!v&/& 6a !)a ni5 !<i-aji5a i /a s& na5r'v! napij& !/ prav& r.s)& v!')&, I( )a/a s. !va /va pr&/s'avni)a v& i)!g savr&5&n!g p &5&na /v!n!>a9a p!pi a v&8 pri i-n! ;r.s)!g < ag!s !va;( .p.s'i7& s& . ra65i7 janja ! !n!5& 7'! s& na6iva
nar!/ni5 prv&8ivanj&5 ('a '&5a j& !/avn! p!s'a a .!<i-aj&na . ra6g!v!ra), I '. s& na7 'rg!va9 i6n&na/a( p! as!9ija9iji( s&'i 5! <& sv!g naj/ra>&g sina i na5a@ r&7i /a sa sv!ji5 /r.g!5 !/& . )nji>ar. )a)! ari !n p!g &/a )njig& )!j& 5. j& pr!/ava9 p!n./i! i .pi'a 6a 9&n., Pr!/ava9 !/g!v!ri /a )njiga )!7'a H+ )!p&j)i, Pri5&'iv7i /a na )!ri9a5a s'!ji 9&na !/ 4J )!p&j)i( !n s& 5ajpr& 6a5is i( pri -&5. j& )ara)'&r nj&g!vi@ 5is i <i! 6a R.sa v&!5a n&!<i-an( a !n/a( s &gn.v7i ra5&ni5a i ispraviv7i s& )a! /a j& pr!g.'a! ar7in( is'.ri gr./i )a! gar/is'a( i p!s & )ra8& pa.6& r&-& 'i@i5( a i v&!5a /!s'!jans'v&ni5 g as!5: ;A i !v/& pi7& 4J )!p&j)i( 6a7'! vi 'ra>i'& H+E; Ta/a pr!/a9 s a/.njavi5 g as!5( sv!js'v&ni5 svi5 pr!/av9i5a( r&-& /a 'a )njiga )!7'a sa5! 4J )!p&j)i( a i s& pr!/aj& 6a H+( j&r j& 0J /!/a'! 6a p!7'ans)& 'r!7)!v&, K.pa9 j& <i! p!'p.n! 6<.nj&n 6<!g '& /v& pr!'ivr&-n&( pa ipa) )!5pa'i& 6a ri9in.s!v! . j&( a 6a'i5( !)r&n.v7i s& i6n&na/a sv!5 prija'& j.( prvi p.' na $&5 ji sr!-i !n! 7'! j&( p!7'! j& . s.7'ini <i ! n&!sp!rna is'ina( !/ 'a/a p!s'a ! i6r&)a, On j& '. 5isa! :!r5. isa! !va)!: ;N&5a v&6&( prija'& j.( .6i5a5! '. )njig., J&r 5i /anas <an-i5!, Ka/ <an-i7 - <an-i /! )raja( .) j.-.j.8i i p!7'ans)& 'r!7)!v&,; G'! s& 'i-& 5&n&( )!ji sa5 6a >iv!'a !s.A&n na pa) &n& 5.)&( -i5 sa5 p!s'a! sv&s'an sv&ga '!ga( . 5!j!j /.7i j& p!-& ! /a s& /!gaAa n&7'! -./n!( 7'! ni)a/a ranij& nisa5 /!>iv&!, T! !s&8anj& j& . 5&ni 'raja ! /.g! i an <! . p &)s.s.( 5a/a j& p!s & i6v&sn!g vr&5&na sv& '! i6n&na/a pr&7 ! . s'anj& 5ir!vanja, T! !s&8anj& sa5 /!>iv&! n! i)! p.'a )a/a sa5 pr! a6i! )r!6 9&r&5!nij. ;v& i)!g p!sv&8ivanja; . <ra's'v! ;pr!i6v!Aa-a . ja !/ va6/.@a;, A )asnij&( )a/a j& 5!j& ;Ja;( '! ;n&7'! n&p!6na'!; 7'! j& j&/an /r&vni -./a)( )!ga j& !)r.>&nj& na6iva ! ;na.-ni)!5; (a 5i i sa/a 'a)! na6iva5! 'a)v& j./&)( /&:inisa! )a! ;r& a'ivn! p!)r&'n. p!jav. )!ja 6avisi !/ /& a'n!s'i( 5is i( !s&8anja i !rgans)!g a.'!5a'i65a;( a /r.gi p!6na'i na.-ni) s'arin&( Arapin Ma& ( /&:inisa! )a! ;6aj&/ni-)i pr!i6v!/ ra/a sv&s'i( p!v&s'i i in'& &)'a;( /a) &( )a/a j& 5!j& ;Ja; s -.A&nj&5 p!g &/a ! .n.'ar s&<&( ja sa5 jasn! )!ns'a'!va! /a j& sv& /! p!s &/nj& r&-i . nav&/&n!5 is)a6.( )!ji j& p!s'a! .niv&r6a ni >iv!i prin9ip( 'rans:!r5isan! . 5&ni . p!s&<n. )!s5i-). s.ps'an9. i sj&/iniv7i s& sa <a<ini5 a5an&'!5 pr&7 ! . n&7'! 7'! j& pr!>i5a ! 5!j& <i8& i 6a.v&) s& nas'ani ! . sva)!5 nj&g!v!5 a'!5., Is'!ga -asa j& 5!j& 6 !sr&8n! ;Ja; !s&'i ! /a s& s '.g!5 5!ra p!5iri'i s 'i5 /a 8.( p!-&v !/ '!ga 5!5&n'a .v&) i . sv&5. <&6 i6.6&')a 5!ra'i( @'&! n& @'&!( /a p!s'.pa5 . s) a/. s '!5 n!v!5 <i'n!5 !s!<in!5 )!ja nij& .s !v j&na ni nas &A&5( ni sr&/in!5, Nj&n .6r!) j& <i! sp!j 'ri /!gaAaja( )!ji 5&A.s!! nis. i5a i ni7'a
6aj&/ni-)!, Prvi - 6av&' 5!j& <a<&( )!ja j& <&6 i naj5anj& 5!j& >& j& p!s'a a pasivni i6v!r 5!g /! as)a na sv&'( /r.gi - 6.< )!ji s. 5i i6iv!'n!g prin9ipa )!ji j& i6r&)a! 5&ni p!'p.n! n&p!6na' -!v&) - r.s)i 'rg!va9, G'! s& 'i-& .p!6navanja s 'i5 ;.niv&r6a ni5 >iv!'ni5 prin9ip!5;( p!na7a! sa5 s& /r.ga-ij& !/ !s'a i@ /v!n!gi@ s'v!r&nja )!ja s. s& r!/i a i !/ras a na na7!j p an&'i: -as sa5 p!s'.pa! sasvi5 a.'!5a's)i( p!n&)a/ -a) i n&sv&sn!( a -as sa5( !p&'( -ini! '! sv&sn!( 7'avi7&( sa ins'in)'!5 !s&8anja sa5!6a/!v! js'va 6<!g -asn! isp.nj&n!g /.ga pr&/ V& i)!5 Prir!5, Tr&<a nag asi'i /a( ia)! sa5 pr& '!g /!gaAaja p!s'.pa! /r.ga-ij& !/ !s'a i@( '! j&/va /a j& priv a-i ! pa>nj. !)! in&( a i !/ vr&5&na )a/a sa5 pri@va'i! s.7'in. >iv!'n!g prin9ipa( sv& s& pr!5&ni !, S j&/n& s'ran&( sv& 5ani:&s'a9ij& 5!j& i-n!s'i( i6a6van& 9i jn!5 a)'ivn!78. i i napr!s'! >& j!5 /a ;.<ij&5 vr&5&;( i6a6iva & s. >iva@n!s' i /!prin!si & :!r5iranj. 6rn9a s.5nj& . !rgan& !pa>anja svi@ 5&ni < is)i@ j./i )!ji s. p!sr&/n! i i n&p!sr&/n! !<ra8a i pa>nj. na 5!j& p!na7anj&( a s /r.g& s'ran&( p!-&! sa5 /a . sv&5. i /! )raja s &/i5 a5an&' 5!j& p!)!jn& <a<&( 7'! 5i j& )asnij& pr&7 ! . navi).( i .v&)( )a/a p!-inj&5 n&7'! n!v!( i6g!vara5 nag as i i . s&<i: ;A)! n&7'! p!-n&7( <./i . '!5& /!s &/an,; (A)! <an-i7 - <an-i( .) j.-.j.8i p!7'ans)& 'r!7)!v&,;) Sa/a( na pri5&r( )a/a sa5 p!/ .'i9aj&5 -./ni@ i s .-ajni@ .6r!)a n&6avisni@ !/ 5&n& p!s'a! pisa9( ja 5!ra5 /a s &/i5 is'i !naj prin9ip( )!ji s& . 5&ni .)!r&njiva! p!s'&p&n! 6a@v.j.8i n&!<i-n!5 s'i9aj. !)! n!s'i( )!j& j& s'v!ri! sa5 >iv!'( i )!ji j& pr!/r! . sva)i a'!5 5!ga <i8a, P!s'avi8. 'aj psi@!!rgans)i prin9ip . !sn!v. pra)s& i n&8. s &/i'i( . /.<!)!j /avnini s'v!r&n. navi). svi@ pisa9a /a 6a '&5& sv!ji@ /& a <iraj. !n& /!gaAaj& )!ji s. s& 5!g i /!g!/i'i i i s& sa/a /!gaAaj. na $&5 ji( n&g! 8. .5&s'! '!ga pri-a'i ! /!gaAaji5a )!s5i-)i@ ra65&ra, Pr&5a '!5&( ;I i ).j( i I n& 5r-i ga8a;( '! j&s'( ;A)! si p!-&! /a <an-i7( !n/a '&raj sv& /! p!s &/nj& par&;, Sva)i pisa9 5!>& /a pi7& . 6&5a js)i5 p an&'arni5 ra65&ra5a( a i ja nisa5 sva)i pisa9, M!g. i ja /a s& !grani-i5 na !v. ;ni7'avn. $&5 j.;( ja/n.( naravn!( . !<j&)'ivn!5 s5 .E N&( ja 'a)! n& 5!g., Ja n& 5!g. /a 6a sv!ja /& a .6i5a5 is'& '&5& )a! i /r.gi pis9i( 5a)ar 6<!g '!ga 7'! s& !/j&/n!5 5!>& isp!s'avi'i /a s. na7i na.-ni spiri'.a is'i . prav. i /a 5!ja <a<a 5!>& sv& /a sa6na( a 6a5is i'& sa5! 7'a sv& 5!>& /a j!j s& /&si( 5!j!j /rag!j <a<iF Ma( !na <i s& . gr!<. pr&vrn. a i '! n& j&/n!5( v&8( )! i)! j& ja 6na5 5n!g! p.'a i pr&'v!ri a <i s& ;irs)i v&'r!)a6;, M! i5 '&( -i'a!-&( /a n& <rin&7, Naravn! /a 8. i ja pisa'i ! $&5 ji( a i i6 !<j&)'ivn& p!6i9ij&( 'j, /a j& !na '&) 5a a p an&'a i /a sv& 7'! s& na nj!j /!gaAa !/g!vara nj&n!5 5&s'. . r&a n!s'i( pa( pr&5a '!5&( i nj&n!5 5&s'. . Vasi!ni( 7'! 8&'& .6 5!j. p!5!8 s@va'i'i,
I( ra6.5& s&( j.na) 5!ji@ /& a n& 5!>& i-i'i na i)!v& )!j& !pis.j. i v& i-aj. pis9i svi@ 5!g.8i@ rang!va i svi@ &pa( na sv& !n& T!5!v&( Dan!v& i i P&'r&( )!ji s& raAaj. i6 n&sp!ra6.5a i sa6r&vaj.8i g.<& sv& !s!<in& sv!js'v&n& "!>ji5 s'v!r&nji5a( 'j, j./i5a, Oni /! p!s &/nj&g /a@a ). 'ivi7. . s&<i sa5! ;-ari; )a! 7'! s. ;p!@!'a;( ;s a/.njav!s';( ;6a j.<iv!s';( ;6 !<a;( ;).)avi- .);( ;6avis'; i /r.g& 5an& n&/!s'!jn& -!v&)a, R&7i! sa5 /a . sv!ja /& a .v&/&5 'a)v& j.na)& /a svi . nji5a( @'& i n& @'& i( vi/& >iva( prava <i8a( /a !s&'& nji@!v. r&a n!s'( /a vi/& /a j& sva)i i) ;n&)!;( a n& ;ni)!;, T!)!5 p!s &/nj& /v& n&/& j&( /!) sa5 &>a! . )r&v&'. i :i6i-)i pa'i!( 5a ! sa5 s)i9ira! p an sv!ji@ <./.8i@ /& a( s5i7 jaj.8i :!r5. i r&/!s &/ sva)!g !pisa( i r&7i! sa5 /a 6a g avn!g j.na)a prv!g '!5a sv!ji@ /& a .65&5 - 7'a 5is i'& )!ga v& i)!g "& 6&<.<a( i-n! i p&rs!na n!, D!n&! sa5 'a)v. !/ .). <&6 !<6ira na '! 7'! 'a)av i6<!r !/ sa5!g p!-&')a 5!>& i6a6va'i )!/ -i'a!9a !/r&A&n& as!9ija9ij&, T& as!9ija9ij& 5. . nj&5. i6a6va'i sv& vrs'& a.'!5a's)i@ .n.'ra7nji@ i5p. sa -iji s& .6r!) )rij& . in:!r5a9ija5a )!j& s. . j./s)i5 .5!va :!r5iran& .s &/ .'vrA&ni@ a<n!r5a ni@ .s !va nji@!v& (sp! jn&) &g6is'&n9ij& i( .g avn!5( .s &/ . nji5a )ris'a i6!v!g 6na5&ni'!g ;r& igi!6n!g 5!ra a;( .)!r&nj&n!g . nji@!v!5 >iv!'., Sv& 8& '! n&i6<&>n! i6a6va'i n&prija'& js'v! pr&5a 5&ni i-n!, A i 6na'& 7'a( -i'a!-&E A)! ipa) <./&'& ri6i)!va i i( <&6 !<6ira na sva 5!ja .p!6!r&nja( nas'avi i /a s& .p!6naj&'& s 5!ji5 /& i5a( nas'!j&8i /a i@ n&p!sr&/n! .n&s&'& . /.7. i s@va'i'& s.7'in. pr!< &5a )!j& >& i5 /a !<jasni5( !n/a 8. va5 (na/a5 s& /a 8& na7a .6aja5na is)r&n!s' i p!v&r&nj& /a'i /!<r& r&6. 'a'&) ispri-a'i )a)v& s. 5& as!9ija9ij&( nas'a & i !ja-a & . 5!j!j sv&s'i( p!/s'a) & /a 6a g avn!g j.na)a sv!j& prip!v&s'i !/a<&r&5 'a)v. i-n!s'( )a)va j& g!sp!/in "& 6&<.<( )!ji s& .)a6a! pr&/ va7i5 5isa!ni5 p!g &/!5, P!s'.pa5 'a)! p!'p.n! n&s&<i-n!, M!j& .)avs'v! s& sas'!ji j&/in! . '!5& 7'! 8& 5i !n( a)! 5. p!) !ni5 pa>nj.( n&i6!s'avn! (a n&5a5 ra6 !ga /a . '! s.5nja5)( i6 6a@va n!s'i p!5!8i . 5!5 <./.8&5 ra/. svi5 si a5a )!j& <./& i5a! na rasp! aganj., Ia)! j& g!sp!/in "& 6&<.<( )a)! )a>& i6r&)a( ;/r.ga-ij& p !'i;( ipa) j&( )a)! sa5 sa6na! i6 'ra)'a'a p!6na'!g )a'! i-)!g 5!na@a <ra'a F.5!na( nj&g!v r&p sav . )!vr/>a5a, A p!7'! ja i6 is).s'va p!.6/an! 6na5 /a )!vr/>ava )!sa ni)a/a nij& pr!/na i r&6. 'a' j& pri5&n& ra6 i-i'i@ .)avs'ava( /!7a! sa5 /! 6a) j.-)a( 6asn!van!g na 6/rav!5 ra6.5. s'&-&n!5 -i'anj&5 )njiga ! @ir!5an'iji( /a g!sp!/in "& 6&<.< nij& i7&n s.j&'& i /a 8& 6a'! s5a'ra'i n&.5&sni5 /a !/<ij& p!5!8 n&)!5& )! na5&rava /a r&) a5ira nj&g!v! i5&, Nij& .6a ./ na7 n&na/5a7ni .-i'& j Nasra/in %!/>a -&s'! g!v!ri!: ;P!/5a>i( pa s& v!6i,; Dr.gi 6&5a js)i 5./ra9 Ti Oj &n7pig& ( )!ji j& 'a)!A& sv!j. 5./r!s' 9rp&! i6 j./s)& 6a!s'a !s'i i n&6nanja( i6ra6i! j& '. i/&j. /r.gi5 r&-i5a:
;A)! n& p!/5a>&7 '!-)!v&( )! a n&8& )r&n.'i s 5&s'a,; $naj.8i !v& i /r.g& s i-n& i6r&)&( :!r5iran& '!)!5 vi7& v&)!va /r.7'v&n!g >iv!'a j./i( r&7i! sa5 /a p!/iA&5 g!spin. "& 6&<.<. )!ji( )a! 7'! j& svi5a p!6na'!( i5a '! i)! 6nanja /a n& 5!ra /a 7)r'ari, Dr>i s&( s'arin!F Ga &( -a) i :i !6!:s)&( na s'ran.F N& -ini i 'i s& /a svi5 'i5 !/s'.panji5a nar.7ava7 j&/an !/ !sn!vni@ prin9ipa )!j& si s'avi! . !sn!v. sis'&5a pr&/viA!g 6a !s'var&nj& sv!ji@ sn!va .6 p!5!8 sv!j& n!v& pr!:&sij&E Pr&5a '!5 prin9ip.( .v&) 'r&<a pa5'i'i i .v&) .6i5a'i . !<6ir s a< j&nj& :.n)9ij& 5i7 j&nja savr&5&n!g -i'a!9a( '& ga n& 6a5ara'i nag!n&8i ga /a pri5i 5n!g! i/&ja 6a )ra')! vr&5&, $a5! i! sa5 j&/n!ga !/ !ni@ 7'! s& vr'& !)! 5&n& >& &8i /a .A. . raj <&6 p!)ajanja( /a 5i pr!-i'a nag as !n! 7'! sa5 . .v!/n!5 s !v. napisa! ! sv!5& ;Ja;( ra6.5& s& .) j.-.j.8i i sv& (p!/a')&) :!r5iran& . 5!j!j s !<!/n!j /.7i '!)!5 5!g >iv!'a( 7'! 5i j& !5!g.8i !( p!r&/ sv&ga !s'a !g( /a s@va'i5 /.7& 5&ni s i-ni@ s'v!r&nja sa n&7'! /r.ga-iji5 psi@! !7)i5 )a .p!5 !/ 5!ga, M!j& Ja j& p!s & '!ga is).s'va s p!'p.ni5 p!.6/anj&5 pri@va'i ! /a v&8 i 'a j&/na g ava . sva)!5 -i'a!9. <&6 i6.6&')a n&i6<&>n! 5!ra /a i6a6!v& n&7'! 7'! a.'!5a's)i i6iva !/r&A&n! n&prija'& js'v! pr&5a 5&ni i-n!, A)! 8&5! prav!( nij& '! !n! 7'! 5& najvi7& <rin&, "rin& 5& -inj&ni9a 7'!( na !sn!v. sv&ga i6 !>&n!g . prv!j g avi( 5a 9& !vi'a i-n!s' . )!j!j p!5&n.'! Ja igra v&!5a 5a . . !g.( /& .j& !v/& pr!'ivr&-n! . !/n!s. na !sn!vn. 6ap!v&s' 5!g .v&n!g /.@!vn!g .-i'& ja Nasra/ina %!/>&, Ta 6ap!v&s' g asi: ;N& /iraj . !sinj& gn&6/!;, A i 5!ja <riga j& .5in. a 6a'! 7'! sa5 s& s&'i! s'ar& i6r&)&: ;Vr&5& &-i sv&; i s@va'i! /a 8& n&prija'& js'v! )!j& -i'a a9 <./& !s&'i! sva)a)! n&s'a'i, P!s & '!ga vi7& 5& ni naj5anj& n& <rin& '! 7'! nisa5 p!s .7a! sav&' Nasra/ina %!/>&( 5&A.'i5 . !<& n&/avn! naA&n& ;/.7&; 6ap!-&! j& n!vi pr!9&sC pr& a6&8i . n&!<i-an svra<( !n 5& j& /!v&! s)!r! /! n&p!/n!7 jiv!g <! a . pr&/& . n&7'! isp!/ savi' jiv!g /& a 5!g napa8&n!g p &)s.sa (isp!/ r&<ara), S'!p( s'!p, Taj <! j& i6g &/a .5in.! i . /.<ina5a 5!j& sv&s'i( 'a-nij& p!/sv&s'i( p!jav j.j& s& n&7'! 7'! 5& .v&rava /a 8& !n p!'p.n! n&s'a'iC r&- j& ! '!5& /a sa5 s& s&'i! j!7 n&-&ga !/ nar!/n& 5./r!s'i i s@va'i! /a -a) i )a/a p!s'.pa5 s.pr!'n! !/ 6ap!v&s'i p!7'!van!g Nasra/ina %!/>&( n&na5&rn! s &/i5 prin9ip naj-ar!<nij&g nar!/n!g g&nija( 5a ! p!6na'!g . sv&'.( a i n&6a<!ravn!g 6a sva)!ga )! ga j& 5a)ar j&/n!5 vi/&! - Karap&'a i6 Ti: isa, - Da( n&5a /r.g&( sa/a( )a/a s& 5!j .v!/ni /&! '! i)! ra6v.)a!( vi7& n&5a 6na-aja '! 7'! 8. ga ra6v.8i j!7 5a ! /a <i@ va5 ispri-a! ! '!5 i6vanr&/n!5 Karap&'. i6 Ti: isa, Pr& sv&ga( 5!ra5 /a )a>&5 /a s& pr& *+ i i *H g!/ina na 'i: is)!j >& &6ni-)!j s'ani9i 5!g a -.'i parna pi7'a j)a, Ona j& g./& a sva)!g j.'ra i <./i a >& &6ni-ar&( a
p!7'! s& 'i: is)a >& &6ni-)a s'ani9a na a6i a na <r/.( pi7'a j)a s& -. a . -i'av!5 gra/.( '& j& 'a)! <./i a n& sa5! >&6ni-ar&( v&8 i sv& s'an!vni)& Ti: isa, Ti: is)a gra/s)a .prava( )! i)! s& s&8a5( -a) j& n&)! i)! p.'a s a a /.ga-)& p!s ani9& i >a <& >& &6ni-)!j .pravi 6<!g r&5&8&nja j.'arnj&g sna sv!ji@ graAana, P.7'anj& par& . pi7'a j). &'. p!5!8. )!j&g j& p.7'a! par. . pi7'a j)., Pr& n&g! 7'! 8& ga p!v.8i( 7iri! <i r.)& na sv& s'ran& i sv&-an!( )a! 5.j&6in na 5inar&'.( p!-inja! .g as /a vi-&: ;Da<!g/a va5 5aj).,,,F O9a va5 /a<!g/a,,,F Da<!g/a va5 /&/. najvi7&,,, Da<!g/a va5 !-i( .7i( n!s( s &6ina( j&'ra( 9r&va,,,F; i 'a)! /a j&, U)ra')!( !n j& najpr& .6vi)iva! sv& ) &'v& )!j& j& 6na!( i '&) p!s & '!ga p!'&6a! .>&, Ka/a sa5 -.! 6a Karap&'a i 'aj nj&g!v !<i-aj( p!7a! sa5 j&/n& v&-&ri /a ga p!s&'i5( p!n&v7i sa s!<!5 5&7ini9. )a@&'ins)!g vina, P!7'! s5! !<avi i n&i6!s'avni sv&-ani ri'.a ra65&n& 6/ravi9a( .pi'a@ ga( pa6&8i naravn! na sva pravi a .-'iv!s'i( 6a7'! 'a)! p!s'.pa, On . 9.g. ispi sv!j. -a7. i( p!7'! !'p&va p!6na'. i na g!6<a5a !<av&6n. gr.6ins). p&s5. ;P!pi! j!7 j&/n!5( 5 a/i8i;( p!-& p! a)! /a !/g!vara na 5!j& pi'anj&, ;Vi/i5 /a vi pij&'& vin! /r.ga-ij& !/ !s'a i@( 'j, n& 6a'! /a s& p!)a>&'&( v&8 sasvi5 -asn!, $a 5&n& j& v&8 '! /!)a6 /a n& i-i'& na na7& in>&nj&r& i '&@ni-ar& )!ji s. 5& na5.-i i sv!ji5 pi'anji5a( i /a s& 6a 5!j& p!na7anj& n& in'&r&s.j&7 '&) i6 ra/!6na !s'i( v&8 i6 is'ins)& >& j& 6a 6nanj&5, $a'! @!8.( i -a) s5a'ra5 sv!ji5 /.g!5( /a p!7'&n! pri6na5 sv& ! naj/.< ji5 ra6 !6i5a sv!ga p!na7anja( '! j&s' /a /&'a jn! !<jasni5 sv& 7'! 5& j& /!v& ! /! '!ga,; $a'i5 j& ispri-a! s &/&8&: ;Ranij& sa5 na s'ani9i ra/i! n!8. - -is'i! sa5 parn& )!' !v&( a i )a/a j& p!s'av j&na parna pi7'a j)a( na-& ni) s'ani9&( !-ig &/n! s5a'raj.8i /a j& . 5!ji5 g!/ina5a '&7)! <avi' s& 'a)! '&7)i5 p!s !5( p!v&ri 5i sa5! j&/an 6a/a'a): /a p.7'a5 par. . pi7'a j).( 7'! sa5 i p!-&! .r&/n! /a i6vr7ava5( sva)!g j.'ra i sva)& v&-&ri, V&8 p!s & prv& n&/& j& 5!j& n!v& s .><& pri5&'i@ /a s& naj5anj& sa' i i /va p!s & i6vr7&nja sv!j& !<av&6& nisa5 !s&8a! )a)! 'r&<a, Ka/a s& '! -./n! !s&8anj&( p!7'! j& i6 /ana . /an ras !( na )raj. pr&'v!ri ! . s'a n. i prav. .6n&5ir&n!s'( 6<!g -&ga sa5 i6g.<i! ap&'i' 6a sv!ja !5i j&na j& a( /!<r! sa5 s& 6a5is i!, Mn!g! sa5 ra65i7 ja!( p!5i7 ja! sa5 na !vaj i i !naj ra6 !g( ra65i7 ja! sa5 i/.8i na p!sa! i s p!s a( a i ni7'a nisa5 5!ga! -a) ni /a pr&'p!s'avi5, Ta)! j& '! 'raja ! !)! H 5&s&9i( / an!v& 5i v&8 pr&)ri7& >. j&vi !/ .>&'a priv&6an!g 6a parn. pi7'a j).( )a/a !/j&/n!5( p!'p.n! n&!-&)ivan! i s .-ajn! s@va'i@ ra6 !g sv!g n&5ira, On! 7'! 5& j& p!/s'a) ! /a /!A&5 /! pravi n!g 6a) j.-)a( )!ji s& pr&'v!ri! . -vrs'! .v&r&nj&( <i! j& j&/an .6vi) )!ji sa5 -.! . pri i-n! n&!<i-ni5 !)! n!s'i5a,
J&/n!g j.'ra( j!7 n&/!v! jn! ispavan( p!7'! sa5 -i'av. p. p! !vin. n!8i pr!v&! na )r7'&nj. /&v&'& )8&ri 5!ga )!57ij&( a /r.g. p! !vin. -i'aj.8i v&!5a 6ani5 jiv. )njig. -iji j& nas !v <i! ;Sn!vi i 9rna 5agija;( na )!j. sa5 s .-ajn! na<asa!( >.ri! sa5 na p!sa!( pi7'a j)i( )a/a !/j&/n!5 vi/&@ na 8!7). <&r<&rina )!ji j&( )a! 7'! j& p!6na'!( ra/i! . gra/s)!j .pravi i )!ji 5& p!6va prs'!5, M&A. !<av&6a5a '!g <&r<&rina <i a j& i !va: 'r&<a ! j& /a . !/r&A&n! vr&5&( . pra'nji p!5!8ni)a )!ji j& g.ra! sp&9ija na )! i9a( !a i ! 'r!7). gra/a i @rani i i6n.'ri9a5a, U)! i)! p! is'&). '!ga vr&5&na v asni9i n& <i /!)a6a i sv!ja prava na nji@ i n& <i p a'i i p!r&6( '& ps& s. s i6v&sn!5 9&r&5!nij!5 i !/g!vaj.8!5 !6<i jn!78. .<a9iva i . 9&v )!ja j& v!/i a . sp&9ija n! pripr&5 j&n. p&8, U<r6! p!s & '!ga( na /r.g!5 )raj. '& -./&sn& i )!risn& p&8i( s .6<./ jivi5 ) !)!'anj&5 p!jav jiva a s& !/r&A&na )! ina pr!6ra-n& i i/&a n! -is'& 5asn!8&( )!ja j& 6a ra-.n !'a9a na7&g gra/a !/ a6i a na pr!i6v!/nj. sap.na i j!7 )!j&-&gaC 'a)!A&( s ni7'a 5anj& prija'ni5 >.<!r!5( i6 iva a s& !/r&A&na )! i-ina sir!vin& p!g!/n& 6a A.<riv!, M!j prija'& j <&r<&rin( @va'a! j& ps& na j&/n!s'an i v&!5a v&7' na-in, On j& n&g/& na<avi! s'ar.( v&!5a v& i). ri<! !va-). 5r&>.( )!j. j& 6g!/n! .pa)!van. n!si! na &Ai5a 6a vr&5& sv!ji@ !rigina ni@ &)s).r6ija p! sir!'injs)i5 /& !vi5a na7&g gra/a( pr&/.6i5ani@ . i5& 'rij.5:a @.5an!s'i, Bi5 .r<&( a i sa v&7'in!5 pan'&ra( pri)ra/a! sv& & i .gra<iv7i p!g!/an 5!5&na'( )a/a nj. >r'v& priv.) ! n&7'! /r.g!( na<a9iva! na psa 5r&>.( i !vaj & '&) '! i)! /a ga 6a'v!ri . )av&6, U -as. )a/a 5& j& 5!j prija'& j <&r<&rin 6a.s'avi!( !n j& .prav! -&)a! 6g!/an 5!5&na' /a na<a9i 5r&>. na n!v. >r'v. )!ja j& s'aja a . < i6ini i 5a@a a r&p!5, M!j prija'& j s& .prav! spr&5a! 6a s)!)( )a/a s. !/j&/n!5 6a6v!ni a 6v!na na s.s&/n!j 9r)vi( p!6ivaj.8i nar!/ na j.'arnj. 5! i'v., Ta n&!-&)ivana 6v!njava )!ja s& 6a-. a . j.'arnj!j 'i7ini( .p a7i a j& psa i !n j& !/s)!-iv7i . s'ran. s'r.gn.! ni6 . i9. sv!5( s&. na 'r!'!ar( p j.n.! pr&)! &v!g ra5&na i vi)n.!: - Kav! /a ga n!si( g/& <a7 sa/a naA& /a 6v!niF Bi5 j& 'aj .6vi) pr!/r! . 5!j 5isa!ni apara'( . nj&5. s. p!-& & /a s& r!j& najra6 i-i'ij& 5is i )!j& s. 5&( na )raj. )r&va( /!v& & /! 'a-n!g ra6.5&vanja .6r!)a !n!g n&sv&sn!g n&5ira ! )!5& sa5 va5 v&8 g!v!ri!, "&ja@ j.' 7'! s& ranij& nisa5 /!s&'i! 'a)! j&/n!s'avn& i jasn& 5is i,
Bi'avi5 sv!ji5 <i8&5 !s&'i@ /a 5!j& .-&78& . /r.7'v!5 >iv!'. nij& 5!g ! i6a6va'i ni7'a /r.g!( /! '! !s&8anj& )!j& 5& j& pra'i ! . p!s &/nj& vr&5&, I 6ais'a( svi )!ji5a j& s a')i j.'arnji san <i! pr&)i/an 6v.)!5 5!j& pi7'a j)&( <&6 s.5nj& s. ) & i na sv& 5!g.8& na-in&( i '! .prav! 5&n&( )!ji sa5 <i! .6r!) '& pa) &n& <.)& .s &/ )!j& s. s& na 5&n& sa svi@ s'rana s iva i 'a asi <&sa, T!g 6na5&ni'!g j.'ra( p!7'! sa5 i6vr7i! sv!j& !<av&6&( s&! sa5 . )r-5i . sv!5 .!<i-aj&n!5 5ra-n!5 rasp! !>&nj. i /!r.-)!va!C ra65i7 jaj.8i /a j&( r&7i@ /a i sa5 'r&<a < agr&5&n! /a p!-n&5 /a pr!) inj&5 sv& !n& )!ji n&g!/.j. 6<!g r&6. 'a'a 5!ga 'r./a( )a! 7'! j& .prav! i sav&'!va a )njiga )!j. sa5 '& n!8i -i'a!, I /!) 5& svi !ni )!ji s& j!7 na a6& . )r&vs'v. sn!va( 'j, i65&A. sna i jav&( <./. pr!) inja i( '& ) &'v& vi7& n&8& i5a'i ni)a)v!g &:&)'a, I 6ais'a( !/ vr&5&na )a/a sa5 p!-&! 'a)! /a p!s'.pa5( na5 vi7& !s&8a! ni)a)av <&6ra6 !>ni n&5ir, Sa/a( s'rp jivi 5!j -i'a!-&( prva g ava s& 6ais'a 6avr7ava, Tr&<a sa5! /a s& p!'pi7&, Onaj( )!ga s.,,, S'!pF N&'a-na :!r5. a9ijaF N&5a 7a & s p!'pisi5aF Ina-& 8& 5i s& /!g!/i'i is'! !n! 7'! 5i s& /!g!/i ! . j&/n!j sr&/nj!&vr!ps)!j 6&5 ji )a/a sa5 5!ra! /a /a5 sv!j. /&s&'!gi7nj. p a'. 6a ).8. . )!j!j sa5 s'an!va! sa5! ? 5&s&9a( 6a'! 7'! sa5 s'avi! p!'pis p! )!5& sa5 s& !<av&6a! /a .g!v!r ! naj5. sva)& g!/in& !<nav ja5, P!s & !v!ga( )a! i p!s & 5n!gi@ s i-ni@ >iv!'ni@ is)r&nja 5!ra5 /a <./&5 v&!5a( v&!5a !pr&6an pr&5a sv&5. 7'! i5a v&6& s p!'pisivanj&5, A i( /!<r!, Onaj )!ga s. . /&'injs'v. 6va i Ta'i( . ran!j 5 a/!s'i( ;9rnp.ras'i;( j!7 )asnij& ;=rni Gr);( . 6r& i5 g!/ina5a ;Tar T.r)&s'ana;( n&8a) )n&6a M.@rans)!g( a sa/a 5&sj& i i 5is'&r G.r/>ij&v i i( naj6a/( napr!s'! ;.-i'& j p &sa;,
Glava 2 PROLOG, ILI KAKO SE BELZEBUB OBREO U NAEM SUNEVOM SISTEMU To se, prema objektivnom raunanju vremena, dogodilo 223. godine od stvaranja sveta ili, kako bi se reklo ovde na Zemlji, 1921. godine od roenja Hristovog. Ko miki brod !Karnak! je leteo kro "asionu. #apustiv$i prostor !%soparatsati!, koji se nala io usred &lenog puta, on je leteo sa planete Karatas u ve danom sistemu !'apdno(!, ije se sun)e ove 'olarna Zve da. #a ko mikom brodu nala io se *el ebub sa svojim roa)ima i prijateljima. +n se uputio na planetu ,evo vrander, gde je trebalo da se odr-i kon.eren)ija na kojoj je, na insistiranje svoji( stari( prijelja, i sam pristao da uestvuje. /amo ga je uspomena na staro prijateljstvo podstakla da po iv pri(vati, jer vi$e nije bio mlad i tako dugo putovanje, s nei be-nim prate0im te$ko0ama, a njegove godine nije bilo jednostavan naum. #e$to pre tog putovanja *el ebub se vratio ku0i na svoju rodnu planetu Karatas s kojom je, i ra loga koji nisu od njega avisili, vi$e godina bio ra dvojen, pro-ivev$i i( u uslovima stranim njegoj prirodi. Te duge godine bile su a njega te$ke i podra umevale su sti)anje iskustava nepri(vatljivi( a njegovu su$tinu, te nisu mogle, a da ne ostave naajan trag u sada$njosti. "reme je prema njemu bilo neumoljivo i ti neobini uslovi eg isten)ije pretvorili su *el ebuba, istog onog *el ebuba koji je bio neobino sna-an, sjajan mladi0, u ni$ta manje neobinog star)a kome su godine dale mudrost. 're mnogo godina, kada je *el ebub -iveo u aviaju, na planeti Karatas, bio je, a(valjuju0i svom stvaralakom intektu, primljen na rad u "eliki /unani %psolut, mesto stalnog boravka "enog Tvor)a. Tu je *el ebub, kao i drugi njemu slini, postao sluga #jegove "enosti. 1 tada, bog svog mladalaki ne relog 2ma, kakav je bio i prava) njegovi( -utokljuni( misli sa jo$ nei balansiranim aso)ija)ijama, misli asnovani( na ogranienom ra umevanju, $to je a ne rele linosti prirodna stvar 3 *el ebub je u vladi sveta video ne$to $to mu se uinilo !neloginim! i, imu0i podr$ku svoji( drugova, isto tako ne reli( kao i on, upleo se u ne$to $to nikako nije trebalo da ga se tie. Zbog snage i pla(ovitosti *el ebubove prirode, to uplitanje je, podr-ano njegovim drugovima, uskoro obu elo sve umove i dovelo )entralno )arstvo &egaloko mosa na ivi)u revolije. /a nav$i a to, 'redveni je, be ob ira na svu svoju blagost i pra$tanje, bio prinuen da *el ebuba ajedno sa njegim sabor)ima protera u udaljeni kutak "asione, u ve dani sistem +rs, iji ga stanovni)i na ivaju naprosto 3 !/unev sistem!4 kao mesto progonstva odredio je jednu od njegovi( planeta, planetu &ars,
u do volu da se mo-e nastaniti i na drugim planetama, ali samo u grani)ama tog /unevog sistema. &eu prognani)ima, osim *el ebuba i njegovi( prijatelja, bilo je i mnogo oni( koji su naprosto simpatisali njega ili nekoga i njegovog najbli-eg okru-enja, njegove potinjene ili njegove drugove. /vi su oni stigli sa svojim porodi)ama u ta daleka mesta i uskoro su na planeti &ars stvorili itavu koniju !tri)entrini( bi0a!, nekada nastanjeni( na ra nim planetama )entralnog dela na$e "elike "asione. Ti stanovni)i, tako strani toj planeti, adaptirali su se malopomalo na novu -ivotnu sredinu i, da bi skratili duge godine i gnanstva, mnogi od nji( su poeli da osvajaju nova mesta na &arsu, kao i na susednim planetama4 sve to u 5entru skoro da nije bilo ni prime0eno, bog udaljenosti i siroma$tva ti( naseoba. Tako su prola ile godine i mnogi od ti( prognanika su se na sopstvenu ini)ijativu ili pod pritiskom op$ti( okolnosti preselili sa &arsa na druge planete, dok je *el ebub sa najbli-ima ostao na planeti &ars, gde je uredio manje podno$ljiv -ivot. 6edno od njegovi( glavni( dostignu0a bilo je to $to je na planeti &ars i gradio !opservatoriju! a pmatranje udaljeni( objekata "asione, $to je bilo veoma dobro, kao i a i uavanje -ivotni( uslova na obli-njim planetama4 vremenom, opservatorija je postala veoma po nata i, ak, namenita u itavoj "asioni. 1ako je sunev sistem +rs bio apostavljen bog njegove udaljenosti od 5entra, kao i i mnogi( drugi( ra loga, "r(ovni /vetitelji Ko mosa, koji su se nala ili u okru-enju na$eg "enog Tvor)a, slali su s vremena na vreme "esnike na planete tog ve danog sistema da bi, koliko je to mogu0e, regulisali eg isten)ijalne pro)ese tamo nastanjeni( stvorenja sa tri )entra mi$ljenja, i dovodili i( u sklad sa op$tom svetskom (armonijom. 1 tako je, na jednu od planeta tog /unevog sistema pod na ivom Zemlja na$ 'redveni poslao vesnika %$jatu 7ima$a. % *el ebub je, tom prilikom, i vr$io spe)ijalni adatak, krajnje neop(odan a tu misiju4 i "esnik je, vrativ$i se u /unani %psolut, amolio #jegovu "enost da oprosti nekada mladom i vatrenom, a sada -ivotnim iskustvom pouenom *el ubu. ,a motriv$i molbu %$jate 7ima$a, u ev$i takoe u ob ir skroman i osmi$ljen *el ebubov -ivot, Tvora) mu oprosti i do voli da se vrati u domovinu. Tako se *el ebub posle dugog odsustvovanja ponovo obreo u 5entru "asione. #jegov uti)aj i autoritet ne samo da nisu opali a vreme progonstva, ve0 su, uprkos i gnanstvu, natno porasli, po$to je svima i njegovog okru-enja bilo jasno da su tokom dugi( godina koje je *el ebub proveo u neuobiajenim okolnostima, nji(ova nanja i iskustvo postali ve0i i o biljniji. 8akle, kada su se na planetama ve danog sistema 'andno( odigrali i vesni dogaaji od ogromne va-nosti, stari *el ebubovi prijatelji se odluili da preu u ak)iju i po vali su ga na kon.eren)iju posve0enu tim dogaajima. 9to a$to je *el ebub sa roa)ima i najbli-im saradni)ima krenuo na tako dugo putovanje ko mikim brodom !Karnak! sa planete Katas na planetu ,evo vrander.
2 vreme kada se dogaa na$a pria, itav prostor ko mikog broda !Karnak! ispunili su kako oni koji su na njemu slili, tako i oni koji su sebe na ivali !onima koji aktivno misle!. &eu putni)ima se nala io i veoma lep deak koji se uvek nala io u *el ebubovoj bli ini. To je bio Hasejn, sin Tulu.a, *el ebubovog sina ljubim)a. *el ebub je svog unuka prvi put video posle svog povratka i progonstva i, o)eniv$i da ovaj ima dobro sr)a, kao i a(vuju0i onome $to se na iva ! ovom krvi!, odma( se a njega ve ao. 'o$to se to dogodilo upravo onda kada je umu mladog Hasejna bio potreban ra voj, a *el ebub je sada imao mnogo slobodnog vremena, on je na sebe preu eo odgovornost a obra ovanje svog unuka i ato je, ma gde se nala io, unuk uvek bio pored njega. Hasejn je, opet, tako avoleo svoga dedu, da se ni na korak nije odmi)ao od njega i -udno je upijao sve emu ga je *el ebub uio. Za prvu besedu, *el ebub, Hasejn i odani stari sluga %(un okupili su se na najvi$em nivou broda, to jest na gornjoj palubi, pod !kalpokrakonisom!, jednom vrstom kupole, ra garaju0i i posmatraju0i beskrajno prostranstvo. *el ebub je priao o /unevom sistemu u kome je proveo mnoge godine. +n je upravo opisivao osobine planete pod na ivom !"enera!, kada mu je javljeno da kapetan -eli da ra gova s njim, $to je *el ebub pri(vatio.
Glava 3 ZATO JE KASNILO SPUTANjE "KARNAKA" Ubrzo posle toga uao je kapetan i, pozdravivi Belzebuba sa svom utivou koja odgovara njegovom rangu, rekao: - Vaa Milosti! ozvolite mi da zatra!im od vas autoritetan savet" Upravo se na naem kursu nalazi #neizbe!na smetnja# koja predstavlja prepreku za nae kretanje najkraim putem" $na se nalazi %ukoliko budemo sledili planirani kurs& na dva #kipreno#' leta, tj" na putu naeg broda kroz zvezdani sistem #Vuanik#" Upravo na tom delu nae marrute, sat pre nas, nai e se velika kometa koja pripada zvezdanom sistemu #(akur# ili, kako ga ponekad nazivaju #Medkep#" )a taj nain, ako se budemo dr!ali predvi*enog kursa, neizbe!no emo naii na mesto kojim je ve prola ta kometa" +, kao to je Vaoj Milosti svakako poznato, ta opasna kometa uvek za sobom ostavlja trag koji se sastoji iz ogromne koliine #zilnotraga# %na ,emlji se ta materija naziva -ijanovodonina kiselina& koji, prodirui u planetarna tela, naruava nji.ove najva!nije /unk-ije i to traje sve dok on ne isezne" 0a sam najpre odluio, nastavio je kapetan, da izbegnem susret sa #zilnotragom#, tako to u promeniti kurs broda i zbii to mesto, ali to e znatno poveati vreme naeg putovanja" ( druge strane, ekanje da #zilnotrag# nestane trajae jo du!e" )isam mogao sam da odluim kojoj od ove dve mogunosti da dam prednost i zato sam se usudio da se obratim vama, Vae 1repodobije, radi pomoi i mudrog saveta" 2ada je kapetan prestao da govori Belzebub je, razmislivi trenutak, ovako odgovorio: - Uistinu, ne znam ta da vam posavetujem, dragi kapetane, a, uzgred, u (unevom sistemu gde sam proveo mnogo vremena, na planeti po imenu #,emlja#, pojavila su se i jo uvek na njoj !ive veoma udna tri-entrina bia" Me*u njima na jednom kontinentu, koji se zove #+zija#, dola je na svet veoma mudra tri-entrina linost po imenu #)asradin 3od!a#" ,a svaku neobinu situa-iju, bitnu ili sasvim neva!nu za one koji !ive ovde, taj zemaljski mudra- )asradin 3od!a nalazio je izreku koja poma!e da se problem rei" + poto su sve njegove izreke bile ispunjene oseanjem istine, ja sam se tako*e uvek njima rukovodio trudei se da tamo gde se nalazim stvorim pri.vatljive uslove za egzten-iju" 4 u sadanjoj situa-iji, dragi moj kapetane, !elim korisno da primenim jednu od njegovi. mudri. izreka" U tekoj sua-iji poput ove nae on bi verovatno rekao: #)e
'
2ipreno 5 vremenska jedini-a, --a '.
mo!ete preskoiti sopstvena kolena i besmislen je pokuaj da se poljubi sopstveni lakat"# 0a ka!em isto to i jo dodajem: ne treba nita preduzimati" 2ad se suoimo li-em u li-e s doga*ajem izazvanim silama koje neizmerno premauju nae sopstvene, treba se povinovati" 0edino pitanje koje vi treba da reite jeste - ekati ili zaobii opasnu zonu" Vi ka!ete da e obila!enje znatno produ!iti nae putovanje, ali ekanje e biti jo du!e" 1rema tome, dragi moj komandiru, ako birajui direktan let gubimo manje vremena, o emu onda da razmiljamo6 Uz to, zato ne bismo, smanjujui .abanje izvanrednog motora naeg broda, putovanje zavrili neto ranije6 Me*utim, ako zaobilazni let mo!e doneti naem brodu makar i najmanju tetu, onda, po mom miljenju, prednost treba dati drugom predlogu i zaustaviti se negde dok se na put ne oisti od opasnog #zilnotraga#" )a kraju krajeva, tako emo sauvati na brod od nepotrebni. gubitaka vezani. za dodatni rad motora tokom obila!enja" + vreme prinudnog zadr!avanja pokuaemo da ispunimo neim to e nam svima biti korisno" )a primer, ja bi. s velikim zadovoljstvom popriao s vama o savremenim kozmikim brodovima uopte, i o naem brodu posebno, kao i o mnotvu pronalazaka o kojima ja za sada nita ne znam, zato to sam dugo odsustvovao" U moje vreme ti ogromni transgalaktiki brodovi bili su veoma komplikovani i veoma glomazni tako da je skoro polovina nji.ove snage odlazila na transport goriva, potrebnog za nji.ov let" (avremeni kozmiki brodovi su luksuzni i prostrani" $ni pru!aju velike mogunosti, tako da je boraviti i putovati na njima pravo bla!enstvo" 1onekad se ak zaboravlja da je nekada bilo nemogue otii na bilo koju planetu i ja bi. bio srean da ujem kako je stvarano to udo i kako rade savremeni kozmiki brodovi" + sada idite, dragi moj komandiru, i pripremite sve to je potrebno za zaustavljanje broda" + kada budete slobodni vratite se i mi emo vreme neizbe!nog zadr!avanja provesti u svima nama korisnim razgovorima" 2ada je kapetan izaao, 3asejn skoi i poe da igra i uda dlanom o dlan, viui: - $, kako se radujem, kako se radujem svemu tome! Belzebub je, pravei se ravnoduan, gledao kako njegov ljubima-, prepun radosti, iskazuje svoja oseanja, ali stari +.un nije mogao da se uzdr!i i prekorno je zavrteo glavom mrmljaji u sebi kako je deak izrastao u #egoistu#" 7uvi kako ga je +.un nazvao, 3asejn stade pred njega u stavu mirno i vragolasto ree: - )e ljuti se na mene, dragi +.une" 8azlog moje radosti nije egoizam, ve naprosto srena okolnost" 0er, ti si sve uo, zar ne6 Moj najdra!i dedi-a ne samo da je odluio da se zaustavimo, ve je obeao kapetanu besede s njim"
+ ti odlino zna da besede moga dede uvek vode u prie o mestima gde je on boravio, i ti zna kako on divno pria i koliko se mnogo novog i zanimljivog kristalizuje u naoj svesti za.valjujui tim besedama" 9de je tu egoizam6 ,ar nije dedi-a sopstvenom slobodnom voljom, razmislivi o svim nepredvi*enim okolnostima, mudro reio da brodu treba dati pauzu koja oigledno nee mnogo poremetiti njegove planove6 Meni se ini da mili dedi-a ne treba da !uri" (ve to mu je potrebno za odmor i udobnost na #2arnaku# postoji: ovde to*e ima mnogo oni. koji ga vole i koje on voli" )ije li on rekao da ne treba da se suprotstavljamo silama koje premauju nae sopstvene snage, dodavi da mi ne samo da im se neemo suprotstavljati, nego emo i. pri.vatiti s potovanjem, neprekidno .valei i blagosiljajui mudra i udesna dela naeg (tvoritelja6 )e radujem se ja neuspe.u, ve tome to e nam nepredvi*eno iskuenje, poslato odozgo, pru!iti mogunost da provedemo vie vremena u besedama s mojim dragim dedi-om" ,ar sam ja kriv to se pokazalo da su po mene te okolnosti tako !eljne i povoljne6 )e, dragi +.une, ne treba da me kori, ve da mi se prikljui u izra!avanju za.valnosti 4zvoru svega postojeeg milou Bo!jom" ,a sve to vreme Belzebub je s osme.om pa!ljivo sluao svoga ljubim-a i, kada je 3asejn zautao, on ree: - U pravu si, dragi moj 3asejne, i da bi. to potvrdio, jo pre nego to se kapetan vrati, ispriau ti neto to e ti se dopasti"" 7uvi to, deak pritra Belzebubu, sede mu u krilo i malo razmislivi ree: - ragi dedi-e, ve si mi toliko toga ispriao o (unevom sistemu u kome si proveo tolike godine, da ja ve sada mogu prema sopstvenom s.vatanju da nastavim opisivanje prirode tog dalekog dela Vasione" +li mene zanima da saznam postoje li u tom zvezdanom sistemu bia sa tri -entra miljenja i poseduju li ona nadtelesne sutine ili via tela skrivena u sebi6 ;to ta bi. !eo da ujem od tebe - rekao je 3asejn, gledajui us.ieno u dedu - a - odgovori Belzebub - stvorenja sa tri -entra miljenja nastanjuju skoro sve planete tog zvezdanog sistema i nadtelesne sutine postoje u skoro svakome od nji." )adtelesne sutine, ili, kako se one zovu na nekim planama tog zvezdanog sistema, due, imaju tri-entrina bia nastanjena na svim planetama, osim bia koja su, pre nego to su i. dotakle emana-ije )ajsvetijeg (unanog +psoluta, iz razni. razloga izgubila energiju i ne sadr!e !ivotnu silu potrebnu za /ormiranje nadtelesni. sutina" )aravno, moj dee, na svakoj planeti zvezdanog sistema tela bia sa tri -entra miljenja dobijala su spoljnu /ormu u skladu sa prirodom te planete, prilago*enu svim njenim osobenostima"
)a primer, na planeti Mars, mestu naeg progonstva, tela tri-entrini. bia po spoljnom izgledu podseaju na, da se tako izrazim, #2a/aonik#, imaju dugaak irok trup sa velikim zi.ama masti i glavu s ogromnim, ispupenim i sjajnim oima" )a nji.ovim le*ima nalaze se dva iroka krila, a u donjem su dve relativno kratke noge sa veoma jakim noktima" (koro sva snaga ti. ogromni. planetarni. tela prilago*ena je za stvaranje energije za nji.ove oi i krila" ,bog toga ta tri-erina bia mogu odlino da vide u tami i da se kreu ne samo povrinom planete, ve i da vazdu.om lete na veoma veliku udaljenost od sopstvenog doma" )a susednim planetama, tri-entrina bia su zbog jakog mraza prekrivena mekom gustom dlakom" )eka od nji. imaju oblik #tusuk#, tj" izgledaju kao dupla s/era: gornja sadr!i glavne organe ula, a u donjoj se nalaze organi za preradu #prve i druge nasune .rane#" U gornjoj s/eri nalaze se tri otvora okrenuta napolje, dva za vid, a trei < za slu." onja s/era ima samo = otvora - jedan za prijem prve i druge nasune .rane, a drugi - na suprotnoj strani - za izbivanje otpadaka iz organizma" )a donjoj s/eri nalaze se dve sna!ne miiave noge i na svakoj od nji. nalaze se ispupenja ija je namena ista kao i namena nai. prstiju" U tom (unevom sistemu postoji sasvim majuna planeta koja se zova #Mese-#" U svom kretanju ta mala, neobina planeta esto dolazi u blizinu planete Mars i ja sam jednom s ogromnim u!ivanjem itav sat pomou teskuana %teleskopa& svoje opservatorije pratio !ivot tri-entrini. stanovnika Mese-a" 4ako su tela ti. bia zakr!ljala, ona poseduju neukrotiv du. koji i. je obdario izuzetnom upornou i neverovatnom vrednoom" $ni spolja lie na velike mrave i, kao i mravi, stalno su u pokretu i neumorno rade na osvajanju svoje planete" 8ezultati nji.ove neprekidne delatnosti ve su oigledni i nesporni" Vie puta sam imao priliku da primetim kako su za dve nae godine oni u potpunosti #tunelizovali# svoju planetu" $ni su se upustili u taj podu.vat za sluaj nenormalni. klatski. uslova, znajui da je nji.ova planeta nastala iznenada i da zato regula-iju njene klimatske .armonije vie sile nisu unapred pripremile" 2lima te planete bila je stvarno #!estoka# i u svojoj promenivosti i nepredvidivosti liila je na krajnje .isterine !ene, kakvi. je bilo mnogo na jednoj drugoj planeti tog zvdanog sistema, o kojoj u ti tako*e priati" 1ovremeno je .ladnoa na Mese-u bila tolika da je prodirala do kostiju i bilo je nemogue disati u otvorenoj atmos/eri, a onda je, sasvim neoekivano, mraz smenjivala neverovatna vrelina, kao da se nalazi na tiganju na kome ti pr!i jaja" 1ostojala su samo = kratka perioda u !ivotu te osobene male planete i to pre nego to je poela da se okree oko susedne planete, kada je klima na njoj bila toliko dobra da je rod najrazliitiji. vrsta prve nasune .rane bio tako veliki da je to
omoguavalo egzisten-iju unutar planete, u #podzemnim# gradovima, napravljenim radi zatite od kapri-a sumanute klime, koja je izazivala .aotine promene u atmos/eri" )edaleko od te male planete nalazila se druga velika pleta, koja se ponekad tako*e nalazi blizu Marsa, i koja se zove #,emlja#" U stvari, Mese- je komadi ,emlje koji sada mora stalno da odr!ava njeno kretanje u ravnote!i" )a planeti ,emlji pojavila su se tri-entrina bia koja imaju sve uslove da budu spremita nadtelesni. sutina ili vii. tela skriveni. u njima" +li, u pogledu #snage du.a#, moram da primetim da se ona ne mogu ni porediti sa stvorenjima koja borave na maloj planeti" (poljni izgled tri-entrini. bia na ,emlji slian je naem, izuzev to im je ko!a mnogo tanja od nae" $sim toga, oni su bezrepi i nemaju rogove" + najgore je to nemaju kopita za .odanje" 4stina, radi zatite od spoljne sredine oni su izumeli neto to nazivaju #obuom#, ali taj pronalazak im malo poma!e" )ji.ova planetarna tela su nesavrena, a Um nastran i potpuno unikalan" 4z razloga, o kojima u ti jednom priati, on se postepeno izrodio i sada je veoma udan i u najveoj meri manjkav" Belzebub se spremao da nastavi priu, ali upravo tada u*e kapetan broda" 4zvinivi se deaku i obeavi da e o stovni-ima ,emlje popriati drugi put, Belzebub se okrete kapetanu" - Vaa Milosti - poe kapetan - kada sam postao punoletan moj ota- me je odredio da slu!im Venom >vor-u" 1oevi od najni!e stepeni-e na transgalaktikim brodovima, najzad sam dobio priznanje da sam dostojan da izvravam du!nosti kapetana i, evo, ja sam ve mnogo godina kapetan na brodovima duge plovidbe" (voju poslednju du!nost nasledio sam od o-a kapetana, koji je ovaj posao izvravao skoro od stvaranja sveta i posle mnogo godina besprekorne slu!be dodeljeno mu je zvanje vladara zvezdanog sistema #2almen#" Ukratko, nastavi kapetan, moja slu!ba je zapoela upravo onda kada ste se vi, Vaa Milosti, uputili u izgnanstvo" 0a sam tada bio novajlija na udaljenim brodovima" a""" 2oliko je vode proteklo od tog vremena" (ve se promenilo, kao to i treba da bude, i samo je na 9ospod i Vladar ostao nepromenjen" )eka je blagoslovena )jegova vena i sveprisutna nepromenljivost! Vaa Milost je primetila, i to veoma ispravno, da su brodovi nekada bili veoma neudobni i glomazni" )aravno, bili su veoma slo!eni i nezgrapni" 4 ja i. veoma dobro pamtim" 4zme*u ondanji. i sadanji. kozmiki. brodova postoji ogromna razlika" U naoj mladosti svi brodovi, kako me*uplanetarni, tako i me*uzvezdani, jo su kao gorivo koristi kozmiku supstan-u #elekilpomagtistzen#, koja se sastoji iz dva elementa (veprisutnog #$kidano.a#" ,a proizvodnju te supstan-e nekadanji kozmiki brodovi su morali da nose veliku koliinu materije" 1osle vaeg odlaska odavde stari brodovi su korieni jo kratko vreme i zamenjeni su brodovima sistema (vetog Venome"
Glava 4 ZAKON PADA Kapetan je nastavio: - To se dogodilo 185. godine prema objektivnom raunanju vremena. Sveti Venoma sa planete Sort je za svoje zasluge bio primljen u dru tvo !Svete planete "istili te! i# upoznav i se s novim okru$enjem# u potpunosti se posvetio svom najdra$em poslu. %jegov rad se sastojao u poku ajima da otkrije kakvi se novi &enomeni mogu dobiti ako se kombinuju ve' postoje'i &enomeni. %e to kasnije# prouavaju'i kozmike zakone# Sveti Venoma je nainio otkri'e koje ga je kasnije proslavilo# a koje je on# kao prvi pronalaza# nazvao !(akonom pada!. Sveti Venoma je taj zakon &ormulisao ovako: !Sve to na svetu postoji )pada dole). !*ole! - za bilo koji deo planete predstavlja najbli$i !Stabilan objekt!# to jest taku u kojoj se spajaju sve linije bez obzira na to odakle one dolaze. +entri svi, suna-a i svi, planeta na e Vasione upravo su takve take stabilnosti. .ni su !najni$e! take za one oblasti prostora u koje su stalno usmerene sve sile datog dela Vasione# gde se one kon-entri u. Svaka od ti, taaka predstavlja tako/e -entar privlaenja i# za,valjuju'i tome# sun-a i planete se odr$avaju na mestima koja su za nji, predvi/ena. Sveti Venoma je dalje utvrdio da kada se neki objekt# ma gde se on nalazio# pomera u prostoru# on ima tenden-iju pada na ovo ili ono sun-e ili planetu u zavisnosti od toga koja je planeta za datu oblast kozmosa -entar stabilnosti ili ono to je dole. 0olaze'i od zakona koji je sam utvrdio# Sveti Venoma je u svojim daljim istra$ivanjima do ao do slede'eg zakljuka: !1ko je tako# mo$e li ta kozmika osobina da bude iskori 'ena za neop,odna putovanja po Vasioni2! 3 poeo je da radi u tom prav-u. %jegov nada,nuti rad je pokazao da# iako je to u naelu mogu'e# u stvarnosti# ako se koristi samo zakon pada# ne mo$e se posti'i -ilj i to iz tog prostog razloga to atmos&era koja okru$uje ve'inu kozmiki, tela spreava usmereni pad objekta koji vr i kozmiki let. 4tvrdiv i sve to# Sveti Venoma je svu svoju pa$nju usredsredio na traganje za bilo kakvim re enjem kojim bi se prevladao otpor koji atmos&era pru$a kretanju broda# zasnovanom na zakonu pada. 0osle tri !luniazisa! Sveti Venoma je prona ao takvo re enje i im je bila pripremljena neop,odna oprema pristupio je probama. Konstruk-ija je podse'ala na veliku sobu iji su zidovi napravljeni od spe-ijalnog materijala slinog staklu. 4 svaki zid montirani su takozvani !kap-i! od nepropustljive kozmike supstan-e !elekilpomagtistzena!# koji su mogli slobodno
da klize u odre/enim prav-ima. 4nutar sobe nalazile su se posebne !baterije! za generisanje i uba-ivanje te supstan-e. 5a sam prisustvovao prvom ispitivanju# Va a 6ilosti# i pratio sam rad Svetog Venome. Sva tajna se sastojala evo u emu: kada su zra-i te supstan-e prolazili kroz spe-ijalno staklo# oni su uni tavali sve na svom putu u onoj atmos&eri koja se obino sastoji iz vazdu,a ili gasova. Taj deo prostora je postajao apsolutno prazan# bez ikakvog pritiska# tako da# kada bi u njemu dete gurnulo gromadu# ona bi laka kao pero# poela da se kre'e. %a drugoj strani te neobine gra/evine nalazili su se doda-i nalik na krila za upravljanje kretanjem pomo'u ve' pomenute supstan-e# kao i pomo'u impulsa koji omogu'uju biranje prav-a. *akle# kada su rezultati ti, eksperimenata bili odobreni i dobili blagoslov Kontrolne Komisije pod predsedni tvom 1r,an/ela 1dosije# na osnovu otkriveni, zakona poela je izgradnja velikog broda. 7rod je uskoro bio gotov i odobren za upotrebu. 7rodovi novog tipa postepeno su potisnuli sve ostale# koji se ranije postojali. 3pak# Va a 6ilosti# kasnije je nekom&ornost brodova tog sistema postajala sve oiglednija# iako su oni i dalje kori 'eni na svim linijama galaktikog saobra'aja. %e mogu da negiram da su brodovi konstruisani na osnovu tog zakona bili idealni u bezvazdu nom prostoru i da su se kretali brzinom bliskom brzini zraka !egzikolnianaknian! koji re&lektuju nebeska tela8 ali# kada bi se pribli$ili nekom sun-u ili planeti - to je bilo pravo muenje za sve koji se nalaze na brodu - bili su neop,odni slo$eni manevri# izvo/eni prema Venominim projektima# zato to je takav zakon pada. "im bi se brod na ao blizu sun-a ili planete# mimo koje je trebalo da proleti# on je odma, poinjao da pada na to sun-e ili na tu planetu# a da bi se# kao to sam ve' govorio# izbeglo skretanje broda s predvi/enog kursa# bila su potrebna svestrana znanja i ogromna pa$nja. 0rilikom prolaska broda blizu nekog sun-a ili planete njegova brzina je odstupala ,iljadu puta od uobiajene. 0osebno je bilo te ko upravljati brodom u oblastima gde ima mnogo kometa. (ato su svima# koji su bili predvi/eni da njima upravljaju# postavljani najsuroviji za,tevi# i priprema za takve obaveze za,tevala je veoma visok intelekt. 3pak# bez obzira na sve prepreke# brodovi sistema Svetog Venome kori 'eni su# kao to sam ve' rekao# i kori 'eni su svuda. 7rodovi sistema Svetog Venome leteli su ve' dvadeset tri godine# kada je prvi put poelo da se govori o tome da je Veliki 1r,an/eo 9ariton prona ao novi tip broda za kra'e i du$e letove po Kozmosu.
Glava 5 SISTEM ARHANELA HARITONA U najskorije vreme, opet pod rukovodstvom Velikog Arhaela Adosija, posle obavljenih praktinih proba, svi su shvatili znaaj novog pronalaska koji e kasnije postati toliko poznat. Novi sistem je jednoglasno proglaen najboljim i uskoro je bio prihvaen svuda u Vasioni, potiskujui posteno sve prethodne. U nae vreme sistem Velikog Anela, sada Arhanela aritona, koristi se svuda. !rod kojim mi sada letimo zasnovan je na istim prin"ipima i njegova konstruk"ija nalik je na konstruk"iju svih brodova izgraenih prema tom sistemu. #n je veoma slo$en. %utinu tog velikog pronaska predstavlja &"ilindar& koji po obliku podsea na obino bure. '"ilindar(bure)"ilindrure* +ajna tog "ilindra jeste u karakteru materijala koji ine njegovu unutranju povrinu. +i materijali su meusobno izolovani putem &ambera& i zahvaljujui njihovom rasporedu, pra utvrenom redu, oni mogu da deluju na kozmiku gasnu supstan"u, bilo da je to &atmos,era&, &vazduh&, &etar& ili neka druga kombina"ija istorodnih kozmikih elemenata, primorajui je da odmah pone da se iri unutar "ilindra. -no tog &"ilindrureta& hermetiki se privruje na bone povine, ali njegov poklopa", koji takoe vrsto prianja na "ilindar, napravljen je tako da pod dejstvom unutranjeg pritka mo$e da se pomera otvarajui ulaz u "ilindar i da ga zatim ponovo zatvara. -akle, Vaa .ilosti, taj &"ilindrure& je ispunjen vazuhom, atmos,erom ili nekom drugom slinom supstan"om/ pod dejstvom zidova, supstan"a se iri tako da unutranja oblast "ilindra postaje za nju suvie tesna. +rudei se da nae izlazni otvor iz ogranienog unutranjeg prostora "ilira, ona, naravno, pritiska poklopa" "ilindra sve dok se otvori ne oslobode i ne dozvole supstan"i u ekspanziji da izae, posle ega se oni odmah ponovo zatvaraju. 0oto 0riroda ne trpi prazninu, odmah posle isputanja gasne supstan"e u ekspanziji, "ilindrure se ponovo spolja puni sve$om supstan"om, i sve se ponavlja ispoetka, i tako u beskraj. #dvija se "iklian pro"es i poklopa" "ilindrura as se otvara, a as zatvara. 0oklopa" stavlja u pokret veoma jednostavnu polugu koja, opet, pokree &zupaste tokove&, rasporeene na bonim strama i na krmi broda. Upravo usled kretanja tih tokova i dolazi do kretanja broda u prostoru. -akle, Vaa .ilosti, tamo gde nema otpora, savremeni brodovi naprosto padaju na najbli$i "entar stabilnosti/ ali tamo gde oni nailaze na otpor kozmike supstan"e, ma kakva bila njena gustina, jedino delovanje "ilindra omoguuje brodu da se kree u $eljenom prav"u.
1animljivo je naglasiti da su zgusnute sredine u nekom delu Vasione najpogodnije za punjenje i pra$njenje "ilindreta, zbog ega, naravno, poluge mogu da se pokreu br$e. 2pak, ponavljam, bezvazuni prostor ispunjen samo svetskim etrom najvie pogoduje i savremenim i starim brodova, poto, kada nema otpora, i kada se koristi zakon pada, nije potreban rad "ilindra. %vejedno, savremeni brodovi imaju prednosti i u bezvazunom prostoru, poto se lako mogu kretati u bilo kom prav"u bez komplikovanih manipula"ija, neophodnih prilikom upravljanja brodovima sistema %vetog Venome. Ukratko, Vaa .ilosti, savremeni brodovi, kako po udobnosti, tako i po jednostavnosti upravljanja, neuporedivo prevazilaze brodove koji su bili neverovatno slo$eni, a uz to nisu pru$ali mogunosti kakve sada koristimo u kozmikim uslovima.
Glava 6 VENI MOTOR - ekajte, ekajte! - prekide Belzebub kapetanovo pripovedanje. - To to opisujete bez sumnje je blisko efemernoj ideji koju neobina tricentrina bia ro ena na planeti !emlji nazivaju "venim motorom" ili Perpetum Mobile. Ta ideja je izludela i unitila mno#e od nji$. %spostavilo se da se na toj zlosrenoj planeti u nekim #lavama rodila "bezumna ideja" o pronalasku me$anizma koji e se veno kretati, a da pri tome ne dobija nikakvu ener#iju spolja. &na i$ je toliko obuzela da su mno#i 'itelji te osobite planete poludeli razmiljajui o njoj i pokuavajui da stvore to udo. (oliko i$ je samo platilo tu efemernu ideju materijalnim i du$ovnim dobrima, stvaranim po cenu o#romnoi$ napora. &vako ili onako, tek oni su bili osu eni da rade na onome to je iz#ledalo kao prosta stvar. (ad #od je to bilo mo#ue svojski su se predavali tra#anju za venim motorom, nemajui nikakve unutranje potencijale za takav rad, pri emu su se jedni uzdali u svoja "znanja", dru#i u "sreu", a mno#i su postali potpuni psi$opate. )kratko, pronalazak veno# motora pretvorio se za nji$ u pravu "moru", i oni su smatrali da to pitanje i sve ostale mora da zanima. *ednom sam posetio #rad u kome je bila sabrana znaajna kolekcija svi$ modela predlo'eni$ me$anizama veni$ motora, kao i nji$ovi opisi. +ta je nedostajalo, +ta to nisam video na tim majstorski napravljenim i slo'enim mainama, - tobo'e je u me$anizmima svake te maine bilo vie ideja i mudrosti ne#o u svim zakonima univerzuma! .remenom sam primetio da je me u bezbrojnim modelima, kao i u opisima ponu eni$ me$anizama dominirala ideja korienja ono#a to se naziva "silom te'e". /utina te ideje je sledea0 u nekom slo'enom me$anizmu napravi se lift odre ene te'ine koji, sputajui se pod dejstvom sopstvene te'ine, stavlja u po#on itav sistem1 sve se ponavlja iznova i iznova pri svakom narednom sputanju lifta, i tako bez kraja. 2a kraju, mno#obrojni nesrenici su napunili "ludnice"1 jo vie #ubitnika, razoarani$ u svoj san, potpuno je napustilo svoj posao, predalo se, ili je ak, od svi$ mo#ui$, izabralo naj#ori put. 2e znam kako bi se zavrilo to zarazno ludilo, koje je vodilo pravo u #rob, da jedan stari udak, naunik koji je imao odre eni autoritet, nije dokazao pomou samo njemu poznato# prorauna da je potpuno nemo#ue smisliti veni motor. 3ra#i moj kapetane, posle vai$ objanjenja, veoma dobro sam s$vatio kako radi cilindar koji je stvorio -r$an eo 4iton i po emu se on razlikuje od pronalazaka oni$ nesrenika.
2aravno, sa si#urnou se mo'e rei da e cilindar, ako bude koristio samo atmosferu, raditi veno, bez dodavanja ne dru#e ener#ije spolja. - poto svet ne mo'e da postoji bez planeta okru'eni$ atmosferom, dokle #od ovaj svet bude postojao, radie i cilindrure -r$an ela 4aritona. - sada, pitanje koje mene zanima - materijali od koji$ je napravljen cilindrure. 3a li biste mo#li da mi ispriate, dra#i kapetane, kakvi su to materijali i koliko oni mo#u da traju. 2a Belzebubovo pitanje kapetan je od#ovorio ovako0 - %ako je cilindrure izlo'en $abanju, to se mo'e do#oditi tek u dalekoj budunosti, kroz neodre eno du#o vreme. 5lavni deo cilindra napravljen je od ilibara sa prstenovima od platine, dok se unutranja povrina sastoji od "antracita", "bakra", "slonove kosti" i jedne veoma stabilne "smese", podvr#nute termikoj obradi, $la enju i, ak, zrenju. - -li dru#i delovi - nastavio je kapetan - spoljne polu#e i zupanici moraju s vremena na vreme da se obnove. %ako su i oni napravljeni od veoma tvrdi$ "metala", svejedno su izlo'eni $abanju. %stovremeno, ni kostur broda nije vean. (apetan bi #ovorio i dalje, ali u tom asu brodom se razle ote#nuti zvuk, nalik na zvuk trube. %zvinivi se, kapetan ustade i objasni da #a zovu va'ni poslovi, jer se jedino zbo# to#a posada mo#la osmeliti da 2je#ovu 6ilost uznemiri si#nalom.
Glava 7 KOJA PRIPOVEDA O ISTINSKOM DUGU Kada je kapetan izaao, Belzebub pogleda svog unuka i primetivi da je u nekakvom neobinom stanju, upita ga saoseajno i sa senkom nemira: - O emu se radi, dragi moj deae? Zato si se tako duboko zamislio? ogledavi dedu oima punim tuge, !asejn zamiljeno odgovori: - "e znam ta mi je, mili dedi#e, ali tvoj razgovor s kapetanom izazvao je u meni veoma tu$ne misli% Ono o emu nikada ranije nisam razmiljao, sada me neprekidno mui% Za&valjujui vaem razgovoru ja sam postepeno sasvim jasno s&vatio da 'asiona nije uvek bila onakva, kakvom je ja sada vidim i zamiljam% (anije nisam mogao ni da zamislim, iako je razmiljanje moglo na to da me podstakne, da kozmiki brodovi nisu uvek bili ovakvi, kakav je ovaj kojim sada letimo% )ek sada sam potpuno s&vatio da svaka stvar koju koristimo, sav savremeni kom*or, sve to je potrebno za nau udobnost i sreu, nije postojalo oduvek i da nastanak svega toga ne bio jednostavan% okazalo se da su u prolosti razumna bia radi svega ta morala mnogo da rade i da pate i da su mnogo trpela ne tedei sebe% Ona su radila i patila da bismo mi sada u$ivali u blagodatima #iviliza#ije i sve to, svesno ili nesvesno, oni su stvarali za nas a danas su osu+eni na ravnodunost ili zaborav% )ako mi sada ne samo da prema njima ne oseamo za&valnost, ve ak i ne znamo za nji& i to nepotovanje nas nimalo ne brine% "a primer, ja ve dovoljno dugo $ivim na svetu, a ni jednom mi nije palo na pamet da nekada, mo$da, svega ovoga to sada vidim nije bilo, kao to nije bilo ni mog nosa koji se pojavio tek kada i ja% , eto, dragi moj, mili dedi#e, sluajui tvoj razgovor s kapetanom, postepeno sam svim svojim -mom poeo da s&vatam, koliko mnogo dugujem tim biima, i u kolikoj meri sam nji&ov du$nik% -pravo zbog toga me sada mui .gri$a savesti.% (ekavi sve to !asejn obori glavu i zauta% /ledajui uzbu+eno svoga unuka Belzebub ree: - 0avetujem ti, dragi moj !asejne, da privremeno odlo$i te probleme% Budi strpljiv% )ek kada poraste i kad se zavri period tvog rasta, kada dovoljno sazri da s&vati tako duboka *ilozo*ska pitanja i aktivno o njima razmilja, bie ti jasno da mora na nji& da se vrati% - tvojim godinama ti jo ne mora da plaa za svoje postojanje% - ovoj *azi tvoga $ivota ti ne mora za njega da plaa% )voj zadatak je - da se priprema za budunost - za obaveze i odgovornost pred tri#entrinim biima% Za sada, $ivi kao to $ivi, ali uvek pamti jednu stvar% 0vako jutro neizostavno, gledajui izlazak
sun#a u svoj njegovoj velelepnosti, mora da prodre u svoju podsvest, u sve njene oblike, i da neprestano ponavlja sebi da ukoliko ona bude smetnja u tvom $ivotu, u budunosti ne samo da nee moi da izvue iz nje neku korist, ve nee moi ni dobro da slu$i 'enom )vor#u% onavljam jo jednom, dragi moj deae, ne misli na te probleme% 1o si suvie mlad za takve misli% 0ve u svoje vreme% itaj me to god po$eli i ja u ti odgovarati do kapetovog povratka% o svoj prili#i, neodlo$ne obaveze ga spreaju da do+e ovamo%
Glava 8 NERAZUMNI BELZEBUBOV POTOMAK SE DRZNUO DA LjUDE NAZOVE "MEKUCIMA" Hasejn sede Belzebubu u krilo i umiljavajui se ree: Ispriaj mi neto to sam eli, dragi dedice. a me najveu radost predstavlja ve to to mogu da te sluam. ! "e ! odgovori Belzebub ! treba da me zamoli da ti priam o onome to te najvie zanima. Bie mi mnogo prijatnije ako ti ispriam ono to posebno eli da zna. #nda mi, dragi, mili dedice, priaj o onim... kako se ono zovu$ aboravio sam. %&, da' # onim (mekucima(. ! )ta$ # kakvim mekucima$ ! upita Belzebub, ne s&vatui pitanje. *ea se, dedice, malopre, kada si govorio o tricentrinim biima koja ive na planetama onog *unevog sistema u kome si proveo mnogo vremena, pomenuo si jednu planetu !zaboravio sam kako se ona zove ! na kojoj ive tricentrina bia koja veoma lie na nas, ali im je koa mnogo tanja od nae. ! %' ! nasmeja se Belzebub. ! +ita o biima koji& se tako mnogo zapatilo na planeti emlji i koja sebe nazivaju (ljudima(. ! ,a, da, dedice' +riaj mi o tim biima ! ljudima. Biu srean da o njima saznam to vie. #nda Belzebub ree: ! # njima mogu da ti priam veoma mnogo, poto sam esto poseivao tu planetu i dugo iveo me-u zemaljskim tricentrinim stvorenjima, a mnoga od nji& su ak postala moji prijatelji. .ebi e, verovatno, biti veoma zanimljivo da to vie sna o nji&ovim neobinim odlikama. #ni imaju karaktertine osobine kakve nee nai kod drugi& stanovnika bilo koje planete nae /asione. 0a i& dobro znam, zato to je itav put nji&ovog nastanka i postojanja tokom mnogi&, mnogi& vekova, prema nji&ovom raunanju vremena, proticao pred mojim oima. Bio sam ne samo svedok nji&ovog nastanka i ivota, ve i svedok nastanka i konanog 1ormiranja nji&ove planete. 2ada smo prvi put stigli u taj *unev sistem i nastanili se na planeti 3ars, mlada emlja se jo nije ni o&ladila i nikakvog ivota na njoj nije bilo. #d samog poetka ta planeta je bila uzrok mnogi& briga naeg *vevinjeg. %ko eli, poeu pripovedanje od doga-aja optekozmikog karaktera, povezani& s tom planetom, koji su za naeg .vorca postali ozbiljno iskuenje. ! ,a, dragi dedice ! ree Hasejn ! priaj mi o tome. .o e bez sumnje biti uzbudljivo i zanimljivo, kao i sve o emu si mi ve priao.
Glava 9 POREKLO MESECA I Belzebub poe ovako: Stigavi na Mars, koji je bio predvien kao mesto naeg boravka, poeli smo stvari polako da dovodimo u red. Jo se nije stiala urba oko organizovanja prvi! dana naeg boravka " jer bilo je neop!odno da stvorimo uslove za manje podnoljivu egzisten#iju u svetu koji nam je bio potpuno tu " kada se iznenada, jednog od ti! uzbudljivi! dana, itava planeta zatresla i neto kasnije nastao tako zaguljiv smrad da nam se uinilo kao da je itava $asiona zasi%ena neim &neizdr ivim&. 'osle izvesnog vremena, kada je smrad najzad prestao, i mi doli k sebi toliko da smo mogli da razmislimo, s!vatili smo da je razlog tog zastrauju%eg (enomena bilo to to se planeta )emlja toliko pribli ila Marsu da smo jasno mogli da je posmatramo ak i bez teskuana *teleskopa+. Ispostavilo se da je iz jo uvek nepoznati! razloga, ta planeta &pukla& i da su se dva (ragmenta odvojila od nje i odletela u kozmos. $e% sam ti priao da je u to vreme taj sunani sistem tek nastajao i da u njemu jo nije bila uspostavljena takozvana &!armonija uzajamnog delovanja svi! kozmiki! objekata&. ,asnije smo utvrdili, da je u skladu sa optom kozmikom !armonijom trebalo da se pojavi kometa sa izuzetno dugom putanjom, poznata pod nazivom &,ondur&. -a kometa je, ve% potpo (ormirana, prvi put opisivala svoju punu putanju. ,ako su nam kasnije u poverenju objasnili ,ozmiki Svetitelji, trebalo je da putanja komete presee orbitu )emlje. 'ogreni prorauni jednog od ,ozmiki! Svetitelja, koji je rukovodio pitanjima stvaranja sveta i njegovog odr avanja u ravnote i, doveli su do toga da su ta dva objekta dostigla take prese#anja svoji! trajektorija istovremeno. )bog te greke, planeta )emlja i kometa ,ondur su se sudarile toliko sna no da su se, kao to sam ve% rekao, od )emlje odvojila dva (ragmenta i odletela u kozmos. -aj udar je izazvao tako ozbiljne posledi#e zato to je ta planeta bila jo veoma mlada i njena atmos(era, koja bi mogla da poslu i kao branik, jo nije bila u potpunost (ormirana. .aravno, moj deae, 'redveni je odma! saznao za tu kozmiku katastro(u. /dma! je bila (ormirana komisija od anela i ar!anela, strunjaka za stvaranje i odr avanje sveta u ravnote i, koja je istoga asa krenula u Sunev sistem /rs. .a elu te komisije bio je $eliki 0r!aneo Sakaki. $isoka komisija je stigla na Mars i zapoela istragu.
Sveti lanovi te $isoke ,omisije odma! su nas uverili da vie ne treba da stra!ujemo od nekakve sline katastro(e. 1lavni in enjer, 0r!aneo 0lgatatant je bio tako ljubazan da nam ispria o onome to se, po svoj prili#i, dogodilo. /tkinuti (ragmenti )emlje, odma! posle sudara i dalje su se nalazili u s(eri uti#aja planete i zato su, slede%i zakon privlaenja, poeli da padaju natrag, na svoju osnovnu masu. 0li oni nisu mogli da padnu na )emlju zato to su se odma! nali pod uti#ajem jednog drugog kozmikog zakona " &zona uzletanja&, i zato su poeli da opisuju stalne eliptike orbite oko svoje osnovne mase " )emlje, pribli no onako kako ona sama opisuje sopstvenu putanju oko sun#a /rs. -ako %e ubudu%e i biti, ukoliko ponovo sve ne promeni na nepredviena kozmika katastro(a. Sre%om, dodao je 1lavni In enjer, opta !armonija kretanja sistema nije u potpunosti poreme%ena i uskoro %e se ovde uspostaviti ravnote a. Ipak, moj deae, iako je $isoka ,omisija, prouivi sve dostupne podatke i sve mogu%e posledi#e, dola do zakljuka da %e sadanji polo aj (ragmenata )emlje dugo ostati takav, zbog nekakvi! pomeranja, koje je ,omisija smatrala verovatnim, oni, svejedno, mogu da odstupaju od svoji! orbita, to %e dovesti do nepopravljivi! posledi#a. ,ako bi se ta nesre%a izbegla, $isoka ,omisija je odlua da preduzme odreene mere. Slo ili su se da je najbolje reenje slede%e: planeta )emlja %e odr avati svoje (ragmente tako to %e im stalno slati bo anske impulse &askokina&. Sveta supstan#a askokin obrazuje se na planeti tek onda kada dva sveta zakona koji odgovaraju za sintezu, i to, sveti zakon &2eptaparaparino!& i sveti zakon &-riamazikamno&, deluju na nain &ilnosaparno&, tj. samostalno, ne utiu%i jedan na drugoga, razume se, u odreenim grani#ama. .aravno, moj deae, realiza#ija tog projekta od kozmikog znaaja bila je mogu%a samo uz odobrenje $enog -vor#a. $eli 0r!aneo Sakaki, u pratnji ostali! ,ozmiki! Svetitelja, odma! se uputio da izmoli najviu dozvolu. 'osle dobijanja odobrenja od 'redvenog, na )emlji je pod rukovodstvom $elikog 0r!anela Sakakija bio aktualizovan pro#es &ilnosaparno&. /d tog vremena svi pro#esi na )emlji i njenim (ragmentima odvijaju se u skladu s tim zakonom i zvaljuju%i tome (ragmenti planete se i dalje kre%u po svojim putanjama, ne prete%i kozmikom katastro(om. $e%i (ragment se zvao &3undernerzo&, a manji " &0nuls&, i tri#entrini zemljani su i! znali pod tim imenima. 0li, u kasnijim epo!ama oni su nazivani na razne naine, a ne tako davno ve%i (ragment je dobio ime &Mese#&, a ime manjeg je
vremenom zaboravljeno. /n sada ne samo da nema naziv, sadanji stanovni#i )emlje ak i ne slute da on postoji. )animljivo je da su nekadanji itelji 0tlantide, kontenta koji je potom nestao, znali za postojanje drugog (ragmenta svoje planete i takoe su ga nazivali 0nulios. 0li, stvorenja koja su naselila kopno u poslednjem periodu njegovog postanja, u ijem bi%u su se ispoljili rezultati (unk#ionisanja organa nazvanog &kundabu(er& *kasnije %u ti podrobno ispriati o njemu+, nazvali su ovaj satelit &,inespaj&, to je znailo &onaj koji ne spava&. Savremenim tri#entrinim stanovni#ima ove osobene planete manji (ragment nije poznat uglavnom zbog njegovi! rativno mali! dimenzija i male udaljenosti, to ga za nji! ini nevidljivim, a babe im nikada nisu priale da su u stara vremena svi znali za taj maleni satelit. 0ko neko od nji! sluajno i ugleda 0nulios kroz teleskop *tu, iako arobnu, ipak samo deju igraku+, ne%e na njega obratiti pa nju smatraju%i pogreno taj )emljin satelit velikim meteoritom. Savremena stvorenja mo da nikada vie ne%e videti 0nios zato to im je sada po prirodi svojstveno da vide samo nerealno. Jedno im treba priznati: poslednji! vekova oni su s pravim majstorstvom svoju osobinu da ne vide nita realno doveli do automatizma. 4akle, moj deae, na )emlji su se u svoje vreme pojavili &likovi Sveobu!vatne Sutine&, ili, kako i! sada nazivaju, &mikrokozmosi&, i od nji! je (ormiran primarni ivot biljaka. ,asnije su ti mikrokozmosi, kao to se obino dogaa, peli da se grupiu u razliite oblike koji se zovu tetartokmosi svi! tri#entrini! sistema. I tada su, izmeu ostali!, poeli da se razvijaju ti dvonogi tetartokozmosi, koje si ti maloas nazvao &meku#ima&. Slede%i put %u ti is#rpno objasniti kako su se, i zato, za vreme tranzi#ije (undamentalni! sveti! zakona u pro#esu ilnosaparno na planeti )emlji pojavili likovi Sveobu!vatne Sutine i koji su (aktori uestvovali u (ormiranju razlii! razumni! sistema5 objasni%u ti, takoe, i sve zakone stvanja sveta i njegovog odr avanja u ravnote i. 0li, ti mora znati da su od samog poetka tri#entrina stvorenja, koja tebe zanimaju i koja se razvijaju na )emlji, imala sve mogu%nosti za usavravanje svi! oni! osobina koje bi im omogu%ile da postanu istinski umna.
Glava 10 ZATO "LjUDI" NISU LjUDI Uzdahnuvi duboko, Belzebub je nastavio svoju priu. - Od vremena poetka primene procesa ilnosaparno na Zemlji, proteklo je godinu dana prema objektivnom raunanju vremena. okom tog perioda na planeti su postepeno uspostavljeni procesi evolucije i involucije svega postoje!eg. ", naravno, kod tricentrinih bi!a su poeli da se #ormiraju uslovi za razvoj Objektivnog Uma. Ukratko, na planeti se sve odvijalo kako treba. ", ko zna$ %a se posle godinu dana nije vratila &isoka 'omisija na elu sa (rhan)elom *akakijem, mo+da nikada ne bi ni dolo do kasnijih nesporazuma, povezanih sa tricentrinim stanovnicima te nesre!ne planete. &isoka 'omisija se vratila na Zemlju zato to, bez obzira na sva ta prethodno izvrena merenja, mnogi posve!eni u ovaj problem nisu bili sasvim sigurni u to da u budu!nosti ne treba oekivati neprijatna iznena)enja. Upravo zbog toga su i po+eleli da provere nije li se u prologodinjim merenjima potkrala neka greka. U svakom sluaju, da bi bili mirni, oni su odluili da preduzmu dodatne mere predostro+nosti. ,osledice su bile u+asne, i to ne samo po tricentrine stanovnike ove nesre!ne planete. One su za itavu planetu postale +iva rana. i zna da je u to vreme kod njih poeo da se javlja takozvi -mehaniki instinkt- - izgledalo je da je on za tricentrina bi!a normalan. *veti lanovi &isoke 'omisije su smatrali da ako se mehaniki instinkt dvonogih tricentrinih stvorenja #ormira pre nego to oni dostignu nivo Objektivnog Uma, kao to se obino doga)a kod tricentrinih bi!a, mo+e se desiti da oni pre vremena saznaju razlog svog postanka, a to mo+e dovesti do velike nevolje. .er, ako saznaju da svoje postojanje duguju #ragmentima koji su se otkinuli od njihove planete, tj., ako osete da su robovi spoljnih okolnosti, koje od njih ne zavise, mogu izgubiti volju za +ivotom i dobrovoljno unititi sebe. Zbog toga je, moj deae, &isoka 'omisija izme)u ostalog odluila da je neophodno privremeno implantirati tricerinim Zemljanima jedan poseban organ koji !e ih, kao prvo, naterati da do+ivljavaju realnost u -izvrnutom obliku-, a drugo, dove!e ih dotle da !e svaki spoljni utisak, koji se bude ponavljao, stvarati kod njih re#leks koji !e ih asocirati na -zadovoljstvo- i -u+ivanje-. Zatim su, uz pomo! (rhi#izikohemiara (n)ela /uizosa, lana &isoke 'omisije, stvorili odre)enu strukturu i smestili je u kimu tricentrinih bi!a, pored same baze repa 0u to vreme oni su jo imali rep, i taj deo njihovog organizma imao je normalne osobine, izra+avaju!i puno!u njihove egzistence1. a novostvorena struktura je doprinosila nastanku i razvoju onih osobina o kojima sam ve! govorio. 2azvali su je kuabu#erom.
"mplantiravi taj organ tricentrinim stvorenjima, &isoka 'omisija 'ozmikih *vetitelja, na elu sa (rhan)elom *akakijem vratila se u 3entar iste savesti i mirne due4 a planeta Zemlja, koja je tako privukla tvoju pa+nju, odmah je na sebi osetila posledice tog otroumnog i dovitljivog reenja. 'ako bi rekao mudri 2asradin 5od+a, rezultati su liili na one koje su izazvali zvuci .erihonskih truba. ( sada, ako +eli da se makar malo pribli+i razumevanju posledica #unkcionisanja tog organa, koji je smislio i stvorio jedinstveni (n)eo /uizos - neka je zanavek blagosleno njegovo ime - mora saznati neto o +ivotu i ponaanju tricentrinih dvonogih stanovnika Zemlje i to ne samo onda kada je organ kundabu#era jo postojao u njihovom organizmu, ve! i kasnije, kada je on uniten. .er, iako su taj organ i njegova svojstva bili uniteni, posledice su se i dalje talo+ile u samoj ljudskoj prirodi. (li, to !u ti objasniti neki drugi put. "zme)u ostalog, treba re!i daje &isoka 'omisija jo jednom posetila Zemlju tri objektivne godine kasnije4 ovoga puta na njenom elu bio je ,reuzvieni (rhisera#im *evotertr, zato to je ,reuzvieni (rhan)ae *akaki dostigao bo+ansku visinu i postao jedan od lanova &elike 6etvorke 6uvara &asione. %akle, lanovi &isoke 'omisije bili su zadovoljni poto su se uverili da mere predostro+nosti, preduzete radi odr+anja balansa u Zemljinom sistemu, nisu vie potrebne. " tada su, izme)u ostalog, opet uz pomo! (rhi#izikohemiara /uiza, oduzeli tricentrinim bi!ima organ kundabu#er zajedno sa svim njegovim neverovatnim mogu!nostima. 5ajde sada da se vratimo na poetak moje prie. ,osle neoekivanog intermedijuma, kada smo doli k sebi posle zabune izazvane katastro#om, koja je pretila itavom sunevom sistu, nastavili smo da izgra)ujemo nau marsovsku koloniju. 7alopomalo, upoznali smo lokalnu prirodu i prilagodi se postoje!im uslovima. 'ao to sam ve! rekao, neki od nas su odluili da se nastane na 7arsu, drugi su se spremali da polete, ili su ve! krenuli, na druge planete tog *unevog sistema. Za me)uplanetarni saobra!aj bio nam je dat kozmiki brod -7ogu!nost-. .a sam ostao na 7arsu sa nekolicinom svojih ro)aka i slugu. Upravo tada je u moju opservatoriju postavljen moj prvi tkuano 0teleskop1. "zgradio sam opservatoriju i posvetio se njenom organizovanju i razvoju, kako bih imao mogu!nosti da to podrobnije prouim udaljene objekte nae &asione i plete sunevog sistema. Od svih planeta moju pa+nju je posebno privlaila Zemlja. ,roticale su godine... 8ivot planete postepeno je stabilizovan i izgledalo je da se na njoj sve odvija isto kao i na drugim planetama.
(li, pa+ljiv posmatra je mogao da uoi kako broj tricerinih stvorenja stalno raste. 9tavie, ponekad su se mogle zapaziti neobine mani#estacije njihove aktivnosti4 oni su ponekad inili ono to nikada nisu inili stanovnici drugih svetova. Odjednom bi, iz ista mira poeli da ubijaju jedni druge. ,onekad se to me)usobno istrebljivanje nije ograniavalo na jedan region, ve! se doga)alo na vie mesta istovremeno, i trajalo je ne samo danju, ve! i no!u. ,rime!eno je da se za vreme tog procesa njihov broj naglo smanjivao, ali je u periodima zatija ponovo naglo rastao. &remenom smo se navikli na tu njihovu osobenost, govore!i sebi da je &isoka 'omisija oigledno iz nekakvih va+nih razloga organu kundabu#era namerno dala takvu karakteristu. Zbog plodnosti tih bi!a, govorili smo sebi, njihov broj se mora regulisati radi odr+avanja kozmike ravnote+e u harmoniji. (li nikome nije moglo pasti na pamet da se neto r)avo deava itavoj planeti. U to doba, kao to sam ve! rekao, ja sam posetio ve!inu planeta tog sunevog sistema, i poznatih, i jo neprouenih. ,osebno su mi se dopali tricentrini stanovnici *aturna. Oni su se spolja razlikovali od nas, jer su podse!ali na ptice, vrane. Zanimljivo je naglasiti da vrane nisu +ivele samo tamo, ve! skoro na svim nastanjenim svetovima nae &asione, gde se razvijaju i uzimaju planetarnu plot bi!a sa razliitim sistemima miljenja. ,rincip usmenog komuniciranja vranolikih razumnih bi!a donekle podse!a na na, ali zvuci njihovog govora lepi su od svega to sam ikada mogao da ujem. On vas primorava da se setite umetnosti najve!ih pevaa koji itavu svoju duu unose u melodino, arobno pevanje. 'ada se setim kako se ta krilata stvorenja odnose jedna prema drugima, nemam rei kojima bih to opisao. o se mo+e shvatiti tek poto se malo pro+ivi s njima i stekne lino iskustvo. 7o+e se re!i samo jedno - njihova srca su poput srca an)ela koji se nalaze uz 2ebeski ,resto. Oni u svom +ivotu strogo potuju devetu zapovest 2aeg vorca: -Odnosi se prema onome to pripada drugome kao prema svome, i isto tako ga uvaj.'asnije !u ti svakako ispriati podrobnije o tricentrinim stvorenjima koja su nastala i +ive na *aturnu, zato to je jedan od mojih istinskih prijatelja tokom godina izgnanstva bio stanovnik te planete4 on je imao oblije vrane i zvao se 'arkar.
Glava 11 SPECIFINOST LjUDSKE DUE Vratimo se sada tricentrinim stanovnicima planete Zemlje, onima koji tebe najvie zanimaju, i koje ti naziva mekucima. Ne mogu ti opisati koliko se radujem zbog toga to si, sreom, daleko od tricentrinih stvorenja kojima si dao, po njihovo dostojanstvo, tako uvredljivo ime da ja ak ne mogu ni da sluam o njemu. Da li si svestan, siroto moje dete, ta bi ti uradila ta bia, naroita ova sadanja, kada bi ula kako ih naziva Ve sama pomisao na to ta bi ti uradili kada bi dospeo u njihove ape, baca me u u!as. " svakom sluaju, izlemali bi te tako da, to bi rekao na Nasradin #od!a, $ne bi doao k sebi sve do sledee porcije batina$. " svakom sluaju, kad god rei da zapone neto novo, obavezno blagosiljaj sudbinu i moli je da bude milosrdna, da te uvek uva i ne dozvoli da stanovnici Zemlje bilo kada posumnjaju da si ih ti, moj ljubljeni i jedini unue, neoprezno nazvao mekucima. % veruj mi, onih godina kada sam ih posmatrao s &arsa, kao i za vreme mojih putovanja na Zemlju, izuio sam veoma dobro duu tih udnih stvorenja. 'dlino znam kako bi postupili sa svakim ko se osmelio da im da takav nadimak. Naravno, ti si ih tako nazvao samo iz deje naivnosti, ali tricentrini stanovnici Zemlje to ne bi uva!ili. Njima bi bilo svejedno ko ih je tako nazvao, zato i u kakvim okolnostima. (akvo ime je za njih uvredljivo i to je sasvim dovoljno. )azmatrati to pitanje iz aspekta veine njih * isto je to i presipati iz upljeg u prazno. +to zato je s tvoje strane bilo veoma nepromiljeno da tom plemenu tricentrinih bia da tako uvredljiv nadimak, prvo, zato to ja brinem za tebe, a drugo, zato to ti i u bunosti mo!e pretiti opasnost. ,ako si daleko od njih i oni ne mogu da te dohvate i lino kazne, svejedno, ako bilo kako, makar iz desete ruke, saznaju da si ih uvredio, njihova anatema e se neizbe!no sruiti na tvoju glavu i snaga te anateme zavisie od toga ime su u datom trenutku zauzeti. -o svoj prilici, vredelo bi da ti ispriam kako bi se ponaali Zemljani kada bi saznali za tvoju uvredu. (aj primer e ti pomoi da dobro naui udne navike tih tricentrinih bia, koja te toliko zanimaju. &a koliko bili u stanju apatije, ukoliko se u momentu kada bi ih isprovocirala tvoja uvreda ne bi pojavilo neko drugo neumesno interesovanje, oni bi se odmah okupili na jednom mestu, koje je specijalno predvi.eno za ljude, posebno odabrane za takve stvari i, razume se, odevene u naroite kostime. (o se kod njih zove gra.anski sud.
-rvo to bi uradili bilo bi da izaberu predsednika i tek potom bi pristupili $pretresu$. 'ni bi te $pretresli$ do sitnih crevaca, i to ne samo tebe, ve i tvog oca, dedu, a mo!da i sve pretke, ukljuujui %dama. Zatim, ako bi reili, naravno, kao i uvek $veinom glasa$, da si $kriv$, doneli bi presudu u skladu sa kodeksom zakona, zasnovanim na prethodno izuenim raznim $/osilnim$ predstavama tog $pozorita marioneta$. %li ukoliko, opet veinom glasova, ne bi u tvojim postupcima nali nita protivzakonito, to se, istina, doga.a veoma retko, evo ta bi se dogodilo. 0itav sudski pretres se uvek do detalja bele!i na papir koji potpisuju svi lanovi suda. % onda bi svi ti spisi bili poslati... ta misli, u korpu za otpatke Ne, ve odgovarajuim ekspertima, u naem sluaju, takozvanom 1vetom 1inodu, gde bi se ponovila ista procedura, ali ovoga puta bi ti sudile $veoma va!ne$ persone. , tek posle dugog $presipanja iz upljeg u prazno$ oni bi najzad doli do glavnog, zapravo do toga da se okrivljeni nalazi van njihovog domaaja. %li tebe upravo tu i vreba prava opasnost. 2er, kada konano razjasne da su im ruke kratke i da ne mogu da te dohvate, oni jednoglasno odluuju da te predaju anatemi * nita vie, ali ni manje od toga. Zna li ti ta je i kako se to radi Ne 'nda sluaj, i je!i se3 $Veoma va!ne$ persone e objaviti svima na znanje da e ti u svim odgovarajuim ustanovama koje se nazivaju crkvama, kelama, sinagogama, venicama i tako dalje, zvanina lica uz odgovarajuu ceremoniju po!eleti da ti otpadnu rogovi, da pre vremena osedi, da se hrana u tvom !elucu pretvori u eksere, da jezik tvoje budue !ene postane tri puta du!i, da tvoje omiljene poslastice u tvojim ustima dobiju ukus sapuna, i tako dalje, i tome slino. Da li sada razume kakvu si opasnost mogao da navue na sebe kada si te beznaajne tricentrine izrode nazvao mekucima )ekavi to, 4elzebub se nasmei svome ljubimcu.
Glava 12 PRVA GRMLjAVINA Posle kratke pauze, Belzebub nastavi: - Pria o anatemi podsetila me je na jedan drugi dogaaj koji je veoma doprineo mom razumevanju neobinosti due tricentrinih stanovnika te planete, koji su toliko uzbudili tvoju matu. ogaaj koji nameravam da ti ispriam odigrao se sasvim nedavno. !vo tog dogaaja. " jednoj velikoj #zemlji# $iveo je mirnim i prosenim $ivotom neko ija se pro%esija naziva #pisac#. &vde treba re'i da se nekada moglo sluajno nabasati na predstavnike ove pro%esije ije su misli, kao i dela, bile originalne, ali kasnije, a posebno u poslednje vreme, pisci samo kopiraju sve vrste ideja iz ve' napisanih knjiga, kompiliraju'i ih kako bi napravili novu #knjigu#. "opte, oni vie vole knjige koje su napisali njihovi davni prethodnici. (oram da naglasim da su knjige koje tampaju savremeni pisci, uzete sve na gomilu, va$an uzrok su$enja "ma ostalih tricentrinih stvorenja, koji je, kako bi rekao uva$eni )asradin *od$a, ve' postao #laki od vazduha#. +ako da je, moj deae, savremeni pisac o kome govorim, bio upravo pisac te vrste i nije u njemu bilo nieg naroitog. ,ednom je, zavrivi jedno od svojih dela, poeo da razmlja o tome ta da napie u slede'em i reio je da potra$i neku novu ideju u knjigama, kojima je bila pretrpana njegova #biblioteka#, a nju, naravno, mora imati svaki pisac koji dr$i do sebe. ok je on kopao po njoj, pravo na glavu mu se sruila knjiga pod nazivom #,evanelje#. #,evaneljem# se naziva etvornji$je, koje su napisali (atej, (arko, -uka i ,ovan, posve'eno .zaslaniku &dozgo .susu *ristu. +a knjiga je bila veoma rasprostranjena meu tricentrinim stvorenjima koja su nominalno sledila uenje .zaslanika. . kada je na pisac nabasao na tu knjigu, iznenada mu je na pamet pala misao: #/ zato ja ne bih napisao ,evanelje0# Polaze'i od podataka, koje sam dobio radi drugih ciljeva, pretpostavljam da se njegova misao morala razvijati u ovom pravcu: #1ar sam ja gori od tih starih varvara - (ateja, (arka, -uke i ,ovana0 )a kraju krajeva, kulturniji sam od njih i mogu da napiem mnogo bolje ,evanelje nego moji suparnici. &sim toga, ,evanelje je upravo ono to je potrebno, zato to #!nglezi# i #/merikanci# ose'aju veliku slabost prema toj knjizi, a upravo sada kurs %unte i dolara uopte nije lo.#
+o je lako re'i, ali nije lako uraditi. Poev od toga dana, on se prihvatio svog novog ,evanelja, usavravaju'i se u mudrovanju. /li, poto je zavrio svoj rad i predao ga u tampu, poeo je itav niz neoekivanih dogaaja. " nekim drugim okolnostima mo$da se nita ne bi ni desilo i novo ,evanelje bi zauzelo svoje mesto u bibliotekama ljubitelja knjiga meu mnogim drugim izdanjima u kojima su izlo$ene sline misli. /li, na sre'u, ili na nesre'u naeg pisca, dogodilo se da neke vlastodrce, u drutvu kome je on pripadao, nikako nije htela kocka dok su igrali #rulet# i #bakaru# za vreme svog boravka u stranim odmaralitima. &ni poee da tra$e takozvane #pare# od obinih lanova drutva, a zbog tih zahteva #narod# se probudio iz svog #najdubljeg sna# i digao se na noge. 2ide'i to, oni vlastodrci koji su ostali kod ku'e, uznemirie se i preduzee odgovaraju'e mere. ,edna od tih mera bilo je i opte i neodlo$no unitavanje svega novog to bi se u njihovoj rodnoj zemlji pojavilo i to bi obine ljude moglo da sprei da ponovo zapadnu u apatiju. Ba nekako u to vreme ugledalo je svetlost dana novo ,anelje naeg pisca. 2lastodrci u sadr$aju novog ,evanelja videe neto to je po njihovom shvatanju moglo da ometa prosta bi'a da ponovo padnu u dubok san3 i oni odluie da se ree i te knjige i njenog autora, jer oni su dobro znali kako da se oslobode doma'ih trebera, koji bi im se ispreili na putu. .pak, iz nekih razloga, nisu mogli s njim da postupe na uobiajeni nain. +o je izazvalo teko'e i oni se okupie da razmotre problem. ,edni su predlagali da ga naprosto strpaju u zatvor pun pacova, drugi su hteli da ga poalju tamo #gde je i Bog rekao laku no'#, i tako dalje i tome slino, ali na kraju krajeva reie da javno anatemiu njega i njegovo ,evanelje, dr$e'i se svih ceremonija i pravila i, nesumnjivo, slu$e'i se istim izrazima kojima bi se slu$ili i onda kada bi tebe kleli, ukoliko bi saznali kako si ih uvredio. . tu se, moj deae, u potpunosti ispoljila sva neobinost psihe savremenih tricentrinih stanovnika ove osobene plete3 u sluaju s naim piscem, kada su on i njegovo ,evanelje anatemisani, rezultat svega toga bio je, kako bi rekao asni )asradin *od$a, #potpuno suprotan#. !vo ta se dogodilo. 4ada su obini pripadnici tog drutva videli kakvu je galamu digla vlast u vezi s tim piscem, veoma su se zaintesovali za njega i poeli da kupuju i halapljivo itaju ne samo novo ,evanelje, ve' i sve druge knjige koje je on ranije napisao. 1atim su, to je svojstveno tricentrinim stanovnicima 1emlje, izgubili interesovanje za druge stvari i govorili su samo o tom piscu, pri emu su ga jedni uznosili do nebesa, a drugi bacali u blato. 5itava polemika je dovela dotle da je pieva slava porasla, i to ne samo u njegovoj domovini, ve' i u drugim zemljama.
&vo poslednje se dogodilo zato to su mnogi vlastodrci, u ijim su d$epovima zveckale pare, i dalje odlazili u strana odmaralita da tamo igraju #rulet# i #bakaru# i oni su, razmiljaju'i o problemu naeg pisca, malopomalo, svojim interesovanjem zarazili i druge ljude. "kratko, sve se to postepeno proirilo svetom i, ak i sad, kad je novo ,evanelje odavno zaboravljeno, njegovog autora svuda i na svakom mestu smatraju velikim piscem. 6vi prihvataju i smatraju nepogreivom istinom ono to je on bilo kada napisao, svi se prema njegovim delima odnose s takvim divljenjem, kakvo su ose'ali jedino drevni ljudi sluaju'i proroanstva svetih proroka. 1animljivo je, i to podvlaim, da ako bilo koga od njih pita za tog pisca, tvoj sagovornik 'e odmah o njemu poeti da govori kao o neobinoj linosti. /li ako pita ta je on napisao, ispostavi'e se da mnogi, naravno ukoliko to priznaju, nisu proitali ni jednu knjigu svog idola. Bez obzira na to razgovara'e i raspravljati o njemu, i dokiva'e s penom na ustima da je on bio linost neuporedive ideje i %enomenalan poznavalac ljudske psihologije.
Glava 13 ZATO LjUDSKI UM NA SVOJE FANTAZIJE GLEDA KAO NA STVARNOST Hasejn upita: - Dragi moj i voljeni dedice, da li bi mi u svom uobiajenom maniru objasnio zato stanovnici Zemlje efemerno smatraju realnim? Evo a o je !elzebub odgovorio na to pitanje svoga unu a: - "a planeti Zemlji ta osobenost psi#e tricentrini# stvorenja razvila se te u s orije vreme$ %na je nastala usled toga to je postepeno nji#ova dominantna omponenta omogu&avala drugim omponentama nji#ove prirode da sva i nov utisa do'ivljavaju ne dovravaju&i u potpunosti proces ta ozvanog (osve&ivanja(, to jest ne usaglaavaju&i te utis e$ )li, a o govorimo nji#ovim jezi om, ta stvorenja veruju u sve to drugi a'u, umesto da sopstvenim zdravim razumom ree da li je neto istina ili la'$ Drugim reima, oni mogu da upore*uju ili ocenjuju samo one oncepcije oje su ve& formirane zasebno u sva om samostalnom delu nji#ove svesti, do tu*e oncepcije pri#vataju ne riti i, ne po uavaju&i da i# samostalno objasne$ Evo a o oni do'ivljavaju tu*e misli$ ) o mister +mit objanjava ne i problem na odre*eni nain, a mister !raun a'e potpuno isto, sluaoci su sigurni da je to ta o i ni a o drugaije$ ,a osobenost nji#ove psi#e dovela i# je dotle da mnoga od ti# tricentrini# stvorenja, ada uju a o #vale pisca o ome sam ti priao, postaju vrsto ube*ena da je on veli psi#olog i neverovatan poznavalac ljuds e due$ Zaista, za vreme moje poslednje posete toj planeti, poto sam se nasluao pria o tom piscu, otiao sam da ga posetim zbog stvari oja nema veze s naom temom$ %e ivanja me nisu prevarila$ "aao sam da je on potpuno isti ao i svi drugi suvremeni autori, tj$ veoma ogranien i da, a o bi re ao neuporedivi "asradin Hod'a, (ne vidi dalje od svog nosa($ -to se tie istins i# znanja o dui svoji# saplemeni a, smelo se mo'e re&i da je on (potpuna neznalica($ .elim da ponovim da je pria o tom piscu veoma ara tistina/ ona po azuje do oje mere tricentrina bi&a, oja su ta o uzbur ala tvoju matu, posebno savremena, ignoriu potpuno (osve&ivanje($ %igledno je da se u njima ni ada ne ristalizuje lino ube*enje, formirano na osnovu sopstveni# logi i# razmiljanja, naprotiv, pojavljuju se samo ona ube*enja oja zavise is ljuivo od tu*eg miljenja$ 0 samo zato to su izgubila sposobnost (osve&ivanja(, oja sama za sebe omogu&uje opa'anje prave realnosti, ona u tom piscu vide savrenstvo i druge osobine, oje on zapravo nema$ ,a udna osobina nji#ove psi#e, oja dovodi do toga da se zadovoljavaju onim to a'u mister +mit i mister !raun, i ne po uavaju da saznaju vie od toga, u orenjena je u njima jo odavno$ ,a bi&a sada ne ine vie ni najmanji po uaj da s#vate neto to za#teva nji#ovo a tivno razmiljanje$
,reba re&i da razlog ovoga puta nije u organu undabufera, oji je implantiran precima Zemljana, niti u osobinama oje oni imaju i prenose iz generacije u generaciju 1to je posledica gre e ne oga od 2ozmi i# +vetitelja3$ "e, za to Zemljani sami snose odgovornost, a zbog anomalni# uslova egzistencije to svojstvo se postepeno uvrstilo, prodrlo je u nji#ovu prirodu i postalo (zao du# nji#ovog 4a(, ili (la omisleno samozavaravanje($ )li ti &e to la e s#vatiti ada ja ispunim svoje obe&anje i ispriam ti vie o planeti oja te toli o zanima$ ) sada 'elim da ti dam pre o potreban savet za budu&nost: a o se na*e na Zemlji, ni po oju cenu ne nerviraj ljude$ 0nae, (*avo bi ga znao(, oni mogu da is opaju to da si i# ti uvredio, i da te prema jednom drugom nji#ovom izrazu (strpaju iza reeta a($ "ije na odmet napomenuti ovde i mudre rei naeg neponovljivog "asradina Hod'e: (+ve je mogu&e, pa a i to da muva proguta slona$( !elzebub #tede jo neto da doda, ali u tom asu u*e pomo&ni apetana i pru'i mu eterogram na njegovo ime$ 2ada je !elzebub sasluao njegov sadr'aj i pomo&ni izaao, Hasejn se o rete dedi i ree: - Dragi dedice, molim te, ispriaj mi o tricentrinim stvorenjima oja nastanjuju tu udnovatu planetu pod nazivom (Zemlja($ !elzebub opet pogleda unu a s ne a vim naroitim osme#om, pomilova ga po glavi i nastavi priu$
Glava 14 PRIA O PERSPEKTIVI KOJA NE OBEAVA NITA DOBRO - Moram da ti kaem da su u poetku stanovnici te planete imali prirodu istu kao i sva druga razumna tricentrina stvorenja koja nastanjuju sline planete u itavoj Vasioni i da su isto tako dugo iveli. Promene na gore poele su uglavnom posle druge nesree koja je zadesila tu zlosrenu planetu, kada je njen najvei kontinent, poznat pod nazivom "Atlantida", potonuo na morsko dno. Poev od toga do a oni su toliko promenili svoje ivotne uslove da je i nji!ov karakter poeo da se menja sa zla na gore. Velika Priroda je ila prinu"ena da polako preo raava nji!ovo ie putem razni! kompromisa i promena, kako i regulisala kvalitet vi racija koje oni stvaraju. #e vi racije su ile potre ne radi odravanja ravnotee opstanka iv$i! %ragmenata planete. &z tog razloga Velika Priroda je postepeno poveala rojnost svoji! stvorenja, tako da su se oni sada raselili po itoj planeti. 'poljne %orme nji!ovi! planetarni! tela su sline, a $to se tie dimenzija i drugi! su jektivni! karakteristika, svaka od nji! se, kao i svuda, odre"uje nasledno$u, uslovima zaea i drugim %aktorima koji su uzrok zaetka, razvoja i %ormiranja svakog ia. (ni se tako"e razlikuju i po oji koe i tipu kose) te kakteristike, kao i svuda, odre"uju %aktori lokaliteta u kome su se rodili i dostigli odgovarajui uzrast, tj. gde su, kako na *emlji kau, "odrasli". Ali ako se govori o nji!ovoj psi!i, njene odlike su kod svi! iste, nezavisno od porekla. Postoji jedna takva odlika z og koje se na toj planeti, jedinoj u itavoj Vasioni, doga"a uasan proces samouni$tenja ili, kako kau njeni zlosreni stanovnici, "rat". (sim te nji!ove osnovne oso enosti postoje i druge, svima zajednike oso ine, ez o zira na poreklo i mesto stanovanja, oso ine koje su u potpunosti kristalizovane i koje su postale deo prirode *emljana. Me"u tim oso inama nalaze se i takve kao $to su "egoizam", "samolju lje", "sujeta", "gordost", "!valisavost", "lakovernost", "spremnost za ispiranje mozga" i mnoge druge oso ine, ni$ta manje anomalne i tu"e tricentrinim stvorenjima. (d svi! ti! anomalni! oso ina jedna od najgori! jeste - spremnost za ispiranje mozga. Posle ti! rei +elze u se na due vreme zamisli, a zatim ree, - Vidim da te tricentrina stvorenja, koja su se pojavila i ive na planeti *emlji, veoma zanimaju, a po$to svakako moramo neim da prekratimo vreme putovanja rodom "-arnak", priau ti o njima sve $to znam. .a i mogao da izvede$ pravilne zakljuke o svim neo inim oso inama nji!ove psi!e naj olje e iti ako ti ispriam o svojim posetama planeti *emlji, i to onim redom kojim su se te posete doga"ale, i o doga"ajima iji sam svedok io. /eteo sam na *emlju 0 puta i svaku od ti! poseta pratile su razliite okolnosti. Poeu od prvog putovanja.
Glava 15 PRVO BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU - Vinovnik mog prvog putovanja na Zemlju - poeo je Belzebub - bio je na mladi saplemenik, koji je imao nesreu da se uplete u nekakve odnose sa tricentrinim stvorenjima, zbog ega se naao u veoma glupom poloaju. ednom je nekoliko lanova nae marsovske zajednice dolo mojoj kui i obratilo mi se s jednom molbom. !ni mi priae da je jedan od nai" mladi" srodnika, koji je emigrao na Zemlju pre otprilike #$% marsovski" godina, nedavno postao uzrok incidenta sa posledicama veoma nepratnim po sve. !ni nastavie dalje& - 'i, njegovi ro(aci, kako marsovski tako i zemaljski, najpre smo mislili da emo sopstvenim snagama uspeti da reimo situaciju. )li, bez obzira na sav trud i preduzete mere, nita nismo postigli. * sada, uverivi se de+initivno da sami nita ne moemo da uradimo, znajui za vau pravednost, odluili smo da vas uznemirimo, Vaa 'ilosti, i da vas zamolimo da nas ne odbijete, ve da nas mudro posavetujete kako da na(emo izlaz iz ove teke situacije. - Zatim detaljno opisae nesreu koja i" je snala. ,a osnovu svega to su mi rekli doao sam do zakljuka da je taj incident mogao da nakodi ne samo mladievim ro(acima, ve i svim naim saplemenicima. Zato sam reio da se odma" bacim na posao i pomognem da problem bude reen. ,ajpre sam pokuao da to uradim ne naputajui 'ars, ali kada mi je postalo jasno da nita nee postii ako stoji u mestu, reio sam da lino krenem na Zemlju i da tamo prona(em nekakav izlaz. -ledeeg dana, uzevi sve to je bilo potrebno za put, polete" tamo naim brodom .'ogunost.. /elim da napomenem daje to bio brod kojim smo doleteli u -unev sistem0 njega su nam ostavili za me(uplanetarne letove. Baza broda bila je na 'arsu, a komandovanje njime je u potpunosti bilo predato meni. Zato sam brodom .'ogunost. obavio svoje prvo putovanje na Zemlju. 1rilikom te prve posete na brod se prizemljio na obali istog onog kontinenta koji je kasnije, za vreme duge pletarne katastro+e potpuno nestao s lica Zemlje. !n se zvao )tlantida i igrao je glavnu ulogu u ivotu stanovnika planete, ak i u ivotu nai" saplemenika. *skrcavi se sa broda, odma" sam krenuo u grad -almios gde je iveo taj nesreni mladi zbog koga sam i preduzeo to putovanje. -almios je u to vreme bio veoma veliki grad i prestonica najvee .drave. na planeti Zemlji. 1oglavar drave, car )polis, iveo je u tom gradu. 1roblemi koji su se ticali naeg mladog i neiskusnog naseljenika nastali su upravo u vezi sa carem )polisom. * ja sam tek u -almiosu saznao sve detalje o tom problemu. *spostavilo se da je na nesreni kolonista bio carev prijatelj i da mu je esto odlazio u dvorac. ednom, za vreme svoje redovne posete, mladi s je carem sklopio opkladu, kojom su i zapoeli svi kasniji doga(aji.
*maj na umu da su zemlja kojom je vladao car )polis i grad -almios, gde je on boravio, u to vreme bili najvei i najbogiji naZemlji. 2a bi odravao i umnoavao to bogatstvo i velelepnost, caru je, naravno, bio neop"odan novac, a za ostvarenje te elje bilo mu je potrebno mnogo radnika, pripadnika njegovog naroda. 3reba napomenuti da tricentrina bia, koja su tako obuzela tvoju matu, u vreme moje prve posete Zemlji nisu vie imala organ kundabu+er, ali su kod neki" od nji" ve poele da se mani+estuju razliite posledice delovanja tog organa, koji je po nji" bio tako +atalan. 4 vreme, na koje se odnosi moja pria, kod mnogi" je ve bila ukorenjena posledica one osobine koja je za vreme +unionisanja organa kundabu+era omoguavala Zemljanima da .bez grie savesti. zanemaruju svoje obaveze, bez obzira na to da li su oni te obaveze pri"vatili dobrovoljno, ili su im be nametnute spolja. ), ukoliko su ipak izvravali svoje obeze, inili su to jedino iz bojazni i stra"a, izazvani" pretnjom spolja. * upravo je ta posledica, koja je do tada ve bila sasvim ustaljena kod neki" Zemljana, zapravo i predstavljala uzrok svi" doga(aja. 2akle, moj deae, car )polis, koji se izuzetno savesno odnosio prema svojim obavezama u pogledu odravanja moi poverenog mu drutva, radi postizanja tog cilja nije tedeo ni svoju snagu, ni zdravlje i za"tevao je isto to i od svoji" podanika. ) poto su u to vreme ve bile vidne posledice delovanja organa kundabu+era, ukorenjene, kao to sam ve rekao, kod mnogi" carevi" podanika, on je morao da primenjuje sve mogue mere zastraivanja i pretnje kako bi iz nji" iscedio ono to je potrebno za ouvanje moi drave. ,jegove metode su bile toliko raznovrsne i, istovremeno, toliko razumne, da ak i oni njegovi podanici kod koji" su pomenute posledice cvetale u punom sjaju, nisu mogli da ne potuju cara iako su ga iza le(a prozvali muiteljem. )li, moj deae, metode koje je car )polis koristio kako bi iz naroda iscedio sve to je potrebno za procvat drutva, naem mladom naseljeniku su iz neki" razloga izgledale nepravedne, i on se uvek bunio i negodovao kada bi saznao za neku novu meru koju je car primenio. * jednom, u razgovoru sa carem )polisom, na naivni kolonista nije mogao da se uzdri od negodovanja i rekao je caru u lice sve to je mislio o njegovom .bezobzirnom. postupanju sa narodom. 5ara nije obuzeo gnev, to se obino doga(a na Zemlji kada neko gura nos u stvari koje ga se ne tiu, i nije naredio da drznika izbace naglavake. 4mesto toga, on se upustio s njim u razmatranje tog problema i objasnio mu je razloge svoje surovosti. !ni su dugo razgovarali, a zatim su se .opkladili., to jest sklopili su svojevrsni ugovor, sainili odgovarajui dokument i potpisali ga krvlju.
*zme(u ostalog, dogovorili su se da e car, poev od tada, u cilju postizanja onoga to mu je potrebno postupati sa sopstvenim podanicima tako to e primenjivati samo one mere i koristiti jedino ona sredstva koja mu predloi na naseljenik. 4 sluaju da podanici odbiju da izvravaju uobiajene za"teve, za to je odgovoran na kolonista. !n e uneti u carsku riznicu sve to bude potrebno za procvat prestonice i itave zemlje. * eto, moj deae, od toga dana car je, naravno, u potpunosti izvravao sve obaveze na koje je pristao potpisujui spazum i vladao je tano onako kako mu je nalagao na kolonista. 6ezultati takve vladavine uskoro su se pokazali kao pouno suprotni onima koje je oekivao na naivina. -tanovnici te zemlje, uglavnom oni kod koji" su se ve mani+estovale posledice delovanja organa kundabu+era, ne samo da su prestali da u dravnu blagajnu daju ono to se od nji" trailo, ve su poeli ak i da je pljakaju. 1oto je na naseljenik uzeo na sebe obavezu da to kompenzuje, i ak je ugovor potpisao krvlju, a ti zna ta naim saplemenicima znai dobrovoljno preuzimanje obaveze, naroito ako je ona potpisana krvlju, on je poeo da nadokna(uje dravnoj blagajni sve ono to je ona gubila. !n je najpre dao sve to je sam imao, zatim sve to je mogao da prikupi od svoji" srodnika na Zemlji. 7ada su sve zali"e bile iscrpljene, on se obratio ro(acima koji su iveli na 'arsu. 4skoro su i svi izvori novca na 'arsu tako(e presuili, a blagajna grada -almiosa za"tevala je jo i jo, i svemu tome nije bilo kraja. * tada se sva rodbina naeg naseljenika uznemirila, zbog ega su mi se i obratili s molbom da im pomognem, ne bi li se izvukli iz kripca. 2akle, moj deae, kada smo stigli u grad -almios, doeki su me svi nai saplemenici koji su ostali na planeti - i stari i mladi. *ste veeri okupili smo sve naseljenike da bismo se posetovali kako da na(emo izlaz iz neprilike. ,a prvi sastanak pozvali smo tako(e i cara )polisa, s kojim su stareine kolonije ve nekoliko puta razgovarale po istom pitanju. 3e veeri car se svima obratio sledeim govorom& - 1ravedni moji prijatelji8 a i sam veoma alim zbog onoga to se dogodilo i zbog brige koja titi sve ovde okupljene. * itavo moje bie pati zato to nisam u stanju da vam pomognem da te probleme izbegnete. Vama je svakako poznato - nastavi car - da je me"anizam upravljanja naim drutvom, koji je puten u opticaj pre vie vekova, i koji se odavno odomaio, sada temeljno naruen. 1ovratak na staro vie nije mogu, zato to bi to izazvalo gnev veine moji" podanika. 2oga(aji su dostigli taku na koj ne mogu sam da vratim sve na staro bez ozbiljni" posledica. * zato vas u ime pravinosti molim da mi i dalje pomaete. * jo je dodao& - 4 prisustvu svi" vas gorko sebe prekorevam, jer i sam snosim ogromnu odgovornost za sve ove nesree. 7riv sam zato to je trebalo da predvidim sve to
e se dogoditi, jer sam bio bolje upoznat sa ovdanjim prilikama nego moj mladi protivnik, va srodnik, s kojim sam sklopio svima poznati ugovor. *stinu govorei, neoprostivo je to sam pristao na sklapanje takve riskantne opklade sa biem iji je 4m, moe biti, iznad moga, ali ije je iskustvo u stvarima ove vrste, daleko manje. o jednom molim sve, a posebno vas, Vaa 'ilosti, da mi oprostite i pomognete mi da na(em izlaz iz ove alosne situacije. !kolnosti su takve da u postupiti onako kako vi odluite. 1oto je car otiao, odluili smo da se nas nekolicina najstariji" i najiskusniji" okupimo te noi da bismo odmerili sve injenice i sainili plan dejstava. !stali odoe, poto smo se dogovorili da se sastanemo sutra na istom mestu, ali na taj drugi sastanak cara nismo zvali. 9itave noi smo razmatrali taj bolni doga(aj, prouili smo ga sa svi" strana i doli do jednodunog miljenja da postoji samo jedan izlaz - povratak na pre(anji nain vladavine. 2alje, sloili smo se da e povratak na nekadanji red i poredak svakako dovesti do ustanka, a ustanak e, opet, izazvati u zemaljskim uslovima neizbene posledice. * naravno, mnogi bi .vlastodrci. bili izloeni uasnim mukama ili bi, ak, mogli i da nastradaju, tavie, izgledalo je neverovatno da bi car )polis mogao da izbegne tu sudbinu. 6azmiljali smo o tome kako da makar car tu sudbinu izbegne. /eleli smo da to ostvarimo po svaku cenu, zato to je pret"odne veeri na zajednikom sastanku car bio toliko iskren i prijateljski nastrojen da bismo bili veoma alosni ukoliko bi on nastradao. 1oto smo se sloili u tome, doli smo do zakljuka da se car moe spasti samo ukoliko bi u vreme revolucije, koju smo predvi(ali, gnev njegovi" pobunjeni" gra(ana bio skrenut sa njegove linosti i usmeren na one koji ga okruuju, tj. na njegovu .vladu.. * tada smo se zapitali da li bi ljudi iz carevog okruenja preuzeli na sebe odgovornost. )li, na osnovu zdravog razuma, doli smo do zakljuka da oni na to nee pristati zato to su vrsto ube(eni da je car sam za sve kriv i da za sve mora sam da plati. 1osle toga, opet jednoglasno, doli smo do sledeeg reenja& 2a bi smo od smrti spasli makar cara )polisa, trebalo je da na osnovu njegove saglasnosti sva bia koja su zauzimala odgovorne poloaje zamenimo predstavnicima naeg plemena, a kada masovna psi"oza dostigne najviu taku, svaki od nji" e preuzeti na sebe svoj deo odgovornosti za oekivane posledice. 2akle, kada je na predstavnik zavrio svoj izvetaj, poto smo obavili veanje, odluili smo da postupimo onako ko su nam savetovale stareine. edan od nji" je itav plan izloio caru )polisu. !n se s njim sloio i jo jednom obeao da e u svemu slediti naa uputstva. 3ada smo odluili da vie nema odlaganja i sutradan smo sve zvaninike zamenili naim saplemenicima.
1osle dva dana ispostavilo se da na Zemlji nema dovoljno nai" saplemenika da bismo zamenili itavo rukovodstvo, te smo zbog toga poslali brod na 'ars i odande prevezli veliki broj nai" sunarodnika. Za to vreme car )polis je zajedno s naim stareinama pod raznim izgovorima poeo da zamenjuje svoje inovnike naim saplemenicima, poevi pri tome od prestonice. ) kada se posle nekoliko dana na brod vratio s 'arsa, zamena je izvrena i u provinciji. 4brzo su sve odgovorne poaje u dravi zauzeli predstavnici naeg naroda. 9im su sve te promene izvrene, car )polis je pod rukodstvom nai" stareina pristupio restauraciji starog kodeksa zakona o upravljanju dravom. o od prvi" dana povratka na staro promene su, kao to se i oekivalo, poele da se odraavaju na svest ti" bia, u oj su sutini ve postojale opasne posledice prisustva organa kundabu+era. ,ezadovoljstvo je neprestano raslo sve dok nije izazvalo impuls svojstven tricentrinim stanovnicima te planete, koji s vremena na vreme neizbeno dovodi do onoga to se sada naziva .revolucija.. Za vreme revolucije, to je tako(e tipino za ta unikalna bia, oni unitavaju mnoga bogatstva, sakupljana vekovima, a .znanja. sticana ogromnim trudom, bivaju unitena zauvek. :tavie, oni unitavaju one svoje saplemenike koji su se ve oslobodili posledica delovanja organa kundabu+era. Zanimljivo je izdvojiti jednu od najudniji" i najnes"vatljiviji" injenica, a to je da su za vreme nji"ovi" kasniji" revolucija svi tricentrini, koji bi dospeli u stanje .psi"oze., ili bar nji"ova ogromna veina, unitavali sebi sline - one to su ve bili na putu da se oslobode tetnog delovanja organa kundabu+era koji je, na nesreu, postojao kod nji"ovi" predaka. * tako je, moj deae, dok je revolucija ila svojim tokom, car )polis otiao u jedan od svoji" dvoraca izvan grada. ,iko ga ni prstom nije takao zato to su nai drugovi to dobro vodili propagandu da odgovornost nije pala na cara, ve na njegovo okruenje, to jest, na lanove vlade. :tavie, Zemljani koje je obuzela psi"oza, ak su .jadikovali. za carem i alili ga, tvrdei da se itava ta revolucija rasplamsala upravo zato to su se u carevom okruenju nalaze verolomne i neza"valne sluge. 7ada je revolucionarna psi"oza sasvim prestala, car )pis se vratio u -almios i zapoeo, opet uz pomo nai" starina, da zamenjuje koloniste svojim preivelim inovnicima, kao i da i imenuje nove ljude na slobodna mesta. 7ada je car u potpunosti obnovio stari poredak, njegovi podanici su opet poeli da pune dravnu kasu novcem i da sluaju carske naredbe. -tvari su se u dravi vratile starom, davno ustanovljenom ritmu. ,aem mladom kolonisti, vinovniku ovi" doga(aja, sve je to bilo tako bolno da vie nije mogao da ostane na planeti, te se vratio s nama na 'ars. 7asnije je postao jedan od nai" najbolji" vladara.
Glava 16 RELATIVNOST PREDSTAVA O VREMENU Posle kraeg utanja Belzebub nastavi svoju priu. - Da bi to jasnije shvatio neobinu psihologiju stanovnika Zemlje, koji te toliko zanimaju, mislim da je neophodno da ti dam jasnu predstavu o o nainu na koji oni raunaju reme i o tome kako se menjalo i kakvo je sada njihovo opa!anje tozvanog "pro#esa proti#anja remena". $o je potrebno da bi lake razumeo one zemaljske doga%aje koje sam ti ve opisao, kao i one o kojima u ti tek priati. Pre svega, mora znati da je za tri#entrine stanovnike ove planete osnovna jedini#a za raunanje remena ista kao i kod nas - "godina". $rajanje jedne godine oni odre%uju kao vreme koje je potrebno njihovoj planeti da izvri odre%eno kretanje oko drugog kozmikog objekta, to jest, kao period tokom kojeg Zemlja, u pro#esu "pada" i "uzleta" ostvaruje ono to se naziva "j&ugom" oko njenog sun#a. $o odgovara naoj de&ini#iji godine na planeti 'aratas, kojaje jednaka delu vremena izme%u dva momenta, kada su sun#e (amos i sun#e (elos u polo!aju u kome su najmanje udaljeni jedno od drugog. (tanovni#i Zemlje sto svojih godina nazivaju "vekom". )ni godinu dele na dvanaest delova i svaki deo nazivaju "mese#om". Du!inu mese#a odre%uju kao vreme potrebno da vei &ragment, koji se otkinuo od Zemlje, i koji se sada zove "*ese#" - opie pun krug oko planete, sledei kozmike zake pada i uzleta. $reba naglasiti da dvanaest obrtaja njihovog *ese#a ne odgovara u potpunosti jednom krugu planete oko njihovog sun#a, te su oni pronali nekakve kompromise u raunanju mese#i, kako bi njihova ukupna du!ina vie-manje odgovarala realnosti. )ni su dalje mese# podelili na trideset takozvanih "dana". Danom nazivaju onaj deo vremena za koji planeta, pod dejstvom odre%enih kozmikih zakona, opie pun krug oko svoje ose. +zgred, treba imati u vidu da oni re "dan" koriste i za oznaavanje "trogautoegokratskog" pro#esa, koji mi nazivamo "kto#avaht". $aj pro#es se povremeno odvija u atmos&eri te planete, kao i svih ostalih planeta, gde je aktuelizovan takvani zakon "ilnosaparno". 'ada se to dogodi, oni ka!u, "(ada je dan". -to se tie suprotnog pro#esa, koji mi nazivamo "kldaakti", oni to zovu "no" i ka!u, "(mrklo se." Dakle, tri#erini stanovni#i planete Zemlje svoju najveu vremensku jedini#u nazivaju "vekom", jedan vek ini sto "godina". .odina se sastoji iz dvanaest "mese#i"/ mese# u proseku sadr!i 01 dana. Dan se dalje deli na 23 "sata", sat se sastoji iz 41 "minuta", a minut iz 41 "sekundi". Poto
ti, moj deae, nema predstave o izuzetnim osobinama remena, moram da ti ispriam na koji nain prava, )bjektivna 5auka, odre%uje ovaj kozmiki &enomen. reme samo po sebi ne postoji/ ono je zbir svih rezultata, proisteklih iz svih kozmikih pojava, koje postoje na datom mestu. )no se ne mo!e ak ni osetiti pomou bilo koje kompente instinktivnog opa!anja. reme se mo!e vrednovati jedino ako se upore%uju razliite kozmike pojave, koje se doga%aju u istim uslovima i na istom mestu, gde se reme razmatra. $reba naglasiti da su sve pojave u asioni, sve bez izuzetka, ma gde nastale i mani&estovale se, samo logine i zakonomerne "esti#e" #elovitog &enomena ije primarno poreklo potie od 5ajsvetijeg (un#a 6psoluta. Prema tome, sve kozmike pojave, ma gde se doga%ale, imaju "objektivan" znaaj. $e logine, zakonomerne esti#e ostvaruju se u svakom smislu, ak i u per#ep#iji njihove evolu#ije i involu#ije, u skladu sa &undamentalnim kozmikim zakonom, svetim .eptaraparinohom. 7 jedino reme nema objektivan znaaj zato to ono nije rezultat &unk#ionisanja bilo kakvog odre%enog kozmikog &omena. Potiui ni iz ega, meajui se sa svim, ostajui pri tome samodovoljno i nezavisno, jedino reme u itavoj asioni mo!e biti nazvano i slavljeno kao "7dealno +nikalni (ubjektivni 8enomen". Prema tome, edo moje, reme je unikalno zato to nema izvor svoga porekla i samo ono, poput "Bo!anske 9jubavi", uvek protie nezavisno i u jednakim se propor#ijama mea sa svim pojavama koje nastaju na bilo kojem mestu nae asione. (ve to sam ti upravo ispriao moi e jasno da shvati tek kada ja ispunim svoja prethodna obeanja i ispriam ti o svim aspektima dva &undamentalna zakona stvaranja sveta i odr!avanja njegove ravnote!e. 6 za sada, naprosto zapamti sledee, poto reme nema izvor svoga porekla i njegovo prisustvo se ne mo!e tano utvrditi onako kako se to radi za sve druge &enomene nae kozmike s&ere, )bjektivna 5auka je za raunanje remena usvojila istu onu "standardnu jedini#u", koja se koristi za de&inisanje tane gustine i broja os#ila#ija !ivotnih pojava koje su prutne na bilo kojem mestu i u bilo kojoj s&eri nae asione. + pro#eni remena pomou te standardne jedini#e uvek postoji neki momenat koji se odre%uje kao "sveto oseanje egulnatsnarnian". $o oseanje imaju 'ozmiki (vetitelji onda kada je pogled naeg :edinosunog Predvenog uperen u prostor i neposredno dotie njihovu svest. )bjektivna 5auka je prihvatila standardnu jedini#u kako bi tano uporedila razliite nivoe objektivnog opa!anja 'ozmikih (vetitelja, kao i raznovrsne ritmove svakojakih objektivnih &enomena koji pro!imaju sve s&ere nae vasione i ra%aju sve velike i male kozmike pro#ese.
.lavna osobenost pro#esa proti#anja remena sastoji se u sledeem, njega potpuno istovetno do!ivljavaju svi kozmiki objekti razliitih nivoa. Da bih ti ilustrovao sve to sam rekao naveu kao primer proti#anje remena u kapi vode, u bo#i koja se nalazi na ovom stolu. (vaka kap vode u ovoj bo#i sama za sebe predstavlja itav nezavisan svet - svet "mikrokozmosa". + tom malenom svetu, kao i u drugim svetovima, postoje relativno samostalne, beskrajno male "individue", ili "stvorenja". reme za stanovnike majunog sveta protie u istom prav#u i osea se isto kao i u svim drugim svetovima. $a najsinija bia, poput bia koja obitavaju u svetovima na drugim nivoima, imaju iskustvo u odre%ivanju trajanja svakog svog oseaja i postupka i do!ivljavaju proti#anje remena upore%uji du!inu razliitih pojava koje ih okru!uju. Poput stanovnika drugih svetova, oni se ra%aju, rastu, razlikuju se prema "polu", ak i boluju i pate i, posle svega, odlaze zauvek. Za !ivot tih beskrajno malih bia potrebno je vreme koje je propor#ionalno vremenu u drugim svetovima, proisteklom iz svih pojava koje se mani&estuju na svakom kozmikom nivou. )dre%eno vreme je neophodno za njihovo ra%anje i &ormiranje, za razne doga%aje tokom itavog perioda njihovog postoja, sve do samog kraja i potpunog iezavanja. (tanovni#i kapi vode tokom svog !ivota tako%e moraju da odrede postupne periode remena. 5jima je potrebno odre%eno vreme za radosti i tugu, ukratko, za sve vrste !ivotnog iskustva, na primer, za ono to oni nazivaju "periodom neuspeha" i, ak, za periode "!udnje za samousavravanjem". Ponavljam, kod njih proti#anje remena tako%e ima svoju harmonijsku strukturu, koja proistie iz optosti &enomena sredine. +opteno govorei, du!inu tog pro#esa proti#anja rema analogno do!ivljavaju i oseaju svi kozmiki subjekti i sve potpuno &ormirane jedinke, koje poseduju instinkt, dok razlike nastaju usled njihove razliite prirode i njihovog stanja u datom momentu. 7pak, moj deae, treba primetiti da, iako za razna stvorenja koja postoje u nezavisnim kozmikim jedini#ama proti#anje remena nije objektivno u punom smislu rei, njihovo iskustvo im daje oseanje objektivnosti, zato to oni opa!aju proti#anje remena itavim svojim biem. 'ap vode, koju smo uzeli kao primer, pomoi e ti da jasno shvati ovu moju misao. 7ako je s gledita univerzalne objektivnosti pro#es proti#anja remena u kapi vode, naravno, potpuno subjektivan, bia koja !ive u neposrednoj blizini te kapi opa!aju ga kao objektivan.
'ao drugi primer za pre#iznije odre%ivanje te ideje mogu poslu!iti oni tri#entrini stanovni#i Zemlje koje svi nazaju "hipohondrima". ;ipohondrima koji !ive na Zemlji esto izgleda kao da vreme protie beskrajno sporo, tj. oni bi rekli, "oteglo se k<o gladna godina". erovatno isto tako izgleda i nekim stanovni#ima kapi vode, ukoliko se, naravno, prihvati da me%u njima tako%e ima hipohondara. 6li, ako emo pravo, s gledita tvojih ljubima#a Zemljana, #elokupan !ivot tih "mikrokozmosa" traje samo nekoliko zemaljskih "minuta" ili, ak, "sekundi". +koliko su ti sada, moj deae, jasniji reme i njegove osobenosti, hajde da uporedimo tvoj uzrast sa odgovarajuim uzrastom bia, koje !ivi na planeti Zemlji. =adi tog pore%enja moramo da prihvatimo istu onu standardnu jedini#u remena koju )bjektivna 5auka koristi za takve proraune. 'ao prvo, zapamtimo da je )bjektivna 5auka utvrdila >obradivi podatke o kojima e saznati kasnije, kada ti objasnim &undamentalne zakone stvaranja i postojanja sveta?, da sva normalna tri#entrina bia, ukljuujui i stanovnike nae planete 'aratas, opa!aju sveti &enomen "egokulnatsnarnian" 3@ puta sporije nego 'ozmiki (vetitelji koji borave na 5ajsvetijem (un#u 6psoluta. Prema tome, za stanovnike naeg 'aratasa reme protie 3@ puta br!e nego za stanovnike (un#a 6psoluta, i istom takvom brzinom ono mora proti#ati i za stanovnike planete Zemlje. )sim toga, izraunato je da deo vremena izme%u dva prli!avanja suna#a (amos i (elos, onaj deo koji mi na 'aratasu nazivamo godinom, iznosi 0A@ obrtaja Zemlje oko njenog sun#a )rs. 7z toga sledi da je naa godina, prema objektivnom raanju remena, 0A@ puta du!a od perioda koji tvoji ljubim#i smatraju godinom. $ebi e, svakako, biti zanimljivo ako ti ka!em da sam te proraune delimino dobio od elikog 6rhiin!enjera, njegove (vemernosti 6rhan%ela 6lgamatanta. )n mi je to objasnio dok je boravio na *arsu u sastavu tree visoke komisije, posle prve katastro&e koja je zadesila Zemlju. Dalje proraune dao mi je kapetan me%uzvezdanog broda "(veprisutni", s kojim sam vodio prijateljske razgovore kada sam se vraao iz progonstva. (ada obrati pa!nju na to da si ti, kao tri#entrino bie planete 'aratas, samo dvanaestogodinji deak i da prema nivou svoje sutine i svoga +ma lii na dvanaestogodinjeg deaka sa planete Zemlja, koji jo nije u potpunosti &ormiran kao zrela linost. 'roz taj uzrast prolaze sva tri#entrina stvorenja na putu ka odgovornom !ivotu odrasle jedinke. (ve odlike tvoje psihe, tvoj "karakter", "temperament", "sklonosti", ukratko sva spoljna obele!ja osobenosti tvoje prirode ista su kao kod nezrelog, povodljivog tri#entrinog dvanaestogodinjeg Zemljanina. 6li iz ovoga to sam ve rao sledi da, iako si ti prema naem raunanju vremena samo dvanaestogodinji deak, nezreo i nesvestan, kao i bilo koji zemaljski klina# tog uzrasta, svejedno, prema raunanju
zasnanom na subjektivnom proti#anju vremena, kako ga opa!aju tvoji ljubim#i, ti nisi pro!iveo dvanaest, ve itavih eti hiljade est stotina ezdeset osam godina. Zahvaljujui svemu to sam ti rekao, sada e ti biti jasno koji su razlozi kasnije doveli do postepenog smanjivanja du!ine !ivota tri#entrinih Zemljana, on je sada smanjen toliko da se objektivno mo!e smatrati "skoro nultim". (trogo govorei, to postepeno skraivanje koje je, na kraju krajeva, smanjilo prosenu du!inu !ivota Zemljana do skoro beskrajno male vrednosti, nema jedan, ve mnogo razliitih uzroka. 5ajva!niji i prin#ipijelni uzrok predstavlja to to se i priroda morala adekvatno promeniti kako bi se, malomalo, njihova sutina pretvorila u ono to ona sada predstavlja. -to se tie drugih uzroka, istine radi treba rei da do njih na ovoj planeti nikada ne bi dolo bez prvog uzroka, koji je, po mom miljenju i, naravno, postepeno, povukao za sobom ostale. $i e sve to shvatiti, moj deae, za vreme naih daljih razgovora o tri#entrinim stvorenjima, a sada u ti ispriati samo o prvom i glavnom uzroku, to jest o tome zato je ela Priroda bila prinu%ena da ponovo razmotri sutinu Zemljana i da joj prida novu &ormu. Pre svega, mora znati da u asioni postoje dva "oblika" ili dva "prin#ipa" du!ine !ivota. Prvi prin#ip, takozvani "&ulasnitamnian", svojstven je svim tri#entrinim biima koja nastaju na svim planetama nae asione. )snovni znaaj i #ilj njihovog postojanja B jeste da slu!e kao provodnik i sredstvo za metamor&ozu kozmikih supstan#i, neophodnih za "optekozmiki trogoautoegratski pro#es". Drugom prin#ipu se potinjavaju sva mono#entrina i bi#entrina bia, nezavisno od svog porekla. (misao i namena postojanja tih stvorenja sastoji se u transmuta#iji kozmikih supstan#i, koje u ovom sluaju nisu potrebne za #iljeve vasionskih razmera, ve samo za jedan sunev sistem ili, ak, za jednu planetu na kojoj !ive ta mono#entrina i bi#entrina bia. + svakom sluaju, da bi sebi objasnio svu udnovatost psihe tri#entrinih bia, koja su tako uzbudila tvoju matu, mora znati da je u poetku, kada je organ kundabu&er, zajedno sa svim njegovim osobinama bio uklonjen, du!ina njihovog !ivota odgovarala prin#ipu "&ulasnitamnian". Drugaije reeno, oni su postojali sve dotle dok su, budui toga potpuno svesni, posedovali "kesd!ano telo" ili, kako su ga oni kasnije nazvali "astralno telo", o kome, uzgred, znaju samo po uvenju. 6li, edo moje, iz razloga o kojima e saznati iz mojih narednih pria, kasnije je njihova egzisten#ija postala potpuno nenormalna, to jest, neprilina za tri#entrina bia. ( jedne strane, oni su prestali da isputaju vibra#ije, neophodne za stabiliza#iju polo!aja odvojenih &ragmenata njihove planete, a s druge strane, podsti#ani glavnom osobenou sve neobine psihe, oni su poeli da unitavaju bia drugaih &ormi, koja su nastanjena na Zemlji i, samim tim, postepeno su
smanjivali broj izvora, neophodnih za taj #ilj. 6 Priroda, da bi dostigla nekadanji, neophodan kvalitativni i kvantitativni bilans vibra#ija, bila je prinu%ena da sutinu tri#entrinih Zemljana postepeno prilagodi prin#ipu "itoklanot#", tj. da ih dovede u sklad sa mono#entrinim i bi#erinim stvorenjima. ) prin#ipu "itoklanot#" jednom u ti posebno priati. 6 za sada zapamti da, iako u poetku uzro#i skraivanja !ivota tri#entrinih Zemljana nisu zavisili od njih, kasnije su osnovni izvor tako !alosnih rezultata postali nenormalni uslovi sredine i svakodnevnog !ivota, koje su oni sami uspostavili. + takvim okolnostima du!ina njihovog !ivota neprekidno se sve vie smanjivala, tako da se sada pokazalo da je, u pore%enju sa !ivotom tri#entrinih stanovnika drugih planeta asione, razlika ogromna - kao kada se poredi sa !ivotom beskrajno malih stanovnika kapi vode, koje smo navodili kao primer. Deae moj, ti sada shvata da je ak i eliko reme bilo prinu%eno da oigledno dovede do apsurda sutinu tih zlosrenih bia koja obitavaju na Zemlji. + svakom sluaju, zahvaljujui mojim objanjenjima ti sada mo!e sam da se stavi na mesto uvek nemilosrdnog i u svemu pravednog remena. Posle tih rei Belzebub je uutao. Zatim, duboko uzdahnui, opet poe da pria svom unuku. - )h... drago moje edoC 'asnije, kada ti budem vie isprao o tri#entrinim stanovni#ima ove zlosrene planete, sam e sve razjasniti i o svemu tome stei sopstveno miljenje. *ora ti biti potpuno jasno da, iako je prvobitni uzrok sveopteg haosa, koji je vladao na nesrenoj planeti, predstavljao odre%eni propust izvesnih elikih Posveenika, zbog "nepredvi%enog" uti#aja )dozgo, glavni uzrok svih nevolja, ipak, predstavljaju nenormalni uslovi svakodnevnog !ivota Zemljana, koje su oni sami postepeno stvarali - i stvaraju ih - do dana dananjeg. + svakom sluaju, dete moje, kada potpunije upozna svoje ljubim#e, videe koliko je !alosno kratak njihov !ivot u pore%enju sa du!inom !ivota, zakonomernom za sva tri#erina bia, ali shvatie, tako%e, da su oni, iz odre%enih razloga, sami postepeno sebe liavali sposobnosti da normalno opa!aju bilo kakve kozmike &enomene, a sada su u potpunosti lieni tog svojstva. 7ako, prema opteprihvaenom objektivnom raunanju remena, stanovni#i te zlosrene planete !ive nekoliko de#enija, oni ne samo da ne opa!aju kozmike pojave onako kako je to svojstveno svim tri#entrinim stanovni#ima asione, ve, nesreni#i, nemaju ni najmanju predstavu o pravim uzro#ima tih pojava. )ni nisu ak ni blizu pravog poimanja onih pro#esa koji se odigravaju oko njih, na njihovoj sopstvenoj planeti.
Glava 17 SUPERBESMISLICA: BELZEBUB TVRDI DA NAE SUNCE NITI SVETLI NITI GREJE Dragi moj, Hasejne! Da bi uvideo u kojoj meri su tricerini stanovnici Zemlje (posebno ovi sadanji) izgubili funkciju koja se naziva objektivnim ose!anjem realnosti , svojstvenu svim tricentrinim bi!ima nae "asione, bi!e dovoljno da ti ispriam kako oni s#vataju i kako sebi objanjavaju uzroke pojava kao to su dnevna svetlost , mrak , vru!ina , #ladno!a i druge pojave koje se na planeti periodino smenjuju$ %drasli tricentrini Zemljani, pod uticajem razni# mudrovanja, koja oni nazivaju naukama , svi bez izuzetka vrsto veruju da te pojave sti&u na Zemlju u gotovom obliku, tobo&e, direktno od nji#ovog sopstvenog 'unca$ (e)utim, na taj nain, kako bi rekao *asradin Hod&a, oni od sebe prave budale $ *ajneobinije je to to niko od nji# (osim oni# koji su tu &iveli pre druge planetarne katastrofe), nikada nije posumnjao niti sumnja u ispravnost svoji# uverenja$ +ako u nji#ovom udnom ,mu postoji nekakav nagovetaj zdravog razuma, niko ak i ne naslu!uje uzroke ti# pojava, tavie, oni i ne pokuavaju da ukljue svoju fantaziju , tu unikatnu osobinu svojstvenu jedino Zemljanima$ -osle toga .elzebub, gorko se osme#nuvi, nastavi svoju priu/ 0 1i, na primer, ima normalnu sutinu tricentrinog stvorenja i ima oskiano ili, kako na Zemlji ka&u obrazovanje , koje je specijalno u tvoju svest uneto spolja$ %no je znovano na moralu dobijenom iskljuivo iz zapovesti i pouka 2edinosunog i 3ozmiki# 'vetitelja iz *jegovog okru&enja$ 4li, ako se na)e me)u Zemljanima, ne!e mo!i da se uzdr&i a da se u sebi slatko ne nasmeje gledaju!i nji#ovo u)enje, kada odjednom s#vate da 'unce ne daje nita to bi liilo na toplotu ili svetlost, ve! da je, zapravo, smrznuto i #ladno, kao *asradinov olinjali d&ukac$ , stvarnosti, povrina nji#ovog takozvanog izvora toplote , poput povrine drugi# zvezda, prekrivena je ledom debljim nego to je led na 'evernom -olu$ 2asno je da ta u&arena pe! pre pozajmljuje neto toplote od drugi# nebeski# tela, nego to bi neki njen deo mogao bilo kojoj planeti da je da, a najmanje onoj koja je razvijaju!i se jednostrano i nakazno, postala sramna mrlja nesre!nog sistema %rs$ 4li ti, edo moje, i sam mora znati da, za#valjuju!i trogoautoegokratskom procesu, u atmosferi svake planete dolazi do pojava koje se zovu ktatsavakt , kldatsakt , tajnolair , pajakir i druge, koje tvoji ljubimci nazivaju dnevna svlost , tama , vru!ina , #ladno!a i tako dalje$ 4ko to i dalje ne s#vata sasvim jasno, ispria!u ti neto o tome$ +ako sam obe!ao da !u ti jednom podrobno objasniti sve fundamentalne zakone svemira i svemirskog poretka, ve! sada je neop#odno da ukratko dotaknemo pitanja
koja se odnose na te kozmike zakone$ 1o treba uraditi zato da bi ti mogao da uoi i pravilno usvoji ono o emu govorimo$ -re svega, mora znati da sve u "asioni, bez obzira na to da li je stvoreno namerno ili je nastalo spontano, postoji i odr&ava se u ravnote&i za#valjuju!i optekozmikom trogoaoegokratskom procesu$ 'am, pak, globalni trogoautoegokratski proces stavio je u pogon na 2edinosuni -redveni$ , to vreme ve! je postojao *ajve!i i *ajsvetiji 'unani 4psolut, koji je na (ilosrdni "eni 'tvoritelj nainio mestom svoga prebivanja$ 1aj sistem, od koga zavisi sve u "asioni, uredio je na "eni 'tvoritelj kako bi se izbegla promena forme ili razmena materija , koja za#vata sve u "asioni$ -ri tome se pokazalo da sistem 'unanog 4psoluta nije izlo&en fatalnom delovanju nepristrasnog "remena$ 1aj najve!i vasionski trogoautoegokratski proces uvek se i u svemu oslanja na dva fundamentalna kozmika zakona, od koji# prvi nosi naziv fundamentalni prvostepeni sveti 5eaparaparino# , dok se drugi naziva fundamentalni prvostepeni sveti 1riamazikamno $ *ajpre se pod dejstvom ta dva sveta kozmika zakona iz supstance, koja se zove eter (eternokrilno), obrazuju takozvane kristalizacije (razliite, u razliitim okolnostima)$ 3asnije se pod dejstvom razliiti# faktora iz ti# kristalizacija razvijaju odre)ena nebeska tela, velika i mala, samostalna i zavisna$ ,pravo se u unutranjosti i na povrini ti# kozmiki# objekata odvijaju procesi evolucije i involucije , naravno, tako)e u skladu sa dvama fundamentalnim vasionskim zakona$ 've ono to nastaje u atmosferi, za#valjuju!i tim protocima i posredstvom same atmosfere, stupa jedno s drugim u dejstvo, kako bi se obezbedila promena forme 6ter 0 to je primarna supstanca, koja ispunjava itavu "asionu, i ta supstanca predstavlja osnovu nastanka i postoja svi# stvari$ ,zimaju!i to u obzir, %bjektivna *auka smatra da je u "asioni sve bez izuzetka materijalno$ (ora tako)e znati da samo u jednoj kozmikoj kristaliziji, poznatoj kao 'veprisutni %kidano# , koji se tako)e obrazuje iz etera, primarni izvori jesu emanacije *ajsvetijeg 'unanog 4psoluta$ 'vuda u "asioni taj 'veprisutni %kidano#, ili 'veprutni aktivni element , uestvuje u formiranju svi# pojava, veliki# i mali#, i predstavlja osnovni uzrok svi# kozmiki# fenomena, posebno oni# u atmosferi$ Da bi imao makar nekakvu predstavu o 'veprisutnom %kano#u, re!i !u ti da se drugi fundamentalni kozmiki zakon 0 'veti 1riamazikamno 0 sastoji iz tri nezavisne komponente7 to jest, taj sveti zakon se svuda i u svemu bez izuzetka, u "asioni manifestuje u 8 odvojena i nezavisna aspekta$ 1a tri aspekta poznata su u "asioni pod slede!im nazivima/
-rvi 0 'veta -otvrda$ Drugi 0 'veto %dricanje$ 1re!i 0 'veto -omirenje$ 6to zato %bjektivna *auka u sklopu drugi# tvrdnji o tom svetom zakonu ka&e slede!e/ Zakon ije posledice uvek postaju uzrok dalji# posledica, a koji deluje posredstvom nezavisni# i potpuno suprotni# sila, skriven je, jer se njegova svojstva niti vide, niti ose!aju$ *a sveti 1eomertmalogos, ili primarna emanacija *avetijeg 'unanog 4psoluta, jeste sopstveni subjekt i u svojim daljim manifestacijama deluje u skladu s tim$ 'veprisutni %kidano# je prvi podsticaj za razvoj dobio izvan *ajsvetijeg 'unanog 4psoluta posredstvom objedinjavanja tri nezavisne sile u jednu, i za vreme njegove dalje involucije adekvatno se menja &ivotna sila vibracija u procesu prolaska kroz te&ite, koje zavisi od fundamentalnog svetog 5eptaparparino#a$ -onavljam/ 'veprisutni %kidano#, za razliku od drugi# kozmiki# kristalizacija, neizbe&no je prisutan u svim kozmikim formama, velikim i malim, ma gde one nastajale i ma u kakvim se uslovima razvijale$ 1a vasionska unikalna kristalizacija ili aktivni element ima nekoliko osobenosti koje su svojstvene samo njemu$ ,glavnom, za#valjuju!i tim osobenostima dolazi do ve!ine kozmiki# fenomena, ukljuuju!i i atmosferske$ +ako 'veprisutni aktivni element , kao to sam rekao, ima nekoliko osobenosti, za na dananji razgovor bi!e dovoljno da se upozna samo sa dvema$ -rva se sastoji u slede!em/ kada se koncentrie nova kozmika jedinica, 'veprisutni aktivni element se ne mea s tom novom tvorevinom i ne transformie se kao jedinstvena celina u neki njen odre)eni deo, to je svojstveno svim ostalim kozmikim kristalizacijama, u svim kozmikim formama$ *aprotiv, 'veprisutni aktivni element , prodrevi kao celina u bilo koju kozmiku jedinicu, odma# prelazi u takozvani d&artklom , to jest, razla&e se na ona 8 fundamentalna izvora koji ine njegov poetak$ Zatim ta 8 izvora, svaki zasebno, dovode do nezavisne koncentracije 8 razliite nove forme u kozmiku jedinicu$ *a taj nain, 'veprisutni aktivni elent na poetku svakog novog procesa razvoja aktuelizuje izvore za mogu!nost ispoljavanja svetog zakona 1riamazikamna$ 1reba tako)e primetiti da ta 8 razliita izvora postoje u svakom kozmikom subjektu i funkcioniu onoliko, koliko postoji dati objekt$ 1o je potrebno da bi se garantovalo opa&anje i dalje kori!enje mogu!nosti 'veprisutnog aktivnog elementa u cilju odgovaraju!e aktualizacije$ + tek posle toga, poto data kozmika jedinica u potpunti bude unitena, bo&anski izvori svetog 1riamazikamna, lokalizovani u 'veprisutnom aktivnom elementu , osloba)u se i ponovo transformiu u %kidano#, ali sada ve! posedu vibracije novog kvaliteta i nove snage$
9to se tie druge osobenosti 'veprisutnog %kidano#a, tako)e svojstvene samo njemu, i va&ne za na razgovor, sve !e mo!i da s#vati jedino ukoliko sazna makar neto o fundamentalnom primarnom kozmikom zakonu, poznatom u "asioni pod nazivom 4ieouioja $ 1aj kozmiki zakon glasi/ 'vaka forma, velika ili mala, poto je dotaknu emanacije samog 'unanog 4psoluta ili nekog drugog sunca, izla&e se delovanju takozvanog rasipanja, i svaki njen deo, nastao usled delovanja nekog od sveti# izvora bo&anskog 1riamazikamna, kao da se buni i negira bilo kakve fenomene koji se odvijaju u drugim delovima jedinstvene cele 0 u delovima, koji egzistiraju pod uticajem drugi# sveti# naela fundamentalnog bo&anskog zakona 1riamazikamna$ 'veprisutni %kidano# tako)e je izlo&en uticaju tog bo&anskog procesa$ Za vreme proticanja tog svetog procesa, dok traje delovanje bo&anskog 1eomertmalogosa, to jest emanacija bilo kojeg obinog sunca deluje na prirodu celine, aktivni element se razla&e na dva primarna dela, koja potom egzistaju samostalno, ali kada se direktan uticaj na nji# prekine, ti delovi se opet sjedinjavaju i ponovo postaju jedna celina$ ,zgred, korisno je ista!i zanimljivu injenicu koja se odnosi na neobinost psi#e obini# stanovnika planete koja te zanima 0 ta injenica se odnosi na nji#ove takozvane naune spekulacije $ "ekovima sam i# posmatrao, izuavao nji#ovu psi#u i esto prime!ivao da, bez obzira na to to se kod nji# nauka pojavila veoma davno i povremeno dostizala visok nivo razvoja i iako me)u njima postoje milioni takozvani# naunika , nikome, osim jednom izuzetku, ak ni na pamet nije palo da izme)u emanacije i zraenja postoji razlika$ +zuzetak je jedan 3inez po imenu :un 3il 1es, i kasnije !u ti podrobno priati o njemu$ Dakle, ni jedan od ti# veliki# naunika nije ak ni naslutio razliku izme)u ta dva kozmika fenomena, o kojima bi na uva&eni *asradin Hod&a mogao da ka&e ovo/ %ni jedan na drugoga lie koliko i jeftino vino na francuski armanjak$ Da bi lake s#vatio atmosferske pojave posebno, i u 'veprisutnom aktivnom elementu u celini, treba da zapamti da, kada se pod uticajem bo&anske 4ieouioje u %kidano#u odvija proces d&artklom , u njemu se osloba)a porcija istog, ni sa im pomeanog etera, koji neizostavno ulazi u sastav svi# kozmiki# tvorevina i slu&i za sjedinjavanje svi# aktivni# elemenata bilo kojeg datog objekta$ 3asnije, kada se 8 osnovna dela %kidano#a pomeaju, porcija istog etra se regenie$ 4 sada !emo se nakratko dota!i jednog drugog problema, a to je delovanje 'veprisutnog %kidano#a na prirodu svakog bi!a i posledice koje iz toga proistiu$ 1o pitanje moramo dota!i uglavnom zato da bismo otkrili pora&avaju!u injenicu koja !e ti pomo!i da se sna)e u razlikama izme)u misaoni# sistema monocentrini#, bicentrii# i tricentrini# bi!a$ -re svega, mora znati da je za formiranje svake kozmike lokalizacije koja se naziva mozgom , potrebna druga lokalizacija koja nastaje usled delovanja ovog ili
onog izvora odgovaju!i# bo&anski# sila fundamentalnog svetog 1riamazikamna, koji se nalazi u 'veprisutnom %kidano#u $ 'vete sile se kasnije aktualizuju u prirodi svi# bi!a upravo pomo!u mozga$ *ekom drugom prilikom, podrobno !u ti objasniti proces nastanka i razvoja mozga kod &ivi# bi!a, a sada !emo popriati o tome ta 'veprisutni %kidano# aktivira pomo!u mozga$ 'veprisutni aktivni element %kidano# prodire u organizam &ivog bi!a preko 8 oblika nasune #rane $ 1o se doga)a zato to %kidano#, kao to sam ve! rekao, neizbe&no formira sve proizvode koji slu&e kao nasuna #rana i dalje je neizostavno prisutan u njima$ Dete moje, najva&nija osobenost 'veprisutnog %kidano#a jeste svojstvo da podle&e delovanju procesa d&artklom , i to u novom organizmu, nezavisno od toga da li postoji kontakt sa emanacijom nekog velikog kozmikog objekta$ ;aktori koji uestvuju u tom procesu predstavljaju ili rezultat svesnog truda sami# bi!a (kasnije !u ti detaljno ispriati o tome), ili proistiu iz prirodnog procesa, poznatog u "asioni pod nazom kerkulnuanijanska aktualizacija , koji iz onoga to se dobija usisava neop#odno jedinstvo vibracija$ -oslednji proces ne za#teva ni najmanje ue!e svesti$ , oba sluaja, kada %kidano# prodire u organizam i podvrgava se procesu d&artklom , svaki od njegovi# osnovni# delova spaja se sa osetima, nastalim u &ivom bi!u u momentu nastanka slini# vibracija , a zatim se koncentrie u odgovaraju!oj lokalizaciji, to jest u mozgu$ 1o uzajamno pro&imanje naziva se &ivotnim porivom $ 1reba re!i, edo moje, da ta lokalizacija, ili mozak, ne samo da slu&i kao me#anizam transformisanja odgovaraju!i# kozmiki# formi radi ostvarenja ciljeva vasionskog 1rogoautoegokrata, ve!, tako)e, predstavlja sredstvo za svesno samousravanje nosioca$ %va poslednja funkcija zavisi od snage i strukture &ivotnog poriva , koncentrisanog ili, kako se ponekad ka&e, uskladitenog u &ivo razumno bi!e$ 9to se tie kvaliteta &ivotnog poriva, jo nam je 'veprisutni "eni 1vorac ostavio zapovest, koju slede svi normalni tricentrini stanovnici "asione$ %na glasi/ ,vek nastoj da od sebe odbaci ose!anja koja mogu uprljati istotu tvoji# namera$ 1ricentrina stvorenja mogu da se samousavravaju zato to imaju 8 centra, ili 8 mozga u kojima su koncentrisana 8 naela svetog 1riamazikamna (kada se u 'veprisutnom %kidano#u odvija proces d&artklom), to daje mogu!nost ostvarivanja dalji#, jo nezapoeti# aktualizacija$ 'utina je u tome to bi!a sa tricentrinim sistemom mogu da, primenjuju!i svoje mogu!nosti, svesno i ciljno za sve potrebe koriste 8 sile oslobo)ene iz 'veprisutnog %kano#a, posredstvom d&artkloma, i da svoj organizam dovode u takozvano sakronultujansko stanje$ *a taj nain oni mogu postati <inosti, koje
imaju sopstveni sveti zakon 1riamazamno, i mogu ste!i mogu!nost da primaju i uvaju u sebi tu iskru .o&ju koja, pored svega ostalog, doprinosi aktivnom funkcionisanju objektivnog ili bo&anskog ,ma u njima$ +pak, dete moje, tu se krije strana opasnost$ 1ricentrini stanovnici planete Zemlje itavog &ivota imaju 8 nezavisne lokalizacije, ili 8 mozga, posredstvom koji# se za dalju aktualizaciju transformiu 8 bo&anska naela svetog 1riamazikamna$ %sobine, koje bi Zemljanima mogle da slu&e za samousavravanje, propadaju uzalud zbog nenormalni# uslova &ivota koje su sami stvorili$ Zanimljivo je primetiti da se centri miljenja (sva tri mozga) nalaze kod tricentrini# stanovnika Zemlje u istim delovima planetarnog tela, kao i kod nas$ =entar (mozak), koji je "elika -riroda predvidela za dalju aktualizaciju prvog svetog naela bo&anskog 1riamazikamna, to jest 'vete -otvrde , lokalizovan je u glavi$ Drugi centar (mozak), koji transformie i kristalizuje drugo sveto naelo bo&anskog 1riamazikamna, 'veto %dricanje , nalazi se, kao i kod nas, du& itavi# le)a, u takozvanoj kimi $ 4li, to se tie mesta lokalizacije i manifestovanja tre!eg svetog naela bo&anskog 1riamazikamna, to jest 'vetog -omirenja , spoljna forma tog centra niim ne podse!a na nau$ *aravno, u dalekoj prolosti, taj centar je i kod Zemljana bio lokalizovan na istom mestu na kome je lokalizovan kod nas, i imao je istu spoljanju formu, ali je "elika -riroda iz mnogi# razloga, koji !e ti postati jasniji tokom nai# dalji# beseda, bila prinu)ena da ga postepeno promeni i da mu prida dananji izgled$ 1re!i centar (mozak) tvoji# ljubimaca nije integralna masa, to je svojstveno svim drugim tricentrinim stanovnicima "asione, ve! je, naprotiv, podeljen na delove i svaki taj deo se, prema svojoj specifinoj funkciji nalazi u odgovaraju!em delu nji#ovog planetarnog tela$ +ako je, spolja gledano, taj centar rasut po itavom orgizmu, njegove pojedinane funkcije su me)usobno povezane, tako da je delovanje svi# delova zajedno usaglaeno$ <judi te zasebne lokalizacije nazivaju nervnim vorovima $ %no to je zanimljivo jeste to da je ve!ina taaka lokalacije toga centra koncentrisana u onom delu planetarnog tela gde oni mogu da funkcioniu na najbolji nain, to jest u prelu grudnog koa7 celokupan splet nervni# vorova koji se tamo nalaze naziva se pleksus $ Dakle, dete moje, u organizmu svakog tvog ljubimca 'veprutni %kidano# dolazi pod uticaj d&artkloma , a zatim se svako od tri sveta naela samostalno sjedinjuje s drugom kozmikom kristalizacijom radi odgovaraju!e aktualizacije$ 4li, poto ljudi vie ne koriste svoje mogu!nosti, uglavnom zbog nenormalni#
&ivotni# uslova, koje su sami stvorili, ni jedan od sveti# izvora, osim bo&anskog odricanja, ne podle&e promenama radi nji#ovi# sopstveni# potreba$ 3ristalizacija, koju u nji#ovom organizmu obrazuju prvo i drugo sveto naelo, skoro se u potpunosti koristi za trogoaoegokratski proces, i jedino tvorevine drugog dela 'veprutnog %kidano#a 0 'vetog %dricanja 0 Zemljani koriste neprekidno$ 1rebalo bi da sada ima jasnu sliku o svemu to sam ti podrobno objasnio o fundamentalnim zakonima stvaranja i postojanja sveta, jer to !e ti pomo!i da s#vati osobenosti, svojstvene samo 'veprisutnom svepro&imaju!em aktivnom elementu %kidano#u$ 2ednom !u ti ispriati o eksperimentima za ispitivanje te sveprisutne kozmike supstance, kojima sam lino pristvovao$ 4li ti eksperimenti nisu vreni na Zemlji, i tvoji ljimci nemaju s njima nikakve veze$ *ji# su vrili &itelji 'aturna koji su bili moji istinski prijatelji u godinama moga izgnanstva$ (alopre sam obe!ao da !u ti o njima ispriati probnije$
Glava 18 SUPERNEUSKLAENOST Evo u kakvim sam se okolnostima upoznao sa tricentrinim biem koje je postalo moj najbolji prijatelj i zahvaljujui kome sam posmatrao eksperimente sa Sveprisutnim Okidohom. Treba da zna da su, pre nego to sam krenuo u izgnanstvo, moji drugovi koji nisu uestvovali u doga ajima, izveli u vezi sa mnom jednu manipulaciju, koja je poznata u !asioni. "bog toga neki moji sabesednici imaju sada oseanje bezgraninog poverenja u mene. #brzo poto sam stigao u mesto boravka u Sunevom sistemu Ors, poeo sam da poseujem razne planete. $ada sam doleteo na planetu Saturn ispostavilo se da je jedno od bia, koja u mene ima poverenje, %karakrokrukri% svih tricentrinih &itelja te planete. 'a Saturnu se titula %karakrokrukri% daje vladaru svih njegovih stanovnika, u ijim je rukama koncentrisana sva vlast. 'a drugim planetama tako e postoje takvi vladari i oni se svuda nazivaju na razne naine, a na "emlji ih zovu %carevima%. (edina razlika jeste u tome to na "emlji svaka zajednica, koja se sluajno izdvoji od ostalih, ima svoga cara, ponekad, ak, po nekoliko njih. )akle... 'aao sam se na Saturnu i poeo da se upoznajem s njegim tricentrinim stanovnicima, i ve prvoga dana otiao sam da posetim i samoga vladara. "a vreme razgovora koji smo vodili, predlo&io mi je da odsednem u njegovom %karkukriju%, tj. u dvorcu. Tako sam i uinio. )akle, dete moje, dok smo razgovarali prelazei s teme na temu i sledei tokove asocijativnog miljenja, sluajno smo se dotakli pitanja neobinih osobina Sveprisutnog Okidana. #va&eni vladar Saturna setio se da je jedan njegov podanik, naunik po imenu $arkar, u cilju istra&ivanja prethodno prouenih svojstava ove kozmike supstance, nedavno smislio veoma zanimljiv aparat, iji je glavni demonstracioni deo nazvao %krakartzaka%. * vladar me upita &elim li mo&da da dobijem poziv za donstraciju tog eksperimenta. (a radosno prihvatih. Sutradan sam, u pratnji jednog sluge uva&enog vladara, krenuo +ornahooru $arkaru i tom prilikom prvi put posmatrao nove eksperimente za prouavanje Sveprisutnog Okidoha. +ornahoor $arkar je kasnije, kao to sam ve govorio, postao moj blizak prijatelj i smatran je jednim od najnaprednih naunika me u tricentrinim stanovnicima !asione. 'jova otkria i mehanizmi koje je pronaao, bili su nairoko poznati i naunici sa drugih planeta su ih svuda primenjivali.
'e mogu a da ne pomenem da sam i sam njegov du&nik, kasnije sam u svojoj opservatoriji postavio teskuano, ili teleskop, koji je uveavao otrinu mog vida i daleke planete inio sam miliona puta bli&im. *skreno reeno, upravo zahvaljujui tom teleskopu moja opservatorija je kasnije postala jedna od najboljih u !asioni. 'ajva&nije je bilo to to sam pomou teleskopa, budui na -arsu, mogao da iz relativne blizine posmatram one delove drugih planeta koji su se, u skladu sa zakonom %optekozmike harmonije% u datom momentu nalazili u mom vidnom polju. $ada su +ornahooru $arkaru saoptili za na dolazak, on nam je, sa oiglednom dobrodolicom, poao u susret i poeo da objanjava. .re nego to nastavim, &elim da te podsetim da su svi razgovori sa tricentrinim stanovnicima raznih zvezdanih sistema, u koje me je sudbina bacala %od mladosti moje%, ukljujui i razgovor sa +ornahoorom $arkarom, vo eni na jezicima koji su tebi potpuno nepoznati i ije zvuanje, s naeg gledita, mo&e izgledati potpuno %nesvarljivo%. * zato, moj deae, neu taj razgovor ponavljati od rei do rei, naprosto u ti predstavu o njemu dati na naem jeziku, naravno koristei i dalje specijalnu terminologiju, ili tanije, kombinaciju zvukova koju proizvode glasne &ice tvojih ljubimaca sa planete "emlje. Te %termine% sam vie puta ponovio u svojim priama, tako da ih ti ve zna i lako e ih razumeti. /h, da... Treba rei da re %gornahoor% tricentrini stovnici Saturna upotrebljavaju iz utivosti0 stavljaju je ispred imena onoga kome se obraaju. Tako postupaju i tvoji miljenici "emljani, koji su navikli da stavljaju re %gospodin%, ili itave besmislene 1raze, ispred imena osobe s kojom razgovaraju. "naenje svega toga na uva&eni 'asradin 2od&a izrazio bi reima, %# svemu tome ima smisla, koliko i u onome to rade majmuni.% )obro, dete moje... $ada je moj budui prijatelj +ornahoor $arkar ispriao sve to je bilo potrebno, predlo&io mi je da pri emo aparatu koji je on izmislio i nazvao %krakatzaka%. $ada smo prili toj veoma neobinoj konstrukciji, on je pokazao na nju jednim perom svog levog krila, rekavi, 3 Ovaj specijalni ure aj je glavni deo moga pronalaska i upravo zahvaljujui njemu mo&emo videti sve mani1estacije sveprisutne supstance Okidanoh. "atim, pokazavi ostale ure aje koji su se nalazili u njegovoj laboratoriji, dodade, 3 Svi ti ure aji, iji sam ja pronalaza, poma&u mi da razjasnim stvari koje su veoma va&ne za izuavanje sveprisutnog i svepro&imajueg Okidanoha. .re svega, uz njihovu pomo mogu da izdvojim sva 4 osnovna naela Okidanoha iz svakog unutarplanetarnog i me uplanetarnog procesa, a zatim da ih vetaki spojim u jedinstvenu celinu i, najzad, razdvojim i posebno prouim nain ispoljavanja speci1inih osobina svakog naela.
.osle toga on ponovo pokaza na krakatzaku, ili komoru, i ree da pomou tog aparata svako mo&e pravilno i temeljno da shvati osobine 4, potpuno nezavisno ispoljavana naela tih %unikalnih aktivnih elemenata%, prauzroka svega to postoji u !asioni. 5tavie, svako se mo&e vrsto uveriti da posledice, u normi koja proistie iz procesa u kojima postoji sveprisutna kozmika supstanca, ne mogu niti da se opaze niti da se osete. Obini organi naih ula u stanju su da opa&aju samo one pojave koje se iz nepoznatih razloga odvijaju anomalno, mo&e biti, zbog svesnog delovanja na proces, ili zbog nepredvi enih 1luktuacija ure aja. .ronalazak +ornahoora $arkara, nazvan %krakatzaka%, smatran je najva&nijim i veomaje podseao na %tirizikiano% ili, kako bi rekli "emljani, na ogromnu elektrinu svetiljku. #nutranji deo tog originalnog ure aja liio je na mali sobiak sa vratima koja su se hermetiki zatvarala. "idovi su bili napravljeni od naroitog providnog matijala koji podsea na ono to na "emlji nazivaju %staklom%. +lavna osobina tog prozranog materijala, kako sam kasne saznao, bila je sledea, iako je kroz njega oko moglo videti, on, svejedno, ni unutra ni napolje nije proputao nikakve zrake, bez obzira na njihov izvor. $ada sam pogledao taj udesni pronalazak, jasno sam u njegovom centru iza providnih zidova uoio neto to mi je liilo na sto sa dve stolice. *znad stola su visila 4 jednaka %predmeta% koja su podseala na zemaljske elektrine sijalice i nae %momonodare%. 'a stolu, i oko njega, nalazilo se nekoliko meni nepoznatih aparata. $asnije sam saznao da su svi predmeti koji se nalaze u komori, kao i oni koje smo kasnije doneli, napravljeni od materijala koji je +ornahoor $arkar izumeo specijalno u tu svrhu. O tom materijalu detaljno u ti ispriati kasnije. / sada, zapamti jedino to da je u ogromnoj $arkarovoj labatoriji, osim karkatzaka bilo jo nekoliko posebnih aparata0 a me u njima i dva specijalna %energetska motora%0 +ornoor $arkar ih je nazivao %krikirki%. "animljivo je da tvoji miljenici "emljani tako e imaju neto slino %energetskom motoru%, to oni nazivaju %dinamomaina%. .ored jednog zida stajao je ogroman aparat, za koji se isptavilo da predstavlja neku vrstu %sagolnoralona%, ili onoga to tvoji ljubimci nazivaju %pumpom kompleksne konstrukcije za ispumpavanje atmos1ere sve do postizanja apsolutnog vuakuma%. )ok sam ja iznena eno razgledao opremu +ornahoor $arkar je priao pumpi i levim krilom okrenuo jedan njen deo, pustivi tako mehanizam u rad. "atim se okrenuo nama i pokavi jednim izdvojenim perom svog levog krila na ogroman %energetski motor%, to jest, na %dinamainu%, nastavio objanjavanje. 3 Ovaj specijalni pribor, pre svega, pojedinano usisava 4 samostalna naela sveprisutnog elementa Okidanoha, koji postoje u atmos1eri ili u svakoj drugoj planetarnoj strukturi. "atim, kada se ti posebni delovi vetaki spoje u mojoj
maini, Okidanoh u svom uobiajenom stanju prodire unutar kontejnera, gde se koncentrie. Tu $arkar pokaza svojim perom na neto to je liilo na 1ri&ider. 3 Odavde 3 ree on 3 Okidanoh prelazi u drugi krikirki, ili dinamainu, gde se podvrgava dejstvu procesa %d&artkloma%0 svaka od njegovih pojedinanih 1rakcija koncentrie se zatim u drugim kontejnerima. Tu on pokaza na neto to je liilo na %akumulatore%. 3 * tek tada, pomou raznih vetakih naprava, ja mogu da iz tih sekundarnih kontejnera izdvojim posebno sve 1rakcije Okidanoha, radi njihove primene u svojim eksperimentima. .rikazau vam ta bi se dogodilo ukoliko bi, iz nekog posebnog razloga, za vreme procesa %te&nje za sjedinjavanjem u jedinstvenu celinu% nedostajalo jedno od naela Sveprisutnog Okidanoha. Sada je u mom aparatu apsolutni vakuum. .ostigao sam ga zahvaljujui osobenoj konstrukciji pumpe i kvalitetu materijala od kojeg su napravljeni zidovi komore. 'aravno, instrumenti pomou kojih vrim eksperimente u potpunom vakuumu, tako e su napravljeni od specijalnih materijala. 6ekavi to, +ornahoor $arkar povue jednu drugu polugu i nastavi da objanjava. 3 Sada, kada sam prebacio polugu u ovaj polo&aj, u praznom prostoru komore zapoeo je proces sjedinjavanja razdvojenih naela Sveprisutnog Okidanoha u jedinstvenu celinu. /li, poto je pomou %pronicljivog uma% 3 u ovom sluaju mog 3 tree naelo Okidanoha bilo vetaki iskljueno iz procesa, u njemu sada uestvuju samo 7 samostalna naela0 nai uenici ih nazivaju %anodius% i %katodius%. .rema tome, umesto zakonomernog rezultata, koji proistie iz sjedinjavanja tri naela, mi pratimo rezultat takozvanog %uzajamnog pro&anja dva suprotna naela%, koji ne odgovara prirodnim zakonima i koji se u svakodnevnom jeziku naziva %uzrokom vetake svetlosti%. Sjedinjavanje 7 aktivna naela Sveprisutnog Okidanoha u jednu celinu, koji se sada odvija u vakuumu, ima snagu od 4 miliona volti, to pokazuje evo, ova strelica. Sve to potvr e Objektivna 'auka. On pokaza na neto to je liilo na ure aj koji "emljani nazivaju voltmetar, i ree, 3 (edna od prednosti mog novog demonstracionog ure aja jeste to to, bez obzira na veoma visoku energiju %procesa sjedinjavanja%, koji je sada u toku, %momentalne vibracije%, koje moraju nastajati u njemu, ne naputaju mesto svoga nastanka, to jest unutranjost ure aja u kome se istra&uje Sveprisutni Okidanoh. /li, da bi se ocenila energija tog procesa, ja sam namerno za jedan od zidova komore koristio materijal koji proputa % momentalne vibracije%, ili %zrake%. On se okrenuo ka svom aparatu i pritisnuo nekakvo dugme. *znenada, itavu ogromnu laboratoriju obasjala je jarka svlost koja nas je privremeno zaslepila, i tek
posle izvesnog vremena, mogli smo s velikom mukom da otvorimo oi i poglamo oko sebe. $ada smo doli k sebi, +ornahoor $arkar je okrenuo drugu polugu i sve je opet dobilo uobiajeni izgled. "atim je ponovo svojim uobiajenim an eoskim glasom skrenuo nau pa&nju na strelicu voltmetra i, ne menjajui svoj polo&aj, nastavio. 3 -o&ete videti da, iako proces kon1likta izme u dve suprotne komponente Sveprisutnog Okidanoha traje s pre anjim intenzitetom, a onaj zid aparata koji mo&e da proputa %zrake% i dalje stoji na svom mestu, pojava koju obina bia nazivaju %vetakom svetlou% vie se ne opa&a. 6azlog je to to sam, okrenuvi drugu polugu, u proces me usobnog delovanja dva naela, ukljuio trei element Okidanoha, usled ega je on odmah poeo da se sa njima proporcionalno mea. / rezultat meanja 4 elementa Sveprisutnog Okidanoha, za razliku od procesa vetakog spajanja dva njegova dela, ne opa&a se ni jednim od organa naih ula. .osle tog objanjenja +ornahoor $arkar mi je predlo&io da se odva&im i u em zajedno s njim u unutranjost demonstracionog dela njegovog novog pronalaska, gde bih mogao neposredno da posmatram neobine mani1estacije aktivnosti sveprisutnog i svepro&imajueg elementa. 'isam dugo razmiljao i prihvatio sam predlog uglavnom zbog toga to sam &eleo da u potpunosti zadovoljim svoju veliku radoznalost. .oto je moj budui prijatelj dobio moju saglasnost, odmah je dao neophodna uputstva jednom od svojih asistenata. 8ilo je jasno kakve pripreme treba uraditi pre svega. 'ajpre su asistenti +ornahoora $arkara i mene obukli u specijalna odela sa velikim brojem %ra1ova%, koji su imali male ispupene glave. Ti kostimi su podseali na %ronilaka odela%, kako bi ih nazvali tvoji miljenici "emljani. )akle, poto su nas potpuno obukli, asistenti su po utvr enom redosledu zavrnuli sve %ra1ove%. 'a spoljnoj strani odela, na vrhovima ra1ova, nalazile su se specijalne ploice koje su vrile pritisak na razliite delove naih planetarnih tela. $asnije sam shvatio da je to bilo neophodno kako bi se naa planetarna tela sauvala od delovanja takozvane %taranurnure% ili, drugim reima, kidanja na komadie, to se obino doga a kada se ona na u u bezvazdunom prostoru. "avrivi sa odelima, asistenti nam stavie na glave neto nalik na %ronilake kacige%, sa predajnicima neobinog oblika koji su trali. (edan predajnik, takozvani %harinkrak% ili %pojaiva pulsacija%, predstavljao je dugaku gumenu cev iji je kraj hermetiki, putem slo&ene konstrukcije, bio spojen s jednim mestom na lemu, koje je odgovaralo organu za disanje. $ada smo uli u komoru, drugi kraj predajnika povezan je sa aparatom u kojem je postojala posuda sa %drugom nasunom hranom% 9vazuhom:.
+ornahoor $arkar i ja smo imali posebnu %vezu% i, zahvujui njoj, mogli smo normalno da razgovaramo nalazei se unutar komore, kada je atmos1era ve bila isisana i nastao apsolutni vakuum. (edan kraj te veze podeen je za moje organe %sluha% i govora, a drugi 3 za organe %sluha% i %govora% +ornoora $arkara. 'a taj nain, mi smo jedan s drugim imali svojevrsni %tele1on%, kako bi rekli tvoji miljenici. 8ez tog ure aja mi ne bismo mogli me usobno da komunicamo i to uglavnom zato to je proces usavravanja organizma +ornahoora $arkara tek dostigao stepen %svetog *nkotsarno%, a bia s takvom prirodom ne samo da ne mogu da govore, ve ne mogu ni da diu u praznom prostoru, ak i kad bi u njega specijalno bile dopremljene sve vrste nasune hrane. /li, najneobiniji od svega, veto i 1ino napravljen od mnogobrojnih predajnika spojenih za odelo i kacigu, bio je pribor koji je ueni +ornahoor $arkar predvideo za organe %vida% tricentrinih bia, kako bi ona mogla da u %apsolutno praznom prostoru% opa&aju okolne objekte. (edan kraj tog neverovatnog predajnika bio je spojen sa slepoonicama, a drugi sa takozvanim %komutatorom% koji je, opet, dobijao signale od svih objekata, kako unutar, tako i izvan komore. "animljivo je naglasiti da su za svaki kraj tog neverovaog ure aja, skoro nestvarnog sa stanovita #ma obinih trentrinih bia, bila privrena 7 posebna &iana predajnika, pomou kojih su spolja prodirali takozvani %elektromagnetni talasi%. $asnije mi je podrobno objanjeno da je uistinu veliki naunik +ornahoor $arkar konstruisao svoje predajnike na takav nain, da je primenom svojstava elektromagnetnih talasa, koja je sam otkrio, bilo mogue prodreti u tajne prirode tricerinih bia i to, ak i onih tricentrinih bia koja jo nisu dostigla nivo svetog %*nkotsarno%. *sto se mo&e rei i o prodiranju u sutinu ve navedenih objekata. 'a taj nain, nesavreni organi vida mogu opa&ati razliite objekte ak i u vakuumu, gde nema pojava stvorenih vibracijama, to organima ula omoguuje 1unkcionisanje. .oto podesie na nama tu veoma teku opremu, koja je omoguavala boravak u tu oj sredini, asistenti +ornahoora $arkara, naunika poznatog u itavom svetu, pomogoe nam uz pomo specijalnih ure aja da se uvuemo u komoru. "atim slodne krajeve predajnika prikljuie na odgovarajue instrumente, i iza oe zatvorivi komoru hermetiki, ime je prekinut svaki kontakt sa spoljnim svetom. $ada smo ostali sami u komori, +ornahoor $arkar pritisnu nekakvo dugme pored sebe i ree mi, 3 Sada je poela da radi pumpa i uskoro ovde vie nee ostati nijedna materija, stvorena optim kozmikim zakonima na kojima se zasniva postojanje sveta. * malo sarkastino dodade,
3 #skoro emo biti potpuno izolovani od svega to postoji i deluje u !asioni. 5tavie, zahvaljujui mom novom izumu i znanju dostignutom uz njegovu pomo, mi sada mo&emo ne samo da se vratimo u svet i da postanemo estice svega bivstvujueg, ve i da dobijemo nepristrasno svedoanstvo o delovanju svemirskih zakona, koji neposveenim tricentrinim biima izgledaju kao neshvatljive tajne prirode, dok oni, zapravo, prodno i jednostavno jedan iz drugoga proistiu. )ok je on sve to govorio moglo se osetiti kako je %pumpa%, taj najva&niji deo njegovog novog izuma, zavrila posao koji joj je namenio #m. )a bi lake zamislio i razumeo svu savrenost tog izuma moga prijatelja, ispriau ti, evo ta. -oram da ti ka&em da sam se nekoliko puta iz raznih razloga nalazio u bezvazunom prostoru i da sam zahvaljujui svetoj sili dugo u njemu ostajao, te je moj organizam na to bio navikao i zbog estih prelazaka iz jednog stanja u drugo, skoro da nije ni oseao nelagodnost, izazvanu iznenadnom promenom druge nasune hrane, zato to su u velikim ili malim koncentracijama u prostoru uvek postojale nekakve kozmike supstance. /li, sada su moju egzistenciju odr&avali razni instrumei, tako da su se postepeno 1unkcije mog organizma adaptirale na dato stanje. *pak, bez obzira na sve to sam rekao, pumpa je ispumpavala atmos1eru s takvom snagom, a moja ula su bila tako napeta da ak i danas mogu tano da opiem svaku pojedost koja mi se urezala u seanje. To neobino oseanje pojavilo se ubrzo poto je pumpa poela da radi, a +ornahoor $arkar je u svom polusarkastinom tonu poeo da govori o onome to nas eka. -oja 4 &ivotna centra, koji se nalaze i u organizmu svakog tricentrinog stvorenja i nazivaju se centrima %miljenja%, %ula% i %kretanja%, poeli su, svaki za sebe, da 1ormiraju odre eni utisak. .ojedini delovi mog planetarnog tela dospeli su pod delove tog utiska i procesa svetog %raskoarna%, koji su oni izazvali. Elementi, koji su inili te delove, vrili su samostalne kretnje. 'ajpre je moja %&elja za 1iksiranje likova% 1unkcionisala kao i obino pomou takozvanog %te&ita asocijativnih do&ivljaja%. /li kasnije, kada je &elja za 1iksiranjem likova postepeno i skoro neprimetno postala 1unkcija iskljuivo moje sutine, ta sutina je postala unikalno svepro&imajue sredstvo 1iksiranja likova, i to ne samo onih koji su se pojavili u meni, ve, bez ikakvog izuzetka, svega to se doga alo u svetu koji me je okru&ivao. Od tog momenta, moja sutina je poela da do&ivljava utiske direktno i ja sam shvatio da je deo mog planetarnog tela takorei potpuno uniten i malopomalo nastale su lokalizacije drugog i treeg centra egzistencije. # isto vreme, ja sam svim svojim biem osetio da su 1unkcije ta 7 centra postepeno prele u moj misaoni centar, dajui mu novi kvalitet. *ntenzitet 1unkcionisanja misaonog centra je porastao i on je postao %unikalni i svemoni prijemnik% svega to nastaje napolju, prema tome, postao je autonomni inicijator 1iksiranja likova svega onoga to se doga a u meni.
)ok sam bio u vlasti tih udnih i bolnih do&ivljaja koje moj #m jo nije mogao da pojmi, +ornahoor $arkar je rukovao nekim od mnogobrojnih poluga i prekidaa, povezanih sa stolom za kojim smo sedeli. * odjednom se sa +ornahoorom $arkarom dogodilo neto to je iznenada promenilo moje stanje i ja sam odmah doao k sebi. Evo ta se dogodilo. +ornahoor $arkar je u svojoj tekoj opremi iznenada pao sa stolice i poeo da se koprca, kao %tene u kuinama% 9prema izrazu naeg dragog 'asradina 2od&e:. $ako se potom pokazalo, moj drug +ornahoor $arkar je grekom pritisnuo pogreno dugme zbog ega su pojedini delovi njegovog planetarnog tela do&iveli prenaprezanje i on je, zajedno sa svim to je imao na sebi, do&iveo sna&an udar. "bog pritiska iznutra, iji je uzrok bila druga nasuna hrana 9vazuh:0 i odsustva otpora u apsolutno praznom prostoru, on je poeo haotino da se pomera ili, kao to sam ve rekao, da se koprca %kao tene%. 8elzebub je to rekao sa osmehom i uutao. .osle kratke pauze on napravi jedan udan pokret levom rukom i neprirodnim tonom nastavi priu. 3 Sada, kada se priseam tih davno prolih doga aja, &im da ti priznam jednu stvar, jer ti si moj direktan naslednik i mora znati sve to sam u &ivotu radio. )akle, &elim da ti potpuno otvoreno priznam da, iako sam itavim svojim biem &eleo da uestvujem u naunom eksperimentu i upoznam se sa pronalascima +ornahoora $arkara u njovom radu, iako sam u demonstracionu komoru uao bez i najmanjeg kolebanja, neto se ipak u meni javilo, potkralo se u svest i postepeno izraslo u udno oseanje koje bi se moglo nazvati %egoistinom brigom za sopstvenu bezbednost%. *pak, neka te ne obuzima u&as, dete moje, jer to mi se tada dogodilo prvi i poslednji put. -o&da je bolje da sada ne diramo to pitanje, koje se tie jedino nae porodice. 8ie bolje da se vratimo mojoj prii o Sveprisutnom Okanohu i o mom drugu +ornahooru $arkaru, koga su tricentrina bia smatrala %velikim naunikom%. !ie ga ne zovu tako, jer je on sada zbog slave svoga potomka, to jest sina, postao, to bi se reklo, %bivi% ili, prema izrazu 'asradina 2od&e, %prdnuo je u abar%. /li tada, poto se +ornahoor $arkar malo koprcao u praznom prostoru, uspeo je nekako, s velikim trudom, da naini jedan slo&en manevar 9u tekoj opremi to nije bilo lako:, i po e mu za rukom da smesti svoje planetarno telo natrag u stolicu, posle ega je odmah privezao odgovarajue kaieve. $ada smo se malo smirili i mogli ponovo da razgovaramo uz pomo vetake naprave, on skrenu moju pa&nju na 4 ure aja, koji su visili iznad stola i koji su, kao to sam ve rekao, podseali na elektrine sijalice.
"agledavi se pa&ljivije ja videh da su oni potpuno jednaki i da svaki ima neto nalik na patron ili udubljenje, odakle su virili gra1itni vrci poput onih koje tvoji miljenici nazivaju %&aruljama%. )akle, poto mi je skrenuo pa&nju na ta 4 objekta, nalik na elektrine sijalice, moj prijatelj ree, 3 Svaki od ovih, naizgled prostih ure aja, povezan je sa sekundarnim kontejnerima koje sam vam ve pokazao0 u njima se, posle delovanja vetakog d&artkloma, u jedinstvenu celinu sjedinjuju sva 4 naela Okidanoha. (a sam konstruisao ta 4 ure aja tako da iz sekundarnih kontejnera mo&emo da dobijemo tano predvi enu koliinu svakog istog naela Okidanoha, a tako e mo&emo da menjamo snagu procesa sjedinjavanja tih kvaliteta u jedinstvenu celinu, u skladu sa koncentracijom njihovih masa. Sada u vam u tom apsolutno praznom prostoru prikazati vetaki 1enomen, koji smo malopre posmatrali spolja. )rugim reima, videete kozmiku pojavu koja se doga a onda kada se, posle prirodnog d&artkloma pojedini delovi Okidanoha sretnu u prostoru, lienom bilo kakve materije, i kada, bez uea jednoga od njih, &ele da se sjedine u jedinstvenu celinu. S tim reima on je zatvorio onaj deo zida koji je mogao da proputa %zrake%, a zatim, kljocnuvi dvama prekidaima, pritisnu dugme, posle ega se malena ploica od specijalnog materijala, kojaje le&ala na stolu, automatsku okrenula prema %gra1itnim vrcima%. Onda opet skrenu moju pa&nju na ommetar i voltmetar i ree, 3 Sada su ovamo prodrla dva naela Okidanoha, anodijus i katodijus, i ja sam im dao podjednaku snagu u njihovoj te&nji za sjedinjavanjem. $ada sam pogledao ommetar i voltmetar, video sam da su se njihove strelice pokrenule, a onda se zaustavile na istim crama kao i prvi put, kada smo eksperiment posmatrali izvana. /li, ja sam bio veoma iznena en time to, bez obzira na ono to su pokazivali instrumenti i na ta me je upozorio +ornoor $arkar, ja nita nisam primetio, niti sam oko nas osetio bilo kakve promene. 'e ekajui dalja objanjenja, upitao sam, 3 /li, zato se ne vide nikakvi rezultati tog vetakog %sjedinjavanja delova Okidanoha u jedinstvenu celinu%; .re nego to e mi odgovoriti, on je iskljuio jedinu sijalicu, koja je elektrinu energiju dobijala od elektromagnetnih talasa. -oje u enje je bilo jo vee kada sam kroz zidove komore, bez obzira na iznenadnu tamu, jasno video da su strelice ommetra i voltmetra i dalje na istim pozicijama. $asnije, kadaje ok proao, +ornahoor $arkar ree, 3 !e sam vam govorio da su zidovi komore napravljeni od materijala koji ne proputa nikakve vibracije, izuzev onih koje su veoma blizu0 tricentrina bia mogu da ih opaze pomou organa vida, naravno, pod uslovom da su ti njihovi organi u redu.
Treba naglasiti da, u skladu sa zakonom %2eteratagetaru%, %trenutne vibracije% ili %zraci% deluju na organe opa&anja &ivih bia samo u odre enim granicama, koje nauka de1inie na sledei nain, %Stepen mani1estovanja direktno je proporcionalan sili delovanja.% .oto se uzajamno delovanje dva naela Okidanoha odvija silom velikog intenziteta, rezultat tog procesa vidi se na velikoj udaljenosti od mesta svoga nastanka. / sada pogledajte< On pritisnu drugo dugme i, iznenada, itavu unutranjost komore ispuni zaslepljujua svetlost, ista ona koju sam video ranije, nalazei se izvan aparata. To se dogodilo zato to je +ornahoor $arkar ponovo otvorio onu sekciju zida koja proputa zrake. $asnije je objasnio da se svetlost pojavila usled procesa %te&nje za sjedinjavanjem u jedinstvenu celinu% svih naela Okidanoha, koji se odvijao u apsolutno praznom prostoru 9vakuumu:0 uzrok tog sjedinjavanja predstavlja takozvani %odraz%, to jest, povratak zrakova u mesto svoga nastanka. On nastavi dalje, Sada nameravam da poka&em kako se u utrobi planeta, od %minerala% koji ulaze u njen sastav, zahvaljujui kombinaciji procesa d&artkloma i te&nje za sjedinjavanjem u jedinstvenu celinu svih aktivnih elemenata Okidanoha, obrazuju strukture razliite gustine, takozvani %mineraloidi%, %gasovi%, metaloidi%, %metali% itd. .okazau vam kako se oni kasnije, pod uticajem raznih 1aktora, trans1ormiu jedan u drugoga, i kako vibracije, nastale usled tih trans1ormacija, ine %celokupnost vibracija%. Ona obezbe uje %stabilnost% planeta u procesu takozvanog %celokupnog harmonijskog kretanja%. Sada treba da dobijem izvesne neophodne materijale spolja, i moji uenici e ih ubaciti ovamo pomou unapred prremljenih naprava. "animljivo je da je za vreme razgovora +ornahoor $arkar lupkao levom nogom po ure aju koji je podseao na telegra1ski aparat poznatog pronalazaa -orzea, istina, poznatog samo na "emlji. .osle nekoliko trenutaka iz donjeg dela komore lagano se podi&e omanji predmet, nalik na sanduk sa providnim zidovima, koji je, kako se potom pokazalo, bio pun %odre enih %minerala%, %metaloida%, %metala% i raznih %gasova% u tenom i vrstom stanju. "atim, posle niza prilino slo&enih postupaka, uz pomo ure aja privrenih za sto, on uze iz kutije komad takozvane %rude bakra%, stavi ga preda se na ploicu napravljenu od tvrde smole i ree, 3 Ovaj metal predstavlja odre enu planetarnu kristalizaciju, neophodnu za odr&avanje %stabilnosti% u procesu %opteg harmoninog kretanja svih sistema%. On
se 1ormira u interaktivnom procesu delova Sveprisutnog Okidanoha. Sada u vetaki ubrzati trans1ormaciju ovog metala pomou istih tih 1aktora. 'ameravam da potpomognem evoluciju i involuciju njenih elemenata, koji prirodno dovode do poveanja gustine ili primarnog stanja. 'ajpre u vam ukratko objasniti svoje preliminarne naune zakljuke, koji se odnose na uzroke i uslove pod kojima, zahvaljujui trima naelima Okidanoha, dolazi do kristalizije razliitih struktura, jer morate imati jasnu sliku o eksperimentu iji ste svedok. .re svega, usled samostalnih naela Okidanoha, adekvaih standardnim zakonima %d&artkloma%, zahvaljujui izvesnim svojstvima planete u svakom mineralu se lokalizuje upravo isti taj d&artklom. /ko gustina elemenata te strukture izaziva vibraciju koja odgovara vibraciji jednog od naela Sveprisutnog Okidanoha, onda se to aktivno naelo, saglasno optem zakonu %simetrinog uzajamnog pro&imanja% sjedinjuje sa ve pomenutom strukturom i postaje njen neraskidivi deo. Od tog momenta, nezavisni delovi Okidanoha, kombinujui se sa elementima date strukture, poinju da modi1ikuju objekte koji su planeti prebni, tj. razliite vrste metaloida i ak, metala, kao to je, na primer, metal poznat pod imenom %bakar%, u kome se sada odvija %sjedinjavanje naela Okidanoha u jedinstvenu celinu%. .oto su na taj nain nastali u utrobi planeta, kasnije ti metali i metaloidi, to je svojstveno svim strukturama u ijem 1ormiranju uestvuju naela Okidanoha, poinju da lue ono to je rezultat %unutranje interakcije elemenata%. #zrok toga je univerzalni zakon %uzajamnog apsorbovanja svega posteeg%. *, kao to je svojstveno svakom izluivanju planetarnih 1ormi, izluevine metaloida i metala dobijaju osobinu, veoma blisku istom onom svojstvu Okidanoha i njegovih aktivnih naela, koje se kod takvih struktura naziva %te&item%. $ada te mase razliitih gustina, koje u normalnim okolnostima nastaju unutar planete, saglasno univerzalnom zakonu %uzajamnog apsorbovanja svega postojeeg%, stvaraju vibracije, u skladu sa drugim 1undamentalnim kozmikim zakonom, dolazi do odre ene kontaktne interakcije. Taj kontakt i predstavlja glavni 1aktor postepenih promena planetarnih struktura razliite gustine. -oja viegodinja posmatranja su me konano uverila da jedino ta kontaktna interakcija mo&e da garantuje stabilnost %harmonine ravnote&e% planeta. 6uda bakra, koju sada &elim da podvrgnem delovanju aktivnih naela Okidanoha, u ovom momentu ima speci1inu gustinu ===, izraunatu u jedinicama gustine bo&anskog elementa Teomertmalogosa. To znai da je atom bakra === puta gui i isto toliko puta nestabilniji od atoma bo&anskog Teomertmogosa. / sada pogledajte kojim e se redosledom odvijati vetaki ubrzana trans1ormacija.
6ekavi to, on postavi preda me mikroskop sa automakim podeavanjem, pritisnu nekoliko tastera i, dok sam ja posmatrao, on mi je davao objanjenja. 3 (a sada putam tri naela Okidanoha u s1eru metala0 oni imaju jednaku gustinu i, prema tome, podjednako te&e sjedinjavanju, zbog ega se i sjedinjuju u jedinstvenu celinu, ne menjajui strukturu metala. 'a taj nain, Sveprisutni Okidoh, u svom uobiajenom stanju, izlazi iz komore pomou specijalnog cevovoda i odlazi u prvi kontejner koji ste videli. / sada pogledajte< (a namerno poveavam %energiju sjedinjavanja% jednog od aktivnih elemenata Okidanoha. # datom sluaju poveavam eneiju takozvanog %katodijusa% i vi ete sada videti kako elementi, koji ine strukturu %rude bakra%, dobijaju osobine supstanci to grade planetu. "a vreme objanjenja on je po nekakvom redosledu kljocao mnogobrojnim prekidaima. -oram priznati da, iako sam veoma pa&ljivo pratio ekspiment, a sve to sam video zauvek se urezalo u moje pamenje i, ma koliko to &eleo, ne mogu reima da izrazim veoma slo&en proces koji se odvijao u tom malenom 1ragmentu unutarplanetarne 1ormacije. 'eu ak ni pokuavati da to uinim, zato to znam da e i sam imati priliku da bude svedok tog udesnog kozmikog 1enomena. >elim, uzgred, da ka&em kako su procesi u komadiu bakra podseali na zastraujue scene koje se odvijaju me u "emljima, a koje sam posmatrao kroz teleskop dok sam boravio na -arsu. 6ekao sam %podseali%, zato to sam na "emlji posmatrao samo pojedinane primere ponaanja "emljana, a u komadu bakra proces se video od poetka do kraja. -o&e se povui gruba paralela izme u zemaljskih doga aja i procesa koji se odvijao u malom komadiu bakra. "amisli da s visine posmatra veliko polje na kome hiljade "emljana, obuzetih najsna&nijim oblikom njihove osnovne psihoze, unitavaju jedni druge na neki od naina koje su sami pronali, i da iznenada, umesto &ivih ljudi, vidi leeve. ?okalitet se primetno menja zbog nasilja, koje vre oni to jo nisu izginuli, i postepeno, taj komad zemljine povrine dobija sasvim drugaiji izgled od onoga koji je imao pre. /li, vratimo se eksperimentu. .roputajui ovaj ili onaj element Okidanoha, ili spreavajui njegov dotok, menjajui njegovu energiju, moj budui prijatelj +ornahoor $arkar je na taj nain menjao gustinu elemenata %crvenog bakra% i postepeno taj metal pretvarao u druge metale, manjeg ili veeg nivoa stabilnosti. / sada, da bih bolje objasnio neobinost psihe tricerinih stvorenja koja su tako obuzela tvoju matu, dodau, evo, ta. "a vreme jedne 1aze eksperimenata vezanih za evoluciju i involuciju elemenata, koje je na svom aparatu vrio +ornahr $arkar, jasno sam video da se crveni bakar
prilikom jedne od mnogobrojnih promena gustine i stabilnosti, pretvorio u onaj metal nad kojim su itavog &ivota skapavali mnogi naunici, nesrenici, nadajui se da e u njega pretvoriti druge metale, i pri tome svoje i bez toga zabludele due potpuno skrenuli s pravoga puta. 'a "emlji se taj metal naziva %zlatom%. "lato nije nita drugo do nama dobro poznati metal %practlvar% njegova speci1ina gustina, izra&ena u jedinica bo&anskog Teomertmalogosa iznosi @=4A0 tako je atom zlata neto vie od 4 puta nestabilniji od atoma bakra. 6eio sam da ne pokuavam da ti reima objasnim sve to se doga alo za vreme eksperimenta u komadu rude bakra, zato to sam se iznenada setio milostivog obeanja koje mi je dao na Sveopti "atitnik, visoki /rhiheruvim .etvogner. "ahvaljujui njemu, moi e sopstvenim oima da vidi procese mani1estovanja aktivnosti naela Okidanoha u odre im unutarplanetarnim strukturama. To obeanje mi je bilo dato odmah po mom povratku iz progonstva, kada sam, smatrajui to svojom prvom du&nou, otiao naem Sveoptem Buvaru i, bacivi se pred njegove noge, izveo veoma va&an ritual. To sam ve jednom proao u mladosti. /li kada mi je na (edinosuni .redveni oprostio i dozvolio da se vratim u domovinu, neki $ozmiki Svetitelji su zahtevali da se nada mnom taj proces obavi jo jednom, kako bi se spreilo ponavljanje onoga to mi se dogodilo u danima moje mladosti, i ko se nikada vie neto slino ne bi ponovilo u #mu bilo kog stanovnika Centra !asione. Ti, mo&da, ne zna ta znai taj sveti proces. (ednom u ti sve to objasniti detaljno, a sada mo&emo da se pozovemo na naeg dragog 'asradina 2od&u koji bi to nazvao %obeanjem da vie ne gura nos u poslove vlasti%. #kratko, kada sam izaao pred Sveopteg Buvara, on je, izme u ostalog, izvoleo da me pita nisam li poneo sa sobom svoje pronalaske i sve ono to sam sakupio na planetama sunevog sistema u koji sam bio prognan. Odgovorio sam da sam doneo skoro sve, osim glomaznog aparata koji je na -arsu za mene konstruisao moj prijatelj +ornahoor $arkar. On je odmah obeao da e dati nalog da sve to sam nabrojao bude utovareno na brod %Sveprisutni% prilikom njegovog narednog leta. "ato se nadam, moj deae, da e aparat biti dopremljen na nau planetu $aratas i ti e, kada se vratimo kui, videti taj eksperiment sopstvenim oima, a ja u ti sve detaljno obasjniti. / sada, dok putujemo brodom %$arnak%, u skladu s onim to sam obeao, ispriau ti o svojim putovanjima na "emlju i o razlozima, koji su ih izazvali.
Glava 19 BELZEBUBOVA PRIA O NjEGOVOM DRUGOM PUTOVANjU NA ZEMLjU Belzebub poe ovako: - Drugi put sam posetio Zemlju tek posle 11 njihovih vekova od mog prvog putovanja. Ubrzo posle mog prvog putovanja na planeti se dogodila druga katastrofa ali je ona po svom karakteru bila lokalna i nije izazvala nesre!e kozmikih razmera. Za vreme te druge katastrofe kontinent "tlantida gde su uglavnom #iveli tri$entrini Zemljani potonuo je na morsko dno zajedno sa drugim velikim i malim ostrvima. Zauvek je nestala ve!ina stanovnika tih krajeva a s njima i sve ono %to su vekovima stvarali. Umesto toga na planeti su formirani drugi masivi kopna koji su obrazovali nove kontinente i ostrva od kojih ve!ina i sada postoji. U "tlantidi se nalazio grad &almios u kome je ako se se!a% #iveo na% mladi saplemenik vinovnik mog prvog leta na Zemlju. Dakle za vreme druge katastrofe na toj planeti mnoga tri$entrina stvorenja koja su te tako zainteresovala ipak su pre#ivela i bez obzira na sve u vreme moje druge posete Zemlji njihov broj je toliko porastao da su naselila skoro sve novoformirane delove kopna. Bi!e korisno ako ti napomenem da su na%i saplemeni$i koji su #iveli na toj planeti u momentu katastrofe izbegli ovu 'propast sveta' a evo za%to. (ao %to sam ti ve! rekao u prethodnim besedama za vreme mog prvog leta na Zemlju ve!ina na%ih srodnika koji su je izabrali za mesto svog boravka #ivela je na "tlantidi. Dogodilo se da je godinu dana pre katastrofe na%a 'plemenska )itija' objavila proroanstvo u kome je pozvala sve na%e saplemenike da napuste "tlantidu i presele se na manji kontinent nedaleko odatle i da se nastane na mestima koje je ona odredila. *aj po dimenzijama manji kontinent zvao se tada '+rabon$i' i naravno teritorije koje je navela proroi$a izbegle su katastrofalna uni%tavanja koja su zadesila ostale krajeve te zlosre!ne planete. (ontinent +rabon$i sada je poznat kao "frika, on se usled katastrofe znatno pove!ao tako da su se iz mora izdigli novi masivi koji su se spojili s kopnom. - tako dete moje proroi$a je uspela da upozori na%e srodnike koji su #iveli na Zemlji i spase ih od neizbe#ne apokalipse a to joj je po%lo za rukom zahvaljuju!i sposobnostima koje svako mo#e u sebi da izgradi pomo!u odre.enog napora volje i uma o emu !u ti ispriati kasnije.
" sada !u ti priati o razlozima mog drugog putovanja na Zemlju. /ednom smo na 0arsu dobili eterogram iz 1entra u kome se govorilo o skorom dolasku izvesnih 2isokih (ozmikih 3soba. - zaista posle pola marsijanske godine pojavili su se u ogromnom broju arhan.eli an.eli heruvimi serafimi a ve!ina ih je svojevremeno bila u sastavu 2isoke (omisije koja je boravila na 0arsu posle prve zemaljske katastrofe. 0e.u njima je bio i 4jegova 3rtodoksalnost "n.eo 5sada ve! "rhan.eo6 7uizos koji je kao %to svakako pamti% iz moje malopre.a%nje prie bio jedan od glavnih organizatora mera za spreavanje posledi$a katastrofe. Dakle dete moje sutradan po dolasku 4jegova 3rtodoksalnost mi je ukazala ast i posetila moj dom u pratnji pomo!nerafima. )o%to me je blagoslovio 4jegova 3rtodoksalnost me je udostojila odgovora na moja pitanja o 2elikom 1entru. Zatim mi je ispriao da su posle sudara (omete (ondura sa Zemljom on i druge odgovorne 3sobe 2asione koje upravljaju 'harmoninim postojanjem sveta' esto pose!ivali taj zvezdani sistem kako bi pratili efikasnost mera preduzetih za eliminanje katastrofalnih posledi$a te kozmike 'gre%ke'. &ada smo dodao je on doleteli ovamo zbog toga %to iako smo sigurni u ispravnost preduzetih mera ipak strahujemo da u budu!nosti treba oekivati neka iznena.enja. 4a%a strahovanja su delimino potvr.ena ali sre!om ne radi se o katastrofi kozmikih razmera zato %to je nova katastrofa pogodila samo Zemlju. Druga katastrofa - nastavio je 4jegova 3rtodoksalnost - dogodila se u slede!im okolnostima. (ada su se u momentu prve kataklizme od Zemlje odvojila dva fragmenta 'te#i%te' planete naprosto nije uspelo da se pomeri u nov polo#aj. Zato se ba% u momentu katastrofe te#i%te Zemlje nije nalazilo na svom mestu zbog ega njeno kretanje nije bilo potpuno harmonino i kako unutra tako i na njenoj povr%ini povremeno su se doga.ala razna pomeranja i promene. "li sada - dodao je 4jegova 3rtodoksalnost s nijansom samozadovoljstva postojanje te planete !e biti potpuno normalno sa stanovi%ta op%te kozmike harmonije. )oslednja kaklizma je definitivno razre%ila na%e probleme i mi smo se uverili da katastrofa kozmikih razmera vi%e ne preti Zemlji. U sistem kozmike ravnote#e u%la je ne samo ta planeta ve! i njeni fragmenti 0ese$ i "nulios, oni su sada iako mali postali samostalne i ravnopravne planete &unevog sistema 3rs. Zamisliv%i se na trenutak 4jegova 3rtodoksalnost nastavi: - 0oja poseta vama 2a%a 0ilosti vezana je upravo za bu!nost ve!eg fragmenta Zemlje koji je poznat pod imenom '0ese$'.
*aj fragment ne samo da je postao samostalna planeta ve! je oko njega poela da se obrazuje atmosfera koja je neophodna svakoj planeti kako bi slu#ila aktualiza$iji 4ajve!eg 3p%tekozmikog *rogoautoegokrata. "li sada 2a%a 0ilosti normalan pro$es formiranja atmosfere te male sluajno nastale planete ometaju ne#eljene okolnosti koje su stvorili tri$entrini stanovni$i Zemlje. 8to zbog toga 2a%a 0ilosti do%ao sam da vas u ime /ednosu%nog *vor$a zamolim da se pozabavite ovim problom. 9teli bismo da se re%imo jedne veoma neprijatne pojave ali tako da sve pro.e bez krajnjih mera nedostojnih bilo kojeg tri$entrinog bi!a ve! da uspeh bude postignut kori%!enjem Uma koji Zemljani imaju. 4jegova 3rtodoksalnost mi je detaljno objasnio kakve su okolnosti nastale na Zemlji posle druge kataklizme. Dvonoga tri$entrina bi!a koja su udom pre#ivela veoma su se razmno#ila i sada uglavnom #ive na ogromnom nedavno formiranom kontinentu pod nazivom '"%ark'. *amo postoje samostalne grupe. )rva - u regionu pod nazivom *ikliami% druga - u zemlji poznatoj kao 0aralplesi a tre!a grupa - u zemlji koja i sada postoji a tada se zvala 'Zemlja bisera'. U du%ama tih stvorenja koja predstavljaju : nezavisne grupe formirana su razliita du%evna stremljenja ija se $elokupnost naziva religijom. -ako te religije nemaju ni%ta zajedniko u sve : grupe je %iroko rasprostranjen obiaj koji se naziva 'prino%enjem #rtava'. *aj obiaj se zasniva na verovanju koje je moglo nastati samo u njihovom nastranom mozgu da !e njihovi zami%ljeni 'bogovi' i 'idoli' ukoliko u njihovu slavu budu uni%tavali bi!a drugih formi biti veoma zadovoljni i da !e im svakako pomo!i u njihovim divljakim i fantastinim naumima. *aj obiaj se toliko ra%irio a uni%tavanje bi!a drugaih formi dobilo takve razmere da je obrazovan vi%ak bo#anskog askokina koji je neophodan za dalji opstanak biv%ih fragmenata Zemlje. "skokin predstavlja $elokupnost vibra$ija nastalih u pro$esu 'raskoarno' koji se doga.a bi!ima svih formi nastanjenih na planeti od koje se ta kozmika supstan$a tra#i. *aj vi%ak bo#anskog askokina ve! je ozbiljno poremetio pravilnu razmenu elemenata izme.u 0ese$a i njegove atmosfere te se pojavila opasnost od formiranja atmosfere sa anomalijama %to mo#e da omete harmoniju kretanja $elokupnog stema 3rs i time mo#e biti izazove jo% jednu kozmiku katastrofu. 8vo %ta bih #eleo da vas zamolim 2a%a 0ilosti. )oznato mi je da vi esto pose!ujete razne planete tog sunanog stema i zato vas molim da se prihvatite tog posla i odletite na Zemlju kako biste poku%ali da postepeno u svest tih udnih tri$entrinih bi!a usadite ideju o besmislenosti prinesanja #rtava. )o%to je jo% malo sa mnom popriao 4jegova 3rtodoksalnost poe da se opra%ta i kada je ve! ustajao ree pogledav%i me znaajno: - *ime !ete 2a%a 0ilosti ukazati ogromnu uslugu na%em /edinosu%nom *vor$u.
(ada su 2eliki (ozmiki &vetitelji napustili 0ars hteo sam da se po svaku $enu poka#em dostojan 2asione i da po mognem /edinosu%nom 2enom *vor$u koji na svojim ple!ima nosi sav njen teret. 4adahnut tom odlukom sutradan sam se popeo na palubu broda '0ogu!nost' i uputio se na tvoju voljenu Zemlju. 3voga puta na% brod je sleteo na obalu mora koje se u to vreme zvalo '(olhidsko more'. 3no se pojavilo u doba velike katastrofe. *o more se nalazilo u severozapadnom delu ogromnog nedavno formiranog kontinenta "%ark gde je i bila kon$entrisana ve!ina stanovnika planete. 3blasti koje su se nazile blizu mora na zapadnoj strani nazvane su ;rank$analis a ne%to kasnije - (olhida. *reba naglasiti da oblasti i more koje ih zapljuskuje postoje do dana dana%njeg razume se pod drugim imenima. 4a primer kontinent "%ark sada se naziva "zijom (olhidsko more - (aspijskim a itava (olhida je sada poznata kao (avkaz. 4a% brod se spustio na obalu (olhidskog ili (aspijskog mora zato %to je to bilo najpogodnije mesto za iskr$avanje i pristajanje uz to pru#alo je velike mogu!nosti za moja dalja putovanja po%to se u more sa istoka ulivala velika reka koja je prese$ala zemlju *ikliami%. 4a obali reke nalazila se prestoni$a grad (urkalai. <e%io sam da po.em u tu zemlju pre svega zato %to je ona tada bila najgu%!e naseljena. 3vde treba dodati da ta reka koja je u to doba bila poznata kao 3kserija 53ks6 postoji i sada ali se vi%e ne uliva u (aspij. Zbog zemljotresa ona je na pola puta skrenula na sever napravila novo korito i potekla ka jednom udubljenju na povr%i Zemlje. (asnije se tamo obrazovalo malo unutra%nje more koje se sada naziva "ralskim. )a#ljiv posmatra mo#e da prona.e staro korito velike reke koja se sada zove "marja. U vreme moje prve posete zemlja *ikliami% je ispravno smatrana najbogatijom i najplodnijom od svih oblasti pogodnih za #ivot tri$entrinih bi!a. "li posle tre!e katastrofe koja je zadesila nesre!nu Zemlju ta razvijena oblast kao i drugi vi%e ili manje plodni regioni bili su sahranjeni ispod sloja ka%imana ili kako to Zemljani ka#u - pod slojem peska. )osle te nesre!e zemlju *liami% dugo su nazivali 'mrtvom pustinjom' a u na%e vreme razni delovi te zemlje imaju razliita imena dok se njen $eralni region zove (arakum ili 1rni pesak. U nekada%nja vremena druga grupa potpuno samostalnih stanovnika "%arka naseljavala je zemlju koja se zvala 0aralesi. (asnije kada je ovde formirana prestoni$a nazvana +ob ta zemlja je dugo nazivana +obistanom. 3ve teritorije je ve! progutao pesak i danas se osnovni deo te nekada razvijene zemlje naziva naprosto - pustinja +obi. =to se tie tre!e samostalne grupe ona se naselila u jugoistonom delu kontinenta "%ark na drugoj strani *ikliama iza planina nastalih za vreme druge katastrofe koja je zadesila nesre!nu planetu.
(ao %to sam ti ve! govorio mesto gde su se nastanili predstavni$i tre!e grupe zvalo se Zemlja bisera. 4aziv zemlje je vi%e puta menjan a sada je taj deo kopna planete koja je tako obuzela tvoju ma%tu poznat kao -ndostan ili -ndija. &vakako treba podvu!i da su u vreme moje druge posete Zemlji tri$entrina stvorenja te : samostalne grupe bila obuzeta ne samo nesavladivom #eljom za samousavr%avanjem kakva mora postojati kod svakog tri$entrinog bi!a koje razmi%lja ve! i jednom isto tako nesavladivom ali i veoma udnom #eljom koja je bila ve! sasvim formirana. 3ni su #eleli da svi #itelji planete priznaju upravo njihovu zemlju za $entar svekolike kulture. *a veoma udna osobina postala je za svakog tri$entrinog Zemljanina osnovni #ivotni prin$ip i za postizanje tog $ilja vo.ena je potom kako materijalna tako i duhovna borba izme.u ove : samostalne zajedni$e. Dakle dete moje... &a obala (olhidskog sada (aspijskog mora uputili smo se uzvodno rekom 3ks sada "marjom na selanksu to jest na spe$ijalnom splavu. )lovili smo 1> zemaljskih dana i najzad smo stigli u glavni grad prve azijske grupe. ?im smo se smestili u gradu (urkalai krenuo sam da pose!ujem lokalne 'katlane' to jest mesta koja su kasnije u "ziji nazivana ajd#ini$ama mehanama i karavanserajima, savremeni stanovni$i te planete posebno oni koji naseljavaju kontinent koji se zove 8vropa nazivaju ih kafeima restoranima klubovima dvoranama za igru dru%tvenim mestima i tako dalje. )oeo sam da odlazim na ta mesta zato %to tada kao ni sad na Zemlji nije bilo niti ima boljih mesta za posmatranje spe$ifinih osobenosti narodne du%e. *o je predstavljalo upravo ono %to mi je bilo potrebno za razumevanje njihovog stvarnog intimnog #ivotnog stava prema obiaju prino%enja #rtava. *ako sam mogao pre$iznije da sainim plan dejstava za postizanje onoga %to je bilo $ilj moje druge posete Zemlji. (ada sam bivao na tim mestima jednoga od tamo%njih posetila$a sretao sam e%!e nego druge. *aj tri$entrini Zemljin bio je vra i zvao se "bdil. )o%to je moja delatnost za vreme moje druge posete Zemlji bila povezana sa okolnostima u koje je bio upleten "bdil i po%to je trebalo da zajedno s njim brinem mnoge zajednike brige ispria!u ti o njemu manje ili vi%e detaljno. (asnije !e ti iz ovih pria postati jasno %ta sam postigao poku%avaju!i da iz udne du%e tvojih miljenika iskorenim njihovu #elju za uni%tavanjem bi!a drugih formi kako bi se umilili bogovima i idolima kojima se klanjaju. -ako taj Zemljanin koji mi je kasnije postao drag kao brat nije bio sve%tenik visokog ranga svejedno je bio veoma vian religioznom uenju koje je tada vladalo u *ikliami%u i odlino je poznavao psihu privr#enika te vere posebno onih koji su bili njegova pastva.
(ada sam se sprijateljio s njim saznao sam da je sve%tenik "bdil zahvaljuju!i mnogim okolnostima izme.u ostalog nasle.u i uslovima u kojima je rastao i bio vaspitavan posedovao odre.eno svojstvo poznato kao 'savest'. *aj kvalitet koji treba da ima svako tri$entrino bi!e nije kod njega u potpunosti atrofirao. - kada je on svojim Umom shvatio kozmike istine koje sam mu otkrio odmah je poeo da ose!a prema drugima ono %to je svojstveno svim normalnim tri$entrinim stvorenjima 2asione. Drugim reima kod njega se pojavila sapatnja i saose!anje sa okolinom. )re nego %to nastavim svoju priu o sv. "bdilu podvlaim da je na kontinentu "%ark u#asan obiaj prino%enja #rtava dostigao u to vreme svoj vrhuna$ a uni%tavanje svih vrsta sirotih mono$entrinih i bi$entrinih bi!a odvijalo se svuda i u ogromnom broju. 7judi su se obra!aju!i se svojim zami%ljenim bogovima i izmi%ljenim svetiteljima kleli da !e ako sudbina bude prema njima milostiva prineti #rtvu u ast boga ili sve$a uni%tiv%i pri tome neko bi!e ponekad mo#da ne samo jedno. ako bi im se uspeh nasme%io oni su tu zakletvu ispunjavali, ako bi se stvari okrenule protiv njih oni su pove!avali razmere klanja u nadi da !e time zaslu#iti milost svog zami%ljenog za%titnika. U tom $ilju su tvoji miljeni$i podelili bi!a drugih formi na 'ista' i 'neista'. '4eistima' su nazivali ona bi!a ije se ubijanje prema njihovoj pretpostav$i bogovima nije dopadalo 'istima' pak ona ije je #rtvovanje tobo#e prijalo raznim fantastinim idolima koje su po%tovali. *akve #rtve prinosili su ne samo pojedinano u svojim ku!ama ve! i u velikim grupama a to su ak inili i itavi narodi. -mali su spe$ijalna mesta za masovna ubistva te vrste pri emu je bilo po#eljno da se u njihovoj blizini nalazi zgrada podignuta u ast nekoga ili neega obino u ast 'sve$a' koga su sami stvorili. U *ikliami%u je u to vreme bilo nekoliko takvih javnih mesta. 4a njima su se odvijala masovna prino%enja #rtava a ona su najsveanije obavljana na vrhu bre#uljka gde se lokalni udotvora$ "liman kako se verovalo svojevremeno '#iv uzneo' na jedno od nebesa. 4a ovom i drugim mestima oni su obino u odre.eno doba godine ubijali mnogobrojne 'bikove' 'ov$e' 'golubove' a pekad ak i sebi sline. U ovom poslednjem sluaju jai su #rtvovali slabije na primer ota$ - sina mu# - #enu stariji brat - mla.eg i tako dalje. "li u ve!ini sluajeva #rtve su bile 'robovi' koji su zapravo predstavljali takozvane 'zarobljenike' drugim reima bi!a sa osvojenih teritorija koja su izgubila slobodu po zakonu saliunensiusa tj. onda kada se pojaavala tenden$ija me.usobnog istrebljivanja. 3biaj da se uga.a bogovima uni%tavanjem drugih bi!a i dalje postoji na toj planeti naravno ne u takvim razmerama kao onda kada su se takve gnusobe doga.ale na kontinentu "%ark.
)rvih dana mog boravka u (urkalai esto sam na razne teme razgovarao sa svojim drugom sve%tenikom "bdilom bri#ljivo se trude!i da izbegavam pitanja koja bi mogla da mu otkriju moju pravu prirodu. &koro kao i sva ostala tri$entrina stvorenja koja sam sretao na Zemlji on me je smatrao bi!em sa svoje planete i to veoma uenim i uglednim u oblasti psihologije. )oev od na%ih prvih susreta duboko su me dirale pa#nja i briga koje je pokazivao prema sebi slinim stvorenjima. - kada sam svojim Umom jasno shvatio da funk$ija 'savesti' ka je osnovna za sva tri$entrina bi!a i koja se nasle.uje od predaka kod njega jo% nije u potpunosti atrofirala u meni se postepeno pojavila istinska simpatija prema njemu kao da je bio neko ko mi je blizak ko ima moju prirodu. 3d toga momenta prema kozmikom zakonu koji glasi da svaki uzrok povlai za sobom posledi$u sve%tenik "bdil je poeo da mi veruje kao samome sebi. - tako mi je moj deae uskoro postalo jasno da moj drug mo#e biti koristan za izvr%enje zadatka radi kojeg sam po%ao na to putovanje i ja poeh namerno da usmeravam na%e razgove na problem prino%enja #rtava. -ako je pro%lo mnogo godina od vremena kada sam razgovarao sa svojim zemaljskim drugom jo% uvek pamtim jedan od na%ih razgovora i mogu da ti ga ponovim od rei do rei. @elim da ti ispriam upravo o na%em poslednjem razgovoru zato %to su od njega zapoeli svi doga.aji koji su istina mog druga doveli do njegovog #alosnog kraja ali su mu bez obzira na to otkrili mogu!nost daljeg samousavr%avanja. 0i smo poslednji put razgovarali u njegovoj ku!i. 3tvoreno sam mu objasnio neverovatnu glupost i apsurd prino%enja #rtava. - U redu. 2i imate svoju religiju verujete u ne%to. Dobro je imati veru ak i kada ne znate u koga ili u %ta verujete ak i ako nemate ni najmanju ideju o znaaju i mogu!nostima objekta va%e vere. 2erovati svesno ili skoro nesvesno apsolutno je po#eljno i neophodno svakom stvorenju. *o je po#eljno zato %to se upravo u veri ispoljava snaga samosvesti koja je svakome potrebna a sopstveno bi!e se do#ivljava kao zrn$e pra%ine u 2asioni. "li %ta veri mo#e dati ubistvo posebno kada ubijate u ime &tvoriteljaA Zar #ivot koji je on stvorio nema potpuno istu vrednost kakvu ima va% #ivot koji je tako.e 3n sazdao. (oriste!i svoju snagu i gipkost svoga intelekta to jest ono ime vas je +ospod obdario da biste usavr%avali svoj Um vi zapravo iskori%!avate slabost drugih bi!a i ubijate ih. &hvatate li nesre!ni$i kakvo zlo time initeA )re svega uni%tavaju!i druge vi u sebi ubijate mogu!nosti uz iju biste pomo! mogli da se samousavr%avate a uz to smanjujete ili ak potpuno gasite nade *vor$a koje 3n pola#e u sva tri$entrina stvorenja. "psurdnost tog u#asnog obiaja potpuno je jasna: jer ne mo#e se ubistvom #ivog bi!a ugoditi *vor$u koji je namerno stvorio upravo to bi!e. Da li je mogu!e da vam
nijednom nije palo na pamet da je mo#e biti stvaraju!i taj '#ivot' 4a% 3ta$ imao na umu odre.eni $iljA <azmislite rekao sam razmislite malo ali ne onako kako obino razmi%ljate poput '9orasanske mazge' ve! po%teno i iskreno kao %to i treba da razmi%lja neko ko je stvoren kako sami tvrdite 'prema liku i obliju Bo#jem'. Da li je mogu!e da je *vora$ stvaraju!i bi!a koja vi uni%tavate na elo svih tvorevina napisao da ih treba ubiti u slavu 4jegovuA &vako ko misli ozbiljno i iskreno ak i idiot sa ostrva "lbiona u stanju je da pojmi koliko je to nemogu!e. *o je izmislio ovek koji tvrdi da je sazdan prema liku i obliju Bo#jem, ovek a ne Bog smatra da uni%tavaju!i druge slu#i *vor$u. &tvoritelj ne pravi razliku izme.u ljudi i bi!a drugaijih formi. ?ovek je - '#ivot' ali druga stvorenja - tako.e su '#ivot'. U mudrosti svojoj 3n je predvideo da !e spoljne forme bi!a )riroda prilago.avati uslovima i okru#enju u kojima im je su.eno da #ive. Uzmite na primer samoga sebe. Da li ste u stanju da se sa svojim spoljnim i unutra%njim organima preselite pod vodu i da u njoj #ivite kao %to #ive ribe. 4aravno da niste zato %to nemate '%krge' 'peraja' riblji rep. 2i niste taj oblik #ivota koji je predodre.en za #ivot u vodenoj sredini. "ko i po#elite da #ivite u vodi udavi!ete se pa%!ete na dno i bi!ete hrana ribama koje se nalaze u svojoj sredini i koje su naravno mnogo jae od vas. -sto se mo#e re!i o ribama. 0o#e li ijedna od njih da sedi s nama za stolom i pije zeleni aj kojim se mi sada sladimoA <azume se da ne mo#e. <iba nema organe za tako ne%to. 3na je stvorena za vodu i njeni spolja%nji i unutra%nji organi adaptirani su za tu stihiju i jedino u vodi mogu efikasno da funk$ioni%u. &amo u vodi riba mo#e da ispuni $ilj svoga postojanja koje joj je odredio &tvoritelj. 2ratimo se va%em sluaju. 2a%e spoljne i unutra%nje organe +ospod je stvorio na odre.en nain. Date su vam noge da hodate ruke da spremate hranu koja vam je potrebna. 2a% nos i organi povezani s njim prilago.eni su da transformi%u sve one kozmike supstan$e koje kao i kod svih tri$entrinih bi!a napajaju dva najvi%a naela a u jedno od njih na% &tvorelj pola#e svoje nade. *o va%e naelo ili svojstvo treba da pomogne *vor$u u dobrim delima u delima za dobrobit svega postoje!eg. Ukratko *vora$ je )rirodi dao prin$ipe koji joj omogu!u da stvara i adaptira va%e spolja%nje i unutra%nje organe u skladu sa uslovima u kojima je predvi.eno proti$anje va%eg #ivota. (ao ilustra$iju uzmimo upravo va%u mazgu koja sada stoji za jaslama. /er ako pogledamo tu mazgu vide!emo da vi zlouprebljavate mogu!nosti koje vam je dao +ospod zato %to je mazga prinu.ena da i protiv svoje volje boravi u %tali i to samo zato %to je ro.ena kao bi$entrino bi!e, a stvorena je kao bi$entrino bi!e zato %to je
struktura njene su%tine bila neophodna za odr#avanje kozmike ravnote#e na planeti. -z takve prirode mazge logino sledi da ona nema sposobnosti za 'logiko razmi%ljanje' a vi je isto tako logino smatrate glupom i tupom. =to se vas tie iako ste i vi stvoreni s istim $iljem odr#avanja kozmike ravnote#e na planeti &tvoritelj je u vas osim toga ulo#io svoje nade i dao vam sposobnost da uvate u sebi taj &vetski Duh radi ijeg je razvoja zapravo stvoren svet i sve %to u njemu postoji. -pak bez obzira na te mogu!nti tj. na tri mo#dana $entra koje posedujete kao i na sposobnost logikog razmi%ljanja vi te osobine ne koristite za predvi.ene $iljeve ve! za razna lukavstva usmerena protiv drugih stvorenja na primer protiv va%e mazge. 3sim te sposobnosti koja vam omogu!uje da u sebi ispoljavate &vetski Duh vi i va%a mazga imate istu vrednost za svekozmiki pro$es pa prema tome - i za *vor$a. /er svako od vas je predodre.en za neki odre.eni $ilj a svi ti razliiti $iljevi uzeti u $elini upravo i ine smisao sveop%te egzten$ije. /edina razlika izme.u vas i va%e mazge jeste u formi i osobenostima funk$ionisanja spoljne i unutra%nje strukture va%eg organizma. 4a primer vi imate samo dve noge a mazga - etiri pri emu su njene mnogo jae od va%ih. Da li ste vi u stanju da s va%im slabim nogama nosite isti teret kao va%a mazgaA 4aravno da niste zato %to su vama noge date da biste nosili samoga sebe i ono malo %to vam je neophodno za normalnu egzisten$iju kao %to je predvidela )riroda. 4a prvi pogled mo#e izgledati da je ta neravnomerna raspore.enost sposobnosti i snage nepravda 4ajpravednijeg *vor$a. "li ovde je razlog u tome %to vi imate vi%ak kozmikih supstan$i koje vam je darovala 2elika )riroda radi linog samousavr%avanja dok va%a mazga tu mogu!nost nema, me.utim umesto toga sama )riroda je taj vi%ak supstan$i razume se bez mazginog znanja preobrazila u fizike mogu!nosti nekih njenih organa i dopustila joj da te mogu!nosti ispolji snagom koja je neuporedivo ve!a od va%e. *e manifesta$ije snage i sposobnosti razliitih formi #ivota stvaraju $elokupne spoljne uslove koji su tri$entriim bi!ima poput vas neophodni za svestan razvoj od 'zaetka Uma' kakav vi imate do neophodnog nivoa ?istog 3bjektivnog Uma. )onavljam: sva bi!a velika i mala sva koji poseduju bilo kakav mo#dani sistem ona koji #ive na zemlji pod zemljom u vazuhu i pod vodom B sva su podjednako neophodna na%em &veop%tem *vor$u radi odr#avanja op%te harmonije u itavoj 2asioni. " po%to sve #ive forme uzete u svojoj $elokupnosti ine lana$ #ivota neophodan &tvoritelju egzisten$ija svake te forme 4jemu je podjednako draga i vredna. Za na%eg zajednikog *vor$a svi smo mi - samo esti$e jedne $elovite &u%tine koju je on o#iveo. " %ta mi sada vidimo oko sebeA /edna vrsta koju je 3n sazdao ista ona vrsta u koju je 3n ulo#io svoje nade za budu!u dobrobit svega #ivog koristi svoju nadmo! da bi
kinjila druge vrste ubijaju!i ih i desno i levo a jo% pri tome tvrdi da sve to radi 'u 4jegovo -me'. *a udovi%na i bogohulna dela izvr%avaju se u svakom delu i na svakom trgu i nikome od vas nesre!nika nijednom ne palo na pamet da su ta stvorenja koja vi prinosite na #rtvu isto tako draga svome *vor$u kao %to ste mu dragi vi to jest da je 3n ako ih je ve! stvorio uinio to s odre.enim $iljem. <ekav%i to mom drugu s. "bdilu ja nastavih: - 4aj#alosnije je %to svaki ovek uni%tavaju!i drugo bi!e u slavu idola koje sam po%tuje ini to potpuno iskreno nimalo ne sumnjaju!i u to da ini 'dobro delo'. (ada bi makar jedan shvatio da ubijaju!i #ivotinje on ne samo da ini zlo upereno protiv istinskog Boga i istinskih &vetitelja ve! ih uz to prisiljava da #ale i tuguju zbog toga %to u 2asioni #ive takva udovi%ta sazdana prema liku i obliju Bo#jem koja se surovo i neasno pona%aju prema drugim stvorenjima *vor$a dakle kada bi makar neko u to poverovao on bi svakako odluio da nikada vi%e ne #rtvuje #iva bi!a. 0o#da !e se tada i na Zemlji po%tovati osamnaesta Zapest *vor$a koja glasi: '2olite sve %to di%e.' Ubijanje drugih stvorenja u vidu prino%enja #rtava lii na varvarski prolom u va%em domu iji je rezultat bezrazlo#no uni%tavanje svih onih 'stvari' koje ste godinama skupljali i u koje ste ulo#ili mnogo truda i brige. <azmislite ponavljam ozbiljno razmislite. Zamislite sve ovo o emu sam govorio i re$ite mi: mo#e li sve to da vam se dopadaA Da li biste se zahvalili bestidnom vandalu koji bi provalio u va% domA 4eC 9iljadu puta neC 4aprotiv $elokupno va%e bi!e bilo bi obuzeto gnevom po#eleli biste da nkova nauite pameti i svom du%om biste #udeli za osvetom. 2i nesumnjivo mo#ete re!i da je svakako sve to u redu i tako dalje i tome slino 'pa vi ste samo ovek'. Da naravno vi ste samo ovekC - sre!a je %to je Bog - Bog a ne osvetoljubo i zlobno bi!e poput oveka. 4aravno on ne!e ka#njavati ne!e vam se svetiti niti postupati s vama kao %to biste vi postupili s vandalom koji vam je uni%tio svu imovinu steenu vi%egodi%njim trudom. +ospod sve opra%ta - to je svemirski zakon. 4jegova stvenja - u na%em sluaju ljudi - ne treba da zloupotrebljavaju 4jegovu milosrdnu i svepro#imaju!u Dobrotu njihov je dug - da uvaju i %tite sve %to je 3n stvorio. -pak ovde na Zemlji ljudi su poeli da dele one oblike #ivota koji se od njih razlikuju na 'iste' i 'neiste'. <e$ite mi ime su se rukovodili kada su odre.ivali takvu klasifa$ijuA Za%to je na primer ov$a - 'ista' a lav - 'neist'A Zar oni nisu jednakiA &ve su to izmislili ljudi. "li otkud te izmi%ljotine te razlikeA <azlog je jedan: ov$a je slabo ak glupo stvorenje i zato ljudi mogu s njom da rade %ta ho!e. 7judi lava nazivaju 'neistim' samo zato %to se ne usu.uju da s njim rade sve %to bi hteli. 7av je ve%tiji i sna#niji od njih. 7av ne samo da ne!e dozvoliti da bude #rtvovan ve! oveka ne!e pustiti ni da mu pri.e blizu. "ko bi se neko usudio da to
poku%a +ospodin 7av bi odmah %epao na%eg junaka njegova lobanja bi bila skr$kana u eljustima zveri a du%a bi mu odlela u one predele o kojima je bolje da se mnogo ne pria. )onavljam lav se smatra neistim naprosto zato %to ga se ljudi boje, on je od njih hiljadu puta jai i hiljadu puta bolji. 3v$a je 'ista' zato %to je slabija i gluplja od oveka. &vako stvorenje u skladu sa svojom prirodom i nivoom svog umnog razvoja koji su postigli njegovi pre$i i preneli mu ga po zakonu nasle.a zauzima odre.eno mesto me.u ostalim #ivim formama. Da bih objasnio ovo %to sam rekao zadr#a!u se na razlikama izme.u potpuno formiranih su%tina va%eg psa i va%e make. )otrebno je samo da psa pomazite da mu date dobar zalogaj i on !e biti pokoran ak ponizno pokoran. 3n !e vas svuda pratiti skakati trati oko vas trude!i se iz sve snage da vam se dopadne. 0o#ete da mu radite %to god ho!ete mo#ete da ga bubate da izra#avate svoje nezadovoljstvo B ne!e vas napustiti puza!e jo% vi%e. "li probajte da tako postupate s makomC 0islite li da !e i ona reagovati na poni#enja onako kao pas i da !e vam se isto tako ponizno umiljavati radi va%eg zadovoljstvaA 4i za %ta na svetuC -ako maka nije tako jaka da bi vam se odmah osvetila ona ipak nikada ne!e zaboraviti uvredu i pre ili kasnije D naplati!e je. )ria se da maka mo#e napasti oveka u snu i %epati ga za grlo, ja u to verujem jer znam kakvi razlozi mogu da podstaknu maku na takav postupak. 0aka !e uvek znati da se brani ona zna svoju vrednost ona je gorda #ivotinja a razlog je - u samoj prirodi make u njenom mestu na lestvi$i Uma u osobama koje je nasledila od predaka. - nijedno bi!e ukljuuju!i oveka ne mo#e zbog toga na nju da se ljuti. /er maka nije kriva zbog toga %to je - maka i %to zahvaljuju!i osobinama svojih predaka njena su%tina odgovara odre.enom nivou 'samosvesti'. 0aku zbog toga ne treba ni prezirati ni tu!i ni poni#avati naprotiv treba joj odati priznanje kao bi!u koje je dostiglo vi%i stepen na lestvi$i evolu$ije 'samosvesti'. Uzgred dragi moj 9asejne evo %ta je jednom prilikom dotakav%i se pitanja uzajamnih odnosa izme.u razliitih bi!a rekao nekada poznati prorok sa planete Desgroanskrad veliki "rhunilo 5on sada radi u ekipi +lavnog -stra#ivaa 2asione za pitanja objektivnog morala6: "ko vas neko bi!e nadma%uje Umom treba da mu se priklonite i da ga u svemu podra#avate ako je ispod vas prema njemu treba da budete pravedni da biste bili dostojni svoga mesta na &vetoj 7estvi$i Uma koju je sazdao *vora$. 0oram da ka#em dete moje da je moj poslednji razgovor s "bdilom ostavio na njega tako sna#an utisak da on itava : dana ni%ta nije radio ve! je samo i neprekidno razmi%ljao. Ukratko zbog svega toga on je na obiaj prino%enja #rtava poeo da gleda onako kako prilii misaonom bi!u.
4ekoliko dana kasnije u *ikliami%u se odr#avao jedan od dva velika religiozna praznika koji se zvao '&adik'. 0oj praijtelj "bdil je bio u svom hramu u kome je obavljao du#nost starijeg sve%tenika, i tada umesto uobiajene propovedi koja se dr#ala prilikom zatvaranja $eremonije on je neoekivano poeo da govori o 'prino%enju #rtava'. Bio sam toga dana u hramu i slu%ao njegov govor zajedno sa ostalima. -ako je tema propovedi bila neobina za takvu priku niko se nije naljutio zato %to je "bdil govorio s velim zanosom i bolje nego ikada ranije. 3n je govorio veoma lako i iskreno i ilustrovao je svoj govor mnogobrojnim sna#nim i ubedljivim primerima tako da su mnogi slu%ao$i ridali. 4jegove rei su ostavile tako sna#an utisak na pastvu da niko od prisutnih iako je propoved umesto uobiajenih :E minuta trajala itav dan nije po#eleo da ode a kada je "bdil zavr%io svi su jo% dugo stajali kao oma.ijani. 4arednih dana neki delovi njegove propovedi poeli su da kru#e me.u #iteljima grada koji ih jo% nisu uli. Zanimljivo je da su prema obiajima toga doba sve%teni$i #eli od priloga svojih parohijana i "bdil je od svoje pastve dobijao raznovrsnu hranu potrebnu za odr#avanje #ivota. 4a primer kuvane i peene 'le%eve' bi!a raznih formi kao %to su re$imo koko%ke ov$e guske i tako dalje. "li posle svoje znamenite propovedi niko mu vi%e nije donosio ni%ta od tih uobiajenih darova ve! samo povr!e $ve!e razne rukotvorine i druge sline stvari. 0oj drug Zemljanin je preko no!i postao u (urkalai 'sve%tenik u modi'. 3n je sada propovedi dr#ao ne samo u svom hramu ve! i u drugim hramovima grada gde su ga stalno pozivali. 3n je odr#ao mnogobrojne propovedi protiv prino%enja #rtava broj njegovih poklonika je neprekidno rastao tako da se uskoro njegova slava pro%irila izvan prestoni$e i on je postao poznat u itavoj zemlji. 4e znam kako bi se sve to zavr%ilo da sve%tenstvo tj. ljudska bi!a iste profesije kao %to je bio moj drug nije uznirio porast njegove popularnosti zbog ega su poeli da mu prave smetnje. &asvim je oigledno da su se njegove kolege upla%ile da !e ukoliko nestane obiaja prino%enja #rtava nestati i njihovi odlini prihodi, osim toga mo#e poeti da pada njihov autoritet i na kraju krajeva on se mo#e pretvori u prah i pepeo. -z dana u dan je rastao broj neprijatelja s. "bdila, oni su o njemu neprestano %irili uvek nove por$ije kleveta i zlobnih izmi%ljotina kako bi smanjili njegovu popularnost i uni%tili njegov uti$aj. 4jegove kolege su u svojim hramovima poele da dr#e provedi uperene protiv svega %to je tvrdio "bdil. 4ajzad je do%lo dotle da su sve%teni$i potkupili nekoliko FljudiF sa 'zloinakim' sklonostima kako bi isplanirali i izvr%ili atentat na nesre!nog "bdila. - zaista nekoliko puta su ta zemaljska ni%tavila poku%avala da ubiju "bdila sipaju!i mu
otrov u hranu. Bez obzira na to broj iskrenih po%tovala$a moga druga rastao je iz dana u dan. 4ajzad jednog #alosnog dana sve%tenika organiza$ija je ne #ele!i vi%e da eka prinudila "bdila da iza.e pred 4ajvi%i $rkveni sud koji je zasedao G dana. )rema presudi suda "bdil je bio zauvek li%en sve%tenikog ina a njegove biv%e kolege odmah su smislile i dodatne naine ka#njavanja. &ve je to naravno sna#no delovalo na psihu obinih ljudi tako da su ak i oni koji su ga nekada po%tovali poeli da izbegavaju mog prijatelja ponavljaju!i onu istu kletvu koju su unaokolo %irili sve%teni$i. ?ak i oni koji su mu do jue slali $ve!e i druge poklone oni koji su ga skoro bogotvorili tako su podlegli spletkama i postali njegovi najlju!i neprijatelji kao da ih je on ne samo lino uvredio ve! i ismejao sve ono %to im je bilo blisko i drago. *akva je psihologija stanovnika te neobine planete. Ukratko iskrena #elja za dobrobit svih nanela je mom drugu samo bol i patnje. "li ak i to jedva da bi imalo nekakav znaaj da nije bilo zavr%nog ina izdaje njegovih kolega izvr%enog uz pomo! drugih 'bogopodobnih' Zemljana ukratko - ubili su ga. 8vo kako se to dogodilo. 0oj prijatelj nije imao ro.ake u gradu (urkalai zato %to se rodio daleko odatle. " stotine slugu i drugih zemaljskih ni%tavila koji su se vrteli oko njega u vreme njegove slave napustili su ga kada se na%ao u nevolji. 4a kraju je s njim ostao samo jedan veoma star ovek koji je odavno #iveo kod "bdila. "ko !emo pravo stara$ nije napustio "bdila jedino zbog svoje oronulosti 5koja zbog nenormalnih uslova egzisten$ije neizbe#no nastupa kod ve!ine tvojih miljenika6 drugim reima usled svoje potpune neupotrebljivosti za bilo kakav rad bez koga se u zemaljskim uslovima ne mo#e opstati. 3n naprosto nije imao kuda da ode i zbog toga nije napustio "bdila ve! je ostao s njim i onda kada je ovaj bio li%en svoga ina i ka#njen. *ako je jednog nesre!nog jutra taj stara$ u%ao u sobu moga druga i na%ao njegovo telo iseeno na komade. )o%to je znao za na%e prijateljstvo stara$ je odmah po#urio da me obavesti o toj nesre!i. 2e! sam ti rekao da sam zavoleo s. "bdila kao svog ro.enog. - zato sam se kada sam uo %ta se dogodilo skamenio od tuge. Ukratko malo je falilo da se pokidaju veze izme.u mojih #ivotnih $entara. "li do%av%i k sebi poeh da brinem jer su neka stvorenja bez savesti mogla jo% vi%e da izvrgnu ruglu planetarno telo mog prijatelja te odluih da iskljuim makar tu mogu!nost. Zbog toga sam odmah za veliku sumu nov$a iznajmio nekoliko mesnih #itelja i ne govore!i nikome ni rei uzeo njegovo planetarno telo i smestio ga privremeno na moj splav usidren nedaleko od obale. &premao se da tim splavom krenem niz reku 3ks ka (olhidskom moru gde me je ekao na% kozmiki brod. - @alosni kraj mog prijatelja "bdila nije omeo dalje %irnje ideja sadr#anih u njegovoj propovedi i njihov uti$aj na sve ve!i broj Zemljana. 4aravno broj obreda
svetog prolivanja krvi osetno je smanjen i postalo je oigledno da taj obiaj iako nije potpuno nestao svejedno ima znatno slabiji uti$aj. *ada mi je to bilo sasvim dovoljno. )o%to vi%e nije bilo razloga da ostajem u gradu odluio sam da odmah krenem na (olhidsko more i re%im kako da postupim sa planetarnim telom svoga druga. (ada sam se dokopao na%eg broda zatekao sam na njemu eterogram u kome mi je saop%teno o prispe!u nove grupe doseljika na 0ars i upu!ena molba da se %to pre vratim. Zahvaljuju!i tom eterogramu pala mi je na pamet veoma udna ideja: da planetarno telo svog prijatelja ne ostavljam na Zemlji ve! da ga ponesem sa sobom i sjedinim sa su%tinom planete 0ars. <e%io sam da ostvarim tu svoju ideju jer sam se pla%io da u svojoj mr#nji "bdilovi neprijatelji mogu tra#iti njegovo planetarno telo i da ako saznaju za mesto gde je ono vra!eno su%tini planete ili kako tvoji ljubim$i ka#u 'sahranjeno' nesumnjivo mogu da ga na.u i nastave da ga skrnave. Dakle smestio sam njegovo telo na brod '0ogu!nost' i odleteo na 0ars gde su na%i saplemeni$i uz pomo! nekoli$ine plemenitih 0arsova$a poznavala$a zemaljskih obiaja odali poast mo%tima moga druga koje sam doneo sa sobom. &ahranjen je uz $eremonije uobiajene na 0arsu a na mestu gde je sahranjen podignut je spomenik. *o je bio prvi i besumnje poslednji 'grob' jednog stanoika Zemlje na 0arsu koji je njima tako blizu a tako nedosti#an. (asnije sam saznao da je taj doga.aj privukao pa#nju 2elog "rhan.ela &etrenotsinarka glavnog nadzornika tog dela 2asione u koji spada i sistem 3rs da je on izrazio svoje odobravanje i dao odgovaraju!e naloge koji su se odnosili na sudbinu du%e mog prijatelja. 4a 0arsu sam na%ao saplemenike nedavno pristigle sa planete (aratas koji su me ekali. Uzgred me.u njima je bila i tvoja baba koja mi je prema instruk$ijama glavnog nadzornika planete bila predodre.ena kao pasivna polovina za produ#etak roda.
Glava 20 TREE BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA ZEMLjU Posle krae pauze Belzebub nastavi svoju priu. - Tada sam u svom domu na Marsu, ostao veoma kratko, tek koliko da se sretnem i porazgovaram s pridolicama, kao i da dam odre ene instrukcije koje su se odnosile na koloniju. !im sam zavrio te obaveze, odma" sam krenuo natrag na #emlju, nastojei da postignem svoj cilj, tj. da iz svesti ti" neobini" tricentrini" stvorenja iskorenim nji"ovu predanost u$asnom obiaju, koji oni smatraju svetim dugom, obiaju unitavanja bia sa drugaijim mo$danim %ormama. Prilikom mog treeg dolaska na #emlju, na brod &Mogunost& nije se spustio na 'ol"idsko more (sada 'aspijsko), ve najedno drugo more, koje je u to vreme bilo poznato kao &More blagostanja&. *eili smo da tako postupimo zato to sam ovoga puta $eleo da posetim prestonicu bia druge grupe kontinenta +ark (+zije), grad ,ob, koji se nalazio na jugoistonoj obali tog mora. ,ob je bio veliki grad, poznat u itavom svetu. - njemu su se proizvodile divne tkanine i takozvane &dragocenosti&. ,rad se pru$ao na obe obale velike reke, pored samog njenog ua. Ta reka se zvala 'erji, izvirala je na jednoj visoravni na istoku zemlje i ulivala se u More blagostanja. .a #apada se u njega ulivala jedna druga reka - /arji. - dolinama te dve reke uglavnom su $ivela bia koja su spadala u drugu grupu stanovnika +arka. +ko $eli, moj deae - nastavio je Belzebzub - ispriau ti ukratko istoriju ti" bia. - 0a, dedice, naravno1 2eoma me zanima i "vala ti unapred. 3 Belzebub poe4 - 2eoma davno, mnogo pre druge katastro%e koja je zadesila #emlju, dok je +tlantida jo bila u punom sjaju svoje veliine, jedan obian tricentrini stanovnik tog kontinenta &otkrio je& - a kako, s"vatie kasnije iz moji" objanjenja - da rog jednog lokalnog bia neobinog spoljnog izgleda, takozvanog pirmarala, kada se istuca u pra", predstavlja veoma &e%ikasno sredstvo protiv svi" bolesti&. Mnogobrojni udaci su to &otkrie& svuda razglasili. - to vreme, u -mu obini" +tlanti ana postepeno je %ormiran %aktor za koordinaciju, naravno, iluzoran, koji je kasnije doprineo da se u biu svakog #emljanina, posebno nai" savremenika, razvije svest o takozvoj &aktivnoj egzistenciji&, i taj %aktor je postao uzrok to oni tako esto menjaju svoja ube enja. #a"valjujui tom svojstvu, %ormiranom u ta daleka vrema, razvila se navika zbog koje su svi, takozvani &bolesnici& gutali izvesnu koliine praka dobijenog od roga. #animljivo je da pirmarali jo borave na planeti, koja te zanima. +li, savremeni stanovnici i" smatraju samo jednom vrstom jelena i ak im i ne daju neko posebno ime.
0akle, edo moje, stanovnici +tlantide su zbog rogova unitili veoma mnogo pirmarala i uskoro na tom kontinentu vie nije bilo nijednog. 5nda su oni stanovnici kontinenta, ije je zanimanje bilo lov na te $ivotinje, krenuli u potragu za njima na druge delove kopna i na ostrva. 6ov na pirmarale je te$ak, jer je potrebno mnogo ljudi da bi se te $ivotinje opkolile, i zato su pro%esionalni lovci uvek imali velike porodice, koje su im u tom poslu pomagale. 7ednom se okupilo nekoliko porodica i sve zajedno su krenule u lov na pirmarale na daleki kontinent, koji se oni nazivali &3ranon&8 ubrzo posle geoloki" pomeranja, izazvani" drugom katastro%om, taj kontinent su poeli da nazivaju &+ark&, a sada je on poznat kao +zija. Pre nego to nastavim priu o biima koja nastanjuju planetu, koja je tako obuzela tvoju matu, $elim da naglasim da su posle razaranja, nastali" za vreme druge planetarne katastro%e, neki delovi 3ranona nestali pod vodom i potonuli u utrobi planete8 u isto vreme pojavile su se druge kopnene mase i pripojile se ostalim delovima kontinenta, zbog ega se kopno znatno promenilo i postalo skoro isto onako veliko, kao to je pre katastro%e bila +tlantida. 7ednom prilikom se grupa lovaca, koja je zajedno sa porodicama pratila stado pirmarala, nala na obali vodenog prostranstva koje su kasnije nazvali morem Blagostanja. To more, sa svojim bogatim i plodnim obalama, veoma im se dopalo i oni vie nisu $eleli da se vraaju na +tlantidu, te su ostali da $ive u tim krajevima. - to doba, ta zemlja je bila toliko lepa da je neizostavno izazivala us"ienje svakog razumnog bia. *avnicama su lutala ogromna stada pirmarala, obale su bile obrasle bujnom vegetacijom, izme u ostalog, mnogobrojnim stablima voa najrazliitiji" vrsta, iji su plodovi za tvoje pitomce i danas jedan od najukusniji" izvora prve nasune "rane. Tamo su obitavala mnoga monocentrina i bicentrina bia, poznata kao ptice, i kada bi ona uzletela, nebo je postajo tamno. - Moru blagostanja bilo je toliko ribe da se ona mogla loviti golim rukama. #emlja je na obalama mora i u dolinama reka bila tako plodna da se na njoj moglo uzgajati sve to po$eli. -kratko, zemlja i njena klima su tako oarale lovce da niko vie nije "teo ni da razmilja o povratku u domovinu +tlantidu. 5ni su se nastanili na novom mestu i nji"ov broj je postepeno rastao, organizovali su se i $iveli, to bi se reklo, &na postelji od ru$a&. .ada moram da ti ispriam o neverovatnom sticaju okoosti, koje su dovele do va$ni" posledica, kako za prve naseljenike druge grupe, tako i za sve nji"ove potomke, sve do dana dananjeg. 'ada su lovci iz +tlantide reili da se nastane pored Mora blagostanja, pokazalo se da tamo ve $ivi jedan nji"ov sunarodnik, veoma poznata i va$na persona. 5n je bio &astrovor&, tj. lan naunog drutva, kakvo nikada kasnije nije ptojalo na planeti #emlji, i kakvog, mo$da, nikada vie nee ni biti.
To nauno drutvo zvalo se 0rutvo +kladansa. 9vo iz koji" se razloga lan tog drutva naao na obalama Mora blostanja. /eto pre druge katastro%e svi vi eni naunici, koji su $iveli u +tlantidi, doli su do zakljuka da e se na planeti desiti neto ozbiljno i da to svi moraju znati. #ato su poeli da vre pa$ljiva posmatranja prirodni" pojava na kontinentu, ali, bez obzira na sve napore, nisu uspeli tano da utvrde ta treba oekivati. #ato su uputili neke svoje kolege na razne take planete u nadi da e zajednika posmatranja pomoi da se neto sazna o opasnosti koja je pretila. Trebalo je da oni prate ne samo procese koji su se odvijali neposredno na #emlji, ve i sve vrste &nebeski" pojava&. 7edan od ti" istra$ivaa, ona va$na osoba koju sam ve pomenuo, odabrao je za svoja posmatranja kontinent 3ranon i, preselio se tamo zajedno sa svojim slugama, nastanio se na obali vodenog prostranstva koje e kasnije biti nazvano Morem blagostanja. 7ednom je taj naunik nedaleko od morske obale sreo nekiko lovaca i, naravno, prepoznavi u njima svoje zemljake, veoma se obradovao. 5ni su uskoro postali prijatelji. 0akle, ubrzo poto je +tlantida nestala sa lica #emlje, naunik je izgubio mogunost da se vrati u svoj zaviaj i ostao je da $ivi s lovcima u buduoj zemlji Maralplesi. 'asnije su lovci izabrali naunika za svog vo u, zato to je on me u njima bio najmudriji. 7o kasnije je taj mudrac iz velikog drutva +kladansa sebi za $enu uzeo erku jednog lovca, po imenu *imola, i na taj nain postao osniva druge grupe stanovnika kontinenta +ark, ili, kako ga sada nazivu, +zije. Prolo je mnogo vremena. - toj zemlji smenjivale su se generacije tricentrini" bia i, kao i svuda na #emlji, nji"ova psi"a je do$ivela bezbroj promena, ponekad nabolje, a ponekad nagore. /ji"ova brojnost je rasla, oni su se postepeno sve vie i vie irili zemljom, iako su uvek prednost davali obalama Mora blagostanja i dolinama reka, koje su se u njega ulivale. Mnogo kasnije, na jugoistonoj obali mora nastao je nji"ov centar - grad nazvan &,ob& - koji e postati rezidencija cara toga naroda. Titula cara bilaje nasledna, ali prvi car je bio izabran - to je bio na poznanik, naunik iz drutva +kladansa. - vreme o kome govori moja pria, car je bio njegov potomak u estom kolenu i zvao se 'oniutsion. 3z dalji" raspitivanja i istra$ivanja, saznao sam da je car 'oniutsion preduzeo itav niz veoma mudri" i korisni" mera za iskorenjivanje jednog u$asnog zla, koje je zavladalo me u biima to su voljom sudbine postala njegovi podanici. 9vo pod kakvim je okolnostima on preduzeo te mere.
7ednom prilikom je car 'oniutsion primetio da stanovni njegove zemlje rade sve gore i gore, dok je skandala, pljaki i nasilja neprestano bilo sve vie, a deavali su se i drugi veoma neprijatni i gadni doga aji, koji" je nekada bilo veoma malo ili i" uopte nije bilo. Te pojave su zaudile i naljutile cara8 on je postao veoma zamiljen i reio je da utvrdi uzroke tako $alosnog stanja stvari. Posle du$eg posmatranja on je najzad doao do zakljuka da uzrok nevolja predstavlja novi obiaj njegovi" podanika da $vau zrna biljke, koju su nazivali &gulgulijan&. Taj oblik $ivota, koji je rastao na povrini #emlje, sauvao se na planeti do danas. 5ni tvoji ljubimci, koji sebe smatraju veoma obrazovanim, nazivaju tu biljku &papaverdi&, a njen uobiajeni naziv jeste &mak&. 'ao to sam ve rekao, $iteljima Maralplesija se u to vreme veoma dopadalo da $vau zrna maka, i to samo zrela. Pratei dalje doga aje i ozbiljno o njima razmiljajui, car je s"vatio da se u zrnima nalazi &neto&, to kada dospe u tela bia korisnika, u potpunosti menja ustaljene odlike njovog karaktera i nji"ove duevne osobine8 zbog toga oni vide, razumeju, oseaju i postupaju potpuno drugaije nego pre. /a primer, vrana im izgleda kao paun, ribnjak kao more, lupnjava kao muzika, uvreda kao izra$avanje ljubavi, i tako dalje, i tome slino. 'ada se car 'oniutsion konano u sve to uverio, razaslao je po itavoj zemlji najbli$e i najpoverljivije ljude sa strogom naredbom da se u njegovo ime odma" zabrani ta vrsta upotrebe zrnevlja maka. 5ni, pak, koji prekre njegovu naredbu, trebalo je da budu strogo ka$njeni i da plate globu. /ajpre je izgledalo kao da su te mere dovele do smanjenja upotrebe zrnevlja maka u Maralplesiju. -brzo se pokazalo da, ipak, nije tako8 u stvari, broj oni" koji $vau mak bio je ak vei nego pre. !im je mudri car 'oniutsion to s"vatio, reio je da jo stro$ije ka$njava one koji se i dalje uporno dr$e svoje navike. 5n je pojaao nadzor nad podanicima i kaznu uinio jo surovijom. :ar je poeo lino da obilazi grad, lino je sasluavao krivce i odre ivao kazne, kako telesne, tako i moralne. Bez obzira na sve te mere, $eljenog rezultata nije bilo. Broj ljudi koji u prestonici $vau zrna maka, neprekidno je rastao, a iz provincije su tako e poele da sti$u takve vesti. /a kraju se ispostavilo da su mnoga tricentrina bia, koja ranije nisu imala tu naviku, poela da $vau zrna maka iz radoznalosti (to je jedna od osobenosti psi"e stanovnika planete, koja te tako zanima), to jest, oni su naprosto $eleli da saznaju kakva su ta zrna, ija je upotreba zabranjena carskim ukazom i povlai za sobom tako stroge kazne. Treba rei da, iako se radoznalost u psi"i #emljana pojavila odma" posle propasti +tlantide, ona se nikada pre nije iskazala tako primetno i sna$no, kao to se
iskazala u nae vreme me u tricentrinim stanovnicima nae planete8 mislim da oni imaju vie radoznalosti, nego dlaka na glavi. 0akle, dete moje... 'ada se mudri car 'oniutsion de%inivno uverio da stra"om od kazne ne mo$e iskoreniti strast za $vakanjem zrnevlja maka, i kada je uvideo da je jedini rezultat svi" ti" mera bilo izvrenje nekoliko smrtni" kazni nad njegovim podanicima, on je ukinuo svoje ukaze i opet poeo ozbiljno da razmilja o tome kako da na e zaista e%ikasan nain za unitenje zla koje se tako $alosno odrazilo na njegov narod. 'ako sam saznao mnogo kasnije iz sauvani" stari" rukopisa, veliki car 'oniutsion se tada povukao u svoje odaje, u koja je sedeo bez "rane i vode osamnaest dana, i samo razmiljao i razmiljao. 'ada sam prouio problem, saznao sam da je car bio osobno zainteresovan za iskorenjivanje toga zla, zato to su se stvari u njegovoj zemlji odvijale sve gore i gore. Bia koja su se prepustila toj pogubnoj strasti skoro da su prestala da rade, priliv novca u dr$avnu blagajnu je presuio i izgledalo je da je zemlja na ivici propasti. /ajzad, mudri car je odluio da se sa zlom ne bori direktno, ve igrajui na kartu duevni" slabosti svoji" podanika. - tom cilju, smislio je veoma originalnu religioznu doktrinu, koja je u to doba odgovarala psi"i njegovog naroda, i poeo je daje iri. 3zme u ostalog, u njoj se govorilo o tome da se daleko, daleko od +arka nalazi veliko ostrvo na kome $ivi na &,ospod Bog.& Treba da zna da ti" dana niko od obini" #emljana nije ni slutio da postoje i druga kozmika tela, osim nji"ove sopstvene planete. 5ni su bili ube eni da &bele take&, jedva vidljive na nebu, predstavljaju samo deo strukture &pokrova sveta&, to jest #emlje8 s nji"ovog stanovita, kao to sam ve rekao, itav svet je inila samo ona. 5ni su tako e verovali da se taj pokrov sveta, poput balda"ina, dr$i na posebnim stubovima, koji se oslanjaju na zemlju. - veto smiljenoj doktrini dovitljivog cara 'oniutsna tvrdilo se tako e da je ,ospod Bog namerno naim &duama& dao organe i udove, kako bi nas zatitio od neprijateljske sredine i omoguio nam da dobro i korisno slu$imo /jemu i &duama& koje je on ve uzeo sebi, na ostrvo. 'ada umremo, naa dua se osloba a delova koji su joj pridodati, i postaje zaista onakva kakva treba da bude. Bog je odma" uzima na svoje ostrvo i, u skladu sa $ivotom koji je dua zajedno sa svojim organima vodila na naem kontinentu +au, odre uje gde e se ona ubudue nalaziti. +ko je dua asno i savesno izvravala svoje obaveze, ,ospod Bog e je ostaviti da $ivi na njegovom ostrvu, ali ako je bila lenja i svoje obaveze izvravala mlako i nemarno, brinui jedino o zadovoljavanju pro"teva tela, koje joj je pridodato, ili,
najzad, ako nije izvravala zavete ,ospoda, on je alje na malo ostrvo nedaleko odatle, gde e ubudue bedno tavoriti. 5vde, na +arku, ima mnogo du"ova koji su bliski /jemu, i koji mogu da borave me u nama nevidljivi, zato to nose &kapevidimke&, i za"valjujui tome oni mogu stalno da nas prate i da priaju Bogu o naim delima. Mi ne mo$emo od nji" da sakrijemo nijedan postupak, nijednu misao. 0oktrina tako e ka$e da je na +ark i druge delove kopna, kao i sva ostrva, na ,ospod Bog sazdao samo zbog toga da bi oni slu$ili /jemu i duama koje je 5n nagradio, i koje su ve nastanjene na ostrvu. .va zemlja je predvi ena jedino za pripremanje i uvanje onoga to je potrebno njegovom ostrvu. 5strvo na kome boravi sam ,ospod Bog, zajedno sa duama koje je 5n nagradio, zove se &*aj& i $ivot na njemu protie na &postelji od ru$a&. Tamo teku med i mleko i niko ne mora da radi8 sve to je potrebno za srean, bezbri$an i bla$en $ivot dospeva tamo s naeg i drugi" kontinenata. 5strvo &*aj& je prepuno prelepi" $ena svi" naroda i rasa ovoga sveta i svaka od nji" e ispuniti bilo koji pro"tev due koja neku od nji" po$eli. /a tom predivnom ostrvu, na nekim mestima nalaze se gomile blaga - od blistavi" dijamanata do neuporedivog tirkiza - i svaka dua mo$e slobodno od svega da uzme koliko god $eli. /a drugim mestima tog blagoslovenog ostrva napakovana su brda slatkia, s makom i konopljom, i svaka i" dua mo$e jesti koliko god mo$e i onako kako $eli, u bilo koje doba dana i noi. Tamo ne znaju za bolesti i, razume se, tamo nema vaiju i buva, koje nam ne daju mira i zagoravaju nam $ivot. 0rugo maleno ostrvo, na koje ,ospod Bog alje due, iji su smrtni, %iziki delovi bili lenji i nisi radili u skladu sa /jegovim zavetima, zove se &Pakao&. .vim rekama toga ostrva umesto vode tee uzavrela smola, a vazdu" nepodnoljivo smrdi. *ojevi stravini" bia na svakom oku pite u policike pitaljke, dok su svi &ilimi&, &stolice& i &kreveti& prekriveni otrim iglama, koje nanose bol. 0ue jedu po jedan slani dvopek dnevno, a na ostrvu nema ni kapi pitke vode. ;itelji #emlje tamo do$ivljavaju takve nebrojene muke, kakve ovek ni svom neprijatelju ne bi po$eo, ak ni u mati. 'ada sam stigao na Maralplesi, svi tricentrini stanovnici te zemlje ve su bili sledbenici &religije&, koja se znivala na toj otroumnoj doktrini. -pravo sam ti o njoj govorio, a tada je ona bila u svom procvatu. 5tac tog zanimljivog uenja, car 'onitusion, podvrgao se bo$anskom &raskoarno& mnogo pre mog dolaska, drugim reima, on je &umro& mnogo godina ranije. +li, ideologija koju je on stvorio, za"valjujui neobinoj psi"i tvoji" miljenika, toliko je duboko prodrla u nji"ove due, da nijedan $itelj zemlje nije ni sumnjao u istinitost ove originalne dogme.
5d prvog dana mog boravka u ,obu, ja sam, po svom obiaju, poeo da poseujem &katlanije&, koje su se u to vreme nazivane &ajd$inicama&. /apominjem da, iako je i u Maralplesiju ti" godina cvetao obiaj prinoenja $rtava, on nije praktikovan u onoj meri, u kojoj je praktikovan u Tikliamiu. Tra$io sam odgovarajueg oveka, koga bi" mogao da uinim svojim prijateljem, kao to je to bilo u Tikliamiu. *azume se, uskoro sam naao takvog druga, ali ovoga puta on nije bio svetenik. Moj novi drug bio je vlasnik &ajd$inice& i, mada smo imali srdane odnose, nikada nisam prema njemu oseao onu bratsku prisnost, kakvu sam gajio prema s. +bdilu. ;iveo sam u gradu ,obu ve mesec dana a da jo nita nisam reio niti uinio za postizanje svoga cilja. /aprosto sam etao s +"unom po gradu i s vremena na vreme navraao u razne ajd$inice, izme u ostalog i u onu koja je pripadala mom novom prijatelju. #a to vreme upoznao sam se sa obiajima i navikama tamonjeg naroda i, naravno, sa osnovama nji"ove religije. *azmislivi ozbiljno odluio sam da poneto dodam rigioznom uenju koje je tamo ve postojalo8 smatrao sam da mogu, poput mudrog cara 'oniutsiona, da to razglasim po itavoj zemlji. 9vo u emu se sastojao moj dodatak4 oni du"ovi koji se, prema tvr enju te velike religije, nalaze me u nama i koji su, nosei kapevidimke, nama nevidljivi, vide sva naa dela i misli - naprosto su bia drugaijeg spoljanjeg oblika, $ivotinje koje borave pored nas. 5ne, su te koje nas prate i priaju o nama naem ,ospodu. +li mi ne samo da im na to ne uzvraamo potovanjem, ve i", ak, unitavamo kako radi "rane, tako i radi prinoenja $rtava. - svojim objanjenjima ja sam naroito naglaavao da se ne smeju unitavati bia drugi" %ormi u slavu ,ospoda Boga, ve da, naprotiv, treba da se borimo za nji"ovu privr$enost i ljubav i molimo i" da ne priaju ,ospodu o sitnim grekama koje nenamerno pravimo. Poeo sam da irim svoju dogmu na sve mogue naine, razume se, veoma oprezno. Poeo sam od svog novog druga, gazde &ajd$inice&. + treba rei da je ta ajd$inica bila jedna od najvei" u gradu i da je bila poznata po svom napitku crvene boje, koji #emljani veoma vole. #ato je u njoj uvek bilo mnogo posetilaca, tako da se nije zatvarala ni danju ni nou. 5na je postala sastajalite ne samo $itelja prestonice, ve i oni" koji su u prestonicu dolazili. -skoro sam stekao iskustvo u preobraanju ti" posetilaca8 s jednima sam razgovore vodio nasamo, a s drugima - u drutvu. Moj novi drug ka%ed$ija tako vrsto poe da veruje u moje izmiljotine da je poela da ga mui gri$a savesti. Bio je oajan i gorko se kajao zbog nekadanjeg prezrivog odnosa pra biima drugaiji" %ormi i zbog naina na koji je s njima postupao.
Postajui iz dana u dan sve vatreniji pobornik moga uenja, on ne samo da mi je pomagao da to uenje propagiram me u posetiocima njegove ajd$inice, ve je na sopstvenu inicijatu odlazio i na druga slina mesta u gradu i tamo priao o svojoj &istini&, koja ga je toliko uzdrmala. 5n je dr$ao govore na pijacama, i ak je nekoliko puta odlazio u predgra a, gde je poseivao mnogobrojna, u to vreme sveta mesta. #animljivo je da sveta mesta nastaju, zasnivajui se na raznim legendama koje prepriavaju takozvani &prevaranti&. Bolest &prevare& ili &la$i& je veoma rasprostranjena na #emlji. /jeni stanovnici la$u i svesno i nesvesno. 5ni to ine svesno da bi postigli nekakvu simbolinu korist, a nesvesno - kada pate od bolesti koja se zove &"isterija&. 5sim gazde ajd$inice i mnogi drugi stanovnici ,oba su poeli i ne"otice da mi poma$u, zato to su i sami postali vatreni pobornici mog uenja8 i ubrzo su sva bia druge azijske grupe s entuzijazmom ponavljala moje izmiljotine i s velikim $arom ube ivala jedna druge, kao da im se odjednom razotkrila apsolutna istina. #bog svega toga, u Marlaplesiju ne samo da je prestalo proenje $rtava, ve su svi poeli da pokazuju izuzetnu brigu i pa$nju prema biima drugi" %ormi. 0olazilo je do veoma zabavni" scena, ponekad ak ni ja, autor svega toga, nisam mogao da se uzdr$im od sme"a. 7ednoga jutra, na primer, posmatrali smo ovakvu %arsu4 veoma ugledan i bogat trgovac krenuo je u svoj duan jaui na mazgi, ali usput ga je gomila oborila na zemlju8 dobio je takve batine da je zamalo umro, jer se usudio da osedla $ivotinju. 3sta ta gomila je zatim, nisko se klanjajui, dugo pratila mazgu tamo kuda je ova sama pola. + evo ta se dogodilo drvosei, koji je iz ume vozio svoj tovar kolima u koja su bili upregnuti volovi. /jega su tako e svukli s kola i istukli, a volove oslobodili iz jarma i ceronijalno ispratili tamo kud su ovi sami "teli da idu. .ve se to doga alo u onom delu grada, gde su kola ometala kretanje, te su se ljudi sami upregli u nji" i odvukli i" na pijacu, gde su i" i ostavili. #a"valjujui mom uenju, u gradu su se pojavili sasvim novi obiaji - na primer, na trgovima i raskrsnicama su postavljene "ranilice, u koje su stanovnici svakog jutra ostavljali probranu "ranu za pse i druge $ivotinje lutalice8 ubrzo je dolo dotle da je "rana, ak, bacana u more ribama. /ajneobiniji je, ipak, bio odnos prema glasovima monocenterini" i bicentrini" stvorenja razliiti" %ormi. Trebalo je samo da tvoji ljubimci uju glas neke $ivotinje i odma" bi poeli da slave ime svoga Boga i da se mole za njegovu milost. To je moglo da bude kukurikanje petla, lajanje psa, mjaukanje make, kretanje majmuna, bilo ta... rezultat je bio isti. 5prostite 2aa Milosti - prekide Belzebuba njegov odani sluga +"un, koji je pripovedanje sluao s ogromnim ineresovanjem - seate li se da smo i sami esto
morali da se bacamo na kolena nasred ulice kada bi zakretala bia najrazliitiji" %ormi< /aravno da se seam, dragi +"une - odgovori Belzebub. - #ar se mogu zaboraviti takvi komini do$ivljaji< #apravo - nastavio je on, obraajui se opet =asejnu - tricentrini stanovnici #emlje su neverovatno gordi i uvredljivi. +ko neko ne deli nji"ove poglede, ne sla$e se s nji"im postupcima ili kritikuje ono to ka$u, oni se veoma ljute i nji"ovo negodovanje nema granica. +li, ako neko od nji" ima dovoljno vlasti, taj svakoga ko bi se usudio da kritikuje njegove postupke ili da se ponaa na nain koji se ne dopada vlastodrcu, mo$e ak i da zatvori na odre ena mesta, na kojima vrvi od pacova i vaiju. +, ako je uvre eni %iziki jai, i samo ako nije na oku predstavnika vlasti, zadu$eni" za takve stvari, on mo$e uvredioca naprosto da izudara ili, kako ka$e ruska poslovica, &da ga izlema kao vola u kupusu&. 0obro sam poznavao tu neobinu osobinu nji"ove prirode i zato nisam imao nameru da i" vre am i navlaim na sebe nji"ov gnev. >tavie, bio sam duboko ube en da je uvreda nji"ovi" religiozni" oseanja suprotna svakom moralu i uvek sam se trudio da se me u njima ponaam isto kao i oni, da se ne bi".izdvajao i privlaio na sebe pa$nju. Bie korisno ako uka$em na to da se zbog neobini" uslova $ivota na #emlji jedino stanovnici te udne planete, naroito poslednji" vekova, i to upravo oni koji smatraju sebe aristokratima i koji se ponose prolou, ponaaju apsurdnije nego veina ostali" ljudi. 3 to je nji"ovo ponaanje apsurdnije, to je gluplje, drskije i neasnije, to su oni znamenitiji i utoliko vie ljudi za nji" zna, lino ili po uvenju, i to ne samo u nji"ovoj domovini, ve i u drugim zemljama. . druge strane, gordi ljudi, koji se ponaaju normalno, nemaju ansu ne samo da postanu slavni, ve ak ni da skrenu na sebe pa$nju drutva, iako su dobri i estiti. 0akle, edo moje, kada me je stari mangup +"un podsetio na besmislene situacije u kojima smo esto bivali, upravo sam ti govorio o obiaju da se reaguje na glasove bia razliiti" %ormi, posebno na oglaavanje mazgi, koji" je, iz razni" razloga, u ,obu bilo prilino. /a toj planeti bia razliiti" %ormi oglaavaju se u najrazliitije, sasvim odre eno vreme. /a primer, petao se oglaava u svitanje8 majmun kreti ujutru, kada je gladan, i tako dalje. +li mazga njae kad god joj padne na pamet i zato se glas tog glupog stvora mo$e uti u bilo koje doba dana i noi. 0akle, trebalo je samo da ljudi u gradu ,obu uju mazgu i da odma" padnu na kolena i mole se svom bogu i svojim idolima. Moram da dodam da je Priroda obdarila mazgu veoma jakim grlom i njeno njakanje se uvek ulo na velikoj udaljenosti.
'ada bismo etali ulicama grada i videli kako njegovi $itelji padaju na kolena kad pone da njae mazga, bili smo prinu eni da postupimo na isti nain kako se ne bismo razlikovali od drugi"8 taj smeni obiaj je, kako vidim, zabavljao +"una. 7esi li video, dragi moj =asejne, s kakvim me je zluradim zadovoljstvom, posle toliko vekova, na stari drug podsetio na tu kominu situaciju< *ekavi to, Belzebub se nasmei i nastavi4 - /ema potrebe da govorim o tome da su u tom drugom kulturnom centru +arka ljudi prestali da $rtvuju $ivotinje, a ako je toga bilo, bili su to pojedinani sluajevi i s prestupnikom se surovo postupalo. -verivi se da je lako i brzo eliminisan obiaj $rtvovanja $ivotinja kod druge azijske grupe, odluio sam da napustim te krajeve. +li, za svaki sluaj, trebalo je da pre toga odem i u druga naselja Maralplesija i ja sam odabrao dolinu reke /ai. +"un i ja smo se dokopali ua te reke i krenuli njome uzvodno. - svakom veem centru proveravao sam da li je iz prestonice ve stigao do nji" novi obiaj i novi odnos prema ubijanju $ivotinja radi prinoenja $rtava. /ajzad smo stigli u gradi, u to vreme najudaljeniji od centra, koji se zvao +rgenija. - njemu su $iveli predstavnici druge azijske grupe, koji su se uglavnom bavili iskopavanjem &tirkiza&. - tom gradiu, kao to je i red, iao sam po ajd$inicama s istim ciljem kao i ranije.
Glava 21 PRVI BELZEBUBOV ODLAZAK U INDIJU Belzebub je nastavio svoju priu. - Jednom sam, sedei u ajdinici u gradiu Argeniji uo razgovor koji je vodilo nekoliko bia, sedei blizu mene. Oni su razgovarali o putovanju u Bisernu zemlju i o vremenu polaska karavana. !o"to sam uo nji#ov razgovor, s#vatio sam da su se tamo uputili kako bi menjali tirkize za biser . A treba rei da tvoji miljenici od davnina, kao i danas, oboavaju da nose bisere, tirkiz i druge takozvane dragocene svetlucave stvarice za ukra"avanje sopstvene spolja"njosti . Ali, ako #oe" da uje" moje mi"ljenje, oni to rade naprosto instinktivno, kako bi kompenzovali sopstvenu ni"tavnost. $ vreme, kada se doga%a moja pria, biser je bio za drugu azijsku grupu veoma redak i zato je bio veoma skup. $ Bisernoj zemlji , naprotiv, bisera je bilo u izobilju i bio je veoma je&in, radilo se o tome da ga je bilo samo u vodama koje su zapljuskivale tu zemlju. 'azgovor koji se vodio u mojoj blizini, u ajdinici grada Argenija, odma# me je zainteresovao, jer sam se i sam spremao da po%em u Bisernu zemlju , u kojoj su ivela tricentrina stvorenja tree kontinentalne grupe, te sam odma# pomislio da e biti bolje ako krenem s karavanom, nego da se vraam na (ore blagostanja, na brod (ogunost , da bi# njime tamo odleteo. )ako je to putovanje, skoro neostvarivo za *emljane toga doba, trebalo da traje veoma dugo, izraunao sam da bi povratak na (ore blagostanja mogao da traje isto toliko, jer su bile mogue razne nepredvi%ene okolnosti. Osim toga, po asocijaciji, setio sam se da sam ve slu"ao o neobinoj prirodi predela kroz koje je trebalo da ide karavan. +jubav prema znanju uvek je bila odlika moje prirode, te sam svim svojim biem osetio da sve moram lino da doivim i vidim. *ato sam, moj deae, ustao i pri"ao biima koja su me znteresovala, prikljuiv"i se nji#ovom razgovoru. !osle toga, A#una i mene su primili u karavan i nekoliko dana kasnije mi smo krenuli na put. !rolazili smo kroz veoma neobina mesta, neobina ak i za prirodu te zlosrene planete. ,eka su bila takva zato "to je planeta pretrpela dve, takozvane, geolo"ke katastro&e, koje skoro da nisu imale presedana u -asioni. Jo" od prvoga dana na" put je vodio kroz klance sa stenovitim izboinama najrazliitiji# oblika, sastavljenim od konglomerata svi# mogui# minerala. !utovali smo mesec dana po zemaljskom raunanju vremena, dok nismo stigli u mesta gde je tlo bilo plodno i omoguavalo ivot monocentrinim i bicentrinim biima.
.avladav"i svakojake te"koe, mi smo jednog lepog dana pre"li preko nekakvog planinskog prevoja i iznenada ugledali na #orizontu ogromno vodeno prostranstvo, koje je zapljuskivalo obale tog dela kontinenta A"arka, nazvanog Biserna zemlja. !et dana kasnije stigli smo u glavni grad tree azijske grupe, koji je u to vreme bio poznat kao /adamon . .mestiv"i se na novom mestu, A#un i ja smo prvi# nekoliko dana naprosto "etali ulicama posmatrajui svakodnevni ivot stanovnika. ,ema druge, dragi 0asejne. (orau sada da ti ispriam o poreklu tree azijske grupe, kao "to sam ti ispriao o korenima druge. !riaj, priaj, dragi dedice1 - nestrpljivo je povikao 0asejn. *atim je moleivo digao ruke uvis i sa arom rekao2 ,eka mom voljenom dedici bude odato priznanje da je njegov $m dostigao stepen svetog Anklada1 ,e odgovoriv"i ni"ta na to, Belzebub se osme#nuo i nastavio svoju priu. - 3vo istorije tree grupe, koja se odvijala u vreme kada su se porodice lovaca na pirmarale sa Atlantide prvi put iskrcale na obali (ora blagostanja, zasnovali tamo naseobine i time odredili poetak druge azijske grupe. 4i# daleki# dana - beskrajno daleki# za savremene *emljane - ne"to pre druge planetarne katastro&e, u su"tinama itelja Atlantide poele su da se &ormiraju odre%ene psi#olo"ke posledice delovanja odstranjenog organa kundabu&era. *bog nji# se pojavila i potreba, koja je za tricentrina stvorenja sasvim neprilina, da se ukra"avaju svakojakim triarijama, izme%u ostalog, i da nose talismane . (e%u ostalim triarijama bio je i biser, koji sam ti ve pominjao5 on je u Atlantidi bio skup, a i danas je veoma cenjen. Biseri se obrazuju u odre%enim monocentrinim biima koja nastanjuju saliakuriape , to jest onaj deo *emlje koji se naziva getralispan ili, kako tvoji ljubimci vole da kau, krv planete, a nalazi se u osnovi osnova ivota svake planete i slui za aktualizaciju procesa Op"tekozmikog 4rogutoegokrata5 na planeti koja tebe interesuje, zove se voda . (onocentrina bia, u kojima se obrazuje biser, tako%e su nastanjivala vodena prostranstva koja su se nalazila oko Atlantide, ali su zbog velike potranje tako brzo uni"tena, da se uskoro pored obala ovoga kontinenta nije mogao nai nijedan biser. ) kada se dogodilo da i# tricentrina bia, koja su cilj i smisao svog postojanja videla u uni"tavanju ti# monocentrini# stvorenja, kako bi iz nji# dobijala biser i zadoljavala svoj apsurdni egoizam, nisu vi"e nalazila na obalama Atlantide, krenula su u potragu za biserom na druga mora, odlazei sve dalje i dalje od svoje zemlje. Jednom, za vreme plovidbe, nji#ove splavove je neoekivo zadesilo snano saliakuriapijansko kome"anje ili, kako oni to zovu, oluja , pri emu se to dogodilo u regionu koji obiluje bisernim biima , i u vreme koje je najpogodnije za nji#ovo uni"tavanje.
-ode, u koje su baeni uni"titelji biserni# "koljki, zapljuskivale su zemlju, koja e kasnije biti nazvana po njima, a sada se zove )ndostan ili )ndija. 4amo je bilo beskrajno mnogo biserni# "koljki. !rvi# nekoliko dana ti zemaljski pro&esionalci su se prepu"tali svojim prirodnim sklonostima, koje su se ogledale u besmislenom uni"tavanju monocentrini# stvorenja svoje planete, ali kasnije, kada se ispostavilo da na oblinjem kopnu raste skoro sve "to je potrebno za ivot, re"ili su da se ne vraaju na Atlantidu i da se zauvek nastane u Bisernoj zemlji. ,ekoliko ti# uni"titelja biserni# "koljki otputovalo je nakratko u domovinu, gde su razmenili bisere za razne stvari koji# jo" nije bilo na novom mestu, a zatim su se vratili u Bisernu zemlju i poveli sa sobom i svoje porodice. ) mnogi nji#ovi sunarodnici su krenuli za njima. /asnije su mnogi naseljenici s vremena na vreme odlazili na Atlantidu, menjali tamo bisere za raznu robu i svaki put se vraali natrag sa ro%acima, prijateljima ili naprosto radnicima, koji su bili potrebni, jer se posao neprekidno "irio. Od tada, dete moje, taj deo povr"ine planete *emlje postao je poznat svim tricentrinim biima, posebno Atlanti%ana, kao Obeana zemlja . 6akle, pre druge katastro&e, u tom delu kontinenta A"ark ve su iveli do"ljaci iz Atlantide, a kada je Atlantida ponula na dno mora, mnogi od preiveli#, posebno oni koji su imali rodbinu ili svojtu u Bisernoj zemlji, postepeno su se u njoj okupili. 4o je bio plodan narod, nji#ov broj je neprekidno rastao i oni poe"e da naseljavaju svoj novi zaviaj. $ prvo vreme naseljavali su samo dva regiona - delte dveju veliki# reka, koje su izvirale u sredi"tu kopna i ulivale se u veliko vodeno prostranstvo, prepuno biserni# "koljki. Ali, broj naseljenika nije prestajao da raste, te oni poe"e da naseljavaju centralne delove zemlje, iako su im omiljena mesta i dalje bile doline dveju reka. /ada sam prvi put posetio Bisernu zemlju, re"io sam da se za ostvarenje svoga cilja borim pomou #avatviernonija , to jest religije. Ali, ispostavilo se da su u to doba bia nastena na *emlji imala ve nekoliko razliiti# religija. .vaka od ti# religija zasnivala se na zasebnom i nezavisnom religioznom uenju , koje sa ostalima nije imalo ni"ta zajedniko. !oeo sam ozbiljno da prouavam te religije i po"to sam se uverio da jedna od ti# religija, zasnovana na uenju .vetog Bude, istinskog )zaslanika na"eg .veop"teg -enog 4vorca, stie sve vi"e sledbenika, koncentrisao sam svu svoju panju na nju. !re nego "to nastavim svoju priu o tricentrinim stovnicima tog dela *emljine povr"ine, ispriau ti, istina ukratko, da od vremena kada su se pojavile nezavisne vere, me%u tvojim ljubimcima postoje dva osnovna oblika religiozni# uenja .
Jedan su izmislila ona tricentrina stvorenja ijoj su prirodi svojstvena takozvana #aznamaska du"evna svojstva, a drugi oblik je zasnovan na detaljnim obja"njenjima koja nam "alju )zaslanici Odozgo5 nji# s vremena na vreme ovamo upuuju najblii pomonici Oca ,ebeskog, kako bi pomogli tricentrinim stanovnicima planete, koja je tebi tako draga, da uni"te u sebi posledice nastale delovanjem organa kundabu&era. (islim da je neop#odno da ti ispriam o poreklu te religije, koju je sledila veina stanovnika Biserne zemlje, i koju sam paljivo izuio. /ada se broj tricentrini# stanovnika tree grupe dovoljno poveao, me%u njima su poele da se pojavljuju individue sa #aznamaskim sposobnostima5 one su poele da "ire ideje, "tetnije od uobiajeni#, i kod stvorenja iz nji#ove blizine poela je da se &ormira du"evna osobina usled koje se razvijao &aktor, veoma opasan po normalnu razmenu supstanci , aktualizovanu uz pomo ,ajveeg Op"tekozmikog 4rogoautgokrata. ) tada, im su /ozmiki .vetitelji saznali za alosne rezultate ti# doga%aja, oni su u svojoj milosti odluili da se jedan od nji# specijalno tamo uputi. 4rebalo je da egzistenciju ti# stvorenja reguli"e manje ili vi"e popustljivo, kako bi je doveo u sklad sa itavim .unevim sistemom. /ozmiki .vetitelj, poslat na *emlju, zaodenuo se u &ormu *emljanina i uzeo ime Buda. 4o se dogodilo nekoliko vekova pre nego "to sam ja prvi put sopstvenim oima video Bisernu zemlju. 4u 0asejn prekide Belzebuba2 - 6ragi dedice, ve si nekoliko puta pomenuo re #aznamas . 7ini mi se da sam prema tvojoj intonaciji naslutio da tim izrazom oznaava" tricentrina bia koja objektivno zasluuju prezir. Budi, kao i uvek, dobar i objasni mi, molim te, objektivno znaenje te rei. Belzebub, osme#ujui se na svoj osobeni nain, ree2 - /ada za to do%e vreme ispriau ti o tom tipu tricentrini# bia na koja primenjujem ovaj izraz, a za sada u ti rei samo to da on oznaava odre%enu dimenziju tricentrinog stvorenja, koje se sastoji iz jednog planetarnog tela ili sadri vi"e telo ili nadtelesnu su"tinu. $ takvom biu se ne moe pojaviti boanski impuls Objektivne .vesti. ,e upu"tajui se u dalja obja"njenja, Belzebub je nastavio2 - (oj deae, kada sam detaljno istraio to religiozno uenje, saznao sam da je /ozmiki .vetitelj, uzev"i oblije tricentrinog bia, mnogo razmi"ljao o tome kako da izvr"i zadatak, koji mu je dat Odozgo. Odluio je da svoj cilj postigne prosveujui um *emljana. Ovde svakako treba dodati ono "to sam utvrdio tokom svi# briljivi# traganja. .veti Buda je jasno s#vatio da je $m itelja *emlje instinktivno osetljiv , tj. da &unkcioni"e jedino pod dejstvom snani# spoljni# impulsa. Bez obzira na to, .veti
Buda je re"io da radi svoj posao koristei nji#ov $m, koji je veoma neobian za tricentrina bia, i poeo je da im otkriva objektivne istine. !re svega, .veti Buda je okupio stare"ine tree azijske grupe i obratio im se sledeim reima2 - O, tvorevine .tvoritelja svega postojeeg, vi, koji nosite u sebi lik ,jegov1 (oju su"tinu su ovamo uputile .veobasjavajue .ile, koje odre%uju .vete /onane $zroke Bia, one koje beskrajno predano upravljaju -asionom, podravajui vas u va"oj elji da se oslobodite "tetni# osobina, koje su iz vani# op"tekozmiki# razloga bile usa%ene va"im precima i koje su, prenosei se iz generacije u generaciju, pre"le i na vas. .veti Buda je o tome ve govorio due i podrobnije, ali samo malobrojnim posveenicima. Ovoga puta je na"ao sledee rei2 - O, bia stvorena radi oivotvorenja ,ada na"eg .veop"teg Oca1 $brzo po"to su se pojavila va"a plemena, .unev sistem je pogodila nenadana nevolja, koja je izazvala ozbiljne posledice po sve "to postoji. 6a bi se spreila vasionska katastro&a, /ozmiki .vetitelji su, obaviv"i sloene proraune, odluili da, pored ostali# preduzeti# mera, promene i &unkcionisanje svesti va"i# predaka. *ato im je implantiran odre%eni organ sa specijalnim mogunostima. $sled toga, sve "to su opaali, nji#ova svest je trans&ormisala na takav nain da to vi"e nije odgovalo stvarnosti. ,e"to kasnije, kada je poloaj u va"em sunevom sistemu stabilizovan i kada je otpala potreba za tim merama, na" .vemilostivi ,ebeski Otac naredio je da one budu ukinute, i da se, izme%u ostalog, va"im precima ukloni organ kundabu&era koji je, zajedno sa svim svojim svojstvima, postao nepotreban. ,aredbu su odma# izvr"ili /ozmiki .vetitelji koji su za taj problem bili odgovorni. !ro"lo je prilino vremena, kada se odjednom ispostavilo da je, bez obzira na to "to je organ kundabu&era va"im precima odstranjen, njegovo nekada"nje postojanje izazvalo, kako je potom prekasno s#vaeno, zakonomerne posledice, to jest re&leks, koji nastaje kod vi"e ili manje samostalni# kozmiki# su"tina posle vi"estrukog ponavljanja neke radnje. 4a posledica nije bila predvi%ena, i nemogue je bilo re"iti se nje. !okazalo se da je ta sklonost postala nasledna i da je preno"ena iz generacije u generaciju, te su postepeno kod *emljana &ormirane osobine, izazvane nekada"njim postojanjem organa kundabu&era. 7im su ustanovljene te aljenja dostojne okolnosti, na *emlju je, uz svemilostivu dozvolu, upuen jedan od /ozmiki# .vetitelja. On je uzeo va"e oblije i, koristei za svoje samsavr"avanje Objektivni $m i uslove zemaljskog ivota, mogao je da odredi puteve i pokae vam kako da u sebi iskorenite one osobine, koje je izazvalo postojanje organa kundabu&era i da spreite dalji razvoj te nasledne sklonosti.
/ada je taj /ozmiki .vetitelj u liku *emljanina dostigao uzrast zrelog tricentrinog itelja planete, poeo je lino da reguli"e egzistenciju va"i# predaka. (nogi od nji# su se sami oslobodili delovanja organa kundabu&era2 ili su stekli svoju istinsku su"tinu, ili su stvorili mogunost za norman budui ivot sebi slini#. Ali, jo" pre nego "to e se na *emlji pojaviti ovaj /ozmiki .vetitelj, nenormalni uslovi ivota na *emlji, koje ste sami stvorili, doveli su do toga da je duina va"eg ivota veoma smanjena, pa je, prema tome, sveti raskoarno /ozmikog .vetitelja nastupio veoma rano5 drugim reima, njemu je, kao i vama, bilo su%eno da umre prevremeno, ne uspev"i da izvr"i zadatak koji mu je poveren. !osle njegove smrti sve se ponovo vratilo na pre%a"nje stanje, delimino zbog nenormai# ivotni# uslova, delimino zbog sklonosti *emljana raznim umovanjima . 4a navika je dovela do toga da je ve druga generacija posle smrti )zaslanika, poela postepeno da de&ormi"e njegovo uenje i ono je, na kraju krajeva, potpuno uni"teno. .ile, koje su odgovorne za Op"tekozmike /onane $zroke Bia neprestano su, i uvek iznova, ponavljale te poku"aje, ali - uvek besplodno. ) sada, u na"e vreme, kada je nenormalna egzistencija tricentrini# stanovnika *emlje, posebno oni# koji ive u Bisernoj zemlji, postala ozbiljna smetnja za normalan, #armonan razvoj itavog .unevog sistema, ja sam ovamo poslat Odozgo, da bi# na licu mesta, uz va"u pomo, u stabilnim uslova prona"ao nain iskorenjivanja posledica propusta .vi# /ozmiki# /onani# $zroka. !osle toga, .veti Buda je mnogo razgovarao sa ljudima i objasnio im kakav treba da bude nji#ov ivot i kojim redosledom jasan deo nji#ove svesti treba da reguli"e mani&estovanje podsvesti. *a#valjujui tome, osobine koje su se kod nji# pojavile usled delovanja organa kundabu&era, kao i nasledna sklost prema njima, mogu se postepeno eliminisati. ) zaista, posle podrobni# istraivanja, utvrdio sam da su u periodu kada je )stinski )zaslanik Odozgo .veti Buda bio du#ovni uitelj stanovnika tog dela zemaljske povr"ine, sve "tetne posledice o kojima sam govorio, poele postepeno da nestaju. Ali, na veliku alost svakog ,osioca 7istog $ma i na nesreu tricentrini# bia kasniji# generacija, koja su ivela na toj planeti, ve su najblii potomci savremenika )stinskog )zaslanika Odozgo .vetog Bude pali kao rtve "tetni# osobina svoje prirode, to jest obiaja umovanja, koji je jedna od najvaniji# posledica nenormalni# uslova nji#ovog ivota. Oni su poeli da mudruju nad njegovim uputstvima i savetima i toliko su sve iskomplikovali, da bi sve ono do ega su do"le tri ili etiri generacije posle Bude, na" uvaeni ,asradin 0oda izrazio sledeim reima2 Od znanja je ostao samo da"ak. (alopomalo, oni su potpuno izvitoperili Budina uputva i savete i, kada bi se nji#ov sveti autor vratio na *emlju i re"io da i# izui, ne bi mogao ni da pretpostavi da oni pripadaju njemu.
/od mene ta nji#ova osobina izaziva gorinu. 4okom veka ona je u nji#ovom ivotu postala prirodna. ,avika da se mudruje dovela je do de&ormisanja stvarni# uputstava i saveta .vetog Bude i na taj nain izazvala dodatno slabljenje nji#ove psi#e. /arakteristina osobenost, svojstvena toj prastaroj navici, jeste da je ponekad dovoljan najsitniji, sasvim beznaajan razlog, pa da se promeni na gore ili, ak, potpuno iskrivi pravilan spoljni ili unutra"nji tempo nji#ovog ivota, pravilan , naravno, u objektivnom smislu. 4i e" bolje s#vatiti neobinost psi#e *emljana, koji te toliko interesuju, ako sazna" detalje nastanka onog obiaja koji je doveo do iskrivljavanja uenja )stinskog )zaslanika ,eba .vetog Bude. *ato u ti temeljno i podrobno ispriati o tome i rei u ti kojim se redosledom razvijao taj obiaj i kako se on ispoljava sada, izazivajui alosne nesporazume, posebno oigledne u na"e vreme. (oram da ti kaem da mi je sve to postalo jasno tek po"to je pro"lo mnogo vremena od onoga doba o kome govori moja pria, to jest, tek onda kada sam "esti put bio na *emlji. /ada sam razmatrao izvesne probleme sa .vetim A"jatom 8imem, o kome u ti uskoro priati, ukazala se potreba da se ispita odre%ena injenica iz delatnosti )stinskog )zaslanika ,ebesa, .vetog Bude. )spostavilo se da su se, naalost, u osnovi nerazumevanja, nalazile istinske rei .vetoga Bude, koje je on lino izrekao. Jednom, razgovarajui sa najbliima od svoji# adepta, .veti Buda je veoma tanim izrazima objasnio da je mogue osloboditi se delovanja organa kundabu&era, koje se prenosi iz genacije u generaciju. )zme%u ostalog on je rekao2 - Jedan od najbolji# naina za eliminisanje sklonosti ka &ormiranju oni# osobina va"e prirode, koje su izazvane posledicama delovanja organa kundabu&era - jeste namerna patnja , a najvea namerna patnja moe se postii ako prisili" samoga sebe da trpi" nezadovoljstvo okoline. 4a pouka .vetog Bude pro"irila se me%u njegovim sledbicima i, po"to se on ve podvrgao svetom raskoarnu , poela je da se prenosi iz generacije u generaciju. (oj deae, ve sam ti govorio da je od propasti Atlantide u prirodi tvoji# miljenika poela da se &ormira takozvana psi#oorganska sklonost ka mudrovanju . ) eto - na nesreu svi# tricentrini# bia toga doba i budui# generacija, sve do na"i# dana, ljudi druge i tree generacije posle Bude, krenuli su da neprekidno mudruju nad njegovim savetom. *bog toga se stvorila predstava, koja se tako%e prenosi iz generacije u generaciju, da se strpljenje postie jedino u samoi. 4u se snano ispoljila neobinost psi#e tvoji# ljubimaca, koja je i sad vidljiva. Oni nisu mogli, niti mogu, da usvoje oiglednu injenicu, jasnu svakom biu koje raspolae zdravim razumom2 Boanski $itelj, .veti Buda, savetujui im da u sebi izgra%uju odre%eno trpljenje, imao je, naravno, u vidu da to treba raditi ivei me%u sebi slinima. On je savetovao da se tako postupa jer, ukoliko se u sebi stalno izgra%uje
sveti odnos prema neprijatnom pona"anju okoline, to moe izazvati, takvani, trentrodianos ili, kako *emljani kau, &izikijske &aktore , koji u prirodi svakog tricentrinog bia dovode do mogunosti nastanka jednog od tri sveta naela boanskog 4riamazakamno. Ali, vratimo se na"em razgovoru. $ vreme kada se uvrsto mi"ljenje koje sam ve pomenuo, mnogi *emljani su se svesno odricali svetovnog ivota, u kome su se posledice uticaja organa kundabu&era ispoljavale najintenzivnije. /ako je smatrao Boanski Buda, svakodnevni ivot me%u ljudima, koji vam nisu uvek prijatni, prua mogunost izgra%ivanja sposobnosti za trpljenje, bez koje je samousavr"avanje nemogue. ) eto, da bi doiveli patnju i izgra%ivali u sebi trpljenje , mnogi tricentrini stanovnici planete poeli su sami, ili u itavim grupama, da napu"taju dru"tvo svoji# saplemenika. Oni su, ak, u tom cilju osnovali specijalne zajednice u kojima su, istina, iveli zajedno, ali su svoj ivot planirali tako da trpljenje izgra%uju u samoi. 4e proslavljene zajednice nazivane su manastirima . One postoje i sada, i neki od tvoji# ljubimaca odlaze tamo ko bi, prema sopstvenom izrazu, spasli svoje du"e . /ada sam prvi put posetio Bisernu *emlju, tamo"nji itelji su, kao "to sam ve rekao, uglavnom bili sledbenici religije, zasnovane na, kako se tada smatralo, tanim poukama .vog Bude i nji#ova je vera bila nepokolebiva. !ristupajui izuavanju &inesa nji#ove religije, ja jo" nisam znao kako ona moe biti iskori"ena za postizanje moga cilja. )pak, kasnije sam sluajno nabasao na jedno mi"ljenje, koje je delila veina vernika. $ njegovoj osnovi nalazilo se netano razumevanje neki# drugi# rei, koje je svojevremeno izrekao Buda. 7im sam to utvrdio, s#vatio sam kako se moe iskoristiti religija. 3vo "ta se dogodilo. /ada je .veti Buda obja"njavao svojim uenicima kozmike istine, izme%u ostalog im je rekao2 - .vi tricentrini stanovnici kozmosa, naravno, ukljujui i *emljane, u stvarnosti treba da postanu samo estice .veobu#vatne .u"tine, ija je osnova - na nebesima, jer se jedino tako moe obu#vatiti sve postojee. 9undamentalno ,aelo .veobu#vatne .u"tine obu#vata sve u -asioni, a na razliitim planetama ono od svoji# estica &ormira tricentrina bia. $pravo preko ti# bia mogu da &unkcioni"u dva &undamentalna kozmika zakona2 svetog :eaparara"ino#a i svetog 4riamazakamno. 4e estice, na taj nain, obrazuju odre%enu jedinicu, i ve samo u njoj jednoj moe da se koncentri"e i &iksira Objektivni $m. ,a" 4vorac je sve to zamislio i stvorio na takav nain da, kada estice u%u u kruno kretanje, boanski $m i# ponovo odu#ovljuje i one se sjedinjuju s !rimarnim )zvorom .veobu#vatne .u"tine, stvarajui onu ;elinu, koja u cilju ispunjenja nada
-enog 4vorca moe da aktualizuje smisao i elju svega postojeeg u -asioni. !retpostavlja se da je .veti Buda rekao2 - O, tricentrini stanovnici planete *emlje1 -i ste obdareni sposobno"u da obezbedite &unkcionisanje &undamentalni# sveti# zakona, vi moete da zadrite u sebi svete estice .veobu#vatne .u"tine i da i# usavr"avate sve do nivoa Boanskog $ma. 4a -elika .veobu#vatna .u"tina naziva se .veta !rana . .avremenici .vetog Bude odlino su razumeli njegovo obja"njenje i trudili su se iz sve snage da upiju i apsorbuju iste <d#arme= .veobu#vatne .u"tine, kako bi time omoguili Objektivnom $mu da se ispolji. Ali, ve posle dve ili tri generacije, *emljani su po svom obiaju poeli da mudruju o Budinim obja"njenjima kozmiki# istina i do"li su do zakljuka da !rana u njima postoji jo" od momenta ro%enja. *bog tog nesporazuma, oni su sebe ubedili da bez ulaganja bilo kakvi# lini# napora, oni ve predstavljaju estice te .veobu#vatne .u"tine, kao "to je to rekao sam .veti Buda. 4a zabluda se odrala do danas. *ato, dete moje, im sam s#vatio da svi stanovnici Biserne zemlje, i to svi bez izuzetka, smatraju sebe esticama !rane, re"io sam da iskoristim taj podatak radi postizanja svog cilja, to jest, odluio sam da delujem putem religije. Ali, pre nego "to nastavim, rei u da su moja marljiva istraivanja pokazala da bez obzira na to "to se pretpostavlja kako je .veti Buda tvrdio da *emljani u sebi nose estice !rane, on tako ne"to moda nikada nije rekao. $ stvari, kada je jednom zajedno sa svojim uenicima do"ao u oblast, koja je bila poznata pod nazivom .enkuori, rekao im je sledee2 - Ako se .veta !rana, uz svesno ili nesvesno ue"e va"eg Ja, kristalizuje u vama, vi moete svoj individualni $m <(anas= da usavr"avate do potrebnog nivoa, koji u sebi nosi svete atome ili d#arme5 u suprotnom, sveto naelo e da prelazi iz jedne spoljne &orme u drugu - samo venuti i gasiti se. *animljivo je ono "to je o tome *emljanima rekao jedan drugi /ozmiki .vetitelj, )stinski )zaslanik ,eba /imina"a. On je rekao2 - ,eka je blagosloven onaj koji ima du"u, neka je blagosloven i onaj ko je nema5 ali te"ko onome ko ima tek njen zaetak. ) eto, dete moje, kada sam sve to s#vatio, re"io sam da iskoristim zabludu *emljana kako bi# izvr"io svoj zadatak. )sto kao u :obu, ja sam u Bisernoj zemlji lokalnom religioznom uenju smislio dodatak i poeo da ga "irim na sve moge naine. )deja se sastojala u tome da sveta !rana, o kojoj nam je gorio boanski uitelj .veti Buda, ne postoji samo u nama, ljudima, ve i u svim stvorenjima koja su ro%ena i ive na *emlji. Ja sam tvrdio da estice .veobu#vatne .u"tine, .veta !rana, prodiru u svako ivo bie, bilo da ono boravi na povini *emlje, u vodi ili u vazu#u.
,aalost, ja sam esto ube%ivao slu"aoce da su te rei nekada sletele sa usana samoga .vetog Bude. ,ajpre sam u istinitost nove ideje ubedio svoje prijatelje, koje sam tamo na"ao. Oni su mi bespogovorno poverovali i postali su moji aktivni i korisni pomonici, a da toga nisu ni bili svesni. (oji prijatelji su svuda i"li, uveravajui vatreno i strasno svoje prijatelje, da je sve bilo upravo onako kako oni kau, i nikako drugaije. $kratko, moja nova izmi"ljotina dovela je u Bisernoj zemlji do eljeni# rezultata bre nego "to sam mogao da oekujem. *a#valjujui ovoj mojoj ideji, tvoji miljenici su do te mere promenili svoj odnos prema biima drugaiji# &ormi, da ne samo "to su prestali da i# prinose na rtvu, ve su potpuno iskreno poeli da i# smatraju sebi slinima. !ro"lo je samo nekoliko zemaljski# meseci od vremena ka sam poeo da propagiram svoje uenje, a ve su se skoro na svakom koraku na ulicama grada mogli videti njegovi stanovnici na, takozvanim, "tulama. Oni su koristili "tule da ne bi sluajno zgazili nekog insekta ili kakvo drugo maju"no stvorenje, koje je, kako su sada verovali, bilo slino njima. (nogi su se bojali da piju vodu, tek za#vaenu iz potoka ili reke, strepei da se u njoj mogu nai mikroskopska, oku ne vidljiva bia, i da oni sluajno, iz neznanja, te sirote malce, sline ljudima , mogu da progutaju. 6rugi su iz predostronosti skrivali lica tkaninom, da im nesrena mala stvorenja , koja ive u vazdu#u, ne bi sluajno dospela u usta ili nos. ) tako dalje, i tome slino. Od tada su u gradu i njegovim predgra%ima, a zatim i po itavoj Bisernoj zemlji, poele da bujaju zajednice, iji je cilj bio za"tita bespomoni# stvorenja razliiti# &ormi, i to ne samo oni# koja su ivela me%u tricentrinim biima, ve i oni# koje su nazivali divljima . !ravila, utvr%ena u tim zednicama, ne samo da su zabranjivala rtvovanje bia drugai# &ormi, ve i upotrebu nji#ovi# planetarni# tela kao prve nasu"ne #rane . 6a, moj deae... *bog neobinosti nji#ove psi#e, to namerno stradanje i du#ovni trud, koje je u njima specijalno izazvao /ozmiki .vetitelj Boanski Buda, uzev"i oblije *emljanina, pokazali su se jalovim i nisu dali oekivane rezultate, ve su samo doveli do nastanka svi# mogui# oblika pseudouenja, od koji# su mnoga sada poznata kao okultizam , teozo&ija , spiritualizam , psi#oanaliza i tako dalje. Ona, isto kao i nekada, samo zamagljuju svest, i bez toga prilino zamagljenu. 6akle, nijedna istina, od oni# koje je svojevremeno objavio .veti Buda, nije do"la do na"i# dana. )pak, polovinu jedne rei koriste savremeni stanovnici te unikalne planete. 3vo na koji nain je pola te rei stiglo do na"i# u"iju. .veti Buda je, izme%u ostalog, stanovnicima Biserne *emlje, objasnio u koji deo tela nji#ovi# predaka je implantiran znameniti organ kundabu&era.
On je ispriao da je An%eo +uizos taj deo na odgovarajui nain nakalemio na repni deo onog mozga, koji je kod nji#ovi# predaka bio sme"ten du le%a, a i sada se tamo nalazi, i naziva se kimenom modinom . .aznao sam jo" da je .veti Buda rekao, kako je, bez obzira na to "to je aktivnost tog organa bila potpuno i zauvek uga"ena, njegov materijalni omota ostao u donjem delu kimene modine i, preno"en iz generacije u generaciju, postoji jo" i sada u telima njegovi# slu"alaca. - Ali, taj materijalni omota - nastavio je Buda - nema nikakvog znaaja i vremenom moe potpuno nestati, ukoliko va" ivot bude dostojan ivota tricentrini# bia. (e%utim, kada su oni, po svom obiaju, poeli da mudruju i pronalaze najrazliitije &orme svoji# znameniti# stradanja , izveli su jednu od uobiajeni# "ala u vezi naziva tog organa. /oren drugog dela tog naziva sluajno se poklopio s reju koja je na nji#ovom jeziku znaila lik , a oni su smatrali da se materijalni omota tog organa mora uni"titi odma#, a ne postepeno, kako je savetovao .veti Buda. Onda su svojim slabim umom malo promozgali nad tom reju i evo "ta su re"ili2 ,aravno, dok je taj organ bio aktivan, njegov naziv je mogao da sadri koren rei lik , ali po"to je njegova sadrinska osnova sada uni"tena, on se mora zavr"avati reju koja znai biv"i . A, po"to se ta re na nji#ovom jeziku glasila lini , oni su promenili drugu polovinu naziva i umesto kundabu&era dobili re kundalini . 4ako je polovina rei kundabu&er sauvana i, prenosei se iz generacije u generaciju, stigla, najzad, i do na"i# dana, obavijena #iljadu i jednom interpretacijom. .avremeni naunici su ak smislili ime za donji deo kimene modine, skupljeno od zaboravljeni# latinski# korena. 6anas se celokupna takozvana indijska &ilozo&ija zasniva na znamenitoj kundalini , i na bazi same te rei postoje #iljade okultni# nauka , tajni# i javni#, koje apsolutno ni"ta ne obja"njavaju. Ali na koji nain savremeni *emljani, koji prouavaju tzv. egzaktne nauke de&ini"u znaenje tog dela kimene modine - duboka je tajna. ) potpuno je nejasno za"to su pre nekoliko vekova, iz ista mira, to ime dali mladeu proslavljene arapske pripovaice 8e#erezade, koji se nalazio sa desne strane njenog zanosnog pupka. 6akle, nauno obja"njenje koje sam ve pomenuo, sauvano je do na"i# dana. /ada sam se uverio da sam lako i, moda, na dug period postigao ukidanje uasnog obiaja prino"enja rtava, odluio sam da napustim Bisernu zemlju i krenem ka (oru blagostanja, kako bi# se vratio na na" brod. ,aumio sam da putujem kroz region koji je kasnije nazvan 4ibetom.
Glava 22 PRVI PUT NA TIBETU Marrutu, koju smo odabrali za putovanje, Zemljani su u to vreme veoma retko koristili, te tako nismo mogli da se naprosto prikljuimo nekom njihovom karavanu; zato sam odluio da organizujem svoj sopstveni karavan i pristupio sam pripremama, kako bih obezbedio sve to nam je bilo potrebno za put. Nabavio sam nekoliko desetina etvoronogih stvorenja, koja se zovu "konji", "mule", "magarci", "brdski jarci", iznajmio sam izvestan broj tvojih dvonogih miljenika, koji e terati !ivotinje i obavljati prost "iziki rad, neophodan tokom puta. #im su sve pripreme izvrene, $hun i ja smo krenuli na put. %voga puta, prolazili smo kroz udesne zemlje, gde je priroda ove zlosre ne planete bila jo neobinija, nego na mestima koja smo videli na putu u &isernu zemlju. 'retali smo mnogo monocentrinih i bicentrinih bi a. (a bi a su nazana divljim i stigla su u te krajeve u potrazi za plenom, to jest, "prvom nasunom hranom". (a divlja stvorenja su bila veoma opasna, i to ne samo po tricentrina bi a, ve i po etvoronoga stvorenja, koja su tvoji miljenici pretvorili u robove, koriste i pri tome svakva sebi svojstvena lukavstva, kako bi ih primorali da rade za zadovoljavanje njihovih egoistikih potreba. )ivlja stvorenja su predstavljala opasnost jo i zbog toga to je upravo u to doba u njihovoj prirodi "ormirana odre*ena "unkcija, o kojoj u ti priati onda, kada za to do*e vreme. )o toga je dolo usled anomalnih uslova, koje su stvorila tricentrina bi a. +pravo zbog divljih !ivotinja, krajevi kroz koje je prolazio na put, bili su u to vreme skoro nedostupni ljudima. %ni su mogli da putuju tim predelima samo "danju", to jest u vreme kada je u atmos"eri njihove planete bio u toku proces $ieiouioja, koji stvara aktivni element %kidanoh. %ni su mogli da putuju onda, kada se njihova planeta nalazila u odre*enom polo!aju u odnosu na svoje 'unce, zato to su upravo tada sva divlja stvorenja bila u stanju takozvanog "sna", kada se u njihovim organizmima proizvodila energija, neophodna za !ivot; kod tricentrinih bi a, naprotiv, energija se proizvodi samo onda, kada u atmos"eri nema tog procesa, o kome sam govorio. %ni to vreme nazivaju "no ". )akle, edo moje, tvoji miljenici su mogli da se kre u tim predelima samo danju. No u je bila potrebna neprekidna pa!nja, trebalo je graditi vetake zaklone kako bismo zatiti sebe i svoju imovinu od divljih stvorenja, jer, upravo u periodu, koji odgovara odre*enom prostornom polo!aju Zemlje, ona su budna i tragaju za svojom prvom nasunom hranom. $ poto je to bilo vreme kada obino u te svrhe koriste planetarna tela slabijih bi a drugih "ormi nastanjenih na Zemlji, ona su no u tumarala u potrazi za plenom i lovila stvorenja, ija e planetarna tela iskoristiti za utoljavanje gladi.
)ivlje !ivotinje, posebno one najmanje, ve su po snazi i lukavstvu dostigle najvii stepen svog razvoja, naravno, opet zbog nenormalnih uslova egzistencije, koje su stvorila tricentrina stvorenja. Zato smo tokom putovanja svi mi, a naroito oni koje sam iznajmio za izvrenje prostih poslova, morali no u da budemo veoma pa!ljivi i oprezni, kako bismo zatitili sebe, svoje etvoronoge radnike i opremu. No u se veliki broj divljih zveri u potrazi za nasunom hranom, okupljao oko naeg logora; te zveri su liile na gomile tvojih miljenika kada "igraju na berzi", ili biraju predstavnike za nekakvo drutvo, koje kao svoj cilj proklamuje optu sre u za sve, nezavisno od "amoznih kasta i klasa. )a bismo oterali divlja stvorenja, po itavu no smo palili vatre, dok su nai dvonogi radnici, bez obzira na moju zabranu, strelama ubijali ona stvorenja koja bi se suvie prli!ila logoru. Ni jedna no ne bi prola, a da "lavovi", "tigrovi" ili "hijene" ne odvuku jedno ili nekoliko naih voronogih bi a, tako da se njihov broj neprekidno smanjivao. Na povratak na More blagostanja pokazao se du!im, nego put u &isernu zemlju, ali usput smo videli i saznali mnogo novih stvari o !ivotu Zemljana, tako da je to potpuno opravdalo utroeno vreme. ,utovali smo vie od mesec dana pre nego to smo se dokopali omanjeg naselja tricentrinih bi a; kako smo saznali, ona su se sasvim nedavno preselila ovamo iz &iserne zemlje. Naselje se zvalo "'inkratorca", a kasnije, kada su te teritore naseljene, ono je postalo prestonica. Zemlja se zvala isto tako, iako je posle toga vie puta menjala ime. 'ada se zove (ibet. 'tigli smo u naselje kada je ve padala no i potra!ili smo "smetaj". -itelji su nam dozvolili da se smestimo kod njih i mi smo se tome veoma obradovali, zato to smo bili veoma iznureni neprekidnom borbom s divljim bi ima, te nam je svima, a posebno naim dvonogim radnicima, naprosto bilo neophodno da makar jednu no provedemo mirno. Za vreme veernjeg razgovora ispostavilo se da nai gostubivi doma ini pripadaju sekti koja je dobro poznata u &isernoj zemlji, a koja se zove ".rotitelji samih sebe". (u sektu su organizovali sledbenici vere, koja je, tobo!e, bila zasnovana na tanim uputstvima 'vetoga &ude. + vezi s tim, !elim da ispriam o jo jednoj osobenosti stanovnika planete, koja te toliko zanima, a koja je od davnina svojstvena samo njima. (ek to bi se pojavila neka nova religija, a ve je me*u njenim sledbenicima dolazilo do raskola, oni bi se podelili na tabore, i svaka novo"ormirana grupa nazivanaje sektom. /nteresantno je da oni koji pripadaju sekti, nikada sebe nisu smatrali "sektaima", jer je ta re smatrana uvredljivom i svi su tako nazivali samo one koji pripadaju drugoj sekti. $li, sledbenici neke sekte bili su sektai u oima svih ostalih samo dotle dok ne bi nabavili "oru!je" i "brodove", a im bi na raspolaganju imali dovoljan broj i jednog i drugog, sektaka doktrina bi se pretvarala u vladaju u religiju.
-itelji naselja, u kome smo preno ili, kao i mnogi drugi ljudi, postali su sektai odvojivi se upravo od one religije koju sam ja tako bri!ljivo izuio; ona je kasnije postala poznata pod imenom "budizam". 'ekta ".rotitelja samih sebe", nastala je usled nepravilnog shvatanja jednog principa budizma; oni su ga nazivali "stradanjem u usamljenitvu". +pravo zato su se nai doma ini i nastanili tako daleko od svog naroda 0 nastojali su da, neometani sa strane, izazovu u sebi to "amozno "stradanje". #edo moje, sve to sam od tih "anatika saznao te no i i video sutradan, ostavilo je na mene tako te!ak utisak, da mnogo zemaljskih "vekova" nisam mogao da se toga setim a da ne zadrhtim. ,a ipak u ti ispriati poneto od onoga to sam tad video i saznao. 1azgovaraju i te veeri sa doma inima, shvatio sam da su vo*e sekte jo u &isernoj zemlji, neto pre preseljenja u planine, smislile sopstveni oblik "patnje". %dluili su da odu u nepristupana mesta, gde bi a koja ne pripadaju njihovoj sekti i nisu posve ena u njihovu tajnu, ne e mo i da ih spree u noenju "patnji" koje su sami smislili. ,osle dugog traganja oni su otkrili to mesto, gde smo mi imali sre e da dospemo i uverimo se da je njegov polo!aj veoma dobar. %ni su se bri!ljivo pripremili za put, ali je bez obzira na to, putovanje bilo veoma teko. /pak, oni su se sa svojim porodicama preselili na nove teritorije, skoro nepristupane za njihove obine sugra*ane. .ao to sam ve rekao, oni su svoju novu domovinu nazvali "'inkratorca". + prvo vreme, posle preseljenja na novo mesto, njihov !ivot je proticao vie ili manje harmonino i mirno; ali, kada su poeli u praksi da primenjuju oblik "patnje", koji su sami smislili, i kada su njihove porodice, posebno !ene, shvatile ta te patnje predstavljaju, pobunile su se i digle uzbunu. (o je dovelo do raskola. 1askol se dogodio neto pre naeg dolaska u 'inkratou, i male grupe izmatika poele su da se sele na nova mesta, za koja su smatrali da vie odgovaraju usamljenikom !ivotu. 'ada u ti ispriati o principijelnim razlozima koji su sektae doveli do raskola. (o je potrebno, kako bi bolje shvatio moje dalje pripovedanje. /spostavilo se da su, dok su se jo nalazili u &isernoj zemlji, sektai sebi dali re da e napustiti drutvo sebi slinih i da e se po svaku cenu osloboditi posledica delova onog organa o kome im je priao bo!anski uitelj 'veti &uda. %ni su se zavetovali 0 !ive e na odre*eni nain sve dotle dok njihova tela ne budu potpuno dokrajena, tj. "do smrti"; oni su na taj nain !eleli da ono to su nazivali "duom" "oiste" od tu*ih naslaga, nanetih delovanjem organa kundabu"era koji je, prema reima 'vetog &ude, postojao kod njihovih predaka. %slobodivi se tih naslaga oni bi mogli, smatrao je bo!anski uitelj, da se sjedine sa 'veobuhvatnom 'utinom 0 bo!anskom ,ranom.
$li, kada su se smestili na novom mestu i pristupili ostvarenju svoje ideje o novom obliku patnje, njihove porodice su saznale o emu se zapravo radi i pobunile su se. .ada je veliki broj sektaa, poto su ih na to nagovorile !ene, odustao od obaveza, preuzetih u domovini, sekta se raspala na dve samostalne grupe. %d tada ".rotitelji samih sebe" imaju razliita imena. %ni, koji su ostali verni starim zavetima, sada su se zvali "ortodokslude", a oni koji su odustali od zakletvi, datih u ziaju, nazivali su se "katoliklude". .ada smo se mi pojavili u 'inkratorcu, ortodokslude su ve izgradile nedaleko od stagog naselja dobro organizovan manastir, gde su nairoko praiktiovale svoje posebne oblike stradanja. $li, vratimo se naem putovanju. 'lede eg jutra, naspavani i odmorni, nastavili smo put. ,ut je vodio pored manastira, gde su boravili lanovi sekte. +pravo je bilo vreme kada smo obino pravili predah i hranili svoje etvorono!ne trudbenike, te smo zamolili monahe da se nakratko zadr!imo u njihovom manastiru. +inilo nam se udno to to nas bi a, koja sebe nazivaju monasima, nisu odbila, ve su nas odmah pustila unutra, i to bez ikakve oholosti i uobra!enosti, obino svojstvenih takvim ljudima. / tako smo se iznenada obreli u "svetinji svetinja" njihove vere. (akva mesta, od samog poetka svoje istorije, ljudi veoma veto skrivaju od tu*ih oiju. )rim reima, oni su toliko postigli u smiljanju i uspenom skrivanju tajni, da ak ni bi a koja poseduju #ist +m nisu u to mogla da dopru. &udistiki manastir ortodoksluda zauzimao je veliku teritoriju i bio opkoljen masivnim zidovima, koji su njegove stanovnike titili od bi a njihovog oblija i od divljih stvorova. + centru prostranog dvorita nalazila se velika masivna gra*evina 0 glavna manastirska zgrada. ,olovina te zgrade bila je za stanovanje, a u drugoj su monasi obavljali obrede, svojstvene svojoj veri, koji su za tu*e oi ostajali tajna. + zid su sa unutranje strane, na malom me*usobnom rastanju, bili ugra*eni sobici. +pravo po tim sobicima mantir se razlikovao od drugih manastira na Zemlji. Zidovi elija bili su ravni, izuzev majunog otvora, neto iznad poda, kroz koji je s velikim trudom mogla da pro*e ruka. +pravo su u tim elijama bili zazidani "najdostojniji" monasi, i oni su u njima mogli do mile volje da manipuliu svojim "ose anjima" i "mislima", sve dotle dok se njihova planetarna egzistencija ne okona. (akva praksa je i bila razlog to su se !ene ".rotitelja samih sebe" svojevremeno pobunile i izazvale raskol u sekti. .ada smo stupili me*u zidove manastira, otkrili smo da su sve elije zauzete. % zazidanima su brinuli drugi monasi, doturaju i im na svaka 23 sata, kroz jedan majuni otvor, komad hleba i kra!i vode. %vi su to inili s najdubljim potovanjem. %ni su bili kandidati za zazi*ivanje, i boravili su u velikoj zgradi u centru manastirskog dvorita, ekaju i svoj red. (voji zazidani ljubimci ostajali su u manastirskim grobnicama sve dotle, dok njihovo bivstvovanje, prepuno liavanja, nepokretno i polugladno, ne bi dolo svom kraju.
#im bi se drugovi zazidanog uverili u njegovu smrt, planetarno telo toga stvorenja, koje je dobrovoljno dovelo sebe do propasti, bilo bi izvueno iz improvizovane grobnice, a na njegovo mesto je odmah dolazio drugi nesre ni "anatik tog kobnog uenja. 1edove "anatinih monaha postepeno su pokopavali drugi lanovi te osobene sekte, koji su pristizali iz &iserne zemlje. + samoj &isernoj zemlji, svi privr!enici sekte znali su za postojanje tog specijalno izgra*enog mesta, gde se mogao izvesti in koji je predstavljao krunu njihove religiozne doktrine, tobo!e, zasnovane na uenju 'vetoga &ude; a u svakom ve em centru oni su imali agente koji su sektaima pomagali da do*u do manastira. .ada smo se odmorili i nahranili svoje dvonoge i etvonoge radnike, napustili smo to !alosno mesto, gde su se trentrina bi a !rtvovala zbog nesre nog organa koji su 4eliki .ozmiki 'vetitelji, imaju i za to razloga, svojevremeno implantirali drevnim stanovnicima zlosre ne planete. 0 )a, dete moje 0 uzdahnuo je &elzebub 0 kada smo krenuli na put, naa ose anja i nae misli teko bi se mogle nazvati prijatnim. Nastavili smo svoj put ka Moru blagostanja i opet smo ili kroz planinsku zemlju gde su konglomerati raznih minerala iz zemljine utrobe "ormirali raznovrsne izboine i tvorbe najrazliitijih oblika. +zgred, ispria u ti o jednoj veoma neobinoj pojavi, koju sam uoio u tim krajevima planete, koja tebe toliko zanima. .ada sam prvi put bio u regionu koji je sada poznat kao "(ibet", njegovi vrhovi su se, naravno, uzdizali veoma visoko, ali se ipak nisu mnogo razlikovali od slinih "ormacija, kako na drugim kontinentima, tako i u $ziji, iji je deo i (ibet. $li, kada sam stigao na Zemlju esti, i poslednji put, morao sam ponovo da boravim na tim nezaboravnim mestima i zapazio sam da se itava zemlja toliko izdigla nad ostalim kopnom, da planine na drugim kontinentima ne mogu ak ni da se uporede s njenim vrhovima. Na primer, vrhovi koji obrazuju glavni lanac, na mestima koja Zemljani nazivaju "planinskim lancem", toliko su otili u visinu, da su mnogi vrhovi postali vii od svih dananjih "ormacija te planete, koja "uzalud strada". 1izikova u da tvrdim da bi, kada bi se tamo popeo, mogao pomo u teleskopa jasno da razlikuje suprotnu stranu Zemlje. .ada sam prvi put video taj neobian "enomen, odmah sam pomislio da on u sebi nosi klicu budu e kozmike katastro"e. .asnije, kada sam statistiki obradio svoja posmatranja tog procesa, moja mrana predose anja jo su se pojaala. + jednoj glavi svoga rada, pokazao sam da visina planinskog lanca raste iz decenije u deceniju. +pravo sam tamo izraunao kada je i na koji nain izuzetna visina (ibeta bila uzrok "planetarnih udara", ili, kako ih nazivaju tvoji ljubimci, "zemljotresa". Zbog tih vrhova, u Zemljinoj atmos"eri su se pojavile "ormacije koje izazivaju debalans, drugim reima, nastala je tzv. "blastegoklornijanska s"era", a na nekim mestima, ona se ak i sada razvija. Materijalna priroda te "s"ere" ne doputa da se ostvari normalno uzajamno delovanje svih planeta 'unevog sistema.
)akle, u zavisnosti od kretanja Zemlje njenom putanjom, u procesu ostvarenja "optekozmike harmonije", njena atmos"era u odre*enim vremenskim momentima biva "privuena" u atmos"eru drugih planeta ili kometa tog sistema. Zbog toga na odre*enim mestima te planete, koja tebe toliko zanima, dolazi do "planetarnih udara" ili "zemljotresa". (reba naglasiti da mesto, na kome dolazi do udara, zavisi od toga kakav polo!aj u datom momentu Zemlja zauzima u odnosu na druga nebeska tela 'unevog sistema. 5to zato e, ako se nastavi abnormalni rast (ibetskih planina, pre ili kasnije do i do katastro"e optekozmikih razmera. /pak, ja ne sumnjam da e Najve i .ozmiki 'vetitelji, ako pretnja postane oigledna, preduzeti blagovremene mere. 0 )ozvolite, dozvolite mi 4aa 'vetlosti 0 prekide &eelzebuba $hun, i bubnu slede e6 0 )ozvolite mi, 4aa Milosti, da vam saoptim podatke o rastu (ibetskih planina, ega ste izvoleli da se setite. +pravo pred na odlazak sa .aratasa, nastavi on, ve stalo!enije 0 imao sam sre e da sretnem vladara naeg sistema $rhan*ela 4iluara, i Njegovo ,revashodstvo su izvoleli da me udostoje razgovora. Mo!da se se ate, 4aa Milosti, kada smo !iveli na pleti Zernakur, Njegovo ,revashodstvo $rhan*eo 4iluar je bio obian $n*eo i esto nam je navra ao u goste. Za vreme naeg razgovora pomenuo sam 'unev sistem, gde smo boravili u progonstvu, i Njegovo ,revashodstvo su rekli da je kozmiki 'veti 7ama, koji veoma tanano opa!a kozmike procese, udostojen privilegije da u prisustvu svoje sabra e pred noge 8edinosunog i 4enog donese peticiju u kojoj se gorilo o anomalnom rastu nekih planina na planeti koja oledno spada upravo u taj 'unev sistem. %n je, u svom beskrajnom milosr*u, na to pitanje odgovorio i odmah naredio $rhaelu 7uizosu, ve upoznatom s tim sistemom, da krene tamo i na licu mesta razjasni uzroke opasnih pojava, kao i da preduzme potrebne mere. 5to zato $rhan*eo 7uizos u!urbano dovrava sve teku e poslove, kako bi krenuo na put. 0 %dlino, odlino, )ragi $hune 0 ree &elzebub i dodade 0 9vala ti za te podatke. 'lava naem (vorcu: (voje rei e mi nesumnjivo pomo i da se oslobodim brige, koju sam prvi put osetio kada sam primetio anomalni rast (ibetskih planina, brige da e u 4asioni zauvek nestati uspomena na naeg najmudrijeg od mudrih, beskrajno potovanog Nasradina 9od!u. 1ekavi to, &elzebubovo lice dobi uobiajeni izraz i on nastavi svoju priu. 0 'avladavaju i razne teko e, najzad smo proli oblasti, koje se sada nazivaju (ibetom, i dokopali se izvora reke .erji. Nekoliko dana kasnije, spustivi se rekom do mora &lagostanja, vratili smo se na na brod "Mogu nost". 4ratili smo se na Mars i prolo je mnogo vremena pre no to sam ponovo doleteo na Zemlju, pa ipak, s vremena na vreme posmatrao sam tvoje ljubimce pomo u svog mo nog teskuana ;teleskopa<.
)ugo se nisam vra ao na Zemlju, zato to sam se zainterovao za delatnost tricentrinih stanovnika Marsa, koja je na ovoj planeti bila u punom zamahu. (reba re i da Mars, zbog trans"ormacije kozmikih supstanci, u svom 'unevom sistemu predstavlja neobinu pojavu; on ima "kesistsantijansku" povrinu, drugaije reeno, polovina njegove povrine sastoji se iz vrste materije, a druga 0 od "saliakuriapninskih" masa ili, kako bi rekli tvoji ljubimci Zemljani, jedna polovina predstavlja kompaktan kontinent, a druga je prekrivena vodom. ,oto tricentrini stanovnici Marsa kao prvu nasunu hranu upotrebljavaju samo pros"oru ili, kako to Zemljani zu, "hleb", oni uvek seju "penicu" na kopnenom delu svoje planete. $li u tom delu penica mo!e da dobija vlagu, neopodnu za svoj rast, jedino iz takozvane "rose", te je rod !ita uvek inio samo jednu sedminu od ukupnog procesa bo!anskog =eptaparaparinoha. ,rema tome, taj rod je bio oigledno nedovoljan za Marsijance, a da bi ga pove ali, morali su da koriste rezerve planetarne vode, dakle, da na*u nain i dopreme je sa suprotne strane Marsa. Za nekoliko godina oni su najzad uspeli da ree to pitanje i, upravo pred moj povratak sa Zemlje, poeli su da kopaju specijalne "kanale" za putanje vode. (o je bio veoma komplikovan posao i da bi ga uspeno obavili, Marsijanci su neprekidno morali da pronalaze sve nove i nove maine i mehanizme, me*u kojima je bilo i veoma originalnih i otroumnih primera. .ao to zna, moj deae, mene "su oduvek zanimali novi pronalasci i zato sam bio obuzet tim novim poduhvatom. ,onekad sam radi odmora odlazio na planetu 'aturn, da bih se video sa =ornahoorom .arkarom, koji je tada ve bio moj najbolji prijatelj, i kome sam dugovao izvanredan pribor 0 moj novi teskuano, koji je udaljene objekte uve avao >.???.2@A puta.
Glava 23 ETVRTO BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU Belzebub je nastavio svoju priu ovako: - etvrti put sam posetio Zemlju na molbu svog prijatelja Gornahoora Karkara. Pre svega, moram a ka!em a sam uvek, o vremena ka a sam se sprijateljio s Gornahoorom Karkarom, tokom "razmene linih poslani#a", kao i u razgovorima, s njim elio svoje utiske o neobinosti psihe tri#entrinih stanovnika Zemlje. $ezultat na%ih bese a bio je a se moj prijatelj toliko zaintesovao za tvoje miljenike a me je veoma ozbiljno zamolio a ga snab evam etaljnim in&orma#ijama o svojim posmatranja. Poeo sam a mu %aljem 'kao i tvom stri#u (uilanu) kopije svojih zapisa o Zemljanima. * sa a +u ti re+i za%to je Karkar smatrao potrebnim moj povratak na Zemlju. ,e+ sam rekao a sam poneka , ra i o mora, pose+ivao -aturn a bih se vi eo sa svojim rugom. Za vreme tih susreta uverio sam se u njegovu veliku uenost, a je nom mi je palo na pamet a ga pozovem na .ars, kako bi mi na li#u mesta pomogao svojim znanjem, jer je ra u laboratoriji postajao sve slo!eniji. /elim a naglasim a je moja laboratorija kasnije postala poznata i a je oprema u njoj zaista bila najbolja u ,asioni. * to sam, uglavnom, ugovao uenosti svoga prijatelja. 0akle, ka a sam pre lo!io Gornahooru Karkaru a poleti sa mnom na .ars, on je kratko razmislio i slo!io se, te smo o mah poeli a razmi%ljamo o tome kako a izve emo na%u nameru. (e%ko+a se sastojala u tome %to je na%a mar%ruta sa -aturna na .ars prolazila kroz kozmike s&ere koje jo% nisu o govarale priro i Gornahoora Karkara, bi+a prilago1enog a !ivi je ino na svojoj ro noj planeti. -utra an, po%to samo razmotrili to pitanje, asistent mog prijatelja je, po njegovim rukovo stvom, pristupio opremanju spe#ijalne prostorije na bro u ".ogu+nost", tako %to je u nju postavio aparat za proizvo nju materije koja stvara atmos&eru -aturna, jer je na nju, prema svojoj priro i, bio a aptiran organizam Gornahoora Karkara. "Kru" kasnije, ka a su izvr%ene sve pripreme, poleli smo na .ars i sre+no stigli mojoj ku+i. *tmos&era na .arsu je slina atmos&eri -aturna, i moj prijatelj se veoma brzo aklimatizovao i ose+ao se skoro kao ko ku+e. 2pravo za vreme svog boravka na .arsu, on je smislio "teskuano", ili "teleskop", po kome je moja opservatorija postala slavna u itavom svetu. (eskuano, koji je on konstruisao, bio je u o naunog 2ma, zato %to je, kao %to sam ve+ pomenuo, uve+avao u aljene kozmike objekte 3.444.567 puta, koriste+i pri tome o re1ene pro#ese, koji su se o vijali kako u kozmikim supstan#ama iz kojih se sastoji atmos&era planeta, tako i u kozmikom eteru me1uprostornih s&era.
Pomo+u tog teskuana, mogao sam poneka iz svog oma na .arsu a posmatram sve %to se oga1a na povr%ini nekih pleta onog zvez anog sistema, koji bi se tokom "op%tekozmikog kretanja" u nekom momentu na%ao u mom vi nom polju. 8e nom, ka a smo Gornahoor Karkar i ja zaje no pomo+u teskuana posmatrali !ivot tvojih miljenika, iznena a smo uoili je nu injeni#u, koja je me1u nama postala pre met ozbiljne razmene mi%ljenja. Zbog toga sam o luio a o em na Zemlju i a o an e prevezem na -aturn nekoliko bi+a koje Zemljani nivaju "majmunima", a bismo na njima izvr%ili niz eksperenata ra i obja%njenja injeni#e koja nas je naprosto zaprepastila. (u je Belzebub napravio pauzu, jer mu je onet "lejtuharos", to jest metalna ploi#a sa snimljenim eterogramom, koji je trebalo a prinese svom organu sluha kako bi uo saop%tenje. Po%to je saslu%ao tekst, Belzebub se okrete svom unuku i ree: - ,i i% li, ete moje, kakve se koin#i en#ije oga1aju u na%em svetu. 2 ovom eterogramu govori se o tvojim ljubim#ima i o majmunima, koje sam upravo pomenuo. 9terogram mi je poslat sa .arsa i, izme1u ostalog, obave%tava me a je "majmunsko pitanje" veoma zabrinulo tri#entrine stanovnike Zemlje. .oram ti re+i a zbog nenormalnih !ivotnih uslova, tri#entrina bi+a, koja su nastala i !ive na Zemlji, jo% o avno imaju je nu neobinu osobinu, koja se povremeno intenzivira, a poneka u njima po stie veoma sna!nu !elju a po svaku #enu ustanove ko je o koga postao: oni o majmuna, ili majmuni o njih. -a a, kako me obave%tava ovaj eterogram, to pitanje uglavnom pokre+u vono%#i koji !ive na kontinentu nazvanom "*merika". :ako ih je to pitanje, u ve+oj ili manjoj meri brinulo i pre, ono je sa a ve+ veoma ugo, kako oni ka!u, "vru+a tema ana". ,eoma se obro se+am a je o "pometnje u umovima", povom porekla majmuna, prvi put o%lo ka a je takozvani "kuurni #entar" bila zemlja (ikliami%. Poetak te "pometnje" pre stavlja umovanje je nog "naunika nove &orma#ije", po imenu .enitkel. .enitkel je postao naunik iz va razloga: prvo, njegova tetka, koja nije imala e#e, bila je poznata provo a !ika i zvana je u ku+e raznih vlasto r!a#a; rugo, je nom, ka a je on ve+ bio skoro o rastao ovek, obio je na poklon knjigu po nivom "2putstvo o pravilima bontona i o pisanju ljubavnih pisama". <jegov ujak zelena%, ostavio je .enitkelu bogato nle stvo, i zato je ovaj bio potpuno slobo an. :z osa e, .enitkel je prikupio bogat materijal o poreklu majmuna, na osnovu kojeg je sklepao zamr%enu teoriju, koju je snab eo svim mogu+im vrstama "logikih okaza"; razume se, okaza koji mogu a se ro e u 2mu tih u aka Zemljana. 2 svojoj teoriji .enitkel je " okazao" a su njegova "bra+a majmuni" postali, ni manje ni vi%e, nego ba% o "po ivljih" lju i. <jegovi savremeni#i su, po obiaju, bespogovorno poverovali "tetkinom razma!enku" i nisu ak ni poku%ali a ga kritikuju; o ta a, problem, koji se ro io u u nom "2mu" tvojih miljenika postao
je pre met iskusija i igre &antazije, i oveo o onoga %to je nazvano "se mim velikim pro#esom uzajamnog uni%tavanja". (a &atalna i eja izro ila je ta a ko ve+ine tih nesre+nika jo% je no svojstvo, koje je ko njih izazvalo la!no ose+anje a su majmuni ne%to sveto. (o svojstvo, koje je ovelo o tako u ovi%ne i eje, nasle1ivano je iz genera#ije u genera#iju i stiglo o mnogih savremenih Zemljana, postav%i instinktivnim. =to se tie la!ne teorije, koju je sroio "nasle nik zela%a", ona se o r!ala na svojoj pozi#iji oko ve stotine go ina i vrsto se uglavila u "2move" ve+ine Zemljana. *li, usle raznih oga1aja, nastalih kao rezultat se mog planetarnog pro#esa uzajamnog uni%tavanja, koji je trajao oko pola veka, ta teorija je postepeno zaboravljena i nestala je iz njihovog pam+enja. :pak, ka a se takozvana "kultura" kon#entrisala na "evropski" kontinent, a bolesna sklonost ka umovanju poela a se mani&estuje izrazito sna!no - uzgre , ta bolest potpa a po &un amentalni kozmiki zakon Geptaparapar%inoh prema kome se njen intenzitet menja u o re1enim #iklusima - ta a je, na nesre+u tri#entrinih stanovnika ,asione, majmunsko pitanje, ili problem porekla, zauzelo va!no mesto u razmi%ljima tvojih miljenika. Po sti#aj za pojaano interesovanje za ati problem ao je ueni Zemljanin, naravno - "veliki" i, naravno, novog kova, po imenu 0arvin. (aj "veliki" naunik je, polaze+i o iste zemaljske logike o koje je po%ao i .enitkel, tvr io ne%to potpuno suprotno ovome. >n je govorio a su, zapravo, lju i postali o "gospo e majmuna". =to se tie istinitosti ovih teorija "velikih" zemaljskih naunika, ja tu mogu je ino a se setim na%eg mu rog <ra ina ?o !e, koji je je nom rekao: ">ni zaslu!uju je ino pomen, jer tra!e biser u govnetu". 2 svakom sluaju, imaj u vi u a su vi%e vekova Zemljani razmatrali ovo i njemu slina e&emerna pitanja, i a su takva razmi%ljanja smatrali "vi%im mani&esta#ijama 2ma". 8a mislim a bi tvoji miljeni#i mogli a na1u o govor na ovo pitanje, koje ih toliko mui, ka a bi znali a primene je an rugi a&orizam na%eg je instvenog <asra ina ?o !e, koji je on esto ponavljao: "/ena je uzrok svih nesporazuma." 0a su se prilikom re%avanja tog pitanja setili te mu re maksime, mo! a bi objasnili tajnu porekla svojih "ro1aka". Genealogija majmuna je veoma slo!ena i neobina, i ja +u ti je veoma etaljno izlo!iti. $a i se o tome a niti su lju i postali o majmuna, niti su majmuni postali o lju i, ve+ je uzrok pojave majmuna, kao i svih rugih nesporazuma - u !enama. Kao prvo, pre ruge katastro&e, koja je za esila Zemlju, ne bilo nikakvih majmuna, nije bilo ak ni pomena a bi se oni mogli pojaviti - istorija tih vrsta poela je tek kasnije.
Kao poetak razvoja tih "nepravilnih" bi+a - ba% kao i svih manje ili vi%e ozbiljnih oga1aja 'ozbiljnih u subjektivnom smislu), poslu!ila su va potpuno nezavisna uzroka. Prvi je - elimian propust je nog o <ajvi%ih Kozmikih -vetitelja, a rugi nenormalni uslovi koje su tvoji ljubim#i sami stvorili. Ka a je planetu pogo ila ruga katastro&a, po vo om je nestala ne samo *tlanti a, nego su nestala i ruga velika i mala ostrva, kao i elovi kontinenata. <a njihovom mestu &ormirani su novi elovi kopna. -ve te promene trajale su ugo i bile su pra+ene nepreki nim zemljotresima, te je sve !ivo bilo obuzeto u!asom. <eki o tvojih tri#entrinih ljubima#a, kao i mono#erina i bi#entrina bi+a koja su imala sre+u a pre!ive, iznena a su se na%la na novo&ormiranim, potpuno nepoznatim elovima kopna. 2pravo zato su mnoga tri#entrina bi+a aktivnog i pasivnog pola ili, kako oni ka!u, "mu%kar#i" i "!ene", bila prinu1ena a veoma ugo !ive izolovano, to jest bez partnera suprotnog pola. Pre nego %to nastavim priu, re+i +u ti ne%to o onoj svetoj supstan#i koja je rezultat progresivne trans&orma#ije svakog oblika "nasu%ne hrane" i &ormira se ko svakog bi+a bez obzira na njegov "mo! ani sistem". (a sveta supstan#a zove se "egzioegari", a tvoji miljeni#i je nazivaju "sperma" 'ka a se ra i o mu%kar#ima), ili "jajna +elija", ako je re o !enama. Zahvaljuju+i alekovi osti i volji na%eg -veop%teg >#a -tvoritelja, i u saglasnosti s ,elikom Priro om, ta supstan#a se pojavljuje ko svih bi+a, i ne pose uje nikakve spolja%nje i unutra%nje razlike, kako bi sva bi+a mogla svesno ili automatski a ispune ug koji se sastoji u pro u!etku vrste. *li, ko tri#entrinih bi+a, ona ima jo% je nu &unk#iju - zahvuju+i svesti, ona se svesno mo!e preobraziti u #ilju &ormanja na telesnih su%tina, neopho nih za !ivot. <e%to pre ruge katastro&e, koju savremeni tri#entrini Zemljani nazivaju "propa%+u *tlanti e", u vreme ka a su posle i#e elovanja organa kun abu&era poele a se mani&estuju u priro i Zemljana, u njima je postepeno &ormirana osoba, koja +e kasnije biti ominantna. (u osobinu pre stavlja !elja za "u!ivanjem", a a bi je ostvarili, mnogi su poeli a ine stvari koje ne prilie tri#entrinim bi+ima, to jest, a izba#uju iz sebe svetu supstan#u samo ra i za ovoljavanja te !elje. > ta a, ve+ina Zemljana nije !elela a se za ovolji uobiajenim pro#esom izba#ivanja svete supstan#e, koju je ,elika Priro a i alje stvarala u #ilju pro u!etka vrste. Zahvaljuji tome, kao i zbog toga %to je ve+ina lju i izbegavala a tu supstan#u svesno koristi za potrebe vi%ih tela, ukoliko se te svete supstan#e ne bi oslobo ili mehanikim putem, u njima se ra1alo je no u no ose+anje, ili ose+anje "sirklinimana". (o ose+anje je automatski bilo pra+eno patnjom. Po seti me a ti u nekom zgo nom trenutku ispriam kakve je perio e, bi+ima razliitih mo! anih sistema, Priro a o re ila za o vijanje normalnog pro#esa kori%+enja egzioegara u #ilju pro u!etka vrste.
:sto kao i ko nas, sveta supstan#a, koja se nepreki no i neizbe!no u njima stvara, mo!e se normalno koristiti za pru!etak vrste putem bo!anskog pro#esa "elmuarno", i njeno izba#ivanje se neizostavno mora o vijati uz ue%+e je inke suprotnog pola. *li, tri#entrinim bi+ima, koja su imala sre+u a izbegnu smrt, nije bilo svojstveno a koriste egzioari za potrebe vi%ih tela, jer su ona jo% o ranije vo ila ne olian nain !ivota, a po%to su nekoliko go ina morala a !ive bez je inki suprotnog pola, pribegla su nepriro nom nainu izba#ivanja svete supstan#e egzioegari. Bi+a mu%kog pola praktikovala su nepriro ne naine "mur urten" i "an roperestiju" ili, kako sa a ka!u, "onanam" i "pe erastiju", i to ne ostojno iskustvo ih je potpuno za ovoljavalo. *li tri#entrina bi+a suprotnog pola, ili "!ene", tako ne%to nije u potpunosti za ovoljavalo i on a su "usamljene siroti#e", koje su uvek bile lukavije i omi%ljatije o mu%ka#a, krenule a tra!e bi+a rugaijeg izgle a i a ih obuaju partnerstvu. -ve je to ovelo o toga a su se u na%oj velikoj ,asioni pojavila bi+a koja se mogu opisati reima <asra ina ?o !e - "nit@ smr e nit@ miri%u". $azmotrimo sa a mogu+nost a o takve anomalije o1e prilikom sje injavanja va razliita egzioegarija, ija je posle i#a zae+e i razvoj nove vrste !ivih bi+a. <a Zemlji, kao i na rugim planetama ,asione, na kojima !ive tri#entrina stvorenja suprotnih polova, to jest mkar#i i !ene, iji sveti egziogari pre stavlja poetak novog bi+a, razlika izme1u njihovih svetih supstan#i sastoji se u tome %to je ko bi+a mu%kog pola u egziogariju lokalizovana "bo!anska potvr a", ili pozitivna sila svetog (riamazikaa, ok je u egziogariju !ene lokalizovana "bo!anska nega#ija", ili negativna sila tog svetog zakona. Prema planu i volji <ebeskog >#a svega postoje+eg, i u saglasnosti s aktivnom energijom ,elike .ajke Priro e, stvoreni su o re1eni uslovi u kojima se, uz ue%+e tre+e samostalne sile svetog (riamazikamna, sile "bo!anskog pomirenja", sje injavanje egzioegarija va bi+a suprotnog pola o vija za vreme pro#esa svetog elmoarna, koji ona sama stvaraju, %to o i o nastanka novog bi+a. 2 sluaju o kome govorim, anomalija u sje injavanju vaju egzioegarija razliitih vrsta mo!e se ogo iti je ino po uti#ajem kozmikog zakona, poznatog kao "zakon sro stva svih vibra#ija", koji je aktivirala ruga razorna katastro&a na toj zlosre+noj planeti, a koji je zatim nastavio a eluje na pro u njenih stanovnika. 2 vezi s tim treba naglasiti a je (vora# mo i&ikovao bo!anski zakon (riamazikamno, kako bi osigurao pro#ese koji se o vijaju u ,asioni, usle ega su ti pro#esi, iako pretho no potpuno samostalni, poeli a zavise o spoljnih sila. *li, e o moje, ti +e% potpuno shvatiti ovaj kozmiki zakon u svim njegovim aspektima, ka a ti bu em po robno objasnio, kao %to sam obe+ao, sva osnovna pravila i zakonitosti stvaranja i postojanja sveta. * sa a slu%aj: na planetama na kojima vla aju normalni !ivotni uslovi, ma g e se one nalazile u ,asioni, egzioegari se obrazuje u organizmu tri#entrinih bi+a koja imaju organe opa!anja i preobra!aja sile "bo!anske potvr e" svetog (riazikamna;
rugim reima, egzioegari, u organizmu tri#erinih bi+a "mu%kog pola", po tom zakonu se nika a ne mo!e sje initi s egzioegarijem, nastalim u organizmu bi#entrinih bi+a suprotnog pola. - ruge strane, ka a postoji o re1ena kombina#ija kozmikih sila i ka a pone a eluje zakon "sro stva svih vibra#ija", egzioegari nastao u tri#entrinom bi+u "!enskog" pola, poneka , u o re1enim uslovima, mo!e uspe%no a se spoji sa egzioegarijem bi#entrinih bi+a "mu%kog" pola, ali samo kao aktivni &aktor u aktualiza#iji pro#esa &un amentalnog bo!anskog zakona (riamazikamno. 2kratko, tokom u!asnih go ina, koje su usle ile posle kastro&e, na planeti je zapa!en &enomen sje injavanja egzioegarija bi+a suprotnog pola, pripa nika razliitih mo! anih sistema, %to je u ,asioni veoma retko; kao rezultat tog sje injavanja, pojavili su se pre#i tih "nepravilnih" stanovnika Zemlje, koji se sa a nazivaju "majmunima". 2pravo oni ne aju mira tvojim ljubim#ima i, s vremena na vreme, ovo e njihov 2m u stanje neverovatnog uzbu1enja. * zatim su te%ka vremena pro%la, na Zemlji je uspostavljen relativno normalan !ivot i tvoji miljeni#i suprotnih polova ponovo su poeli a !ive zaje no, te se majmuni o ta a razmno!avaju samostalno. :pak, pro u!etak njihovog ro a bio je mogu+ zato %to se zae+e prvog anomalnog bi+a o vijalo u uslovima koji su, zravo, o re ili pojavu takvih bi+a u bu u+nosti, i to kako aktivnog tako i pasivnog pola. <ajzanimljiviji rezultat te anomalije u priro i tri#entrinih stanovnika Zemlje, jeste to %to sa a postoji mnogo re ova majmuna, koji se spolja gle ano razlikuju, pri emu svaki ro neverovatno po se+a na o re1enu vrstu nekih rugih bi#entrinih etvorono!nih stvorenja koja !ive na planeti. $azlog je je nostavan - tri#entrina bi+a suprotnog pola sje injavala su svoj egzioegari sa aktivnim egzioegarijem razliitih vrsta etvoronogih bi+a, koja i sa a nastanjuju Zemlju. 2pravo usle toga su se pojavili pre#i razliitih vrsta majmuna. 0eae moj, ka a sam za vreme svog posle nje putovanja na Zemlju vi1ao tamo majmune, poeo sam, po navi#i koja je postala moja ruga priro a, pa!ljivo a ih posmatram. : o%ao sam o zakljuka a su oni, spolja gle ano, veoma slini mnogobrojnim vrstama etvorono!a#a, koji i sa a postoje. =to se tie karaktera i pona%anja raznih vrsta majmuna, oni se u potpunosti, o najsitnijih etalja, poklapaju sa karakterom i pona%anjem tri#entrinih bi+a !enskog pola, koja !ive na Zemlji. (u Belzebub u+uta. Posle uge pauze on pogle a svog ljim#a ?asejna s nekakvim naroitim osmehom, i ree: - 2 eterogramu, koji sam upravo obio, bilo je rei i o sle e+em: Zemljani su o luili a je nom zauvek re%e ko je o koga postao - oni o majmuna ili majmuni o njih. : ti u a#i, tvoji miljeni#i, nameravaju a u tom #ilju izvr%e "nauni eksperiment", zbog ega su u *&riku, g e !ivi mnogo majmuna, poslali
ekspe i#iju, koja +e o an e opremiti izvestan broj majmuna ra i "naunih ispitivanja". *ko se mo!e verovati eterogramu, bi+a nastanjena na pleti, koja je tako obuzela tvoje misli, ponovo su pribegla svim uobiajenim trikovima. Aelokupno moje ugogo i%nje iskustvo govori mi a +e taj "nauni eksperiment" neosporno izazvati ozbiljno interesovanje tvojih ljubima#a i a +e neko vreme slu!iti kao hrana za mnogobrojne iskusije i interpreta#ije. -ve je to razumljivo na Zemlji i potpuno je u uhu neobinog 2ma njenih stanovnika. =to se tie samog eksperimenta koji oni nameravaju a izve u s majmunima onetim iz *&rike, o mah mogu sa sigurno%+u a ka!em a +e oni u prvoj &azi posti+i brz uspeh. (o +e se ogo iti zato %to je majmunima po priro i svotveno takozvano "po ra!avanje"; oni to veoma vole a ra e i, naravno, oni +e o igrati svoju ulogu i s entuzijazmom +e pomagati tvojim tri#entrinim ljubim#ima u njihovom "naunom eksperimentu". *ko se razmisli o tome kakvu bi korist lju i mogli a izvuku iz tog istra!ivanja, o najtanijeg zakljuka +e o+i onaj ko se seti rei sjajnog <asra ina ?o !e, prepunih naj ublje mu rosti: "-re+an je ota# iji je sin neim zauzet, makar i ubistvima i pljakom, jer ta a ne+e imati vremena za po ra!avanje." :zgle a, unue, a ti jo% nisam rekao kako to a, iako sam napustio zvez ani sistem >rs, i alje obijam in&orma#ije o tome %ta se tamo oga1a, kao i o svim va!nim oga1ajima na Zemlji. (i se svakako se+a% a sam prvi put posetio Zemlju zbog je nog na%eg mla og saplemenika. Posle svih oga1aja, koji su se ta a esili, on vi%e nije !eleo a ostane na Zemlji i vratio se s nama na .ars, g e je kasnije postao o lian vla ar na%e marsovske kolonije, a jo% kasnije i svih na%ih kolonija, koje su iz raznih razloga opstale u zvez anom sistemu >rs. 0akle, ka a sam napu%tao taj sistem, poklonio sam vla aru svoju uvenu opservatoriju, zaje no sa svom opremom. 2 znak zahvalnosti on mi je obe+ao a +e me je nom u marsijanskoj go ini obave%tavati o svim va!nim i zanimljivim oga1ajima koji su se za to vreme o igrali na nastanjenim planetama. Znaju+i a me posebno interesuje !ivot tri#entrinih stanovnika Zemlje, on me, kao %to vi i%, veoma etaljno in&ormi%e o njima; zato znam sve, iako se nalazim aleko, aleko, ak i za njihove, kao vetar lake misli. ,la ar obija po atke na osnovu sopstvenih posmatranja iz opservatorije koju sam mu poklonio, kao i na osnovu in&orma#ija, koje za njega prikupljaju B na%a saplemenika, koji su po sopstvenom izboru zauvek ostali na Zemlji. -vako o njih na toj planeti ima svoj posao 'to zahtevaju lokalni uslovi). 8e an r!i "pogrebno pre uze+e" u je nom velikom gra u, rugi !ivi u rugom velikom gra u - rukovo i kan#elarijom za sklapanje brakova, a tre+i se bavi zamenom valuta, zbog ega je u gra u organizovao mre!u agen#ija.
*li, moj eae, zbog eterograma, ja sam mnogo o stupio o svoje osnovne prie. ?aj e a se vratimo na pre1a%nju temu. Ka a sam etvrti put oleteo na Zemlju na% bro ".ogu+nost" se spustio na more koje se zvalo "Arveno". :zabrali smo to mesto zato %to je to more zapljuskivalo obale kontinenta Grabon#i, sa a *&rike, g e je majmuna, koji su mi bili potrebni, bilo mnogo vi%e nego bilo g e na Zemlji. 2z to, to more je bilo veoma zgo no za sletanje kozmikog bro a. :pak, posebno je bilo va!no to %to se u blizini nalazila zemlja, koja je u to vreme bila poznata kao <ilija; ona se sa a zove 9gipat. 2 to oba tamo su !iveli na%i saplemeni#i, koji su !eleli a ostanu na, Zemlji, i ja sam raunao na njihovu pomo+ u hvatanju majmuna. Posle spu%tanja, napustili smo bro i okopali se obale; tu smo uzjahali kamile i krenuli u gra , g e su !iveli na%i zemlja#i - u prestoni#u bu u+eg 9gipta. >na se zvala "(eba". ,e+ prvog ana mog boravka u (ebi, je an o na%ih zemljaka mi je, izme1u ostalog, ispriao a su lokalni stanovni#i projektovali novi sistem osmatranja nebeskih tela i a su, ko bi postigli !eljeni e&ekat, izgra ili objekte potrebne za to. Prialo se a novi sistem pru!a takve ogromne mogu+nti, kakvih nika a ranije na Zemlji nije bilo. Ka a mi je ispriao o svemu %to je vi eo sopstvenim oima veoma sam se zainteresovao, jer mi se uinilo a su na Zemlji, mo!e biti, na%li nain a re%e te%ko+e s kojima sam se i sam stalno sretao ok sam gra io svoju marsovsku opservatiju. -utra an sam zamolio je nog o svojih zemljaka a po1e sa mnom: on je u (ebi imao mnogo prijatelja, me1u kojima je bio i rukovo ila# izgra nje objekta, koji je privukao moju pa!nju. 0akle, zaje no sa mojim vernim *hunom i svojim novim rugom, seo sam u ama# i krenuo niz veliku reku, anas poznatu kao <il. >gromne, tek zavr%ene gra1evine, uz izale su se ne aleko o mesta g e se reka ulivala u veliko vo eno prostranstvo. <eki elovi tih gra1evina su me posebno zanimali. (eritorija na kojoj se o vijala gra nja 'a nije gra1ena samo opservatorija, ve+ i stambene zgra e) zvala se ta a "*vazlin", nekoliko go ina kasnije poeli su je nazivati "Kejronana", a anas se naprosto zove "pre gra1e Kaira". :zgra nja tih gran ioznih objekata zapoela je mnogo pre mog etvrtog leta na Zemlju, po nare bi je nog "&araona" - tako su se zvali #arevi u tim krajevima - i, ka a sam prvi put posetio tu zemlju, njegov unuk, tako1e &araon, ovr%avao je izgra nju. :ako sama opservatorija koja me je zanimala jo% nije bila sasvim ovr%ena, u njoj su se mogla vr%iti posmatranja kozmikih objekata i mogao se prouavati njihov me1usobni uti#aj, kao i uti#aj na zemaljski !ivot. 2 to oba, Zemljani koji su se bavili takvim posmatranja i istra!ivanjima, zvali su se "astrolozi". .e1utim, kasnije, ka a se bolesna navika a se svemu kumuje,
pro%irila planetom, ti strunja#i su " egra irani", te su postali "strunja#i" samo za avanje imena raznim nebeskim telima i poeli su ih nazivati "astronomima". ,re nost i znaaj po lju ski !ivot, kako naunika alekih epoha, tako i njihovih savremenih "sle benika", veoma se razlikuju i pokazuju stepen opa anja onih mogu+nosti, koje vo e ka sposobnosti z ravog razmi%ljanja; ta sposobnost mora biti svojstvena tvojim ljubim#ima kao tri#entrinim bi+ima; zato mislim a je neopho no a prokomentari%em ovu promenu koja je onela pogor%anje i a ti pomognem a se pribli!i% razumevanju samog pro#esa. 2 to oba, o rasli Zemljani, koji su se zvali astrolozi, posmatrali su i istra!ivali razliita nebeska tela ne samo ra i prostog izuavanja naune oblasti koju su pre stavljali; oni su tako1e preuzimali na sebe o re1ene obaveze koje su se ti#ale njihovih saplemenika. 8e na o glavnih obaveza astrologa bila je a branim parovima, koji su pripa ali njihovom naro u i koji su !eleli a imaju potomstvo, aju savete o najpovoljnijem vremenu i obliku pro#esa svetog elmoarna, potrebnog za zae+e. '-ve je to zavisilo o tipa bi+a, kojima je avan savet.) : ka a bi se na svet pojavili rezultati tog pro#esa, ili kako Zemljani ka!u, "novoro1ena ", astrolozi su za svakog o njih sastavljali "oikiuneri%", koji tvoji ljubim#i nazivaju "horoskopom". > ta a bi oni ili njihovi pre stavni#i rukovo ili tim mla im bi+em ok je o rastalo, pa i kasnije - u zrelo oba. >ni su mu avali potrebne instruk#ije, koriste+i horoskop i kozmike zakone, koje su tumaili polaze+i o posmatranja nebeskih tela i njihovog uti#aja na !ivotne pro#ese na svim planetama. 9vo %ta su pre stavljala ta uputstva ili saveti. Ka a bi o%lo o poreme+aja &unk#ije organizma nekog tri#entrinog Zemljanina, ili se barem pojavila ten en#ija a o tog poreme+aja o1e, trebalo je a on o e ko astrologa u svom kraju, koji je na osnovu horoskopa i o stupanja o njega, nastalih usle promena u atmos&erskim pro#esima po uti#em rugih planeta njihovog -unevog sistema, bio u!an a svom klijentu a o re1ena uputstva i savete. 9vo %ta su ti seti sa r!ali: %ta treba initi sa svojim planetarnim telom u o re1enim perio ima kretanja planeta oko -un#a, na primer, kako treba a bu e postavljen le!aj za spavanje, kakva se putovanja preporuuju, s kojim lju ima treba izbegavati susrete, i sline stvari. >sim toga, astrolozi su birali parnjaka suprotnog pola za svako tri#entrino bi+e o kome se staraju, ka a bi on ili ona navr%ili se am go ina. (o se ra ilo zato a bi on ili ona mogli a izvr%e svoj osnovni ug - a pro u!e svoj ro . 0rugim reima, astrolog im je o re1ivao "mu!eve" i "!ene". Zemljanima treba o ati priznanje: u vreme ka a su astrolozi !iveli me1u njima, oni su tano sle ili njihove savete i stupali u brak samo prema njihovim instruk#ijama. Zato su u ta vremena supru!ni#i uvek o govarali je no rugom prema in ivi ualnom tipu, %to se oga1a i na svim rugim planetama nastanjenim tri#entrinim bi+ima. :ako revni astrolozi ni iz aleka nisu poznavali sve
trogoautookratske istine, oni su, sveje no, uspe%no o abirali parove. (o je bilo tako jer su oni imali soli na znanja o zakonima koji upravljaju uti#ajem rugih planeta -unevog sistema na bi+a, nastanjena na njihovoj sopstvenoj planeti, tj. znali su kako raspore planeta u momentu zae+a utie na ovekov alji razvoj i rast. Zahvaljuju+i praktinim znanjima, koja su akumulirana vekovima i preno%ena iz genera#ije u genera#iju, oni su znali koji tipovi aktivnog i pasivnog pola o govaraju je ni rugima. Zato su parovi, o abrani u skla u sa uputstvima astrologa, skoro uvek bili uspe%ni, %to se ne mo!e re+i za sa a%nje vreme, ka a supruzi po tipu skoro nika a ne o govaraju je no rugom i zbog toga je njihov takozvani "poro ini !ivot" prepun onoga o emu je na% neponovljivi <asra in ?o !a rekao ovo: "Zar je obar onaj mu!, zar je obra ona !ena iji se poro ini !ivot sastoji iz nepreki nog antranja na svoju rugu polovinuC" 2 svakom sluaju, moj eae, a su astrolozi nastavili a obavljaju svoju praksu na Zemlji, oni bi vremenom stekli takvo iskustvo a bi !ivot stanovnika te zlosre+ne planete, bar u pogle u poro inih o nosa, bio nalik na !ivot njima slinih stanovnika rugih planeta na%e ,asione. *li tvoji ljubim#i su zapostavili taj koristan posao, koji im je pomagao u !ivotu, kao %to su postupali i s rugim vre nim ostignu+ima, ne umev%i a ih iskoriste u potpunosti i o kraja. Kao %to je uobiajeno na Zemlji, broj astrologa se postepo "krnjio" i oni su, najza , %to bi se reklo, potpuno isparili. Ka a je &unk#ija astrologa bila ukinuta, na njihovo mesto su o%li razni strunja#i za tu oblast, takozvani "nauni#i nove &orma#ije"; oni su tako1e poeli a posmatraju i izuavaju razna nebeska tela, kao i njihov uti#aj na !ivot stanovnika planete. *li svi su ubrzo shvatili a se sva ta posmatranja i ispitivanja svo e je ino na pronala!enje naziva za mnogobrojna aleka sun#a i planete, koji ne znae ni%ta, kao i na pribli!na merenja rastojanja izme1u njih 'postupkom, poznatim je ino tim "pro&esional#ima"). : on a su te "strunjake" za posmatranje neba pomo+u "igraaka", koje su oni tako1e nazvali teleskopima, poeli a nazivaju "astronomima". -a a, ka a smo se prisetili savremenih "ultra&antazera", koje tvoji ljubim#i tako uboko po%tuju, ne+e biti na o met a prosvetim tvoj 2m tako %to +u ti ispriati o njihovom stvarnom znaaju. Pre svega, ragi moj eae, treba a zna% a postoji "ne%to" %to se koristi za poimanje smisla i znaenja svih oga1aja, koji se e%avaju u ,asioni, ne%to poput "&aktora ini#a#ije". (e &aktore koriste sva bi+a koja pose uju >bjektivni 2m, a za Zemljane to je zamr%ena "karta", koju su oni, razume se nenamerno, nazvali "opisom zvez anog neba". <ema potrebe a se traga za nekakvim rugaijim logikim zaklju#ima koji se o nose na "ini#iraju+i &aktor" koji oni primenjuju - naziv, at karti tvor#a sasvim je ovoljan a se to vi i: sve oznake na njoj su relativne. .a koliko naprezali sve "mu re" mozgove ok pronalaze imena, ma koliko se tru ili a ne%to is#e e iz
najnemogu+ijih o svih mogu+ih merenja, tvoji ljubim#i, na svoju sre+u, mogu a vi e samo ona zvez e i planete ije im orbite izgle aju stalne, po%to 'u o nosu na !ivot Zemljana) ovoljno ugo ne menjaju svoj me1usobni o nos. *stronomi ih izraunavaju i, kako vole a ka!u - o re1uju njihov polo!aj. *li, ete moje, ma %ta smislili ti pre stavni#i savreme nauke, ne vre i govoriti protiv njihovog ra a. > njih, naravno, nema koristi, ali nema ni velike %tete. <a kraju krajeva, moraju neim a se bave. <ije va!no to %to nose nemake naoare i engleske ku+ne ogrtae. <eka ih nose. Bog s njimaD :nae, oni kao i svi u a#i poput njih, mogu iz okoli#e a se upuste u kavge i tue. * poznato je a bi+a, koja se pre aju takvim zanima#ijama, ispu%taju struje %tetne po okolinu. *li osta o tome. >stavimo te savremene imitatore nauke na miru i vratimo se prekinutoj prii. :pak, pre nego %to nastavimo razgovor o opservatoriji i kompleksu zgra a oko nje, pre vi1enih za !ivot i ra tvojih pitoma#a, !elim a ti ka!em a su silu 2ma tri#entrinih bi+a, koja im je omogu+ila a izgra e objekte kakvima nije bilo ravnih ni u pro%losti, ni u sa a%njosti, a koje sam vi eo sopstvenim oima, postigli lanovi naunog ru%tva *klansa. >no je bilo stvoreno u *tlanti i pre ruge planetarne katastro&e i mislim a +e biti sasvim umesno ako ti ukratko opi%em istoriju nastanka tog uistinu naunog ru%tva. =tavi%e, to je potrebno i zato %to +u se, ka a nastavim priu o tri#entrinim stanovni#ima planete Zemlje, koji su tako obuzeli tvoju ma%tu, u svojim obja%njenjima esto vra+ati na to ueno ru%tvo. .oram ti ispriati istoriju njegovog nastanka i razvoja, izme1u ostalog i zato a bi o tri#entrinim stanovni#ima Zemlje znao a, on a ka a ne%to posti!u na osnovu svojih unra%njih napora, to jest, zahvaljuju+i svesnom ra u i hotiminoj patnji - oni ne samo a ta ostignu+a koriste za pobolj%e sopstvenog !ivota, ve+ ih i prenose iz genera#ije u genera#iju, aruju+i nespornim o likama svoje aleke potomke. (o je zakonomerno jer je, bez obzira na to %to su nenormalni uslovi !ivota poeli a se stvaraju na Zemlji jo% pre propasti *tlanti e, a posle katastro&e pogor%ani toliko a je tri#entrinim bi+ima bilo nemogu+e a vo e !ivot koji im je svojstven i koji zaslu!uju, ipak je, makar i automatski, mali eo naunih ostignu+a sauvan i o%ao je o bu u+ih gena#ija. Pre svega, re+i +u %ta sam saznao o istoriji tog naunog ru%tva pomo+u takozvanih "teleoghinara", otkrivenih u zemaljskoj s&eri. (i, verovatno, tek nejasno mo!e% a zamisli% %ta je to, te +u poku%ati a ti objasnim o emu se ra i. "(eleoghinara" je materijalizovana i eja ili misao, koja, po%to se pojavi u atmos&eri planete, postoji u njoj praktino veno. "(eleoghinare" nastaju kao rezultat razmi%ljanja, svojstvenog onim tri#entrinim bi+ima koja u sebi nose na telne su%tine, ili vi%a tela, i usavr%avaju 2m tih najvi%ih
naela o nivoa bo!anskog ".art&otai". $e osle su%tinskih i eja, materijalizovanih na taj nain, naziva se korkailnijanskim tokom misli. "(okove misli", koji se o nose na poreklo naunog 0ru%tva *kla ansa, kako sam kasnije saznao, svesno je &ormirao je an o Besmrtnih *suhilona, sa a svetitelj. >n potie iz su%tine tri#entrinog bi+a po imenu (etetos, koje se ro ilo i !ivelo u *tlanti i 744 go ina pre ruge velike planetarne katastro&e. (akvi tokovi misli ostaju netaknuti ok go je planeti svojstven isti ritam kretanja kakav je postojao u momentu njihovog nastanka; oni ne potpa aju po uti#aj razliitih kozmikih &aktora, kao rugi objekti. *li svakom tri#entriom bi+u, koje je po priro i sposobno za me ita#iju, potrebno je prilino vremena a pro re u sa r!aj i shvati smisao tih "tokova misli". Zato sam, moj eae, lino saznao poje inosti porekla 0ru%tva *kla ansa elimino iz teleoghinara, a elimino iz onih mnogobrojnih po ataka koje sam obio mnogo kasnije, ka a sam, po obiaju, izuavao veoma va!ne i za mene zanimlje injeni#e. (a va izvora in&orma#ija pomogla su mi a utvr im a je ueno 0ru%tvo *kla ansa, koje je nastalo u *tlanti i i iji su lanovi bili tri#entrini Zemljani, bilo osnovano 3B7 go ina pre ruge katastro&e kojaje za esila Zemlju. >no je stvoreno na ini#ijativu *tlanti1anina po imenu Belkultasi. >n je uspeo a usavr%i svoju na telesnu su%tinu o nivoa Besmrtne Bo!anske -u%tine. <jegovo najvi%e naelo nalazi se sa a na -vetoj Planeti istili%te. Pa!ljivo sam prouio unutra%nje i spolja%nje impulse i uzroke, koji su po stakli Belkultasija a stvori istinski veliko ru%tvo tri#entrinih bi+a, kome je tih ana "zavi ela" itava ,asiona i smatrala ga ostojnim po ra!avanja. 9vo %ta sam saznao. 8e nom, ka a je bu u+i Besmrtnik bio zauzet razmi%ljanjem, %to je svojstveno svakom normalnom umnom bi+u, i njegove se misli po aso#ija#iji kon#entrisale na samoga sebe, to jest on se zamislio o smislu i #ilju svoga postojanja, izna a je osetio a se njegov !ivot ne o vija onako kako bi, u skla u sa z ravim razumom, trebalo oekivati. (o ga je veoma potreslo i on je re%io a po svaku #enu sve to pojmi i razjasni, te se potpuno tome posvetio. Pre svega, o luio je a se o mah izbori za takvo stanje ke +e mu ati snagu a bu e apsolutno iskren sa samim sobom, tj. a bu e sposoban a pobe i impulse koji su njegovoj su%tini postali uobiajeni. (i impulsi nastaju usle aso#ija#ija raznih vrsta, a njihov uzrok su razliiti potresi koji olaze spolja i koji ra1aju ono %to se naziva "samoljublje", "oholost" i "sujeta". : tako, ka a je posle neverovatnih napora postigao !eljeni #ilj, poeo je !estoko i bezose+ajno a izaziva u sebi one impulse koji su nastali kao posle i#a raznih oga1aja u njegom !ivotu, i pristupio je izuavanju svojih svesnih i nesvesnih reak#ija na njih.
,r%e+i takvu samoanalizu, on je izazivao one impulse koji su provo#irali ovakvu ili onakvu reak#iju njegovih "nezavisnih o uhovljenih naela", to jest tela, ose+anja i misli; alje, on je istra!ivao stanje svoje unutra%nje su%tine za vreme vi%e ili manje jasne reak#ije na bilo %ta, a tako1e je analizao o ega takva reak#ija ovo i: o svesnog mani&estovanja sopstvenog 8a, ili o automatskog isto instinktivnog postupka. :, ok je taj nosila# bu u+e Bo!anske -u%tine, Belkulti istra!ivao sve svoje neka a%nje opa!aje, otkrio je a njegovo pona%anje nimalo ne o govara opa!ajima ili o re1enim impulsima, nastalim u njemu. Zatim je poeo veoma pa!ljivo a istra!uje svoje utiske - izazvane kako spolja%njim, tako i unutra%njim uzro#ima - i to u onom momentu u kome se opa!aj e%ava. >n je vr%io is#rpnu veri&ika#iju svih utisaka koje je primalo svako njegovo o uhovljeno naelo; izuavao je na koji nain su ti utis#i &ormali njegovo iskustvo i za koje su mani&esta#ije njegovog karaktera oni pre stavljali impuls. itavo to pra+enje svesti i hla na analiza, na kraju kraja su Belkultasija ube ile a su njegove misli i pona%anje u potpunoj suprotnosti sa z ravim razumom. Kasnije, ka a sam etaljno prouio taj problem, otkrio sam a, iako je Belkultasi bio ube1en u tanost svojih posmatranja, nije bio siguran u ispravnost svojih ose+aja i njihovih interpreta#ija, pa ak ni u normalnost svoje psihe. Zato je o luio a, pre svega, proveri jesu li njegovi oseti i njihova tumaenja bili a ekvatni svemu onome na emu je ra io. Bave+i se ovim problemom, on je !eleo a utvr i kako rugi opa!aju i ose+aju razne stvari: isto kao on, ili rugaije. Zato je poeo a ispituje svoje prijatelje i poznanike ne bi li o njih saznao kako oni sve to o!ivljavaju, i kako razlikuju svoje opa!aje u pro%losti i u sa a%njosti. >n je postupao veoma oprezno, tru e+i se a ne otie impulse izazvane samoljubljem, oholo%+u, i tako alje. Prijatelji i poznani#i su sa Belkultasijem bili iskreni i on je shvatio a su i oni opa!ali svet i same sebe, isto kao i on. .e1u njegovim prijateljima bilo je nekoliko ozbiljnih lju i, koji nisu sasvim potpali po uti#aj posle i#a organa kun abu&era. >ni su uboko pronikli u su%tinu problema, koji ih je veoma zainteresovao, te su i sami nastavili a izuavaju sebe i svoju okolinu. 2brzo posle toga, opet na Belkultasijevu ini#ijativu, pre%lo im je u naviku a se s vremena na vreme okupljaju i razmenjuju saznanja o kojih su o%li u svojim posmatranjima i otkri+ima. <a osnovu ugotrajnih istra!ivanja, posmatranja i objektivnih zakljuaka, bili su sasvim sigurni u to a, zapravo, niko o njih nije onakav kakav bi mogao a bu e. <e%to kasnije njihovoj grupi su se prikljuili i rugi *tlanti1ani slinih pogle a. : ta a su oni osnovali ru%tvo koje je obilo naziv "0ru%tvo *kla ansa". $e "akla an" ta a je znaila sle e+e: "!elju a se shvati smisao i #ilj postoje+eg". Belkultasi je stajao na elu 0rtu%va o ana njegovog osnivanja i #elokupna
nauna elatnost o vijala se po njegovim rukovo stvom. 0ru%tvo je tokom vi%e go ina postojalo po istim nazivom, a njegovi lanovi su se zvali "akla aneri"; ono se tek kasnije, iz razloga koji su imali op%ti karakter, po elilo na samostalne grupe, a njegove uesnike su poeli a nazivaju imenom o re1ene grupe. 9vo iz kojih je razloga o%lo o po ele. Ka a su se lanovi ru%tva konano uverili u to a se s njihovim su%tinama oga1a ne%to veoma nepo!eljno, poeli su a tra!e naine a se toga oslobo e kako bi mogli a o govore smislu i #ilju svoga postojanja. (o je bio njihov osnovni problem, i oni su to !eleli a ostvare po svaku #enu. *li, ka a su postavili za atak i pristupili njegovom praktinom re%avanju, shvatili su a ni%ta ne+e posti+i, ukoliko najpre ne prikupe etaljnije in&orma#ije iz razih oblasti znanja. Pokazalo se a je nemogu+e in ivi ualno obuhvatiti sva potrebna znanja, zbog ega su se po elili na grupe, kako bi sva grupa mogla a izuava samo je nu o spe#ijalnih oblasti znanja potrebnih za op%ti #ilj. ,i i%, ete moje, upravo ta a je na Zemlji prvi put ro1ena prava >bjektivna <auka. >na se normalno razvijala sve o ruge stra%ne katastro&e, koja je za esila planetu, pri emu su neke njene grane ostigle najvi%i nivo. Zato su tri#entriim stvorenjima, koja su obuzela tvoju ma%tu, postepeno postale poznate mnoge kozmike istine, velike i male. 0akle, lanovi tog prvog, a mo! a i posle njeg naunog ru%tva na planeti Zemlji, po elili su se na se am samostaih grupa ili sek#ija i svaka o njih je obila svoj naziv. lanovi prve sek#ije *kla anskog 0ru%tva zvali su se *kla aoksovori, %to je znailo a su oni izuavali su%tinu i priro u svoje planete i me1usobni uti#aj njenih elova. lanovi ruge sek#ije zvali su se *kla atasovori; to je znailo a su oni izuavali "zraenja" svih rugih planeta svog -unevog sistema i me1usobni uti#aj tih zraenja. >ni koji su uestvovali u ra u tre+e sek#ije zvali su se *kla aetrosovori, i tom reju su nazivana bi+a koja su prouavala oblast znanja poput na%e "silkurnano", %to o gara onoj nau#i koju savremeni Zemljani nazivaju "matematikom". lanovi etvrte sek#ije zvali su se *kla asihosovori; to je bilo ime za naunike koji su pratili opa!anja, osete, o!ivljaje i pona%anje sebi slinih; ta posmatranja su statistiki obra1ivana. lanove pete sek#ije zvali su se *kla aarnosovori; oni su se bavili onom obla%+u znanja, koja +e se kasnije po eliti na ve nauke, poznate tvojim ljubim#ima kao "&izika" i "hemija". <auni#i, koji su inili %estu grupu, nazivali su se *kla aistestovori; oni su prouavali sve pojave spoljnog sveta, aktualizovane namerno ili, pak, nastale proizvoljno, a zatim su razmatrali koje se o tih pojava o!ivljavaju pogre%no i u kakvim se okolnostima to oga1a.
=to se tie lanova se me, i posle nje, sek#ije, oni su se zvali *kla aezru !inisovori. (i nauni#i su se posvetili izuavanju onih oblika pona%anja svojih tri#entrinih saplenika, koji nisu posle i#a &unk#ionisanja razliitih impulsa, izazvanih unutra%njim razlozima; naprotiv, pre met njihovog istra!ivanja bile su mani&esta#ije oveanske istine, koje nastaju po uti#ajem kozmosa, te su zbog toga samostalne. (ri#entrini stanovni#i Zemlje, koji su ra ili u tom 0ru%tvu, pribli!ili su se >bjektivnom Znanju u stepenu koji nika a pre nije bio ostvaren, a mo! a nika a i ne+e biti povo ostignut. : sa a se s gorinom mora re+i a su, na veliku nesre+u tri#entrinih Zemljana svih kasnijih epoha, upravo ta a, ka a je usle izuzetnih napora naunika tog velikog 0ru%tva, najza uspostavljen neopho an ritam ra a - kako u samospoznaji, tako i u nesvesnoj pripremi tla za bu u+u sre+u potomaka - upravo ta a, na vrhun#u uspeha, neki nauni#i su shvatili a +e se na Zemlji uskoro ogo iti ne%to ozbiljno. 0a bi utvr ili %ta je to %to +e se neizbe!no ogo iti, oni su se razi%li po itavoj Zemlji, a ubrzo posle toga, kao %to zna%, nesre+nu planetu je za esila ruga katastro&a. Posle te nesre+e, ete moje, mnogi pre!iveli nauni#i, koji su pripa ali tom velikom 0ru%tvu, vremenom su prona%li je ni ruge i nastanili se zaje no s rugim zemlja#ima koji su ostali bez zaviaja, u #entru kontinenta Grabon#i; kasnije, ka a su malo o%li k sebi posle kataklizme, re%ili su a zaje niki poku%aju a obnove 0ru%tvo i a mo! a ponovo poku%aju a u praksi ostvare sve one #iljeve koje je ono sebi postavilo. <a nesre+u, u tom elu kontinenta Grabon#i jo% pre katastro&e su uspostavljeni nenormalni uslovi za !ivot, a posle kataklizme oni su, %to bi se reklo, ostigli "taku kljuanja"; zbog toga su pre!iveli nauni#i iz 0ru%tva *klansa poeli a tra!e rugo mesto, pogo nije za obavljanje njihovog posla koji je zahtevao potpunu izola#iju. >ni su takvo mesto na%li u olini velike reke, koja je tekla na severu kontinenta, i preselili su se tamo zaje no s poro i#ama, kako bi nesmetano nastavili ra na problemu koji im je postavilo 0ru%tvo. itava zemlja, kroz koju je proti#ala reka, u poetku se zvala "-akronakari". Kasnije je naziv nekoliko puta menjan, a sa nosi ime "9gipat"; reka se ta a zvala "<ipelhuai", a sa a se, kao %to sam rekao, zove "<il". 2brzo po%to su se biv%i lanovi 0ru%tva *kla ansa nastanili u tom elu sveta, svi na%i saplemeni#i, koji su ta a !iveli na planeti, preselili su se na isto mesto. -a a +u ti re+i za%to se to ogo ilo, kakvi su o nosi uspostavljeni izme1u na%ih zemljaka i naunika i%ezle *tlanti e, i kako su se oni privikli na novo mesto. ,e+ sam ti rekao a je na%a Pitija u je nom svom proroanstvu izriito zahtevala a se svi na%i sro ni#i ra i spasavanja svojih !ivota o mah presele u je an eo kontinenta koji se sa a zove *&rika. Pitija je ukazala na teritorije koje su se nalazile na izvoru reke <ipelhuai i zbog toga su, ka a se ogo ila katastro&a, na%i zemlja#i
ve+ bili tamo. >ni su nastavili a !ive tamo i on a ka a je !ivot na planeti postepeno u%ao u svoj uobiajeni kolosek i se+anje na katastro&u poelo polako a ble i u svesti ve+ine Zemljana. Kao a se ni%ta nije esilo, oni su ponovo osnovali je an o svojih "kulturnih #entara" u samom sr#u bu u+e *&rike. Ka a su nauni#i biv%eg 0ru%tva *kla ansa tra!ili o govaraju+e mesto za sebe, sluajno su sreli nekoliko na%ih zemljaka koji su im i posavetovali a krenu niz reku. <a%i obri o nosi s tim mu ra#ima poeli su a se usptavljaju jo% u *tlanti i i potiu iz vremena osnivanja njihog 0ru%tva. (i se svakako se+a% prie o mojoj prvoj poseti Zemlji. (a a su se na%i zemlja#i okupili u gra u -almiosu, kako bi uz moju pomo+ prona%li izlaz iz te%ke situa#ije u koj su se ta a na%li. <a%i susreti su se o vijali u glavnom hramu 0ru%tva *kla ansa, i o tog vremena su izme1u na%ih zemljaka i 0ru%tva uspostavljeni obri o nosi. : u bu u+em 9giptu, g e su se nastanile obe ove grupe, o nosi izme1u na%ih saplemenika i lanova naunog ru%tva, koji su imali sre+e a pre!ive katastro&u, ostali su isti sve ok na%i kolonisti nisu napustili planetu. <a e malobrojnih pre!ivelih naunika iz 0ru%tva *klansa u njegov preporo i ostvarenje njegovih za ataka - nisu se ostvarile. :pak, upravo su njihovi napori svakako oprineli tome %to je i posle propasti *tlanti e nekoliko genera#ija Zemljana sauvalo ose+anje "instinktivne ube1enosti" u potrebu "savr%enog !ivota@". 2pravo zahvaljuju+i njima, neka ostignu+a 2ma tri#entrinih Zemljana uvana su ok go im je 2m bio normalan, a kasnije su automatski preno%ena iz genera#ije u genera#iju, stigav%i o lju i novijeg vremena, pa ak i o na%ih ana. 2 ta ostignu+a nesumnjivo spa aju i majstorski sagra1eni, impresivni objekti koje su po igli stanovni#i tog ela *&rikog kontinenta, koji sam posetio za vreme svog etvrtog putovanja na Zemlju. :ako se moje na e, probu1ene razgovorom s na%im zemljakom, u momentu ka a sam vi eo novu opservatoriju nisu oprav ale, ti arhitektonski objekti, izgra1eni ve%to i talentovano, svakako su mi ali novu hranu za razmi%ljanje, kao i mnogo korisnih in&orma#ija. 0a bi ti bolje shvatio na koji nain su tri#entrini stovni#i te zemlje stvorili takve strukture, neopho ne za alji napre ak, mislim a +e biti ovoljno ako ti ispriam kako su se njihova ume%nost i praktine navike pokazale prilikom stvaranja nove opservatorije, zbog koje sam tamo i oti%ao. <ajpre +u ti ispriati o vema injeni#ama, vezanim za promene priro e tri#entrinih bi+a. Pre svega, treba a zna% a su na poetku, ok su jo% !ivela normalno, onako kako i prilii tri#entrinim bi+ima, ok su jo% pose ovala "ispravan pogle ", ta bi+a mogla golim okom a vi e velika i mala nebeska tela, ok su se u njihovoj atmos&eri o vijali pro#esi -veprisutnog >ki anoha; razume se njihova posmatranja bila su ograniena u aljeno%+u, koju opu%ta njihov vi .
=tavi%e, oni koji su se samousavr%avali i postigli uve+anje osetljivosti organa vi a o najvi%eg nivoa, mogli su, poput rugih tri#entrinih bi+a, nastanjenih u ,asioni, nepre no a prate emana#ije <ajsvetijeg -unanog *psoluta. *li, ka a su tamo e&initivno uspostavljeni abnormalni uslovi !ivota i ka a je ,elika Priro a iz razloga o kojima sam ti ve+ govorio bila prinu1ena a, izme1u ostalog, smanji o%trinu njihovog vi a na ni!i nivo, svojstven samo mono#erinim i bi#entrinim bi+ima, o tog vremena tri#entrini Zemljani su u stanju a posmatraju velika i mala nebeska tela samo u perio u ka a se u atmos&eri oga1a sveti pro#es *ieioiuoja u sveprisutnom aktivnom elementu >ki anohu. >ni taj pro#es o!ivljavaju kao "no+nu tamu". 0ruga injeni#a se tako1e o nosi na veoma visok stepen slabljenja njihovog vi a. >na se zasniva na je nom op%tem zakonu koji va!i za sva bi+a, tj. na tome a se rezultati svakog mani&estovanja -veprisutnog >ki anoha opa!aju tek on a ka organi vi a stupaju u neposre an kontakt sa vibra#ijama koje nastaju u organizmu, a koje te organe aktiviraju opu%taju+i im a u atom momentu vi e nebeska tela. 0rugaije reeno, rezultati elovanja -veprisutnog >ki anoha opa!aju se tek on a ka a su ome1eni o re1enim grani#ama koje zavise o spobnosti opa!anja atog organa; izvan tih grani#a njegov "impuls snage" i%ezava, rugim reima, Zemljani mogu a vi e spoljne objekte tek ukoliko se oni nalaze u njihovoj neposre noj blizini. .e1utim, ukoliko se te pojave oga1aju izvan pomenutih grani#a, one postaju nevi ljive za sva bi+a, ije je ulo vi a Priro a ograniila. >v e +e biti umesno setiti se mu re misli na%eg <asra ina ?o !e, koja sasvim o govara ovom sluaju, tj. stepenu slabljenja ula vi a. (e mu re rei, kojih se lju i sa a tako retko se+aju, glase: "Poka!ite mi slona koga je vi eo slepa# i povova+u a vi zaista vi ite muvu." 0akle, ete moje, zahvaljuju+i ve%takim priborima za posmatranje nebeskih tela, koje sam vi eo u tom bu u+em 9giptu, a koji su stvoreni na ini#ijativu alekih potomaka i lanova naunog 0ru%tva *kla ansa, svaki tvoj zlosre+ni ljubima#, bez obzira na slab vi koji je nasle io o pre aka, mogao je, kako oni ka!u, u svako oba " ana" i "no+i", bez ikakvih smetnji a posmatra sva u aljena nebeska tela koja bi se na%la u njegovom vi nom polju. 9vo %ta su oni smislili a bi kompenzovali ogranienost svoga vi a: umesto a teskuano, ili teleskop, smeste na povr%inu zemlje, kako je bilo uobiajeno ta a, a i sa a je, oni su ga smestili uboko po zemlju, rukovo e+i se i ejom koja nam je, uzgre , o%la o pre aka, i svoja posmatranja kozmikih objekata, koja se nalaze izvan grani#a zemaljske atmos&ere, vr%ili su iz spe#ijalno opremljenih "po zemnih jama". 2 opservatoriji koju sam vi eo bilo je 7 takvih jama. >ne su izlazile na povr%inu na raznim mestima, ali sve su polazile iz male po zemne prostorije koja je liila na pe+inu. 2 toj "pe+ini" su nauni#i te epohe, koji su se zvali "astrolozi", vr%ili svoja
posmatranja u #ilju prouavanja, kako sam ve+ rekao, vi ljivih mani&esta#ija priro e nebeskih tela i rezultata njihovog me1usobnog elovanja. <auni#i su izuavali i svoj -unev sistem, i ruge sline sisteme Kozmosa. -vaka jama je bila usmerena ka horizontu po o re1enim uglom, u skla u sa polo!ajem njihove planete u o nosu na objekat koji se posmatra tokom "op%tekozmikog harmoninog kretanja". Ponavljam, ete moje, iako glavna osobenost opservatorije koju su sagra ili tri#entrini stanovni#i bu u+eg 9gipta za mene nije bila nova, jer sam taj prin#ip ve+ primenio u svojoj opservatoriji na .arsu - razlika se sastojala u tome %to se mojih %est velikih #evi nalazilo na povr%ini planete, a ne ispo nje, zbog ega mi je taj njihov pronalazak bio tako zanimljiv a sam, za svaki sluaj, napravio etaljan opis svega %to sam tamo vi eo i neke stvari kasnije primenio ko ku+e. =to se tie rugih velikih objekata, mo! a +u ti o njima priati kasnije, a sa a po vlaim je ino to a su sva ta ne ovr%ena z anja, koja su se nalazila ne aleko o opservatorije, kako sam saznao o svog ruga, rukovo io#a gra ili%ta, bila pre vi1ena za posmatranje rugih suna#a i planeta na%e vasione, kao i za o re1ivanje i usmeravanje promena atmos&erskih pro#esa u #ilju stvaranja !eljene "klime". (a z anja su na tom terenu zauzimala veoma veliku teritoriju, bila su ome1ena !ivom ogra om o %iblja, koje se zvalo "zalnakatar". Zanimljivo je a je na ulazu bila postavljena velika kamena &igura - velika, razume se, u pore1enju s njihovom sopstvenom veliinom - po nazivom "-&inga"; ona je veoma liila na statuu koju sam vi eo za vreme svog prvog boravka na Zemlji u gra u -almiosu, i nalazila se ba% preko puta ogromnog z anja - glavnog hrama 0ru%tva *kla ansa. -tatua koju sam vi eo u -almiosu i koja me je veoma zaieresovala, bila je amblem 0ru%tva i zvala se "-avest". >na je prikazivala alegorijsko bi+e, a svaki eo njegovog planetarnog tela pre stavljao je eo planetarnog tela realnog !ivog stvorenja koje je !ivelo na Zemlji i koje je, u skla u sa pre stavom ukorenjenom u svesti Zemljana, simbolizovalo savr%en stepen ma koje njegove &unk#ije. >snovna masa planetarnog tela tog alegorijskog bi+a pretavljala je telo zemaljskog stvora o re1enog izgle a, poznatog kao "bik". (rup bika r!ao se na E noge rugog bi+a koje se zove "lav"; na onaj eo tela, koji se naziva "le1a", bila su priv+ena 5 ogromna "krila", slina krilima mo+ne pti#e, koja se zove "orao". <a mestu g e treba a se nalazi glava, na telo bika, pomo+u smole su bile privr%+ene ve ojke, %to je trebalo a pre stavlja " evojake gru i". Ka a sam se zainteresovao za tu u nu alegorijsku &iguru i poeo a se ko *tlanti1ana raspitujem za njeno znaenje, je an o naunika, koji je pripa ao velikom 0ru%tvu, ao mi je ovakvo obja%njenje:
- (a alegorijska &igura je amblem 0ru%tva *kla ansa i stimuli%e njegove lanove a u sebi stalno izazivaju i trans&ormi%u impulse koje ona simbolizuje. 9vo %ta mi je on jo% ispriao: - -vaki eo te alegorijske &igure u svakom lanu na%eg 0ru%tva, u B samostalne komponente njegovog bi+a, to jest u telu, mislima i ose+anjima, bu i impuls iji su rezultat o govaraju+e aso#ija#ije koje se nezavisno ostvaruju. 8e ino one u svoj svojoj puno+i mogu a nam pomognu a se oslobo imo pogubnih &aktora koji postoje u svakome o nas i koji su ne samo nasle1eni o pre aka, ve+ su i posle i#a ne!eljenih impulsa, ije posle i#e nismo mogli a prevla amo. <a% amblem nas stalno po se+a i govori nam a je tih &aktora mogu+e oslobo iti se je ino ukoliko neumorno bu emo sebe prisiljavali a mislimo, ose+amo i postupamo u skla u s onim %to ta alegorija izra!ava. 9to, tako na% amblem shvataju svi lanovi 0ru%tva *klansa. Bikovo telo alegorijskog bi+a simbolizuje to a nasle1ena, ili sopstvenim elovanjem steena svojstva koja ra1aju pogubne impulse, mogu biti pobe1ena je ino nepreki nim ra om za koji je, me1u svim stanovni#ima na%e planete, najsposobniji bik. (o %to se bikovo telo oslanja na lavlje %ape znai a taj ra treba a bu e pra+en ose+anjem o va!nosti i vere u sopstvene snage, a te osobine u najve+oj meri ima lav, bi+e kojem te noge pripa aju. <ajmo+nija pti#a koja leb i u najve+im visinama - jeste orao. >rlovska krila na bijem telu stalno nas po se+aju a za vreme tog ra a, ose+aju+i pri tome samopo%tovanje, nepreki no treba razmi%ljati o pitanjima koja se ne o nose irektno na svako nevne !ivotne potrebe. =to se tie neobine glave na%eg alegorijskog stvorenja, koja izgle a kao " evojake gru i", ona nas po se+a na to a "ljubav" uvek i u svemu treba a gospo ari unutra%njim i spolja%njim postup#ima koje ra1a na%a svest - i to ljubav kakva se ra1a i postoji samo ko razumnih bi+a i u koja Gospo pola!e sve na e. (o %to se glava smolom privr%+uje za telo, oznaava a ljubav mora biti bez pre ube1enja, to jest, potpuno nezavisna o svih rugih &unk#ija svojstvenih organizmu. 0ete moje, a bi shvatio %ta simbolizuje supstan#a po nazivom "smola", re+i +u ti samo a je smola je na o se am planetarnih &ormi u ijem poreklu uestvuje "sveprisutni aktivni element" >ki anoh preko sva B svoja samostalna ela, i to u je nakim propor#ijama, a u pro#esu planetarne aktliza#ije takve po zemne i povr%inske &orme slu!e a spree samostalno pro iranje B posebna toka iz B nezavisna bo!anska naela. (u Belzebub na trenutak preki e svoju priu, kao a o nemu razmi%lja, a zatim nastavi: - 0ok sam ti opisivao sve %to sam vi eo na tim mestima, koja i sa a postoje na planeti, i g e su u to vreme !iveli potom#i mu rih *tlanti1ana iz o ista velikog
naunog 0ru%tva *kla ansa, uspomene su u meni probu ile aso#ijativni sle koji je izazvao ruge uspomene - o mom posle njem putovanju na Zemlju, ka a sam stigao u savremeni 9gipat. 8e nom sam, utonuo u razmi%ljanja, se eo u po no!ju je ne o najstarijih gra1evina, koje su sre+om sauvane o na%ih ana. >ne se sa a nazivaju pirami ama. 2 mom aktivnom 2mu, izme1u ostalog, pojavile su se ovakve misli: "0obroD *ko nije no ostignu+e 2ma *tlanti1ana, za koje znaju i njihovi aleki potom#i, ovima nije onelo koristi, to se logiki mo!e potvr iti prostom injeni#om a tri#entrini Zemljani ne aju nikakav oprinos egzisten#iji kozmikog 2ma. >sim toga, ruga kataklizma je bila tako sna!na a je nestao ne samo kontinent, ve+ i svi koji su na njemu !eli. *li 9gipatD Zar on nije i sa a prepun veliineC (o niko ne porie, ali... Zbog tre+e lokalne katastro&e, o kojoj sam ve+ govorio, i etvrte, o kojoj +u govoriti kasnije - taj eo kopna bio je zatrpan slojem peska. :pak, tri#entrina bi+a koja su tamo !ivela nisu nestala, ve+ su se preselila u ruge oblasti tog kontinenta i, bez obzira na uslove u kojima su !ivela, uspela su a sauvaju sposobnost @logikog razmi%ljanja@, nasle1enu o pre aka." 0ete moje, posle tih munih "alstuzorija" ili, kako bi rekli Zemljani, "!alosnih razmi%ljanja", re%io sam a razjnim #elu istinu o toj te%koj stvari i posle bri!ljivih istra!ivanja, na kraju krajeva, shvatio sam i osetio itavim svim bi+em a sva ta besmisli#a postoji samo zbog je nog aspekta osnovne osobine njihove u ne psihe, koja je postala njihova ruga priro a. -u%tina je u tome %to se ko njih s vremena na vreme pojavljuje "nasu%na potreba" za "uni%tavanjem svega %to ih okru!uje". Ka a ta, svakom razumnom bi+u u!asavaju+a osobenost njove psihe ostigne svoj vrhuna# i tri#entrini Zemljani ponu otvoreno a je pokazuju, to jest ka a pro#es me1usobnog uni%tavanja pone a se %iri planetom bez promi%ljenog #ilja i, ak, bez onoga %to se naziva "organskom potrebom", oni uni%tavaju sve %to se na1e u njihovom vi nom polju. 2 jeku tog psihopatskog paroksizma, bi+a pogo1ena tom stra%nom bole%+u ne samo a uni%tavaju je na ruge, ve+ uni%tavaju i plo ove ra a minulih epoha, koji su nekim u om ostali itavi. (ako se, ete moje, o vijalo moje etvrto putovanje na Zemlju. Posle olaska u 9gipat, proveo sam tamo nekoliko ana me1u alekim potom#ima naunika iz 0ru%tva *kla ansa, g e sam se upoznao sa ostignu+ima koja su moji novi rugovi sre+om sauvali. Zatim sam u pratnji voji#e na%ih sunaro nika krenuo na jug kontinenta, g e su mi tri#entrini omoro#i pomogli a ulovim potreban broj majmuna. Po%to sam to obavio poslao sam telepatski signal na%em bro u ".ogu+nost", koji je oleteo po nas ve+ prve no+i bez meseine. 2tovarili smo majmune na bro , smestili ih u spe#ijalno opremljenu prostoriju i vratili se natrag na .ars. Posle B marsovska ana, zaje no sa majmunima, poleteo sam istim bro om na -aturn.
Bez obzira na to %to smo re%ili a na%im eksperimentima pristupimo tek nare ne go ine, ka a se majmuni aklimatizuju i prilago e novim uslovima, krenuo sam na -aturn o mah, po%to me je Gornahoor Karkar pozvao na poro inu sveanost, koja je uskoro trebalo a se o r!i. (a sveanost je bila posve+ena ro1enju prvog nasle nika Gornahoora Karkara. Bio sam pozvan kako bih preuzeo o re1ene obaveze prema nasle niku. Zanimljivo je to %to se taj obre , upra!njavan o avnina i me1u tri#entrinim bi+ima, o r!ao o na%ih ana, istina, samo &ormalno, bez istinskog razumevanja su%tine te ozbiljne i va!ne pro#e ure. >noga koji preuzima takve obaveze oni zovu "kum" ili "kuma". Prvi nasle nik Gornahoora Karkara obio je ime $aoork.
Glava 24 PETO BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU Belzebub je nastavio svoju priu. - Prolo je mnogo godina od vremena mog etvrtog putovanja na planetu Zemlju. Za sve to vreme ja sam paljivo kroz teleskop pratio ivot Zemljana. Njihov broj se veoma poveao i oni su naselili skoro sve male i velike delove kopna na planeti i naravno pred mojim oima su se esto doga!ale epizode koje su izraavale njihovu osnovnu osobenost - me!usobno unitavanje. "zme!u mog etvrtog i petog leta na Zemlju njena povrina je bila izloena velikim promenama naroito na mestima gde je gustina stanovnitva bila velika. #ako su $entri kulture na kontinentu %ark zemlje poput #ikliamia i &aralplija gde sam boravio za vreme prethodnih putovanja u vreme mog petog dolaska potpuno nestali s li$a Zemlje. 'zrok promene izgleda zemaljskih predela i propasti (kulturnih $entara( bila je trea katastro)a koja je zadesila tu nesrenu planetu. *na je imala lokalni karakter i dogodila se usled neveratnih pomeranja slojeva atmos)ere ili kako bi rekli Zemljani zbog (uraganskih vetrova( koji se nekoliko godina nisu stiavali. 'zrok tih atmos)erskih anomalija ili velikih vetrova bila su ona + )ragmenta koji su se odvojili od Zemlje za vreme prve velike kataklizme postavi zatim samostalna nebeska tela ,unevog sistema. -anas su oni poznati kao (&ese$( i (%nulios(. ,trogo govorei osnovni uzrok tree katastro)e koja je pogodila Zemlju bio je vei )ragment to jest &ese$ dok manji )ragment ili %nulios nije u tome imao nikakvog udela. .vo kako su se u zemaljskoj atmos)eri zaeli uraganski vetrovi. /ada je oko male sluajno nastale planete &ese$ de)inivno )ormirana atmos)era i kada je &ese$ nastojei da padne na svoju matinu masu poeo da se kree u skladu sa zakonom (uzleta( koji sam ve pominjao njegova tek obrazovana atmos)era jo nije uspela da dovede sopstvenu harmoniju u (optistemsku harmoniju kretanja(. #ada je njegov u $elini neuravnoteen uti$aj izazvao u zemaljskoj atmos)eri pomenuta snana i velika pomeranja ili uraganske vetrove. 0etrovi su bili toliko jaki da su podizali u vazuh ogromnu koliinu gornjih slojeva tla i prenosili je na daleka rastojanja zasipajui plodne doline. ' tim dolinama je bila kon$entrisana veina stanovnitva %arka sada %zije i to u zemljama #ikliami i &aralesi. Neke delove Biserne zemlje tako!e je prekrio pesak1 pod peskom je zatrpan i onaj deo kontinenta 2rabon$i gde se posle propasti %tlantide nalazio glavni kulturni $entar tri$entrinih bia nastanjenih u tim predelima. Nekada razvijena zemlja pretvorila se u pustinju koju sada zovu (,ahara(.
#reba imati u vidu da su peskom bile zatrpane ne samo zemlje o kojima sam priao ve i mnogi drugi relativno mali regioni te nesrene planete. ,avremeni Zemljani su iz raznih izvora saznali da su se njihovi pre$i tada preselili na nova mesta i razume se tom doga!aju (prilepili( su jednu od svojih uobiajenih (etiketa( nazvavi ga (velikom seobom naroda( i prikljuivi ga onome to oni smatraju svojim (znanjem(. ,ada se mnogi nauni$i iz sve snage trude da ustanove zato se to dogodilo i svesrdno izmiljaju razna objanjenja. ,ada postoji nekoliko teorija koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko1 ako se razmilja objektivno teko je rei koja je od njih najapsurdnija pa ipak savremena nauka ih priznaje. ' stvarnosti istinski uzrok seobe sastoji se u tome to su itelji %arka kada je zapoeo pro$es erozije gonjeni strahom da ne budu zatrpani peskom krenuli da trae nove zemlje bezbedne za ivot. " krenuli su raznim putevima. 0eina tri$entrinih bia koja su naseljavala #ikliami krenulaje na jug %zijskog kontinenta u zemlju koja je kasnije nazvana Persijom a ostali su poli na sever i nastanili se u predelima nazvanim kasnije /irgieri 3ovde se oledno radi o /azahstanu4. 5to se tie itelja &aralplesija neki od njih su krenuli na istok ali je veina otila na zapad. *ni koji su otili na istok preba$ili su se preko visokih planina i naselili se na obalama ogromnog vodenog prostranstva. /asnije je njihova zemlja dobila naziv /ina. 6itelji &aralplesija koji su smatrali da je bezbednije krenuti na zapad dugo su lutali prelazei s mesta na mesto i najzad se dokopali jednog drugog dela sveta koji je kasnije dobio naziv .vropa. *ni pak koji su iveli na severu kontinenta 2rabon$i raselili se se po itavoj planeti. 'pravo posle svih tih seoba ja sam po peti put krenuo na Zemlju. Pre nego to ponem da priam o razlozima tog putovanja moram da priznam da me je glavna osobina psihe zemljana to jest njihova povremena elja za unitavanjem sebi slinih iz veka u vek sve vie zanimala a istovremeno je u meni jaala elja da utvrdim taan uzrok te unikalne osobine tri$entrinih bia. Zato sam moj deae u periodu izme!u etvrtog i petog povanja na planetu Zemlju u svojoj marsovskoj laboratoriji organizovao posmatranja tih osobitih tri$entrinih bia1 eo sam da prikupim to vie materijala koji bi mi pomogao da rasvetlim ovo pitanje koje me je toliko obuzelo. ' tom $ilju odabrao sam veliku grupu Zemljana koje sam tokom vie godina posmatrao ili ja lino ili su to inili moji asistenti. #rudili smo se da koliko god je to mogue nita ne propustimo i da utvrdimo sve detalje i osobenosti njihovog ponaanja.
&oram da priznam dete moje ponekad sam kada ne bih imao nikakav drugi posao po itave (sinonumse( to priblino odgovara zemaljskim satima s ogromnim interesovanjem pratio kretanje odabranih tri$entrinih bia pokuavajui da na!em logino objanjenje za ono to su oni nazivali svim (duevnim pobudama(. 7ednoga dana dok sam tako posmatrao Zemljane kroz teskuano sinulo mi je da se iz veka u vek njihov ivot skrauje odre!enom i stalnom brzinom i to je odredilo poetak mog intenzivnog izuavanja psihe tri$entrinih bia koja su tako obuzela tvoju matu. 8azume se kada sam to prvi put shvatio uzeo sam u obzir ne samo osnovnu osobenost njihove psihe to jest me!usobno istrebljivanje koje bi me!u njima iznenada planulo ve i takvane mnogobrojne (bolesti( koje postoje samo na toj planeti. 'zgred uzro$i svega toga kriju se u istim onim nenormalnim uslovima ivota koje su Zemljani sami stvorili i zbog kojih ne mogu da ive onako kako bi to bilo u skladu sa boanskom zamisli. /ada sam to prvi put primetio i zaeprkao po svojim uspomenama odjednom sam shvatio jednu stvar i itavo moje bie sve njegove samostalne duhovne komponente ispunile su se ube!enjem da su na samom poetku tri$entrini stanovni$i Zemlje iveli 9+ ili ak 9: vekova po njihovom raunanju vremena. -a bi shvatio koliko se za sve to vreme smanjila duina njihovog ivota bie dovoljno ako ti kaem da se u vreme kada sam zauvek naputao njihov ,unev sistem njihov ivot sveo na ;< do =< godina. ' poslednje vreme sve koji toliko poive stanovni$i te neobine planete nazivaju (star$ima(. %ko nekome po!e za rukom da prevali stotu njega veoma paljivo posmatraju i on naravno postaje poznat jer se njegove )otogra)ije i detaljan opis njegovog naina ivota pojavljuju u svim njihovim takozvanim (novinama(. " eto dete moje u vreme kada mi je iznenada pala na pamet ta injeni$a nisam imao nikakvog naroitog posla na &arsu a samo uz pomo teskuana nije bilo mogue razjasniti problem te sam reio da lino odem na Zemlju kako bih na li$u mesta dokuio taj )enomen. 8eeno - uinjeno i kroz izvesno vreme ve sam naim brodom leteo na Zemlju. ' vreme kada sam peti put leteo Zemljanima u goste njihov ($entar za dobijanje i prenos rezultata usavravanja miljenja( ili (kulturni $entar( bio je grad 0avilon. 8eio sam da se uputim upravo tamo. *voga puta na brod je sleteo na vodu u tzv. (Perzijski zaliv( zato to smo spremajui se za poletanje doli do zakljuka da on najvie odgovara naim $iljevima - prvo odatle do 0avilona bilo je nadomak ruke a drugo to mesto je bilo veoma pogodno za sletanje broda. ,ve je bilo da bolje ne moe biti jer se u zaliv ulivala velika reka na ijoj se obali nalazio 0avilon i mi smo reili da tom rekom otplovimo do grada.
' to vreme 0avilon je bio na vrhun$u svoje moi. *n je bio kulturni $entar ne samo za stanovnike %arka ve i za stovnike svih ostalih velikih i malih zemalja u kojima su eli ljudi. /ada sam se prvi put obreo u tom njihovom (kulturnom $eru( njegovi stanovni$i su bili na pragu onoga to e kasnije postati glavni uzrok ubrzane degrada$ije njihove (psihike organiza$ije(1 to se uglavnom odnosilo na atro)iju tri osnovna naela koja su morala da postoje kod svakog tri$entrinog bia. #a naela stvaraju impulse koji postoje pod imenima> (0era( (Nada( (?jubav(. #aj regres koji se iz genera$ije u genera$iju ubrzava doao je do stepena kada se istinski iva dua bez koje ne moe da postoji nijedno razumno bie pretvorila u duurogat bez unutranjeg sadraja. "spriau ti o tadanjim doga!ajima u 0avilonu kako bi mogao da shvati sve razloge koji su doveli do tako udne i neobine trans)orma$ije due savremenih Zemljana. "n)orma$ije o doga!ajima koje u opisati dobio sam uglavnom od tri$entrinih bia koja njihovi saplemeni$i nivaju (nauni$ima(. Pre nego to nastavim ovu priu zadrau se ukratko na ovom pojmu to jest ispriau ti o toj vrsti ljudi koja se naziva (nauni$ima(. 7o pre mog petog putovanja pre 0avilonskog uspona svi oni koje su Zemljani smatrali (nauni$ima( ne bi se takvima smatrali ni na jednoj drugoj planeti u 0asioni. 7er pravi naunik je morao savesnim radom i hotiminim stradanjem da dostigne takav nivo razumevanja svih pojedinosti o poreklu i razvoju 0asione koji bi njegovoj nadtelesnoj sutini ili viem telu omoguio da se izdigne na odgovarajui stupanj Boanske ?estvi$e *bjektivnog 'ma. #ada e se pred njim otvoriti kozmike istine razume se na onom nivou do koga se on izdigao. %li jo od vremena takozvane tikliamike $ivila$ije a posebno u naoj eri nauni$ima su poeli da nazivaju sve one koji vladaju velikom koliinom in)orma$ija i o njima ispredaju nadugako i nairoko kao to babe priaju o (dobrim starim vremenima(. 'zgred uvaeni Nasradin @oda je znaaj takvih naunika de)inisao ovako> (,vi misle da nai uvaeni pro)esori znu koliko je dva puta dva.( %li vratimo se prii. /ada smo stigli u 0avilon on je bukvalno vrveo od naunika koji su se tu sjatili iz svih delova sveta. *ni su stigli u 0avilon iz jednog veoma zanimljivog razloga. "spriau ti o njemu. 8adi se o tome da se veina naunika nala tamo voljom jednog izuzetnog i neobinog persijskog $ara koji je u to doba vladao 0avilonom. 6elim da ti pomognem da tano ustanovi koji je od normalnih ivotnih uslova toga $ara uinio tako osobenim i radi toga u ti ispriati o dvema okolnostima koje su jo od davnina uti$ale na ivot Zemljana. Pre svega jo od propasti %tlantide u prirodi tvojih miljenika poela je da se )ormira a tokom narednih vekova je de)initivno kristalizovana jedna osobina zbog koje su oni doivljavali sreu 3a to oseanje s vremena na vreme ima svako
tri$entrino bie4 samo onda kada bi postali vlasni$i velike koliine znamenitog metala koji oni nazivaju (zlato(. Najgore je bilo to to su ljudi iz okruenja vlasnika zlata tako!e doivljavali snana oseanja pri emu se to odnosilo kako na one koji su to zlato videli tako i na one koji su o njemu znali samo po uvenju. ,vi su se oni trudili da do!u do tog metala a gubitni$i su prema onima kojima je to polo za rukom oseali (zavist(. -ruga okolnost o kojoj elim da ti priam sastoji se u sledeem. /ada bi se ta njihova osnovna osobina ispoljila posebno snano ljudi iz razliitih zemalja poeli bi da unitavaju jedni druge1 kada bi tome doao kraj vo!a ili $ar zemlje koji bi imao vei broj preivelih podanika dobijao bi titulu osvajaa i obino prisvajao svo bogatstvo pobe!enog naroda. Aar osvaja je ne samo dozvoljavao ve i nare!ivao svojim podani$ima da pljakaju osvojene zemlje da otimaju mlade ene i sva dobra koja su pobe!eni sti$ali vekovima. " tako dete moje kada su podani$i tog veoma neobinog persijskog $ara osvojili nove zemlje $ar je naredio da se odande niko ne dovodi i nita ne uzima osim naunika koje su u 0avilon dovodili kao zarobljenike. Zato je $aru pala na pamet takva suluda misaoB 8adi se o tome da je u to doba u jednom od $entara tikliamike $ivila$ije u gradu Ciklarali tamonji naunik po imenu @arnum 3ija se sutina potom trans)ormisala u takozvanu (.taku @aznamasku linost(4 smislio da svaki metal kojih u zemljinoj kori ima u izobilju lako moe da se pretvori u zlato koje se retko sree. -a bi se tim postupkom ovladalo treba znati samo jedno malo lukavstvo. #a kobna ideja se nairoko proirila tokom kasnijih vekova i prenosei se iz genera$ije u genera$iju najzad dobila )ormu )antastine i tetne nauke koja se zvala (alhemija( - to isto ime nosila je i jedna velika nauka oblast istinskog znanja kojim su ljudi vladali u davnim epohama dok posledi$e uti$aja organa kundabu)era jo nisu u potpunosti porobile njihovu svest1 ta istinska nauka mogla bi da donese sutinsku korist svim tri$entrinim biima. ' vreme o kome govorim persijskom $aru je iz nekih linih razloga oajniki bilo potrebno zlato1 poto je uo za otkrie pomenute budue .terske linosti on je poeleo da ovaj metal dobije na takav lak nain. %li upravo kada je naumio da pravi zlato uz pomo alhemije odjednom je svim svojim biem shvatio da mu je nepoznato ono (malo lukavstvo( bez kojeg njegova elja moe ostati netvarena. Poto je razmislio doao je do sledeeg zakljuka> Poznato je da su nauni$i otkrili mnoge tajne1 dakle makar jedan od njih zna i tajnu pretvaranja bilo kojeg metala u zlato. -osetivi se toga on se silno zaudio to mu tako prosta misao nije pre pala na pamet1 pozvao je nekoliko odanih ljudi i naredio im da utvrde kome je od prestonikih naunika poznata ova (tajna(.
,utradan kada mu je javljeno da nijedan naunik iz presti$e ne zna za tu (tajnu( on je naredio da se traganje nastavi po itavoj zemlji i kada je posle nekoliko dana odgovor opet bio (ne( on se duboko zamislio. Poto je opet ozbiljno razmislio doao je do zakljuka da sigurno neki od naunika njegovog naroda zna tajnu ali je uva kao (pro)esionalnu tajnu(1 oigledno je da je nauniko bratvo reilo da te podatke nikome ne odaje. ,hvatio je kako nije dovoljno da samo pita ve da mora da izvri pritisak na naunike kako bi ih prisilio na odavanje tajne. "stoga dana izdao je odgovarajue naredbe svima koji su se tim poslom bavili i oni su zapoeli (sasluavanja( pri emu su koristili metode uobiajene u to doba. %li kada se na udnovati $ar najzad uverio da nijedan naunik me!u njegovim podani$ima ne zna tajnu poeo je da trai takve znal$e u drugim zemljama. &e!utim nijedan od susednih $areva nije elo da mu preda svoje naunike radi sasluavanja te je na $ar reio da nepokorne vladare na to prisili. " on je na elu nebrojenih hordi zapoeo takozvane (ratne ekspedi$ije(. Persijski $ar je mogao da okupi veliku armiju zato to su u to vreme i na tom mestu uslovi koji izazivaju trogoautoegratski pro$es bili takvi da su upravo odatle poti$ali talasi vibra$ija nastalih uzajamnim istrebljivanjem njegovih itelja te je obazriva Priroda uinila da se natalitet u zemlji silno povea. #u @asejn prekide Belzebuba rekavi> - -ragi dedi$e ne razumem zato struja vibra$ija koja je neophodna za velike vasionske pro$ese zavisi od lokalnih doga!aja i osobenosti nekih lokaliteta na Zemlji. Belzebub je na pitanje svoga unuka odgovorio ovako> - 7o odavno sam reio da u svom daljem pripovedanju dotaknem problem me!usobnog unitavanja koji oni nazivaju (ratom( zato je bolje da to pitanje odloimo za kasnije jer mislim da e tada sve shvatiti. #im reima Belzebub se vratio prekinutom pripovedanju o 0avilonskim doga!ajima. - Persijski $ar je osvojio susedne zemlje i odande dovodio naunike. *n je naredio da ih sve dovedu u 0avilon. #u je taj gospodar polovine %zije mogao da ih sasluava kako je hteo nadajui se da e uspeti da sazna tajnu pretvaranja metala u zlato. ' tom $ilju on je ak izvrio i takozvanu (vojnu kampanju( protiv .gipta. #o je uinio zato to je tada me!u nauni$ima postojalo iroko rasprostranjeno miljenje da je u .giptu sabrano mnogo znanja i da je nauka tamo razvijenija nego bilo gde drugde. Persijski osvaja je odveo iz .gipta sve naunike koje je tamo naao1 me!u njima je bilo i onih koji su bili odande poreklom ali je bilo i doljaka iz drugih zemalja kao i egipakih svetenika naslednika mudrih %tlanti!ana iz -rutva %kladansa. Njihovi pre$i koji su preiveli katastro)u bili su u .giptu prvi naseljeni$i.
Prolo je neko vreme a udnovatom $aru je pala na pamet nova bezumna ideja koja se ovoga puta odnosila na sam pro$es me!usobnog unitavanja> novo ludilo potisnulo je staro i $ar je potpuno zaboravio na naunike1 oni su sada slobodno iveli u 0avilonu ekajui dalji razvoj doga!aja. Nauni$i iz svih krajeva Zemlje koji su se na taj nain nali u 0avilonu esto su se okupljali i kao to je svojstveno zemaljskim (mudra$ima( stalno su razmatrali pitanja koja su beskrajno prevazilazila njihovo razumevanje tako da razume se oni iz svega toga nisu izvukli nita valjano ni za sebe ni za druge. " naravno za vreme tih diskusija i susreta oni su kao to to obino biva sa svim nauni$ima na Zemlji nali (gorue pitanje( koje ih kako su govorili proima (do kotane sri(. Pitanje koje je uspelo da postane (goruim( delovalo je na njih tako da su ak sili sa svojih pijedestala i poeli da ga razmatraju ne samo sa nauni$ima poput sebe ve i sa sluajnim prolazni$ima i na svakom mestu. 'sled toga interesovanje za taj problem zahvatilo je postepeno itav 0avilon i u vreme kada smo mi tamo stigli on je ve predstavljao gorue pitanje za svakog njegovog itelja. #u temu nisu razmatrali samo nauni$i1 razgovori i sporovi te vrste irili su se na sve strane poput poara. * tome su donosili sudove i razgovarali mladii i star$i mukar$i i ene pa ak i gradski delati. " svi su posebno nauni$i nastojali da o tome saznaju to vie. /ada smo stigli u 0avilon saznali smo da su mnogi poludeli od takvih razmiljanja a da su drugi bili na putu da polude. #o (gorue( pitanje na koje su (siroti nauni$i( kao i ostali itelji eleli da uju odgovor bilo je D imaju li ljudi (duu(. ' gradu je postojalo mnogo )antastinih teorija o tome svakog asa bila bi sklepana neka nova i naravno svaka od tih domiljatih teorija imala je svoje )anatike. Bez obzira na njihovo mnotvo i raznovrsnost sve teorije bazirale su se na dve suprotne pozi$ije. 7edna od njih je bila (ateistika( a druga - (idealistika( ili (dualistika(. ,ve dualistike teorije priznavale su postojanje due i njenu besmrtnost jer mora valjda ovek koji je za ivota poinio zlo da bude kanjen posle smrti. ,ve ateistike teorije tvrdile su upravo suprotno. 'kratko moj deae kada smo stigli u grad tamo se doga!alo ono to je kasnije nazvano (0avilonskom kulom(. Belzebub malo pouta pa nastavi> - 6elim da ti objasnim smisao izraza (0avilonska kula( koji sam upravo pomenuo1 savremeni Zemljani ga veoma esto koriste. ,matram neophodnim da ti objasnim ovu sintagmu zato to mi se kao prvo posreilo da budem svedok doga!aja koji su doveli do njenog nastanka a osim toga i zato to e ti istorija njenog nastanka i trans)orma$ije u svesti Zemljana
pomoi da jasno shvati kako zbog nenormalnih ivotnih uslova koje su sami stvorili tana i pravilna in)orma$ija o prolim doga!ajima nikada ne dospeva do buduih genera$ija. % ako neto nalik na to i dopre do njih njihov udnovati 'm odmah pod njega podvodi itavu teoriju umnoavajui pri tome iluzije ili takozvane duhovne likove zbog ega zapravo u 0asioni i postoji ova tako neobina i unikalna psiha. -akle dete moje kada smo stigli u 0avilon poeo sam da se kreem u lokalnom drutvu i da vrim posmatranja kako bih razjasnio pitanje koje me je zanimalo. ,vuda su me doekali nauni$i kojih je tu bilo u velikom broju te sam poeo da komuni$iram samo sa njima ograniivi svoja istraiva na njihove karaktere. &e!u drugim nauni$ima tu je bio i ne sasvim nepoznati @amolinadir nasilno doveden iz .gipta. @amolinadir i ja smo odravali odnose koji su uobiajeni za osobe koje se esto sreu. @amolinadir je bio jedan od naunika kome nisu u potpunosti atro)irale normalne tri$entrinim biima svojstvene osobine nasle!ene od predaka1 tavie ispostavilo se da je on u detinjstvu bio okruen ljudima koji su mu pruili vie ili manje pravilno vaspitanje. -odau da je tada u 0avilonu bilo mnogo takvih naunika. 'eni @amolinadir je vodio poreklo od (%sira$a( ro!en je i vaspitan u 0avilonu ali je svoja znanja stekao u .giptu u najboljoj koli koja je tada postojala na Zemlji a koja se zvala (5kola &aterijaliza$ije &isli(. /ada sam ga prvi put sreo ve je bio u godinama kada je njoihvo 7a D to jest oseanje svesne kontrole mehanikih i psikih )unk$ija njegovog organizma dostiglo najveu stabilnost koja je u to vreme bila mogua za tri$entrinog Zemljana. ' vreme takozvanog (pasivnog bdenja( kod njega su se veoma jasno mani)estovale sledee )unk$ije> (samosvest( (pravinost( (osetljivost( (domiljatost( itd. 'brzo poto sam stigao u 0avilon poeo sam da zajedno sa @amolinadirom odlazim na sve mogue naune (skupove( i da sluam svakojake izmiljotine koje su se zvale re)erati. ,vi su oni bili posveeni onoj istoj goruoj temi koja je u gradu izazvala komeanje umova. " moj drug @amolinadir bio je veoma uzrujan zbog tog problema. Njega je zbunjivala i u stanje pometenosti dovodila inji$a da su sve stare i nove teorije posveene tom problemu bez obzira na protivrenu argumenta$iju bile podjednako verodostojne i podjednako ubedljive. *n je govorio da su teorije koje tvrde da ovek ima duu bile veoma logino i ubedljivo konstruisane ali da su i teorije koje tvrde potpuno suprotno bile isto tako logine i ubedljive. Zamisli sebe na mestu tog simpatinog %sir$a i rei u ti da su sve teorije na Zemlji koje pretenduju da objasne viu materiju neprekidno izmiljali oni kod kojih su se posledi$e uti$aja organa kundabu)era mani)estovale posebno snano a
njihovoj prirodi bila svojstvena takozvana (lukavost(. Zvaljujui toj osobini oni su videi slabosti sebi slinih nastojali da ih iskoriste usmeravajui svesno ili nesvesno svoj unikalni 'm. *ni su do te mere razvili svoje sposobnosti da su povremeno mogli ak da prodru u logiku ponaanja ljudi iz svog okruenja i na osnovu svojih znanja smiljali su razne teorije. " kao to sam ti ve rekao postepena atro)ija (instinktivnog oseanja kozmikih istina( kod veine Zemljana je zajedno s nenormalnim ivotnim uslovima dovodila do toga da ako bi se neko od njih udubio u prouavanje tih teorija on bi hteo ne hteo poinjao da ube!uje sebe u njihovu ispravnost. Prolo je ; zemaljskih mese$i od mog dolaska. 7ednom smo @amolinadir i ja krenuli na takozvanu naunu kon)eren$iju. Nju su sazvali isti oni nauni$i koji su svojevremeno nasilno dovedeni u 0avilon po naredbi persijskog $ara. ' to vreme on je odavno zapostavio svoje sulude alhemiarske ideje i ak je potpuno na njih zaboravio. Na kon)eren$iji je bilo i stranih naunika koji su u 0avilon doli dobrovoljno kako su sami govorili - (iz ljubavi prema nau$i(. 8edosled govornika odre!ivan je izvlaenjem. &oj drug @amolinadir nalazio se me!u govorni$ima i tako!e je uestvovao u izvlaenju> bio je peti po redu. 2ovorni$i koji su istupali pre njega govorili su o svojim novim teorijama ali su tako!e kritikovali stare svima poznate. Najzad je doao red na naeg %sir$a. /ada se on popeo za govorni$u njegovi pomoni$i su okaili plakat na kome je kako je to bilo uobiajeno bila napisana tema re)erata. Na plakatu je pisalo da je orator izabrao temu pod nazivom> (Nepostojanost ljudskog 'ma.( &oj zemaljski drug je poeo da govori o strukturi 3kako ju je on shvatao4 velikog mozga i o tome u kojim sluajevima i na koji nain razliku utisaka opaaju drugi modani $entri1 on je govorio o tome da je potrebna odre!ena saglasnost u njihom radu i tek kada je ona postignuta utisak dobija svoju konanu )ormu u velikom mozgu. *n je poeo mirno ali to je dalje govorio sve vie se estio a njegov glas je preao i viku kada se kritiki obruio na ljudski 'm. 0iui i dalje on je veoma logino i ubedljivo predstavio nestalnost i nestabilnost ljudskog 'ma dokazavi na mnogrojnim primerima kako je lako ubediti i uveriti taj 'm u ta god hoe. ' jeku svoga istupanja moj drug @amolinadir je zaje$ao ali je i plaui nastavljao da vie> - ,vaki ovek pa naravno i ja moe da dokae sve to poeli1 vi morate znati koji )aktori i koje aso$ija$ije dovode do uverenja u istinitost onoga to vam drugi dokazuju. Na primer veoma je lako dokazati oveku da itav svet i svi ljudi nisu
nita drugo do iluzija a da je realan samo ulj na prstu njegove leve noge. *sim tog ulja ne postoji nita itav svet je plod bolesne uobrazilje. ' tom momentu pomonik je pruio govorniku bokal vode ovaj ga udno ispi i nastavi da govori smirenije. .vo ta je rekao> - Pogledajte mene. 7a nisam obian naunik. &ene zna av 0avilon i mnogo drugi gradovi1 svi priznaju da sam ja ovek koji mnogo zna i koji je mudar. -obio sam najbolje obrazovanje na svetu i teko da e ikada vie ikoga uiti onako kako sam uen ja. %li ta da radi taj najvii nivo razvoja s pitanjem zbog kojeg itav 0avilon evo ve godinu dana ludiE #o opte ludilo povodom pitanja o dui dovelo je dotle da i moj visokoueni um (tumara kFo pijan po pomrini(. Za sve to vreme ja sam paljivo i veoma ozbiljno izuavao stare i nove teorije o (dui( i nisam naao ni jednu sa ijim se autorom ne bih sloio1 sve su bile tako logino izgra!ene i dobro predstavljene1 moj 'm nije mogao a da se ne sloi s logikom i verodostojnou svake od njih. 7a sam i sam napisao veoma obiman rad o pitanjima vieg reda1 ne sumnjam da je veina prisutnih upoznata sa tokom mojih misli1 i moda se ovde ne bi naao nijedan ovek koji ne bi pozavideo mom logikom miljenju. %li iskreno i asno priznajem da sam ja zajedno sa svim svojim znanjima i razmiljanjima o trans$endentnom samo jedan potpuni idiot. @ajde da zamislimo kako se u 0avilonu gde smo se svi mi okupili gradi kula uz iju pomo nameravamo da dopremo do neba i vidimo ta se tamo deava. #a kula se gradi od $igala koje su naizgled sve jednake ali one su zapravo napravljene od raznih materijala. "ma tu gvozdenih $igala ima drvenih ima $igala od testa i ak od perja. Zamislite da se takva kula zaista gradi u $entru 0avilona i daje ve veoma visoka. ,vakome je jasno da e ona pre ili kasnije pasti i sahraniti pod sobom grad i sve njegove itelje. 7a lino nemam nameru da poginem pod ruevinama vavonske kule ja elim jo da ivim i zato iz ovih stopa odlazim odavde... % vi radite ta znateE , tim reima on napusti dvoranu. Nikada ga vie nisam video. /asnije sam uo da je ve sutradan napustio 0avilon i otiao u Ninivu gde je sreno poiveo do duboke starosti. ,aznao sam jo i to da je @amolinadir zauvek napustio nauku i ostatak ivota proveo gajei (ungari(1 na jednom od savremih jezika ta biljka se zove (kukuruz(. #reba rei moj deae da je @amolinadirov govor na prisutne najpre ostavio snaan utisak i da ih je sve obuzela duboka potitenost koja je trajala skoro mese$ dana. #okom svojih susreta oni su priali samo o tom govoru ponavljajui i prepriavajui pojedine njegove pasae.
Ponavljali su ih toliko esto da su neki @amolinadirovi izrazi postali poznati itavom 0avilonu i pretvorili se u krilati$e. Neki od njih su i danas poznati na Zemlji a najpoznatiji je - ("zgradnja 0avilonske kule( ili (0avilonsko meanje jezika(. Zato mnogi i sada misle da je u 0avilonu nekada gra!ena kula da bi ljudi mogli ivi da dopru do samoga Boga. ,avremeni Zemljani su ube!eni da se upravo za vreme izgradnje 0avilonske kule jedan jezik podelio na veliki broj razliitih jezika. 'opte iz doba 0avilona kao i iz drugih epoha do naeg vremena je stiglo mnogo nepovezanih podataka a Zemljani su od tih )ragmenata sazdali takav galimatijas da bi ak i podmukli ?u$i)er mogao da im pozavidi na umeu. 0e sam ti rekao da su u 0avilonu vladala dva ()ilozo)ska uenja( koja nisu imala nita zajedniko. ,vako od njih je imalo mnogobrojne pristali$e. 'pravo su ta uenja prenosei se iz genera$ije u genera$iju ometala razvoj njihovog miljenja koje je i bez toga bilo prilino zbrkano. Pojedinosti oba ova uenja su tokom vekova bile podvrgnute promenama ali osnovne ideje su ostale nekadanje i u tom obliku su stigle i do naih dana. Pristali$e prvog uenja su tvrdile da ljudi imaju (duu(1 ta teorija nazvana je (dualistikom(1 druga teorija nazvana je (ateistikom(1 njeni adepti su tvrdili i dokazivali potpuno suprotno. -ualisti ili idealisti su tvrdili da se ispod grube telesne ljuture nalazi )ina nevidljiva supstan$a koja zapravo i jeste (dua(. -uaje besmrtna to jest neunitiva. -alje oni su tvrdili da ta tanana supstan$a ili dua mora da plaa za svaki voljni ili nevoljni postupak )izikog tela a svaki ovek jo od ro!enja ima dva (tela( )iziko i duhovno. #o uenje tvrdi da prilikom ro!enja na ramena svakog oveka sedaju dva nevidljiva duha. Na desno rame seda (dobri duh( ili (an!eo( na levo - (zli duh( ili (!avo(. " od prvoga dana i an!eo i !avo belee sva dela ovekova1 duh koji sedi na desnom ramenu belei dobre postupke i dela a duh koji sedi na levom ramenu - zla dela i postupke. *d duhova se trai da podstiu i pobu!uju oveka na odgarajue postupke - dobre ili loe. ,vaki duh tei da sprei oveka da postupa onako kako ga podstie duh suparnik kao i da ga pobu!uje na postupke koji se nalaze u njegovoj nadlenosti. #i duhovi se neprestano me!usobno bore a ovek je njihovo bojno polje. /ada ovek umre duhovi naputaju njegovo ()iziko telo( i odnose njegovu (duu( (Bogu( koji se nalazi negde na nebesima. Pred Bogom an!elima i arhan!elima koji ga okruuju stoji vaga.
Pored svakog tasa stoje duhovi> pored desnog tasa - sluge raja ili an!eli pored levog - sluge Pakla ili !avoli. #i duhovi koji su sedeli na ovekovim ramenima tokom njegovog ivota posle njegove smrti donose njegovu duu Bogu1 Bog uzima od njih knjige u koje su beleili sve ovekove postupke i stavlja svaku knjigu na odgovarajui tas na vagi. Na desni tas stavlja knjigu an!elovu na levi - knjigu !avovu gleda koji e tas prevagnuti i daje duu ovekovu na raspolaganje onim duhovima koji su tu pored njega. -uhovi desnog tasa odnose duu na mesto koje se naziva (8aj(. *n je neopisivo lep. #amo zriju mirisni plodovi i mirie predivno $vee. 0azduh se ori od pevanja heruvima i muze sera)ima. #amo ima i drugih bezbrojnih udesa koje bolesna ljudska mata smatra veoma privlanim. ' raju ljudima sve treba da donosi (najvee uivanje( tj. zadovoljavanje instinkata koji su nedostojni normalnih tri$entrinih bia. #e nedostojne elje ubijaju u oveku sve to je #vora$ u njega uloio za istinsko dobro. -uhove levog tasa vavilonski nauni$i su nazivali !avolima. *ni vladaju Paklom. Pakao je besplodno mesto gde vlada nezamisliva vrelina i nema ni kapi vode. 'mesto muzike tamo se neprestano uju uasna kako)onija i strana prokletstva. ,vuda su raspore!ene razne sprave za muenja> sprave za istezanje tokovi za muenje sprave za nanoenje rana i njihovo posipanje solju i tako dalje i tome slino. #o vavilonsko (idealistiko( uenje detaljno objanjava kako ovek treba da postupa kako bi dospeo u (8aj(. *n mora da uini to vie dela koje e u svoju knjigu zabeleiti an!eo da bi ta knjiga pretegla knjigu !avolovu na Bojem sudu1 u protivnom nesrenik e svakako dospeti u (Pakao(. #u @asejn nije mogao da se uzdri i upita dedu> - %li kako oni razlikuju dobre postupke od r!avihB Belzebub pogleda unuka zagonetnim pogledom i klimnuvi glavom odgovori> - Na Zemlji od davnina postoje + nimalo slina shvatanja o + puta prilikom odre!ivanja da li je neki postupak dobar ili r!av. Prvi put su sledili nauni$i %tlanti!ani iz -rutva %kladansa. Prenosei se iz genera$ije u genera$iju njihovo gledite se unekoliko promenilo i prelo na njihove potomke koji su jo i posle druge katastro)e na isti nain prihvali taj problem1 njih su nazivali (posveeni$ima(. .vo kako bi oni odgovorili na to pitanje> (%ko ovek postupa prema savesti on izvrava dobar postupak1 onda pak kada osea griu savesti znai da je izvrio zlo delo.( % drugi put je nastao ubrzo posle (mudrog pronalaska( $ara /onitusiona i prenosei se iz genera$ije u genera$iju trans)ormiui se u obinoj svesti on se postepeno proirio po itavom svetu pod nazivom (moral(.
Zanimljivo je istai jednu osobenost morala koja se pojavila na samom poetku i postepeno postala njegov neraskidivi deo. -a bi shvatio koja je to osobenost naveu ti primer kameleona. ?judski moral poseduje isto svojstvo kao i to unikalno bie. Najudnija i najneobinija strana te osobenosti njihovog (morala( posebno savremenog sastoji se u tome to on autatski zavisi od raspoloenja lokalnih vlasti a to raspoloenje opet automatski zavisi od uzroka kao to su (tatina( (varenje( (nova$(. -rugo vavilonsko uenje koje tako!e ima mnogobrojne pristali$e prenosei se iz genera$ije u genera$iju dolo je i do naih dana. *no se zasniva na jednoj od starovremskih ateistikih teorija. #o uenje uporno tvrdi da nikakvog Boga i nikakve due nema a da su suprotni argumenti - tek bolesno bun$anje pristali$a druge teorije. #u se tvrdi da svet postoji i razvija se prema odre!enim zakonima prema kojima sve prelazi iz jednog oblika u drugi i postoji uzronoposledini lana$ svih pojava gde je posledi$a jednog doga!aja uzrok drugog i tako dalje. Covek je tako!e ukljuen u tu vezu on je posledi$a odre!og uzroka ali je opet i sam uzrok drugih doga!aja. 5tavie tvrdi se da sve natprirodne pojave ak i one koje ljudi oigledno opaaju mogu da se objasne delovanjem pomenutih zakona mehanike. -a bi se savreno ovladalo tim zonima treba dostii potpuna nepristrasna i sveobuhvatna znanja. Na to je sposoban ist 'm a nivo znanja zavisi od nivoa 'ma. 5to se tie ljudskog 'ma on je samo zbir utisaka koje ovek dobija1 oni se postepeno trans)ormiu u znanja pomou kojih se mogu vriti pore!enja deduk$ija i izvoditi zaklju$i o raznim injeni$ama. 'sled toga ovek dobija dodatnu in)orma$iju o razliim pojavama koje se ponavljaju1 to dovodi do )ormiranja svakakvih ube!enja u ovekovom 'mu. #ako se i )ormira 'm to jest subjektivna dua. &nogo toga se moe rei o tim dvema teorijama one su nanele mnogo tete 'mu potomaka. Zahvaljujui (nauni$ima( 'm je postao takav da se uz njegovu pomo mogu jedino (lupetati kojetarije( ali to jo nije najstranije sav je uas u tome to su ta uenja nanela veliko zlo ne samo ljudima potom$ima (naunika( ve i svemu ivom. 8adi se o tome da je (komeanje umova( u 0avilonu nauni$ima pruilo dodatnu hranu za razmiljanje i delanje i kada su se razili svojim kuama njihove ideje su se kao zarazne bakterije svuda razmnoile i postepeno unitile ne samo ostatke ve ak i svaki trag velikog dela najsvetijeg %jate 5imaa... dela i trpljenja kome je spe$ijalno on pristupio kako bi stvorio ivotne uslove u kojima bi postepeno nestale negativne posledi$e delovanja organa kundabu)era na ljude a oni stekli osobine koje prilie svakom tri$entrinom biu ija je sutina odraz sutine 0asione.
%li postojala je jo jedna posledi$a svih tih uenih mudrovanja povodom due. 'brzo poto sam po peti put boravio na toj planeti njihov (kulturni $entar( neuporedivi i predivni 0avilon bio je potpuno do temelja zbrisan sa li$a Zemlje. Propao je ne samo grad ve i sva bogatstva koja su tokom mnogih vekova stvarali njegovi gra!ani. "skreno reeno poetak propasti velikog dela %jate 5imaa odredili su nauni skupovi u 0avilonu a pre svega izmiljotine jednog dobro poznatog naunika koji je iveo u %ziji nekoliko vekova pre vavilonskih doga!aja. *n se zvao ?entrohamsanin1 njegova sutina je na poseban nain trans)ormisana i usavravana i on se najposle prikljuio onim eterskim linostima koje obitavaju na maloj planeti (*dmazda(. Priau ti o njemu zato to e ti to pomoi da bolje shvati osobenosti psihe ljudi te daleke i udne planete. %li najpre u ti ispriati o Najsvetijem %jati 5imau 3on je sada 0eliki /ozmiki ,vetitelj4 zato to kada sazna sve o njegovim delima na Zemlji i sam moe to je veoma vano da proiri svoje razumevanje duevnih svojstava tri$entrinih bia koja su obuzela tvoju matu.
Glava 25 VELIKI SVETITELj AJATA IMA - IZASLANIK NEBA NA ZEMLjI Dakle, moj deae! Sada paljivo sluaj: ispriau ti o Velikom Svetom Izabraniku Viih Sila, jati !imau i o nje"ovom radu me#u tri$entrinim biima koja nastanjuju planetu %emlju& Ve sam ti vie puta "ovorio da, s vremena na vreme, na beskrajno 'jubei Veni (ta$ Stvoritelj da je milostivo doputenje da neko od )ozmikih Svetitelja moe uzeti oblije %emljanina kako bi, poto poivi zemaljskim ivotom, na li$u mesta pro$enio situa$iju i predloio novi nain ivota, koji bi pomo"ao da se u prirodi %emljana unite sve posledi$e delovanja or"ana kundabu*era, i to tako da se neto slino nikada vie ne pojavi& +ano ,-- "& pre poznatih vavilonskih da#aja u planetarno telo tri$entrino" bia uselio se duh )ozmiko" Svetitelja po imenu jata !ima. on je na taj nain postao Izaslanik /eba na %emlji& Sada je on jedan od najpotovanijih i /ajuzvienijih )ozmikih Svetitelja& jata !ima se uselio u planetarno telo deaka iz siromane porodi$e sumerske rase i rodio se u seo$etu nedaleko od Vavilona& Deo svo" detinjstva proveo je u tom selu, a deo 0 u Vavilonu, koji je, iako jo nije dosti"ao svoj pro$vat, svejedno bio slavan& Veliki Svetitelj jata !ima bio je samo Izaslanik (doz"o, koji je svojim delima stvorio na %emlji ivotne uslove dostojne tri$entrinih bia& (n je eleo da %emljani ive onako kako ive slina razumna bia u itavoj Vasioni& (n je bio prvi koji je, izvravajui poverenu misiju odustao od uobiajenih metoda, kakve su Izaslani$i na toj planeti koristili vekovima& Veliki Svetitelj jata !ima niemu nije uio obine itelje %emlje, nije im drao propovedi, kako su to radili Izaslani$i (doz"o, pre i posle nje"a& %ato su nje"ovi po"ledi bili poznati samo nje"ovim savreni$ima, a ve trea "enera$ija nita o njima nije znala& Ipak, izvesne in*orma$ije su, svejedno, dole do potomaka& %ahvaljujui 1le"omonizmu1 plodovi nje"ovih nastojanja pod nazivom 12as situa$ije1, postali su poznati nekima od posveenih& 3o od vremena nje"ovih svetih dela, pa sve do naih dana, sauvana je u neoteenom obliku mermerna stela na kojoj su u"ravirane nje"ove rei, nje"ovi saveti upueni nje"ovim savremeni$ima& +a stela je sveta relikvija manje "rupe posveenih koji pripadaju (lbo"mekom 4ratstvu koje ivi u sr$u zije& 5e 1(lbo"mek1 znai: 1Sve vere su jednake, 4o" je jedan1&
)ada sam poslednji put bio na %emlji, upoznao sam se sa lomonizmom, uz iju pomo je delo Sveto" jate !imaa dolo i do nas pod nazivom 12as situa$ije1& 'e"omonizam mi je veoma pomo"ao da shvatim udnovatost due tih neobinih bia, onda kada sam ve doao do samo"a kraja, a nita nisam mo"ao da razumem, bez obzira na hiljadu"odinja posmatranja& 6ili, dra"i dedi$e, molim te, re$i mi ta znai re 1le"omonizam17 0 zamoli 8asejn& 'e"omonizam 0 od"ovori 4elzebub 0 jeste jedna od *ormi prenoenja znanja iz "enera$ije u "enera$iju, koju koriste posveeni tri$entrini %emljani& +u *ormu prenoenja in*orma$ija smislili su stanovni nestale tlantide& Ispriau ti ko se naziva posveenikom i tada e shvatiti ta je to 1le"omonizam1& 2 pre#anja vremena posveeni$ima su nazivani ljudi koji su vladali skoro potpuno identinim znanjima, a dru"i ljudi su ta znanja mo"li da razumeju& li za poslednjih 9-- "& ta re je dobila 9 razliita znaenja& :rvi smisao, kao i u davna vremena, oznaava ljude koji su zahvaljujui upornom trudu, trpljenjem iz"radili u sebi odre#ene objektivne vrline i znanja, koji slobodno opaaju dru"a mono$entrina i bi$entrina bia& +i ljudi svuda uivaju zaslueno potovanje& 2 dru"om znaenju tu re koriste varali$e, nazivajui tako jedni dru"e& /jihove bande se nalaze svuda, a njihov $ilj je lopovluk i pljaka& :od iz"ovorom da se bave 1okultnim1 ili 1trans$endenlnim1 naukama, varali$e se, zapravo, bave jednom vrstom pljake& Stalni lanovi njihovih bandi nazivaju se 1posveenima1& 6e#u tim 1posveeni$ima1 nove *orma$ije postoje i veliki posveeni$i, koji su za vreme svojih avantura proli, to se kae, 1vatru i vodu, sito i reeto1, kao i ko$karni$e 6onte )arla& li, le"omonizam 0 to je takav oblik prenosa in*orma$ija o delima minulih dana, koji koriste asni ljudi, posveeni$i u pravom, prvobitnom smislu te rei& %a tu *ormu treba da zahvalimo tlanti#anima 0 ona je bilo mudro reenje i $ilj je bio posti"nut& %aista, to je bio jedini nain, i uz nje"ovu pomo su drevna znanja sti"la do buduih "enera$ija& 5adi se o tome da, kada su znanja jedni dru"ima prenosili obini %emljani, ona su na kraju krajeva potpuno nestajala i sasvim zaboravljana, ili su toliko de*ormisana da su u njima, prema reima /asradina 8ode, ostajale samo koa i kosti, i !eherezadine bajke& +o je zato to, im neki *ra"ment in*orma$ije sti"ne do savremenih naunika, oni odmah ponu oko nje"a da izmiljaju komentare i interpreta$ije, a njihove kole"e, kad za to uju, odmah 1di"nu "alamu1, te se moe rei da me#u njima zapoinje ples Sveto"a Vita&
( savremenim nauni$ima koji su svoje teorije sklepali od *ra"menata znanja, slikovito se izrazio /asradin 8oda: 14uva je potrebna samo zato da bi se iz nje is$edile "omile naunih radova1& 6oram da priznam da sam se ponekad, dok sam iveo me#u ljudima, jedva uzdravao da ne prasnem u 1"rohotan smeh1& +o se do"a#alo kada bi neki od 1naunika1 drao predavanje ili mi naprosto priao o do"a#ajima iz prolosti kojima sam ponekad lino prisustvovao& +a predavanja su bila prepuna zabavnih izmiljotina, kakve ak ni lukava$ 'u$i*er, zajedno sa svom svojom pratnjom, ne bi mo"ao da smisli, ak i kada bi to strasno eleo&
Glava 26 LEGOMONIZAM DELA "UAS SITUACIJE" VELIKOG SVETITELjA AJATE IMAA Belzebub nastavi da pria: - Evo molitve, kojom poinje legomonizam, zahvaljujui kojem su za potomstvo sauvana dela Velikog Svetitelja A jate !ima a: " ime #rauzronika moga postojanja te$iu ka svim oduhovljenim naelima, kao i naelima koja e u budunosti oduhotvoriti na Stvoritelj, Svemogui Veni Vladika% Amin% &eni, ni tavnoj truni'i svega postojeeg, nare(eno je )dozgo da uzmem oblik tri'entrinog stanovnika planete *emlje kako bih pomogao ljudima da se spasu posledi'a delovanja onog organa, koji je svojevremeno iz veoma va$nih razloga bio implantiran u organizam njihovih predaka% Svi Veliki kozmiki Svetitelji, koje je +ebo poslalo ovamo, meni, poku ali su da izvr e svoj zadatak, koristei jedan od tri sveta puta koje je predodredio na Stvoritelj% ,i putevi su bazirani na tri impulsa koji se zovu -Vera-, -+adai-.jubav-% /ada sam napunio 01 godina poeo sam, kako je odre(eno 2ore, da pripremam svoje planetarno telo za $ivot odrasle osobe, kao i nepristrasan pogled na svet%%% ,okom svoje pripreme trebalo je da re im koji u od 3 puta, zasnovanih na bo$anskim impulsima, izabrati za svoj dalji rad% #ripremajui se da nainim izbor, posmatrao sam mnoge ljude najrazliitijih tipova, koji su se mogli sresti u Vavilonu, bio sam svedok svakojakih njihovih postupaka, i u meni se postepeno pojaavala sumnja u to da je jednim od tih naina mogue spasti tri'entrine *emljane% 4alja posmatranja ne samo da su osna$ila moje sumnje, ve su me ubedila da su posledi'e delovanja organa kundabu5era bile toliko velike i jake da su sada postale ne to kao druga priroda ljudi% /ada sam poodrastao, pre nego to u izabrati jedan od 3 puta, re io sam da dovedem sebe u stanje potpune re enosti i balansa svih mo$danih 'entara, kako bih doneo nepogre ivu odluku o tome ta treba raditi% " tom 'ilju, popeo sam se na planinu Vezinjamu i 67 dana kleao na kolenima, usredsre(ujui svoju pa$nju% 4rugi put 67 dana nisam ni jeo, ni pio, ve se samo priseao i analizirao utiske iz detinjstva i rane mladosti% ,rei put sam 67 dana i noi kleao na kolenima bez hrane i pia i jedino sam na svakih pola sata upao iz svojih grudi po dve dlake% 8 tek kada sam se potpuno oslobodio uti'aja svih 5izikih i duhovnih aso'ija'ija, koje se doga(aju pod uti'ajem svodnevnog $ivota, tek tada, ponavljam, poeo sam ozbiljno da razmi ljam kako treba da postupim%
,a razmi ljanja istog "ma dovela su me na kraju krajeva do vrstog uverenja da je ve kasno spasavati ljude pomou jednog od 3 sveta puta% Shvatio sam potpuno jasno da su prave osobine, svojstvene tri'entrinim stvorenjima, kod *emljana potpuno degradirane% ,o se dogodilo zato to su se prava Vera, +ada i .jubav pome ale i zaprljane impulsima koji proistiu iz organa kundabu5era% Sada su kod ljudi 5ormirani du evni kvaliteti koji samo spolja lie na Veru, +adu i .jubav, ali imaju sasvim drugaije osobine% Savremena tri'entrina bia tako(e s vremena na vreme veruju, nadaju se i vole svim svojim "mom i svim svojim oseajima, ali sva je su tina u tome kako veruju, kako se nadaju i kako vole% 4a, oni veruju, ali kod njih taj sveti impuls ne 5unk'ii e samostalno, kao to se to doga(a na drugim planetama Vasione9 na *emlji vera zavisi od razliitih 5aktora koji su se 5ormirali u ovekovoj svesti pod dejstvom organa kundabera9 me(u tim 5aktorima nalaze se, izme(u ostalog -sujeta-, -samoljublje-, -gordost-, -uobra$enost-, i tako dalje% "sled toga, tri'entrini stanovni'i *emlje opa$aju i 5iksiraju u svojoj svesti svakakve gluposti i veruju u bajke% Stanovnike te planete je lako ubediti u ta god hoete, voljno ili nevoljno, oni prihvataju svaki apsurd, a takvu per'ep'iju nazivaju -subjektivnom-% :azlog za to le$i u raznim posledi'ama delovanja organa kundabu5era, na primer u samoljublju, sujeti, gordosti, oholosti, uobra$enosti, nadmenosti, i tako dalje% /ada sve to deluje na njihov izro(eni "m i isto tako izreena oseanja - kod njih se 5ormiraju ne samo la$na uverenja, ve oni sa svim $arom i iskreno u odmah poinju da uveravaju i sve ostale u njihovu ispravnost% 8sto tako abnormalno, 5ormira se kod njih i sveti impuls .jubavi% " du ama savremenih tri'entrinih bia postoji mnogo raznih oseanja koja oni nazivaju -ljubavlju-, ali ta -ljubav- je isto tako rezultat odre(enih posledi'a delovanja organa kundabu5era, i to oseanje je veoma subjektivno, toliko subjektivno, da ako zamolite desetoro ljudi da vam objasni kako oni shvataju ljubav, mo$da e svi oni biti iskreni u svojim odgovorima i vrsto ube(eni u istinitost svojih oseanja, ali e svejedno odgovoriti na razne naine i opisati potpuno raiita oseanja% ;edan e opisati erotsko oseanje, drugi - oseanje sa$alenja, trei - pokornost i smernost, etvrti - interesovanje za svet koji ga okru$uje, ali nijedan od njih ni pribli$no nee opisati istinsku .jubav% ,o niko nee moi da uradi zato to tokom mnogo vekova nijedan *emljanin nije do$iveo oseanje 8stinske .jubavi% A bez unutra njeg razumevanja, nikome nee ni na pamet pasti misao o tom svetom impulsu koji donosi sreu, jer upravo ljubav nam daruje bla$enstvo i ini nas savr enijima% Sada na *emlji, ako tri'entrino bie nekoga voli, to je samo onaj kome se podilazi ili laska, esto se voli zbog spolja njeg izgleda, ili, pak, zato to e stri' voljene pomoi u karijeri, i tako dalje%
Ali nijedno ljudsko bie nikada ne do$ivljava istinsku, objektivnu, altruistiku ljubav% Savremena ljubav, pak, dovodi do toga da se nasledna predre(enost za kristaliza'iju posledi'a delovanja organa kuabu5era neometano ispoljava i postepeno postaje druga ovekova priroda% !to se tie treeg svetog impulsa, 8stinske +ade, stanje tog oseanja jo je gore nego kod prva dva% 8stinska +ada postoji kod ljudi u de5ormisanom obliku, ali, to je jo gore, pojavljuju se i novi obli'i kobnih nada, koji ometaju nastanak i delovanje istinskih Vere, +ade i .jubavi% *bog tih novih abnormalnih nada oni se stalno neemu nadaju, a to ve na samom poetku parali e mogunost iskorenjivanja i blokiranja nasledne predodre(enosti za 5ormiranje posledi'a delovanja organa kundabu5era% /ada sam se vratio sa planine Vezinjami u Vavilon, napustio sam posmatranja kako bih razjasnio mo$e li se nai nekav drugi nain koji bi pomogao tim nesreni'ima% 2odinu dana sam izuavao njihov do$ivljaj sveta i pona anje, i postalo mi je potpuno jasno da, iako im je sasvim atro5irala sposobnost opa$anja bo$anskih impulsa Vere, +ade i .jubavi, jedan 5aktor koji mo$e da regeneri e taj pro'es ipak nije potpuno uga en9 to je )bjektivna Savest9 ona le$i u osnovi pona anja svakog tri'entrinog bia9 kod *emljana ona postoji, maltene, u stanju zaetka% +enormalni uslovi $ivota doveli su do toga da je taj 5aktor postepeno potisnut u onu oblast svesti koju sami *emljani nazivaju podsve u, i on zato ne uestvuje u njihovim povr nim mislima i oseanjima% Svim misaonim naelima svoga 'elovitog bia, konano sam se uverio da je jedino savest u oveku $iva, i ona jo mo$e da deluje na budnu svest, ali ne i na uspavanu% ;edino savest mo$e spasti ljude od kobnih posledi'a uti'aja organa kundu5era, koji je nekada implantiran njihovim pre'ima% 4alja razmi ljanja su me uverila da u postii svoj 'ilj jedino ukoliko u potpunosti i na odre(eni nain izmenim nain $ivota ljudi% /ada se u meni uvrstila ta misao, re io sam da se od tog momenta pozabavim stvaranjem takvih $ivotnih uslova u koja bi u obinu svest mogla da se useli savest% +eka blagoslovi moju odluku Svemogui beskrajno .jubei "niverzalni )ta', ;edinosu ni i Veni ,vora'% Amin< =edo moje, kada sam se na samom poetku svog poslednjeg putovanja na *emlju detaljno upoznao sa legomonizmom, o kome sam ti upravo ispripovedao, zainteresovao sam se za metod "zvi enog kozmikog Svetitelja A jate !ima a% 4rugih legomonizama ili drugih izvora in5orma'ija o njegovim kasnijim pobo$nim delima nije bilo, i ja sam re io da detaljno istra$im i razjasnim koje je mere on preduzeo i na koji nain je postupao kako bi pomogao tim nesreni'ima da se
oslobode uti'aja organa kundabu5era, koje su nasledili od predaka, a koji su toliko razorni% ,o je bio jedan od glavnih zadataka mog poslednjeg putovanja na *emlju i ja sam izvr io bri$ljiva ispitivanja delatnosti Sveljubeeg kozmikog Svetitelja +ajvi eg Stepena Ajate !ima a% !to se tie mermerne stele, ona je, sreom, sauvana iz vremena svetog delanja Velikog A jate !ima a i danas je ona sveta relikvija )lboglemskog bratstva posveenih% 8mao sam sree da je vidim i proitam rei, urezane na njoj% /ako sam saznao iz svojih istra$ivanja, kada je A jata !ima stvarao uslove, koje je planirao, na njegovu ini'ijatu su u mnogim gradovima bile postavljene sline stele i na njih su urezani saveti kako ljudi treba da organizuju svoj $ot% Ali, kasnije su se opet rasplamsali veliki ratovi i ljudi su sami razbili sve stele, osim jedne koja je sluajno sauvana9 ona se sada, kao to sam ve rekao, nalazi u posedu bratstva% +a toj sauvanoj ploi ugraviran je tekst u kome se govori o 3 bo$anska impulsa Veri, .jubavi i +adi% Vera, .jubav i +ada% Svesna vera - jeste sloboda% Vera oseanja - jeste slabost% Vera tela - jeste glupost% Svesna ljubav izaziva za uzvrat isto takvo oseanje% - =ulna ljubav izaziva svoju suprotnost% .jubav tela zavisi samo od 5izikog tipa i nagona% Svesna nada - jeste sila% +ada oseanja - jeste radost% +ada tela - jeste bolest% #re nego to nastavim priu o delima Velikog Svetitelja A jate !ima a, mislim da treba da de5ini emo karakteristike unutra njeg impulsa -nade-, o kojoj je Sveti A jata !ima rekao da s njom stvari stoje najgore% 8zvr io sam spe'ijalna posmatranja i ispitivanja neobine ljudske psihe i uverio sam se da uzro'i, koji u ljudima izazivaju tu iskrivljenu nadu, zaista povlae za sobom najkobnije posledi'e% Abnormalna nada ra(a u ljudima neobinu i osobenu bolest, koja postoji i razvija se i danas% )na se jednom reju mo$e nazvati: -sutra-% +eobina bolest dovela je do u$asavajuih rezultata, koji se naroito odra$avaju na one nesrenike koji znaju da im preti nevolja i da je, kako bi je izbegli, potrebno da ulo$e odre(ene napore, pri emu im je poznato ta treba da urade, ali oni to nikada ne rade, ve sve odla$u za kasnije% ,a kobna osobina razvila se kod ljudi iz raznih razloga, ali upravo navika da sve odla$u za sutra dovodi do toga da, ak i kada sve znaju, nesreni'i nikada ne mogu da dovr e neki valjan posao%
Bolest -sutra- 5atalna je za *emljane ne samo zato to ih li ava svake mogunosti da se oslobode posledi'a delovanja organa kundabu5era, ve i zato to im smeta da savesno izvr avaju svakodnevne obaveze, neophodne za stvaranje normalnih $ivotnih uslova% ,a bolest -sutra- dovodi do toga da tri'entrina stvorenja, posebno savremena, skoro uvek odla$u za kasnije sve to treba uraditi danas, po to su ube(eni da e sutra sve uraditi bolje i br$e% =ak i oni nesreni'i koji su sami ili pod pritiskom spoljnih okolnosti shvatili svoju potpunu ni tavnost i osetili je svim nitima svoje du e, i oni, koji znaju kakve napore treba preduzeti i ta uiniti da bi se postalo valjano tri'entrino bie - ak i ti ljudi, odla$ui svoje poslove za kasnije, jednom e se neizbe$no nai pred li'em smrti, ostajui pri tome beskarakterna ni tavila% 8pak, ne treba zaboraviti jedan neobian 5enomen% &nogo sam posmatrao ljude, izuavao sam njihovu skoro uni tenu psihu i sasvim pouzdano utvrdio da, to su bli$e kraju svoje zemaljske egzisten'ije, u njima same od sebe poinju da atro5iraju odlike, nastale usled delovanja posledi'a organa kundabera i, ponekad, ak, one potpuno nestaju i tada ljudi bolje opa$aju realnost% " takvim sluajevima, kod tvojih ljubima'a se javlja sna$na $elja da rade na sebi, da rade, kako oni ka$u, -za spasenje du e-% Ali od toga ni ta ne mo$e biti, naprosto zato to je ve suvi e kasno, vreme koje je Velika #riroda izdvojila u te svrhe ve je na isteku i, mada ljudi oseaju potrebu da vi e rade, umesto da ostvare tu $elju, oni mogu samo da vode beskrajne razgovore, jer im ni ta drugo ne dozvoljava staraka slabost% &oj deae, kada sam istra$ivao delo Velikog Svetitelja A jate !ima a za dobrobit tri'entrinih bia na *emlji, utvrdio sam veoma va$ne stvari% /ada se taj Veliki /ozmiki Svetitelj, koji poseduje neuporedivi "m, konano uverio da sveti putevi usavr avanja tri'entrinih bia Vasione vi e nisu pogodni za *emljane, on se, posle godinu dana neprekidnog posmatranja i istra$anja, ponovo popeo na planinu Vezinjamu i nekoliko zemaljskih mese'i razmi ljao kako da postigne svoj 'ilj, to jest, kako da spase *emljane od kobnih posledi'a uti'aja organa kuabu5era uz pomo svetog oseanja savesti, koje se sauvalo naknuto u njihovoj podsvesti% :azmi ljanja su ga dovela do vrstog uverenja da se ljudi zaista mogu spasti ako se deluje na njihovu savest, ali samo ukoliko savest bez gubitaka pre(e iz podsvesti u svest, koja upravlja njihovim aktivnim $ivotom za vreme budnog stanja, i ukoliko je ne izgube tokom te svesne delatnosti%
Glava 27 NAIN IVOTA KOJI JE LjUDIMA SAVETOVAO VELIKI SVETITELj AJATA IMA Belzebub nastavi svoju priu. - Posle dugih i marljivih istraivanja razjasnio sam da, poto je Veliki Svetitelj jata !ima promislio i sainio na planini Vezinjame taan plan svojih daljih svetih dela, on se nije vratio u Vavilon, ve" je krenuo pravo u grad #uapal, prestoni$u zemlje %urlante, koja se nalazila u sr$u zijskog kopna. #oavi tamo, on se najpre povezao sa Posve"enima iz Bratstva &a'tanturi( ono se nalazilo nedaleko od grada i njegovo ime je znailo )*iveti izistinski - ili uopte ne iveti). Bratstvo je bilo osnovano + zemaljskih g. pre dolaska Velikog Svetitelja jate !imaa, na ini$ijativu dvoje tri$entrinih ,emljana, koji su u skladu sa prin$ipima vae"im pre jatijeve ere, smatrani istinskim posve"eni$ima. -edan od tih istinski posve"enih zvao se Pundoliro, a drugi - Sensimiriniko. .zgred, napominjem da su nadtelesne sutine /via tela0 ovih istinski posve"enih ,emljana tada ve" dostigle visok nivo i zato su oni imali vremena da svoj .m dovedu do neophodnog stupnja 1bjektivnog .ma, te su se njihova via tela pokazala dostojnim, zaista dostojnim, da zauzmu svoje mesto na planeti &istilite. 2oja dalja is$rpna istraivanja pokazala su da su se u svim misaonim $entrima Pundolira i Sensimirinika najpre pojavile sumnje, a zatim se pojavila vrsta uverenost da se iz oigledno neprirodnih razloga s njima doga3a )neto veoma nepoeljno), tavie, da je nemogu"e osloboditi se toga zla bez pomo"i sa strane. 1ni su reili da prona3u druge ljude, koji "e kao i oni teiti istom $ilju i truditi se da se oslobode te napasti. 1ni su nali odgovaraju"e ljude me3u monasima koji su iveli u manastirima smetenim oko grada #ul'apala, i zedno s njima osnovali su svoje bratstvo. #akle, po dolasku u #ul'apal Sveti jata !ima se povezao sa bra"om koja su ve" radila na problemu abnormalnog 'unk$ionisanja svoje psihe, vre"i pri tome samoposmatranje( on je poeo da posve"uje njihov .m, otkrivaju"i im objektivne istine, pri emu je obuku vodio na takav nain da je per$ep$ija novog ostvarivana neometana mranim stranama njihove prirode, tako da nikakve posledi$e onoga zla, skrivenog u njihovim duama nisu mogle da iskrive opaanje venih istina. Prosve"uju"i lanove Bratstva, spore"i i savetuju"i se s njima, Veliki Svetitelj jata !ima bavio se sastavljanjem zbornika )propisa) ili, kako se sada kae, )ustava) novog Bratstva, koje je zajedno sa svojim ueni$ima kasnije osnovao u gradu #ul'apalu. 1no je nazvano bratstvom 4itvori i to ime je znailo5 )Sin Boji bi"e samo onaj ko u sebi probudi Savest.) %asnije, kada je rad na organiza$iji novog bratstva bio zavren, on je razaslao lanove starog bratstva u razna mesta, sa zadatkom da ire ideje o tome da podsvest
oveku prua mu"nost da u sebi izgradi sveti impuls Savesti, ali da samo onaj koji toj mogu"nost obezbedi prodor u svest i ko objektivno utie na sva svoja dela i sav svoj ivot, moe sebe da nazove istinskim sinom 6vor$a svega postoje"eg. Bra"a su najpre svoju ideju propovedala uglavnom me3u monasima mnogobrojnih manastira, a zatim i me3u obinim stanovni$ima grada. ,atim su, za poetak, odabrali 7+ ozbiljnih i dobro pripremljenih poslunika za novo Bratstvo 4itvori, osnovano u gradu #ul'apalu. Posle toga je Veliki Svetitelj jata !ima nastavio da poduava monahe starog Bratstva &a'tanturi i da uz njihovu pomo" prosve"uje .m poslunika. Posle godinu dana takvog rada, on je zakljuio da su neki monasi Bratstva &a'tanturi, kao i deo poslunika, dostojni da postanu punopravna bra"a novog reda. .stav Bratstva, koji je sainio Veliki Svetitelj jata !ima, odre3ivao je da punopravnim lanom Bratstva 4itvori sebe moe smatrati samo onaj ko uz druge objektivne vrline, postupaju"i po savesti, shvati nain na koji "e druge ubediti u to da ovek poseduje impuls 1bjektivne Savesti i da uz pomo" tog impulsa moe postati dostojan smisla i $ilja svog ivota. !tavie, svaki neo'it je duan da i sam tome ui druge, drugi - tre"e, i tako dalje. 1ne, koji su zasluili da se nazovu )punopravnom bratom), poeli su da nazivaju )re$ima). Posebno elim da podvuem da su ljudi, poto je propalo delo jate !imaa, re )re$), kao i re )posve"enik), o kojoj sam ti ve" govorio, poeli da koriste na razne naine i u dva razliita smisla. . prvom smislu, re )re$) i dalje podrazumeva pro'esial$e u nekoj od mnogobrojnih zajedni$a, ije lanove ljudi nazivaju jo i )duhovni$ima) ili )sveteni$ima). . drugom smislu reju )re$) nazivani su i jo se nazivaju oni koji se svojim religioznim ivotom i vrednim delima za dobrobit blinjih tako snano izdvajaju me3u njima, da i sama uspomena na njih kod ljudi izaziva ose"anje zahvalnosti. . isto vreme, kada je Veliki Svetitelj jata !ima prosve"ivao .m monaha iz biveg Bratstva &a'tanturi, kao i nove poslunike, me3u obinim stanovni$ima grada i okoline proirila se ideja da je oveku dato sve kako bi iveo po Savesti, ali to boansko naelo ne utie na ivot svesti zbog nekih ljudskih postupaka, )koji donose trenutnu korist, ali ija je posledi$a zlo), kao i usled koristoljubivih interesa koji postepeno u oveku unitavaju svaku sposobnost za boansku 8jubav. 6a, uistinu pravedna ideja, postala je popularna zahvalju"i premudroj dalekovidosti Velikog Svetitelja jate !imaa, koji je svakome ko eli da postane lan Bratstva, pored ostalih obaveza, nalagao i obavezu da budi Savest u drugim ljudima. %ada je organiza$ija prvog bratstva 4itvori u gradu 9ul'apalu bila manje ili vie zavrena, i kada su bra"a ubudu"e, slede"i svoj .m, mogla da rade samostalno, tada je Sveti jata !ima lino me3u njima odabrao one koji su pomo"u razuma ili ose"anja pronikli u svoju podsvest i tu osetili impuls Savesti( to ih je uverilo u to da,
ukoliko uloe odre3ene napore, Savest moe postati neodvojivi deo njihovog svaknevnog ivota. 1ne koji su ve" osetili Savest u svojoj svesti, on je nazvao )posve"eni$ima prvog stepena) i izdvojio ih od ostalih( poeo je da im otkriva objektivne istine, koje su od ,emljana jo skrivene. .pravo )posve"enike prvog stepena), koje je jata odvio od ostalih, kasnije "e poeti da nazivaju )velikim posve"eni$ima). 6reba naglasiti da je Veliki Sveti jata !ima izmenio i obnovio prirodu i sutinu velikih posve"enika. :zme3u ostalog, Veliki Svetitelj, sada ;ajsvetiji jata !ima, objasnio je velikim posve"eni$ima ta je zapravo 1bjektivna Savest i koji razlozi dovode do njenog pojavljivanja kod tri$entrinih bi"a. <vo taje on o tome rekao5 )Savest se u oveku javlja kada u njega prodru esti$e )ema$ije alosti) Beskonano 8jube"eg i Beskonano Stradaju"eg Venog 6vor$a, i zato se izvori savesnog postupanja tri$entrinih bi"a ponekad nazivaju )Bojim darom). alost i tuga nastaju kod naeg Sveopteg 1$a zbog borbe izme3u dobra i zla koja se u Vasioni neprekidno odigrava.) ,atim je nastavio dalje5 )Sva tri$entrina bi"a u Vasioni, ukljuuju"i i ljude, u skladu sa svojom prirodom koja dovodi do bu3enja Savesti, treba da ose"aju patnje. 2i moramo da patimo zato to Savest konano moe biti probu3ena tek u pro$esu neprekidne borbe izme3u dve suprotne sile, koje proistiu iz razliitih izvora, to jest izme3u pro$esa 'unk$ionisanja naeg planetarnog tela i paralelnog pro$esa, kome podsti$aj daje usavravanje vieg tela ili nadtelesne sutine, skrivene u naem planetarnom telu, iji pro$esi u svojoj $elokupnosti izazivaju sve mani'esta$ije .ma tri$entrinih bi"a. Prema tome, mi ,emljani, poput svih tri$entrinih bi"a Velikog %ozmosa, zahvaljuju"i tome to u nama postoji mogu"nost mani'estovanja 1bjektivne Savesti, neizbeno moramo da trpimo borbu izme3u duha i ploti( ta borba vodi ka tome da najzad ponemo da ose"amo )elim) i )ne elim). 1naj ko svesno usmerava tu unutranju borbu i svesno drinosi tome da )ne elim) prevagne nad )elim), ponaa se kao to prilii 1vaplo"enju Sutine 6vor$a( onaj, pak, koji dozvoli eljama da njime vladaju, pove"ava Boju tugu. 1groman rad jate !imaa i njegovih sledbenika doveo je do toga da su ve" posle nepune 7 godine svi stanovni$i #ul'apala i njegove okoline, pa ak i mnogih azijskih zemalja, znali za postojanje istinske Savesti u sopstvenoj podsvesti, ali i to da se njome treba rukovoditi u svakodnevnom ivotu( re$i bratstva svuda su uili ljude kako i ta treba initi da se taj $ilj postigne i ak su poeli da se trude da i sami postanu re$i( mnoge zajedni$e ovoga bratstva, osnovane u ziji, u to vreme su ve" radile samostalno. <vo kako su nastala ta, skoro nezavisna bratstva.
%ada je veliki Svetitelj jata !ima maltene zavrio rad na organiza$iji Bratstva, osnovanog u #ul'apalu, razaslao je velike posve"enike po itavom kontinentu, davi im neophodna uputstva za dalje osnivanje novih bratstava u drugim gradovima i zemljama( on sam, pak, ostao je #ul'apalu i rukovodio radom svojih pomo"nika. : dogodilo se, dete moje, da su skoro svi ljudi, ta udna tri$entrina bi"a, poeli da se od sveg sr$a trude kako bi se 1bjektivna Savest zauvek nastanila u njihovoj svesti. Ve"ina stanovnika zije toga doba poela je intenzivno da radi na sebi pod rukovodstvom posve"enika i svetenika Bratstva 4itvari, u $ilju prenoenja iz podsvesti u svest svih onih ose"anja koja mogu dovesti do nastanka impulsa istinske savesti, ne bi li na taj nain stekli mogu"nost da se u potpunosti i verovatno zauvek oslobode posledi$a delovanja organa kundabu'era, pogubnih po njih same i po njihove potomke( s druge strane, ako budu iveli po svojoj savesti, ljudi "e mo"i da utole tugu Venog 1$a. Sve je to dovelo dotle da je u ziji toga doba problem savesti ljudima postao osnovni problem u svakodnevnom ivotu, bez obzira na to da li se nalaze u )budnom stanju svesti) ili u )pasivnom instinktivnom stanju). 6ih godina su ak i ona tri$entrina bi"a, ije opaanje tog boanskog impulsa jo nije u potpunosti uspostavljeno, bi"a u ijoj je udnoj, samo njima svojstvenoj svesti, postojala tek ograniena predstava o njemu, tako3e pokuavala da se ponaaju u skladu s tim predstavama. .sled toga, posle => zemaljskih godina, po njihovoj sopstvenoj volji, kod ljudi su nestale dve osnovne 'orme u kojima se ispoljavala anomalija njihove egzisten$ije( one su bile i ostale uzrok koji ometa uspostavljanje vie ili manje normalnih uslova ivota. Pre svega, same po sebi, nestale su podele na najrazliite zajedni$e sa raznovrsnim obli$ima organiza$ije spoljnog, pa ak i unutranjeg ivota, koje oni nazivaju )dravnim tvorevinama), a kao drugo, nestale su i takozvane )kaste) ili )klase), koje su ve" veoma dugo postojale u njihovima zajedni$ama. Smatram da je upravo ova druga osobenost, tj. obiaj da svako bude svrstan u ovu ili onu kastu ili klasu, postala, kako "e kasnije shvatiti, osnova za postepeno 'ormiranje jednog neobinog duevnog kvaliteta koji je u itavoj Vasioni svojstven samo njima. 1ni su to neobino svojstvo stekli ubrzo posle druge katastro'e planetarnih razmera i ono se postepeno razvijalo , prenosilo se iz genera$ije u genera$iju i najzad stiglo do savremenih ,emljana ve" kao zakonit i neodvojiv deo njihe prirode, a to osobeno svojstvo oni nazivaju )egoizmom). -ednom, kasnije, u pogodnom trenutku, detaljno "u ti objasniti kako su zbog neprirodnih ivotnih uslova tvoji ljubim$i poeli da se dele na razliite kaste i kako se postepeno, zbog takvih anomalija ta grozna 'orma drutvenih odnosa sauvala da naih dana. za sada ti je dovoljno da zna da je uzrok nastanka tog unikalnog
)egoizma) u prirodi ,emljana bilo to to je posle druge planetarne katastro'e njihova jedinstvena psiha dobila dvojni karakter. 6o mi je bilo potpuno jasno onda kada sam poslednji put bio na ,emlji( tada sam poeo da se zanimam za legomonizam, u kome je bio izloen rad Velikog Svetitelja jate !imaa pod nazivom ).as situa$ije). Posle briljivog prouavanja i istraivanja itave njegove dalje delatnosti i njenih rezultata, zapitao sam se kako su se i zato sile koje se dobijaju iz esti$a emana$ije 6voreve tuge za aktualiza$ijom boanskog impulsa 1bjektivne Savesti, u ovekovoj prirodi kristalizale samo u )podsvesti) i na taj nain izbegle unitavanje kakvo je zadesilo sile predvi3ene za bu3enje impulsa Vere, ;ade i 8jubavi. .zgred, tu neobinu anomaliju u potpunosti potvr3uju mudre rei dubokouvaenog, nezamenljivog, asnog ;asradina 4ode, koje glase5 )Svaka prava sre"a proistie iskljuivo iz neke nesre"e koju je ovek na sopstvenoj koi osetio.) #ualizam ljudske psihe ispoljava se usled toga to ovek poseduje dve linije ponaanja. -ednu liniju 'ormiraju utis$i iz neprirodnog okruenja, nedostojnog razumnog bi"a, u periodu dok se on nalazi u budnom stanju( ti utis$i 'ormiraju tzv. )svest)( druga linija ponaanja proistie iz prirodnih, unutranjih naela ljudske prirode i de'inie je )podsvest). .pravo zbog toga to te )linije ponaanja) proistiu iz dvaju razliitih naela, svaki tvoj ljubima$ se u svom svaknevnom ivotu, u budnom stanju, deli na dve samostalne linosti. 1vde treba naglasiti da taj dualizam tako3e dovodi do toga da njihova priroda postepeno gasi taj impuls, potreban svim tri$entrinim bi"ima, i koji se naziva )iskreno"u). 1ni, ak, svesno u sebi gue taj impuls i ve" od prvog dana njihovog nastanka ili, kako oni kau, od dana ro3enja, njihovi proizvo3ai, ili po zemaljski )roditelji), ue de$u potpuno suprotnom ponaanju, drugaije reeno, ue ih )laljivosti). .iti i primoravati de$u da budu neiskrena sa drugima i u svemu laljiva toliko je ulo u plot i krv ,emljana da oni to smatraju svojom obavezom i ak nazivaju znamenitom reju )obrazovanje). 1ni ue de$u da nikada ne postupaju onako kako instinivno zahteva njihova savest, ve" samo onako kako je utvr3eno pravilima )lepog ponaanja), koja su sroile razne preten$iozne linosti. ?azume se, u vreme kada de$a odrastaju i stupaju u ivot odraslih jedinki, ona ve" mehaniki slede liniju ponaanja koja je kod njih ve" 'ormirana, u skladu s onim to je u njih )usa3eno), tj. u skladu s )obrazovanjem). ,ahvaljuju"i svemu tome savest, koja bi mogla da gospodari u svesti stanovnika te planete poev od ranog detinjstva, postepeno se povlai, tako da ju je u vreme kada postanu odrasli, mogu"e prona"i samo u tzv. )podsvesti). Pomenuta svojstva, neophodna za ispoljavanje boanskog impulsa Savesti, postepeno su prestala da deluju na nivou svesti i da usmeravaju ovekovu delatnost.
<to zato se, dete moje, u ljudskoj prirodi kristaliza$ija boanskih naela poslatih 1dozgo, koja bude boanski impuls Savesti, odigrava tek u njihovoj )podsvesti) koja ne uestvuje u obinom ivotu, te su tako ta naela izbegla unitavanje koje je zadesilo druge svete impulse, oveku apsolutno neophodne - Veru, ;adu i 8jubav. !tavie, ako se ponekad, iz ovog ili onog razloga, ovi impulsi pokrenu iz podsvesti i ovek oseti potrebu da u svom neprirodnom ivotu postupa u skladu s njom, kada to oseti, on "e ih to pre potisnuti natrag, zato to je u uslovima koji sada vladaju, nemogu"e iveti s aktivnom, delotvornom, istinskom Save"u. 1d vremena kada je egoizam postao deo prirode tvojih ljubima$a, to unikalno svojstvo je postalo glavni 'aktor postepene kristaliza$ije mogu"nosti u ljudskoj psihi, i ono slui za ra3anje posebnih impulsa poznatih pod imenima5 )lukavstvo), )nadmenost), )ulizivanje), )podmuklost), )astoljublje), )dvolinost) i tako dalje, i tome slino. 6e osobene odlike psihe, svojstvene tri$entrinim ,ljanima, koje sam upravo naveo, konano su kristalizovane u prirodi mnogih tvojih ljubima$a i postale su njihove obavezne osobine mnogo pre epohe Velikog Svetitelja jate !aa, ali kada je nain ivota koji je on namerno stvorio, poeo da se ukorenjuje i iri me3u njima, te neobine osobine su nestale iz svesti tri$entrinih bi"a. %asnije, ipak, kada su ljudi sami unitili rezultate svetih nastojanja Blagorodnog jate !imaa, kobne osobine su postepeno ponovo pro$vale i sada se nalaze u osnovi sutine savremenih ,emljana. #ete moje, kada se u prirodi tvojih ljubima$a pojavi ispoljavanje egoizma, te unikalne osobine koja daje poti$aj za nastanak drugih )sekundarnih uzroka), tada boanski impuls Savesti, pa ak i slabana aluzija na taj impuls, postaje smetnja .nikalnoj utokratskoj Sili koja upravlja ljudima. %asnije, kada tvoji ljubim$i osete potrebu da svesno, uvek i u svemu, spree ue"e Savesti u 'unk$ionisanju svoje svesti koja kontrolie njihov ivot u budnom stanju, taj boanski impuls kao da u svojoj aktivnosti postepeno poinje da se kloni ue"a u svesnoj delatnosti i uestvuje samo u radu )podsvesti). Sve mi je to postalo jasno tek posle briljivih i detaljnih istraivanja i tada sam shvatio zato se oni jo uvek dele na )kaste) i )klase) i da upravo to izaziva po njih tako alosne posledi$e. #alja detaljna istraivanja su mi jasno i odre3eno pokazala da u tom delu svesti, koji oni nazivaju podsve"u, ak i kod savremenih bi"a, postoje uslovi za dalju kristaliza$iju boanskog impulsa Savesti, dakle, i za to da Savest usmerava njihov svakodnevni ivot. &injeni$a da se uslovi za boanski impuls i dalje 'ormiraju i da njihovo ispoljavanje jo uvek uestvuje u ivotnom pro$esu, kasnije je potvr3ena( istina, posmatranja koja sam vrio s 2arsa, bila su pra"ena teko"ama.
1vde se radi o tome da, iako sam bez ikakvih problema mogao da posmatram kroz teleskop pro$ese koji su se odigravali na povrini drugih planeta, posmatranja povrine ,emlje skoro da su bila uzaludna zbog neobine boje njene atmos'ere. %asnije sam razjasnio uzrok postojanja te boje5 s vremena na vreme u atmos'eri se skuplja ogromna koliina materije, koja se obrazuje usled emana$ije koju isputaju tvoji miljeni$i kada su obuzeti takozvanom )griom savesti). 6o se doga3a u momentu kada oni doivljavaju odre3enu vrstu moralnog potresa, tj. kad se kod njih pojave aso$ija$ije, povezane sa ranije primljenim utis$ima u kojima, kao to sam ti ve" rekao, ima svakakvih kojetarija, ali to stanje skoro uvek slabi ili ak, sasvim iezava. ,bog toga, kao to sam ve" rekao, u njihovom se organizmu proizvoljno javlja odre3ena kombina$ija signala, usled kojih se osobine, koje se nalaze u podsvesti, osloba3aju i omogu"uju boanskom impulsu Savesti da se mani'estuje na nivou svesti i da neko vreme deluje na svakodnevni ivot( tako i nastaje )gria savesti). )@ria savesti), sa svoje strane, izaziva kod tvojih ljubima$a pojavu odre3enih emana$ija o kojima sam ve" govorio( one se meaju s drugim emana$ijama i upravo njihova sveukupnost pridaje atmos'eri planete tu spe$i'inu boju koja spreava pogled da prodre do kraja. 1vde treba naglasiti da su ,emljani, naroito savremeni, veoma veti u potiskivanju grie savesti. &im osete duevni bol, ili makar, slabano bo$kanje savesti, oni odmah gue to ose"anje i ono, tek to se rodilo, iezava. ,a guenje prvih nagovetaja grie savesti oni su smisli mnogobrojne e'ikasne naine koji i sada postoje pod nazima kao to su )alkoholizam), )kokainizam), )mor'inizam), )nikotinizam), )onanizam), )okultizam), i ostali )izmi). -ednom "u ti, dete moje, kao to sam i obe"ao, detaljno ispriati o tome kako su neprirodni uslovi ivota doveli ,emljane do alosne i tetne podele na kaste. Svakako "u ti o tome ispriati jer takva znanja "e ti pomo"i da bolje shvati udnovatost psihe tih bi"a, koja su tako obuzela tvoju matu. sada paljivo sluaj i utuvi sebi u glavu5 kada se to osobeno svojstvo - )egoizam) - u potpunosti 'ormiralo u glavama tvojih ljubima$a i postalo izvor /i jo uvek je izvor0 raznih sekundarnih impulsa o kojima sam ti govorio, a zatim, kada je impuls savesti prestao da utie na njihov svakodnevni ivot, ta tri$entrina bi"a, koja su se pojavila i ivela na planeti ,emlji i pre i posle epohe jate !imaa, uvek su teila da ive samo radi sopstvenog blagostanja. 6oga nema ni na jednoj planeti Vasione, ali na ,emlji, gde za sve ima dovoljno bogatstava, svako, nezavisno od objektivnih zasluga, gradi svoju sre"u na nesre"i drugih. Briga samo i jedino o sopstvenoj sre"i postepeno je dovela do toga da su se kod ,emljana pojavile potpuno osobene i izuzetne osobine, kao to su lukavost, prezir, laljivost, sumnja, laskanje i druge koje, s jedne strane, odre3uju ponaanje
svojstveno ljudima, a s druge - predstavljaju uzrok postepene degrada$ije sposobnosti koje im je dala Velika Priroda i koje su usmerene na to da ovek moe postati deo Svetskog .ma. #ete moje, rad Svetog jate !imaa pustio je kli$e u duama ljudi i boanski impuls Savesti, oslobo3en iz povesti, sve vie je uti$ao na njihova dela i uzajamne odnose, a ivot na planeti postepeno je postao skoro onakav, kakav je na drugim planetama Velike Vasione, gde borave tri$entrina bi"a. ,emljani se jedni prema drugima ponaali poput 6vor$a, razlikuju"i se jedino prema nivou, a potovanje sebi slinih zavisilo je jedino od linih zasluga koje je ovek postizao neumornim radom i svesnim stradanjem. <to zato su u tom periodu nestala dva osnovna tetna aspekta njihovog ivota - postojanje raznih drava i podela na )kaste) i )klase). . isto vreme, itelji ,emlje poeli su sebe da smatraju bi"ima koja primaju emana$ije tuge Stvoritelja. 6o se dogodilo zato to su onda, kada je boanski impuls izaao iz podsvesti i kada su ljudi poeli da ive u skladu sa save"u, robovlasni$i pustili robove na slobodu, a vladari su shvatili /to im je sugerisala savest0, da su vlast prigrabili samo zato da bi povla3ivali svojim slabostima kao to su sujeta, samoljublje, lakomislena bezbrinost, i tako dalje. ?azume se, u to vreme na ,emlji su i dalje postojali vo3e, vladari i savetni$i, kao i na svim planetama Vasione gde ive tri$entrina bi"a na raznim nivoima duhovnog razvoja( oni su zauzimali svoje poloaje prema istinskim zaslugama ili prema stareinstvu, a nikako prema pravu nasledstva ili putem izbora, kako je bilo na ,emlji pre i posle epohe blagoslovenog jate, a tako je i danas. 6e vo3e, vladari i savetni$i su u ve"ini sluajeva dolazi na vlast ukoliko su njihove line zasluge i vrline priznali svi iz njihovog okruenja. <vo kako se to odvijalo. Svi ,emljani su se trudili da svesno ive u skladu sa Save"u i radi toga su, kao i svuda u Vasioni, preuzimali na se odre3ene obaveze bez kojih se ne bi mogao posti"i $ilj. Prvo emu je trebalo teiti5 oveku mora biti obezbe3eno sve to mu je potrebno za zadovoljavanje potreba njegovog pletarnog tela. #rugo5 neprekidno i stalno teiti ;ajviem Savretvu. 6re"e5 svesno teiti znanjima o svetu, njegovom poreklu i razvoju. &etvrto5 od najranijeg detinjstva teiti da se to pre ispuni svoj dug prema roditeljima, kako bi sebe posvetio utoljavanju tuge Venog 1$a. : peto5 koliko god je mogu"e doprinositi usavravanju bi"a iz sopstvenog okruenja, kako sebi slinih, tako i drugih vrsta, sve do stepena boanskog )2arto'tai), to jest, do nivoa 8inosti.
6okom $elokupnog tog vremena, dok su tri$entrina bi"a ivela i svesno radila u skladu sa ovih + prin$ipa, mnogi su zahvaljuju"i tome postigli opipljive rezultate. 1bjektivna znanja i iskustvo, svakako su privlaili panju okoline( mudra$ima je, naravno, ukazivano potovanje, a svi su se iz sve snage trudili da privuku panju tih istaknih ljudi, kako bi od njih dobili savete i uputstva kako da to bolje sebe usavre. 6e izuzetne linosti su, sa svoje strane, delile sa ljudima iz svoga okruenja svoja znanja i dostignu"a i zato su, nemaju"i nasledna niti bilo kakva druga prava, automatski poinjale da vladaju. 6a vrsta priznanja doprinosila je da se njihovo miljenje i savet ponu da potuju ak i na drugim kontinentima i ostrvima. Sve naredbe i saveti novih vladara, i ne samo to, ve" i svaka njihova re postajala je sveti zakon za tri$entrina bi"a i ona su mu se povinovala s rado"u i usrdno - ali nikako na nain na koji su takve stvari prihvatane pre i nakon toga, kada su propali plodovi rada Svetog jate !imaa. Sada tvoji udni ljubim$i ispunjavaju naredbe i uputstva svojih vladara ili, kako ih sami zovu, )$areva), jedino iz straha. Vlast se odrava bajonetima i tamni$ama, a barem toga $arevi imaju. Sveti trud jate !imaa je na odre3eni nain uti$ao na jednu uasnu osobinu, svojstvenu zemaljskoj psihi, to jest, na njihovu )neodoljivu potrebu da povremeno unitavaju sebi sline). Pro$es uzajamnog unitavanja, koji potie iz osobenosti njihove due, u potpunosti je bio prestao u ziji, dok je na drugim kontinentima bilo tek pojedinanih sluajeva. #o njih je dolazilo zbog udaljenosti tih mesta, jer ideje i rad Svetog jate nisu mogle tamo da stignu i ljudi nisu znali kako treba iveti. li najneobiniji i najvaniji rezultat svetog dela ate !imaa bilo je to to se duina ivota ,emljana neto pove"ala i nastavljalaje da raste( dok je smrtnost padala, ra3anje se smanjivalo i snizilo se najmanje + puta. 6ako je u praksi demonstriran kozmiki zakon )ravnotee vibra$ija), tj.vibra$ija, nastalih u pro$esu evolu$ije i involu$ije kozmikih supstan$i, neophodnih ;ajve"em vasionskom 6rogoautoegokratu. #o smanjenja smrtnosti i ra3anja dolo je zato to su ljudi, kada je ivot postao skoro normalan, poeli da stvaraju vibra$ije bliske onima koje zahteva Velika Priroda i vie joj nisu bile potrebne one vibra$ije koje je davala prerana smrtnost. %ada ispunim svoje obe"anje i podrobno ti ispriam o svim 'undamentalnim kozmikim zakonima, ti "e odlino shvatiti i zakon ravnotee vibra$ija. #a, dela Velikog Svetitelja jate !imaa postepeno su dovela do blagostanja, nevi3enog na ,emlji, ali, na beskrajnu alost stanovnika %ozmosa koji poseduju savest i um svih grada$ija, poto je Veliki Svetitelj jata !ima napustio planetu, njeni nesre"ni stanovni$i su sve unitili. ;jima je svojstveno da tako postupaju sa
dostignu"ima svojih predaka( usled toga, na ,emlji je izbrisano ak i se"anje na ta blagoslena vremena. :pak, iz nekih rukopisa, sauvanih do naih dana, mogu se izvu"i poda$i o tome da su nekada na ,emlji postojala drutva na ijem elu su stajali ljudi koji su vladali najve"im znanjima. ,a takav nain vladavine savremeni ljudi su smislili svoj naziv - )teokratija), koji i dalje koriste. li ta zapravo predstavlja )teokratija), kao i zato je ona postojala, o tome savremeni stanovni$i planete ,emlje nemaju pojma i pravi su divlja$i.
Glava 28 GLAVNI VINOVNIK PROPASTI SVIH SVETIH DELA AJATE IMAA Ti se sea, moj deae, da naunici koji su se iz itavog sveta okupili u Vavilonu nisu bili glavni vinovnici propadanja plodova rada Velikog Svetitelja Ajate imaa i njihovog pretvaranja u prah i pepeo, ali seme zla bilo je baeno na plodno tlo i oni su, kao to je svojstveno veini zemaljskih naunika nove !ormacije , poput mikroba " uzronika bolesti, to zlo razneli svuda i nesrea je pogodila ne samo njihove savremenike, ve i budue generacije# Temelje za velika i mala zlodela tih naunika i njihove tetne postupke, iako ni sami nisu znali ta rade niti su slutili da e to dovesti do potpune propasti dela Sveljubeeg Ajate imaa, dakle, temelje za sve to postavio je svojim pronalaskom , kako sam posle dugog traganja utvrdio, svojremeno dobro poznat naunik nove !ormacije po imenu $entrohamsanin# %bog dualizma njegovog unutranjeg &ivota, njegovo tanano telo usavravalo se sve dotle dok nije dostiglo potreban stupanj na lestvici 'bjektivnog (ma, a potom se prikljuilo )*) +terskih ,aznamaskih $inosti, za iju je dalju egzistenciju u kozmosu izdvojena jedna mala planeta koja se zove +tarska 'dmazda # Strogo govorei, sada, kada se spremam da ti priam o tom tricentrinom %emljaninu $entrohamsaninu, treba da ispunim svoje obeanje i da ti iscrpno objasnim znaenje rei hasnamas , ali, ipak, radije u to uiniti kasnije, na mestu koje e vie odgovarati mojoj prii# tetan pronalazak tog naunika starih vremena doao je do naunika epohe Vavilona u vidu manuskripta, koji je $entrohamsanin napisao svojeruno# Vidim da treba da ti ispriam o okolnostima ro-enja i vaspitavanja $entrohamsanina, o tome kako je on, zahvaljujui sluajnom sticaju okolnosti, postao u itavom svetu poznat kao naunik# Ta veoma karakteristina pria mo&e da poslu&i kao primer za davno prihvaenu praksu, koja od mnogih ljudi stvara autoritete, pre svega za ostale naunike nove !ormacije , a i za sve nesrenike oko njih# .ada sam izuavao okolnosti, pod kojima su se sva dela 'ptekozmikog Svetitelja Ajate imaa pretvorila u prah i pepeo, podrobno sam se pozabavio osobenostima neobine psihe %emljana, pokuavajui da utvrdim koji su aspekti doveli do tako &alosnih posledica# Tada sam razjasnio okolnosti ro-enja i vaspitanja $entrohamsanina# Saznao sam da se on pojavio ili, kako %emljani ka&u, rodio na Azijskom kontinentu, u gradu .ronbukonu, prestonici /ijevije# /jegovo zaee je bilo rezultat sjedinjavanja dva razliita egzioegarija , obrazovana kod dva kaaptoruijanska bia, zrelih godina#
/jegovi proizvo-ai ili, kako %emljani ka&u, roditelji reili su da se stalno nastane u prestonici /ijevije i preselili su se tamo ) zemaljske godine pre ro-enja (niverzalnog ,aznamasa# 'n je bio prvenac svojih ve postarijih i veoma bogatih roditelja i, mada se sjedinjavanje njihovih ekzioegarija doga-ao i ranije, oni su bili toliko obuzeti trkom za bogatstvom da nisu &eleli nikakve smetnje na tom putu i zato su svaki put pribegavali toosi ili, kako to nazivaju tvoji ljubimci, ni savremenici, abortusu # Vremenom se izvoru aktivne komponente njegovog porla , drugim reima, njegovom ocu, osmehnula srea i on je postao gospodar vie karavana i karavansaraja, gde su obavljani trgovaki poslovi# 0ajka je u mladosti bila babica, a zatim je sagradila tzv# Svetu goru , gde su besplodne &ene mogle da potra&e pomo# .ada su se supruzi, ve u poodmaklim godinama, najzad obogatili, krenuli su u grad .ronbukon, s namerom da tamo u&ivaju# Ali, ubrzo su osetili da bez realnog ploda , tj# bez deteta, njihova srea ne mo&e biti potpuna i tada su preduzeli sve mogue mere da taj plod dobiju# 1adi toga su poseivali svakakva sveta mesta osim, razume se Svete gore , i isprobavali sva mogua medicinska sredstva kako bi sjedinjavanje ekzioegarija proteklo uspeno# 2 kada su najzad postigli uspeh, na svet je dolo njihovo dugooekivano dete, kojem su dali ime $entrohamsanin# 1oditelji od samog poetka nita nisu &alili za svoje bogomdano edo i troili su ogromne sume novca za njegova zadoljstva i njegovo takozvano obrazovanje# 3ru&ili su mu najbolje obrazovanje koje se moglo obezbiti# 3ozivali su sve mogue nastavnike i uitelje, domae i strane# Strane uitelje i nastavnike uglavnom su dovodili iz +gipta# .ada je taj mamin i tatin sini poodrastao, ve je svima bio poznat kao veoma obrazovan, tj# u njegovoj glavi je bilo mnogo svakakvih !antastinih gluposti i la&nih in!ormacija, a kasnije, kada je postao zreo ovek u nenormalnim uslovima svoje sredine, reagovao je na spoljne nadra&aje automatski, u skladu sa svojim vaspitanjem# 4akle, kada je na budui veliki naunik odrastao, ve je vladao ogromnom koliinom in!ormacija ili, kako ka&u %emljani, znanja , me-utim, on ak nije bio ni blizu toga da bude u skladu sa viom Sutinom# S jedne strane, nedostatak vie Sutine u njegovoj prirodi, a s druge " to to je posedovao osobine kao to su sujeta, gordost, samoljublje i druge, dovele su do toga da je taj mamin i tatin ljubimac, poto je postao naunik nove !ormacije, te&io tome da ga svi smatraju velikim, i to ne samo u njegovoj zemlji, ve i u itavom svetu# 4akle, on je stalno matao o tome i razmiljao kako da ptosigne svoj cilj# 0nogo dana je proveo u upornim razmiljima i najzad je smislio# Stvorio je teoriju o pitanju kojim se niko pre njega nije bavio, i reio da sve to opie u manuskriptu, kakvog nije bilo ni pre ni posle toga#
2 bacio se na posao kako bi ispunio svoju odluku# (z po mnogobrojnih robova on je pripremio materijal za pismo, kakvom nije bilo ravnog# ( to vreme %emljani su pisali na materijalu napravljenom od ko&e skinute s le-a etvorono&nog bia pod nazivom bivo , ali je $entrohamsanin u te svrhe uzeo ko&u stotine bivola# (zgred, ljudi su kasnije poeli da piu na takozvanom pergamentu # 4akle, kada je ogroman tabak od bivolje ko&e bio gotov, $entrohamsanin je na njemu opisao svoje otkrie, izlo&ivi misli kakve nikada ranije nikome nisu pale na pamet# ( svojim mudrovanjima on je osudio postojei poredak drutvenog &ivota# +vo kako je poinjao manuskript5 /ajvea srea za oveka ni najmanje nije u zavisnosti od nekog drugog oveka, ma ko on bio, ve u potpunoj slobodi od bilo ijeg uticaja# /ekom drugom prilikom, moj deae, objasniu ti ta %emljani podrazumevaju pod reju sloboda # A sada emo se vratiti radu tog budueg (niverzalnog ,aznamasa# 'n je napisao5 /iko ne spori da je sadanje dr&avno i drutveno ure-enje mnogo savrenije od onoga u prolosti, ali gde je tu prava sloboda, koja ve sama po sebi mo&e da nas uini srenima6 %ar treba da radimo isto koliko i ranije6 Treba li sebe da iscrpljujemo radom samo zato da ne bismo kao psi umrli od gladi# /ai carevi, gospodari i duhovni pastiri neumorno nam priaju o drugom svetu u kome je &ivot pun bla&enstva, ali u koji odlaze samo due onih koji su se dostojno ponaali ovde# 0oramo li mi ovde da &ivimo dostojno6 0oramo li da radimo u znoju lica svog za komad hleba6 Ako su nai vladari i pastiri u pravu i ako je njihov zaljski &ivot zaista dostojan toga da njihove due u&ivaju na onom svetu, onda im 7og mo&e i, ak, mora, i na ovom svetu dati vie mogunosti nego nama, obinim smrtnicima# Ako je sve o emu govore nae vo-e i uitelji zaista istina, neka to injenicama doka&u nama, obinim smrtnicima# /eka nam to doka&u tako to e, na primer, pretvoriti prstohvat soli u hleb, isti onaj prstohvat koji nam je jedva dovoljan da osolimo svoju oskudnu hranu# Ako to urade, ja u prvi pasti pred njih na kolena i ljubit im noge# A dotle, mi, koji smo isti kao i nai vladari, moramo da se borimo za sopstvenu sreu i da te&imo realnoj slobodi kako bismo se reili nu&nosti iscrpljujueg i tekog rada# 2stina, osam meseci godinje mi imamo hrane svakoga dana, ali koliko moramo da se iscrpljujemo tokom 8 letnja meseca da bismo zaradili ono to nam je jedva dovoljno za &ivot6 Samo oni koji seju i &anju znaju koliko taj rad iscrpljuje#
4a, mi smo 9 meseci godinje slobodni, ali samo od !izikog rada, dok je naa svest " na najbolji i najdragociji deo " stalno, danju i nou, u ropstvu onih iluzornih ideja kojima nas neprestano aavaju nae vo-e i duhovni oci# 4osta je: /ismo ih mi birali i zato moramo sami da se izborimo za pravu slobodu i istinsku sreu# A pravu slobodu i sreu mo&emo da ostvarimo jedino ukoliko budemo postupali svi kao jedan, to jest jedan za sve i svi zajednoga # Ali pre svega moramo sruiti sve staro# 0oramo to da uinimo kako bismo oslobodili mesto za novi &ivot koji emo stvoriti i tada emo imati istinsku sreu i pravu slobodu# 4ole ropstvo i zavisnost: 0i emo biti gospodari svoje sudbine i niko nee moi da upravlja nama bez naeg znanja i saglasnosti# Samo oni koje sami izaberemo iz svoje sredine, oni koji u znoju lica svog zara-uju hleb svoj, mogu da upravljaju nama i usmeravaju na &ivot# 0oramo da izaberemo vladare i vo-e na principima jedaknosti, bez ogranienja prava prema polu i uzrastu, putem opteg, neposrednog, ravnopravnog, javnog glasanja# Time taj manuskript zavrava# .ada je taj budui (niverzalni ,aznamas $entrohamsanin najzad preneo plodove svog umovanja na tabak od bivolje ko&e, organizovao je nevi-eno raskonu gozbu na koju je pozvao naunike iz itave zemlje, plativi im, pri tome, putne trokove# /a kraju praznika im je predstavio svoj rad# /aunici iz svih krajeva sveta koji su se okupili na gozbi, bili su pogo-eni tim manuskriptom kao udarom groma# 3osle izvesnog vremena doli su k sebi i poeli da se doaptavaju, razmenjujui utiske# .ako je moglo da se desi, pitali su oni jedni druge, da neko, bio on naunik ili obian smrtnik, nije shvatio niti nlutio da me-u njima &ivi takav mudrac, koji poseduje takva ogromna znanja# 2znenada se najstariji i najpoznatiji naunik kao deki popeo na sto i, s intonacijom do dana dananjeg svojstvenom svim naunicima nove !ormacije, obznanio5 " Sluajte, sluajte svi i potrudite se da shvatite da smo mi, koji ovde predstavljamo itavo oveanstvo, mi koji smo, zahvaljujui svojim znanjima postigli slobodu misli, sada udostojeni velike asti da sopstvenim oima vidimo dolazak 0esije, vlasnika bo&anskog (ma kojeg nam je poslalo nebo, ko bi nam obznanio vene istine# 2 svi poee da hvale $entrohamsanina do neba, a ta tetna navika, svojstvena svim naunicima nove !ormacije, ometa razvoj pravog znanja koje ponekad svako mo&e da otkrije; naprotiv, ak i ako ovek neto ve zna, neumerene pohvale to znanje unitavaju, a njegov vlasnik postaje sve plii#
%nai, svi naunici su digli galamu i poeli da se guraju kako bi se probili to bli&e $entrohamsaninu, pozdravljajui ga kao dugooekivanog 0esiju i gledajui ga s ushienjem# %animljivo je razmisliti zato su se nai naunici tako razgalamili i poeli da pokazuju svoje, uglavnom la&no oduevljenje# 1adi se o tome da se, opet zbog nenormalnih uslova &ivota, kod njih pojavilo i ukorenilo veoma udno uverenje da svaki sledbenik va&ne i znaajne linosti mora u oima drugih izgledati isto tako mudar i sveznalica# $entrohamsanin je bio veoma bogat, a sada je postao i poznat, te su mu svi nijevijski naunici odmah izrazili svoje odobravanje i oduevljenje# /isu jo stigli ni da se razi-u kuama, a ve su poeli svakome koga sretnu, poev od komija, da priaju o tom neobinom manuskriptu; s penom na ustima oni su svima dokazali istinitost otkrovenja , koja je zapisao veliki $entramsanin# (skoro su u .ronbukonu i drugim gradovima /ijevije ljudi priali jedino o tim otkrovenjima # .ao to obino biva, oni su postepeno osnovali dve suprotstavljene partije od kojih je jedna podr&avala izmiljotine budueg (niverzalnog ,aznamasa, dok se druga zauzimala za tradicionalne !orme drutvenog &ivota# To je trajalo skoro itavu zemaljsku godinu, broj suparnikih partija je povean, porasla je i uzajamna mr&nja # 1ezultat je bio &alostan5 jednog nesrenog dana izme-u pristalica dveju partija planuo je takozvani gra-anski rat # <ra-anski rat " je tako-e rat i od obinog rata razlikuje se jedino po tome to u obinom ratu &itelji jedne zemlje istrebljuju &itelje druge, dok se u gra-anskom ratu ovaj proces me-usobnog unitavanja odvija izme-u lanova iste zajednice, na primer, brat ubija brata, otac " sina, stric " sinovca i tako dalje# Tokom prva 8 dana borbe su se uglavnom odvijale u prestonici i sve oi su bile uprte u nju, dok u zemlji je jo bilo relativno mirno, izuzev sluajnih sukoba na nekim mestima# Ali, krajem etvrtog dana u prestonici su pobedile pristalice ideje $entrohamsanina, to jest takozvani naunici , i posle toga je rat zahvatio sve velike i male gradove /ijevije# Straan proces uzajamnog istrebljenja trajao je sve dotle dok ti mudraci nisu pod nogama osetili vrsto tle, naterali sve pre&ivele da prihvate ideje $entrohamsanina, i dok nisu unitili dr&avno ure-enje koje je dotle postojalo# 'd tada se svi &itelji /ijevije smatraju sledbenicima teorije $entrohamsanina i oni su ubrzo stvorili dr&avu sa osobenim oblikom vladavine, nazvanim republika # .ada je republika uvrstila svoj polo&aj, ona je, kao to je uobiajeno, krenula da ratuje protiv susednih zemalja, kako bi i tamo zavela isti oblik vladavine# Tako su se na najveem kontinentu te planete obnovili ratovi, usled ega su poeli da se menjaju, a zatim su i sasvim nestali oni blagotvorni oblici drutvenog &ivota koji su nekada tamo uspostavljeni zahvaljujui idealnom (mu /ajsveteg Ajate imaa#
/a %emlji su opet poele da se smenjuju razliite dr&ave sa raznovrsnim oblicima vladavine# .ao to vidi, moj deae, opasne ideje (niverzalnog ,namasa $entrohamsanina direktno su dovele do obnavljanja sistema u kome postoje razliite dr&ave; ipak, neke novo!ormirane zajednice nastavile su da u svom radu slede zavete Vikog Svetitelja Ajate imaa, koji su postali organski deo njihovog svakodnevnog &ivota# Ali za konanu propast blagotvornih tradicija koje su ipak jo sledili ljudi u nekim zajednicama, odgovornost snose naunici koji su se svojevremeno okupili u Vavilonu# +vo u kakvim okolnostima se to dogodilo# 4esilo se da se me-u onima koji su u Vavilon stigli dobrovoljno i postali uesnici planetarne kon!erencije po pitanjima najvieg reda , naao i praunuk $entrohamsanina, tako-e naunik # 'n je sa sobom doneo tanu kopiju poznatog manuskripta svog pradede, napravljenog na papirusu; original je imao jer ga je dobio u nasledstvo# .ada je ludilo, izazvano razmatranjem pitanja o dui dostiglo svoj vrhunac, on je za vreme poslednjeg velikog sastanka glasno proitao izmiljotine svog pradede i dogodilo se ono to je i trebalo oekivati# /esreni mudraci, kao to je i svojstveno njihovom nesrenom (mu, odmah su preli s jednog pitanja na drugo, to jest, s problema due, na takozvanu politiku # (skoro je itav Vavilon raspravljao o problemu razliih oblika dr&avnog ure-enja prolosti, sadanjosti i budunosti# 2 naravno, u osnovi svih diskusija le&ale su istine iznesene u $entrohamsa" ninnovom manuskriptu koji je njegov unuk preveo, jer su kopije na papirusu rasturene po itavom gradu i svaki naunik ih je nosio sa sobom# 'ni su nekoliko meseci proveli u sporovima i razmatranjima da bi se, najzad, celokupno ueno drutvo Vavilona podelilo na ) partije ili sekcije# 3rva5 sekcija $egomonista # 4ruga5 sekcija /eomotista # Trea5 sekcija 3aleomotista # Svaka sekcija je uskoro imala svoje pristalice me-u Vavilonjanima i sve bi se opet zavrilo gra-anskim ratom da perzijski car nije uspeo da predupredi doga-aje i srui kaznu na njihove uene glave# /eke naunike su po njegovom nare-enju kaznili smru, neke su poslali iza reetaka, druge su poslali u mesta gde je i 7og rekao laku no# /eki su proglaeni nedu&nima, zato to nisu znali ta rade; proglasili su ih ludacima i pustili ih kui# Ali bilo je i takvih koji uopte nisu bili umeani u doga-aje; njima ne samo da je dozvoljeno da se vrate u domovinu, ve su ispraeni sa najveim poastima# 4akle, dete moje, ti mudraci su#se razmileli po svetu i nastavili, naravno nenamerno, isto mehaniki, da umuju i mudruju o osnovnim problemima nastalim
u Vavilonu, koji su upravo i podstakli sve doga-aje " tj# o problemu ljudske due i problemu unutranjeg dr&avnog ure-enja # Ta mudrovanja su dovela dotle da su mnoge azijske zemlje bile upropaene gra-anskim ratovima, a ratovi i me-usobno unitavanje me-u raznim dr&avama rasplamsali su se s novom snagom# 3ropadanje onoga to je ostalo od dela Velikog Svetitelja Ajate imaa proteglo se na *=> godina; ali neke tradicije koje je stvorio Ajata, ipak su sauvane u nekim mestima i dalje se razvijaju# .asnije su se u azijske ratove umeali stanovnici +vrope# /jihove horde, na elu sa najsujetnijim od svih <rka Aleksarom 0akedonskim, prole su itavu Aziju i oistile te nesrene zemlje od svega to se tamo odr&avalo vekovima, oistile tako temeljno da u ljudskom seanju nije ostalo ni traga od sree koju je nekada davno za njih stvarao (m Velikog .ozmikog Svetitelja, bez ijeg uea ?edinosuni Tvorac nita ne preduzima# Sada, moj deae, poto si stekao jasnu sliku o svim daljnjim posledicama delatnosti tipinog +terskog ,aznamasa 2ndividue, mislim da je dolo vreme da ispunim svoje davno obeanje i da ti to podrobnije objasnim znaenje rei haznamas # ( najirem smislu, re haznamas oznaava bilo koje tricentrino bie " bez obzira na to ima li ono nadtelesnu sutinu @vie teloA ili samo svoje planetarno telo " u ijoj prirodi pod dejstvom odre-enih individualnih impulsa nastaje neto to potpuno !ormira njegovu samostalnu linost# To neto se pojavljuje kod tih kozmikih individua i, u procesu trans!ormacije sopstvene sutine, sjedinjava se s kristalizacijama nastalim usled delovanja itavog spektra takozvanih nalsnijanskih impulsa# /alsnijanski spektar impulsa u skladu sa osnovnim kozmikim zakonom, svetim <eptaparaparinohom, mo&e biti razlo&en na B razliitih slojeva s aspekta njihovog porekla, opa&anja i spoljnog mani!estovanja# Ako se ti razliiti aspekti itavog spektra nalsnijakih impulsa izlo&e i opiu na jeziku tvojih miljenika, desie se sledee5 Svi oblici greha, svesnog ili nesvesnog# 'seanje samozadovoljstva zbog toga to si uspeo da drugog oveka skrene s pravog puta# /eodoljiva &elja da se unitava sve to die# Sklonost da se izbegavaju svi napori koje zahteva 3irroda# Tendencija da se koriste svakakva lukavstva kako bi se prikrilo ono to je po miljenju drugih !iziki nedostatak# /epomuena srea to koristi neto nezaslu&eno# Celja da ne bude ono to zapravo jesi# To neto , to zajedno s nalsnijanskim impulsima nastaje kod nekih posebnih linosti, ne samo da vodi u veoma teke posledice po samu linost, ve i po okolinu, pri emu sa jo izrazitijim e!ektom, jer su ta svojstva zarazna#
Tokom svog &ivota tricenterino bie mo&e da se razvija sledei jedan od etiri puta koji ga pretvaraju u haznamasku linost# 3rvom tipu pripadaju ljudi koji imaju samo planetarno telo i koji za vreme procesa svetog raskoarna, usled delovanja navedenog neto , potpuno nestaju# 4rugom tipu haznamaskih linosti pripadaju tricentrina bia u ijoj prirodi postoji ono to prethodi nadtelesnoj sutini @viem teluA, takozvani kesd&ano , ili astralno telo, ve podvrgnuto delovanju neto ; takvo bie mo&e da ostane besmrtno u svakoj s!eri svoje planete, podvrgavajui se razliitim trans!ormacijama sve dotle dok se ne oslobodi svog tetnog tereta# ,aznamaske linosti treeg tipa " jesu tricentrina bia koja poseduju tanano telo, ili duu koja sadr&i isto ono neto ; ta dua mo&e ostati besmrtna u s!erama svoje rodne planete ili u drugim s!erama Velike Vasione# Detvrti tip haznamasa slian je treem, jedina razlika je to haznamasi treeg tipa mogu jednog dana da se oiste od kodljivog neto , dok je etvrti tip zauvek lien te moguosti i zato se i naziva eterskim # %a svaki tip haznamasa Tvorac je u svojoj objektivnoj dalekovidosti odredio posebnu kaznu koja odgovara prirodi svaka od njih# %a prvi tip, koji nema nadtelesnu sutinu @vie teloA, unitavanje njegovog planetarnog tela odvija se na neobian nain; drugim reima, nervni impulsi ne iezavaju istremeno sa nastupanjem procesa bo&anskog raskoarna, to jest smrti# 3roces bo&anskog raskoarna doga-a se u !azama, to jest delovi ovekovog tela koji &ive samostalno jedan za drugim gube aktivnost ili, kako bi rekli %emljani, najpre umire prvi mozak sa svim svojim !unkcijama, zatim drugi i, najzad, kada umre trei, to oznaava konanu smrt# (z to, posle konane smrti dezintegracija svih aktivnih elemenata, iz kojih se sastojalo planetarno telo , odvija se mnogo sporije nego obino i taj proces je izlo&en neprekiom delovanju nalsnijanskih impulsa, koje ovek osea itavog &ivota, smanjujui se proporcionalno iezavanju aktivnih elemenata# to se tie drugog tipa haznamaske linosti, ija sutina ve sadr&i visoko ili astralno telo , potonja kazna se sastoji, evo u emu# /esrena imitacija due nije u stanju da se oslobodi svoje tetne komponente samostalno, bez planetarnog tela, i da postane istinska estica svega postojeeg# %ato se ona, egzistirajui kao intaktna u s!eri svoje matine planete, neizbe&no useljava u drugo planetarno telo postajui monocentrino ili bicentrino bie; ali je &ivot tog bia veoma kratak i dua u zametku ne uspeva da dostigne savretvo pre smrti svoga tela, te sve poinje iznova i tako prolazi beskrajni ciklus reinkarnacija# to se tie haznamaskih linosti treeg tipa, to jest tricentrinih bia koja poseduju nadtelesnu sutinu, ili vie telo, i koja nisu do kraja izgubila mogunost da se oslobode tetnog naela, njihovaje sudbina jo u&asnija# 3oto je ova kozmika sutina predvi-ena 3rvim 3rincipom svega postojeeg kako bi slu&ila razvoju sveta, svako ko je poseduje, ak bia sa jo nesavrenim (mom, odgovara
za svoje postupke, svesne ili nesvesne, i mo&e, ula&ui napore, radei neprekidno na sebi i patei, da se spase zla koje u sebi nosi# Takvo tanano telo mora neprekidno da pati, u skladu sa nivoom objektivnog znanja koji je linost dostigla; to e trajati sve dotle dok zlo naelo potpuno ne iezne iz njegovog bia# %a paeniku egzistenciju haznamasa najviih nivoa /ajvei .ozmiki Svetitelji odredili su 8 male planete, kojima su deharmonizovali !unkcije i smestili ih u udaljene kutke Vasione# ?edna od te 8 planete prepune stradanja nosi ime 'dmazda i specijalno je predvi-ena za eterske haznamaske linosti, a ostale ) " za nadtelesne sutine, ili via tela koja se u budunosti jo mogu spasti od delovanja tetnog neto # Te tri male planete zovu se5 <ri&a Savesti # 3okajanje # Veni 3rekor # %animljivo je da se od svih nadtelesnih sutina, ili tananih tela, na planeti 'dmazda nalazi samo )*), dve od njih su " sa %emlje, a jedna od te dve due nekada je pripadala $entrohamsaninu# /a planeti 'dmazda, +terski ,aznamasi neprekidno oseaju neuvene patnje koje se zovu inkiranondel , to lii na gri&u savesti, ali je mnogo jae od nje# 'no to je najstranije jeste to to nadtelesne sutine pate veno, s punom sveu da tome nema kraja# .raj prve knjige
GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVATA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNU O! ( Knjiga druga )
Glava 29 PLODOVI NEKADANjIH CIVILIZACIJA I CVETII SAVREMENOG DOBA U svome pripovedanju o tricentrinim stanovnicima planete Zemlje moram da sledim tok svojih asocijacija i da ti priam o dva mona etnosa, grkom i rimskom, koji su s lica Zemlje poistili ak i samo seanje na plodove svetih dela Velikog Ajate imaa! "re svega, #apamti da je u vreme dok je $#aslanik %do#go, &veti Ajata ima poduavao tricentrine stanovnike A#ije, i kasnije, kada su ljudi njegova dela postepeno prepustili #a'oravu, na susednom kontinentu pod na#ivom ()vropa( *iveo veliki 'roj tih udnih tricentrinih 'ia koja su ve +ormirala samostalne narode i dr*ave! U skladu s ko#mikim #akonima o kojima sam ti ve govorio, tih godina su najvei i najmoniji me,u njima, tj! oni koji su 'ili naj'olje organi#ovani i imali najvee mogunosti #a unitavanje se'i slinih, 'ili -rci i .imljani! Upravo o tim starim etnosima, naravno, starim s gledita tvojih lju'imaca, naih savremenika, nameravam da ti priam to detaljnije i to ne samo #ato to su oni de+initivno unitili sve ljudima korisne plodove dela &velju'eeg Ajate imaa i ak i#'risali i samo seanje na njega, ve i #ato to #'og njih u mislima tvojih lju'imaca vlada potpuni apsurd, dok im se u duama ugasio +unkcionalni *ivotni impuls, glavni pokreta o'jektivnog morala, tj! oseanje stida! "oto sam se 'li*e upo#nao s ovim #naajnim ljudskim drutvima i sa mnogo'rojnim (do'rima( koja su ona darovala potonjim generacijama, shvatie kako su na Zemlji stvarane ra#liite dr*ave, kako su nastajali i ra#vijali se narodi, kako su ti narodi sticali mo (u emu nema njihove #asluge) samo #ato da 'i donosili smrt drugim, sla'ijim narodima i #emljama, i kako su to inili s punom sveu o svojoj ispravnosti! /elim da te upo#orim, edo moje, da se moja pria o istoriji porekla i ra#voja stare grke i stare rimske civili#acije i o svemu to je s njima pove#ano ne 'a#ira na mojim linim utiscima, ve samo na podacima koje su nam preneli nai srodnici to su *eleli da se #auvek nastane na Zemlji!
Kada sam esti i poslednji put krenuo na Zemlju, odluio sam da po svaku cenu doprem do stvarnih u#roka #'og kojih je psiha tricentrinih stanovnika Zemlje, koja tre'a da 'ude ista kao i kod svih ra#umnih 'ia, do'ila neverovatno udne i neo'ine odlike! &ve vie i vie sam se uveravao da glavni u#rok svih nevolja koje su #adesile savremeno oveanstvo le*i u tako#vanoj civili#aciji koju su stvorili i proirili svetom -rci i .imljani! Zato sam naprosto 'io du*an da ih prouim! Ali, poto sam u to vreme 'io #au#et istra*ivanjem dela Velikog &vetog Ajate imaa, tu misiju sam poverio jednome od svojih #emljaka, tj! upravo onome koji je posedovao pogre'no predu#ee u jednom od najveih evropskih gradova! 0a osnovu istra*ivanja koja je na saplemenik o'avio jo pre mog dolaska u Vavilon, u ona vremena kada su ljudi uglavnom *iveli u A#iji a centar njihove kulture 'ila dr*ava 1ikliami, u )vropi jo nije 'ilo nikakvih gradova i nita nije govorilo o tome da e u 'udunosti taj deo sveta poeti da igra glavnu ulogu u *ivotu oveanstva! U to vreme u )vropi su uglavnom preovladavala 'icentrina i monocentrina 'ia, (tako#vani (sisari( i (reptili(, a malo'rojna ljudska plemena 'ila su divlja skoro isto koliko i *ivotinje! 2judi su lovili samo #veri i reptile, veoma retko su u'ijali jedni druge! 0jihov 'roj se primetno poveao tek onda kada su se i#'eglice i# 3aralplesija posle dugog lutanja napokon dokopale )vrope! %tprilike u isto vreme u )vropu su se preselili i ljudi i# 1ikliamia, neki od njih su svoj *ivot ve#ali #a more, drugi su na ravnicama i planinskim panjacima napasali ovce i 'ikove! "orodice pastira nastanile su se uglavnom na jugu kontinenta #ato to su tada ta mesta 'ila najpogodnija #a u#gajanje stoke! 1a grupa je na#vana (latinaki(, to je #nailo (pastiri(! U poetku su pastiri sa svojim stadima *iveli na ra#nim mestima! Zatim, kako se poveavao njihov 'roj, uglavnom #ahvaljujui doljacima i# A#ije koji su se 'avili tim istim poslom, a delimino i #'og njihove plodnosti, jer je "riroda na Zemlji poela da se prilago,ava stalnom pogoravanju vi'racija 4 koje su joj neophodne 4 tako to je smanjivala du*inu *ivota ljudi i poveavala njihov natalitet! 5akle, kada su ti ra#lo#i doveli do #natnog porasta stanovnitva, me,u pojedinim grupama su poeli da se inten#iviraju kontakti, te su oni postepeno +ormirali veliku #ajednicu i nastanili se na mestu koje su na#vali (.imk(! Upravo od tog plemena a#ijskih pastira nastali su #nameniti .imljani6 njihovo ime potie od prve pastirske naseo'ine na#vane (.imk(! 5rugi doljaci i# du'ina A#ije, koje je hranilo more, 'avili su se ri'olovom, skupljali sun,ere i vodeno 'ilje! %ni su se sa svojim porodicama
nastanili na jugoistoku )vrope, na #apadnim o'alama A#ije i na mnogo'rojnim ostrvima 'li#u moreu#a koji je tada delio dva kontinenta! 1i ljudi su se'e na#vali (elinaki(, to je #nailo (ri'ari(! 0jihovo ime se nekoliko puta menjalo, a danas se oni #ovu (-rci(! 5a, edo moje!!! Uglavnom #'og ta dva naroda Um tvojih lju'imaca, naih savremenika, postao je mehaniki, a impuls stida se kod njih skoro sasvim ugasio! -rci su 'ili ra#log postepenog pada Uma tricentrinih Zemljana i on je toliko degradirao da je sada jedino u stanju, kako 'i rekao 0asradin 7od*a, (da melje gluposti(! .imljani su krivi to se sutina tricentrinih Zemljana promenila toliko da se u njima nikada nisu +ormirali +aktori koji kod drugih ra#umnih 'ia ra,aju impuls (instinktivnog stida(, tj! *ivotni impuls koji predstavlja osnovu tako#vane (moralnosti( i (o'jektivnog morala(! 5ogodilo se da su ta dva naroda, kao to se to esto doga,a na Zemlji, kasnije na neko vreme postala sta'ilna i jaka! )to istorije ko'nog nasle,a koje su oni preneli potomcima! $stra*ivanja naeg #emljaka poka#ala su da su prethodnici naroda, koji je kasnije na#van -rci, 'ili prinu,eni da na 'e#'ednim mestima na o'ali ekaju prestanak estih 'ura to su ometale njihova putovanja, gde su igrali ra#ne igre ne 'i li, to se ka*e, (u'ili vreme(! Kako se kasnije ispostavilo, ti drevni ri'ari su se najpre #a'avljali dejim igrama, ali tre'a rei da deca mogu da se igraju samo dotle dok ne po,u u kolu, gde im sada #adaju toliko #adataka koji se uglavnom svode na to da se napamet ue ra#ne stihove koje su sroili mnogo'rojni potencijalni ha#namasi, tako da sirotim ,acima ostaje sasvim malo vremena #a igru! Ukratko, siroti ri'ari koji su se dosa,ivali, najpre su igrali deje igre, uo'iajene u tim krajevima, ali kasnije, kada je jedan od njih smislio novu igru pod na#ivom (presipanje i# upljeg u pra#no(, oni su se njome toliko oduevili, da se od tada niim drugim nisu ni #a'avljali! 1a igra se sastojala u +ormulisanju ovakvih ili onakvih pitanja, uvek potpuno 'esmislenih8 oni su ra#matrali apsurdne primere i onaj kome 'i se o'ratili nekim pitanjem, mogao je da odgovara kako mu drago! 1ako je ta igra postala u#rok svega onoga to se potom dogodilo! $spostavilo se da je me,u ri'arima koji su se dosa,ivali 'ilo nekoliko pametnih i dovitljivih ljudi, te su oni, sledei principe te #animljive igre, postali eksperti #a i#miljanje veoma slo*enih o'janjenja! $ kada je jedan od njih od ko*e ri'e na#vane (ajkula( napravio ono to e kasnije 'iti na#vano (pergamentom(, nekoliko vetih momaka je, da 'i se
istaklo, poelo da #apisuje ta dugaka o'janjenja na ri'ljoj ko*i, koristei odgovarajue #nake smiljene pre toga u igri pod na#ivom (miolovka(! Ve mnogo kasnije, kada su na mesto tih ri'ara koji su se dosa,ivali doli njihovi potomci, oni su nasledili ne samo rukopise na ri'ljoj ko*i ve i oduevljenje tom neo'inom igrom i sve i#miljotine, kako stare tako i sopstvene, koje na#vae visokoparnim imenom (nauka(! %d tada, poto (moda( #a 'avljenje (naukom( ne prola#i i traje i# generacije u generaciju, ljudi tog naroda, iji su preci 'ili o'ini a#ijski ri'ari, postali su (strunjaci( #a stvaranje najra#liitijih nauka! 1e nauke su prenoene i# generacije u generaciju i neke i danas postoje u gotovo nepromenjenom o'liku! 3o*e se rei da je skoro polovina onih naela Uma, koja +ormiraju tako#vani (pogled na svet(, kristali#ovana i# (istina( koje su i#mislili ti ri'ari to su se dosa,ivali i njihovi potomci! to se tie drevnih pastira, koji su kasnije osnovali monu .imsku dr*avu, njihovi preci su tako,e 'ili prinu,eni da #'og loeg vremena #a se'e i svoja stada tra*e sklonite na 'e#'ednim mestima i da tamo prekrauju vreme! A kada 'i se tako okupili mnogo su priali! Ali, kada su sve mogue teme 'ile iscrpljene i oni opet poeli da se dosa,uju, jedan od njih je predlo*io da se po#a'ave igrom koju su najpre na#vali (cin9ue contra uno( 4 petorica protiv jednoga, igrom koja se pod tim imenom sauvala sve do sada! 5ok su se tom igrom #a'avljali samo mukarci, sve je ilo (tiho i mirno(, ali neto kasnije su se i njihove (pasivne polovine(, tj! njihove *ene ukljuile u nju i, momentalno usvojivi njena pravila, veoma 'r#o #a nju #apalile i dostigle takav nivo savrenstva u toj #a'avi da ak ni na lukavi 2uci+er, kada 'i napregao sve svoje umne snage ne 'i mogao da smisli ni deseti deo lukavstava koja su smislile i 'uduim generacijama ljudi te nesrene planete prenele ove starodrevne pastirice! $ tako, moj deae, kada je 'roj tih samostalnih grupa porastao i kada su, prilago,avajui se uo'iajenim ciljevima svih dr*ava, one do'ile mnogo'rojne mogunosti #a me,uso'no unitenje, poele su to da rade s drugim ne#avisnim narodima, naravno, uglavnom sa sla'ijima, ali ponekad i jedne drugima! %vde je veoma #animljivo naglasiti da u mirno vreme, kada ti narodi nisu me,uso'no ratovali 4 a oni su 'ili skoro jednaki po sna#i i moguim nainima unitavanja se'i slinih 4 predstavnici ova dva naroda, ije su #emlje 'ile susedi, esto su stupali u me,uso'ne kontakte i dru*ili se, #'og ega su malopomalo, preu#imali oso'ine onih drugih! Ukratko, #'og estih kontakata i#me,u ta dva naroda, -rci su preu#eli od .imljana sve +inese (seksualnih igara( i poeli da prire,uju tako#vane (atinske noi(, dok su .imljani, nauivi
od -rka kako da se 'ave naukama, sainili kasnije svoje po#nato (rimsko pravo(! %d tada je prolo mnogo vremena! "ronala#ai o'eju naina na koji ljudi provode vreme odavno su ie#li s lica Zemlje, a njihovi (moni( potomci su tako,e napustili ovaj svet! :e# o'#ira na to, i sada savremeni stanovnici te planete s (poverenjem( vie od polovine svoga *ivota i *ivotne energije koju poseduju, posveuju tome da na svaki nain, nehotice, a ponekad ak i potpuno svesno, usvoje i ostvare te dve ideje, iji su autori 'ili a#ijski ri'ari i pastiri to su se dosa,ivali! Kanije se, moj deae, ispostavilo da su o'a ta naroda ovladala mnogo'rojnim (e+ikasnim nainima( uspenog istre'ljivanja se'i slinih i postali majstori da i druge narode prisile da svoja unutranja uverenja #amene idejama koje su smislili osvajai! %ni su najpre pokorili susedne dr*ave koje su se nala#ile u )vropi, a kasnije su, sakupivi ogromne horde, krenuli na osvajanje A#ije! 1amo, na a#ijskom kontinentu, oni su najpre proirili svoj ko'ni uticaj na narode koji su *iveli na njegovim #apadnim o'alama, u kojima su se, kao to sam ve govorio, *ivotni impulsi potre'ni #a manje ili vie normalnu eg#istenciju, skupljali vekovima 4 a #atim su postepeno #apoeli ekspan#iju u du'inu kontinenta! 1o napredovanje u du'inu A#ije 'ilo je veoma uspeno i njihov 'roj je postepeno rastao, uglavnom #'og naunika koji su i dalje, 'oravei u Vavilonu, #ara*avali Um svojih 'li*njih ha#namaskim politikim idejama! )vropljanima je tako,e veoma pomoglo i to to se kod stanovnika A#ije na instinktivnom nivou sauvalo uverenje koje su im usadili (posveenici( i (*reci(, sled'enici 0ajsvetijeg Ajate imaa, a koje je glasilo6 (0e u'ijaj drugoga, ak i ako se tvoj *ivot na,e u opasnosti!( Koristei se time, 'ivi ri'ari i pastiri su mogli da napreduju veoma lako, unitavajui na svome putu sve koji nisu *eleli da se klanjaju njihovim ('ogovima(, to jest njihovim +antastinim (naukama( i njihovom +enomenalnom (ra#vratu(! 1i (sejai #la( #a sva tricentrina 'ia 'uduih generacija nastalih na evropskom kontinentu 4 uglavnom -rci 4 napredovali su, naravno, polako ali sigurno, u du'inu A#ije! $pak, kada se posle i#vesnog vremena na elu tih hordi naao i#u#etno sujetan -rk, ha#namas Aleksandar 3akedonski, poelo je unitavanje svih tragova velikih dela Ajate imaa i od njih su ostale samo (stare, stare 'ajke(! $ako su se mesta u kojima su se nala#ili (kulturni centri( tvojih lju'imaca neprestano menjala, nastala je nova, tako#vana (civili#acija(, koja je ljudima
'uduih gneracija donela nove nesree, a nijedna civili#acija nije donela vie nesrea od #namenite (grkorimske civili#acije(! %sim to je donela ra#ne neprijatne oso'ine, koje ne prilie tricentrinim 'iima i koje su i sada svojstvene prirodi Zemljana, ta civili#acija je uglavnom kriva #a potpuni nestanak mogunosti da se u njihovoj prirodi kristali#uju elementi #a (#dravo logiko ra#miljanje( i pojave impulsi (sutinskog stida(, pose'no kod savremenih 'ia! Ukratko, moj deae, #a potpunu atro+iju tih oso'ina 'ile su pre svega krive (starogrke +antastine nauke(, a posle toga i (starorimski ra#vrat(! U ranom periodu (grkorimske civili#acije( ti ko'ni impulsi, koji su sada postali *ivotni impulsi, to jest (strast #a smiljanjem +antastinih nauka( i (strast prema ra#vratu(, nasledili su samo -rci i .imljani! Kasnije, kada su kao to sam rekao, narodi te dve dr*ave postali moni i poeli da utiu i na druge narode, ti pose'ni protivprirodni *ivotni impulsi postepeno su #ara#ili sve *itelje Zemlje! 1o se dogodilo, s jedne strane, #'og stalnog uticaja ta dva naroda, a s druge, #'og one oso'enosti njihove psihe, koja je svojstvena svim stanovnicima te planete, a koja je ustaljena mnogo pre osvajanja! %na se na#iva (imitacijom(! 0a taj nain, malopomalo, psiha tvojih lju'imaca, i 'e# toga prilino nesta'ilna, postala je sasvim 'e#umna i oni su se kako u svom pogledu na svet, tako i u svakodnevnom *ivotu, oslanjali iskljuivo na ta dva (grkorimska( pronalaska(, tj! na (+anta#iranje( i na (te*nju #a seksualnim #adovoljavanjem(! %vde je veoma va*no naglasiti da je, 'e# o'#ira na to to je nasle,e starih .imljana 'ilo u#rok to je postepeno i# sutine tvojih lju'imaca nestao (organski stid(, svojstven tricentrinim 'iima, neto slino #au#elo mesto toga oseanja! U prirodi tvojih savremenih lju'imaca postoji prilino (svakodnevnog impulsa( koji se tako,e na#iva (stid(, ali taj impuls ra,a neto sasvim pose'no! 1aj *ivotni impuls se kod njih javlja samo onda kada rade neto to se u njihovim nenormalnim uslovima smatra neprilinim u oima ostalih! Ali, kada ih niko ne vidi, ma ta da rade ; ak i kada to prema njihovom sopstvenom shvatanju i linom oseanju i#gleda nepo*eljno ; taj impuls se ne javlja! (:lagoslov(, dat drevnim .imljanima toliko je pro*eo sutinu tvojih lju'imaca, koji *ive na svim kontinentima ove #losrene planete, da je ak teko rei koji je narod nasledio vie od (uslu*nih( .imljana! Ali, to se tie nasle,a starih -rka, tj! (*elje #a pronala*enjem ra#nih +antastinih nauka(, njega nisu svi narodi prihvatili jednako! 1u oso'inu su
nasledili pojedinci u svakom malom ili velikom narodu ove svojevrsne planete, ali uglavnom su to stanovnici one #emlje koja se sada #ove (0emaka(! 0aravno, 0emci smelo mogu se'e da smatraju direktnim naslednicima starogrke civili#acije #ato to su oni savremenoj civili#aciji dali mnogo novih (nauka( i (pronala#aka(! 0a nesreu, moj deae, 0emci u mnogo emu nadmauju antike -rke! <edino #ahvaljujui (naukama(, koje su stvorili drevni -rci, iskvarilo se i nastavlja da se kvari (miljenje( svih ostalih ljudi! $pak, savremeni 0emci su otili najdalje, oni su postali veoma veti u stvaranju (nauka( u# iju pomo su speci+inu 'olest (umovanja( proirili u svom okru*enju, i #a vreme te 'olesti mnogi od njih su polusvesno ili ak potpuno automatski uspeli da uvide neke sitne detalje opteko#mikog procesa koji aktuali#uje sve postojee! Kada su tu in+ormaciju podelili sa svojim kolegama, #ajedniki su ta #nanja iskoristili #a jo jedan (pronala#ak(, dodavi jo jedno (novo dostignue(, kojih se poslednjih godina nakupilo toliko da je njihov ukupan e+ekat i#a#vao tako#vanu (re#ultirajuu ra#ornu silu( koja je suprotna (re#ultirajuoj stvaralakoj sili( "rirode! $ naravno, moj deae, samo #'og (nauka( koje su sklepali neki savremeni 0emci, ljudi to pripadaju drugim narodima poeli su da i sami (pronala#e(! $ skoro svakodnevno oni smiljaju nekakve (nove pronalaske( i (nove postupke( koje koriste u svom *ivotu, #'og ega je sirota "riroda, koja i 'e# toga nevina strada, jedva u stanju da aktuali#uje svoj (evolucioni( i svoj (involucioni( proces! 5a 'i mogao jasno da shvati koliko su ti savremeni (do'rotvori( nadmaili svoje (do'roinitelje(, moram da ti ispriam i poneto o nekim (dostignuima( koja su sada u veoma irokoj upotre'i na Zemlji, a ije postojanje dugujemo iskljuivo ("rirodno o'darenim( naslednicima antikih -rka! %pisau ti neke od tih savremenih nemakih pronala#aka koji se svuda primenjuju! /eleo 'ih, u#gred, da uka*em na jednu veoma neo'inu pojavu6 na#ivi ko'nih pronala#aka savremenih naslednika antikih -rka, i# nekog ra#loga se #avravaju na (in(! 0a primer, me,u mnogim tetnim nemakim pronalascima, njih pet, koji se sada na#ivaju hemikalijama, po#nati su pod sledeim na#ivima6 (satkain(, (anilin(, (kokain(, (atropin( i (ali#arin(8 oni se sada koriste na svim kontinentima i ostrvima planete i to, to 'i rekao 0asradin 7od*a, (nemilice(! "rvo od tih (dostignua( koja su specijalno smislili 0emci, tj! (satkain(, nije nita drugo do (samukurua#ar(, to jest jedan od sedam (neutrali#ujuih gasova(, koji se mogu otkriti na 'ilo kojoj planeti, i koji uestvuju u (potpunoj
kristali#aciji( svake odre,ene pod#emne i nad#emne +ormacije8 njegovo i#dvajanje i#a#iva unitavanje svega *ivog! $#uavajui taj nemaki pronala#ak sa#nao sam tako,e da je jedan naunik do'io taj gas i# odre,ene nad#emne +ormacije te je, videvi njegova svojstva, i#vestio kolege o svome otkriu! $, poto se u to vreme osnovna oso'ina ljudske psihe, to jest neodoljiva *elja #a u'ijanjem se'i slinih, mani+estovala naroito sna*no, naunici su odmah odluili da se s entu#ija#mom posvete pronala*enju naina primene pose'nih svojstava novootkrivenog gasa #a masovno unitavanje predstavnika drugih naroda! "oto je u tom cilju pristupio praktinim istra*ivanjima, jedan naunik je uskoro otkrio da e, ukoliko se taj gas oisti od primesa i stavi u #atvorenu, na odgovarajui nain specijalno pripremljenu 'ocu, tako da ona na potre'nom mestu i u odre,eno vreme 'ude otvorena, odlino poslu*iti #a u'ijanje! 1o im je 'ilo sasvim dovoljno i od tada su taj gas, vetaki i#dvojen i# opte harmonije aktuali#acije svega postojeeg, ljudi te #emlje putali na odre,en nain #a vreme procesa me,uso'nog unitavanja, i to upravo tamo gde se okupljao veliki 'roj predstavnika (neprijateljske strane(! Kada ta i#u#etno otrovna ko#mika supstanca, namerno oslo'o,ena i isputena u atmos+eru, te*ei da se pomea s drugim odgovarajuim ko#mikim supstancama, dospe u organi#am tricentrinog 'ia koje se nala#i u njenoj 'li#ini, ona ga momentalno i potpuno unitava ili, u najmanju ruku, pou#dano spreava +unkcionisanje ovog ili onog njegovog dela! 5ruga od hemikalija koje sam na'rojao, pod na#ivom (anilin(, jeste materija #a 'ojenje i mo*e se koristiti #a +ar'anje planetarnih +ormacija od kojih tricentrina 'ia prave sve vrste predmeta koji su potre'ni #a svakodnevni *ivot! $ako tvoji lju'imci, #ahvaljujui tom (pronalasku(, mogu da o+ar'aju svaki predmet u 'oju koju po*ele, teko da se ti predmeti mogu dugo uvati! "re nego to je taj tetni anilin otkriven, predmeti koje su ljudi pravili #a svakodnevne potre'e, na primer, (ilimi(, (slike( i ra#ne vrste vune, drveta i ko*e, 'ojeni su o'inim 'iljnim 'ojama, koje su ljudi vekovima uili da prave, i ti predmeti nisu 'ledeli i nisu propadali tokom itavih pet stotina do hiljadu i pet stotina godina! Ali sada, #'og anilina, sve to posle samo tridesetak godina od tih stvari mo*e ostati, jeste seanje na njih! Z'og upotre'e pogu'nog anilina 0emci su odgovorni ne samo #a 'r#o unitavanje plodova rada savremenih Zemljana, ve i #a 'r# nestanak s lica #losrene planete svih predmeta starine! 1o se doga,a #'og toga to i# ra#nih ha#namaskih namera i i# po#natih, tako#vanih (naunih ciljeva(, oni skupljaju sve sauvane predmete starine svih epoha, a pri tome nemaju ni najmanju predstavu o tome kako te predmete tre'a
uvati, te tako samo doprinose njihovom unitavanju! tavie, oni koriste primerke drevne umetnosti #a i#radu je+tinih imitacija, po#natih svuda na toj nesrenoj planeti kao (kopija(! to se tie tree hemikalije koju su sinteti#ovali, pod na#ivom (kokain(, ta materija ne samo da poma*e Velikoj "rirodi u unitavanju planetarnih +ormacija, ve u ljudskoj psihi i#a#iva e+ekat, slian e+ektu delovanja organa kunda'u+era na psihu njihovih dalekih predaka! U vreme dok su njihovi preci jo nosili u se'i i#um Velikog An,ela 2ui#osa, oni su se skoro neprestano nala#ili u stanju u kome se nala#e savremeni Zemljani kada upotre'e taj nemaki i#um (kokain(! 1re'a naglasiti, dete moje, da iako je delovanje tog nemakog pronalaska slino e+ektu organa kunda'u+era, njegovi autori su postali kolege Velikog An,ela 2ui#osa sasvim sluajno, 'e# ikakve svesne namere! 5anas skoro sva 'ia koja su postala prava deca savremene civili#acije, prihvataju taj njen (dar( veoma pedantno, sa #adovoljstvom i radou i, ra#ume se, kako je govorio 0asradin 7od*a, (u slavu ,avola(! =etvrta hemikalija, to jest (atropin(, tako,e je veoma tra*ena! %na ima mnogo ra#liitih primena, ali najee se koristi #a jedan veoma neo'ian cilj! "oka#alo se da su #'og veoma nenormalnih uslova svakodnevnog *ivota na Zemlji, organi vida tvojih lju'imaca do'ili oso'inu da lica drugih ljudi smatraju lepim jedino ukoliko su ti ljudi tamnooki! Kada se ta hemijska supstanca (atropin( na jedan pose'an nain ukapa u oi nekog oveka, njegove #enice se ire i oi i#gledaju tamnije! Zato veina njih ukapava se'i atropin samo #'og toga da 'i im lica i#gledala lepo i da 'i se dopali okolini! $ naravno, moj deae, ljudi koji upotre'ljavaju taj nemaki (dar(, #aista i#gledaju tamnooki sve dotle dok ne napune etrdeset pet godina! .ekao sam (etrdeset pet(, #ato to se ne #na ni #a jedan sluaj da je neko sauvao vid i posle tih godina! (Ali#arin(, peti i poslednji (pronala#ak(, tako,e ima iroku primenu na Zemlji! 1aj (dar( savremene civili#acije uglavnom koriste tako#vani (konditori( i drugi strunjaci koji #a stanovnike ove planete pripremaju ra#ne (ukusne( stvari to spadaju u prvu nasunu hranu! Konditori i drugi majstori koji spremaju ukusne poslastice, koriste novi nemaki i#um (ali#arin(, naravno, 'e# #lih namera, sa jedinim ciljem da se proi#vodu da to privlaniji i#gled 4 taj cilj je postao ideal celokupne savremene civili#acije, a na estiti 0asradin 7od*a 'i ga i#ra#io ovako6 (0eka mi sada 'ude lepo, a sutra ta 'ude>(
Ukratko, moj deae, ti savremeni sled'enici antikih -rka, #ajedno sa svim svojim praktinim (dostignuima( #asnovanim na (naukama(, pru*aju ogromnu pomo sirotoj "rirodi, istina, samo u procesu ra#aranja! % tome je 0asradin 7od*a rekao ovo6 (:olje je i# glave ro,ene majke iupati deset vlasi dnevno, nego ne pomagati "rirodi!( &trogo reeno, sposo'nost da sklepaju ra#ne +antastine (nauke( i prona,u nove metode #a svakodnevne poslove, nisu od starih -rka nasledili samo 0emci 4 iste te sposo'nosti nasledili su, i to, mo*da nita manje od 0emaca, i predstavnici jedne druge, tako,e ne#avisne savremene dr*ave, i u# to, sa kolonijama! 1aj narod se #ove ()ngle#i(! Upravo su oni nasledili najko'niji pronala#ak starih -rka, koji su )ngle#i asimilovali i sproveli u praksi! 1o veoma loe nasle,e #valo se u staroj -rkoj (dija+aron(, a savremeni ljudi ga na#ivaju (sportom(! % savremenom (sportu( u ti priati to je mogue detaljnije na kraju ove prie, a #a sada #apamti da )ngle#i, iako su i#mislili veliki 'roj predmeta koji su ljudima potre'ni i koji su sada u irokoj upotre'i, nisu stvarali hemikalije poput nemakih!!! oni uglavnom prave proi#vode od metala!( %ni su, pose'no odnedavno, postali pravi majstori da i#misle i celokupno stanovnitvo planete sna'deju ogromnom koliinom svih vrsta metalnih proi#voda6 katancima, 'rijaima, miolovkama, revolverima, kosilicama, mitralje#ima, erpama, arkama #a vrata, pukama, perore#ima, patronima, perima, minama, iglama i mnogim drugim slinim stvarima! %d vremena kada su predstavnici tog savremenog naroda poeli da pronala#e i stvaraju te praktine stvari, svakodnevni *ivot tricentrinih stanovnika planete postao je, kako 'i rekao 0asradin 7od*a, (ne *ivot, ve neprekidna jurnjava!( )ngle#i su sada postali do'rotvori drugih naroda, nudei im, kako sami ka*u (humanitarnu pomo, pose'no u onome to spada u njihovu (glavnu oso'enost( 4 povremeno sprovo,enje procesa (me,uso'nog unitavanja(! Zahvaljujui njima, ispunjenje (svetog duga( postalo je #a tvoje savremene lju'imce, (suta glupost(! "re nego to su se pojavili ti pronalasci, tvojim lju'imcima je 'ilo i#u#etno teko da ispunjavaju svoj (dug(, tre'alo je do'ro da se o#noje kako 'i postigli uspeh! Ali je, #ahvaljujui domiljatim engleskim proi#vodima, u nae vreme, kako 'i rekao visokopotovani 0asradin 7od*a, sve postalo veoma lako!
&avremeni ovek jedva da tre'a da ulo*i nekakav napor da 'i u'io se'i slinog! &edei spokojno u svojim so'ama #a puenje oni mogu naprosto, tek da 'i prekratili vreme, da unite desetine, a ponekad i stotine ljudi! A sada 'ih mogao, tako,e, da ti ispriam neto o direktnim naslednicima grkorimske civili#acije! "otomci nekada velikih i monih -rka *ive i danas i imaju sopstvenu ne#avisnu dr*avu, ali sada oni jedva imaju nekakav #naaj #a druge #emlje! %ni se vie ne 'ave onim ime su se 'avili njihovi preci koji su 'ili i#vanredni majstori u (pravljenju( najra#liitijih +antastinih nauka, me,utim, ukoliko 'i savremeni -rk i napravio neto slino, predstavnici drugih naroda ne 'i na to o'ratili ni najmanju pa*nju! %ni na to nee o'ratiti pa*nju naprosto #ato to ta #emlja sada nema dovoljan 'roj (topova( i ('rodova(, da 'i imala (autoritet( u savremenoj me,unarodnoj #ajednici! 3e,utim, iako potomci antikih -rka, to jest savremeni -rci, nemaju vie gromku slavu svojih predaka, njihove #ajednice postoje na itavoj Zemlji i oni se 'ave trgovinom, dr*e (prodavnice( u kojima utivo i uslu*no, 'e# *ur'e, prodaju (sun,ere(, (halvu(, (rahatlokum(, itd!, a ponekad i (suene kajsije(, ne #a'oravljajui, naravno, ni suenu ri'u pod na#ivom (ke+al(! to se tie potomaka starih .imljana, oni tako,e i dalje *ive i ra#vijaju se, iako vie ne nose ime svojih predaka! "a ipak, oni i dalje prestonicu svoje #emlje na#ivaju (.imom(! 2judi te #emlje, koju su osnovali potomci drevnih pastira to su kasnije postali veliki .imljani, #ovu se sada ($talijani(! 1eko da su oni do'ili 'ilo ta od svojih predaka, osim onog speci+inog impulsa koji je najpre +ormiran u 'iu drevnih .imljana, a kojim su se tek kasnije #ara#ili i svi ostali narodi! &ada $talijani vode spokojan i miran *ivot, ne 'avei se niim, osim to skromno pronala#e nove sorte svojih 'e#a#lenih i nevinih (makarona(! 3e,utim, neki predstavnici ovoga naroda nasledili su od svojih predaka jedno specijalno i veoma oso'eno svojstvo koje se na#iva (*eljom da se drugima pru*a #adovoljstvo(! 3e,utim, oni tu svoju naslednu *elju da drugima priinjavaju radost, ne poka#uju prema se'i slinima, ve je usmeravaju na 'ia drugih vrsta! &asvim tano se mo*e utvrditi da ta pose'na oso'ina, koju su savremenim $talijanima ostavili preci i koja se ukorenila u njihovoj prirodi, nije toliko nasle,ena od starih .imljana, koliko od ljudi kasnijih epoha, to jest da potie i# vremena kada je me,u njima, kao i me,u susednim narodima, poelo
da se iri uenje istinskog 'o*anskog $#aslanika %do#go! 1o uenje je sada i# se'inih interesa iskrivljeno! &ada *itelji ra#nih delova $talije poka#uju oso'inu da drugima donose radost na sledei nain6 Kada u'ijaju etvorono*ne *ivotinje, tako#vane (ovce( i (ko#e(, ija planetarna tela koriste kao prvu nasunu hranu, oni to ne ine odmah nego, da 'i im priinili #adovoljstvo, rade to (lagano( i ('lago(, tokom vie dana6 to jest, najpre odsecaju jednu nogu, posle nekoliko dana 4 drugu, #atim treu, i tako dalje, sve dok (ovca( ili (ko#a( mogu da diu! A (ovce( i (ko#e( dugo mogu da diu 'e# tih delova svoga tela, #ato to ti delovi ne uestvuju u glavnim +unkcijama percepcije ko#mikih supstanci neophodnih #a *ivot, ve uestvuju u drugim +unkcijama, koje kod svih 'ia ra,aju impulse su'jektivnih oseanja! "osle svega to sam sada rekao, i#gleda da vie nema potre'e da i dalje govorim o potomcima .imljana, koji su svojevremeno 'ili toliko moni i strani! 7ajde sada da popriamo o jednom ko'nom pronalasku starih -rka, koji sada upra*njavaju savremeni )ngle#i, a koji se #ove (sport(! &avremeni )ngle#i su irokom primenom toga veoma tetnog nasle,a antikih -rka dodali jo jedan pou#dan +aktor skraenja du*ine svoga i 'e# toga prilino krhkog *ivota! tavie, koristei (mo( svoje #emlje, oni su i kod drugih naroda stekli autoritet i, nainivi od tog pronalaska svoj (ideal(, propagirajui svuda njegovu korisnost, oni su tu #ara#u proirili po itavom svetu! U#rok tog nespora#uma 'io je to je kod tvojih lju'imaca ie#la mogunost +ormiranja predispo#icija #a (logiko miljenje(, svojstveno svakom ra#umnom 'iu! A poto su lieni mogunosti (logikog miljenja(, oni se svi 'e# i#u#etka sla*u sa i#javama nekih kandidata #a ha#namase, koji tvrde kako preko (sporta( mogu da uine neto veoma korisno #a drutvo! 2judi svim svojim 'iem veruju u te rei, i nadajui se da e i# toga i#vui neku korist, potpuno se posveuju sportu! 0iko od tih nesrenika i ne sluti, a mo*da nikada nee ni sa#nati da (sport( ne samo da im nee doneti nita do'ro, nego e se, kao to sam ve rekao, upravo #'og sporta du*ina njihovog *ivota, i 'e# toga veoma niska, jo vie smanjiti! 5a 'i jasno shvatio #ato sport dovodi do smanjenja du*ine *ivota, ispuniu svoje o'eanje i o'jasniu ti ra#liku i#me,u du*ine *ivota prema principu (+ulasnitamnian( i prema principu (itoklanotc(!
&ea li se, kada sam ti o'janjavao kako tvoji lju'imci odre,uju (protok vremena(, rekao sam ti da je, kada je organ kunda'u+era sa svim njegovim oso'inama 'io uklonjen, du*ina njihovog *ivota u skladu sa principom (+ulasnitamnian(, 'ila ista kao i kod normalnih tricentrinih 'ia svuda u Vasioni, i tre'alo je da oni u'udue *ive sve dotle dok se njihova druga sutina, (astralno telo(, ne +ormira u potpunosti i ne postigne stepen 'o*anskog ($meka(! Ali kasnije, kada je njihov nain *ivota sve vie i vie odstupao od normalnog, i kada su oni postepeno prestali da slede po#vanje koje im je dala Velika "riroda, poto ona jedina tricentrinim 'iima omoguava da +ormiraju svoje najvie sutine, kvalitet njihovih vi'racija prestao je da odgovara #ahtevima opteko#mikog trogoautoegokratskog procesa! 5a 'i o'novila (ravnote*u vi'racija( Velika "riroda je 'ila prinu,ena da du*inu njihovog *ivota postepeno prilago,ava principu (itoklanotc(, koji uopte odre,uje du*inu *ivota monocentrinih i 'icentrinih 'ia sa drugaijim mogunostima od onih koje postoje kod tricentrinih stvorenja, i koja su #ato nesposo'na #a aktuali#aciju po#vanja koje je Velika "riroda odredila ra#umnim 'iima! U skladu s tim principom, du*ina *ivota i celovit sadr*aj njihove sutine uopte, #avisi od re#ultata sledeih sedam +aktora6 ?! 0aslednosti! @! Uslova sredine i momenta #aea! A! Kom'inovanog #raenja svih planeta &unevog sistema #a vreme njihovog ra#voja u majinoj utro'i! B! 0ivoa i ponaanja njihovih roditelja (proi#vo,aa) #a vreme odrastanja dece! C! 0ivoa i kvaliteta *ivota ljudi i# naju*eg okru*enja! D! Kvaliteta tako#vanih (teleokrimalninijanskih misaonih talasa( koji se +ormiraju u atmos+eri sredine kao i u periodu njihovog odrastanja 4 to jest iskreno postojanje lepih *elja i dela ('ia iste krvi( i, naj#ad6 E! Kvaliteta njihove sopstvene (sutinske egoplastikure(, tj! napora usmerenih na unutranji preo'ra*aj svih podloga, potre'nih #a ra#voj %'jektivnog Uma! -lavna oso'ina eg#istencije u skladu sa (itoklanotcom( jeste da se u organi#mu 'ia koja *ive prema tome principu i #avise od sedam na'rojanih spoljnih +aktora, a konkretno, u njihovim (sutinskim lokali#acijama ili, kako 'i rekli tvoji lju'imci, u njihovim (mo#govima(, koji su centri i#vora ponaanja svih pojedinih delova njihovog tela, +ormiraju tako#vane ('o'inkandelnosti(, tj! (neto( to tim (centrima( ili (mo#govima( daje odre,en 'roj (asocijacija( ili (do*ivljaja(!
5akle, moj deae, upravo #ato to se tvoji savremeni lju'imci, tricentrini stanovnici planete Zemlje sada ra#vijaju u skladu sa principom (itoklanotc(, poev od momenta #aea, pa sve do #relog u#rasta, u njihovim mo*danim centrima se +ormiraju te ('o'inkandelnosti( sa veoma odre,enim mogunostima #a aktuali#aciju procesa asocijacija! 5a 'ih ti to pitanje 'olje o'jasnio i da 'ih ti pomogao da ga 'olje shvati, a da pri tome ne gu'im vreme na o'janjavanje sutine i +orme +unkcionisanja samih ko#mikih aktuali#acija pod na#ivom ('o'inkadelnosti(, koje se #akonomerno kristali#uju u (centrima( ili (mo#govima( 'ia to *ive prema principu itoklanotca, naveu ti kao primer (vetake d*amtesternohe(, koji postoje kod tvojih lju'imaca i #ovu se (mehaniki satovi(! Kao to ti je po#nato, (vetaki d*amtesternosi( ili (mehaniki satovi( mogu postojati na 'a#i ra#liitih sistema, ali, 'e# o'#ira na to, svi su konstruisani prema jednom te istom principu iste#anja i sa'ijanja spiralne (opruge(! <edan sistem d*amtesternoha sastoji se i# opruge postavljene prema tanom proraunu tako da njeno iste#anje prilikom oputanja traje dvadeset etiri asa8 drugi sistem sadr*i oprugu, postavljenu na nedelju dana, trei na mesec dana, i tako dalje! (:o'inkandelnosti( u mo*danim centrima 'ia koja *ive prema principu itoklanotc, lie na opruge mehanikih satova ra#nih vrsta! $sto kao to dugotrajan rad mehanikih satova #avisi od opruga koje se u njima nala#e, tako i du*ina *ivota takvih 'ia #avisi od 'o'inkandelnosti, +ormiranih u njihovim mo*danim centrima #a vreme +etalnog ra#voja i tokom daljeg +ormiranja! Kao to su satne opruge (navijene( na odre,eno vreme, tako i ta 'ia, dok postoje 'o'inkandelnosti u njihovim mo*danim centrima, mogu da (asociraju( i (do*ivljavaju( iskljuivo prema mogunostima koje je u njih usadila Velika "riroda! %ni mogu da asociraju, da misle i da, prema tome, postoje samo dotle, ni manje ni vie od toga! $sto kao to mehaniki sat radi samo dok je navijena opruga u njemu, tako i 'ia u ijim su mo*danim centrima +ormirane 'o'inkandelnosti, mogu imati do*ivljaje, dakle, mogu da *ive u skladu sa sedam navedenih spoljnih +aktora samo dok postoje 'o'inkandelnosti u njihovim mo*danim centrima, to jest sve dok se njihova energija ne istroi! 5akle, moj deae, kada je oseanje istinskog duga nestalo i# svesti tvojih lju'imaca i du*ina njihovog *ivota poela da #avisi iskljuivo od re#ultata delovanja sedam pomenutih sluajnih spoljnih +aktora, tada je #'og svega toga 'roj godina njihovog *ivota, pose'no me,u savremenim Zemljanima, poeo veoma da varira!
&ada njihov *ivot mo*e trajati od nekoliko minuta do, otprilike, sedamdeset do devedeset #emaljskih godina! $ eto, i# tih ra#loga, 'e# o'#ira na to kako *ive tvoji lju'imci i kakve mere predu#imaju, ak i kada se'i o'e#'ede uslove kao u staklenoj 'ati, 'e# o'#ira na sve, kada se potroi energija 'o'inkandelnosti, njihovi mo*dani centri odmah prestaju da rade! .a#lika i#me,u mehanikog sata i tvojih savremenih lju'imaca sastoji se u tome to u satu postoji samo jedna opruga, dok ljudi imaju tri samostalne 'o'inkandelnosti! 1e 'o'inkandelnosti u tri ne#avisne (lokali#acije( tricentrinih 'ia po#nate su pod sledeim na#ivima6 prva6 'o'inkandelnosti misaonog centra8 druga6 'o'inkandelnosti ulnog centra8 trea6 'o'inkandelnosti motornog centra! U nae vreme se esto doga,a da proces 'o*anskog (raskoarna( kod tvojih lju'imaca nastupi (treinski(, drugaije reeno, oni (umiru u delovima(! 1o se tako,e doga,a i #ato to, ra,ajui se i ra#vijajui se pod delovanjem principa itokanotca i *ivei disharmonino, oni energiju 'o'inkandelnosti svoja tri mo*dana centra troe neproporcionalno i #ato je njihova smrt esto ('olna(, to uopte nije svojstveno tricentrinim 'iima! 5ok sam tamo 'oravio esto sam mogao da vidim tu (treinsku smrt(! 5o toga dola#i #ato to i kada su 'o'inkandelnosti jednog mo*danog centra potpuno istroene, ljudi, pose'no savremeni, mogu da *ive jo prilino dugo! 0a primer, esto se doga,a da se #'og oso'enosti nenormalne eg#istencije energija jedne od 'o'inkandelnosti istroi i, ukoliko se to dogodi sa motornim centrom, ili kako ga ljudi na#ivaju (kimenom mo*dinom(, tricentrini Zemljanin, iako i dalje (misli( i (osea(, nema vie mogunost da samostalno pokree delove svoga planetarnog tela! %vde je #animljivo naglasiti da kada nekome od tvojih savremenih lju'imaca i#nenada na takav nain odumre jedan njegov deo, njihovi (#irlikneri( ili, kako oni ka*u (lekari(, smatraju takvu smrt nesumnjivom 'oleu i #apoinju leenje koristei najra#liitija, se'i svojstvena lukavstva8 oni tim 'olestima daju imena najednom starom je#iku koji se #ove (latinski(, a koji im je potpuno nepo#nat! 1e veoma rasprostranjene 'olesti imaju imena kao to su (hemiplegija(, (paraplegija(, (progresivna parali#a(, (tu'erkulo#a kimene mo*dine(, di+u#na sklero#a i tako dalje, i tome slino!
1akva smrt u delovima naroito se proirila planetom, koja te toliko #anima, u poslednjih dve stotine godina! $ to se u ra#nim, velikim i malim #emljama, doga,a onim tvojim lju'imcima koji #'og svojih (pro+esija( ili #'og neke od svojih (strasti(, koje se, opet, kod njih javljaju #'og ve pomenutih nenormalnih uslova svakodnevnog *ivota, u ovoj ili onoj meri troe energiju 'o'inkandelnosti i# nekog od svojih mo*danih centara! 0a primer, (treinska smrt( #'og istroenosti 'o'inkandelnosti motornog centra ili kimene mo*dine, esto se sree kod onih Zemljana koji se posveuju #animanju to su ga u praksu uveli )ngle#i, primenjujui ko'ni starogrki i#um (sport(! 1i e shvatiti prirodu tog tetnog #animanja kada ti ispriam kako sam #a vreme svog 'oravka na Zemlji jednom posvetio specijalno poglavlje svojih statistikih istra*ivanja utvr,ivanju du*ine *ivota onih tricentrinih stanovnika koji se 'ave pro+esionalnim ('orilakim vetinama( i ni jedan jedini put nisam naiao na oveka koji je *iveo du*e od etrdeset devet godina! A (treinska smrt(, usled prevremenog gaenja +unkcija 'o'inkandelnosti ulnog centra uglavnom se sree kod ljudi koji su oda'rali pro+esiju pove#anu sa (umetnou(! Veina #emaljskih pro+esionalaca, pose'no savremenih, #apada pre svega u jedan od o'lika tako#vane (psihopatije( i kasnije se #'og te psihopatije prihvata specijalnog (i#uavanja(, i od tada, oseajui neprekidno taj impuls, oni troe energiju 'o'inkandelnosti svoga ulnog centra i na taj nain deharmoni#uju ritmove organi#ma dovodei se'e do neo'inog kraja, kakav se ne sree esto ak ni na Zemlji! %vde, u#gred, tre'a napomenuti da se (treinska smrt( usled istroenosti ulnog centra tako,e mo*e nai kod tvojih lju'imaca u jednoj neo'inoj +ormi koja se na#iva (altrui#am(! to se tie prevremene delimine smrti #'og istroenosti 'o'inkandelnosti misaonog centra 4 taj o'lik smrti je kod tvojih lju'imaca u poslednje vreme najei! 5elimina smrt usled misaonog centra, uglavnom poga,a one Zemljane koji pokuavaju da postanu, ili ve jesu (naunici nove +ormacije(, kao i one koji su opsednuti itanjem tako#vanih (knjiga( i (novina(! Usled prekomernog itanja i 'eskrajne re+leksije, energija 'o'inkandelnost misaonog centra tih tricentrinih Zemljana istroi se pre nego energija drugih centara! 5akle, moj deae, sve te nesree, kao to je skraenje du*ine *ivota i mnoge druge, doga,aju se jedino #'og toga to ljudi jo ne #naju #a postojanje ko#mikog #akona (ravnote*e vi'racija ra#liitog porekla(!
Ukoliko 'i im takva ideja uopte pala na pamet oni 'i odmah #apoeli svoja uo'iajena mudrovanja, a tada 'i im se, mo*e 'iti, ra#otkrila jedna veoma jednostavna (tajna(! &iguran sam da e neko na'asati na tu (tajnu(, prvo, #ato to je ona veoma prosta i oigledna, a drugo, oni su je jo odavno otkrili i esto je koriste u praksi! %ni ovu prostu tajnu ve koriste u svojim mehanikim satovima, koje smo ra#matrali kao primer u ve#i sa du*inom *ivota! U svim mehanikim satovima ra#liitih sistema oni koriste prostu tajnu u odgovarajuem delu #ajednikog mehani#ma regulacije (napregnutosti opruge(, koji se #ove (regulator(! "omou tog (regulatora(, na primer, satni mehani#am se mo*e podesiti tako da sat 'e# navijanja radi od jednog do mesec dana ili, naprotiv, da se #austavlja na pet minuta! U organi#mu svakog 'ia koje *ivi u skladu sa principom itoklanotca, postoji neto slino regulatoru mehanikog sata i to (neto( se na#iva (samodr*a(, to #nai (kontrola asocijacija koja potie i# jednog mo*danog centra!( Ali, ak i kada 'i tvoji lju'imci otkrili tu jednostavnu tajnu, to nita ne 'i promenilo! %ni svejedno ne 'i ulo*ili napore, dostupne ak i savremenim ljudima, u# iju pomo 'i mogli, #ahvaljujui dalekovidosti prirode, da steknu sposo'nost #a tako#vano (harmonino asociranje( koje jedino stvara energiju #a aktivan *ivot svakog tricentrinog 'ia, prema tome, i Zemljana! &ada se ta energija proi#vodi samo u periodima njihovog nesvesnog stanja, koje oni na#ivaju (snom(! Ali, poto tvoji lju'imci, pose'no savremeni, stalno *ive pasivno, pod uticajem samo jednog od dva oduhovljena dela svoga organi#ma, i neprestano se ponaaju u skladu sa svojom negativnom stranom, koja se tako,e javlja #akonomerno, kod njih dola#i do neproporcionalnog troenja energije ra#nih 'o'inkandelnosti! %ni uvek do'ijaju mogunost delovanja, koji im je priroda #akonomerno odredila, samo u jednom ili dva mo*dana centra, i usled toga se energija jedne ili dve njihove 'o'inkandelnosti prevremeno troi, #'og ega, kao kod mehanikog sata kome je slomljena opruga ili osla'ila snaga regulatora, on prestaje da +unkcionie! <ednom, kasnije, o'jasniu ti #ato se 'ia koja *ive prema principu itoklanotca iska#uju jedino pod dejstvom jednog ili dva oduhovljena naela, a ne harmonino i u me,uso'noj saglasnosti, te se onaj mo*dani centar u kome se proi#vodi viak asocijacija prevremeno troi i usled toga umire8 o'jasniu ti tako,e ra#log #'og ega se drugi 'o'inkandelnosti tako,e troe, iako ne uestvuju u tom procesu!
Ali, tako,e tre'a da #na da se sluajno mogu sresti Zemljani koji *ive ve vie od pet stotina njihovih godina! 3ora do'ro da ra#ume da se kod onih tvojih lju'imaca, koji su na nekakav nain otkrili i uspeli da svojim Umom pravilno pojme neke delove (#akona asocijacije(, aktivnog u pojedinim delovima *ivih 'ia, kao i u#ajamno delovanje tih ne#avisnih asocijacija, kao i kod onih koji *ive u manjoj ili veoj saglasnosti s tim #akonom, 'o'inkandelnosti stvorene u njihovim mo*danim centrima manje troe, #'og ega oni imaju mogunost da *ive mnogo du*e nego ostali njihovi saplemenici! Za vreme svog poslednjeg putovanja na Zemlju sreo sam nekoliko takvih savremenih Zemljana koji *ive ve dve ili tri stotine, pa ak i etiri stotine #emaljskih godina! &retao sam ih uglavnom u malom ('ratstvu( koje ine ljudi to pripadaju skoro svim (religijama( i stalno su nastanjeni u centru A#ije! =lanovi toga 'ratstva su, i#gleda, otkrili pomenuti (#akon asocijacija( u mo*danim centrima, delimino samostalno, a delimino #ahvaljujui #nanjima koja su im i# du'ina vekova preneli istinski posveenici! to se tie savremenih )ngle#a, koji su postali osnovne *rtve ko'nog i#uma starogrke civili#acije, oni ne samo da ga upra*njavaju u svom svakodnevnom *ivotu, ve se i# sve snage trude da tim #lom #ara#e i sve druge narode! tavie, u# pomo tetnog sporta ti nesrenici ne samo da jo vie smanjuju svoj i 'e# toga kratak *ivot, nego im po mom miljenju, preti ista sud'ina koja je nedavno #adesila jednu veliku #emlju koja se #ove .usija! Upravo sam ra#miljao o tome pred svoj odla#ak sa Zemlje, kada sam sa#nao da su (vlastodrci( nita manje #emlje )ngleske poeli da taj +atalni (sport( koriste #a svoje ha#namaske ciljeve, 'a kao to su (vlastodrci( .usije, sa istim ciljem, koristili po#nati pro'lem (votke(! $sto kao to su svojevremeno ruske vlasti pokuavale da, koristei svakakva lukavstva, sugeriu svojim malodunim podanicima neophodnost inten#ivne upotre'e (votke(, tako se i engleske vlasti trude da na svaki nain usade svojim podanicama misao o potre'i 'avljenja sportom! $#gleda da su moje #le slutnje upravo poele da se potvr,uju! 5o tog #akljuka sam doao poto sam uo eterogram koji sam nedavno do'io s 3arsa! U njemu mi, i#me,u ostalog, javljaju da, iako je u )ngleskoj sada vie od dva i po miliona tako#vanih (ne#aposlenih(, (vlastodrci( u ve#i s tim ne predu#imaju nikakve mere, ve se jedino trude da i# sve snage propagiraju svoj #nameniti (sport(! Kao to se u .usiji sve novine 'ave pro'lemom votke, tako u )ngleskoj vie od pola tih (sejaa #la( pie o +amo#nom sportu!
Glava 30 UMETNOST Na ovom mestu svoga pripovedanja Belzebub je uutao. Zatim je, okrenuvi se iznenada starom slugi Ahunu, koji je sedeo pored njega i sluao jednako paljivo kao i Hasejn, rekao ! "ta je starino# $lua me s jednakom panjom kao i na Hasejn# Zar nisi i sam bio na Zemlji, zar nisi sa mnom proputovao %itavu planetu i sopstvenim o%ima sve video, zar nisi i sam osetio o %emu govorim# &mesto to me slua otvorenih usta, zar ne moe i sam neto da ispri%a naem de%aku# Zar od svega toga nema ni%ega# 'a %udna tri(entri%na bia ga zanimaju toliko da moramo da mu ispri%amo sve to moemo. Nema sumnje da te je neto u ivotu tih %udaka potreslo. )e(i ta, ma ta to bilo. *uvi te re%i, Ahun se nakratko zamisli i re%e ! "ta bih jo mogao da dodam posle vaih tananih psiholokih opisa# +pak, posle toga, on neobi%no ozbiljno i, %ak, preuzimajui stil i neke Belzebubove izraze, nastavi ! ,a, dobro... -d %ega da po%nem# 'a %udna tri(entri%na bia su me svojim glupim ispadima toliko %esto izba(ivala iz ravnotee, da su sve komponente moga bia %esto bivale zaprepaene. -krenuvi se Hasejnu on re%e ! .obro, dragi Hasejne/ 0a neu, kao Njegova 1ilost, da se uputam u neobi%nosti psihe tih tri(entri%nih stanovnika kozmosa koji su toliko obuzeli tvoju matu. Ne, samo u podsetiti Njegovu 1ilost na odre2eni 3aktor %ije poreklo proizilazi iz naeg petog boravka na Zemlji, a koji se, kada smo se tamo vratili esti i poslednji put, pokazao kao glavni uzrok to se u svakom tvom ljubim(u, od dana njegovog ro2enja pa sve do smrti, sposobnost da normalno razmilja korak po korak smanjuje. Zatim, okrenuvi se Belzebubu, on ba(i na njega plaljiv i neodlu%an pogled i nesigurno nastavi ! Ne ljutite se, 4aa 1ilosti, ukoliko preuzmem na sebe rizik da iznesem miljenje koje se odavno rodilo u meni, a koje se bazira na poda(ima koji moda izgledaju nedovoljni za spekula(iju. ,ri%ajui naem dragom Hasejnu o razli%itim uzro(ima zbog kojih se psiha tri(entri%nih bia planete Zemlje pretvorila, kao to ste rekli u 5mlin koji melje gluposti5, vi ste samo pomenuli jedan 3aktor koji je moda vie nego ijedan drugi u%estvovao u tome tokom poslednjih pola veka.
6oliko se seam i sami ste bili prisutni kada se taj 3aktor pojavio u vreme naeg boravka u 4avilonu ! mislim na onaj 3aktor koji je od tada de3initivno postao 3atalan po savremena bia i koji ona sama nazivaju 5umetnou5. Ako biste vi, u vaoj mudrosti, prihvatili da detaljno razmotrite to pitanje, na dragi Hasejn bi dobio idealan materijal za razjanjenje svih osobenih anomalija psihe tri(entri%nih bia koja ga toliko interesuju, a koja su u poslednjim epohama ivela, a i sada ive, na planeti Zemlji. )ekavi to i obrisavi znoj sa %ela kraji%kom svoga repa, Ahun uuta i zauze svoju uobi%ajenu pozu punu potovanja. -krenuvi se prema njemu i gledajui ga, Belzebub re%e ! Hvala ti, starino, za tu primedbu. 'i si u pravu, ja sam se jedva dotakao toga pitanja, ali to ne zna%i da na njega ne obraam panju. +mamo dovoljno vremena na naem putovanju i, po svoj prili(i, tokom daljeg pripovedanja naem dragom Hasejnu, ja bih se setio onoga na ta si me ti upravo podsetio. 1e2utim, moda je zaista zgodno da ba sada pri%am o toj savremenoj 5umetnosti5, zato to sam, kao to si ve rekao za vreme naeg petog boravka na Zemlji, zaista bio svedok doga2aja koji su doveli do nastanka toga savremenog zla, a do kojih je dolo zbog svih onih nau%nika koji su se okupili u gradu 4avilonu iz skoro svih delova te zlosrene planete. Belzebub se okrete ka Hasejnu i po%e ! 'a odre2ena kon(ep(ija, koja sada egzistira pod nazivom 5umetnost5 jeste jedan od onih podataka to deluju automatski, %iji je zbir postepeno i skoro neprimetno, ali vrlo odre2eno uti(ao na Zemljane tako da su oni od bia koja su imala mogunost da budu %esti(e boanske sutine postali ono to se naprosto naziva 5ivim mesom5. .a bi se osvetlili svi aspekti pitanja o 3amoznoj, savremenoj zemaljskoj 5umetnosti5, i da bi ti jasno shvatio kako se to dogodilo, ispri%au ti pre svega o dve %injeni(e vezane za ono to se dogodilo u gradu 4avilonu za vreme naeg petog putovanja na planetu koja te zanima. ,rva %injeni(a objanjava kako sam i zato postao svedok doga2aja koji su posluili kao osnova za postojanje tog, o%igledno kobnog 3enomena me2u tri(entri%nim stanovni(ima Zemlje, nazvanog 5umetnost5, a druga spada u okolnosti ranijeg datuma koje su odredile po%etak tih doga2aja. "to se ti%e prve od tih %injeni(a, moram da ti kaem da posle doga2aja koji su se odigrali me2u tim zemaljskim tri(entri%nim biima koja su stigla u 4avilon poto su se prethodno podelila na pojedine partije i zaronila u politi%ke probleme, odlu%io sam da napustim 4avilon i produim svoja istraivanja me2u biima monog naroda koji se zvao Heleni. Zato sam odlu%io da savreno
nau%im njihov 5jezik5 i po%eo sam da odlazim u one delove grada gde se %esto mogu sresti ljudi koji su mogli da mi budu korisni u tom zanimanju. 0ednom sam, etajui uli(om nedaleko od nae kue, na jednoj velikoj zgradi, pored koje sam %esto prolazio, primetio ono to se na Zemlji naziva 5natpisom5, a koji je bio tek oka%en i obavetavao prolaznike da je u toj zgradi upravo otvoren novi klub za strane nau%nike pod nazivom 5,ristali(e 7egomonizma5. Na vratima je visilo obavetenje u kome se govorilo da prijem novih %lanova u klub jo traje i da e se svi re3erati i diskusije voditi na jezi(ima helenske grupe. 'o me je veoma zainteresovalo i ja pomislih kako bi bilo dobro da taj novootvoreni klub iskoristim kao mogunost da praktikujem helenski jezik. ,o%eh da se kod ljudi koji su ulazili i izlazili iz zgrade raspitujem o osobenostima kluba8 i kada sam zahvaljujui objanjenjima jednoga od tih nau%nika, koga sam, kako se pokazalo, ve poznavao, manjevie shvatio sve, reio sam da se u%lanim u taj klub. ,oto sam kratko razmislio, uao sam u tu zgradu i, predstavivi se kao strani nau%nik, zamolio da me prime u drutvo 5,ristali(a 7egomonizma5. 'o sam veoma lako sredio zahvaljujui onom svom poznaniku koga sam, sreom, slu%ajno sreo i koji me je, kao i svi ostali, smatrao nau%nikom, kakav je i sam bio. + tako, moj de%a%e, poto sam na taj na%in postao, kako oni kau, 5punopravni %lan5 toga kluba, po%eo sam redovno ta mo da odlazim i da razgovaram uglavnom sa onim nau%ni(ima koji su znali helenski jezik, jer mi je u tome bila potrebna praksa. A to se ti%e druge %injeni(e koju sam pomenuo, evo koji su je doga2aji izazvali. 1ora imati u vidu da su se mnogi nau%ni(i, poto su se okupili u 4avilonu iz skoro svih krajeva sveta ! jedni zato to ih je na to prisilio ve pomenuti perzijski (ar, a drugi prema sopstvenoj volji, bavili poznatim problemom 5due5. 1e2u biima koja su tamo dovedena na silu bilo je i onih koji, za razliku od veine, nisu bili 5nau%ni(i nove 3orma(ije5, ali su sa svom iskrenou svojih oduhovljenih komponenti teili najviem znanju jedino iz elje za samousavravanjem. Zahvaljujui tim zaista iskrenim eljama za dostojan ivot, kao i njihovom radu, nau%ni(i te male grupe su jo pre dolaska u 4avilon smatrani 5posveeni(ima prvog sepena5, tj. to su bila zemaljska tri(entri%na bia dostojna da postanu 5ravnopravni posveeni(i u skladu sa obnovljenim pravilima 4elikog $vetog Ajate "imaa5.
Na taj na%in, dete moje, kada sam postao stalni %lan toga kluba, iz razgovora sa njegovim %lanovima i iz drugih izvora postalo mi je o%igledno da su se oni malobrojni zemaljski tri(entri%ni nau%ni(i, koji su iskreno teili usavravanju svoga &ma, od samoga po%etka u 4avilonu ponaali oprezno i nisu se meali u sve one stvari u koje je bila uvu%ena osnovna masa vavilonskih kolara(a. 'i malobrojni nau%ni(i su se drali izolovano i to ne samo u po%etku, kada su svi ostali organizovali mesto sastanaka u samom sr(u 4avilona i radi bolje uzajamne podrke, materijalne i moralne, osnovali (entralni klub za sve nau%nike Zemlje, ve i kasnije, kada se jedinstveno nau%no drutvo podelilo na tri samostalne sek(ije od kojih je svaka imala svoj nezavisan klub u razli%itim delovima grada. Ne, ta posveena bia nisu spadala ni u jednu od tih grupa. -ni su iveli u predgra2ima i skoro da se nisu vi2ali ni sa kim iz osnovne mase nau%nika, i samo nekoliko dana pre nego to e mene primiti za %lana kluba, oni su se u organiza(ionom (ilju prvi put udruili u klub 5,ristali(a 7egomonizma5. Nau%ni(i o kojima govorim su svi bez izuzetka doli u 4avilon iz 9gipta jer ih je na to prisilio perzijski (ar. 6ako sam kasnije saznao njihovo drutvo su organizovala dvoji(a nau%nika koji su bili 5posveeni(i prvog stepena5. 0edan od ta dva zemaljska posveenika, koji je pripadao mauritanskoj rasi, zvao se 6anilel Norkel. .rugi mudra(, po imenu ,itagora, bio je Helen, njegov narod je tek kasnije nazvan :r(ima. 'a dva nau%nika, kako sam kasnije shvatio, slu%ajno sam sreo u 4avilonu i za vreme takozvane 5perspektivne razmene miljenja5, tj. razgovora, oni su pokrenuli pitanje koje je glasilo ovako 56oje 3orme egzisten(ije mogu posluiti za dobrobit buduih genera(ija#5 + doli su do zaklju%ka da je tokom mnogih vekova na Zemlji dolo do jedne veoma alosne pojave, a to je da iz ovih ili onih razloga za vreme me2usobnog unitavanja, to jest 5rata5 ili 5gra2anskih nemira5 uvek gine veliki broj posveenika svih stupnjeva i zauvek propada veliki broj legomonizama ! jedinih 3ormi putem kojih su se in3orma(ije o realnim doga2ajima ne Zemlji prenosile i jo uvek se prenose iz genera(ije u genera(iju. 6ada su se ti poteni i iskreni nau%ni(i uverili u ono to su smatrali tako alosnim 3enomenom, dugo su se me2usobno savetovali i najzad reili da iskoriste prednosti koju im je prualo to to se toliko nau%nika okupilo u istom gradu kako bi se zajedni%ki posavetovali i nali na%in da se, na kraju krajeva, ree tog stranog 3enomena koji se i dalje odvija na Zemlji zbog nenormalnih uslova u kojima ljudi ive.
&pravo s tim (iljem oni su organizovali svoj klub i nazvali ga 56lub ,ristali(a 7egomonizma5. Na njihovu molbu odazvalo se toliko istomiljenika da je dva dana poto sam ja postao %lan kluba, prijem novih %lanova obustavljen. .o onoga dana kada je prestao prijem novih %lanova, njihov broj je iznosio sto trideset devet, a klub je i dalje radio sa istim brojem u%esnika sve dok perzijski (ar nije odustao od svoje sulude ideje, vezane za nau%nike. $tupivi u klub, saznao sam da su prvoga dana njegovi osniva%i organizovali zajedni%ki sastanak na kome je jednoglasno odlu%eno da se svakodnevno odravaju zajedni%ki susreti, sa re3eratima i diskusijama isklju%ivo o dva pitanja prvo ! 56akve mere treba da preduzmu %lanovi kluba po povratku svojim kuama kako bi sakupili sve legomonizme koji postoje u njihovim rodnim zemljama i predali ih na raspolaganje %lanovima kluba#5, i drugo ! 5"ta treba preduzeti kako bi legomonizmi mogli da budu sa%uvani za budue genera(ije ne samo preko posveenika nego i na neki drugi na%in#5 ,re nego to sam ja primljen u klub, oni su na svojim zajedni%kim sastan(ima ve pripremili prili%no mnogo re3erata i obavili mnogo diskusija o ta dva pitanja, i na dan moga stupanja u klub tako2e se mnogo govorilo o problemu koji je bio osnovni zadatak kluba i koji ih je privla%io. & razmatranju su u%estvovali posveeni sledbeni(i raznih prava(a me2u njima su bili 5onandi(i5, 5amanisti5, 5budisti5 i drugi. .esilo se da je treega dana poto sam postao %lan toga kluba u njemu prvi put izgovorena re%, koja je dola i do savremenih Zemljana i postala jedan od poten(ijalnih 3aktora kona%ne atro3ije svih podataka koji su do tada bili %uvani, a koji su dovodili do manje ili vie normalnog logi%kog razmiljanja. 'o je bila re% 5umetnost5, koja je potom stekla sasvim druga%ije zna%enje i po%ela da se vezuje za sasvim drugu ideju. 'oga dana, kada je re% 5umetnost5 prvi put izgovorena i kada je bila utvr2ena njena ideja i ta%no zna%enje, na spisku oratora nalazio se i haldejski nau%nik, veoma poznat u to vreme, koji se zvao Akarpan(iar. ,oto je re3erat tog veoma starog haldejskog mudra(a, velikog Akarpan(iara, upravo i bio izvor svih potonjih doga2aja, koji se odnose na 3amoznu savremenu umetnost, pokuau da ti prenesem njegov govor i da ga, ukoliko bude mogue, ponovim od re%i do re%i. 9vo ta je on rekao ! ,rotekli vekovi, naro%ito poslednja dva, pokazali su nam da se u vreme neizbenih masovnih psihoza koje vode u ratove izme2u drava, kao i u narodne ustanke protiv drave, obavezno doga2a da mnogobrojne nevine rtve kolektivnog zverstva postaju oni koji su zbog svoje pobonosti i
samoportvovanja dostojni da budu posveeni(i i zahvaljujui kojima se razni legomonizmi to sadre znanja o realnim doga2ajima iz prolosti mogu prenositi ljudima buduih genera(ija. 'i poboni ljudi uvek postaju nevine rtve narodnog nasilja zato to su, po mome miljenju, oni unutranje ve slobodni i nikada ne mogu, kao to to rade drugi ljudi, da se identi3ikuju sa svakodnevnim interesima, tj. ne mogu da dele sklonosti, entuzijazam, oseanja ili bilo koje druge mani3esta(ije svoga okruenja, pri %emu su sasvim iskreni. +sto tako, ti smerni ljudi ive normalno i u svojim odnosima sa okolinom uvek se pokazuju u izvrsnom svetlu i u obi%na vremena uivaju potovanje i uvaavanje svih. Ali kada narodne mase zahvati psihoza i kada se one podele na dva protivni%ka tabora, njihov &m zahvata bes borbe i oni po%inju da oseaju bolesnu podozrivost prema svima koji su u mirno vreme uvek bili skromni i ozbiljni. + ako se panja onih koji su obuzeti psihozom due nego obi%no zadri na tim izuzetnim ljudima, oni ni najmanje nee posumnjati u to da su ti, posebno u vreme mira, ozbiljni i spolja spokojni ljudi, bili ni manje ni vie nego 5pijuni5 njihovih neprijatelja. 'i ljudi, koje je njihov bolestan &m doveo u zversko stanje, kategori%ki e zaklju%iti da je ozbiljnost i spokojstvo tih ljudi naprosto 5tajnovitost5 i 5dvoli%nost5. + bez obzira na to kojoj neprijateljskoj partiji pripadaju, oni e zbog svojih psihopatskih zaklju%aka bez ikakve grie savesti te ozbiljne i spokojne ljude osuditi na smrt. 1eni se %ini da je to naj%ei razlog to prilikom smene genera(ija legomonizmi o doga2ajima koji su se zaista odigrali na naoj planeti, potpuno nestaju sa li(a Zemlje. ,rema tome, potovane moje kolege, ako elite da znate moje li%no miljenje, dozvolite mi da kaem iskreno i od sveg sr(a da se, bez obzira na sve to sam rekao o prenoenju istinskog znanja iz genera(ije u genera(iju, pomou legomonizama i preko odgovarajuih posveenika, u tom pogledu nita 5ne moe promeniti. Neka taj oblik prenoenja znanja traje i dalje kao i do sada, i kako je utvr2eno na Zemlji od samoga po%etka, u 3ormi koju je, zahvaljujui posveeni(ima i njihovom 5daru postojanja5, obnovio veliki prorok Ajata "ima. Ali ako mi, savremeni ljudi, elimo da ostavimo neto korisno svojim potom(ima, svi moramo tim postojeim 3ormama prenoenja dodati neke nove postupke, dobijene u praksi naeg savremenog ivota na Zemlji, kao i na
osnovu vievekovnog iskustva prethodnih in3orma(ijama koje su dole do nas.
genera(ija,
skladu
sa
0a predlaem da se to prenoenje buduim genera(ijama obavlja preko 5a3alkalnija5, to jest preko raznih proizvoda ljudskih ruku, koji su postali deo svakodnevnog ivota ljudi, kao i preko 5soldinoka5, tj. raznih pro(edura i (eremonija, koje su postale tradi(ija tokom mnogih vekova drutvenog i porodi%nog ivota i koje su automatski prenoene iz genera(ije u genera(iju. )azume se da ljudski 5a3alkalni5, posebno oni koji su napravljeni od %vrstih materijala, mogu da ostanu %itavi i da budu preneti naim dalekim potom(ima ili, pak, njihove kopije mogu da prelaze iz genera(ije u genera(iju zahvaljujui osobinama ukorenjenim u ljudskoj prirodi, postavi njihova druga priroda. ,osle promene nekih sitnih detalja, ti proizvodi mogu biti sa%uvani za budue epohe. "to se ti%e 5soldinoka5, kao to su razne 5misterije5, 5religiozne (eremonije5, 5porodi%ni i so(ijalni obi%aji5. 5ritualni i narodni plesovi5, i tako dalje, iako se njihove 3orme tokom vremena menjaju, impulsi koje oni stvaraju u %oveku, kao i ponaanje koje iz njih proisti%e, ostaju nepromenljivi. Zato, ako u te rituale i obi%aje unesemo korisne in3orma(ije i istinsko znanje koje smo stekli, i ako isto to u%inimo i sa proizvodima o kojima sam ve govorio, moemo biti sigurni da e to znanje stii do naih dalekih potomaka. Neki od njih e ga dei3rovati i na taj na%in omoguiti svima ostalima da ga koriste za opte dobro. $ada treba reiti samo jedno pitanje na koji na%in moemo obezbediti prenoenje znanja iz genera(ije u genera(iju putem razli%itih ljudskih 5a3alkalna5 i 5soldinoka5# 0a li%no mislim da to moe biti u%injeno preko univerzalnog zakona, nazvanog 5Zakon $edmostrukosti5. Zakon $edmostrukosti postoji na Zemlji i postojae uvek i u svemu. Na primer, u skladu sa tim zakonom, beli zrak se sastoji iz sedam posebnih boja, u svakom odre2enom glasu postoji sedam samostalnih tonova8 u svakom %ovekovom stanju postoji sedam nezavisnih oseta, zatim, svaku odre2enu 3ormu moe da %ini samo sedam razli%itih dimenzija, svaka masa moe mirovati na Zemlji ako na nju deluje sedam komponenti, i tako dalje. .obro, mi elimo da znanje koje postoji danas ! i ono koje smo sami postigli, i ono koje smo nasledili od predaka, to jest sve ono znanje koje e neosporno biti korisno naim dalekim potom(ima ! bude na odre2eni na%in zabeleeno u tim ljudskim 5a3alkalnima5 i 5soldino(ima5, tako da u budunosti jadni ljudski &m moe da ga prihvati uz pomo tog velikog univerzalnog zakona.
Zakon $edmostrukosti, ponavljam, postojae na Zemlji dok postoji 4asiona i bie o%igledan i jasan ljudima svih vremena, dok god postoji ljudska misao i zato se smelo moe rei da e znanja, skrivena na taj na%in u proizvodima ljudskih ruku, tako2e uvek postojati na Zemlji. A to se ti%e samog metoda, to jest na%ina prenoenja znanja posredstvom toga zakona, moglo bi se, po mom miljenju, postupiti ovako & sve proizvode koje emo namerno stvoriti na osnovu ovog zakona, radi prenoenja buduim genera(ijama, uneemo odre2ene 5neta%nosti5, tako2e pot%injene zakonu, i u te zakonomerne neta%nosti umetnuemo na izvestan na%in sadraj ovog ili onog istinskog znanja kojim vladaju nai savremeni(i. +stovremeno, uba(iemo u nae proizvode neto poput legomonizma, kako bi on sluio kao klju% za dei3rovanje tih neta%nosti velikog zakona, i obezbediemo prenoenje svega toga iz genera(ije u genera(iju preko posveenika posebne vrste, onih, koje emo nazvati 5posveeni(ima umetnosti5. Nazvaemo ih tako zato to %itav pro(es takvog prenoenja znanja buduim genera(ijama putem Zakona $edmostrukosti nee biti prirodan ve umetnut. .akle, moje vrle i nepristrasne kolege... $ada vam mora biti jasno da, ukoliko iz nekih razloga korisna in3orma(ija koja se odnosi na znanja o prolim doga2ajima na Zemlji, a koja su ljudi ve dostigli, ne do2e do naih potomaka preko istinskih posveenika, onda e, zahvaljujui novom na%inu prenoenja, koji sam predloio, ljudi buduih genera(ija uvek imati mogunost da otkriju i shvate ako ne (elokupno znanje koje sada postoji, onda bar njegove 3ragmente koji su imali sree da dopru do njih putem sada postojeih 5proizvoda ljudskih ruku5, kao i raznih (eremonija u koje prema Zakonu $edmostrukosti i pomou naih 5umetnutih5 uputstava moemo da unesemo to god hoemo. 'im re%ima je veliki Akarpan(iar zavrio svoje izlaganje. Njegov govor je izazvao veliko uzbu2enje i me2u %lanovima kluba 5,ristali(a 7egomonizma5 razvila se bu%na diskusija, posle koje je jednoglasno odlu%eno da se u%ini onako kako je predloio Akarpan(iar. ,osle kratke pauze za ru%ak oni su se okupili ponovo i to drugo savetovanje trajalo je (elu no. 0ednoglasno su odlu%ili da ve sutradan po%nu da prave ono to su oni nazvali 5minilikovima5 ! ili, kako savreme ni Zemljani kau ! 5modele5 raznih stvari, trudei se da smisle najadekvatnije na%ine za davanja uputstava, u %ijoj e se osnovi nalaziti prin(ipi to ih je predloio veliki Akarpan(iar8 zatim e te
svoje 5mini likove5 ili 5modele5 doneti u klub, kako bi ih izloili optem sudu i objasnili njihovo zna%enje. ,osle dva dana mnogi od njih su ve po%eli da donose 5mini likove5 i da ih prikazuju, dajui potrebna objanjenja8 za to vreme drugi su po%eli da demonstriraju varijante (eremonija, koje su bia te planete obavljala u spe(ijalnim prilikama tokom svakodnevnog ivota, i koje obavljaju i danas. 1odeli, koje su oni donosili, sadrali su razli%ite kombina(ije boja i bili su razli%itih konstruk(ija i gra2e8 mani3esta(ije, koje su demonstrirali, uklju%ivale su i sviranje na raznim instrumentima, pevanje raznih melodija, ta%no predstavljanje odre2enih, njima stranih doivljaja, i tako dalje i tome sli%no. &skoro posle toga, kako bi im bilo zgodnije, %lanovi kluba su se podelili na vie grupa i svaki sedmi deo perioda, koji su oni nazvali 5nedeljom5 ; ili, prema njihovom izrazu, svaki 5dan5 ! posvetili su prikazivanju i objanjavanju svojih dela, koja su se odnosila na odre2enu oblast znanja. -vde je zanimljivo naglasiti da se taj odre2eni vremenski period, poznat kao 5nedelja5, uvek delio na sedam dana8 tu podelu su stvorili Atlanti, koji su u njoj izrazili onaj isti, njima ve dobro poznat zakon $edmostrukosti. Na kontinentu Atlantida dani u nedelji zvali su se ovako Adaisikra. 9vosikra. :evorgsikri. 1edosikra. 1ajkosikra. 7ukosikra. $oniasikri. 'i nazivi su se %esto menjali, a sada glase ovako ,onedeljak. &torak. $reda. *etvrtak. ,etak. $ubota. Nedelja.
Zatim su, kao to sam ve rekao, svaki dan u nedelji posvetili ovoj ili onoj oblasti znanja8 to su bili ili proizvodi njihovih ruku, ili drugi obli(i spe(ijalno o3ormljenih mani3esta(ija %ovekove sutine. 'ako je ponedeljak bio posveen prvoj grupi i nazvan je 5danom religioznih i gra2anskih (eremonija5. &torak je odre2en za drugu grupu i zvao se 5danom arhitekture5. $reda je nazvana 5danom slikarstva5. *etvrtak je bio 5dan ritualnih i narodnih plesova5. ,etak je bio 5dan skulpture5. $ubota je smatrana 5danom misterija5 ili 5danom pozorita5. Nedelja je bila 5dan muzike i pevanja5. & ponedeljak, to jest na dan religioznih i gra2anskih (eremonija5, nau%ni(i prve grupe demonstrirali su razne (eremonije u kojima je na 53ragmente znanja5, odabrane za prenoenje buduim genera(ijama, ukazivano putem neta%nosti u Zakonu $edmostrukosti, i to uglavnom kroz neta%nosti u odmerenom i pravilnom kretanju u%esnika. ,retpostavimo, na primer, da je onaj koji vodi datu (eremoniju, re( ili, prema savremenom izrazu, svetenik, trebalo da podigne ruke ka Nebu. 'a poza, u skladu sa Zakonom $edmostrukosti, strogo zahteva da pri tome njegove noge stoje u odre2enom stavu8 ali ti vavilonski nau%ni(i namerno nisu noge onoga koji vodi (eremoniju, postavljali onako kako su ovi obi%no stajali u skladu sa zakonom, ve 5druga%ije5. &pravo su u tim 5odstupanjima5 od zakona, u pogledu poza u%esnika date religiozne (eremonije, nau%ni(i prve grupe, putem takozvane opteprihvaene 5azbuke5, prikazivali one ideje koje su nameravali da prenesu buduim genera(ijama. & utorak, na dan arhitekture, nau%ni(i koji su pripadali drugoj grupi, donosili su razne modele zgrada i drugih konstruk(ija. Ni oni te zgrade nisu planirali strogo potujui stabilnost, koja proisti%e iz Zakona $edmostrukosti, niti onako kako su ostali automatski nau%ili da grade, ve 5druga%ije5. Na primer, prema svim poda(ima, kupole odre2ene konstruk(ije treba da se oslanjaju na %etiri stuba odre2ene debljine i visine. Ali oni su te kupole postavljali na samo tri stuba i pri tome su izra%unavali osno optereenje, koje je delovalo na svaki stub, kao i unutranje osno naprezanje u stubu ne samo u slu%ajevima sa tri stuba, ve i za razne druge neobi%ne kombina(ije koje doputa Zakon $edmostrukosti, poznat u to
vreme mnogim obi%nim ljudima8 drugim re%ima, oni su izra%unavali stabilnost stubova i njihove dimenzije, polazei uglavnom od teine same kupole. ,ri tome su, naravno, dimenzije stubova morale biti druga%ije nego kada se kupola oslanjala na %etiri stuba. +li, uzmimo drugi primer odre2eni kamen temelja(, u skladu sa ve re%enim, na osnovu vekovne prakse i ta%no smiljenih prora%una ljudi to poseduju &m, treba da ima potpuno odre2enu masu, adekvatnu optereenju koje trpi8 ali oni su, naprotiv, postavljali kamen temelja( koji se prema masi unekoliko razlikovao od gore navedenog8 zbog toga su na osnovu Zakona $edmostrukosti morali da vre prora%une mase onoga kamena koji se nalazi ispod, tako da on moe da izdri teinu onoga koji ga pritiska odozgo. +sti prora%un je bio potreban i za kamen koji se nalazi ispod toga kamena, itd. + upravo postavljajui te kamenove u tako neobi%nim arhitektonskim kombina(ijama, koje proisti%u iz Zakona $edmostrukosti, oni su tako2e putem opteprihvaene 5azbuke5, zapravo zapisivali sadraj izvesne korisne in3orma(ije. 'a grupa nau%nika iz kluba ,ristali(a 7egomonizma je tako2e u svojim mini likovima ili modelima pretpostavljenih konstruk(ija, izrazila zakon 5.ejvibri(kara5, to jest zakon 5dejstva vibra(ija, nastalih u atmos3eri ograni%enih prostora5. 'aj zakon, %ije poznavanje nije dolo do savremenih Zemljana, bio je tada poznat svima koji su dobro znali da dimenzije i 3orma zatvorenog prostora, kao i zapremina vazduha koju on sadri, na odre2en na%in uti%u na ljude. ,rimenom toga zakona oni su izrazili razli%ite ideje o kojima u ti sada govoriti. ,retpostavimo da je u skladu sa karakterom i namenom neke zgrade u skladu sa Zakonom $edmostrukosti, kao i sa utvr2enom vekovnom praksom, trebalo da njen enterijer u odre2enom redosledu izazove odre2ena oseanja. -nda su, u skladu sa zakonom .ejvibri(kara, enterijer svoje pretpostavljene zgrade napravili u takvom maniru da su se kod %oveka, koji u tu zgradu ulazi, morala pojaviti odre2ena oseanja, ali ne prema redosledu koji je uobi%ajen, ve prema druga%ijem. -ni su upravo u ta odstupanja od uobi%ajenog redosleda oseanja uneli ono to su hteli da prenesu potom(ima. $reda, dan slikarstva, bila je posveena izu%avanju kombina(ija raznih boja. 'oga dana su, u (ilju prikazivanja, nau%ni(i tree grupe donosili sve vrste predmeta za domau upotrebu koji su bili napravljeni od veoma stabilnih,
bojenih materijala, na primer 5ilime5, 5tkanine5 i paljivo obra2enu bojenu kou. Na tim predmetima su bili naslikani ili raznobojnim kon(em izvezeni najrazli%itiji pejzai, ivotinje i ljudi koji su naseljavali planetu. ,re nego to nastavim pri%u o na%inima putem kojih su zemaljski nau%ni(i pomou posebnih kombina(ija boja 3iksirali odre2ene 3ragmente znanja, moram da ukaem na jednu %injeni(u vezanu za ovaj predmet, koja je donela mnogo nevolje tvojim ljubim(ima, a nalazila se u samom njihovom biu zbog nenormalnih ivotnih uslova koje su sami stvorili. 'a %injeni(a, koju elim da ti objasnim, odnosi se na postepeno pogoravanje njihovih 5%ulnih organa5, 3ormiranih kod svakoga bia, a posebno organa koji nas sada zanima, to jest, organa opaanja i uo%avanja onoga to se naziva 5obrazovanjem teita vibra(ija5 to dopiru na njihovu planetu iz kozmi%kih prostranstava. :ovorim o onome to je poznato kao 5opta integralna vibra(ija, proistekla iz svih izvora aktualiza(ije5, a to je nau%nik Akarpan(iar nazvao 5belim zrakom5. ,ojedine vrste toga zraka razli%iti ljudi opaaju kao razli%ite 5nijanse boje5. 1ora znati da je ! od vremena kada su se na planeti Zemlji pojavila tri(entri%na bia, pa do vremena kada im je bio implantiran organ kundabu3era, kao i kasnije, kada je taj organ potpuno uklonjen iz njihovog organizma, i jo kasnije, po%ev od druge kataklizme koja je zadesila Zemlju, skoro do vremena mog treeg putovanja na tu planetu ! njihov organ vida imao skoro istu sposobnost opaanja kakvu ima kod svih tri(entri%nih bia u 4asioni. & vreme, o kome sada govorim, kod svih tri(entri%nih bia, nastalih na planeti koja te zanima, taj organ je 3ormiran s potrebnom osetljivou, kako bi mogao da opaa 5teite vibra(ija5 5belog zraka5 i da razlikuje jednu treinu svih 5nijansi boja5 to postoje u prirodi planeta, kao i ostalih, velikih i malih nebeskih tela. -bjektivna Nauka je ta%no utvrdila da je mnogo razli%itih vrsta vibra(ija proisteklo iz 5opte integralne vibra(ije5, to jest da je veliki broj 5nijansi boje5, ta%no ekvivalentan 5hultanpanasu5, koji prema prora%unima zemaljskih tri(entri%nih nau%nika treba da sadri <.=>?.@AB tonalitet. $amo jednu treinu tog ukupnog broja nijansi ili tonaliteta, izuzev jednog jedinog tona koji moe videti jedino ,redve%ni, to jest B.CDB.>AA tonova mogu da opaaju kao 5razli%ite boje5 sva obi%na bia na bilo kojoj planeti nae 4asione. Ali, kada tri(entri%na bia postignu savrenstvo svoje nadtelesne sutine, ili svoga vieg tela, njihov organ opaanja vidljivosti objekata dobija osetljivost
najvieg reda, i tada ona ve mogu da razlikuju dve treine svih tonova koji postoje u 4asioni, to jest, prema zemaljskim prora%unima E.@?E.DAA razli%itih nijansi boja. + jedino tri(entri%na bia koja su usavrila svoju nadtelesnu sutinu do nivoa takozvanog 5+me%a5, imaju mogunost da razlikuju (elokupno mnotvo tonova, izuzev jednog jedinog koji, kao to sam rekao, vidi samo 'vora(. +ako nameravam da ti kasnije detaljno objasnim kako i zato u biu razli%itih kozmi%kih objekata svaka odre2ena 3orma, usled pro(esa sinteze i raspadanja, dobija mogunost da proizvodi razli%ite e3ekte koje opaaju organi %ula, bez obzira na to, ne mislim da e biti na odmet ako se toga pitanja dotaknem i sada. ,re svega treba rei da se 5opta integralna vibra(ija5, poput svih odre2enih kozmi%kih 3ormi, obrazuje u skladu sa krajnjim rezultatom 3undamentalnog kozmi%kog zakona :eptaiaraparinoha, to jest upravo onog kozmi%kog zakona koji su tri(entri%ni stanovni(i planete Zemlje iz 4avilonske epohe nazvali Zakonom $edmostrukosti8 drugim re%ima, ta vibra(ija se sastoji iz sedam kompleksa rezultata ili, kako se to ponekad kae, iz 5sedam klasa vibra(ija5 poteklih iz kozmi%kih izvora, %iji nastanak i dalja aktivnost zavise od sedam drugih izvora koji, opet, zavise od sedam narednih, i tako dalje sve do prve, najsvetije, unikalne sedmokvalitetne vibra(ije proistekle iz Najsvetijeg ,rimarnog izvora. + svi oni zajedno %ine 5optu integralnu vibra(iju5 svih izvora aktualiza(ije svega postojeeg u 4asioni, a kasnije, zahvaljujui svojim preobraajima, oni, kao to sam ve govorio, u prirodi kozmi%kih 3ormi aktualizuju mnogobrojne razli%ite tonove boja. "to se ti%e delova 5najsvetije, unikalne, sedmokvalitetne vibra(ije5, njih e shvatiti tek kada ti u odgovarajue vreme, kao to sam ve obeao, objasnim sve o velikim 3undamentalnim zakonima univerzuma i ure2enja sveta. A za sada, mora znati jedino to da kada 5opta integralna vibra(ija5, koju zemaljski nau%ni(i nazivaju 5belim zrakom5, zajedno sa osobinama koje su joj svojstvene u2e u s3ere svoje eventualne trans3orma(ije u prirodi planete, u njoj se odigrava kozmi%ki pro(es 5dartklom5 koji je odre2en za svaki kozmi%ki objekat sa mogunou dalje aktualiza(ije. & stvari, ona sama ostaje onakva kakva jeste, ali njene sutinske komponente ra2aju pro(es sinteze i razlaganja putem posebnih vibra(ija koje ona stvara, i ti pro(esi se ostvaruju ovako odre2ene grupe vibra(ija odvajaju se od drugih, trans3ormiu se u tree, i tako dalje. Za vreme tih trans3orma(ija, 5opta integralna vibra(ija5 ili 5beli zrak5, deluje posredstvom svojih 5(entralnih vibra(ija5 na druge obi%ne pro(ese koji se odigravaju u najbliim podzemnim i nadzemnim objektima i produktima razlaganja, i zahvaljujui tim srodnim vibra(ijama, kao i u skladu sa uslovima
sredine, njihova rezultanta postaje deo prirode odre2enih podzemnih i nadzemnih objekata u kojima se odigravaju gore opisani pro(esi. Zato sam, moj de%a%e, za vreme svojih putovanja na Zemlju najpre naprosto uo%io, a zatim sam se posle briljivih prora%una sasvim uverio u progresivno slabljenje organa vida tvojih ljubima(a. ,ogoravajui se iz veka u vek, 5per(eptivna osetljivost5 tih organa, zahvaljujui kojima se u organizmu tri(entri%nih bia uglavnom i odvija takozvano 5automatsko zasienje likovima spoljanjeg sveta5 ! a koje slui kao podloga za mogunost prirodnog samousavravanja ! smanjena je toliko da su u vreme naeg petog leta na Zemlju, vreme koje su savremeni stanovni(i planete nazvali 5epohom velikog 4avilona5, tvoji ljubim(i mogli da opaaju i razlikuju komponente rezultanti svih vibra(ija belog zraka jedino u broju koji je %inio jednu greinu njihovog 5sedmostrukog nivoa5, to jest, najvie E?E razli%ite nijanse neke boje. Zanimljivo je da je odre2eni broj tri(entri%nih Zemljana vavilonske epohe ve nasluivao postepeno slabljenje osetljivosti svojih organa vida, te su neki od njih u 4avilonu osnovali %ak i novo drutvo koje je ini(iralo poseban 5talas5 u slikarstvu. 'aj poseban 5talas5 je imao sledei program pronalaziti i otkrivati istinu jedino pomou boja koje se nalaze izme2u bele i (rne. + oni su u izradi svih svojih radova koristili isklju%ivo boje izme2u bele i (rne. & vreme kada sam ja saznao za taj osoben 5talas5 u vavilonskom slikarstvu, umetni(i su koristili oko hiljadu i pet stotina razli%itih nijansi sive. 'aj novi 5talas5 u slikarstvu izazvao je veliko interesovanje me2u ljudima koji su nastojali da saznaju istinu o bilo %emu8 to je %ak dovelo do nastanka drugog, jo neobi%nijeg 5talasa5, poznatog u to vreme u 4avilonu kao 5ol3aktorizam58 njegovi sledbeni(i su izu%avali i pronalazili nove kombina(ije takvih 5kon(entra(ija vibra(ija5, koje na odre2en na%in deluju na %ulo mirisa kao i na njihovo opte duevno stanje8 razume se, to se odnosilo na ona bia koja putem mirisa nastoje da do2u do istine. Neki entuzijasti ovog u%enja, podraavajui istraiva%e novog talasa u slikarstvu, osnovali su svoje drutvo i njegove (iljeve 3ormulisali ovako 5traganje za istinom u nijansama mirisa koji nastaju u temperaturnom intervalu izme2u momenta uti(aja hladnoe prilikom zamrzavanja i momenta uti(aja toplote pri otapanju5. +sto kao to su umetni(i postupali sa bojama, ol3aktoristi su izme2u dve grani(e mirisa odredili oko sedam stotina odre2enih grada(ija, koje su koristili u svojim eksperimentima.
Ne znam dokle bi u 4avilonu stigla ta dva 5talasa5 da novoizabrani gradski poglavar, ubrzo poto smo se mi tamo pojavili, nije po%eo da proganja u%esnike drugog talasa, zato to su ovi, posedujui otro %ulo, namirisali i po%eli nehoti(e da ire odre2ene podatke o nekim njegovim mra%nim posliima. Zato je poglavar grada preduzeo sve mogue mere kako bi uguio ne samo prvi, ve i drugi talas. "to se ti%e organa vida, o kojem smo po%eli da govorimo, to jest organa opaanja vidljive strane svih spoljnih objekata, slabljenje njegove osetljivosti nastavilo se i posle vavilonske epohe, i smanjilo se toliko da su tvoji ljubim(i u vreme nae poslednje posete Zemlji, bez obzira na B.CDB.>AA 5nijansi neke boje5, koje su mogli da razlikuju, imali mogunost opaanja i razlikovanja veoma malog dela 5sedmostruke kristaliza(ije belog zraka5, to jest ukupno %etrdeset devet nijansi, pri %emu su samo malobrojni me2u tvojim ljubim(ima posedovali i tu sposobnost, dok je veina bila i toga liena. +pak, najzanimljivija u pogledu progresivnog slabljenja te najvanije strane njihove prirode jeste jedna alosna %injeni(a koja se lako moe uo%iti oni tvoji ljubim(i, koji jo mogu da razlikuju alosno mali deo toga ogromnog mnotva boja ! samo %etrdeset devet ! gledaju s visine, s prezirom i uobraenou na ljude liene mogunosti da razlikuju %ak i taj neznatan broj boja kao na bia sa patologijom vida, i pri%aju kako su ovi pogo2eni boleu koja se zove 5daltonizam5. ,oslednjih sedam komponenti rezultante 5belog zraka5, odre2eno je i imenovano u 4avilonu, a i sada ih savremeni Zemljani poznaju pod tim nazivima Frvena. Narandasta. Guta. Zelena. ,lava. 1odra. 7jubi%asta. A sada sluaj na koji su na%in, putem namernih neta%nosti i sledei veliki 6ozmi%ki Zakon $edmostrukosti, nau%ni(i iz grupe slikara zapisivali korisne in3orma(ije i razli%ite 3ragmente znanja do kojih su doli oni su to %inili posredstvom kombina(ija sedam odre2enih nezavisnih boja i njihovih sekundarnih nijansi. & skladu sa odre2enim osobinama 5opte integralne vibra(ije5, ili 5belog zraka5, za vreme pro(esa trans3orma(ije, o kome sam ti upravo govorio i koji je
ve bio poznat u%enim vavilonskim slikarima, svaka posebna vibra(ija, ili jedna od pojedinih boja belog zraka, uvek proisti%e iz druge i trans3ormie se u treu. Na primer, narandasta se obrazuje od (rvene, a ova opet prelazi u utu, i tako dalje. .akle, kada su ti u%eni slikari stvarali svoje slike ili tkali i vezli kon(em u boji, oni su razli%ite boje, duno, popreko ili u ta%ki preseka obojenih linija ! koristili ne prema onom redosledu koji zahteva Zakon $edmostrukosti, ve 5druga%ije5, i pomou tih, podjednako zakonomernih 5razlika5, oni su u svoje radove smetali sadraj odre2ene in3orma(ije ili znanja. & %etvrtak, to jest na dan posveen ritualnim i narodnim plesovima, nau%ni(i ove grupe su uz odre2ena objanjenja prikazivali sve mogue 3orme religioznih ili narodnih plesova, ponekad plesove koji ve postoje u sopstvenoj modi3ika(iji, a ponekad su stvarali potpuno nove. A kako bi ti to bolje shvatio na%in na koji su oni plesom kazivali ono to su eleli da izraze, rei u ti neto to su nau%ni(i onoga vremena odavno znali, a to je da se u skladu sa Zakonom $edmostrukosti svaka poza u pokretima bilo kojeg bia uvek sastoji iz sedam 5me2usobno izbalansiranih5 naboja, koji se ra2aju u sedam nezavisnih delova njegovog organizma, i da se, opet, svaki od tih sedam delova sastoji od sedam takozvanih 5usmerenih pokreta5, a svaki od tih smerova ima sedam takozvanih 5ta%aka dinami%ke kon(entra(ije58 najzad, sve se to ponavlja na isti na%in i istim redosledom, ali uvek na niem nivou, sve do najmanjih %esti(a %itavog tela, ili 5atoma5. .akle, u plesne pokrete, usaglaene jedne s drugima, ti u%eni plesa%i su, tako2e zakonomerno, unosili namerne neta%nosti, u %ijem su redosledu bile sadrane in3orma(ije i znanja, koje su eleli da prenesu. & petak, dan posveen skulpturi, nau%ni(i, koji su spadali u ovu grupu, donosili su i izlagali mini likove ili modele napravljene od materijala koji se zove 5glina5. 'i minilikovi ili modeli, koje su donosili, predstavljali su, po pravilu, ljude u grupama ili pojedina%no ili, pak, bia drugih vrsta i 3ormi, nastanjenih na planeti. 1e2u tim radovima bilo je i takozvanih 5alegorijskih bia5, sa glavom jedne vrste, telom druge, udovima tree, i tako dalje. Nau%ni(i te grupe su u te radove u i3rovanom vidu unosili sve to je neophodno, primenjujui odre2ena odstupanja od onoga to su oni nazivali 5zakonom propor(ije5. 'reba da zna da su svi tri(entri%ni stanovni(i Zemlje, naravno, posebno skulptori toga doba, ve znali da u skladu s velikim Zakonom $edmostrukosti,
razmera bilo kojeg spe(i3i%nog dela nekog bia zavisi od razmere drugih, sekundarnih delova, a oni, opet, zavise od sedam narednih delova, i tako dalje. Na taj na%in razmera svakog veeg ili manjeg dela (elovitog planetarnog tela nekog bia nalazi se u ta%noj propor(iji sa razmerom drugih delova. 7i(e nekog %oveka moe posluiti kao dobar primer za objanjenje onoga to sam upravo rekao. )azmere li(a svakog tri(entri%nog bia, pa, prema tome, i razmere li(a tri(entri%nih stanovnika Zemlje, odre2uju se pomou sedam osnovnih delova tela, a razmere svakog pojedinog dela li(a odre2uju se veli%inom sedam razli%itih razmera %itavog li(a. Na primer, veli%ina nosa nekog %oveka odre2uje se razmerama drugih delova li(a, dok nos, opet, ima sedam takozvanih 5povrina5, a te povrine, opet, imaju sedam zakonomernih dimenzija, sve do nivoa atoma u gra2i li(a, koje i samo predstavlja jednu od sedam dimenzija %itavog planetarnog tela. &pravo u odstupanjima od propor(ionalnih razmera, ti u%eni skulptori iz kluba 5,ristali(a 7egomonizma5, zakodirali su sve vrste korisnih in3orma(ija i 3ragmenata znanja koje su nameravali da prenesu ljudima buduih genera(ija. & subotu ! na dan misterija, ili dan pozorita, demonstra(ije su prire2ivali nau%ni(i one grupe koju je posebno interesovalo sve ono to su oni smatrali najbliim narodu. 0a sam tim subotama tako2e davao prednost u odnosu na sve ostale dane i trudio sam se da ni jednu ne propustim. 4oleo sam ih zbog toga to su demonstra(ije koje su prikazivali nau%ni(i ove grupe, %esto izazivale tako spontan i iskren smeh svih ostalih %lanova te sek(ije kluba, da sam %esto zaboravljao me2u kakvim se tri(entri%nim biima nalazim i doputao sam sebi mani3estovanje istog onog impulsa, koji obi%no nastaje kada se nalazi me2u biima iste prirode kao to je tvoja. & po%etku su nau%ni(i te grupe nastupali pred drugim %lanovima kluba, demonstrirajui razli%ite vrste iskustava. Zatim su svi zajedno me2u tim predstavama birali one koje su vie odgovarale razli%itim delovima neke ve postojee, ili misterije koju su sami stvorili8 i tek posle toga, putem namernih odstupanja od prin(ipa Zakona $edmostrukosti, koje su u svom iskustvu i ponaanju reprodukovali, ukazivali su na ono to ele da prenesu. & vezi s tim, treba naglasiti da su sve te 5misterije5, od kojih su neke sadrale mnogo instinktivnih ideja poznatih u starini, iako su iz genera(ije u genera(iju prenoene automatski, ponekad slu%ajno bivale sa%uvane i za ljude kasnijih epoha, odnedavno su, ipak, sve te misterije u koje su nau%ni(i iz kluba 5,ristali(a 7egomonizma5 namerno unosili odraze znanja ra%unajui da e ta znanja jednom stii do dalekih potomaka, skoro potpuno i%ezle.
1isterije koje su ule u svakodnevni ivot tvojih ljubima(a pre mnogo vekova, po%ele su da i%ezavaju ubrzo posle vavilonske epohe. Najpre su njihovo mesto zauzeli takozvani 5kesbadi5, ili kako ih sada u 9vropi zovu 5pozorita lutaka5, ali su ih kasnije potpuno istisli 5pozorini prizori5 ili 5predstave5, koje predstavljaju jedan od oblika savremene umetnosti i veoma snano uti%u na degrada(iju ljudske psihe. 1isterije su zamenjene tim pozorinim predstavama na po%etku savremene (iviliza(ije, poto su ljudi do kojih su doli odlom(i znanja o tome kako su se odvijale vavilonske misterije, po%eli da se trude da ih imitiraju, radei naizgled, to isto. -d tog doba su drugi ljudi te imitatore misterija po%eli da nazivaju 5glum(ima5, 5komedijaima5, 5izvo2a%ima5, a sada ih %ak nazivaju 5umetni(ima5, kojih se, mogu to da kaem, u poslednje vreme zapatilo veoma mnogo. A tada su ti vavilonski nau%ni(i, koji su pripadali grupi misterista, 3iksirali mnogobrojne korisne in3orma(ije i znanja, i to su postizali putem takozvanog 5aso(ijativnog toka5 u%esnika tih misterija. +ako su tri(entri%ni Zemljani te epohe bili dobro upoznati sa zakonom 5aso(ijativnog toka5, nikakve in3orma(ije o tom zakonu nisu doprle do savremenih ljudi. ,oto se kod tri(entri%nih Zemljana zakon aso(ijativnog toka ne mani3estuje onako kako se mani3estuje kod ostalih tri(entri%nih bia, i poto za to postoje spe(ijalni razlozi svojstveni samo njima, moram sve to detaljnije da ti objasnim. $am pro(es se i kod njih odvija isto kao i kod nas, ali se kod nas on odvija jedino onda kada se namerno oputamo kako bismo svom organizmu omoguili da slobodno i neometan naom voljom, preobraava sve vrste nae ivotne energije potrebne za svestranu aktivnu egzisten(iju, dok se kod njih te razli%ite varijante ivotne energije mogu javiti samo za vreme njihovog potpunog isklju%ivanja, to jest za vreme takozvanog 5sna5 i, naravno, samo do izvesne mere. +pak, kao i sva druga tri(entri%na bia nae 4asione, oni se sastoje iz tri posebna oduhovljena dela, od kojih svaki ima (entralno mesto kon(entra(ije za svoje 3unk(ionisanje i sopstvenu lokaliza(iju, koju oni nazivaju 5mozgom5. Na taj na%in svaki utisak, koji dolazi spolja ili iznutra, svaki od tih mozgova doivljava nezavisno, u skladu sa svojom prirodom. A kasnije, kao to je svojstveno prirodi svih bia bez razlikovanja modanih sistema ! ti utis(i, zajedno sa prethodnim, 3ormiraju (elinu podataka koji, zahvaljujui slu%ajnim uti(ajima, izazivaju nezavisne aso(ija(ije u svakom od posebnih mozgova.
.akle, dete moje, od vremena kada su tvoji ljubim(i prestali da slede istinski dug ! a samo zahvaljujui njemu kod ljudi se od aso(ija(ija razli%itih vrsta moe 3ormirati takozvano 5zdravo uporedno miljenje5 i mogunost svesnog aktivnog ponaanja ! njihovi samostalni mozgovi ili (entri, koji ve aso(iraju potpuno nezavisno, po%eli su da kod jednog te istog bia ra2aju tri impulsa potpuno razli%itog porekla, zbog %ega je u svakom %oveku postepeno 3ormirano neto nalik na tri posebne li%nosti koje me2usobno nemaju nita zajedni%ko ni u potrebama, ni u interesima. 4ie od pola svih anomalija, nastalih u psihi tvojih ljubima(a, posebno u poslednje vreme, svoje postojanje duguje, kao prvo, pro(esu koji u njihovom organizmu proisti%e iz tri razli%ite vrste nezavisnih aso(ija(ija koje u njima ra2aju ivotne impulse, a svoj izvor imaju u tri lokaliza(ije razli%ite prirode i razli%itih osobina8 kao drugo, vezi koja postoji izme2u tri razli%ite lokaliza(ije, a koju je, kao to je to slu%aj kod bilo kog tri(entri%nog bia, 4elika ,riroda namenila za ostvarenje drugih 3unk(ija njihovog organizma8 i, najzad, %injeni(i da svaki doivljaj i utisak, to jest svaki potres izaziva aso(ija(ije tri razli%ite vrste utisaka u tri (entra, usled %ega se ra2aju tri razli%ite vrste ivotnih impulsa u jednom te istom organizmu. .akle, uzimajui u obzir sve to, moe se rei da se kod %oveka skoro uvek istovremeno odvijaju mnogobrojni doivljaji, od kojih svaki za sebe izaziva u njemu elju za odgovarajuim ponaanjem, navodei ga na taj na%in na odre2ene postupke koje uskla2uje sa samostalnim delovima njegovog bia. 'i aso(ijativni doivljaji razli%itog porekla prelaze jedni u druge u skladu sa Zakonom $edmostrukosti. Nau%ni(i, %lanovi kluba ,ristali(a 7egomonizma u 4avilonu, oni koji su spadali u tu grupu, znanje koje su hteli da prenesu potomstvu beleili su pokretima i dejstvima, korienim u misterijama, na sledei na%in Na primer, igrajui ulogu u nekoj misteriji, u skladu sa zakonomernim aso(ija(ijama, u%esnik je, odgovarajui na nove utiske, nastale u ovom ili onom njegovom mozgu, obi%no reagovao odre2enom re%ju, mimikom ili gestom8 me2utim, umesto toga, on je sada bio duan da ne reaguje kanonski, u skladu sa Zakonom $edmostrukosti, ve 5druga%ije5, a upravo su u 5razlike5 nau%ni(i te grupe na odre2en na%in unosili ono to su eleli da prenesu buduim genera(ijama. A sada u ti, moj de%a%e, ispri%ati kako su, pred drugim %lanovima kluba ,ristali(a 7egomonizma, ti u%eni misteriti demonstrirali razli%ite doivljaje i oblike ponaanja u skladu sa aso(ijativnim tokom iz koga su odre2eni 3ragmenti birani za budue misterije. + ti e dobiti jasnu sliku tih subotnjih predstava koje sam uvek sa zadovoljstvom poseivao kako bih napravio predah u svome radu.
-ni su, u jednoj od velikih dvorana kluba, za te predstave izgradili spe(ijalnu visoku plat3ormu koju su nazvali 5odrazom stvarnosti5, ali bia potonjih epoha, koja su slu%ajno dobila in3orma(iju o tim u%enim vavilonskim misterijama i po%ela da ih imitiraju i da, kako su oni mislili, rade to isto, tu konstruk(iju su nazvala 5s(ena5, a i sada je tako zovu. +pak, tada, u po%etku, sve se doga2alo ovako dva u%esnika bi se popela na taj 5odraz stvarnosti5, ili na 5s(enu5, a zatim je obi%no jedan od njih ostajao tamo sve dok ne bi oslunuo sopstveno 5darthelkhlustnijansko5 stanje, ili, kako se ponekad kae, stanje sopstvenih unutranjih 5aso(ija(ija duevnih doivljaja5. -slunuvi tako samoga sebe, njegov &m je trebalo da utvrdi, na primer, %itav zbir svojih aso(ijativnih doivljaja koji dobijaju 3ormu neophodnog impulsa, to ga primorava da tresne posred li(a nekog drugog %oveka, %iji mu lik, usled serije aso(ijativnih utisaka koji u njemu ve postoje i koji stalno u njegovoj dui ra2aju emo(ije to su njemu samom neprijatne, uvek iskrsava pred o%ima. Hajde da pretpostavimo da ti neprijatni doivljaju nastaju kod njega uvek kada vidi 5trodohahuna5, %iju pro3esiju savremena bia nazivaju 5poli(aj(em5. *im to 5darthelkhlustnijansko5 stanje i impuls koji ono ra2a postanu potpuno jasni njegovom &mu, on saznaje, s jedne strane, da u postojeim uslovima drutvenog ivota taj impuls ne moe biti u potpunosti zadovoljen, a, s druge strane, %ovek koji je ve usavrio svoj &m i koji na taj na%in dobro shvata svoju zavisnost od automatskog 3unk(ionisanja drugih delova svoga organizma, jasno poima da ostvarenje nekih prvostepenih obaveza, od ogromne vanosti za okolinu, zavisi od toga da li e on zadovoljiti tu svoju elju. + poto na taj na%in razmisli, on odlu%uje da tu elju zadovolji makar tako to e tom 5poli(aj(u5 naneti moralnu tetu, to jest izazvati kod njega aso(ija(ije koje ra2aju oseanje uvrede. & tom (ilju, on se okree drugome nau%niku, koji stoji na s(eni pored njega i obraajui mu se kao poli(aj(u, kae 9j, vi/ Zar ne znate ta vam je dunost# +li uopte ne vidite ta se tamo doga2a# ! :ovorei to, on pokazuje na susednu sobu gde %ekaju u%esni(i drugih predstava toga dana. -na dva momka, 5vojnik5 i 5obuar5, tuku se na uli(i, naruavaju javni red, a vi polako etkate i zamiljate da ste bog zna ko dok piljite u ene potenih i pristojnih gra2ana koje prolaze kraj vas/ Ali, %ekajte samo, neradni%e/ 0a u vas, preko svoga e3a, glavnog vojnog lekara u naem gradu, naterati da pred svojim e3ovima odgovarate zbog neodgovornosti i izbegavanja sopstvenih obaveza. -d toga trenutka, nau%nik koji to govori treba da preuzme na sebe ulogu lekara, jer je slu%ajno rekao da je njegov e3 glavni vojni lekar u gradu, a drugi,
koji je nazvan 5poli(aj(em5, treba da igra ulogu poli(aj(a. .ruga dvoji(a u%esnika, koje ovaj to igra ulogu poli(aj(a treba odmah da pozove iz susedne sobe, moraju da preuzmu na sebe uloge vojnika i obuara -ni moraju da igraju te uloge samo zato to ih je prvi nau%nik, koji je, uskla2ujui se sa svojim unutranjim stanjem, uzeo na sebe ulogu lekara, nazvao 5vojnikom5 i 5obuarem5. + tada je trebalo da ta troji(a nau%nika, koji su na taj na%in bez pripreme uvedeni u radnju, prikau bilo koju vrstu doivljaja i ponaanja, zakonomerno svojstvenih tim, njima stranim tipovima ili, to bi rekli tvoji ljubim(i, da igraju 5odre2ene uloge5 ! tj. ulogu 5obuara5, 5vojnika5, 5poli(aj(a5 ! i da nastave da glume doivljaje, kao i ponaanje svojstveno tim likovima, zahvaljujui ivotnoj osobini pod nazivom 5ihriltatzkakra5, osobini koja je bila dobro poznata nau%ni(ima planete Zemlje te epohe, tj. onima koji su sebe usavrili i stekli sposobnost da je koriste. 'ri(entri%na bia mogu da steknu tu osobinu tek poto razviju u sebi takozvanu 5egoejturasijansku volju5 koja se, opet, moe stei jedino zahvaljujui ispunjenju istinskog duga, to jest zahvaljujui svesnom radu i namernom stradanju. .akle, na taj na%in su u%eni %lanovi grupe misterita postali tada u 4avilonu izvrio(i 5odre2enih uloga5 i demonstrirali su pred drugim %lanovima kluba doivljaje i radnje proistekle iz tih uloga, razvijajui ih pod rukovodstvom svoga dobro pripremljenog &ma. A zatim su, kao to sam ve govorio, zajedno s drugim prisutnim %lanovima kluba, me2u tako demonstriranim impulsima birali one koji su dobro odgovarali njihovom (ilju8 te impulse je trebalo doiveti i ispoljiti u spe(i3i%nim radnjama saglasno zakonu protoka aso(ija(ija, proisteklih iz razli%itih izvora, i tek posle toga one su uklju%ivane u izvesne posebne misterije. -vde je vano naglasiti da su ta u%ena tri(entri%na bia, koja su spadala u grupu vavilonskih misterita, naravno, izvanredno dobro i paljivo reprodukovala subjektivne odlike opaanja i mani3estovanja razli%itih, njima stranih ljudskih tipova. -ni su to radili ne samo zato to su posedovali svojstvo 5ihriltatzkakra5, ve i zato to su poput svih zemaljskih nau%nika toga doba bili dobro in3ormisani o takozvanom 5zakonu tipova5 i to su dobro poznavali dvadeset sedam razli%itih tipova tri(entri%nih stanovnika planete, pa su %ak znali i kako e ti ljudi sasvim sigurno primiti neku situa(iju i kako e neizostavno na nju reagovati. "to se ti%e osobine 5ihriltatzkakra5, duan sam da dodam da samo ta osobina omoguuje ostanak u grani(ama impulsa i reak(ija koji u datom momentu nastaju u svesti izvrio(a usled aso(ija(ija proisteklih iz onog mozga
u kome je sam izvrila( svesno stavio u pokret ovu ili onu seriju utisaka, ve prisutnih u njemu8 i samo zahvaljujui toj osobini on ima mogunost da opaa sve delove psihe onoga 5tipa5, kojeg je briljivo izu%io, kao i da se ponaa u skladu s tim tipom, potpuno se pretvorivi u njega. ,o mome miljenju upravo nedostatak te osobine jeste uzrok veine anomalija, primetnih kod tvojih tri(entri%nih ljubima(a, koji takvu psihu poseduju. 'reba da zna da u organizmu tri(entri%nih bia koja sada ive na Zemlji, isto kao i u organizmu svakog tri(entri%nog bia uopte, svi novi utis(i bivaju akumulirani u tri posebna mozga prema svom takozvanom 5obli%ju5, i ovi kasnije, kao i drugi prethodno 3iksirani utis(i, u%estvuju u aso(ija(ijama nastalim u ta tri razli%ita mozga usled svake nove per(ep(ije, a u skladu i u zavisnosti od 5(entralnih impulsa5, koji su u datom momentu prisutni u njima. .akle, moj de%a%e, uzimajui u obzir %injeni(u da se u svesti tvojih ljubima(a odvija nezavisan tok aso(ija(ija, kao i to da i dalje nastaju razne vrste ivotnih impulsa, uzimajui u obzir da su tvoji ljubim(i liili sebe mogunosti da svesno preobraavaju sve one kozmi%ke rezultate, kojima tri(entri%na bia jedino mogu da zahvale za razvoj osobine 5ihriltatzkakra5, dakle, uzimajui sve to u obzir, moe se zaklju%iti da se sutina svakoga od tvojih savremenih ljubima(a tokom %itavog njegovog ivota sastoji iz tri posebne li%nosti koje jedna s drugom nemaju nita zajedni%ko ni po svojoj prirodi, ni po svome izraavanju. ,rema tome, to je ono to dovodi do toga da oni jednim delom svoga bia uvek ele jedno, ali u isto vreme drugim svojim delom oni de3initivno ele neto drugo, dok podstaknuti treim delom rade neto sasvim razli%ito i od prvog i od drugog. &kratko, u njihovim glavama, prema izrazu naeg dragog u%itelja Nasradina Hode, nastaje 5propisna zbrka5. 4raajui se na predstave vavilonskih nau%nika, pripadnika grupe organizatora misterija, elim da dodam da je, u zavisnosti od toka radnje, broj u%esnika neprestano rastao, poto su ih njihove kolege, podstaknute slu%ajnim aso(ija(ijama, pozivale na s(enu. -sim ta%nog predstavljanja doivljaja i automatskih reak(ija u ulozi koja mu je data, a koja mu je prema tipu bila potpuno strana, svaki u%esnik je, dok je igrao svoju ulogu, morao da smilja nekakav verodostojan razlog kako bi izaao i presvukao se u odgovarajui kostim. -ni su menjali kostime, kako bi se jasnije i ta%nije izrazili u svojoj ulozi i kako bi drugi %lanovi kluba ,ristali(a 7egomonizma, o(enjujui i birajui
3ragmente za budue misterije, lake mogli da prate radnju i da od svega to su videli naprave to bolji izbor. & nedelju, dan predvi2en za muziku i pevanje, nau%ni(i koji su pripadali ovoj grupi, izvodili su sve vrste 5melodija5, kako na razli%itim 5muzi%kim instrumentima5, tako i pomou sopstvenih glasovima, a zatim su drugim nau%ni(ima objanjavali na koji na%in su u svojim radovima zapisali znanje koje ele da prenesu. -ni su tako2e, znajui da e svoj rad morati da usade u obi%aje raznih naroda, ra%unali na to da e melodije koje su stvorili, prenosei se iz genera(ije u genera(iju, stii i do ljudi daleke budunosti koji e, kada ih dei3ruju, otkriti znanja koja su mnogo pre njih ste%ena na Zemlji i iskoristiti ih za sopstveno dobro. ,re nego to ti ispri%am kako su u%eni muzi%ari u ta instrumentalna i vokalna dela zapisivali svoja uputstva, moram ti najpre objasniti odre2ene osobenosti organa sluha svakog ivog bia. 1e2u tim osobenostima postoji jedna pod nazivom 5vibroehonitanks5. 1ora znati da se oni delovi mozga, koje -bjektivna Nauka naziva 5holdistomotikulama5 ! od kojih neke zemaljski nau%ni(i nazivaju 5(erebralnim nervnim ganglijama5 ! sastoje od kristalnih 5niriunosijanskih vibra(ija5 koje se mani3estuju kod svakog potpuno 3ormiranog bia, kao rezultat pro(esa svih vrsta opaaja putem organa sluha8 upravo ti 5holdistomotikuli5 pod uti(ajem sli%nih, ali jo nekristalizovanih vibra(ija stvaraju u odre2enom delu mozga osobinu 5vibroehonitanko5 ili, kako se ponekad kae, 5saaljenje5. & skladu sa dalekovidou 4elike ,rirode 5holdistomotikuli5 slue za ra2anje aso(ijativnog pro(esa u momentima kada nema unutranjih pobuda ili spoljnih nadraaja mozga. "to se ti%e jo nekristalizovanih 5niriunosijanskih vibra(ija5, koje ulaze u iv organizam, one se uglavnom oglaavaju ili putem 5glasnih i(a5 nekog bia ili putem odre2enih instrumenata koje su ljudi sami stvorili. 6ada vibra(ije nastale u tim izvorima u2u u iv organizam i dodirnu holdistomotikule ovog ili onog mozga, one u pogledu 3unk(ionisanja %itavog organizma, vre pro(es 5vibroehonitanko5. .ruga osobenost 3unk(ionisanja organa sluha jeste u tome to vibra(ije obrazovane iz redosleda zvukova neke melodije, ra2aju aso(ija(ije upravo u onom mozgu Hod tri %ovekova mozgaI u kome se u tom momentu 5impuls doivljaja5 najintenzivnije podrava8 usled toga, redosled impulsa, koji %ine unutranji doivljaj, odvija se automatski. & to vreme su muzi%ari i peva%i grada 4avilona tako kombinovali te melodije da redosled zvu%nih vibra(ija moe kod sluala(a da probudi niz
aso(ija(ija, kao i impulse za unutranji doivljaj, ali ne prema uobi%ajenom automatskom redosledu8 to jest, oni su kombinovali melodije tako da redosled vibra(ija, dospevajui u organizam, moe da stvara 5vibroehonitanko5 u 5holdistomotikulima5, ne u jednom mozgu, u kome u datom momentu preovladavaju aso(ija(ije, kao to se to obi%no doga2a, ve %as u jednom, %as u drugom, %as u treem. 6asnije je odre2en kvalitet ili, kako oni kau, 5u%estalost vibra(ija5 zvukova koji treba da deluju na svaki mozak. -ni su se izvanredno razumeli u sve to, to jest, oni su znali od kojih se vibra(ija 3ormiraju poda(i za ovaj ili onaj mozak, i za koja nova opaanja mogu posluiti ti poda(i, kao i ta se usled toga moe dogoditi. ,rilikom usvajanja kombina(ije redosleda zvukova u organizmu su istovremeno nastajale i razli%ite vrste novih impulsa, ra2ajui raznovrsna protivre%na oseanja koja su, opet, i sama ra2ala neobi%ne doivljaje i re3lektorna kretanja. + naravno, dete moje, redosled zvukova koje su nau%ni(i kombinovali, izazivao je izuzetno %udan e3ekat kod onih bia do kojih su oni dopirali. 'o se doga2alo zato to su se zvu(i tih melodija, kombinujui se u odre2enom redosledu i delujui na %ovekovu svest pod uti(ajem 5dartkloma5, ili na neki drugi na%in, sortirali prema zvu(ima i na isti na%in delovali na njegove 5holdistomotikule5 sva tri izvora, usled %ega su u aso(ija(ijama sva tri njegova nezavisna mozga ! dolazei iz serija utisaka razli%itih po svojoj prirodi, odvijajui se, istina, istovremeno i s jednakim intenzitetom ! ra2ale tri razli%ite pobude u njegovom biu. )e(imo, lokaliza(ija moje svesti ili, prema izrazu tvojih ljubima(a, moj 5misaoni (entar5, ra2a u mome biu, na primer, impuls 5radosti5, druga lokaliza(ija, moj 5%ulni (entar5 ra2a impuls 5alosti5, a lokaliza(ija samog mog tela ili, kako bi rekli tvoji ljubim(i, moj 5(entar za kretanje5, ra2a impuls religioznosti5. &pravo u tim neobi%nim impulsima koji nastaju kod sluala(a njihovih instrumentalnih ili vokalnih melodija, u%eni %lanovi te grupe su u i3rama zabeleili ono to su eleli da prenesu. .akle, moj de%a%e, posle svega to sam ispri%ao, pruio sam ti dovoljno materijala da razume razloge zbog kojih sam, i kako sam za vreme svog petog putovanja na Zemlju, postao svedok doga2aja iz kojih je ro2ena re% 5umetnost5, kao i u kakvoj vezi je ona prvi put upotrebljena i ta je zna%ila u onom periodu koji tvoji savremeni ljubim(i nazivaju 5vavilonskom (iviliza(ijom5. $ada u ti ispri%ati neke %injeni(e %ije e ti poznavanje pomoi da jasnije shvati kako je postepeno slabilo 5logi%ko miljenje5 svih tri(entri%nih bia koja su te privukla, koje se dogodilo za tako kratko vreme da su ona bez i
najmanjeg otpora dozvolila da postanu 5robovi5 onih malobrojnih 5nitavila5 koja su, liivi se potpuno boanskog impulsa savesti, iz svojih egoisti%kih (iljeva od prazne re%i 5umetnost5, koja je do njih doprla, stvorila 5pouzdano sredstvo5 za potpunu atro3iju jo sa%uvanih ostataka svesti kod ljudi. Za vreme svoje este i poslednje posete Zemlji svuda sam sluao o toj savremenoj 5umetnosti5, upoznao sam njene tvorevine, i kada mi je sve o njoj postalo jasno, setio sam se svojih vavilonskih prijatelja i njihovih dobrih namera prema dalekim potom(ima, te sam po%eo da proveravam svoje podatke, svuda gde mi se ukazala takva mogunost i, na kraju krajeva, shvatio sam da je 5umetnost5 rezultat onoga %emu sam tada bio svedok. $ada, dok te posveujem u te utiske koji predstavljaju tajnu za neupuene, a koji su, usled svesne per(ep(ije te njihove savremene 5umetnosti5, 3iksirani u mome biu za vreme mog poslednjeg boravka na toj planeti, moje 0a mora sada da prizna, s dubokim impulsom alosti, da od svih 3ragmenata znanja koje su postigli ljudi vavilonske epohe, a koje je, treba to priznati, sadralo mnogo toga korisnog za ivot, apsolutno nita, izuzev nekoli(ine praznih re%i bez sadraja, nije sa%uvano za ljude savremene (iviliza(ije. -d svih 3ragmenata znanja, koja su nau%ni(i iz kluba ,ristali(a 7egomonizma i3rovali u vidu 5zakonomernih odstupanja5 od svetog zakona :eptaparaparinoha, to jest, kako bi oni rekli, od 5Zakona $edmostrukosti5, ne samo da nita nije doprlo do savremenih Zemljana, ve je tokom perioda izme2u dve (iviliza(ije njihova sposobnost da razmiljaju degradirala toliko da oni %ak i ne slute da na planeti uopte postoji taj univerzalni zakon. A to se ti%e re%i 5umetnost5, %ije je razumevanje, kako bi to oni rekli 52avo e ga znati kako5 zapetljano zahvaljujui njihovom neobi%nom &mu, moram ti rei da mi je posle spe(ijalno obavljenih istraivanja postalo jasno da je me2u ostalim re%ima i izrazima koje su koristili vavilonski nau%ni(i, a koji su se automatski prenosili iz genera(ije u genera(iju, re% 5umetnost5 ula u re%nik savremenih Zemljana u %ijem su se biu posledi(e svojstva organa kundabu3era kristalizovale na takav na%in da je to pogodovalo mani3estovanju njihovih 5haznamaskih odlika5. A takvi ljudi, koji iz ovih ili onih razloga vole tu re%, po%eli su da je koriste radi svojih egoisti%kih (iljevma, pretvorivi je tako u 5neto5 to se postepeno, iako se i dalje sastoji iz potpune praznine, zaodeva u magi%an omota% to zaslepljuje svakoga ko na njemu zadri svoju panju due nego obi%no. -sim re%i 5umetnost5, do naih dana su, prenosei se automatski iz genera(ije u genera(iju, dole i neke druge re%i koriene u diskusijama me2u %lanovima kluba ,ristali(a 7egomonizma, kao i pojedine 5maglovite predstave5 o nekim odre2enim kon(ep(ijama toga vremena.
1e2u poslednjima, u karikaturalne imita(ije istinskog zna%enja, spada i njihova savremena predstava o 5teatru5. $ea se da sam ti govorio kako su u 4avilonu jedno isto ime ! 5teatar5, dali dvorani, ali i samim predstavama u%enih grupa organizatora misterija. Ako sada detaljnije razmotrimo problem njihovog savremenog teatra, moda e dobiti dovoljno materijala kako bi mogao da shvati kako je mogue da bez obzira ne lepe namere i napore drevnih nau%nika, skoro nita od istinskog znanja, dobijenog u vreme pro(vata vavilonske kulture, nije doprlo do ljudi savremene evropske (iviliza(ije8 njima, uglavnom, umetnost i duguje onaj svoj magi%ni omota% o kome sam ve govorio. 6ada sve to sazna, pojmie odre2ene aspekte tetnosti te savremene 5umetnosti5. 6ao to sam ti rekao, neki poda(i o delatnosti grupe organizatora misterija doprli su i do ljudi savremenih epoha koji su, elei da u tome imitiraju drevne ljude, po%eli da u te svrhe grade spe(ijalne dvorane i da ih, %ak, nazivaju 5teatrima5. 'ri(entri%na bia savremene (iviliza(ije %esto se u velikom broju okupljaju u tim svojim pozoritima da bi gledala i, verovatno, izu%avala razli%ite pripremljene predstave njihovih 5umetnika5 Hgluma(aI, kako su odnedavno po%eli da ih nazivaju, isto kao to su u 4avilonu ostali %lanovi kluba ,ristali(a 7egomonizma izu%avali predstave grupe misterita. 'a pozorita su dobila veliki zna%aj u svakodnevnom ivotu tvojih ljubima(a i zato su u veini svojih savremenih gradova posebno za njih sagradili impresivne zgrade i u%inili ih najpoznatijim znamenitostima. 1islim da bi bilo korisno ako bismo na ovom mestu prokomentarisali nerazumevanje, vezano za re% 5umetnik5 HartistaI. 'a re% je tako2e do tvojih ljubima(a dola iz vremena vavilonske epohe, ali ne kao i sve druge prazne re%i bez smisla, ve kao daleki eho re%i koja je nekada davno koriena. 'reba da zna da su %lanovi kluba ,ristali(a 7egomonizma dobili ime od drugih nau%nika koji su njihov rad odobravali, ime koje su ovi prihvatili, a koje tvoji savremeni ljubim(i treba da piu kao 5or3eista5. 'a re% je obrazovana od razli%itih korena re%i koje su tada bile u upotrebi, a koje u nae vreme ozna%avaju 5veran5 i 5sutina5. Ako bi neko bio tako nazvan, to je tada zna%ilo da 5verno shvata sutinu5. ,osle vavilonske epohe taj izraz se tako2e prenosio automatski iz genera(ije u genera(iju, zadravajui skoro isto zna%enje, ali pre otprilike dve stotine godina, kada su neka bia sa haznamaskim tenden(ijama po%ela da mudruju nad praznom re%ju 5umetnost5, i kada su se pojavile razli%ite 5umetni%ke kole5 i svako po%eo sebe da smatra sledbenikom neke kole, tada
su ! poto nisu shvatali istinsko zna%enje re%i 5umetnost5, a uglavnom zato to je jedna od tih kola bila nazvana po -r3eju, junaku koga su izmislili stari :r(i ! oni su odlu%ili da stvore novu re% i na taj na%in su ta%nije odredili svoje 5zanimanje5. 'ako su umesto izraza 5or3eista5 pronali re% 5artista5 HumetnikI koja je, kako su mislili, zna%ila 5onaj koji se bavi umetnou5 HartI. .a bi to jasnije mogao da zamisli sve 3aktore vezane za to nerazumevanje, pre svega treba da zna da su pre druge katastro3e, kada su tvoji ljubim(i, kao i sva tri(entri%na bia 4asione, jo vaspitavani i u%eni normalno, oni su u svom 5govoru5, tj. prilikom optenja posredstvom namerno isputanih zvukova ! mogli da izgovore %ak E?B razli%ito 5sazvu%je5. Ali kasnije, kada su, kao i uvek zahvaljujui poznatim ivotnim uslovima koje su sami stvorili, sve nasledne osobine tri(entri%nih Zemljana po%ele postepeno da se pogoravaju, ta sposobnost je tako2e oslabila i to u tolikoj meri da su ljudi vavilonske epohe mogli u svom govoru da koriste samo sedamdeset sedam razli%itih zvukova. ,ogoranje je i dalje ilo takvom progresivnom brzinom da su pet stotina godina kasnije tvoji ljubim(i mogli da izgovore samo trideset est razli%itih zvukova, a stanovni(i nekih zemalja nisu mogli da izgovore %ak ni taj mali broj. .akle, moj de%a%e, in3orma(ija koja se odnosi na vavilonsku epohu, prenoena je iz genera(ije u genera(iju ne samo takozvanim 5usmenim putem5, ve i putem markiranja razli%itih stabilnih materijala, tj. 5zapisivanjem5 koje se sastojalo iz odgovarajuih znakova ili slova, koji su u isto vreme ozna%avali razne zvuke koje su isputala iva bia. 6ada su po%etkom savremene (iviliza(ije neki ljudi po%eli da dei3ruju te zapise i, 5malo tu, malo tamo5, shvatili da nisu u stanju da zvu(ima reprodukuju mnoge od tih 5slova5, pronali su takozvani 5kompromis pismenosti5. 'aj 5kompromis pismenosti5 sastojao se u tome to su umesto bilo kojeg znaka ili slova %iji zvuk nisu mogli da reprodukuju, iako su oseali 5nijansu5 njegovog izgovora, odlu%ili da upotrebe neko sli%no slovo koje je u to vreme postojalo u njihovoj azbu(i8 i da bi svakome bilo jasno da to slovo zna%i sasvim druga%iji zvuk nego to je uobi%ajeno, oni su uvek iza njega pisali jedno slovo starih )imljana, koje i sada postoji HHI i koje se u 9ngleskoj zove 5ej%5, a u Jran(uskoj ! 5a5. .akle, oni su se na to navikli i svakom 5sumnjivom slovu5 po%eli da dodaju svoje rimsko 5nasle2e5. 6ada su smislili 5kompromis pismenosti5 bilo je oko dvadeset pet tih 5sumnjivih5 slova, ali vremenom, poto je njihova sposobnost za reprodukovanje zvukova pogoravana, zajedno sa poveavanjem sklonosti ljudi ka mudrovanju, broj sloenih slova, spe(ijalno is3abrikovanih zbog te
5sposobnosti5, smanjena je8 u vreme kada je smiljena re% 5artista5, preostalo je jo samo osam kombina(ija8 ispred tog 3amoznog 5h5 oni su pisali delimi%no starogr%ka, a delimi%no latinska slova, i tako dobili sledee 5th5, 5ph5, 5gh5, 5(h5, 5s(h5, 5kh5, 5dh5 i 5oh5. -snovni nesporazum o kome sam govorio bio je kompromisni znak 5ph5. .o njega je dolo zato to taj znak postoji i u re%i, kojom su nazivani u%eni misteriti, i u imenu izmiljenog starogr%kog peva%a, za kojeg je vezivana jedna od 5umetni%kih kola58 5or3eisti5, kao predstavni(i zemaljske umetnosti o kojoj sam govorio, sa svojom kusom pameu, zaklju%ili su tada da ta re% naprosto ozna%ava sledbenike 5istorijske li%nosti5, -r3eja, a poto mnogi od njih nisu sebe smatrali njegovim sledbeni(ima, oni su re% 5or3eista5 zamenili re%ju 5artista5. 6ao to vidi, nije sve u nasle2u drevnih )imljana tetno, zato to je u naem slu%aju njihovo bezna%ajno slovo 5h5 postalo %ak nadahnjujui 3aktor da se kod ljudi kasnijih genera(ija ! bez ikakve ini(ijative s njihove strane ili korienja njihovih sposobnosti ! pojavi 5ivotna sila5 radi zamene davno usvojenog izraza 5or3eista5, re%ju 5artista5. -vde treba da ti ispri%am o jednoj veoma neobi%noj pojavi vezanoj, kod svih tri(entri%nih Zemljana, za postepenu atro3iju sposobnosti reprodukovanja zvukova neophodnih za jezi%ko komuni(iranje. )adi se o tome da se slabljenje te sposobnosti nije u psihi%kim i 3izi%kim 3unk(ijama planetarnih tela svih ljudi jedne genera(ije odvijalo jednom te istom brzinom, ve se smenjivalo u razli%itim vremenima i na raznim mestima planete, oteujui u jedno vreme vie psihi%ku, a u drugo vreme vie organsku 3unk(iju planetarnog tela. 4eoma dobra ilustra(ija za ono to sam upravo rekao jeste oseanja 5stila5, uz sposobnost izgovora dva razli%ita glasa nasle2ena od starih :rka, koje znaju i koriste skoro svi savremeni ljudi to ive u %itavom svetu. 'a dva glasa su stari :r(i ozna%avali slovima 5teta5 i 5delta5. Zanimljivo je naglasiti da su tvoji ljubim(i od davnina koristili ta dva slova za obrazovanje re%i koje imaju dva potpuno suprotna zna%enja. 'a%nije, oni su slovo 5teta5 koristili u re%ima koje izraavaju ideje povezane sa idejom 5dobra5, a 5 slovo 5delta5 u re%ima povezanim sa idejom 5zla5, kao na primer u re%i 5theos5, koja zna%i 5bog5, i u re%i 5daimonion5, koja zna%i 5demon5. Zna%enje ta dva slova, isto kao i 5stil5 njihovog izgovaranja doao je i do ljudi savremene (iviliza(ije, ali iz nekih razloga oni ta dva razli%ita glasa koji imaju potpuno suprotnu sutinu, ozna%avaju jednim te istim znakom, tj. znakom 5th5.
$tanovni(i jedne velike zemlje savremenog sveta, koja se zove 5)usija5, ma koliko se trudili, nikako ne mogu da izgovore te glasove, iako su potpuno svesni njihove razlike, i ma gde pokuavali da ih upotrebe, u re%ima koje izraavaju odre2enu ideju, %ak i kada zvu(i koje izgovaraju ne odgovaraju prvobitnim zna%enjima slova, oni ta%no oseaju razliku i u pismu nikada jedno slovo ne zamenjuju drugim. $ druge strane, stanovni(i jedne druge savremene zemlje, koja se zove 59ngleska5, jo uvek oba ta glasa izgovaraju skoro na isti na%in kao drevni :r(i, ali oni ne oseaju razliku izme2u njih i za re%i potpuno suprotnog zna%enja, bez i najmanjeg kolebanja koriste istu kombina(iju slova u 3ormi poznatog 5th5. Na primer, kada stanovni(i savremene 9ngleske koriste omiljen i %esto upotrebljavan izraz 5thank Kou5, jasno moete %uti starogr%ki glas 5teta5, ali kada izgovaraju nita manje %estu re% 5there5, jasno i razgovetno ete %uti drevni glas 5delta5, iako za oba ta glasa oni bez i najmanje sumnje koriste sveprisutnu kombina(iju 5th5. Ali neemo vie o zemaljskoj 3ilologiji. Bie bolje da se pozabavimo objanjenjem zato su pozorita toliko rasprostranjena svuda na Zemlji, ta rade savremeni glum(i u svojim pozoritima i kako nastupaju. Njihova navika da se okupljaju u pozoritima, %esto u velikim grupama, nastala je, po mom miljenju, zato to ta pozorita i sve to se u njima doga2a odli%no odgovaraju anomalnoj prirodi veine tvojih ljubima(a, onih koji su potpuno izgubili elju za sopstvenom ini(ijativom i egzistiraju isklju%ivo u skladu sa slu%ajnim uti(ajem spolja ili sa pobudama nastalim usled delovanja organa kundabu3era. -d samog po%etka postojanja pozorita tvoji ljubim(i se okupljali zato da bi posmatrali i prou%avali predstave tih gluma(a5, ve... naprosto zato da bi zadovoljili jednu od svojih usled organa kundabu3era, koja se u njima s lakoom budila i 5urnel5, a oni je nazivaju 5ba(anjem praine u o%i5. u njima nisu 5savremenih elja, nastalu koja se zove
Zahvaljujui toj posledi(i delovanja organa kundabu3era, veina savremenih Zemljana osea veoma neobi%nu potrebu da kod drugih izaziva pojavu impulsa 5%u2enja5 prema samima sebi, ili makar njegov trag na li(ima ljudi iz svoje okoline. Neobi%nost te elje sastoji se u tome to oni oseaju zadovoljstvo kada okolina pokazuje svoje %u2enja zbog njihovog spoljanjeg izgleda, koji grade isklju%ivo u skladu sa zahtevima takozvane 5mode5, tog kobnog obi%aja koji postoji od vremena tikliamike (iviliza(ije, a sada je jedan od onih 3aktora to
ih automatski liava i vremena i mogunosti da vide ili osete realnost. 'aj obi%aj, toliko poguban po njih, sastoji se u periodi%noj promeni spoljne 3orme, to se naziva 5prikrivanjem sopstvenog nitavila5. -vde, uzgred, moram da naglasim da je to postepeno postalo ivotno pravilo tih tri(entri%nih bia, koja su toliko obuzela tvoju matu, a promenu spoljne 3orme njihovog pokriva%a odre2uje ona vrsta ljudi koja je ve 5zasluila5 zvanje haznamaske li%nosti. & vezi s tim, savremena pozorita odli%no odgovaraju tvojim ljubim(ima zato to je u njima lako i zgodno ba(ati drugima prainu u o%i svojim, kako oni kau, 5gizdavim 3rizurama5 ili 5spe(ijalno vezanim %vorovima na kravatama5, ili smelo razgolienim delovima svoga tela, i tako dalje, i tome sli%no, a da se u isto vreme pilji u pomodne 5junake5 stvorene u skladu sa uputstvima poznatih kandidata za haznamaske li%nosti. .a bi stekao jasnu sliku o tome ta 5savremeni glum(i5 rade u tim pozoritima za vreme takvog 5paradiranja5, treba da bude upoznat sa izuzetno %udnom 5boleu5, poznatom pod nazivom 5dramaturgija5, koja se kod njih razvija naprosto zbog nemara takozvanih 5babi(a5. 9vo u %emu se sastoji taj greni nemar jednog dela babi(a pre nego to e obaviti svoj posao, babi(a usput poseuje i kue raznih drugih klijenata, gde popije vie vina nego to joj je potrebno, tako da, dok izvrava svoje obaveze, ona nehoti(e mrmlja izvesne re%i koje se u mozgu tvojih ljubima(a 3iksiraju za %itav ivot, poput 5%arobnih 3ormula5 takozvanih 5magova5, i onda nesreno novoro2eno stvorenje, od momenta svog, kako oni kau, dolaska 5na svet Boji5, upija u sebe pre svega 5magijske 3ormule5, koje glase ovako 59h ti, ta uradi, ta u%ini/5 + eto, moj de%a%e, zahvaljujui tom nedopustivom nemaru jednog dela babi(a, nesreno mlado stvorenje postaje sklono stranoj boljki koju sam pomenuo. 6ada neko od tih tri(entri%nih Zemljana, koji ve od momenta svog prvog udisaja sti%u sklonost ka 5dramaturgiji5, postane odrastao %ovek i pri tome bar malo ume da pie i eli to da radi, on iznenada oboleva od jedne neobi%ne bolesti i po%inje da mudruje na papiru ili, kako to oni kau, po%inje da 5stvara5 razne 5drame5. 'eme tih radova su obi%no ovi ili oni doga2aji za koje se pretpostavlja da su se dogodili u prolosti ili se mogu dogoditi u budunosti, ili su naprosto doga2aji iz savremenog ivota. & prirodi tih bolesnih ljudi, tokom njihove bolesti moe se uo%iti sedam spe(i3i%nih simptoma.
,re svega, kada se ta neobi%na bolest pojavi i po%ne da deluje u %ovekovom organizmu, dolazi do posebnih vibra(ija koje se oko njega ire i na druge ljude deluju, kako oni kau, poput 5vonja starog jar(a5. .rugi simptom je posledi(a promene unutranjeg 3unk(ionisanja takvog stvorenja, zbog %ega se spoljanja 3orma njegovog planetarnog tela podvrgava sledeim promenama njegov nos se die uvis8 on po%inje da hoda podbo%en8 njegov govor biva prekidan zna%ajnim iskaljavanjem, i tako dalje. 'rei simptom je takav da %ovek po%inje da se plai sasvim bezazlenih stvari, prirodnih i veta%kih, na primer, 5mieva5, 5stisnute pesni(e5, 5ene pozorinog reisera5, 5bubulji(e na sopstvenom nosu5, 5leve kune papu%e svoje ene5 i mnogih drugih stvari. *etvrti simptom vodi ka tome da takav %ovek potpuno izgubi svaku sposobnost za razumevanje psihe sebi sli%nih. ,eti se sastoji u tome da on i u sebi, i naglas rui i grdi sve i svja to ne poti%e od njega. "to se ti%e estog, on ozna%ava da su osobine neophodne za opaanje objektivne realnosti kod njega atro3irale jo vie nego kod drugih tri(entri%nih Zemljana. $edmi i poslednji simptom sastoji se u tome to on dobija uljeve HhemoroidesI, i to je jedina stvar o kojoj on ne govori javno. 9vo ta se obi%no doga2a dalje ako bolesnik ima stri(a, poslanika u nekome od njihovih parlamenata, ili ako se upoznao sa udovi(om bogatog biznismena, ili ako je iz nekih razloga proveo svoje detinjstvo u okruenju ili uslovima u kojima je automatski stekao kvalitet da 5neprimetno sti%e poverenje5, onda 5produ(ent5 ili, kako se ponekad kae, 5me(ena5, uzima njegov 5komad5 i nare2uje 5artistima5 ili 5glum(ima5 da ga reprodukuju ta%no onako kako je namudrovao %ovek oboleo od neobi%ne bolesti pod nazivom 5dramaturgija5. + savremeni glum(i po%inju da izvode taj rad najpre za sebe, bez gledala(a, i ponavljaju ga sve dotle dok ne postignu ta%no izvravanje uputstava bolesnog autora i naredbi 5direktora58 najzad, kada sve to po%ne da se doga2a bez u%ea svesti i oseanja gluma(a, koji se potpuno pretvaraju u 5ive automate5, a zatim i uz pomo onih koji jo nisu de3initivno postali automati ! zbog %ega su i dobili ime 5reiseri5 ; oni po%inju da izvode tu pro(eduru, ali, ovoga puta, u prisustvu drugih ljudi, okupljenih u savremenim pozoritima. .akle, od svega to sam ti upravo ispri%ao, lako moe da izvede zaklju%ak da pored ostalih kobnih posledi(a koje u ti uskoro podrobno opisati, odande ne moe da se ponese nita to bi li%ilo na onaj visoki (ilj koji su sledili
vavilonski nau%ni(i kada su stvarali tu primarnu 3ormu svesnog poimanja i aso(ijativnih reak(ija na ponaanje sebi sli%nih. &toliko pre, mora se priznati da ta pozorita i savremeni glum(i, obezbe2uju sebi sasvim pristojan ivot. .a bi ti bilo jasno ta zna%i taj pristojan ivot, objasniu ti pre svega jednu drugu osobenost, koja je svojstvena prirodi ljudi, nastalih prema prin(ipu 5itoklanot(5. & skladu s tim prin(ipom, proizvodnja energije, potrebne organizmu za takozvano 5budno stanje5, zavisi od kvaliteta aso(ija(ija koje se kod %oveka smenjuju za vreme njegove potpune pasivnosti ili, kako kau tvoji ljubim(i, za vreme 5sna58 i, naprotiv, energija potrebna za to da se san u%ini 5produktivnim5, stvara se iz aso(ijativnog pro(esa koji se odvija za vreme 5budnog stanja5, koje opet zavisi od kvaliteta ili intenziteta ljudske delatnosti. + ta okolnost je kod tri(entri%nih bia nastala onda kada je 4elika ,riroda bila prinu2ena da, kao to sam ti ve rekao, zameni 53ulasnitamnijanski5 prin(ip, koji im je ranije bio svojstven, prin(ipom 5itoklanot(5. Zato se kod njih pojavila, i od tada se odrava, sledea osobenost kada oni, to bi se reklo, 5dobro spavaju5, dobro im je i kada su 5budni5 i, naprotiv, 5san5 e im biti lo, ako su loe proveli dan. + tako su, moj de%a%e, oni od tada po%eli da ive nenormalno, a uspostavljeni automatski tempo, to je manje ili vie pomagao protok njima namenjenih aso(ija(ija, tako2e je bio izloen promenama, tako da oni sada spavaju loe, a kada su budni oseaju se gore nego pre. )azlog zbog kojeg su savremena pozorita sa svojim glum(ima postala korisna za poboljanje kvaliteta njihovog sna, utvr2en je zahvaljujui sledeim okolnostima. ,oto je potreba da se sledi sopstveni dug potpuno i%ezla iz svesti veine Zemljana, sve aso(ija(ije neizbeno primanih spoljnih uti(aja po%inju da proti%u za vreme njihovog budnog stanja jedino tako to poti%u iz razli%itih 5ve automatizovanih serija starih odraza5, stvorenih od 5davno doivljenih5 i beskrajno mnogo puta ponovljenih utisaka, zbog %ega oni gube %ak i instinktivnu potrebu za primanjem bilo kakvih novih utisaka ! ivotno vanih za tri(entri%na bia ; koji proisti%u ili iz njihovih unutranjih, posebnih oduhovljenih delova, ili iz odgovarajuih opaaja to poti%u spolja, a koji su potrebni za svesne aso(ija(ije, to jest, za one sutinske aso(ija(ije od kojih zavisi intenzitet preobraaja svakog oblika 5ivotne energije5 u organizmu 5tri(entri%nih bia5. 'okom poslednja tri veka pro(es njihove egzisten(ije postao je takav da su u prirodi veine tih bia, za vreme budnog stanja potpuno i%ezle bilo kakve
5uporedne aso(ija(ije5 koje obi%no postoje kod tri(entri%nih bia kao rezultat bilo koje vrste novog opaanja8 a jedino iz njih nastaju poda(i, potrebni za 3ormiranje li%nosti. -nda, kada tvoji savremeni ljubim(i, provodei svoj dnevni ivot na takav na%in, odlaze u ta savremena pozorita, gde gledaju bezoseajne manipula(ije gluma(a i upijaju utiske zasnovane na uspomenama o ranije doivljenim likovima, nita manje bezoseajnim i apsurdnim, kod njih se, hteli ne hteli, u budno vreme pojavljuju vie ili manje podnoljive aso(ija(ije, tako da, kada do2u kui i legnu u postelju, spavaju bolje nego obi%no. Ali, iako se pokazalo da su ta savremena pozorita, zajedno sa svim onim to se u njima doga2a, izvanredan na%in za poboljanje sna ! naravno, ne samo sada ! objektivno zlo koje po ljude poti%e od njih, posebno po nove genera(ije, ne moe se ni sagledati. Najvea teta koju nanose pozorita jeste u tome to ona slue kao dodatni 3aktor za to da se kod tri(entri%nih bia potpuno uniti bilo kakva potreba za opaanje pravog, realnog sveta. 9to zato pozorite nanosi toliko zla. 6ada ljudi odu u pozorite i mirno sedei prate razne bezoseajne manipula(ije i mimiku savremenih gluma(a, sve njihove aso(ija(ije, 5mentalne5 i 5emo(ionalne5, iako se nalaze u budnom stanju, proti%u upravo na isti na%in kao i za vreme sna. 'o jest, kada dobiju mnotvo slu%ajnih utisaka koji stimuliu druge utiske proistekle iz opaanja, prethodno 3iksiranih i automatizovanih u serijama utisaka, i kada sve to deluje na 3unk(ionisanje njihovih 5organa za ishranu5 i 5polnih organa5, to spre%ava protok njihovih svesnih aso(ija(ija koje, nitavne kao i oni sami, kod njih nekako automatizuju stvaranje vie ili manje korektnog tempa za preobraaj supstan(i potrebnih za njihovu pasivnu egzisten(iju, tokom koje se moraju preobraziti supstan(e potrebne za njihov aktivan period. .rugim re%ima, za vreme poseta pozoritu, oni se ne nalaze u potpunosti u pasivnom stanju u kome trans3orma(ija supstan(i, potrebnih za obi%no budno stanje, postaje vie ili manje automatska. Zato su savremena pozorita postala jedan od dodatnih 3aktora potpunog unitenja %ovekovog oseanja potrebe za realnim opaanjem sveta. 1e2u drugim aspektima tetnosti njihove savremene umetnosti, uti(aj samih 5predstavnika umetnosti5 jeste jedan od najo%iglednije ignorisanih i, po sva tri(entri%na bia, najtetnijih 3aktora koji ometaju mogunost 3ormiranja li%nosti. +ako je taj kobni uti(aj postepeno postao usud, ili spe(i3i%an atribut predstavnika svih grana savremene umetnosti, moja detaljna 5psihohemijska
istraivanja5 de3initivno su mi pokazala da najveu tetu nanose upravo pozorini glum(i. "tetan e3ekat uti(aja tih gluma(a na sve ostale ljude postao je jasnije uo%ljiv u njihovoj savremenoj (iviliza(iji, posebno u poslednje vreme. +ako su se u ranijim epohama neki obi%ni ljudi tako2e bavili ovom pro3esijom, uslovi za 5haznamaska svojstva5, s jedne strane, nisu uvek bili u potpunosti 3ormirani kod svakoga od njih, a, s druge strane, ljudi su instinktivno oseali tetne struje koje su dolazile od tih pro3esionala(a i zato su bili na oprezu i veoma obazrivi na dejstvo gluma(a. Naravno, tokom proteklih vekova artisti i glum(i su spadali u najnie kaste i bili prezreni. ,a %ak i u nae vreme u mnogim zemljama, na primer, azijskim, nije uobi%ajeno da im se prui ruka, iako se to skoro obavezno %ini prilikom susreta s drugim sli%nim ljudima. & tim zemljama se jo uvek smatra sramotnim sedeti za istim stolom s glum(ima i jesti zajedno s njima. Ali na kontinentu koji je sada postao glavno mesto njihovog takozvanog 5kulturnog ivota5, savremeni ljudi ne samo da od sveg sr(a smatraju da su im glum(i ravni, ve %ak kopiraju njihov spoljni izgled i u svemu ih podraavaju. .obar primer za to to sam upravo rekao jeste obi%aj da se briju brada i brkovi, koji tvoji ljubim(i slede. 'reba da zna da su u prolim epohama zemaljski pro3esionalni glum(i uvek morali da izlaze na s(enu bez brade i brkova. 1orali su da briju taj 5izraz5 svoje muevnosti i aktivnosti pre svega zato to su neprestano, igrajui uloge drugih ljudi, menjali izgled stavljajui odgovarajuu 5minku5 na li(e i 5periku5 na glavu, kao i lane brkove i brade, koje nisu mogli da prave od sopstvenih brkova i brada8 osim toga, jo i zato to su vlasti svih tih zemalja, smatrajui glum(e nepristojnima i teto%inama, i bojei se da ih drugi ljudi mogu prepoznati ako ih slu%ajno sretnu van pozorita i nehoti(e ih dotai, objavile strogu naredbu prema kojoj su pro3esionalni glum(i bili duni da obriju bradu i brkove, kako bi narod mogao nepogreivo da ih prepozna. ,ri%ajui ti o poreklu toga obi%aja me2u glum(ima, setio sam se veoma razumne, 5opravdane mere5, koju su primenjivali tri(entri%ni Zemljani iz doba tikliamike (iviliza(ije, koja je tako2e povezana sa brijanjem vlasi, ali, u ovom slu%aju, vlasi to rastu na glavi. Bio je donet i strogo potovan zakon po kojem su sitni prestupni(i ! poto ih stareine odre2enog regiona osude, kada ustanove da su krivi za 5amoralnost5 ili 5prestupe5 koji spadaju u jednu od %etiri unapred utvr2ene kategorije ! a sve tamni(e su danas prepune takvih prestupnika ! bili duni da
uvek i svuda tokom odre2enog vremena obriju %etvrtinu glave8 tavie, ti osu2eni(i su bili duni da prilikom razgovora sa drugima obnae svoju glavu. Zanimljivo je napomenuti da je tada postojao jedan drugi zakon, sli%an zakonu o brijanju glave, koji se odnosio na nemoralno ponaanje ena. Zakon, koji se odnosio na ene, tako2e je veoma strogo potovan i nalazio se u jurisdik(iji sedam najstarijih ena u nekome mestu, koje su zasluivale potovanje zbog svoga ponaanja u prolosti. Gene su kanjavane za %etiri vrste postupaka koji su tada smatrani vrhun(em rasputenosti i amoralnosti. Na primer, ako bi susedi primetili da je neka ena neradna i da zanemaruje porodi%ne obaveze, i ako bi sedam najstarijih ena to potvrdilo, ta ena je, u skladu sa tim zakonom, neko vreme svuda morala da se pojavljuje sa obojenim usnama. A ukoliko bi druge ene zapazile da je oslabio njen materinski instinkt prema sopstvenoj de(i, osudile bi je da stavlja belilo i rumenilo na levu polovinu li(a. &koliko bi se, prema toj pro(eduri, primetilo da ena izbegava za%ee novog bia radi produetka roda, ona bi bila osu2ena da se pred drugima pojavljuje narumenjene i nabeljene desne polovine li(a. Ako bi ena nasrnula na svoj 5osnovni enski dug5, tj. ukoliko je varala ili tek nameravala da prevari svoga zakonitog mua, ili se spremala da uniti novo bie koje je za%ela, na odre2eno vreme je izlagana istoj takvoj pro(eduri i morala je svuda da se pojavljuje sa narumenjenim i nabeljenim li(em. Na tom mestu Ahun prekide Belzebuba. 4aa 1ilosti, sva vaa objanjenja koja se odnose na zemaljsku umetnost i na tri(entri%na bia koja je predstavljaju, a posebno vaa objanjenja o savremenim 5komedijantima5 ili glum(ima, govore mi da treba da izvu%em korist iz utisaka koji su 3iksirani u mojoj svesti i usvojeni za vreme moje poslednje posete Zemlji, kako bih naem dragom Hasejnu dao jedan dobar i prakti%an savet. )ekavi to, Ahun upitno pogleda u Belzebuba svojim uobi%ajenim pogledom bez treptanja, ali, primetivi poznat osmeh, pomalo tuan i pokroviteljski, on se, donekle zbunjen, okrete Hasejnu i ne %ekajui dozvolu re%e ! 6o zna# 1oe biti da e i ti, dragi Hasejne, tako2e jednom posetiti nau planetu Zemlju i poiveti me2u tim biima koja su tako obuzela tvoju matu. A zatim, zadravajui i dalje Belzebubov stil i intona(iju, on nastavi.
! ,ostoji razlog zbog kojeg elim da te uputim u rezultate odre2enih utisaka koje sam nehoti(e dobio od razli%itih tipova tih savremenih predstavnika umetnosti, kao i u osobenosti njihovog ponaanja. 1ora znati da tri(entri%na bia savremene (iviliza(ije ne samo da savremenu umetnost kite lanim oreolom, posebno u poslednjih dvadeset godina, i doivljavaju njene takozvane 5adepte5 kao sebi ravne, podraavajui ih u svemu, ve ih, tako2e, svuda i uvek podravaju i uzdiu. + sami predstavni(i savremene umetnosti koji su, ako se pogleda njihova istinska sutina, naprosto nitavila, zamiljaju, bez ikakvog u%ea svoje svesti, kako ne samo da ne li%e na sve ostale nego su, toboe, 5stvorenja vieg reda5, zbog %ega se posledi(e delovanja organa kundabu3era kod njih mani3estuju intenzivnije nego kod ostalih Zemljana. -sim toga, to se ti%e tih nesrenih tri(entri%nih bia, nenormalni uslovi sredine uspostavljeni su tamo na takav na%in da su zakonomerno 3ormirane, i %ak su postale njihova druga priroda, one posledi(e organa kundabu3era koje oni sada nazivaju 5hvalisavost5, 5gordost5, 5samoljublje5, 5sujeta5, 5uobraenost5, 5uvredljivost5, i tako dalje i tome sli%no. 'e bezbrojne posledi(e naro%ito padaju u o%i i najsnanije su 3iksirane kod onih predstavnika savremene umetnosti koji su postali 5manipulatori5 u pozoritima, a to se doga2a zato to ti manipulatori uvek interpretiraju uloge koje su napisali drugi ljudi i stvaraju likove koji su njihovoj prirodi strani, zbog %ega njihov skoro nitavan &m postaje potpuno automatizovan i oni dobijaju laan pogled na svet. Na taj na%in, svojom potpuno automatizovanom 5sveu5 i nakaradnim emo(ijama oni zamiljaju da su mnogo zna%ajniji nego to zapravo jesu. 1oram da priznam, dragi Hasejne, da sam tokom naih prvih poseta toj planeti, kao i na po%etku naeg poslednjeg putovanja tamo, iako sam boravio na mnogim mestima i sretao najrazli%itije ljude, u svojoj svesti jedva oseao istinski impuls saaljenja prema beskrajno nesrenoj sudbini tvojih ljubima(a, jer je ona takva usled okolnosti koje su oni sami odredili. Ali, krajem naeg estog putovanja, kada su neki od njih stekli odre2ene osobine koje su sada svojstvene predstavni(ima skoro svih grana umetnosti, i kada su ti novi 5tipovi5, u%estvujui u pro(esu svakodnevnog ivota ravnopravno sa ostalima, privukli moju panju svojim preteranim unutranjim vrednovanjem samih sebe, to je posluilo kao podsti(aj da se u meni pojavi impuls saaljenja ne samo prema njima, ve i prema svim tvojim nesrenim ljubim(ima. $ada pokuaj da svoju panju usmeri, ne na sve Zemljane, niti na sve predstavnike savremene umetnosti, ve samo na one koji predstavljaju takozvane 5artiste5 ili 5glum(e5.
+ako je svako od njih u svojoj pravoj sutini skoro 5nula5, tj. upljina u vidljivoj ljuturi, oni postepeno po%inju o sebi da misle kako samo oni poseduju boansku iskru, i da su samo oni 5skoro bogovi5, zato to od sebi sli%nih ljudi iz svog okruenja uvek i svuda sluaju uzvike koje im ovi neprekidno ponavljaju 56akav genije/5, 56akav talenat/5, 56akva darovitost/5, kao i mnoge druge izraze koji su jednako prazni poput njih samih. A sada %uj i potrudi se da pravilno usvoji ovaj moj realan i veoma prakti%an savet, kako bi mogao da ga iskoristi kada za to do2e vreme. 9vo u %emu se taj prakti%an savet sastoji ukoliko, posebno u skoroj budunosti, bude morao da boravi me2u Zemljanima, koji su toliko obuzeli tvoju matu ! kaem 5u skoroj budunosti5 zato to se osobine tvojih ljubima(a i njihovi ekstremni ivotni uslovi brzo pogoravaju ! i ako se bude bavio, to je svojstveno svakom savesnom tri(entri%nom biu, bilo kojim poduhvatom %iji je (ilj dobrobit blinjih i %ije ostvarenje zavisi delimi%no i od njih samih, u tom slu%aju, u ma kojoj se savremenoj (ivilizovanoj zemlji tom prilikom nalazio i ma kakve 5krugove5 pri tome poseivao u interesu svoga posla, ukoliko bilo kada sretne takve 5tipove5, budi veoma, veoma oprezan i preduzmi sve potrebne mere da s njima sa%uva dobre odnose. 6ako bi mogao da shvati zato je potrebno da bude tako paljiv u svojim odnosima s tim nedavno 3ormiranim tipom ljudi, i da bi ih lake i svestranije razumeo, moram ti ispri%ati o dve %injeni(e, koje e sve to u%initi potpuno jasnim. ,re svega, zahvaljujui, kao i uvek, naopako 3ormiranim, anomalnim uslovima egzisten(ije i 5veta%ki naduvanoj5 kobnoj ideji njihove znamenite umetnosti, ti 5predstavni(i umetnosti5 u pristrasnim predstavama i pogledima drugih tri(entri%nih bia postepeno sti%u neto poput zamiljenog nimbusa i na taj na%in automatski dobijaju takav autoritet da se o bilo kakvom miljenju koje oni izraze %ak i ne raspravlja. .ruga %injeni(a se sastoji u tome da za vreme svog 3ormiranja taj nedavno nastali tip ljudi sti%e takvu unutranju sutinu koja im omoguuje da, iako potpuno nesvesni toga, lako postaju ne%iji robovi ili, pak, ljuti neprijatelji. 9to zato ti savetujem da bude oprezan kako me2u njima ne bi stekao neprijatelje, pa, prema tome, i probleme i smetnje u svome poslu. Zato ti, dragi Hasejne, veoma ozbiljno savetujem da, ukoliko bude iveo me2u Zemljanima i ukoliko bude imao posla s predstavni(ima savremene umetnost, nikada im nemoj govoriti istinu u li(e. 1oda e izbei takvu sudbinu/ 'e predstavnike %ove%anstva svaka istina dovodi do najeeg besa, a njihova zloba prema drugima skoro uvek po%inje od toga besa. & li(e moe da
im kae samo one stvari koje im prijatno 5goli(aju oseanja to se kod njih kristalizuju usled uti(aja organa kundabu3era, a koje sam ve nabrajao 5zavist5, 5gordost5, 5samoljublje5, 5sujeta5, itd. +, kao to sam primetio za vreme svog boravka tamo, odre2ene vrste laskanja, koje nikada ne prestaje da deluje na psihu tih tvojih nesrenih ljubima(a, jesu sledee Bez obzira na to to si pomislio da neki predstavnik umetnosti ima li(e kao krokodil, mora mu ubedljivo rei da je on ! ivi lik rajske pti(e. Ako je neko od njih tup kao %ep, svejedno mu re(i da ima um ,itagore. Ako se ponaa u maniru da izgleda kao potpuni 5idiot5, re(i mu da se %ak ni lukavi 7u(i3er ne bi snalazio bolje od njega. &koliko na njegovom li(u vidi znake veeg broja zemaljskih bolesti, zbog kojih on iz dana u dan propada, pitaj ga sa izrazom divljenja na li(u ! 1olim vas, re(ite mi kakva tajna vam omoguuje da izgledate tako svee, kao 5rua rumena5, i tako dalje. ,amti samo jednu stvar... nikada ne govori istinu. +ako na sli%an na%in treba da se ponaa i prema svim ostalim Zemljanima, to se ti%e predstavnika svih grana savremene umetnosti, to je apsolutno neophodno. Zavrivi svoj govor, Ahun, smekajui se kao seoska provodadika na svadbi svoga klijenta, ili kao vlasnik pariske modne kue dok sedi u luksuznom ka3eu, po%e da odmotava kovrde u svome repu. Hasejn ga pogleda sa uobi%ajenim osmehom punim iskrene zahvalnosti i re%e ! 4eliko ti hvala, dragi Ahune, i za tvoj savet, i za tvoje objanjenje izvesnih detalja o neobi%noj psihi tri(entri%nih bia koja ive natoj najnesrenijoj planeti nae 4asione. Zatim, pogledavi u Belzebuba, on ga upita ! 1olim te, dragi dedi(e, objasni mi da li je mogue da sve namere i svi napori vavilonskih nau%nika nisu dali nikakav rezultat i zar od 3ragmenata znanja koje je tada bilo poznato na Zemlji, ba nita nije dolo do njenih savremenih stanovnika# Na to pitanje svoga unuka Belzebub je odgovorio ! Naravno, moj de%a%e, ne veliku alost svega to postoji u 4asioni, jedva da je neto opstalo od njihovih dela i zato tvoji savremeni ljubim(i nisu nita nasledili.
+n3orma(ije zabeleene na na%in koji sam ti objasnio, prelazile su iz genera(ije u genera(iju samo nekoliko vekova. &brzo posle epohe 54avilonske veli%ine5, opet zahvaljujui njihovoj osnovnoj osobini, tj. 5periodi%nom pro(esu me2usobnog unitenja5, ne samo da je skoro u potpunosti bio izgubljen legomonizam, koji je sadrao klju% za namerne neta%nosti 5Zakona $edmostrukosti5 koje su bile unete u svaku od grana 5sutinskih a3alkalna i soldinoka5, ve je, kao to sam ti rekao, postepeno izgubljena %ak i sama ideja univerzalnog zakona boanskog :eptaparaparinoha, poznatog u 4avilonu kao 5Zakon $edmostrukosti5. $vi obli(i savesnog rada bia vavilonskog perioda postepeno su uniteni, delimi%no zbog vremena, delimi%no za vreme pro(esa uzajamnog istrebljivanja, kada je psihoza ljudi dolazila do nivoa 5razaranja svega to bi im se nalo u vidnom polju5. 'o su bila dva osnovna razloga zbog kojih su skoro svi savesno aktualizovani plodovi rada nau%nika epohe 4avilona nestali s li(a nesrene planete i, posle tri njihova veka, od njih skoro nita nije ostalo. ,odvla%im da je drugi razlog, o kome sam govorio, doveo do postepenog pada i skoro potpunog nestanka onih oblika prenoenja in3orma(ija i najrazli%itijih 3ragmenata znanja buduim genera(ijama preko ljudi koje su oni nazivali 5posveeni(ima umetnosti5, a koji su nastali u 4avilonskoj eri. .obro sam upoznat sa nestankom te navike kod ljudi 5posveenih u umetnost5, zato to sam, upravo pre nego to u zauvek napustiti Zemlju, to morao veoma briljivo da utvrdim zbog drugih svojih (iljeva. & tom (ilju sam pripremio veoma dobru 5tikluniju5, koju sam odabrao me2u biima enskog pola, i sve razjasnio uz njenu pomo. 5'iklunijama5 su nekada na toj planeti nazivali proro%i(e, ali sada su one poznate kao 5medijumi5. -d nje sam saznao da sada na Zemlji ive %etiri %oveka 5posveena u umetnost5 i da se preko njih, prema 5direktnoj naslednoj liniji5, i dalje prenosi klju% za razumevanje drevne umetnosti, pri %emu se sada taj prenos odvija u veoma sloenim i tajanstvenim uslovima. -d %etiri jo iva posveenika, jedan poti%e iz naroda (rvenokoa(a koji ive na ameri%kom kontinentu, drugi je stanovnik Jilipina8 trei je sa azijskog kontinenta, iz oblasti gde izvire reka ,jand, a %etvrti i poslednji poti%e iz naroda 9skima. $ada sasluaj paljivo zato sam upotrebio izraz 5skoro5, kada sam rekao da su tri stotine godina posle vavilonskog perioda svi obli(i savesnog i automatskog reprodukovanja 5sutinskih a3alkalna i soldinoka5 skoro potpuno prestali da postoje.
)adi se o tome da su se dve grane znanja, povezane sa savesnim radom 4avilona(a, nale u povoljnim uslovima i neki od njihovih elemenata prenoeni su iz genera(ije u genera(iju delimi%no svesno, uz pomo ljudi odgovornih za to, a delimi%no automatski. 0edna od te dve grane je nedavno prestala da postoji, ali je ona druga dola skoro nepromenjena do savremenih ljudi. :rana koja je stigla do naih dana naziva se 5ritualnim plesovima5. +sklju%ivo zahvaljujui opstanku tih ritualnih plesova iz vavilonskih vremena, veoma ograni%en broj tri(entri%nih bia sada ima mogunost da ih, uloivi odre2ene napore, dei3ruje i sazna in3orma(ije skrivene u njima, i korisne za njih. .ruga grana o kojoj sam govorio, i koja je nedavno prestala da postoji, bila je onaj ogranak znanja vavilonskih nau%nika, posveenih 5kombinovanju raznih nijansi boja5, koji se sada naziva 5slikarstvom5. ,renoenje tih znanja iz genera(ije u genera(iju odvijalo se skoro svuda i, mada je vremenom prestalo, ono je jo sasvim nedavno u regularnom ritmu, svesno i automatsko, trajalo me2u ,ersijan(ima. + tek pre nego to sam poslednji put napustio planetu, kada je uti(aj takozvanih 5slikara5 savremene evropske kulture po%eo da se mani3estuje u ,ersiji i kada su persijski slikari po%eli da 5mudruju5, prenoenje te grane znanja potpuno je prestalo. 'reba naglasiti da su, bez obzira na sve to, neki radovi iz vavilonskih vremena doprli do ljudi savremene (iviliza(ije, uglavnom 9vropljana. Ali, ti ljudi su, ne slutei 5izvor mudrosti5 skriven u tim radovima koji nisu bili originali ve delimi%no unitene kopije dela njihovih nedavnih predaka, koji ipak nisu bili potpuni 5plagijatori5 i nisu preduzeli odgovarajue prakti%ne mere da ih sa%uvaju, ve su ih naprosto gurnuli u takozvane 5muzeje5. + tamo su ta dela, malopomalo, ili potpuno unitena, ili delimi%no upropaena %estim kopiranjem uz korienje raznih korozivnih i oksida(ionih materijala kao to su 5alabaster5, 5riblji lepak5 i tako dalje, a sve to samo zato da bi kopisti pred svojim prijateljima mogli da se hvale, ili iz gluposti njihovih u%itelja, ili radi postizanja nekog drugog haznamaskog (ilja. +pak, istine radi, treba rei da neki ljudi iz savremene (iviliza(ije slute nekakvu tajnu skrivenu u delima koja su imala sreu da u svom originalnom obliku budu sa%uvana do naih dana, a koja su %lanovi kluba ,ristali(a 7egomonizma spe(ijalno stvorili u 4avilonu, ili, %ak, u kopijama tih originala koje su napravljene tokom njihovog prenoenja iz genera(ije u genera(iju zahvaljujui raznim %asnim pro3esional(ima kojima, kao to sam ve rekao, jo nisu bili svojstveni 5plagijati5 i koji zbog toga nisu menjali delove tu2ih radova
kako bi ih predstavili kao svoje. ,onekad se doga2alo da su neka od tih radoznalih bia evropske (iviliza(ije, koja su veoma briljivo istraivala te radove, zaista u njima nalazila odre2ene 3ragmente onoga to je u njima bilo namerno skriveno. Na primer, po%etkom savremene evropske (iviliza(ije, jedan monah po imenu +gnatijus, koji je nekada bio arhitekta, bio je u prili(i da dei3ruje znanja i korisne in3orma(ije skrivene u plodovima skoro %itave jedne grane onoga to se tada nazivalo 5drevnom umetnou5, i to je sa%uvano iz vavilonske epohe. 1onah +gnatijus je bio spreman da svoje 5otkrie5 podeli s drugim monasima poput sebe, tj. sa dvoji(om takozvane 5brae5, s kojima je trebalo da kao stru%njak, po zadatku dobijenom od opata, postavi temelje 5baze hrama58 on je kasnije postao poznat, ali tada je, iz nekakvog bezna%ajnog razloga koji proisti%e iz kristalizovanih posledi(a jedne od osobina organa kundabu3era pod nazivom 5zavist5, taj monah na spavanju ubijen, a njegovo planetarno telo je ba%eno u vodu koja se razlivala oko malog ostrva na kome je planirana izgradnja manastira. 'aj monah +gnatijus je odrastao u 9vropi, ali kada je uao u zrelo doba uputio se u A3riku ne bi li stekao nova znanja o pro3esiji koja je postala smisao njegove egzisten(ije, to jest o 5arhitekturi5. -n je tamo stupio u bratstvo koje je postojalo na tom kontinentu pod nazivom 5'raga%i za istinom5. 6asnije, kada se to bratstvo preselilo u 9vropu, gde je broj%ano naraslo i njegovi %lanovi po%eli da se nazivaju 5Benediktan(ima5, on je ve bio 5punopravan brat5 toga reda, Hram, koji sam ti pominjao, postoji i danas i mislim da se zove 5opatija $en 1iel5. Na evropskom kontinentu je tako2e nekoliko radoznalih ljudi primetilo zakonomerne neta%nosti, koje su iz drevnih vremena doprle do njih u radovima iz razli%itih oblasti umetnosti8 ali oni nee nai klju% za njihovo razumevanje sve do svoje smrti. +pak, jedan drugi 9vropljanin je uo%io te neta%nosti i po%eo sve vie i vie da se za njih interesuje i da na njima uporno radi, te je mogao u potpunosti da dei3ruje dela skoro svih oblasti umetnosti. 'aj mudri Zemljanin zvao se 7eonardo da 4in%i. Na kraju ove moje pri%e o savremenoj zemaljskoj umetnosti moram da ti napomenem jo jednu spe(i3i%nu karakteristiku onih predstavnika savremene (iviliza(ije koji su se posvetili 3amoznoj umetnosti. 'a njihova spe(i3i%na karakteristika sastoji se u tome da su ti ljudi, ako bi neko od njih bilo gde pronaao odre2enu 5zakonomernu nelogi%nost5 u proizvodima drevnog vremena i po%eo da radi u svojoj oblasti umetnosti na isti
na%in ne bi li, moe biti, tu zakonomernu nelogi%nost u praksi objasnio samome sebi, veina njegovih kolega, koji su se bavili istom oblau umetnosti, odmah bi se svrstala me2u njegove sledbenike i po%ela da radi, reklo bi se, istu takvu stvar, ali, naravno, bez (ilja ili smisla. &pravo zahvaljujui toj 5spe(i3i%noj5 karakteristi(i psihe predstavnika savremene umetnosti, me2u tvojim ljubim(ima neprestano nastaju, s jedne strane, 5novi5 prav(i u 5umetnosti5, dok, s druge strane, oni prav(i, koje su na odgovarajui na%in ve postavile prethodne genera(ije, makar %ak i samo radi mode, stalno propadaju. +ako taj 3enomen postoji me2u predstavni(ima svih savremenih oblasti umetnosti, iz nekakvih razloga, najvie su mu na udaru ljudi koji se bave 5slikarstvom5. Zbog toga, me2u ostalim pro3esional(ima sada postoji mnogo 5novih prava(a u umetnosti5, koji su nastali na sli%an na%in i nemaju nita zajedni%ko. 'i novi prav(i poznati su pod imenima kao to su 5kubizam5, 53uturizam5, 5sinteti%ka umetnost5, 5kolorizam5, 53ormalizam5, 5nadrealizam5, kao i mnogi drugi 5izmi5. & tom trenutku, kopita svih putnika kozmi%kog broda 56arnak5 iznenada postadoe 53os3ores(entna5. 'o je zna%ilo da se brod 56arnak5 nalazi nedaleko od svog odredita, tj. od planete )evozvrander. 1e2u putni(ima zapo%e urba pred iskr(avanje. Belzebub, Hasejn i Ahun zavrie svoj razgovor i tako2e po%ee urno da se spremaju. Jos3ores(entna svetlost kopita poti(ala je od toga to su sveta na%ela $veprisutnog -kidanoha iz mainskog odeljenja bila usmerena u sek(ije broda i, kon(entrisana u njima u neophodnim propor(ijama, izazivala su potreban e3ekat.
Glava 31 ESTO I POSLEDNjE BELZEBUBOVO PUTOVANjE NA PLANETU ZEMLjU Kada je posle dva "ornakra" ili, kako bi rekli na planeti Zemlji, posle dva "meseca", meuzvezdana letelica "Karnak" napustila atmosferu planete Revozvrander i uputila se natrag u zvezdani sistem Pandeznoh, vraajui se na planetu Karatas, asejn se, sedajui kao i obi!no pored "elzebuba, obratio ovome sledeim re!ima# $ %ragi, mili dedice, budi kao i uvek dobar i ispri!aj mi jo& ne&to o tricentri!nim biima koja naseljavaju planetu Zemlju' ( "elzebub po!e da pri!a o svom &estom i poslednjem putovanju na planetu po imenu Zemlja' )n po!e ovako# $ Posetio sam tu planetu &esti put ne&to pre nego &to e mi biti potpuno opro&teno i dozvoljeno da napustim taj daleki *un!ev sistem, koji se nalazio skoro izvan granica do kojih dopiru direktne emanacije +ajsvetijeg *un!anog ,psoluta, tj' upravo pre svog povratka ovamo, u centar -asione, gde sam do&ao na svet i gde se tako sna.no osea bie /edinosu&nog i Predve!nog' Pre povratka, imao sam prilike da meu tim neobi!nim biima provedem prili!no mnogo vremena, najmanje godinu dana prema na&em, ili vi&e od tri stotine godina prema njihovom ra!unanju vremena' 0oja poslednja poseta planeti, koja je obuzela tvoju ma&tu, bila je vezana za odreene okolnosti' 0ora& znati da sam posle svog prvog putovanja na Zemlju nastavio da, kao i pre, s vremena na vreme posmatram .ivot njenih tricentri!nih stanovnika' +ajpa.ljivije sam ih posmatrao u periodima kada se manifestovala njihova glavna osobenost, tj' kada su se odvijali "procesi meusobnog istrebljenja"' 1 tim periodima sam ih toliko pa.ljivo posmatrao zato &to sam .eleo da sasvim pouzdano utvrdim uzroke tog u.asnog fenomena, koji su se skrivali u njihovoj !udnoj, da ne ka.em fenomenalnoj psihi' 2im bih se malo oslobodio, po !itave marsovske dane i noi posmatrao sam razli!ite manifestacije njihove psihe za vreme tih procesa' (, zahvaljujui specijalnim posmatranjima koja sam na planeti 0ars obavio toliko uspe&no kao da sam se nalazio meu njima, stekao sam prili!no ta!na saznanja o svim putevima i sredstvima, uz !iju su pomo oni najefikasnije uni&tavali jedni druge' 3ako sam jednom, dete moje, dok sam kroz svoj veliki teskuano, ili teleskop, pratio &ta se na Zemlji dogaa, primetio ne&to potpuno novo &to je poslu.ilo kao uzrok koji me je naveo da preduzmem svoje &esto putovanje4 video sam kako oni, ne pomerajui se s mesta, rade ne&to s odreenim
predmetom koji je ispu&tao mali obla!ak dima, zbog kojeg je !ovek na suprotnoj strani odmah padao i ostajao mrtav, ili bi neki deo njegovog planetarnog tela bivao povreen ili uni&ten' 3o &to sam video veoma me je iznenadilo, zato &to nikada ranije nisam video takav na!in uni&tavanja sebi sli!nih i nisam raspolagao podacima kojima bih logi!ki objasnio kako oni to rade' Prethodna logi!ka i psiholo&ka traganja nisu mogla da mi pomognu u obja&njenju tog novog na!ina uni&tavanja' Ranije sam ve utvrdio da bia neke epohe nisu samostalno stekla nenormalne osobenosti svoje psihe4 njihovi preci su ih, prema njihovom ra!unanju vremena, usvajali tokom vi&e vekova4 njihova u.asavajua potreba za uni&tavanjem, koja se manifestovala povremeno, pojavila se usled nenormalnih .ivotnih uslova prethodnih generacija i najzad je, usled okolnosti koje od njih ne zavise, postala svojstvena savremenim tricentri!nim Zemljanima, te je oni nepovratno slede' ( naravno, moj de!a!e, na samom po!etku tih procesa oni se obi!no instinktivno uzdr.avaju od tako neprirodnog pona&anja, meutim kasnije, kada svako od njih po!ne da se osea u .i.i dogaaja, on, hteo ne hteo, shvati &ta se dogaa i ubedi se da se uni&tavanje sebi sli!nih obavlja s velikom lakoom i broj ubijenih neprestano raste' "ez obzira na to, on po!inje instinktivno da ceni sopstveni .ivot' )n vidi sopstvenim o!ima kako mogunost da i sam u bilo kom trenutku pogine direktno zavisi od broja jo& .ivih neprijatelja i zato se u nje govoj ma&ti poja!ava funkcionisanje impulsa koji se zove "kukavi!luk", jer je u takvim uslovima nemogue razmi&ljati stalo.eno i sa!uvati zdrave sudove uz ve oslabljeno mi&ljenje4 tada, iz prirodne .elje za samoodr.anjem, on nastoji da zajedno sa svojim saplemenicima uni&ti onoliko neprijatelja koliko je to mogue, zato &to time poveava &anse za sopstveno spasenje' ( po&to oseanje samoodr.anja postepeno postaje sve ja!e, ljudi dospevaju u stanje koje sami nazivaju "podivljalo&u"' (pak, na nove na!ine uni&tavanja koje sam imao prilike da vidim, to logi!ko razmi&ljanje nije moglo da se primeni iz prostog razloga &to su se suprotstavljene strane nalazile daleko jedna od druge i u takvim, skoro povoljnim okolnostima, oni su se potpuno hladnokrvno, kao iz "dosade", igrali nekakvim predmetima i zbog toga ubijali sebi sli!ne' +a taj na!in su ta nova sredstva uni&tavanja u!vrstila u mojoj svesti potrebu da utvrdim i sasvim pouzdano shvatim prave uzroke te fenomenalne nastranosti psihe, svojstvene samo tim tricentri!nim biima' 1 to vreme nisam imao nikakve posebne obaveze na planeti 0ars, te sam odlu!io da bez odlaganja zavr&im tekue poslove i li!no se uputim na Zemlju, kako bih na licu mesta re&io pitanje koje me je neprestano mu!ilo, .elei da na njega najzad odgovorim i prestanem da razmi&ljam o tom fenomenu na&e -asione'
Posle nekoliko marsovskih dana poleteo sam tamo, kao i uvek na svom brodu "0ogunost"' )dlu!ili smo da spustimo na obalu azijskog kontinenta kako bismo lako mogli da stignemo do zemlje koja se zove ",vganistan", zato &to smo upravo pred poletanje kroz na& teskuano jasno videli da su se poslednji procesi uzajamnog istrebljenja odvijali u toj zemlji' Po&to smo nameravali da sletimo u neku oblast blizu ,vganistana, odlu!ili smo da na& brod "0ogunost" ukotvimo na neko usamljeno mesto, daleko od mesta koja su nedavno naselili tvoji ljubimci' 0oram da ka.em da odnedavno na povr&ini tvoje omiljene planete vi&e nije lako pronai odgovarajue mesto za sletanje broda, zato &to su tvoji ljubimci izgradili mnogo najrazli!itijih specijalnih konstrukcija za putovanja morem4 te konstrukcije se takoe nazivaju brodovima i neprestano plove u svim pravcima, uglavnom oko kontinenata' 0i smo, naravno mogli da u!inimo na& brod nevidljivim za njihove organe vida, ali nismo mogli da elimini&emo samo njegovo prisustvo, zbog !ega na& brod nije mogao da ostane neprestano na jednom mestu zbog stalne opasnosti od sudara sa drugim brodovima' +a kraju krajeva, moj de!a!e, re&ili smo da se radi spu&tanja uputimo na mesto koje se zove "*everni Pol", tada jo& nedostupno njihovim brodovima' %ok smo se spu&tali na povr&inu planete, proces istrebljenja u ,vganistanu se zavr&io, ali sli!ni procesi su se i dalje odvijali upravo u tom delu azijskog kontinenta' %akle, za vreme svog poslednjeg putovanja na Zemlju nameravao sam da potpuno pojmim uzroke tog fenomena, koji je bio toliko mu!an za !itavo moje bie 5 to jest da shvatim razloge zbog kojih je psiha tih tricentri!nih bia, koja su te toliko zainteresovala, postala do te mere "abnormalna"' Zbog toga nisam mogao tako brzo da se vratim na 0ars, kao u prethodnim slu!ajevima, te sam, kao &to sam ti ve govorio, .iveo meu tvojim ljubimcima tri stotine zemaljskih godina' %ajui ti informacije koje obja&njavaju rezultate onoga &to iz raznih razloga postoji u prirodi Zemljana, moje bie me podsti!e i nadahnjuje moje "/a", i sve posebno oduhovljene delove moga 1ma, da naglasim kako sam za vreme svog poslednjeg putovanja na tu planetu bio du.an da veoma ozbiljno prou!im i eksperimentalno proverim ne samo pojedinosti individualne psihe pojedinih li!nosti, ve i opa.anje i manifestovanje psihe tih bia u njihovim grupnim reakcijama, nastalim prilikom uzajamnih odnosa pod uticajem razli!itih kombinacija uslova njihove sredine' Radi tih ogleda morao sam !ak da se udubim u prou!avanje takvih grana sveop&teg znanja koje se kod nas nazivaju "saonolturiko", "gasometronolturiko"
i "sakukinolturiko"4 meu tvojim ljubimcima one su poznate kao "medicina", "fiziologija" i "hipnotizam"' 1brzo posle svog &estog putovanja ja sam se, zahvaljujui svojim eksperimentalnim istra.ivanjima, potpuno i neopozivo uverio da se uzrok neobi!nosti njihove psihe ne nalazi u njihovoj obi!noj svesti koja im je svojstvena tokom onoga &to oni nazivaju "budnim stanjem", ve u onoj posebnoj formi svesti koja se, zahvaljujui njihovom svakodnevnom .ivotu, ustalila u njihovoj prirodi i, mada je realna, zadr.ava se kod njih u primitivnom stanju koje oni nazivaju "podsve&u"' 3o je, osim toga, upravo ona komponenta njihove psihe, koju je prvi put razmotrio +ajsvetiji ,&jata 6ima&, utvrdiv&i da u njihovoj podsvesti jo& nisu sasvim atrofirali uslovi za !etvrti sveti impuls, nazvan ")bjektivnom *ave&u"' )dabrav&i za glavno mesto svoga boravka region u centru azijskog kontinenta pod nazivom "3urkestan", nisam se ograni!io na istra.ivanje procesa koji me zanimaju i koji su se odvijali na tom kontinentu, ve sam u periodima zati&ja mnogo putovao, posetiv&i skoro sve delove sveta, gde sam sretao Zemljane raznih "nacionalnosti"' Za vreme tih putovanja nigde se nisam dugo zadr.avao, izuzev u nekim nezavisnim azijskim zemljama koje su se zvale "Kina", "(ndija", a posetio sam takoe, i jednu poluazijskupoluevropsku zemlju pod nazivom "Rusija", koja je nedavno postala vea od svih' 1 po!etku, kada sam bio slobodan od posmatranja i istra.ivanja vezanih za moj glavni cilj, posvetio sam se izu!avanju "jezika", kako bih imao vi&e mogunosti za uspostavljanje odgovarajuih odnosa sa Zemljanima svih "tipova" koji su pripadali raznim "nacionalnostima"' 0o.da ti, moj de!a!e, jo& ne zna& za jednu fenomenalnu besmislicu, poznatu jedino na toj nesrenoj planeti, koja se sastoji, evo u !emu# za "jezi!ko op&tenje", opet zahvaljujui nenormalnim uslovima njihovog svakodnevnog .ivota, tamo se pojavilo veoma mnogo razli!itih "jezika", ili "dijalekata", koji jedan s drugim nemaju ni&ta zajedni!ko, isto kao ni odreene nezavisne grupe na koje su se ljudi postepeno podelili4 u isto vreme, na drugim planetama na&e -elike -asione, gde .ive tricentri!na bia, postoji jedan op&ti oblik takozvanog "meusobnog zvu!nog op&tenja"' %a''' "mno&tvo jezika" je druga izuzetna odlika tih !udnih tricentri!nih bia, koja su toliko draga tvome srcu' ( naravno, svaka, pa i najmanja nezavisna grupa, koja je voljom slu!aja odvojena od drugih visokim planinama, razvijala je svoj sopstveni dijalekt, &to se dogaa i sada' Zato u na&e dane, ako neko od tih bia mora da se seli na novo mesto na istoj planeti, ono ne mo.e da razgovara sa ljudima iz nove sredine ukoliko ne
nau!i njihov jezik' 2ak i ja, koji savr&eno znam osam njihovih jezika, ponekad bih se za vreme putovanja na&ao u situaciji kada nisam mogao da nabavim !ak ni hranu za svoje konje, bez obzira na to &to su mi d.epovi bili puni onoga &to oni nazivaju "novcem", i za koji ina!e rado daju sve &to po.eli&' Ponekad je neko od tih gubitnika, koji .ive u ovom ili onom gradu i zna sve "jezike" na kojima se u tom gradu govori, du.an da se iz nekog razloga preseli na drugo mesto, udaljeno najvi&e &est milja $ rastojanje koje pribli.no odgovara na&em "klintransu" $ i tada, usled "anomalije" o kojoj sam ti govorio, kao i zbog toga &to su mogunosti instinktivnog opa.anja kod tih nesrenika na dugo atrofirale, takvo zlosreno tricentri!no bie, nalazei se nedaleko od uobi!ajenog mesta boravka, postaje apsolutno bespomono, budui da nije u stanju niti da pita o onome &to mu je potrebno, niti da shvati re! koja mu je upuena' 3i mnogobrojni "jezici" ne samo da nisu svima zajedni!ki, ve neki od njih !ak ne odgovaraju mogunostima njihovih organa op&tenja, koji se zovu "glasne .ice", a koje je Priroda specijalno prilagodila tom cilju' 2ak i ja, koji u tom pogledu imam daleko vee mogunosti nego ta bia, nisam bio u stanju da izgovorim neke re!i' Zemljani su, meutim shvatili "apsurdnost" takve situacije i nedavno, dok sam jo& bio tamo, predstavnici raznih uticajnih dr.ava okupili su se kako bi prona&li na!in za re&enje tog problema' 7lavni cilj okupljanja tih predstavnika najva.nijih savremenih dr.ava bio je da izaberu jedan od postojeih jezika i da ga u!ine zajedni!kim za !itavu planetu' ,li, kao i obi!no, zbog neizbe.nih nesuglasica, ni po!etak koji je mnogo obeavao, ni njihove razumne namere, nisu dali nikakav rezultat' 2ini mi se da e biti korisno ako ti ispri!am ne&to vi&e i detaljnije o tome za&to su te nesuglasice s konkretnim povodom, samo karakteristi!an primer svih "nesuglasica" uop&te, koje se dogaaju meu njima' 1 po!etku su ti predstavnici uticajnih zemalja, ne znam za&to, svoj izbor ograni!ili na tri jezika# "starogr!ki", "latinski" i jezik koji je savremeni !ovek nedavno smislio "esperanto"' Prvi od ova tri, bio je jezik "usmenog komuniciranja" drevne zemlje, nastale, kao &to sam ti ve govorio, od male grupe azijskih ribara, koja je kasnije postala slavna4 njeni predstavnici su dugo vremena u svetu bili poznati kao stru!njaci za "pronalazak nauke"' *a!uvane su ne samo "nauke" koje su stvorili stari 7rci, ve je i njihov jezik sa!uvan do na&ih dana' %rugi jezik koji je ponuen kao zajedni!ki za !itavu planetu, tj' latinski, bio je jezik na kome se govorilo u drugoj poznatoj i staroj dr.avi, koju su
formirale, kao &to sam ti ve ispri!ao, male grupe azijskih !obana, !iji su potomci bili uzrok nastanka one izopa!ene funkcije u prirodi svih bia kasnijih generacija, koja e sasvim oja!ati i postati su&tina tvojih sada&njih ljubimaca4 upravo zahvaljujui njoj, svi njihovi impulsi .elje za razvojem bili su sase!eni u korenu $ tu funkciju oni nazivaju "seksualno&u"' %akle, kada su se predstavnici raznih monih savremenih zajednica okupili kako bi izabrali jedan od tri jezika, nikako nisu mogli da se zadr.e ni na jednom od njih, i to iz sledeih razloga' 8atinski su smatrali jezikom sa siroma&nim leksikonom' +aravno, moj de!a!e, !obani, s njihovim ograni!enim potrebama nisu mogli da stvore jezik sa bogatim re!ni!kim fondom i, mada je latinski kasnije postao jezik za &iroku upotrebu, osim nekoliko specijalnih re!i, oni nisu dali ni&ta vredno savremenim stanovnicima te planete' 6to se ti!e starogr!kog $ koji je zahvaljujui bogatstvu svog leksi!kog fonda mogao da postane univerzalni jezik za !itavu planetu po&to su drevni ribari, stvarajui fantasti!nu nauku, smislili za nju veliki broj odgovarajuih re!i koje su se sa!uvale sve do danas $ predstavnici monih sila nisu odabrali ni taj jezik iz razloga koji poti!u iz osobenosti njihove !udne psihe' *u&tina je u tome &to su svi koji su se okupili da odlu!uju o problemu zajedni!kog planetarnog jezika bili predstavnici naroda koji su tek u periodu savremene civilizacije postali "moni" ili, kako oni ka.u, "veliki"' 7r!ki se i sada govori u maloj zemlji koja se zove "7r!ka", ali njeni stanovnici, iako su potomci starih 7rka, ne raspola.u onom koli!inom "oru.ja" i "brodova", kojima raspola.u "va.nije" zemlje, !iji su se predstavnici okupili da zajedni!ki naprave jednoglasan izbor jezika koji e biti zajedni!ki za !itavu planetu' Zato su, najverovatnije, ti predstavnici, koji su odbacili starogr!ki, razmi&ljali otprilike ovako# *ile nebeske9 Kako bi mogao !itav svet da koristi jezik koji se govori u jednoj tako bezna!ajnoj zemlji koja nema !ak ni dovoljno oru.ja da ravnopravno u!estvuje na na&im "meunarodnim susretima": +aravno, oni savremeni Zemljani, koji su predstavnici "visokorazvijenih" zemalja, ne znaju ni&ta o pravim razlozima zbog kojih ova ili ona zemlja, sli!na njihovoj sopstvenoj, koja se nalazi u ovom ili onom delu sveta, postaje za izvesno vreme "zna!ajna" ili "velika"' )ni !ak i ne slute da razlog za tako ne&to nije u vrlinama graana te zemlje, ve je odreuju isklju!ivo privremena svojstva onog dela povr&ine planete gde se u cilju uzvi&enog univerzalnog trogoautoegokratskog procesa i u saglasnosti sa harmonijskim kretanjem !itavog *un!evog sistema, u dato vreme
zahteva vea koli!ina vibracija, nastalih iz zra!enja izazvanih procesom svetog raskoarna, koji se tamo odvija' 3rei jezik koji je razmatran kao eventualni zajedni!ki jezik za !itavu planetu, tj' onaj koji oni nazivaju esperanto, takoe je bio odba!en, !ak i bez uobi!ajene svae, "s penom na ustima" kako oni ka.u, po&to su svi ti predstavnici monih sila sa svojom kratkom pameu odmah do&li do zaklju!ka kako je esperanto nepogodan za njihove ciljeve' Pronalaza!i esperanta su zamislili da takav jezik, poput savremenih "nauka" mo.e ve&ta!ki da se sklepa, u radnom kabinetu' +jima nikada nije palo na pamet da se jezik prakti!no formira vekovima, pa i tada samo u slu!aju kada ljudski .ivot proti!e vi&e ili manje normalno' 3aj novi pronalazak koji se zove esperanto, ipak mo.e da poslu.i visokouva.enom +asradinu od.i kao materijal za viceve' 1kratko, o!ekivana saglasnost u odreivanju jezika koji bi bio jedinstven za !itavu planetu nije postignuta, potpuni apsurd je i dalje trajao, a relativno mala planeta, bez obzira na svu svoju bezna!ajnost, ostaje, kako bi rekao na& u!itelj +asradin od.a, "hiljadujezi!ka hidra"' 3ako sam, moj de!a!e, na samom po!etku svog boravka meu njima, kada sam pristupio izu!avanju onoga &to je tada bilo moj osnovni cilj, tj' potpuno ustanovio uzroke &to su stvorili toliko neobi!nu psihu u prirodi tricentri!nih stanovnika te planete, i kada sam shvatio neke skrivene detalje njihove psihe, tom prilikom sam se neo!ekivano sukobio sa jednom veoma ozbiljnom te&koom' )na se sastoji u tome &to su te skrivene osobine njihove podsvesti mogle da se objasne samo uz njihovu dobrovoljnu pomo, tj' pomou njihove svesti, koja je tokom vremena po!ela da odreuje osobine njihovog budnog stanja' "ilo mi je jasno da tu dobrovoljnu pomo treba da dobijem od najrazli!itijih tipova tricentri!nih bia, koji su ovde po!eli da se formiraju od nedavno' 0eutim, u to vreme, kao &to je dokazano, sve &to je bilo potrebno da se u njihovoj prirodi uspostavi .ivotni impuls nazvan "iskrenost", ve je atrofiralo do te mere da oni sada vi&e ne mogu, !ak i kada bi to hteli, da budu iskreni ne samo sa drugima, ve ni sa samima sobom4 na taj na!in, jedan oduhovljeni deo njihove prirode nije mogao da kritikuje drugi deo i da o njemu sudi nepristrasno' 0oram da ti ka.em da su moja kasnija specijalna traganja pokazala da su razlozi, zbog kojih su ljudi izgubili sposobnost da budu iskreni sami sa sobom i sa drugima, razli!iti' 1zrok atrofije onoga &to je neophodno za iskrenost sa samim sobom le.i u poremeaju unutra&njeg sklada njihove op&te psihe'
Radi se o tome da sam na po!etku svog &estog putovanja, nalazei se meu tvojim ljubimcima, shvatio da u njihovoj prirodi s jedne strane, postoje uslovi za dalju kristalizaciju .ivotnog impulsa nazvanog "kajanje" ili, kako oni ka.u, "gri.a savesti", a koji je svojstven svim tricentri!nim biima' * druge strane, sve njihove spolja&nje i unutra&nje manifestacije uobi!ajenih .ivotnih procesa, sve manje i manje su li!ile na to kako te manifestacije treba da izgledaju kod tricentri!nih bia' Zbog toga su razlozi za ispoljavanje .ivotnog impulsa "gri.e savesti" postajali meu njima sve !e&i' , to je dovelo do nastanka oseanja, sli!nih onima koja proisti!u iz "istinskog duga", &to neizbe.no vodi ka potiskivanju i gu&enju "negativnog na!ela", svojstvenog prirodi tricentri!nih bia i nazvanog "samozavaravanjem"' ( tada se, uz sve unutra&nje i spolja&nje manifestacije njihove prirode, pokretane prirodnim stimulansima iz neke od "oduhovljenih lokalizacija", uvek manifestuje to neprijatno oseanje "gri.e savesti" i oni po!inju $ najpre svesno, sledei jedan od misaonih delova svoga bia, a zatim, sledei silu navike $ da potiskuju i ko!e svaku "samokritiku"' Zbog toga je nemo, koja sve vi&e i vi&e obuzima njihovu unutra&nju organizaciju, dovela do !estog ponavljanja potpune disharmonije u funkcionisanju njihove psihe i postepeno postala uzrok, zbog kojeg su iz njihove prirode nestale podloge, koje su po samoj svojoj su&tini neophodne svakom tricentri!nom biu na&e -elike -asione za izra.avanje iskrenosti, !ak i prema samome sebi' 1 isto vreme, kao razlog &to su u njihovoj prirodi prestale da postoje podloge za "sposobnost da se bude iskren" s drugim biima, sli!nim njima, pojavio se taj nenormalni oblik njihovih meusobnih odnosa, koji je uspostavljen mnogo ranije, i o kome sam ti ve govorio, zasnovan na njihovoj podeli na "kaste" ili "klase"' Kada im je postao svojstven obi!aj da ove ili one ljude svrstavaju u razli!ite &tetne kaste, to je postepeno dovelo do toga da su se u njihovoj prirodi kristalizovale dve osobene, potpuno suprotne "organske osobine", !ija su manifestovanja malopomalo prestala da zavise od obi!ne "svesti" ili "podsvesti"' 3e dve osobine vode ka tome da se ljudi jedan prema drugome odnose ili "nadmeno", ili "podani!ki"' Po&to su zavladale te osobine, svi drugi odnosi meu njima "na ravnopravnoj osnovi", bili su potpuno paralisani' Zahvaljujui tome, njihov unutra&nji du&evni mir i uobi!ajeni formalni meusobni odnosi po!eli su da se razvijaju, posebno odnedavno, na takav na!in da je postalo sasvim obi!na stvar da, ukoliko neko ko pripada kasti koja sebe smatra vi&om od drugih, prema ostalima pokazuje impulse nazvane "nadmenost", "prezir", "snishodljivo
ignorisanje", i to uvek i u svemu' , ako neko svoju kastu smatra ni.om od drugih, kod njega se neizostavno javljaju impulsi kao &to su "samouni&tenje", "la.na skromnost", "poniznost", "ulizivanje" i mnogi drugi te vrste, a svi oni zajedno razjedaju njegovu prirodu, tj' ono &to se naziva "sve&u o sebi kao li!nosti", koju svako od njih treba da ima' +a taj na!in, te osobine, koje su postale deo njihove prirode, postepeno su tvoje ljubimce dovele do gubitka navike da budu iskreni sa sebi sli!nima4 najzad, izgubljena je i sama sposobnost za iskrenost !ak i u odnosima izmeu predstavnika iste kaste' Zato sam, moj de!a!e, naseliv&i se meu tvojim ljubimcima odlu!io da odaberem takvu profesiju koja bi mi pru.ala mogunost da s njima automatski uspostavljam odnose u kojima bi oni mogli da budu u izvesnoj meri iskreni4 tada bih mogao da iskoristim priliku i pitam ih o svemu &to je apsolutno neophodno za moja istra.ivanja i tako prikupim potreban materijal' ;to za&to se moj izbor zadr.ao na profesiji koja je sada poznata kao "lekar"' 3a profesija vi&e ili manje odgovara onome &to se kod nas naziva"zirlikner"' )sim te profesije, uzgred, postoji jo& jedna s !ijim predstavnicima tvoji ljubimci postaju automatski otvoreniji nego s lekarima, posebno kada se radi o njihovim, kako oni to zovu, "unutra&njim pre.ivljavanjima", &to mi je iznad svega bilo potrebno za moja nau!na istra.ivanja' "ez obzira na to &to je ta druga profesija mogla da mi pru.i vi&e materijala za moja istra.ivanja, odlu!io sam da iz jednog prostog razloga ne odaberem nju# njeni predstavnici, koji se nazivaju "duhovnicima", po&to joj se posvete, prinueni su da se stalno kontroli&u kako bi spolja odgovarali svojoj ulozi i zato nikada ne mogu da vode ra!una o svojim unutra&njim realnim impulsima' Pre nego &to krenemo dalje, moram da ti objasnim ko su savremeni "lekari", koji bi trebalo da budu ono &to su na&i "zirlikneri"' 3i verovatno ve dobro zna& da su na&i zirlikneri na planeti Karatas, isto kao i na drugim planetama na&e -elike -asione, gde se ve pojavio razuman .ivot, odgovorne li!nosti koje su dobrovoljne preuzele na sebe ozbiljne obaveze prema stanovnicima svoga "okruga" i potpuno svoj .ivot posvetile tome da u cilju ispunjavanja .ivotnih obaveza poma.u onima koji su usled privremenog rastrojstva u funkcionisanju svoga planetarnog tela, ili iz nekih drugih razloga, izgubili sposobnost da svoje spolja&nje ili unutra&nje obaveze izvr&avaju samostalno' Pre svega, moram da ti ka.em da su i na Zemlji profesionalci koje zovu lekarima bili skoro isti kao na&i zirlikneri i radili skoro isto &to i oni, ali vremenom su se zreli ljudi, koji su se posvetili toj profesiji, tj' dobrovoljnom izvr&avanju preuzetih obaveza, postepeno izrodili, kao i sve ostalo na toj neobi!noj planeti, i postali krajnje !udni'
1 na&e vreme, ako u funkcionisanju planetarnog tela nekog tvog ljubimca doe do poremeaja u bilo kom smislu, tako da on vi&e nije u stanju da izvr&ava svoje obaveze, on, naravno, zove u pomo lekare' +ema spora, ti lekari ponekad dolaze' ,li, na!in na koji oni poma.u i na koji se ispoljava njihova su&tina u izvr&enju duga, slikovito se mo.e izraziti re!ima visokopo&tovanog +asradina od.e# ")d njih ima koristi koliko i od jarca mleka"' Pre svega, treba da zna& da veinu savremenih lekara !ine oni koji su za vreme pripreme za taj posao veoma uspe&no sebe "nafilovali" najrazli!itijim informacijama, vezanim za razna sredstva za izbavljenje od svakojakih, kako oni ka.u, "bolesti" $ sredstva, koja na toj planeti svaka nepismena baba uvek propisuje i upotrebljava u te svrhe' ( kada mlad !ovek postane odgovoran profesionalac i neko mu se obrati za pomo, on prepisuje te lekove' Za razvoj tvoga intelekta bie veoma korisno ako se tvoj um obogati "logi!kom komponentom", zasnovanom na informaciji vezanoj za izuzetne osobine psihe tih savremenih stru!njaka sa planete Zemlje' 3a osobena svojstva zemaljski profesionalci sti!u !im dobiju zvanje "diplomiranih" lekara i njihova obaveza postaje pru.anje medicinske pomoi svima, kojima je ona potrebna' *u&tina je u tome da kod tih stru!njaka i intenzitet .elje da drugima pomognu, i kvalitet pomoi, zavise isklju!ivo od "duha" kue u koju su pozvani' ,ko kua u koju su pozvani miri&e na ono &to se zove "engleske funte", onda ne samo da raste unutra&nja .elja da se u najveoj moguoj meri pomogne stradalniku, ve i !itavim svojim spoljnim izgledom lekar pokazuje "pseu odanost"' )d tog mirisa se na licima veine savremenih lekara pojavljuje ono &to se naziva "udvori!kim izrazom" i oni, &to bi se reklo, "podvijaju rep"' ,li ako dom onih, kod kojih je zemaljski zirlikner pozvan radi pru.anja pomoi, miri&e na "devalvirane nema!ke marke", unutra&nja .elja da se uka.e pomo javlja se jedino zato da bi stradalnik, po&to doe k sebi, brzo potpisao potvrdu jo& jedan nema!ki pronalazak $ posle !ega lekar .urno napu&ta tu kuu' +a ovom mestu moram da ti ka.em da, kada u drugom slu!aju lekar napu&ta kuu onoga kome je njegova pomo bila potrebna, dok kora!a ulicom, njegov hod i svi mi&ii njegovog lica izra.avaju otprilike ovo# "2uvajte se vucibatine, ili u vas zgaziti kao buba&vabe9 Zar ne vidite ko ide: +e makar ko, ve predstavnik prave nauke, njen poznavalac koji ima najvee obrazovanje9" *ada je pravi trenutak da ti ispri!am ne&to o "lekovima" koje sam ve pominjao' )ni tamo postoje u ogromnim koli!inama i pod raznim nazivima, a
prema preporuci savremenih medicinara obi!ni ljudi se njima kljukaju u uzaludnoj nadi da e se izle!iti od svojih bolesti' )sim toga, postoji jo& ne&to o !emu svakako moram da ti ispri!am, zato &to''' ko zna''' jednom se i ti mo.e& nai na toj neobi!noj planeti meu !udnim narodom i tada nee& znati &ta da radi& sa svim tim bezbrojnim lekovima, niti koje od njih mo.e& da im preporu!i&' Pre svega, mora& imati na umu da svako mlado tricentri!no bie, koje se sprema za profesiju lekara, do svog zrelog uzrasta naprosto nau!i napamet &to je mogue vi&e najrazli!itijih naziva meu hiljadama medikamenata, poznatih u to vreme' , kasnije, kada u svome poslu postane odgovoran prakti!ar, sa zvani!nim titulom "lekar", i kada po!nu da ga pozivaju bolesnici, sva njegova pomo sastoji se u poveanom trudu da se seti nekog od tih lekova4 zatim on ispisuje naziv leka na komadiu papira koji se zove "recept", sa uputstvom kako takozvani "pacijent" treba da unosi te lekove u svoje planetarno telo' (ntenzitet doktorovog rada, ipak, pre svega zavisi od "socijalnog statusa" pacijenta, a zatim, donekle, i od pari o!iju koje ga kraj bolesni!ke postelje posmatraju' Kada je recept napisan, roaci bolesnika odlaze s njim u savremenu "apoteku", kako to oni zovu, gde apotekar priprema tra.enu "miksturu"' 6to se ti!e toga kako se i od !ega prave te "miksture"''' dobro, razumee& me ako ti ispri!am ono &to je meni ispri!ao jedan !ovek koji se upravo bavio profesijom farmaceuta' 3a pri!a se odigrava u vreme kada sam !esto poseivao jednu ogromnu zemlju koja se zove "Rusija"' %esilo se da sam se u jednoj od dve prestonice te zemlje, u gradu pod nazivom "0oskva", sprijateljio sa profesionalnim apotekarom' 3aj apotekar je, prema shvatanjima te planete, ve bio u godinama4 on je, po svojoj prirodi, bio veoma prijatan i, &to se ka.e, ljubazan' "io je /evrejin i ispovedao judaizam' %odau da su u na&e vreme, ne znam za&to, skoro na svim kontinentima apotekari uglavnom $ /evreji' 1vek kada sam odlazio u drugu rusku prestonicu, obavezno sam poseivao svog poznanika u njegovoj apoteci i, u sobi u produ.etku, nazvanoj "laboratorija", koristio priliku da s njim malo proaskam o raznim stvarima' /ednom, kada sam svratio u njegovu "laboratoriju" video sam da on ne&to tu!e u avanu i, kao &to obi!no biva u takvim situacijama, upitah ga &ta radi' )n odgovori#
$ 3u!em pr.eni &eer kako bih prema ovome receptu < on mi pru.i komadi papira pod nazivom "recept" < pripremio lek koji ima veliku primenu u medicini, a poznat je kao "%overov pra&ak"' 3aj pra&ak se zove "%overov pra&ak" zato &to ga je smislio neki ;nglez po imenu %over i uglavnom se koristi protiv ka&lja' Pogledav&i recept koji mi je dao, videh da pr.eni &eer ne spada u njegove ingredijente' +ema nikakvog pr.enog &eera''' i ja izrazih !uenje i zbunjenost# za&to on to radi' $ Zato $ odgovori mi on s dobrodu&nim osmehom' $ +aravno da nema nikakvog &eera, ali on zamenjuje izvesnu koli!inu opijuma' ( objasni mi sledee' $ 3aj %overov pra&ak je iz nekih razloga veoma popularan u Rusiji i koristi ga skoro !itavo stanovni&tvo na&e nepregledne imperije' *totine hiljada paketia toga pra&ka upotrebljava se svakodnevno u !itavoj zemlji, a kao &to znate, opijum nije jeftin' ,ko se u pra&ak doda pravi opijum, onda bi jedan paketi ko&tao osam kopejaka, a mi ga moramo prodavati za pet' )sim toga, !ak i kada bi se sakupio sav opijum sa cele zemaljske kugle, samo za Rusiju ga ne bi bilo dovoljno' ( onda, umesto onoga &to je propisao doktor %over, farmaceuti su smislili drugu recepturu prema kojoj se pra&ak lak&e pravi, a nikome ne mo.e da nanese &tetu' ;to za&to taj pra&ak pravimo od sode, pr.enog &eera i malo kinina4 svi ti sastojci su jeftini''' (stina, kinin je prili!no skup''' ,li, kao &to vidite, njega je potrebno malo' 1 sastavu toga pra&ka ima samo dva procenta kinina' 3u nisam izdr.ao i prekinuh ga# 6ta to zna!i: 0o.e li se umesto pra&ka koji je napravio %over smukati bilo &ta i to prodavati: +aravno, ne $ prekori me moj dobri poznanik sa &irokim osmehom na licu' $ Razlika se mo.e otkriti samo prema izgledu i ukusu, a na& pra&ak, ma koliko ga posmatrali pod mikroskopom, ima potpuno istu boju kakvu treba da ima prema originalnoj formuli doktora %overa' (sto je i sa ukusom# uglavnom zahvaljujui kininu u sastavu na&eg pra&ka, njega je apsolutno nemogue razlikovati od pravog, koji sadr.i opijum' , &ta ako se uradi analiza: $ upitah ja Kakva analiza: $ re!e on sarkasti!no, iako se i dalje tobo.e sme&kao' $ Potpuna analiza jedne jedine doze pra&ka ko&tae toliko da se za taj novac mo.e kupiti ne samo pola metri!ke cente pra&ka, ve se mo.e otvoriti !itava apoteka4 tako da je sasvim jasno da zbog pet kopejaka niko ne .eli da ispadne budala'
,ko emo pravo, takve analize, o kojima govorite, nikada se i nigde ne rade' *vaki grad, naravno, ima svoje hemi!are$analiti!are, pa !ak i u svakom srezu postoje zaposleni stru!njaci te vrste' , &ta oni, u stvari, predstavljaju, i &ta znaju ti hemi!ari$analiti!ari: %a li vam je poznato kakvu obuku imaju ti stru!njaci na tako odgovornim mestima, i u &ta se oni razumeju: +e: )nda !ujte' 1zmimo na primer, "maminog sin!ia", juno&u sa obaveznim bubuljicama na licu, a bubuljice ima zato &to njegova mamica smatra sebe "lepo vaspitanom" i misli da bi bilo nepristojno ako bi svome sinu, !ija svest jo& nije sazrela, objasnila "&ta se s njim dogaa" i zbog "!ega" mu se na licu, kao i kod drugih mom!ia, pojavljuju bubuljice dobro poznate savremenoj medicini' (zvinite, moj po&tovani doktore''' i s tim re!ima apotekar izae' 1zgred, moj de!a!e, pre nego &to nastavim pri!u o apotekaru, moram da primetim kako su tvoji ljubimci, od kada sam postao profesionalni lekar, po!eli da me nazivaju "doktorom"' %rugi put u ti ispri!ati o zvanju "doktor", uobi!ajenom kod njih, zato &to je ta re! na&eg dragog ,huna jednom navela na .alostan nesporazum' , sada slu&aj &ta je rekao moj ljubazni apotekar, po&to se vratio' 3aj mladi, bubulji!avi "mamin sin!i", u!i na univerzitetu da bi postao stru!njak u oblasti analiti!ke hemije, a za to su mu potrebna uputstva koja su isfabrikovali uglavnom "nau!nici" iz +ema!ke' ( zaista, moj de!a!e, ti savremeni zakr.ljali naslednici starih 7rka imaju obi!aj, naro!ito u poslednje vreme, da &krabaju razne "nau!ne knjige" iz svih predmeta' Kao u "analiti!koj hemiji", isto se dogaa i u drugim oblastima zemaljske nauke4 ti nema!ki "nau!nici" proizvode veliki broj nau!nih knjiga, tako da se skoro svuda u ;vropi, kao i na drugim kontinentima, koriste njihovi radovi' %akle $ nastavi taj simpati!ni farmaceut $ mladi koji je zavr&io &kolovanje na univerzitetu i tako stekao svoja znanja o takozvanoj "strukturi materije" iz knjiga &to su ih isfabrikovali nema!ki "nau!nici", treba da napravi analizu %overovog pra&ka' 1 tim nema!kim knjigama, iz kojih je on usvojio svoja znanja o "strukturi materije", re!eno je, naravno, iz kojih se elemenata sastoji svaka materija i navedene su, takoe, sve formule' 1 tim knjigama je opisan i spoljni izgled materije, ukoliko su prisutni svi elementi, kao i promene, ukoliko neki element nedostaje'
Pojedini jednostavni metodi razlikovanja materija takoe su uklju!eni u te nema!ke knjige, na primer, razlikovanje prema boji, ukusu, toploti4 o svim tim na!inima pri!aju na&e babe seajui se "dobrih starih vremena"' Zna!i, po zavr&etku "hemi!araanaliti!ara"' &kolovanja, mladi dobija zvanje
( onda se desi da pre nego &to pristupi samostalnom radu, on privremeno ode na praksu gde poma.e lokalnom hemi!aru4 i nekada&nji mamin sin!i uz pomo mikroskopa utvruje ima li neka svinja trihinelu ili ne4 a kada se uprazni mesto, njega zvani!no imenuju na du.nost hemi!ara$analiti!ara' ( eto, dragi doktore, taj zvani!ni hemi!ar$analiti!ar dobije zadatak da izvr&i analizu %overovog pra&ka' ( dobije ga da bi utvrdio da li je taj pra&ak, koji se po spoljnom izgledu, ukusu i boji ne razlikuje od %overovog pra&ka, falsifikat' Radi toga on vadi iz svog stola "farmaceutski priru!nik", takoe napravljen u +ema!koj, koji svaki diplomirani hemi!ar$analiti!ar mora imati pod rukom, i u tom priru!niku nalazi mesto gde su zapisane formule svih pra&kova te vrste' Po&to je %overov pra&ak svima poznat, on se, naravno, nalazi na tom spisku' Zatim na& visokoobrazovani hemi!aranaliti!ar uzima iz svog stola zvani!ni memorandum i pi&e# "Pra&ak koji nam je predat na analizu, prema svim izvr&enim testovima, jeste %overov pra&ak' ,naliza je pokazala da se on sastoji iz'''" ( formulu iz nema!kog farmaceutskog priru!nika, sa namerno malo promenjenim izvesnim ciframa, poveanim ili smanjenim, prepisuje na memorandum' )n to radi pre svega zato da bi svi znali kako mu rezultati analize nisu pali s neba, ve su plod ispitivanja, a, drugo, zato &to je on, kao "gradski hemi!ar", zvani!no lice i za njega je krajnje nepo.eljno da stekne neprijatelje u sredini u kojoj .ivi' (spisani memorandum &alje onome ko je poslao %overov pra&ak, i na& vrli hemi!ar$analiti!ar osea savr&eno spokojstvo zato &to niko ne zna da on analizu nije ni obavio, jer je on jedini zvani!ni hemi!ar$analiti!ar u gradu' Pa !ak i kada bi neki od na&ih pra&kova uzeo da analizira prvoklasni hemi!ar$analiti!ar iz nekog drugog grada, nema razloga za uzbunu''' Zar na svetu postoji samo ta doza %overovog pra&ka na kojoj je on izvr&io analizu: Pa, tu dozu pra&ka, koju je podvrgao analizi, on je morao da uni&ti' )sim toga, nikada neete nai nekoga ko bi zbog pra&ka od pet kopejaka napravio toliku zbrku' 1 svakom slu!aju, po&tovani doktore, ja ve trideset godina pripremam ove pra&kove prema na&em "receptu" i, verujte mi, prodajem ih, pa ipak, tokom
svih tih godina nijednom nije bilo nesporazuma povodom tog na&eg %overovog pra&ka' , ne mo.e ni biti nikakvih nesporazuma, zato &to je %overov pra&ak svuda poznat i smatra se odli!nim sredstvom protiv ka&lja' *ve &to se tra.i od moga leka $ jeste da ga smatraju efikasnim' , kako je on pripremljen, &ta ulazi u njegov sastav''' &ta je koga briga: ,ko emo po&teno, po&to je tokom svih ovih godina kroz moje ruke pro&lo mnogo lekova, zaklju!io sam da nijedno sredstvo, poznato savremenoj medicini ne mo.e biti korisno ako se u njega ne veruje' , takva vera se kod !oveka javlja jedino onda kada je lek veoma poznat i kada svi govore kako on odli!no poma.e protiv ove ili one bolesti' (sto je i s na&im pra&kom# dovoljan je ve sam naziv "%overov pra&ak", zato &to svi za njega znaju i mnogi pri!aju kako nema ni!ega boljeg protiv ka&lja od njega' )sim toga, iskreno re!eno, na& novi sastav je mnogo bolji od pravog, pripremeljenog po receptu doktora %overa, makar zato &to ne sadr.i materiju koja je po organizam &tetna' +a primer, prema %overovoj formuli, jedan od sastojka pra&ka jeste opijum' , vi dobro znate svojstva opijuma' 1koliko ga !ovek koristi dovoljno !esto, !ak i u malim dozama, njegov organizam se ubrzo na njega navikava i ako jednom prestane da uzima opijum, po!ee da osea nepodno&ljive patnje' , s na&im pra&kom mu se ni&ta sli!no ne mo.e dogoditi, zato &to u njemu nema opijuma, niti drugih materija &tetnih za organizam' 1kratko, po&tovani moj doktore, svaki prolaznik na ulici treba da vikne od sveg srca# "=ivela nova formula %overovog pra&ka9" )n je bio spreman da govori dalje, ali u tom trenutku de!ko iz apoteke donese !itavu gomilu recepata, te on prekide svoj govor i re!e mi# (zvinite, dragi moj doktore, prinuen sam da prekinem pa&e prijateljsko askanje i pozabavim se realizacijom ovih bezbrojnih narud.bina' +a.alost, oba moja pomonika su danas odsutna' /edan zato &to se njegova vrla lep&a polovina danas sprema da podari "o.jem svetu jo& jedna usta, a drugi zato &to danas treba da ide na sud u vezi procesa protiv &ofera optu.enog da mu je oteo ker' ,li, dosta o tome''' ,ko se zaista nae& meu tim svojim ljubimcima, barem e& znati da, iako lekari u svojim receptima navode doze materija sa mudrim nazivima, &to ulaze u sastav nekoga leka, te lekarije se u zvani!nim ustanovama, koje se zovu apoteke, prave na isti na!in kao i pra&ak doktora %overa'
Ponekad se !ak dogaa da rano ujutru ti dobri apotekari pripreme !itavo burence nekog rastvora i veliku teglu nekakvog pra&ka, a u podne realizuju sve napisane recepte, uzimajui rastvor iz zajedni!kog burenceta i pra&ak iz tegle' Kako bi unapred pripremljene miksture izgledale ta!no onako kako treba, ti vrli profesionalci unose u njih dodatke koji menjaju boju, ukus i miris' "ez obzira na to &to sam rekao, savetujem ti da bude& krajnje oprezan sa lekarijama te vrste, zato &to ti ljubazni stru!njaci mogu da dodaju u lek i ne&to &to bi za tvoje planetarno telo bilo otrovno $ razume se gre&kom' )sim toga, za bia sa normalnim 1mom utvreno je, naravno slu!ajno, ovakvo pravilo# da se na etiketama sa lekom koji sadr.i toksi!ne materije nalazi ono &to oni nazivaju "mrtva!ka glava" $ tako da uvek mogu da razlikuju te otrovne lekove od obi!nih medikamenata' Pamti da su meu hiljadama poznatih medikamenata koje propisuju lekari, samo tri, a i to samo ponekad $ u izvesnoj meri korisna za planetarna tela savremenih tricentri!nih bia' /edan od tih medikamenata, koji ponekad pokazuje blagotvorno dejstvo $ jeste materija, ta!nije, aktivni elementi materije koju su prvi .itelji 0aralplesija dobili od zrna maka i koje su oni prvi nazvali "opijum"' %ruga materija naziva se "ricinusovo ulje"' *tari ;gipani su ga koristili pre hiljadu godina za balsamovanje svojih mumija4 oni su takoe zapazili da ono ima lekovit efekat4 lekovita svojstva ricinusovog ulja i danas se koriste' *voja znanja o "ricinusovom ulju" ;gipani su dobili od ,tlantiana koji su pripadali u!enom %ru&tvu ,kladansa' ( trea materija, koja je do&la iz dubina vekova, izdvaja se iz kininovog drveta' , sada, moj de!a!e, slu&aj ovo &to u ti ispri!ati o zvanju "doktor", koje je nedavno smi&ljeno za ozna!avanje zemaljskih lekara' )no je takoe smi&ljeno u +ema!koj, kako bi se u toj zna!ajnoj zemlji istakle zasluge nekih ljudi4 ali uskoro se taj pronalazak pro&irio po !itavoj planeti i postao uobi!ajen na!in obraanja prema svim savremenim lekarima' 3reba naglasiti da ih je taj pronalazak !ak i vi&e nego drugi faktori kojima je dodavan, s nepromenljivom uporno&u vodio u zabludu i iz godine u godinu pretvarao njihovo, i bez toga oslabljeno mi&ljenje u ne&to "pihtijasto"' Zbog te re!i "doktor" se !ak i na& ,hun, bez obzira na to &to je neuporedivo normalniji od njih i &to je njegov 1m po svojim osobinama daleko iznad njihovog, jednom na toj planeti na&ao u veoma neprijatnom i, !ak, idiotskom polo.aju' Po mom mi&ljenju, bie mnogo bolje ako nam o tome on sam ispri!a' * tim re!ima, "elzebub se okrete ,hunu i re!e mu#
$ (spri!aj nam, starino, kako se dogodilo sve ono &to te je potom nateralo da nekoliko godina guna& i sike& kao nekakva baba' 3ada ,hun, opet imitirajui stil i !ak "elzebubovu intonaciju, po!e da pri!a' $ 3aj nesreni nesporazum se dogodio ovako# Za vreme na&eg &estog boravka na planeti Zemlji, ve pri samom njegovom kraju, imali smo priliku da se naemo u prestonici tih +emaca koji su, kako su +jegova milost izvoleli da ka.u, smislili tu "prokletu" re! "doktor"' 1 hotelu gde smo odseli, u sobi pored moje ili, kako oni ka.u, "apartmanu", bilo je dvoje prijatnih putnika koji su tek ne&to pre toga proslavili tajnu svoga stupanja u savez aktivnih i pasivnih, sledei veliki sveop&ti, univerzalni i drevni proces produ.etka roda ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, nedavno su se uzeli i smatrani su "mladencima"' %esilo se da sam se ja upoznao s tim mladim parom u kui nekih mojih prijatelja, i posle toga oni su me !esto pozivali u svoju sobu, kako oni ka.u, "na &olju !aja", a ponekad sam, !ak, odlazio i bez poziva, kako bih prekratio dosadne nema!ke ve!eri' Pasivna polovina toga para bila je, kako oni ka.u, "u drugom stanju"' 2ekala je svog "prvenca"' Kao i ja, i oni su do&li u prestonicu na neodreeno vreme iz razloga vezanih za profesiju aktivne polovine toga mladog para i, kao &to rekoh, odseli su u istom hotelu kao i mi' +jegova profesija je, uzgred, bila veoma originalna, !ak i za pojmove te unikalne planete' )n je u svojoj zemlji bio poznat kao jedan od najboljih stru!njaka za ukra&avanje lica svojih klijenata "o.iljcima", toliko dragim studentima nema!kih univerziteta' /ednom za!uh nervozno kucanje o zid svoje sobe' )dmah istr!ah i videh da mu.a nema, on je upravo toga dana morao poslom da otputuje, a njegovoj mladoj .eni je bilo lo&e i, gubei svest, ona je instinktivno po!ela da lupa o zid' Kada sam u&ao, ona se ve oseala ne&to bolje, ali mi je naredila da po.urim po doktora' +aravno, jurnuo sam napolje i odmah pomislio# ", gde sada da idem:" (znenada se setih da nedaleko od na&eg hotela .ivi neko koga svi zovu "doktor" i ta titula je !ak ugravirana pored njegovog imena na tablici, koja mu krasi vrata4 potr!ao sam upravo u pravcu njegove kue' ,li, ispostavilo se da on ru!a i njegova slu.avka me zamoli da sa!ekam nekoliko minuta u primaoj sobi, objasniv&i mi da e doktor, !im s gostima zavr&i ru!ak, doi ovamo'
3ako sam ja sedeo u primaoj sobi i !ekao, ali ne mogu da ka.em da sam !ekao spokojno' *edeo sam "kao na iglama", zato &to sam veoma brinuo o stanju svoje susetke' 1va.eni doktor se nikako nije pojavljivao' Pro&lo je skoro dvadeset minuta i ja vi&e ne izdr.ah, te pozvonih na zvonce' Kada se pojavila slu.avka zamolih je da izvesti doktora o mom prisustvu i da mu ka.e da veoma .urim i da ne mogu vi&e da !ekam' )na izae' Pro&lo je jo& pet minuta' +ajzad se pojavi doktor' /a mu .urno objasnih za&to sam do&ao, ali na moje zaprepa&enje on po!e grohotom da se smeje' /a u sebi pomislih# ")!igledno je da je ovaj doktor, uz ru!ak, s prijateljima popio previ&e krigli nema!kog piva'" ( tek kada on doe k sebi od napada histeri!nog smeha, uspeo je da mi objasni da na veliku .alost on nije "doktor medicine", ve samo "doktor filosofije"' 1 tom momentu oseao sam se kao da po drugi put !ujem kako Predve!ni osuuje +jegovu 0ilost na ve!no progonstvo, uklju!ujui i sve koji su mu bliski, dakle, i mene' %a, dragi asejne9 +apustio sam primau sobu toga doktora i opet se na&ao naulici u jednako te&kom polo.aju u kome sam i pre bio' 1gledah taksi i uleteh u njega upitav&i samoga sebe# "7de sada da idem:" *etih se da sam u kafeu, gde sam ponekad svraao, !esto primeivao !oveka koga su svi zvali "doktorom"' Zamolih voza!a da po.uri u taj kafe' Kelner, koji me je poznavao, re!e mi da je taj doktor, naravno, bio tu, ali da je upravo oti&ao zajedno sa svojim poznanicima4 on je !uo kako su oni pomenuli naziv restorana kuda su krenuli i dade mi njegovu adresu' (ako je taj restoran bio daleko, ja zamolih taksistu da me tamo odveze, zato &to nisam poznavao nijednog drugog doktora' +ajzad, posle pola sata stigosmo do restorana i ja uskoro pronaoh doktora' ( opet se pokazalo da on nije lekar, ve doktor prava' Zaista, &to bi se reklo, sve se zaverilo "protiv mene"' +ajzad mi pade na pamet da se obratim &efu sale i da mu ta!no ka.em &ta tra.im'
-eoma sam zahvalan tome &efu sale, on ne samo da mi je objasnio &ta treba da radim, ve me je odveo kod jednog lekara koji se zove "aku&er"' *reom, on je bio kod kue i bio je toliko dobar da je pristao da odmah poe sa mnom' ,li, pred na& dolazak, moja sirota susetka je ve proizvela na svet svoga "prvenca", de!aka, uspev&i da nekako umota detence bez tue pomoi, i !vrsto je spavala posle muka i patnje, koje je morala da pre.ivi sama' Kako bi ti lak&e shvatio zna!aj savremenih zemaljskih lekara, moram da ti navedem jednu izreku visokouva.enog +asradina od.e' )n o njima ka.e ovo# "Za na&e grehe "og nam je poslao dve vrste lekara, jedne da nam poma.u da umremo, a druge da nam smetaju da .ivimo'"
Glava 32 HIPNOTIZAM - Dakle - nastavi Belzebub - za vreme tog estog i poslednjeg putovanja na planetu Zemlju, odluio sa da se nastanim na njoj na due vreme i da postanem profesionalni lekar. Zaista sam to i postao, ali nisam bio kao veina ja sam odabrao profesiju lekar-!ipnotizer . "ostao sam jedan od ti! profesionala#a pre svega zato to tokom poslednji! vekova jedino oni imaju pristup svim klasama ili kastama , o kojima sam ti priao, a poto oni izazivaju veliko poverenje i poseduju autoritet, obine ljude navode na iskrenost, to tim profesional#ima prua mogunost da prodru, kako oni kau, u nji!ov unutranji svet . $sim toga, odabrao sam ovu profesiju zato da bi!, postiui svoj lini #ilj, imao mogunost da pruam pravu medi#insku pomo nekima od ti! nesrenika. %aravno, moj deae, odnedavno me&u ljudima svi! klasa i na svim kontinentima - i to sve vie i vie - postoji potreba za takvim lekarima. 'reba rei da sam ve izvrio mnogobrojne oglede u toj spe#ijalnoj oblasti i radi objanjenja neki! individualni! finesa psi!e tvoji! ljubima#a morao sam da potroim ogromno vreme na upoznavanje sa metodama te grane medi#ine. "re svega, moram da ti kaem da tvoji ljubim#i, kao i druga tri#entrina bia (asione, nisu posedovali spe#ifinu psi!iku osobinu koja bi omoguavala da budu dovedeni u takozvano stanje !ipnoze . 'akva mogunost se pojavila usled kombina#ije odre&eni! osobenosti koje proistiu iz dis!armonije funk#ionisanja nji!ovog organizma. 'a neobina psi!ika osobina pojavila se ubrzo posle propasti )tlantide i fiksirana je u svakome od nji! kada se nji!ov zoostat , tj. funk#ionisanje naela svojstvenog ivoj svesti, podelio i postepeno kod nji! formirao dve potpuno razliite forme svesti koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko* prvu oni naprosto zovu svest , a drugu, od kada su je, najzad, primetili u sebi podsvest . )ko pokua da zamisli jasno, itavim svojim biem, ono to u ti sada objasniti, moda e razumeti skoro polovinu razloga zbog koji! je psi!a tvoji! ljubima#a na planeti Zemlji na kraju krajeva postala tako unikalna. "si!ika sklonost dovo&enja u stanje !ipnoze svojstvena je, kao to sam ti ve rekao, samo tri#entrinim biima koja borave na Zemlji i, moe se rei da, kada nji! ne bi bilo, u itavoj naoj (elikoj (asioni ne bi postojao ak ni sam pojam !ipnoze . %ajvanije - i to se mora posebno naglasiti - sastoji se u sledeem+ iako tokom poslednji! dvadeset vekova skoro #elokupno budno stanje tri#entrini!
bia koja te toliko interesuju, protie pod uti#ajem !ipnoze, oni su naziv !ipnotiko dali samo onoj osobini tokom koje taj osoben pro#es kod nji! protie sa pojaanom brzinom i daje veoma izrazite rezultate. , oni nisu primetili ili, kako bi oni rekli, nisu i! iznenadili neobini rezultati te osobine, odnedavno odomaene u nji!ovom svakodnevnom ivotu, zato to su, s jedne strane, usled nedostatka normalnog samousavravanja oni lieni takozvanog irokog vidokruga , a s druge strane, nji!ov nastanak i postojanje prema prin#ipu itoklanot# dovelo i! je do osobine da brzo zaboravljaju ono to usvoje. )li, kada su rezultati te osobine poeli ubrzano da se kon#entriu , sve neobine manifesta#ije, nji!ove sopstvene i tu&e, postale su toliko realne da su oni to veoma jasno i nepovratno osetili ak i svojom kratkom pameu. -koliko su neki od nji! ak i imali prilike da primete neto nelogino kod sebe ili kod drugi!, ne znajui nita o zakonu tipova , to su pripisivali osobenim karakternim #rtama te linosti. 'u abnormalnu osobinu nji!ove psi!e prvi put je izuio naunik grada .oba u Zemlji /aralplesi* na osnovu ti! istraivanja se ak pojavila ozbiljna i pomno razra&ena grana nji!ove nauke koja se proirila po itavoj planeti pod nazivom nauka o ne!otinim manifesta#ijama linosti . )li kasnije, kada je proao jo jedan #iklus nji!ovog periodinog pro#esa uzajamnog unitenja , ta najvanija grana nji!ove nauke, koja je jo bila relativno normalna, postepeno je poela da pada u zaborav, kao i sva nji!ova najbolja dostignua, i najzad je sasvim nestala. , tek mnogo vekova kasnije pojavili su se zna#i njenog preporoda. )li, zbog toga to je u to vreme veina naunika ve postala ono to se moe nazvati nauni#ima nove forma#ije , taj preporod se odvijao s velikim tekoama, krei sebi put kroz nanose svakojakog otpada. 0vo kako se to dogodilo. %aunik po imenu /esmer, koji se rodio u )ustrougarskoj, skroman, za razliku od svoji! savremenika, oigledno je na osnovu svoji! ogleda razotkrio dvolinost svesti sebi slini!. 'o ga je potreslo i on se potpuno posvetio problemu koji ga je toliko zainteresovao. %astavljajui svoja istraivanja i neprestano razmiljajui o njima, on se veoma pribliio razumevanju toga fenomena. )li kasnije, kada je u #ilju razjanjavanja neki! detalja poeo da vri praktine eksperimente, i kada su oni objavljeni, nauni#i nove forma#ije pokazali su prema njemu jednu osobinu koja im je svojstvena. 'a osobina zemaljski! naunika nove forma#ije zove se !ajka .
"oto estiti austrougarski naunik nije vrio svoje oglede onako kako su to radili ostali nauni#i nove forma#ije , njega su, kao to je uobiajeno, izloili sistematskom gonjenju. 1ajka na jadnog /esmera bila je toliko efikasna da je trajala skoro dva veka, prenosei se sa genera#ije na genera#iju zemaljski! naunika. %a primer, sve dananje knjige u kojima se govori o !ipnozi - a ima i! na !iljade - poinju od toga da je /esmer imao dugake prste i bio varali#a, tj. da je bio pravi prav#ati arlatan, ali su ga, toboe, nai asni i veliki nauni#i razotkrili i spreili ozbiljnu tetu. (eina savremeni! naunika te udesne planete pravi su idioti na kvadrat , i oni kritikuju /esmera, usmeno i pismeno, irei o njemu svakojake izmiljotine u #ilju da ga diskredituju. "ostupajui na taj nain oni blate skromnog naunika svoje planete, koji bi, da ga nisu proganjali mogao da preporodi tu jedinu i svima potrebnu nauku, uz iju pomo je mogue spasti se od posledi#a osobina izazvani! organom kundabufera. %ije na odmet naglasiti da se isto ono to se nekada desilo tom /esmeru, pre nego to u zauvek napustiti tu planetu, opet ponovilo. $voga puta rtva je bio estit i skroman naunik iz 2ran#uske, koji je na osnovu razmiljanja i upornog rada doao do mogunosti leenja uasne bolesti koja je, jo donedavno, bila veoma rairena i za!vatala itavu planetu. 'a uasna bolest zove se rak . , kada je taj 2ran#uz obavio praktine eksperimente radi objanjenja pojedinosti svoga otkria, i pri tome primenio originalan metod, savremeni nauni#i su u punoj meri pokazali svoju sposobnost za !ajku. /oda, moj deae, kod tebe sada poinje kristaliza#ija podataka koji e stvoriti nepokolebljivo ube&enje da, za!valjujui nauni#ima nove forma#ije , sa ukorenjenom sklonou za organizovanje !ajki protiv bilo kojeg nji!ovog kolege koji se ne slae s onim to su odredili anomalni uslovi svakodnevnog ivota - tri#entrinim biima te zlosrene planete nije vie svojstvena sveta osobina antkuano , o kojoj je govorio jo (eliki 3veti )jata 4ima. Dok sam izuavao njegova dela, imao sam prilike da saznam kakve je nade on polagao u tu osobinu. 'ebi, moj deae, verovatno nije poznat kozmiki pro#es antkuano . 3veti antkuano jeste pro#es usavravanja $bjektivnog -ma, koji se tokom vremena odigrava sam od sebe.
,, po pravilu, na svim planetama nae (elike (asione, gde borave tri#entrina bia, on se odigrava jedino tamo gde postoje lina velika dela i namerno stradanje. 3veti antkuano moe se manifestovati jedino na onim planetama na kojima kozmike istine postaju svima poznate. ) sve kozmike istine postale su na tim planetama poznate svima zato to su svi oni, kojima su usled svesni! napora te istine postale dostupne, podelili ta svoja znanja sa drugima i tako su, malopomalo, one postale poznate svima na tim planetama, podstiui elju nji!ovi! stanovnika za samousavravanjem. Za!valjujui tom svetom pro#esu, koji je namerno ostvario na 3vevidei Zajedniki "redveni $ta#, kod tri#entrini! stanovnika ti! planeta, bilo je predvi&eno da tokom delovanja fundamentalnog svetog kozmikog zakona 'riamazikamno u nji!ovoj prirodi, sav viak tree svete sile, tj. 3vetog "o mirenja, steen prilikom usvajanja veliki! kozmiki! istina, mora u njima da se kristalizuje u faktore za nastanak onoga to se naziva ivotnom voljom . "rema tome, moj deae, osobina dovo&enja u stanje !ipnoze , nedavno je fiksirana u prirodi tvoji! ljubima#a i sastoji se u tome da funk#ionisanje nji!ovi! zoostata ili, kako bi oni sami rekli, nji!ovog odu!ovljenog dela , prelazi u takvo funk#ionisanje nji!ove #eline , koja je obino u potpunosti svojstvena pasivnom stanju ili snu , dok nji!ovo planetarno telo ostaje u budnom stanju. Da bi lake zamislio i s!vatio rezultate koji proistiu iz te neverovatne psi!ike osobine, mora, pre svega, saznati dve injeni#e, svojstvene prirodi tvoji! ljubima#a. 5edna od ti! injeni#a ispoljava se u nji!ovoj prirodi za!valjujui kozmikom zakonu samoprilago&avanja "rirode, dok drugi proistie iz oni! nenormalni! uslova ivota obini! bia, koje su oni sami stvorili i o kojima sam esto govorio. "rva injeni#a sastoji se u sledeem+ od vremena kada je, za!valjujui nji!ovoj anomalnoj egzisten#iji, u njima formirano biosistemsko bioloko stanje , tj. dve nezavisne svesti, (elika "riroda se tome postepeno prilagodila. Za!valjujui njoj, u. tvojim ljubim#ima po dostizanju odre&enog uzrasta poinju da deluju dva razliita sistema ili, kako i! oni sami nazivaju, dva kruga krvotoka . "oev od tog uzrasta, svaki od razliiti! krugova krvotoka pobu&uje funk#ionisanje jedne od dve svesti+ i, naprotiv, intenzivno fukn#ionisanje bilo koje od ti! svesti pojaava krug krvotoka koji joj odgovara. 6azlika izme&u ta dva nezavisna sistema krvotoka u nji!ovom organizmu zavisi od takozvane tempodavlakernijanske #irkula#ije ili, prema izrazu nji!ove savremene medi#ine , od stepena punjenja krvni! sudova * drugim
reima, teite krvnog pritiska u nji!ovom organizmu se u budnom stanju nalazi u jednom od dva dela zajednikog sistema krvotoka* a za vreme pasivnog stanja 7sna8 - u drugom njegovom delu. Druga injeni#a koja proistie iz nenormalni! uslova egzisten#ije tvoji! ljubima#a sastoji se, evo u emu+ im im se rode de#a, zbog toga da bi i ona odgovarala nenormalnim uslovima koji i! okruuju, oni se namerno, na sve mogue naine trude da u nji!ovim logiknestarijanskim lokaliza#ijama fiksiraju to je mogue vie utisaka koji potiu iskljuivo od vetaki! per#ep#ija koje su rezultat nji!ovog nenormalnog ivota, i taj tetni uti#aj na sopstvenu de#u oni nazivaju obrazovanjem . 3veobu!vatnost ti! vetaki! opaaja kao da kod de#e postepeno slabi i poinje autonomno da funk#ionie, u izvesnoj meri nezavisno od funk#ionisanja nji!ovi! planetarni! tela. , tu potpunost vetaki! opaaja, oni sada zbog svoje naivnosti smatraju realnom sveu . , tada, svete mogunosti, koje je u nji! usadila (elika "riroda radi istinske svesti - svesti koju su oni morali imati od samog poetka pripreme za ivot odrasli! ljudi, naporedo sa osobinama koje su im svojstvene radi stvaranja istinski! sveti! sutinski! impulsa (ere, %ade, 9jubavi i 3avesti - ti poda#i se postepeno izdvajaju u nji!ovoj prirodi i, ostajui izolovani, razvijaju se nezavisno od namera odrasli! iz nji!ovog okruenja, kao i nji!ovi! sopstveni! postupaka, i odlaze u podsvest . 5edino zbog takvog ponaanja prema de#i - tetnog u objektivnom smislu, ali prepunog dobri! namera , prema nji!ovim sopstvenim naivnim, subjektivnim predstavama - sve ono sveto to je (elika "riroda usadila u nji! radi formiranja istinske svesti, izdvaja se i ostaje tokom itavog nji!ovog ivota u fazi zaea. ) sve to neizbeno primaju posredstvom svoji! est skeralitsionika ili, prema nji!ovoj terminologiji, organa ula , koji postoje u nji!ovom organizmu spe#ijalno radi dobijanja informa#ija spolja - uzgred, oni smatraju da postoji pet takvi! organa ula - lokalizuju se i, funk#ioniui nezavisno, postepeno postaju dominanta u nji!ovoj prirodi. ,ako ta lokaliza#ija nesvesno usvojeni! utisaka postoji u njima i oni su svesni njenog uti#aja, to se nikako ne odraava na nasledno funk#ionisanje nji!ovog planetarnog tela ili na nji!ov dodir sa $bjektivnim -mom. 3vi ti utis#i, steeni namerno ili sluajno, od koji! se ta lokaliza#ija formira, moraju sluiti kao materijal samo za uporedno miljenje nji!ove realne svesti, koju oni moraju posedovati, i kada ona sluajno postigne neke rezultate, oni i! u svojoj naivnosti smatraju naprosto refleksima svoji!, kako i! oni zovu - ivotni! instinkata , koji su po nji!ovom miljenju potpuno beznaajni. 5edino za!valjujui toj injeni#i tvoji ljubim#i, posebno u nae vreme, ak i ne slute koliko je potrebno da svoje !valjeno obrazovanje makar usaglase sa podsveu svoji! potomaka, ali svuda i uvek pomau da nove genera#ije koje
odrastaju opaaju samo ono to je anomalno i vetako. , ve samo zbog toga, kada neko od nji! dostigne zrelost, ispostavlja se da je u stanju da donosi jedino isto subjektivne sudove i zakljuke. 'i sudovi i zaklju#i nemaju nita zajedniko sa istinskim sutinama i impulsima, koji nastaju u njima, niti sa onim fundamentalnim kozmikim fenomenima, svojstvenim umu svakog tri#entrinog bia, preko koji! se uspostavljaju veze izme&u svi! tri#entrini! bia nae (elike (asione radi kolektivnog ispunjenja opteg univerzalnog funk#ionisanja, za ta je predodre&eno sve to postoji u (asioni. Za ire razumevanje ovog svojevrsnog psi!ikog stanja tvoji! ljubima#a, moram da ti ispriam kako oni odrastaju, ak i danas, i koji im uslovi, neop!odni za pro#vat istinskog -ma, osim logikog razvoja, nedostaju, a tako&e, kako se usled toga nji!ova lana svest lokalizuje i poinje da deluje nezavisno. 'o se doga&a upravo zato to oni u svom detinjstvu, dok se pripremaju za ivot odrasli! ljudi, sami ili pod uti#ajem roditelja ili uitelja , tj. bia koja treba da i! pripremaju za odgovornu egzisten#iju, poinju da primaju i fiksiraju iskljuivo one utiske na kojima se baziraju impulsi koji su adekvatni nenormalno nastalim okolnostima nji!ovog okruenja. 3ve to, pre ili kasnije, kod nji! dovodi do prevladavanja takve, vetaki formirane svesti . 3ve nji!ove du!ovne osnove potpuno su usredsre&ene na nji!ovu pravu svest, koju oni nazivaju podsveu , poto ona ne vlada logikim miljenjem radi pore&enja i kritike, ve je u njoj jedino sadrana mogunost preporoda sveti! ivotni! prin#ipa - (ere , 9jubavi , %ade , 3avesti , i ona uvek veruje, uvek voli, uvek se nada u svemu to je nedavno opaeno. Dakle, moj deae, pokazalo se da je prilikom promene tempa nji!ovog krvotoka, mogue privremeno zaustaviti aktivnost oblasti lokaliza#ije lane svesti, koji je sada gospodar nji!ove prirode , dajui na taj nain mogunost svetim naelima nji!ove istinske svesti da za vreme budnog stanja slobodno funk#ioniu u nji!ovom planetarnom telu. )ko se u to vreme na neki nain potpomogne kristaliza#ija podataka, koji u oblasti lokaliza#ije ra&aju ideju suprotnu onoj koja je tamo ve fiksirana, i dejstvo te ideje usmeri u de!armonizovani deo planetarnog tela, onda e u njemu doi do brze promene #irkula#ije krvi. Za vreme tikliamike #iviliza#ije, kada su nauni#i zemlje /aralplesi prvi put otkrili tu mogunost kombinovanja u svojoj optoj psi!i, nastojei da jedan drugoga dobrovoljno uvuku u to spe#ifino stanje, uskoro su razotkrili i s!vatili kako da to postignu pomou takozvanog ivotnog !anbledzojna , to jest kozmike supstan#e, ijem su se razumevanju veoma pribliila tri#entrina bia savremene #iviliza#ije i nazvalaje viim ivotnim magnetizmom .
) sada, moj deae, smatram da je neop!odno, radi razumevanja i objanjenja onoga to sledi, da ti detaljnije ispriam o kozmikoj supstan#i pod nazivom ivotni magnetizam . $na nije nita drugo, do krv kesdanog ili astralnog tela, a prema tome, kao to #elina kozmiki! supstan#i pod nazivom krv slui za is!ranu i obnavljanje planetarnog tela ivog stvorenja, tako i ivotni magnetizam !rani i usavrava njegovo astralno telo. 'reba da zna da svojstvo jedne tako sloene supstan#e kao to je krv, u organizmu tvoji! ljubima#a, kao i kod svi! tri#entrini! bia, u #elini zavisi od broja ivotni! naela koja su kod nji! ve potpuno formirana. :rv u organizmu tri#entrinog bia moe se sastojati iz tri supstan#e koje nastaju prilikom transforma#ije tri me&usobno nezavisna kozmika izvora stvaranja . 3upstan#e krvi, koju je "riroda predodredila za sluenje planetarnom telu, nastaju prilikom preobraaja materije odre&ene planete na kojoj se to bie pojavilo i ivi. )li supstan#e, predodre&ene da slue astralnom telu, koje se u svojoj #elokupnosti nazivaju !anbledzojn , dobijaju se prilikom transforma#ije elemenata drugi! planeta onog istog 3unevog sistema, u kome ivi tri#entrino bie o kome je re. %ajzad, onaj deo krvi, koji se skoro svuda naziva svetim aesalkadonom i koji slui najuzvienijem delu bia, nazvapom dua , potie iz neposredni! emana#ija %ajsvetijeg 3unanog )psoluta. 3upstan#e krvi, potrebne za planetarno telo nekog bia, dospevaju u njega sa prvom nasunom !ranom , tj. sa onim to tvoji ljubim#i naprosto nazivaju !ranom . 3upstan#e, predvi&ene za postojanje i usavravanje astralnog ili kes#anog tela, dospevaju u organizam prilikom ra&anja, kao i kroz ono to se naziva porama na koi. ) to se tie sveti! kozmiki! supstan#i, potrebni! za vie telo 7nadtelesnu sutinu8, koje oni nazivaju duom , one se mogu usvojiti i adekvatno preobraziti na isti nain kao i kod nas, jedino putem pro#esa koji se naziva aesiriuturasijanskim sozer#anjem , to se u nji!ovoj prirodi doga&a prilikom svesnog uea tri nezavisna odu!ovljena dela. Bie u stanju da razlikuje sve ove kozmike supstan#e, za!valjujui kojima rastu i usavravaju se tri nezavisna odu!ovljena dela u prirodi neki! tvoji! ljubima#a, tek kada ti, kao to sam obeao, ispriam o fundamentalnim kozmikim zakonima univerzuma i ure&enja sveta* bez obzira na to, da bi! to bolje osvetlio predmet naeg sadanjeg razgovora, potrebno je da neto kaem o tome kako se u prirodi tvoji! ljubima#a menja forma aktualiza#ije druge nasune !rane , koju oni usvajaju automatski.
"re svega, posle unitenja organa kundabufera, kada su, poput drugi! tri#entrini! bia nae (elike (asione, i oni primali fulasnitamnijansku egzisten#iju , druga nasuna !rana je preobraavana normalno i sve osnovne elemente koji je ine, kako one koji su nastali prilikom preobraaja materija nji!ove sopstvene planete, tako i one koji su u tu atmosferu dospevali sa drugi! planeta istog sunanog sistema, organizmi tri#entrini! bia te planete usvajali su u saglasnosti sa odre&enim uslovima koji su kod nji! ve postojali* i viak nekog elementa u !rani, koji nije iskoristilo konkretno bie, automatski je predavan, kao i kod nas, drugim biima iz njegovog okruenja, dostojnim nagrade. )li kasnije, kada je, kao to sam ve rekao, egzisten#ija veine ljudi postala neprirodna za veinu tri#entrini! bia, (elika "riroda je bila prinu&ena da nji!ovu fulasnitamnijansku egzisten#iju preobrazi u egzisten#iju uskla&enu sa prin#ipom itoklanot#. , od tada su u prirodi veine ljudi, zbog nenormalne egzisten#ije, te odre&ene kristaliza#ije druge du!ovne !rane, koje ine njen najvaniji deo, a koje je (elika "riroda, prema stepenu asimila#ije, predvidela za preobraaj u supstan#u za formiranje i usavravanje kesdanog ili astralnog tela, postepeno, svesno ili nesvesno, prestale da slue ljudima u tom #ilju. , zato su te supstan#e, formirane u drugim kozmikim tvorevinama i unoene neprestano u atmosferu drugi! planeta, u poslednje vreme poele da izazivaju kod tvoji! ljubima#a jo jednu novu bolest koja na nji! deluje veoma tetno. 3utina je u tome da se te odre&ene kozmike kristaliza#ije, poto im nisu bile potrebne za nji!ove svesne #iljeve, irei se u atmosferi poele da se kon#entriu u nekim njenim slojevima i s vremena na vreme prodiru u tvoje ljubim#e u skladu ne samo sa spoljnim uslovima sredine, ve i sa unutranjim stanjem nji!ovog organizma koje, po pravilu, uglavnom zavisi od forme nji!ovi! me&usobni! odnosa. ,, poto se te kozmike kristaliza#ije, koje u nji! dospevaju kao u instrument prirodno predodre&en za preobraaj kozmiki! supstan#i potrebni! za sluenje #iljevima %ajveeg $ptekozmikog 'rogoautoegokrata, ne sreu sa supstratom koji odgovara za!tevima fundamentalnog pro#esa dartkloma , a za!valjujui i drugim sluajnim faktorima tokom nji!ovi! potonji! evolu#ioni! i involu#ioni! preobraaja u nove kristaliza#ije svojstvene toj planeti, ak i pre potpunog zavretka ti! transforma#ija, one na planetarna tela vre uti#aje, karakteristine za tu novu, spe#ifinu bolest. $vde je umesno dodati da je ta bolest, o ijem sam ti uzroku ispriao, u razna vremena i na raznim mestima planete, koja te je privukla, nazivana na razliite naine* i savremeni ljudi joj tako&e daju razliite nazive, uputajui se u svakojaka mudrovanja, ne bi li objasnili njeno poreklo. /e&u mnogobrojnim nazivima te bolesti u irokoj upotrebi su nazivi kao grip , pre!lada , panska grozni#a , tropska grozni#a , i dr.
4to se tie druge vrste nasune !rane, ije su uzimanje i dalje nastavlja, ak i sada, poto su tvoji ljubim#i izgubili sposobnost da ive prema fulasnitamnijanskom prin#ipu, neki njeni elementi jo slue samo kao pomono sredstvo za preobraaj prve nasune !rane i izba#ivanje neiskorieni! materija iz planetarnog tela. ) sada, moj deae, vratimo se osobenostima psi!iki! svojstava tvoji! ljubima#a i tome kako sam i! ja koristio u vreme dok sam, nalazei se me&u njima, bio strunjak za !ipnozu . ,ako je !ipnotizam ili, kako oni vie vole da kau, ta grana nji!ove nauke , nastala i zvanino priznata tek nedavno, ona je ve uspela da postane jedan od dva vana faktora koji su doveli do jo vee zbrke u pogledu nji!ove psi!e, i bez toga prilino zamrene, kao i do daljeg poremeaja funk#ija nji!ovi! planetarni! tela. "oto sam postao profesionalni lekar-!ipnotizer , zainteresovao sam se za nji!ovu zvaninu nauku i poevi od ozbiljnog izuavanja neki! vani! pitanja, na primer rezultata delatnosti %ajsvetijeg )jate 4imaa, uspeo sam kasnije da unesem neto novo u tu oblast nji!ove nauke, kao i da utvrdim ta je razlog itave te zbrke. -zro#i koji su podstakli oivljavanje ove naune oblasti, koja je sada svuda priznata, jesu izvesne izuzetno osobine ili, kako bi oni rekli, pikantne injeni#e, te e ti, po mom miljenju, biti zanimljivo da sazna vie pojedinosti o tom oivljavanju . ,ako savremeni nauni#i smatraju da je osniva ove grane bio nekakav engleski profesor Brejd, a da ju je dalje razvijao fran#uski lekar 4arko, u stvarnosti uopte nije bilo tako. ,straujui detaljno ovo pitanje, utvrdio sam, uzgred, da je taj osniva Brejd imao bezuslovne odlike !aznamaske linosti, a njegov sledbenik 4arko tipine osobine maminog sinia . ) takvi tipovi Zemljana nikada ne mogu da otkriju nita bitno novo. :ao to injeni#e govore, sve se dogodilo drugaije. %ekakav italijanski opat po imenu "edrini bio je, to se kae, du!ovnik u enskom manastiru svoga grada. /ona!inja po imenu 5efrosinija esto je dolazila tome opatu na ispovest. :ako kae predanje, ona je esto padala u nekakvo posebno stanje i u tom stanju se za svoju sredinu ponaala neobino. %a ispovesti, ona je priznala opatu "edriniju da povremeno nimalo ne sumnja u to da se nalazi pod &avolskim uti#ajem . 3ve to je sama ispriala, kao i glasine o njoj, zainteresovalo je opata "edrinija i on postavi sebi #ilj da sve to lino proveri.
5ednog lepog dana za vreme ispovesti, on se na sve mogue naine trudio da navede tu mona!inju na otvorenost i to mu po&e za rukom. ,spostavilo se da je ta mlada posluni#a imala ljubavnika, koji joj je poklonio svoj portret u raskonom ramu, i u pauzama izme&u molitvi ona se usu&ivala da paljivo posmatra lik svoga dragana * upravo tada, za vreme ti! pauza, njoj se inilo da se nalazi u vlasti &avola . 3ve to to je mona!inja iskreno ispriala pobudilo je jo vee opatovo interesovanje, te je on reio da po svaku #enu otkrije razlog tog neobinog fenomena. - tom #ilju, on je zamolio mona!inju 5efrosiniju da sledei put donese uramljeni portret svoga ljubavnika. , za sledeu ispovest mona!inja je taj portret donela. - samom portretu nije bilo nieg naroitog, ali ram je zaista bio neobian, inkrustiran biserom i raznim kamenjem u boji. Dok su zajedno razgledali uramljeni portret, opat je odjednom primetio da se s mona!injom doga&a neto veoma udno. $na je najpre prebledela kao kre, a zatim je poela da pokazuje tano do detalja sve ono to se doga&a me&u mladen#ima, a naziva se prva brana no . (idevi to, opat "edrini oseti jo veu elju da s!vati razlog tako neobinog ponaanja. )li, kada je mona!inja, dva sata posle poetka njenog udnog stanja dola k sebi, ispostavilo se da nita ne zna i da se uopte ne sea ta joj se dogodilo. "oto opat nije mogao da rei taj fenomen sam, on se za pomo obratio svom poznaniku, izvesnom doktoru Bambiniju. Dakle, kada je opat "edrini detaljno o svemu ispriao doktoru Bambiniju, ovaj se tako&e veoma zainteresovao i oni se oboji#a posvetie tome problemu. $ni su, ne bi li na problem ba#ili vie svetlosti, najpre izvrili izvestan broj eksperimenata sa mona!injom 5efrosinijom i posle nekoliko takvi!, kako su oni govorili seansi , primetili su da ta mona!inja u svoje osobeno stanje pada tek poto bi se njen pogled due vremena zadrao na jednom od svetlu#avi! areni! kamenia, koji se zvao perzijski tirkiz , te su doli do zakljuka+ skoro sva tri#entrina bia izraene seksualnosti, ako dugo gledaju u bljetave i svetlu#ave predmete odre&enog tipa, padaju u potpuno isto stanje kao i prvi subjekt ti! ogleda. $ni su kasnije primetili da manifestovanje toga stanja varira kod razliiti! subjekata u avisnosti od pret!odnog ivotnog iskustva, kao i od svetlu#avi! predmeta s kojima su sluajno bili vezani u prolosti. Da, moj deae, im su se poda#i o posmatranjima, ogledima i zaklju#ima dvoji#e ,talijana proirili me&u nauni#ima nove forma#ije mnogi od nji! su se tim povodom upusti li u mudrovanja i kada su sluajno,
kao to to obino biva, nauili da utiske, koji su ranije fiksirani u tom stanju, veoma brzo prevedu u novu formu, neki od nji! su poeli da tu ljudima svojstvenu, spe#ifinu osobinu koriste u medi#inske svr!e. $ni su taj metod leenja nazvali !ipnozom , a lekari koji su ga praktikovali, postali su poznati kao lekari-!ipnotizeri . ,pak, na pitanje zato dolazi do tog stanja i kako se iz njega izlazi, oni jo uvek nemaju odgovor. $d tog vremena, nastale su stotine teorija , a nji!ov broj i danas raste, i napisane su !iljade debeli! tomova posveeni! tom problemu. 3ve je to unelo jo veu pometnju u umove obini! tri#entrini! stanovnika te zlosrene planete, koji su i bez toga zbunjeni. 'a oblast nauke je za nji! moda jo tetnija od fantastini! pronalazaka drevni! ribara 1elena i savremeni! %ema#a. $ni jedino toj grani svoje nauke duguju to to je psi!a obini! tri#entrini! bia te zlosrene planete dobila nekoliko novi! formi takozvani! sutinski! stremljenja , koje se ispoljavaju pod maskom neki! novi! uenja, to postoje pod imenima kao to su+ anoklinizam , darvinizam , antropozofija , teozofija i slinima sa zavretkom na izam i ija ; -sled toga, ta dva faktora u nji!ovoj prirodi, koji su ipak tri#entrinim biima pomagali da makar malo lie na bia kakva bi trebalo da budu, kod nji! su, na kraju krajeva, iezla. 'i bitni faktori koje su oni jo do nedavno posedovali, ra&ali su ivotne impulse, nazvane patrijar!alnou i religioznou . 'a grana nji!ove savremene nauke bila je ne samo razlog nastanka nekoliko dodatni! tetni! odlika, ve i poremeaja normalnog funk#ionisanja psi!e mnogi! od nji!, koja je na nji!ovu veliku nesreu de!armonizovana do nivoa alnokurijanske kakofonije . 3ve e ovo veoma dobro s!vatiti kada ti ispriam da je, dok sam iveo na evropskom kontinentu i njemu susednim zemljama i ponovo obavljao praksu kao strunjak za !ipnotizam , skoro polovina moji! pa#ijenata bolovala usled ove nairoko rasprostranjene tetne nauke. 'o se dogodilo zato to su nauni#i nove forma#ije napisali mnogo knjiga prepuni! besmisleni! teorija o problemu !ipnoze. :ada bi i! obini ljudi itali, ludeli bi od ti! fantazija i pokuavajui da jedni druge uvuku u !ipnotiko stanje, ubrzo bi postajali moji pa#ijenti. /e&u pa#ijentima je bilo ena iji su muevi, poto su sluajno proitali te radove, !teli da nametnu svoje egoistike elje svojim enama* bilo je de#e nerazumni! roditelja* mukara#a u vlasti, ili, kako oni kau, pod papuom svoji! ljubavni#a, i tako dalje, i tome slino. , sve to zato to su ti nauni#i nove forma#ije sklepali razne sulude teorije o nesrenom stanju !ipnoze.
%ijedna od ti! teorija nije na pitanje o prirodi !ipnotizma davala odgovor koji bi makar u izvesnoj meri odgovarao realnosti. 3asvim nedavno, dok sam boravio na toj nesrenoj planeti, na njoj je bio u pro#vatu novi tetan metod delovanja na ljudsku psi!u, iji je efekat analogan onome koji se postie putem one oblasti nji!ove nauke koja se naziva !ipnotizam . 'aj novi tetan metod naziva se psi!oanaliza . /ora dobro da zapamti da su ljudi iz perioda tikliamike #iviliza#ije, kada su zapazili ovu osobenu psi!iku osobinu i s!vatili da usled njenog delovanja neke druge osobine, koje im naroito ne pristaju, mogu biti unitene, pro#es neijeg dovo&enja u stanje !ipnoze poeli da tretiraju kao neto sveto i obavljali su ga samo u !ramovima pred svim paro!ijanima. )li tvoji dananji ljubim#i, naprotiv, ne oseaju ni najmanji sutinski impuls kajanja pri pomisli na tu osobinu* oni ni njegove izuzetne manifesta#ije ne smatraju svetim , kada ga u sluaju potrebe namerno provo#iraju* oni su ak i sam taj pro#es i njegove sluajno dobijene rezultate pretvorili u sredstvo za prijatno goli#anje oni! ula koja su kod nji! fiksirana zbog delovanja organa kundabufera. %a primer, kada se okupe kako bi proslavili obrede kao to su venanja , krtenja , ro&endani , itd., jedna od nji!ovi! glavni! zabava jeste nastojanje da jedni druge dovedu u stanje !ipnoze. 5o je prava srea to ne znaju - a nadajmo se da nikada nee ni saznati neki drugi metod osim onoga koji su sluajno otkrila dvoji#a ,talijana, opat "edrini i doktor Bambini, a to je da uporno piljenje u neki svetlu#avi predmet, kao to sam ve rekao, neke od nji! moe dovesti u veoma izraeno stanje !ipnoze.
Glava 33 BELZEBUB KAO PROFESIONALNI HIPNOTIZER Belzebub je ovako zakljuio svoju besedu: - Dok sam kao profesionalni hipnotizer iveo meu tvojim ljubimcima, svoja istraivanja njihove psihe uglavnom sam obavljao putem onog posebnog stanja koje savremeni ljudi nazivaju hipnotikim ! "ako bih nekoga doveo u to stanje u poetku sam pribegavao istim onim postupcima koje su u tom cilju koristili predstavnici tikliami#ke civilizacije, tj! delovao sam na njih sopstvenim hanbledzojnom ! $li kasnije, po#to je ivotni impuls ljubavi prema blinjem u meni preovladao, poeo sam da izazivam to stanje kod mojih tricentrinih %emljana ne samo radi svojih linih ciljeva, ve& i za njihovo dobro' a po#to je dokazano da su ti naini veoma #tetni po moju egzistenciju, ja sam prona#ao druge naine za postizanje istog efekta, bez tro#enja sopstvenog hanbledzojna ! (oj pronalazak, koji sam odmah uveo u praksu, sastojao se u indukovanju iznenadne promene onoga #to ja nazivam stepenom punjenja krvnih sudova na jedan osoben nain koji spreava cirkulaciju krvi kroz neke od njih! )a taj nain, mogao sam da uz zadravanje karakteristinog budnog stanja op#teg tempa krvotoka istovremeno izazovem funkcionisanje onog dela njihove realne svesti, koju oni nazivaju podsve#&u ! *aj novi metod je dokazao svoju neuporedivu nadmo& nad metodom koji se i sada koristi na %emlji, kada pacijenta primoravaju da gleda u neki svetlucavi predmet! )aravno, kao #to sam ti ve& govorio, ljudi se mogu uvesti u psihiko stanje hipnoze i onda kada gledaju u svetlucave predmete, ali taj nain ne deluje na sve - ni izdaleka na sve! +azlog je #to je fiksacija njihovog pogleda na blistavi predmet nedovoljna za promenu stepena punjenja krvnih sudova , a glavni faktor te promene mora biti njihova sopstvena, namerna ili automatska, koncentracija misli i ose&anja! $ takva koncentracija moe nastati jedino iz napetog oekivanja, povezanog s onim #to oni izraavaju reju vera , ili sa ose&anjem straha pred onim #to se moe dogoditi i, najzad, sa izvesnim strastima svojstvenim njihovoj prirodi, kao #to su mrnja , ljubav , ulnost , i tako dalje i tome slino! ,ostoje prirode koje se nazivaju histerinim , a koje su privremeno, ako ne i zauvek, izgubile sposobnost da koncentri#u svoje misli i ose&anja, zbog ega se stepen punjenja krvnih sudova prilikom posmatranja svetlucavog
predmeta kod njih ne menja, te se one ne mogu na taj nain dovesti u hipnotiko stanje! $li uz pomo& moga pronalaska, tj! neposrednog delovanja na krvne sudove, u to stanje se moe dovesti ne samo bilo koji tricentrini %emljanin, drag tvome srcu, ve& i svako monocentrino i bicentrino bi&e koje tamo ivi, na primer, razni etvorono#ci , ribe , ptice i njima slina bi&a! ,odvlaim da se impuls ljubavi prema blinjem, koji me je podstakao na traenje novog metoda za hipnotisanje tvojih ljubimaca, i koji je svojstven njihovoj prirodi, javio u meni i vremenom, ak, postao vode&i, uglavnom zbog toga #to su tokom mog lekarskog rada tricentrina bi&a svih kasta ubrzo poela da me vole i po#tuju skoro isto kao da sam meu njih poslat -dozgo kako bih im pomogao da se oslobode #tetnih navika! .kratko, oni su postali veoma otvoreni prema meni i kod njih se pojavio pravi ivotni impuls oskolniku ili, kako oni kau, priznanja i zahvalnosti ! ,rema meni su se s velikim uvaavanjem i zahvalno#&u odnosili ne samo oni kojima sam pomogao i njihova rodbina, ve& i svi koji su ne#to znali ili uli o meni, osim jednog jedinog izuzetka! *aj izuzetak su bili lekari, profesionalci! -ni su me, naprotiv, ljuto mrzeli, nastoje&i da oslabe pozitivna ose&anja obinih ljudi prema meni: i mrzeli su me naprosto zato #to sam veoma brzo postao njihov veoma ozbiljan konkurent! /skreno reeno, imali su i razloga da me mrze jer su samo nekoliko dana nakon #to sam zapoeo svoju lekarsku delatnost, stotine pacijenata poele da mi se obra&aju za savet, dok su moji jadni suparnici sedeli u svojim ambulantama uzalud oekuju&i da se pojavi makar neki pacijent koji bi se mogao smatrati zabludelom ovicom ! / oni su s nestrpljenjem ekali te zabludele ovice , zato #to su neke ovice mogle da se pretvore, #to bi se reklo, u krave muzare iz kojih se, kako to oni kau, mogu izmusti paretine ! /stine radi, treba re&i da je bez tih paretina ivot tamo odnedavno postao apsolutno nemogu&, posebno za tricentrina bi&a koja su postala poznati lekari! Dakle, moj deae, kao #to sam ti ve& rekao, poeo sam svoju delatnost lekara-hipnotizera u centru $zije, u raznim gradovima *urkestana ! )ajpre je moj izbor pao na gradove onog dela *urkestana koji &e kasnije biti nazvan "ineskim *urkestanom , za razliku od drugog dela koji &e posle ruskih osvajanja biti nazvan +uskim *urkestanom ! . gradovima "ineskog *urkestana ose&ala se velika glad za lekarima moje struke, po#to su se u to doba u tim gradovima intenzivnije nego #to to obino biva meu tricentrinim bi&ima nastanjenim u tom delu tvoje planete, razvijale dve naj#tetnije organske navike koje su ovladale njihovim bi&em!
0edna od tih #tetnih navika bila je pu#enje opijuma , a druga vakanje ana#ija ili, kako ga jo# zovu, ha#i#a ! 1e& ti je poznato da oni opijum dobijaju od zrna maka, a ha#i# izdvajaju iz jedne posebne biljke koja se zove konoplja ! Dakle, tokom svoje delatnosti, najpre sam iveo u raznim gradovima "ineskog *urkestana, ali kasnije, sticajem okolnosti radije sam se nastanjivao u gradovima +uskog *urkestana! (eu stanovnicima +uskog *urkestana, prve od tih dveju #tetnih navika ili, kako oni ponekad kau, poroka , tj! pu#enja opijuma - skoro da nije ni bilo, a vakanje ana#ija sregalo se jo# ree, ali je zato upotreba onoga #to se naziva ruskom votkom , naprosto cvetala! *aj #tetan proizvod dobija se uglavnom od biljke koja se zove krompir ! %bog upotrebe votke , isto kao i opijuma i ana#ija , ne samo da strada psiha tih zlosre&nih tricentrinih bi&a, tako #to postane potpuno besmislena, ve& dodatno, malopomalo, potpuno degradiraju i neki vani delovi njihovog planegarnog tela! 2ada moram da ti kaem da sam pristupaju&i svome radu meu tvojim ljubimcima, u cilju daljeg istraivanja njihove psihe, poeo da vodim statistiku koja je kasnije najozbiljnije zainteresovala 1elike "ozmike 2vetitelje koji se nalaze na najvi#em stupnju .ma! $li, moj deae, bave&i se leenjem stanovnika turkestanskih gradova, toliko sam mnogo i istrajno radio, posebno na kraju, da su neke funkcije mog planetarnog tela poele da se kvare! *ada sam poeo da razmi#ljam o tome kako da umerim svoju aktivnost i najzad sebi dam potpun predah! )aravno, mogao sam u tom cilju da krenem ku&i, na planetu (ars, ali to je protivreilo mom unutra#njem dugu i zavetu koji sam dao samome sebi! *aj zavet, koji sam dao samome sebi na poetku #estog putovanja na %emlju sastojao se u tome da ostanem meu tvojim ljubimcima sve dotle dok mom .mu ne postanu potpuno jasni razlozi zbog kojih je u njihovoj prirodi postepeno formirana toliko izuzetna i neobina psiha! $ po#to jo# nije bio ispunjen zavet koji sam dao samome sebi, i kako nisam imao vremena za prouavanje svih detalja neophodnih za potpuno re#enje problema, povratak na (ars sam smatrao prevremenim! $li nisam mogao ni da ostanem u *urkestanu i organizujem svoj ivot na nain, koji bi mome planetarnom telu omogu&io potreban odmor, jer su skoro svi stanovnici koji naseljavaju taj deo tvoje planete, kako u "ineskom tako i u +uskom *urkestanu, lino ili prema opisu ve& znali kako ja izgledam i mogli su da me pronau! 2vaki obian ovek u toj zemlji eleo je da porazgovara sa
mnom o sebi ili o svojima blinjim, o nekom #tetnom poroku , kao i o putevima spasenja od njega, u kojima sam ja uspeo da postanem neprevazien strunjak! +e#io sam da takvu situaciju izbegnem i to je dovelo do toga da sam bio prinuen, iako sam o *urkestanu sauvao najprijatnije uspomene, da promenim mesto svoga stalnog boravka na tvojoj omiljenoj planeti! )apustio sam gradove *urkestana s njihovim ajdinicama i neverovatno mirisnim ajem - radi gradova hvaljene 3vrope s njenim kafeima i kafom! +e#io sam da najpre odem u zemlju na afrikom kontinentu koja se zove 3gipat ! -dabrao sam 3gipat zato #to je on u to vreme bio idealno mesto za odmor i mnoga tricentrina bi&a koja su, kako se to kod njih kae, imu&na, stizala su sa svih drugih kontinenata u 3gipat na odmor! )astanio sam se u gradu pod nazivom "airo i uskoro sam svoj svakodnevni ivot organizovao tako da sam svom planetarnom telu posle napora i marljivog rada mogao da dozvolim odmor! 2e&a# li se moje prie o tome kako sam se poetkom svog etvrtog boravka na %emlji na#ao u 3giptu kako bih uz pomo& nekolicine na#ih saplemenika, koji su tamo iveli, ulovio izvestan broj onih sluajno nastalih nesporazuma , koji su nazvani majmunima 4 ,riao sam ti, takoe, da sam istraio mnoga arhitektonska dela, izmeu ostalog i originalnu opservatoriju za izuavanje nebeskih tela, koja je veoma privukla moju panju! . vreme mog #estog putovanja od mnogobrojnih arhitektonskih dela koja su me u pro#losti zainteresovala, jedva da je ne#to jo# bilo sauvano! 2ve su ili sami poru#ili tokom ratova i revolucija, ili je sve prekrio pesak! *aj pesak je delimino bio posledica uraganskih vetrova o kojima sam ve& govorio, a delimino posledica planetarnih udara koje su kasnije stanovnici 3gipta nazvali zemljotresima ! %a vreme tih planetarnih udara, ostrvo koje se tada zvalo 2iapura , a nalazilo se severnije od ostrva "ipar, koje i sada postoji, postepeno je tokom pet zemaljskih godina nestalo pod vodom na veoma neobian nain! / dok je trajao taj proces, u mnogim mestima na planeti dogaale su se, kako to na %emlji kau, neobine plime i oseke, zbog ega je voda donosila ogromne koliine peska koji se me#ao s peskom #to su ga donosili vetrovi! Da, dete moje, kada sam ti priao o 3giptu, mnogo toga mi je postalo jasno i ja sam svim svojim bi&em shvatio da sam u svojim priama o tricentrinim stanovnicima %emlje nainio neoprostivu gre#ku!
2e&a# li se da sam ti jednom rekao kako nijedno dostignu&e ljudi pro#lih generacija nije sauvano do na#eg vremena4 3vo, sada priznajem da u tom pogledu nisam bio u pravu! %a sve ovo vreme, dok sam ti priao o tim bi&ima koja su okupila tvoju ma#tu, esto sam veoma ivo zami#ljao dogaaj koji se desio dan pre mog definitivnog odlaska sa %emlje, i koji dokazuje da su ak i dostignu&a tvojih savremenih ljubimaca, zapravo stigla do njih iz daleke pro#losti! -naj poriv radosti koji se u meni javio kada sam saznao da mi je 2vemogu&i 1eni *vorac potpuno oprostio i milostivo dozvolio da se vratim u domovinu, prisilio me je da na neko vreme zaboravim utiske koje u meni mogu da izazovu uspomene nastale usled asocijativnog procesa koji se raa za vreme pripovedanja o proivljenom! $li upravo sada, dok sam govorio o savremenom 3giptu, slike iz pro#losti, drage mome srcu, i utisci koje sam doiveo u tom delu %emlje, oiveli su pred mojim misaonim pogledom, a slabe uspomene na taj dogaaj, koje su u meni tinjale, postale su razgovetne i potpuno su obnovljene u mom se&anju! ,re nego #to ti ispriam o tom dogaaju koji se moe opisati jedino kao duboko tragian, da bi ga sasvim jasno zamislio, moramo se vratiti tricentrinim stanovnicima $tlantide koji su stvorili ueno Dru#tvo $kladansa! )eki lanovi toga dru#tva, koji su ve& imali neku predstavu o 2veprisutnom -kidanohu, otkrili su zahvaljuju&i neprestanom radu, da se iz njihove sopstvene atmosfere i iz odreenih planetarnih tvorevina moe izdvojeno dobiti bilo koja od tih svetih kozmikih supstanci' oni su takoe znali na koji senain te svete kozmike supstance - nosioci sile , prilikom koncentrisanja mogu iskoristiti za naune eksperimente! )aunici tog velikog dru#tva otkrili su takoe, izmeu ostalog, da se putem lokalizovanog, izdvojenog tre&eg dela 2veprisutnog -kidanoha, i to upravo svete neutralizuju&e sile , ili sile ,omirenja , bilo koje planetarne organske tvorevine mogu dovesti u takvo stanje da zauvek sauvaju sve aktivne elemente koje sadre u datom trenutku' drugim reima, oni mogu da zadre ili ak u potpunosti da zaustave, reklo bi se, neizbean proces raspadanja ! *a znanja su nasledili neki 3gip&ani, i to oni koji su bili direktni potomci naunika iz dru#tva $kladansa! ,rema tome, mnogo vekova posle propasti $tlantide, stanovnici 3gipta su uspeli da na osnovu znanja koja su do njih do#la, planetarna tela nekih od njih opet zahvaljuju&i neutralizuju&oj sili svetog -kidanoha - zauvek sauvaju u
nepromenjenom stanju, u kome se nisu raspadala ni posle svetog raskoarna , odnosno ni posle smrti ! +azume se da su u vreme moje #este posete toj planeti nestali svi ti ljudi, i svi koji su bili u mom okruenju u vreme moje prethodne posete, i nije postojala ak ni najmanja predstava o nekada#njim znanjima! $li planetarna tela, obraena na pomenuti nain, truljenje nije uni#tilo ni do dana dana#njeg! 2avremeni ljudi ta planetarna tela #to ne trule nazivaju mumijama ! ,reobraaj planetarnih tela u mumije drevni 3gip&ani su vr#ili veoma jednostavno! *ela predviena za to, pola meseca su drana u onome #to se naziva ricinusovim uljem , a zatim je u ta tela uno#en rastvor supstance snage , pripremljen na odgovaraju&i nain! Da, moj deae, prema istraivanjima i proverama jednog od na#ih zemljaka koji je i sada iv i za koga sam saznao tek iz eterograma, po#to sam se definitivno rastao s tvojom planetom, ispostavilo se da je u vreme kada je zapoeo proces meusobnog uni#tavanja stanovnika 3gipta i jedne susedne zemlje, nastupio i kraj jednoga od faraona ! (eutim, ljudi, iji je posao bio da zauvek sauvaju tela izabranih, zbog pribliavanja neprijatelja nisu mogli da telo svoga faraona dre u ricinusovom ulju onoliko koliko je bilo potrebno, tj! pola meseca! 2vejedno, oni su telo potopili u ricinusovo ulje, zatim su ga smestili u komoru koja se hermetiki zatvarala i, pripremiv#i rastvor pomenute ivotvorne supstance ispunili njime komoru kako bi postigli eljeni rezultat! ,okazalo se da se sveta sila , po#to je efikasno izvr#ila sve ono #to se od nje oekivalo, odrala u hermetiki zatvorenoj komori i, kao #to je uobiajeno prilikom delovanja takozvane katalize , bila je aktivna sve donedavno! *o sveto ne#to trebalo je da u svom prvobitnom stanju ostane tokom bezbrojnih vekova meu tim tricentrinim bi&ima, ali ona ne samo da su izgubila ose&anje pijeteta, ve& su, po#to se u prirodi tih savremenih skrnavitelja pojavila kriminalna strast, podstiu&i njihovu potrebu za pljakanjem ak i samih svetinja prethodnih generacija, otvarala te komore, iako ih je trebalo duboko po#tovati kao svetinje! / tako su vr#ili bogohulna dela, zbog kojih sam svim svojim bi&em shvatio koliko sam pogre#io kada sam te onako samouvereno ubeivao da ni#ta od dostignu&a drevnih civilizacija nije do#lo do savremenih ljudi' jer, naravno, ono #to se nedavno dogodilo u 3giptu, svakako je posledica rezultata koje su postigli njihovi daleki preci koji su iveli ka kontinentu $tlantida! *aj rezultat naunih istraivanja ljudi davno pro#lih epoha do#ao je do savremenih ljudi i eto za#to su oni njime ovladali! (oda ti, dragi moj 5asejne, ve& zna#, kao #to znaju sva odgovorna bi&a na#e 1elike 1asione svih nivoa uma - ak i ona koja su tek na pola puta do
zrelosti - da su#tina prirode planetarnog tela svakog bi&a, isto kao i bilo koje relativno nezavisne kozmike jedinice, velike i male, mora da sadri tri svete supstancijalne sile svetog *riamazikamna, tj! sile 2vete ,otvrde, 2vetog )egiranja i 2vetog ,omirenja i da ih stalno odrava u odgovaraju&em stanju ravnotee! $ ukoliko se iz nekog razloga u ovekovom organizmu obrazuje vi#ak neke od tih svetih sila, onda neizbeno i bezuslovno poinje proces svetog raskoarna , #to moe dovesti do smrti, tj! do potpunog i konanog prestanka ivota toga bi&a! Dakle, moj deae, zbog svoje kriminalne sklonosti za skrnavljenje svetinja, koja se, kao #to sam rekao, pojavila u prirodi tvojih ljubimaca, neki od njih su se drznuli da uu u pogrebne, hermetiki zatvorene komore i tada je sveta supstancijalna sila 2vetog ,omirenja, koja je tamo postojala u izolovanom vidu, nemaju&i dovoljno vremena da se rastvori u vazduhu i pome#av#i se sa ostalim komponentama, prodirala u organizme ljudi koji su se tamo na#li, deluju&i na njih u skladu sa zakonom o kome sam ti upravo govorio! )e&u ti ni#ta re&i o tome koliko je degradirala psiha tricentrinih bi&a koja su obitavala u tome delu sveta i u #ta se ona pretvorila! (oda &u ti kasnije, u neko zgodno vreme, i to objasniti, a sada hajde da se vratimo na na#u temu! )ain moga ivota u 3giptu ukljuivao je, izmeu ostalog, jutarnje #etnje po onim mestima gde su se nalazile ,iramide i 2finga ! ,iramide i 2finga bile su jedini alosni ostaci onoga #to je uspelo da ostane sauvano od slavnih, majstorskih graevina - koje su postavili naslednici dru#tva $kladansa i veliki preci savremenih 3gip&ana - graevina koje sam video sopstvenim oima za vreme svog etvrtog putovanja na tvoju voljenu planetu! $li, u 3giptu nisam mogao dugo da ostanem zato #to su me okolnosti uskoro naterale da odatle odem! / strogo reeno, okolnosti koje su me navele na odlazak bile su razlog zbog kojeg sam gradove dragog *urkestana, s njihovim prijatnim ajdinicama , zamenio, kao #to sam ti ve& rekao, za gradove znamenitog kulturnog centra evropskog kontinenta, s njihovim ni#ta manje znamenitim kafanama i restoranima, u kojima vam umesto aromatinog aja, nude crni napitak #to se sastoji iz komponenti koje nikome nisu poznate!
Glava 34 BELZEBUB U RUSIJI Dalji dogaaji mog poslednjeg putovanja na Zemlju i mnogobrojni sitni incidenti koji su osvetlili karakteristine detalje osobene psihe njenih tricentrinih stanovnika, povezane sa abnormalnim nainom njihovog ivota, poeli su ovako: Jednog jutra, dok sam etao nedaleko od piramida, priao mi je jedan nepoznat ovek koji je izgledao kao stranac i, pozdravivi me u maniru koji je u tim krajevima uobiajen, ree mi: Doktore! "oda biste bili tako ljubazni da mi dozvolite da vam pravim drutvo u vaim jutarnjim etnjama# $idim da ste uvek sami% Ja takoe veoma volim da izjutra etam i takoe sam potpuno sam u &giptu, te se usuujem da vam se ponudim za kompanjona% $ibracije njegovih zraenja u mome pravcu nisu mi izgledale izrazito 'otkaluparijanski' ili, kako bi u takvom sluaju rekli tvoji ljubimci, on mi je izgledao 'blizak po duhu', a poto sam i sam razmiljao o tome da uspostavim kontakt s nekim kod koga je ouvana preostala (orma 'aktivnog miljenja' i s kim bih ponekad mogao da porazgovaram slede)i tok 'slobodnih asocijacija', odmah sam prihvatio njegov predlog i od tada smo svakoga jutra etali zajedno% *ada smo se blie upoznali, ispostavilo se da je neznanac ovamo doao iz velike zemlje koja se zove '+usija', da je meu svojim sunarodnicima bio veoma vana osoba i pripadao 'vlastodrcima'% ,okom naih zajednikih etnji dogodilo se da smo, ne znaju)i zato, poeli uglavnom da razgovaramo o slaboj volji tricentrinih bi)a, o onim slabostima, nedostojnim njih, koje oni nazivaju 'porocima' i na koje su se, naroito u poslednje vreme, toliko navikli da su oni, naposletku, postali jedina osnova njihove dalje egzistencije i celokupnog njihovog ponaanja% Jednom, za vreme jednog od naih razgovora, on se iznenada okrenu ka meni i ree: Dragi moj doktore! - mojoj rodnoj zemlji strast prema alkoholu je veoma porasla u poslednje vreme i postala silno rasprostranjena meu predstavnicima svih klasa% . ta strast, kao to vam je poznato, svakako, pre ili kasnije, dovodi do onih oblika meuljudskih odnosa koji generalno, kako pokazuje istorija, dovode do unitavanja starih obiaja i dostignu)a drutvenog ivota% &to zato se nekolicina mojih dalekovidih sunarodnika, shvativi najzad, ozbiljnost situacije nastale u naoj zemlji, sastala kako bi smislila neki nain da se sprei katastro(a% - cilju reenja toga zadatka oni su reili da osnuju drutvo pod nazivom 'Drutvo ,rezvenosti' i mene su izabrali da njime rukovodim%
/ada je delatnost Drutva na organizovanju mera za borbu protiv tog nacionalnog zla dobila veliki zamah% "i smo ve) mnogo uinili i nameravamo da uradimo jo vie% +ekavi to, on se na trenutak zamisli, a onda nastavi dalje: /ada, dragi moj doktore, ako me pitate za moje lino miljenje o rezultatima koji se mogu oekivati od naeg Drutva, poteno reeno, ak i ja, iako se nalazim na njegovom elu, o tome jedva mogu da kaem neto dobro% .ko se, pak, govori o optem stanju stvari u naem Drutvu, ja mogu da se uzdam jedino u 'sre)an sluaj'% 0o mom miljenju, sav problem je u tome to se Drutvo nalazi pod tutorstvom nekoliko grupa od kojih zavisi izvrenje zadatka, ali poto svaka grupa sledi svoje sopstvene ciljeve i elje, reenje svakog posebnog pitanja, koje se odnosi na osnovni cilj Drutva, izaziva protivrenosti% Zbog toga, umesto poboljanja uslova za brzo postizanje osnovnog cilja naeg poduhvata, tako vanog za nau voljenu zemlju, lanovi Drutva su jedino postigli da se iz dana u dan neprestano pove)avaju sve vrste meusobnih nesporazuma: 'sporova', 'spletki', 'intriga', 'zavera' i tako dalje, i tome slino% 1to se mene tie, nedavno sam mnogo razmiljao, lupao glavu, konsultovao se s mnogim ljudima koji poseduju ivotno iskustvo, kako bih pokuao da naem nekakav izlaz iz te situacije, koja je izgledala toliko loa da sam se skoro razboleo i, pa insistiranje ljudi iz svog okruenja, bio sam prinuen da krenem na ovo putovanje u &gipat s jednim jedinim ciljem 2 da se odmorim% .li, avaj! 3ak i ovde, u &giptu, ja se ne odmaram zato to mi razne mrane misli ne daju mira% &to, dragi moj doktore, sada kada znate sutinu problema koji predstavlja razlog moje unutranje nelagodnosti, bi)u iskren u izraavanju svojih misli i nada to su se u meni pojavile u vezi s naim poznanstvom% +adi se o tome nastavi on to sam se za vreme naih dugih i estih razgovora na temu tetnih ljudskih navika i mogu)ih mera za spasavanje od njih, u potpunosti uverio kako u vae tanano poimanje ljudske psihe, tako i u vau ogromnu kompetenciju u pogledu stvaranja uslova za borbu s tim slabostima% Zato vas smatram jedinim ovekom od koga moe da potekne inicijativa za organizaciju i rukovoenje radom Drutva koje smo osnovali za borbu protiv alkoholizma% Jue ujutru mi je pala na pamet ideja o kojoj sam razmiljao itav dan i itavo vee i, najzad sam odluio da vam uputim slede)u molbu% Da li biste pristali da poete sa mnom u moju domovinu +usiju i da nam, poto sve vidite na licu mesta, pomognete u organizaciji rada Drutva tako da zaista zemlji donesemo onu korist radi koje smo Drutvo i osnovali#
4 jo je dodao: $a iskreni humanizam me ohrabruje da vam se s tom molbom obratim, a takoe me uverava da ne)ete odbiti da uestvujete u radu koji moe spasti milione ivota% *ada je taj ljubazni sredoveni ovek zavrio svoj govor, razmislio sam trenutak i odgovorio da rado prihvatam njegov predlog da poem u +usiju zato to ta zemlja, moe biti, takoe odgovara mom osnovnom cilju% 4 ja rekoh: Ja sada imam jedan cilj koji se sastoji u tome da utvrdim sve detalje mani(estovanja ljudske psihe, kako kod pojedinih linosti, tako i meusobne odnose u grupama% /ada )e mi, za izuavanje ponaanja velikih grupa, moe biti, +usija upravo odgovarati, poto sam iz vae prie shvatio da je u vaoj zemlji bolest 'strast za alkoholom' proirena meu itavim stanovnitvom, te bih, prema tome, dobio velike mogu)nosti da obavljam svoje eksperimente sa ljudima raznih tipova, individualno i kolektivno% 0osle tog razgovora s vanim +usom, ubrzo sam se pripremio za odlazak i ve) posle nekoliko dana zajedno smo napusti li &gipat% Dve nedelje kasnije stigli smo u prestonicu zemlje, u grad koji se tada zvao '/ankt 0eterburg'% 3im smo stigli, moj novi poznanik se posvetio svome poslu, kojeg se prilino nakupilo za vreme njegovog dugog odsustvovanja% - to vreme je, izmeu ostalog, velika zgrada, koju je Drutvo projektovalo za borbu s alkoholizmom, ve) bila sagraena i moj novi poznanik je odmah pristupio poslu kako bi organizovao i pripremio sve to je potrebno za takozvano 'otvaranje' te zgrade i sveani prijem u vezi s tim% Za to vreme ja sam poeo da obilazim grad, to je bila moja navika, i sre)em se sa ljudima koji su pripadali razliitim 'krugovima', kako su oni tada govorili, kako bih se upoznao sa karakteristinim osobinama njihovih manira i obiaja% ,ada sam izmeu ostalog primetio da je u prirodi ljudi koji pripadaju tom savremenom narodu, njihova 'individualnost' poela da dobija upadljivo dvolinu (ormu% 0oto sam poeo specijalno da izuavam to pitanje, utvrdio sam najzad da je ta dvolinost u njihovom bi)u nastala uglavnom zbog nesuglasice izmeu 'ritma ivota i mesta njihovog roenja i egzistencije' i '(orme njihovog sutinskog miljenja'% Ja mislim, moj deae, da )e ti veoma dobro shvatiti osobeno izraenu dvolinost individualnosti stanovnika te velike zemlje, ako ti od rei do rei
ponovim miljenje koje o njima ima na visokopotovani 5asradin 6oda, a koje mi je lino saoptio% "oram da ti kaem da sam tokom druge polovine svoje poslednje posete Zemlji esto sretao toga jedinstvenog zemaljskog mudraca 6odu 5asradina i s njim, kako se obino na toj planeti kae, 'razmenjivao miljenje' o raznim 'ivotnim pitanjima'% ,aj susret, kada mi je rekao mudre rei koje su odraavale istinsku sutinu ljudi to su pripadali ruskom narodu, dogodio se u zemlji pod nazivom '0erzija', nedaleko od grada koji se zvao '4s(ahan', kuda sam otiao zbog svojih istraivanja svetih dela .jate 1imaa, kao i zbog toga ne bih li na licu mesta utvrdio pitanje o tome kako se prvi put pojavila tetna (orma takozvane 'utivosti', koja sada meu njima svuda postoji% 0re svog dolaska u 4s(ahan sazpao sam da je mnogopotovani 5asradin 6oda otputovao u grad ,aljjaltnikum, u goste kod svojih roaka% -putih se tamo, naoh ga u tome gradu i dok god sam tamo boravio, esto sam ga pose)ivao7 sede)i zajedno na krovu, kao to je obiaj u toj zemlji, naklapali smo na (ilozo(ske teme% Jednoga jutra, drugog ili tre)eg dana po mom dolasku tamo, idu)i k njemu videh neobinu uurbanost na ulici7 ljudi su svuda istili, tresli i kaili takozvane ')ilime', 'pekire', 'zastave' i tako dalje, 0omislih: '8igledno, ovo je priprema za jedan od dva sveana godinja praznika, koji se odravaju u toj zemlji%' 0opevi se na krov i razmenivi pozdrave s naim dragim i izuzetnim mudracem 5asradinom 6odom, ja pokazah na ono to se dogaa na ulici i upitah ga za razlog svega toga% 5a njegovom licu se pojavi uobiajen blagonaklon izraz, i mada kao i uvek oaravaju)i, ipak, sa ovla prezrivom nijansom7 on htede neto da kae, ali u tom trenutku galama u gradu postade jo jaa i dole na ulici se zau topot kopita% ,ada na mudrac s mukom i bez rei ustade i povukavi me za rukav, povede me do ivice krova, gde mi, namignuvi levim okom, pokaza veliku 'grupu konjanika' to je jurila putem i uglavnom se, kako sam kasnije saznao, sastojala od ljudi koji se zovu 'kozaci', a koji pripadaju mnogobrojnom ruskom narodu% - centru 'te impozantne 'grupe konjanika' ila su velika kola u ruskom stilu, u koja su bila upregnuta etiri konja kojima je upravljao veoma debeo koija impozantnog izgleda% /voj impresivan, tipino ruski izgled, on je dugovao umecima rasporeenim na odgovaraju)im mestima ispod ode)e% -
tim kolima su sedela dva oveka, od kojih je jedan izgledao kao stanovnik 0erzije, a drugi je bio tipian ruski general% *ada se konjanici udaljie 5asradin 6oda najpre ree svoju omiljenu izreku: '1to je sueno, ne moe izbe)i' i, promrmljavi svoje omiljeno '6m!', vrati se na svoje mesto rekavi i meni da uinim isto, te jednako meaju)i drveni ugalj to je tinjao u njegovoj 'nargili', on duboko uzdahnu i ispali slede)u tiradu, iji je smisao, kao i uvek bilo teko shvatiti odmah% /ada je kraj nas, u pratnji velikog broja 'istokrvnih )urana', prola lokalna 'vrana' koja bez obzira na svu svoju 'vanost' i visok rang, svejedno izgleda potpuno oerupano% 9okalne 'vrane visokog ranga', ne znam zato, vie ni jedan jedini korak ne mogu da naine bez 'istokrvnih )urana', oigledno nadaju)i se da )e alosni ostaci njihovog perja, zbog stalnog paradiranja pored tih )urana koji zrae silom, postati snanije i prestati da opada% 4ako apsolutno nita nisam shvatio od onoga to je on upravo rekao, poto sam ve) bio upoznat s njegovim obiajem da svoje misli izraava alegorijski, nisam se iznenadio i nisam postavljao pitanja, ve) sam strpljivo ekao dalja objanjenja% 4 naravno, poto je izgovorio svoju tiradu i prestao da grgo)e vodu u svojoj 'nargili', on mi, sa sebi svojstvenom '(inom zajedljivo)u', dade de(iniciju prirode i same sutine stanovnika savremene 0erzije i objasni mi da je 0erzijance uporedio sa pticama koje se zovu 'vrane', a stanovnike +usije, koji su inili povorku to je projahala pored nas sa pticama koje se zovu ')urani'% 8n je tu misao razvio u slede)em dugakom objanjenju: .ko nepristrasno analiziramo i statistiki izraunamo razumevanje i slikovitost govora koji dominira meu predstavnicima savremene civilizacije, uporedivi narode to nastanjuju &vropu sa stanovnicima drugih kontinenata, i ako izvrimo analogno poreenje izmeu njih i vrsta ptica, moemo da kaemo da ljudi koji nastanjuju &vropu i predstavljaju 'centar' savremene civilizacije, de(initivno mogu biti nazvani 'paunovima', tj% pticama sa divnim i jarkim bojama, dok ljude koji ive na drugim kontinentima moemo nazvati 'vranama', tj% potpuno neupotrebljivim i najgnusnijim od svih ptica% 4pak, to se tie savremenih ljudi koji su se rodili i odrasli u &vropi, a iji potonji ivot, pa, prema tome, i dalje (ormiranje, protiu iz ovih ili onih razloga na drugim konginentima, kao i obrnuto, za one nae savremenike koji su doli na svet :oji na drugim kontinentima, a kasnije se (ormirali u uslovima koji prevladavaju u &vropi, za njih nema boljeg poreenja od poreenja sa ')uranima'%
';uran', vie nego bilo koja druga ptica izraava 'neto' niti smrdi niti mirie, ni ptica ni dimljena haringa, ve) to se kae 'od svega pomalo'% 5ajbolji predstavnici tih ')urana' su savremeni stanovnici +usije i upravo su takvi ')urani' pratili lokalnu 'vranu', koja je upravo prola kraj nas% +usi idealno odgovaraju toj ptici i ja )u ti to dokazati% 0oto su se pojavili i (ormirali na azijskom kontinentu, i pri tome imali istokrvno poreklo, i organsko i psihiko, i razvijali se tokom vie vekova uglavnom u uslovima koji vladaju na tome kontinentu, oni u svakom pogledu poseduju prirodu azijskog naroda, te bi, prema tome, trebalo da budu 'vrane'% .li, poto u poslednje vreme ulau ogromne napore ne bi li postali &vropljani i u tom cilju adekvatno sebe (ormiraju, oni su, malo po malo, prestali da budu 'vrane', a poto iz mnogih i, nesumnjivo zakonomernih razloga, ne mogu da se pretvore u prave 'paunove', to jest, napustivi 'vrane' nisu dostigli 'paunove', oni su, kao to sam ve) rekao, postali ')urani'% 4ako je )uran veoma koristan u doma)instvu zato to je njegovo meso bolje i ukusnije od mesa drugih ptica, naravno ako je ubijen na poseban nain koji su drevni narodi tokom vie vekova isprobali u praksi dok je iv, )uran je, razume se, veoma udna ptica i ima specijalnu psihu koju je nemogu)e shvatiti, a to posebno ne moe na narod s njegovim polupasivnim umom% Jedna od najspeci(inijih odlika te udne ptice jeste to to ona smatra neophodnim da se uvek pravi vana, zbog ega se iz ista mira naduvava% 3ak i kada ga niko ne gleda )uran ide sav naroguen i naduvan od vanosti, a tako postupa iskljuivo zbog svoje sopstvene uobrazilje i glupih snova% +ekavi to, 5asradin 6oda lagano i s mukom ustade i opet ree svoju omiljenu reenicu: '1to je sueno ne moe izbe)i', ali je ovoga puta dodao i rei: '5e sedi dugo tamo gde ti nije mesto', nakon ega mi prui ruku, te zajedno siosmo s krova% 8vde, drago moje dete, sa svim dunim potovanjem prema tananoj psiholokoj analizi naeg najmudrijeg 5asradina 6ode, pravde radi treba re)i da glavni krivac za to to su +usi postali tako reprezentativni )urani, jesu 5emci% 5emci snose odgovornost zbog toga to prilikom pronalaenja svoje poznate anilinske boje, nisu obratili panju na jednu od speci(inih osobina te boje% +adi se o tome da se uz pomo) te boje moe pre(arbati predmet bilo koje boje, osim jedne, prave crne%
-pravo zbog tog previda jednog dela 5emaca, +usi su se i nali u takvom, skandalozno nesre)nom poloaju7 to jest zbog injenice da perje vrana, koje je, kako se neoekivano pokazalo, priroda obojila u pravu crnu boju, nije mogu)e obojiti ni u jednu drugu boju, ak ni anilinskim bojama zbog njihovog neprijatnog nesavrenstva te tako te jadne 'ruske vrane' nemaju mogu)nost da postanu 'paunovi'% . najgore od svega je to to su se oni, kada su prestali da budu 'vrane', a nisu postali 'paunovi', hteli ne hteli, pretvorili u ')urane', koji predstavljaju upravo ono to je na dragi uitelj (ormulisao reima: 'niti smrdi niti mirie'% &to, zahvaljuju)i mudrome objanjenju koje mi je dao mnogopotovani 6oda 5asradin, prvi put sam jasno shvatio zato ljudi te velike zemlje, poto dou u zrele godine, dobiju tako izrazito dvolinu prirodu% .li, dosta o tome% /luaj sada o dogaajima u kojima sam uestvovao poto sam stigao u glavni grad +usije, koji se tada zvao /ankt0eterburg% *ao to sam ve) rekao, dok se moj poznanik, vaan ruski inovnik, bavio svojim poslovima koji su bili poreme)eni za vreme njegovog odsustva, ja sam odlazio na razna mesta, upoznavao se s ljudima svih 'klasa' i najrazliitijih 'poloaja', kako bih prouio osobenosti njihovih manira i navika, i utvrdio razloge njihove takozvane 'organske strasti' prema alkoholu, kao i posledice njegovog uticaja na njihov organizam% Zanimljivo je to sam tokom tih susreta sa tricentrinim bi)ima raznih 'klasa' i razliitog drutvenog poloaja, esto zapaao, a posle paljivijeg posmatranja postalo mi je potpuno jasno da ve)ina njih nosi u sebi klicu 'osobenog (unkcionisanja svoje sutine', koja se jo odavno pojavila kod tvojih ljubimaca usled dva nezavisna spoljna uzroka% 0rvi od tih uzroka jeste optekozmiki zakon koji postoji pod nazivom '/oliuenensius', a drugi veoma izraeno pogoranje uslova svakodnevnog ivota na ovom ili onom delu planete% <ovorim o klici 'osobenog (unkcionisanja sutina', koja se kroz nekoliko zemaljskih godina kod ljudi preobrazila u neto to je posle odreenog perioda postalo kod njih nasledno i to deluje kao 'stimulativni (aktor' za speci(ino ponaanje, svojstveno jedino tricentrinim bi)ima planete Zemlje% - to vreme je zbir svih tih mani(estacija u ponaanju stanovnika te velike zemlje nazvan 'boljevizmom'% *asnije )u ti ispriati o tom 'osobenom (unkcionisanju njihovih sutina'% /ada sam se dotakao toga pitanja samo zato da bih ti predstavio sliku ekstremno abnormalnih uslova za ljudski ivot, u kojima se odvijao moj rad dok sam iveo u njihovoj prestonici /ankt 0eterburgu%
Jo pre svog dolaska u taj grad reio sam da ispunim jednu od svojih namera, za iju sam realizaciju ve) bio pripremio sve to je neophodno% +adilo se o tome da sam u jednom od njihovih velikih gradova eleo da organizujem neto nalik na ono to oni nazivaju 'hemijskom laboratorijom' i da u njoj vrim specijalne eksperimente uz iju pomo) sam eleo da utvrdim neke duboko skrivene aspekte njihove neobine psihe% 4 tako, moj deae, kada sam se nastanio u tom gradu i otkrio da imam veoma mnogo slobodnog vremena, odluio sam da iskoristim prednost koju mi je pruala privremena mala optere)enost poslom, kako bih tu nameru ostvario% 0oto sam se raspitao kod raznih ljudi, saznao sam da je za organizovanje laboratorije potrebno da najpre dobijem 'dozvolu' od lokalnih 'vlasti', te sam odmah preduzeo korake kako bih tu dozvolu dobio% 0osle prvih koraka koje sam preduzeo, pokazalo se da se zbog zakona, koji su odavno odoma)eni u toj zemlji, dozvola za otvaranje sopstvene hemijske laboratorije moe dobiti jedino u specijalnom 'departmanu' jednog, kako na Zemlji kau, 'ministarstva'% Dakle, krenuo sam u taj departman, ali se ispostavilo da slubenici toga departmana, iako su bili upoznati s tim da se izdavanje takve dozvole nalazi u njihovoj kompetenciji, pojma nisu imali kako da to urade% *ako sam kasnije shvatio, oni to nisu znali naprosto zato to im se niko pre toga nije obratio za takvu dozvolu i zato automatski sazdana psiha tih baksuza nije imala 'mehaniku naviku' za ispunjavanje obaveza te vrste% ,u treba naglasiti da se uopte, tokom poslednjih vekova u sutini svih stanovnika te planete skoro svako dejstvo, povezano sa ispunjenjem sopstvenih obaveza, odvijalo iskljuivo zahvaljuju)i podacima (ormiranim kod njih usled estog ponavljanja ovih ili onih istih dogaaja% "eu vlastodrcima te zemlje, kristalizacija odreenih automatskih 'sutinskih podataka', odvijala se intenzivnije nego bilo gde u to vreme, i mani(estovala se toliko snano da je ponekad ak izgledalo da uslovi za raanje impulsa, naelno svojstvenih ljudima, njima apsolutno nedostaju% ,akva kristalizacija se kod njih dogaala, kako sam kasnije shvatio, usled delovanja optekozmikog zakona /oliunensiusa, koji sam ti ve) pominjao% 4pak, injenica to se slubenicima departmana niko nije obra)ao za dobijanje dozvole, uopte nije znaila da stanovnicima prestonice nisu bile potrebne takve laboratorije7 naprotiv, u gradu je u to vreme bilo hemijskih laboratorija vie nego ikada pre, i nesumnjivo je da su svi njihovi vlasnici negde, na nekakav nain dobili te dozvole% Jer, naravno, kako bi se moglo bez njih! 5ije li zbog toga u tom gradu, kao i u svim drugim gradovima, postojao odreeni 'administrativni sistem' na
kome se bazirao 'prvi garant potpune sre)e vlastodraca' pod nazivom 'andarmerija' ili 'policija', a ija je jedna od glavnih obaveza bila da pazi kako bi svako u interesu svoga posla imao odgovaraju)u dozvolu# 5aravno, teko je pretpostaviti da bi 'otro oko' predstavnika pomenutog 'prvog garanta pune sre)e vlastodraca' moglo da dozvoli nekakav propust i omogu)i postojanje laboratorije bez takvog dokumenta% 8snovni razlog za tu prividnu protivrenost bilo je neto sasvim drugo% ,reba re)i da je u toj zemlji stav prema zakonima i nainu njihovog regulisanja, koji je ustanovljen u prolosti, kako oni misle, za 'normalne' meusobne odnose i uopte za svakodnevni ivot, postao takav da su bi)a koja su mogla da postignu nekakvu korist, na koju su objektivno imala pravo, znala kako treba raditi obrnuto, to jest protiv zakona i normi% 0rivatnih laboratorija, kakvu sam ja eleo da organizujem, bilo je na hiljade7 meni je to bilo naprosto neophodno, pre svega da bih saznao 'zaobilazne puteve' dobijanja dozvole za organizovanje takve laboratorije, a zatim, da bih te puteve primenio% "eutim za ono kratko vreme koliko sam tamo boravio, nisam uspeo da otkrijem sve (inese svakodnevnog ivota u toj zemlji, posebno, kao to sam ve) rekao, abnormalnih% &to zato su, kada sam poeo da preduzimam prve korake za dobijanje potrebne dozvole, za mene poele one beskrajne neirijatnosti ili, kako oni sami kau, 'idiotske smetnje' koje su odavno postale deo njihovog svakodnevnog ivota7 osim toga, sve se to, na kraju krajeva, pokazalo besplodnim% &vo kako je to poelo: kada sam doao u pomenuti 'departman' i obratio se slubenicima, oni su poeli zbunjeno da se zgledaju i doaptavaju, neki od njih su kopali po debelim (asciklama, oigledno u nadi da )e moda prona)i nekakvo pisano pravilo o ispunjenju takvih zahteva% 5ajzad mi prie e( departmana i nadmeno ree kako, pre svega, treba da u drugom departmanu dobijem dokument kojim se potvruje, kako se on izrazio, moja 'politika podobnost'% ,o je bio poetak mog beskrajnog potucanja od jednog do drugog departmana, iz jedne u drugu upravu, od jednog do drugog zvaninog lica, i tako dalje bez kraja i konca% Dolo je do toga da sam se kao amac na vodi vrteo izmeu lokalnog 'policijskog pristava' i 'parohijskog svetenika' skoro kao zvanina gradska babica% 5a kraju krajeva, jedan od departmana, ne znam zato, zatraio je potvrdu od drugog departmana koju je trebalo da overi tre)i%
,rebalo je da u jednom departmanu potpiem odreeni papir, u drugom da odgovorim na pitanja koja nemaju nikakve veze sa hemijom, dok sam u tre)em detaljno objanjavao nain na koji nameravam da postavim opremu u svojoj laboratoriji, a da se ne otrujem, i tako dalje% 0okazalo se da sam se, nita ne slute)i, naao u rukama vlasti koja je, izmeu ostalog, bila duna da sve koji ele da organizuju 'hemijsku laboratoriju' odvrati od te 'grozne namere'%' .li najbesmislenije je bilo to to sam za dobijanje dozvole morao da se obra)am inovnicima koji nisu imali ni najmanju predstavu o tome ta je to laboratorija% 5e znam ime bi se sve to zavrilo da se nisam, izgubivi uzalud skoro dva meseca, okanio tog dosadnog posla% -inio sam to iz razloga u kome je bilo odreenog zemaljskog humora% 0rema pravilima te besmislene procedure, trebalo je da dobijem zvaninu lekarsku potvrdu da moj rad u toj laboratoriji ne)e koditi mom sopstvenom zdravlju% 8tiao sam kod slubenog lekara% "eutim, kada je on hteo da me paljivo pregleda i zatraio da se potpuno skinem kako bi mogao itavog da me iskucka svojim malenim eki)em, naravno, ja nisam mogao na to da pristanem% . nisam pristao zato to bih mu, kada bih se skinuo, neizbeno pokazao svoj rep koji sam skrivao u naborima ode)e% ,ebi je, naravno, jasno da bi uskoro, ukoliko bi ga neko video, svi znali da sam ja s druge planete, tako da vie ne bih mogao da ostanem tamo i nastavim eksperimente koji su me interesovali radi utvrivanja neobinosti njihove psihe% &to zato sam otiao od lekara bez potrebnog papira i od toga dana sam prestao da se time bavim, poto sam odustao od pokuaja dobijanja dozvole za svoju laboratoriju% :ez obzira na to to sam se mnogo bavio svojim poslovima i odlazio na razna mesta kako bih dobio tu dozvolu, esto sam sretao onog vanog +usa, svog prvog poznanika, koji je, iako je bio veoma zauzet svojim problemima, nalazio vremena da me poseti ili primi u svojoj ku)i% Za vreme tih susreta mi smo skoro uvek razgovarali o alkoholizmu u njegovoj zemlji i o merama za borbu s tim zlom% 0osle svakog takvog razgovora ja sam imao sve vie i vie materijala, zato to su moja nepristrasna posmatranja i istraivanja svih aspekata psihe lokalnih stanovnika, neprestano u mom -mu kristalizovala nove podatke%
,aj vaan +us pridavao je veliki znaaj mojim sudovima i ocenama onoga to je 'Drutvo ,rezvenosti' ve) uradilo, kao i planova njegove dalje delatnosti, i uvek se iskreno oduevljavao ispravno)u mojih zapaanja% - poetku su svi moji saveti, koje je on izlagao na zasedanjima Drutva, prihvatani i sprovoeni u ivot% .li kada su neki lanovi toga Drutva sluajno saznali da inicijativa za mnoge korisne mere potie od nekakvog stranog lekara, koji ak nije ni &vropljanin, poeli su uobiajeni 'protesti' i 'intrige' protiv mojih predloga, pa ak i protiv samog rukovodioca Drutva% *rivica za sve nesporazume i alostan kraj jedne tako vane organizacije, kakvo je bilo to Drutvo, stvoreno za dobrobit miliona tricentrinih stanovnika te zemlje, leala je, kao i uvek, na 'naunicima nove (ormacije'% +adi se o tome da je na insistiranje nekih voa, koji su imali nasledna prava, u stalno rukovodstvo nove organizacije ukljueno i nekoliko 'uenih lekara'% 8ni su se nali meu rukovodiocima Drutva zato to je u prirodi naslednih voa u tome periodu bio de(initivno (iksiran, kao deo njihove unutranje sutine, isti onaj 'unugranji glas', tako tetan po tricentrine Zemljane, koji je postao smisao i cilj egzistencije tih nesre)nika, a koje su oni sami nazvali 'samozavaravanjem'% Zato su oni, da bi se oslobodili suvinih napora, insistirali na prijemu tih uenih lekara u ovu vanu organizaciju koja je imala ogroman socijalni znaaj% - poslednje vreme, iz ovog ili onog razloga, predstavnici te pro(esije postali su naunici nove (ormacije% *asnije )e biti potrebno da ti ispriam da su neki od tih naunika nove (ormacije, kada su stekli vlast i zauzeli vana i odgovorna mesta u dravi, postali uzrok mnogih nesporazuma, i to mnogo e)e nego nasledne voe% 8ni su bili izvor svih nesporazuma, oigledno zato to su im bile svojstvene meusobno povezane karakteristike tri razliita savremena tipa ljudi, i to 'vlastodraca', 'naunika nove (ormacije' i 'pro(esionalnih lekara'% Dakle, moj deae, na inicijativu i insistiranje nekih naslednih vladara te zemlje posebno onih koji su (ormalno jo posedovali vlast, iako njihov sutinski znaaj nije bio ve)i od 'praznog peanog sata' ili 'izduvanog balona' izvrenje jednog tako ozbiljnog zadatka kao to je 'spasavanje' vie miliona sebi slinih, bilo je povereno tim 'pravim naduvanim )uranima' ili, kako su sami govorili, 'skorojevi)ima'% +anije, dok su se ti skorojevi)i, koji bi sluajno doli na vlast, svojim sitnim intrigama bavili samo u krugu sebi slinih, to je bilo tek pola nevolje7 ali, kada su zahvaljuju)i svim vrstama 'manevara', intrige zapoele meu svim
lanovima Drutva, zbog ega su se oni podelili na razliite 'grupacije' a ta kobna navika, veoma odoma)ena meu njima, potpuno ometa ostvarenje bilo kakvog poetka koji neto obe)ava to Drutvo je, iako osnovano za opte dobro savremenih tricentrinih bi)a, poelo, to se kae, da 'puca po avovima'% -pravo u vreme kada sam zajedno sa svojim prvim ruskim poznanikom stigao u prestonicu njegove zemlje, bile su u jeku sitne intrige meu razliitim (rakcijama i izmeu pojedinih lanova te ustanove, neophodne i za samu dravu% *ada su skorojevi)i, koji su na vlast doli sluajno, saznali da mnogi saveti i uputstva za poboljanje rada njihove organizacije potiu od mene, koji sam iste pro(esije, ali ne spadam u njihovu takozvanu 'korporaciju', oni su shvatili da meni intrige i klevete nita ne znae, te su ih usmerili protiv voe Drutva, koga su sami izabrali% 8vde je, izmeu ostalog, korisno napomenuta da iako su sve vrste podloga za raanje raznih sutinskih impulsa, koji treba da budu stvoreni kod razumnih bi)a, kod savremenih lekara bile veoma slabe, onaj podatak koji izaziva impuls 'korporativnog ula', kod njih je iz nekih razloga kristalizovan i (unkcionisao je veoma snano% Dok jo nisam znao da su vlastodrci te zemlje prinueni da se bave intrigama i klevetama ili da, kako oni sami kau, 'smrtno mrze jedan drugoga', ja sam se i dalje nadao i strpljivo ekao odgovaraju)e uslove za mogu)nost postizanja svog glavnog cilja, tj% nastavka posmatranja i eksperimenata sa psihom tricentrinih bi)a u gomili% .li kada mi je postalo de(initivno jasno da u toj zemlji, u postoje)im okolnostima, nikada u tome ne)u uspeti, kao to sam se ubedio da je rad sopstvene hemijske laboratorije nemogu)e organizovati privatno, tj% u skladu sa dravnim zakonima, reio sam da se tu vie ne zadravam, ve) da odgovaraju)e uslove za svoje ciljeve potraim u nekoj drugoj evropskoj zemlji% *ada je moj prvi uticajni ruski poznanik saznao za tu odluku, bio je veoma oalo)en, kao i nekolicina drugih +usa koji su zaista brinuli za dobrobit svoje zemlje i koji su se za to vreme uverili da moja znanja i iskustvo mogu biti veoma korisni za njihov glavni cilj% 5ekoliko dana pre mog odlaska Drutvo se spremalo za otvaranje velike ustanove koja je, kao to sam ti govorio, trebalo da postane tab za borbu sa alkoholizmom i koja je nazvana imenom njihovog cara 5ikolaja Drugog% -oi mog odlaska, moj vaan ruski poznanik neoekivano doe k meni i, izvinivi se zbog toga, poe veoma ozbiljno da me moli da ostanem jo nekoliko dana, kako bi posle otvaranja ustanove i sam mogao da krene sa
mnom na putovanje, ele)i da se, uzgred, malo odmori od najnovijih patnji i intriga% 5isam imao naroitog razloga za urbu, te sam pristao da odloim svoje putovanje na neodreeno vreme% Dva dana posle toga odrano je sveano otvaranje i poto sam prethodne veeri i ja dobio takozvani 'zvanian poziv', uputio sam se na ceremoniju% 5a toj dravnoj sveanosti, kojoj je svoju panju posvetio ak i car te savremene viemilionske zemlje, meni se dogodio takozvani 'urectaknilkarul', koji generalno proistie iz svih anomalija sredine i, (ormiraju)i se automatski u psihi svakog tricentrinog bi)a te zlosre)ne planete, dri ih, to se kae, u bezizlaznom maginom krugu% &vo kako su dalje tekli dogaaji% 5a dan dravne sveanosti, dok je ceremonija jo bila u jeku, moj prvi ruski poznanik mi je iznenada pritrao guraju)i se kroz gomilu ljudi koji su se epurili u svom sjaju, 'oki)eni i pod punom spremom', i radosnim glasom mi rekao da me je zadesila 'sre)a' da budem predstavljen 5jegovom $elianstvu caru7 rekavi to, on pouri dalje% 0okazalo se da je on na sveanosti razgovarao sa carem i daje zahvaljuju)i tome reeno da i ja budem predstavljen caru% :iti predstavljen 'imperatoru', 'caru' ili 'kralju', na svim kontinentima te planete smatra se veoma, veoma velikom sre)om i zato se moj poznanik preko svake mere radovao to me je zadesila takva sre)a% 8n je oigledno eleo da mi omogu)i 'ogromnu radost' i da na taj nain smiri sopstvenu savest, jer se ose)ao krivim zbog toga to ja u njegovoj prestonici nisam postigao uspeh% 0osle toga dogaaja prola su dva dana% ,re)ega dana ujutro, pogledavi kroz prozor svoga stana, ugledah potpuno neuobiajenu uurbanost: ljudi su svuda istili i spremali, a mnogobrojni 'policajci' i 'o(iciri' ili su ulicom gore dole% 5a moje pitanje ta se dogaa, .hun mi ree da je toga dana u naoj ulici oekivan veoma vaan general% 4stoga dana, popodne, dok sam sedeo u ku)i i razgovarao s jednim svojim novim poznanikom, dotra domar, uznemiren i uzbuen i, mucaju)i povika: '5jegovo%%% 0re%%%vas%%%hodstvo!' 5ije uspeo ni da izgovori do kraja, kada 5jegovo 0revashodstvo ue% *ada ga je nesre)ni domar video, bukvalno je onemeo od straha7 a zatim, doavi k sebi, on istra iz sobe%
5jegovo 0revashodstvo, glavom i bradom, s prijateljskim osmehom, iako s nijansom izvesne 'nadmenosti' karakteristine za vlastodrce te zemlje, prie pravo k meni, razgledaju)i usput s velikom radoznalo)u dela antike umetnosti koja su ispunjavala moju sobu, i poto mi znaajno stisnu ruku, sede u moju omiljenu (otelju% Zatim, i dalje razgledaju)i antikvitete, on ree: /utra ili prekosutra bi)ete predstavljeni 5jegovom =arskom $elianstvu, a poto sam ja za to zaduen, doao sam da vam objasnim ta treba da radite i kako da se ponaate za vreme tako velikog i vanog dogaaja u vaem ivotu% +ekavi to, on iznenada ustade i poe da izuava porcelansku (iguricu, rad drevnih kineskih majstora, koja je stajala u uglu sobe, uzvikuju)i s impulsivnom ushi)eno)u koja je odavala njegovo uzbuenje: *akva lepota! <de ste nabavili ovo udo stare umetnosti# 4 ne odvajaju)i pogled od te (igurice, preputaju)i se u potpunosti ushi)enju ili, tanije, izraavaju)i ga svim svojim ulima, on nastavi: "ene veoma zanima drevna umetnost, posebno kineska, i zato su, od pet soba u kojima se uva moja kolekcija, u tri smeteni iskljuivo stari kineski radovi% <ovore)i i dalje istim tonom o svom potovanju prema starim kineskim majstorima, on bez ustruavanja opet sede u moju (otelju i poe da pria o delima stare umetnosti uopte, o njihovoj vrednosti i o tome gde se ona mogu prona)i% -sred toga govora, on urno izvadi iz depa svoj sat, mehaniki pogleda u njega i skoivi na noge, ree: *akva teta! 0rinuen sam da prekinem na veoma zanimljiv razgovor zato to moram da pourim ku)i, gde me svakako ve) ekaju moj stari prijatelj iz mladosti i njegova oaravaju)a supruga% 8n je ovde nakratko, na putu iz provincije prema granici, a nismo se videli od vremena kada smo sluili u istom puku a zatim upu)eni na razliite dunosti, ja u dvorsku slubu, a on u graansku% 4 jo dodade: 1to se tie uputstava koja treba da vam predam i koja su razlog moje posete, danas )u vam poslati svoga autanta i on )e vam sve objasniti, moe biti, nita gore nego ja% 4 naravno, te iste veeri, kao to je 5jegovo 0revashodstvo obe)alo, k meni je doao jedan od njegovih autanata% ,aj autant je, to se kae, jo bio 'mlad ovek', to jest bi)e koje je tek nedavno postalo odrastao ovek sa svim
odlikama tog speci(inog tipa zemaljskih tricentrinih bi)a, koja se u poslednje vreme esto sre)u meu tvojim ljubimcima, i koja se mogu de(inisati reima 'mamin i tatin sini)'% 3im je uao i obratio mi se, taj 'mamin sin' je poeo prema meni da se ponaa apsolutno automatski, u skladu sa, (iksiranim u njegovoj prirodi pravilima takozvanog 'dobrog tona', koja su mu utuvili u glavu% .li neto kasnije, kada je on, sa svojim udnim doivljajem sveta, shvatio da ja ne pripadam ni njegovoj, ni nekoj vioj kasti, ve) da sam jedan od onih to se, prema njihovom nenormalnom shvatanju svojstvenom ljudima te zemlje, mogu smatrati vie nego 'divljacima', on se odmah promenio i, jo uvek automatski, poeo da se ponaa prema meni 'zapovedniki' i obra)a mi se tonom (iksiranim u prirodi bi)a to pripadaju toj kasti te je poeo da mi govori kako treba da uem, kako da izaem, kre)em se, kada i koje rei da izgovorim% 3itava dva sata on mi je na sopstvenom primeru pokazivao kako treba da se ponaam, a zatim je objavio da sutradan mora do)i jo jednom i naredi mi da vebam, kako bi se, prema njegovim reima, 'izbegao nesporazum' zbog kojeg se moe dospeti tamo gde je i ':og rekao laku no)'% 5a dan mog 'predstavljanja njegovom visoanstvu', kako to oni kau, stigao sam u mesto gde se nalazila rezidencija poglavara te prostrane zemlje i gde me je na eleznikoj stanici saekalo lino 5jegovo 0revashodstvo u pratnji itavog tuceta autanata7 od toga momenta svakako bez njegove 'line subjektivne inicijative', rukovoen automatskom navikom, steenom zahvaljuju)i izvravanju uvek jedne te iste radnje on je poeo da sve moje zasebne oduhovljene delove i njihove mani(estacije, uzete sve zajedno, potinjava komandi svog sopstvenog 'Ja'% 8d toga momenta, to se tie mog (ormalnog ponaanja, bio sam duan da, kako bi rekao na uvaeni 6oda 5asradin, 'igram kako on svira'% Jo nismo uspeli ni da sednemo u koije i krenemo sa stanice, kada on poe da mi pokazuje i da mi govori kako se moram ponaati i ta mogu re)i, a ta ne treba da radim niti da govorim% /ve to je bilo kasnije, u dvorani gde se odvijala sveana ceremonija predstavljanja, dok me je i dalje instruirao i usmeravao moju svest%%% ne bi se moglo ni u bajci ispriati niti se moe perom opisati% /vaki korak koji sam napravio u toj dvorani, svaki pokret i, ak, treptaj mojih kapaka, predvideo je i preporuio taj vaan general% 4pak, bez obzira na svu apsurdnost te procedure, ako se uzme u obzir da savrenstvo nekog oveka zavisi od kvaliteta i kvantiteta njegovog unutranjeg iskustva, objektivna pravinost zahteva da tvojim ljubimcima odam priznanje:
toga dana, naravno nesvesno, oni su me prisilili da doivim, moe biti vie nego to sam doivljavao i ose)ao tokom svih vekova kontakata s njima% 4pak, iako sam pristao na tu znamenitu audijenciju, kako bih posmatrao i prouavao osobenu i poreme)enu psihu tvojih ljubimaca, moram da kaem da sam posle surovog iskuenja koje sam doiveo, mogao slobodno da odahnem tek u vozu, kada su me moji muitelji, posebno onaj nadmeni general, najzad ostavili na miru% ,oga dana sam bio toliko obuzet izvravanjem bezbrojnih glupih manipulacija koje su od mene traene i bile zamorne za moje asne godine, da ak nisam ni video kako je izgledao nesre)ni car i kako se on ponaao u toj komediji% /ada, moj deae, ako eli da shvati in(ormaciju o dogaajima koji su mi se desili usled tog 'znamenitog predstavljanja 5jegovom $elianstvu =aru', moda )e mo)i da zamisli tu sliku i razume kako je ve)ina tvojih ljubimaca u to vreme, posebno u +usiji, poela da vrednuje i utvruje svoj 'individualni znaaj' iskljuivo na osnovu e(emernih spoljnih mani(estacija, kao to se i na mome primeru moe videti% ,a navika da se o vrlinama drugih ljudi sudi na osnovu e(emernog spoljanjeg izgleda, postepeno se ukorenila meu njima i nastavila da raste i pojaava iluziju da sticanje 'individualnosti' zavisi iskljuivo od spoljanjeg izgleda, zbog ega su svi oni poeli da tee jedino tome% &to zato svi oni sada, jo od momenta svoga roenja, postepeno bivaju lieni 'ula', pa ak i 'elje' da steknu 'objektivno sutinsku 9inost'% "ani(estovanje pomenute osobine na moju sopstvenu linost odrazilo se slede)eg jutra i iskazalo se tako to su svi podaci za miljenje ljudi o meni, koji su prethodno bili vrsto (iksirani u prirodi svih koji su me poznavali, naglo promenjeni i to ni zbog ega drugog, ve) upravo zbog objektivno tetnog 'zvaninog predstavljanja' njihovom 'vrhovnom poglavaru'% 5jihovo miljenje o mom linom znaaju, isto kao i o mojim linim kvalitetima i vrlinama, iznenada se preobrazilo u njihovoj svesti7 ja sam odjednom za sve postao 'vaan', 'mudar', 'neobian', 'zanimljiv' i tako dalje, i tome slino, tj% postao sam vlasnik svih mogu)ih vrsta (antastinih odlika linosti, koje su oni sami izmislili% *ao ilustracija za ovo to sam sada rekao moe da poslui jedan karakteristian primer% $lasnik du)ana gde sam, pre nego to bih pristupio neophodnim poslovima, uvek kupovao namirnice za svoju kuhinju, ve) prvoga jutra posle 'carske audijencije' lino mi je doneo robu ku)i% /vi pozornici, koji su stajali
na )okovima ulica u kraju gde sam iveo i koji su me ve) poznavali kao stranog lekara, poeli su da mi odaju poast kao da sam nekakav vaan general% 4ste veeri, e( onog departmana, u koji sam prvi put sam iao, lino mi je u ku)u doneo onu nesre)nu dozvolu to mi je davala pravo na sopstvenu laboratoriju, zbog koje sam dangubio tri meseca u ekaonicama raznih 'zvaninih' i 'nezvaninih' ustanova% . sutradan sam dobio jo etiri takve dozvole od drugih ministarstava koja uopte nisu imala prava da ih izdaju, ali kojima sam se, zbog svih prepreka, obra)ao tokom svojih besmislenih pohoda% *u)evlasnici, vlasnici du)ana, deca, uopte svi u mojoj ulici poeli su da mi se obra)aju prijateljski, kao da sam bogati ujak iz .merike i nameravam da svakome od njih ostavim veliko nasledstvo% 4 tako dalje, i tome slino% 0osle tog 'ispraznog' dogaaja, saznao sam, izmeu ostalog, da je ak i nesre)ni car takoe morao da se priprema za te zvanine susrete s nepoznatim ljudima% 8n je skoro svakodnevno imao takve zvanine susrete, ponekad ak po nekoliko puta na dan: ovde vojna parada, tamo audijencija za ambasadora nekog drugog vladara7 ujutro delegacija, preko dana susret sa mnom, kasnije prijem raznih 'predstavnika naroda', i svaki put je morao da izgovori pripremljen pozdravni govor% . poto svaka re takvog zemaljskog cara moe imati, a esto i ima ozbiljne posledice ne samo za narod te drave, ve) i za druge narode, ona se mora svestrano razmotriti% - tom cilju mnogobrojni strunjaci, odabrani meu obinim tricentrinim bi)ima iz okruenja cara ili imperatora koji se na prestolu nalazi prema naslednom pravu ili prema sprovedenim izborima, govore mu kako treba da se ponaa i ta treba da kae u nekoj situaciji7 a svi ti saveti i uputstva moraju biti dati na takav nain da ljudi ne primete kako njihov imperator ne postupa samostalno, ve) prema tuim instrukcijama% . da bi sve to zapamtili, imperatori, naravno, neprekidno moraju da vebaju% 0osle svega to sam ti ispriao moe da zamisli kako to vebanje izgleda% Ja sam to shvatio itavim svojim bi)em dok sam se spremao za tu (amoznu audijenciju% -zgred, za sve vreme koje sam proveo na Zemlji, tako sam morao da se pripremam samo jednom% Da su pripreme te vrste bile potrebne svaki put%%% nikome ne bih poeleo tako stranu sudbinu% Ja lino, posle svega, ni po koju cenu ne bih voleo da se naem u koi takvog zemaljskog imperatora ili cara, i ne bih to poeleo ni svom najlju)em neprijatelju ili neprijateljima svojih najbliih prijatelja%
-brzo posle nezaboravne 'carske audijencije' napustio sam /ankt 0eterburg i posle toga iveo u mnogim gradovima &vrope i drugih kontinenata% *asnije sam se zbog drugih poslova esto vra)ao u +usiju, gde se za to vreme odvijao proces 'meusobnog istrebljenja' i 'unitavanja svega stvorenog' proces koji se u to vreme, kao to sam ve) pomenuo, nazivao 'boljevizmom'% /e)a li se, obe)ao sam da )u ti ispriati o stvarnim, (undamentalnim uzrocima tog zaista (enomenalnog procesa% ,ada je, kao to sam pomenuo, ta uasna pojava nastala usled delovanja dva nezavisna (aktora% 0rvi je posledica kozmikog zakona /oliunensiusa, dok je drugi u ve) poznatim anomalnim uslovima svakodnevnog ivota koje su sami ljudi stvorili% *ako bi lake shvatio oba ova (aktora, objasni)u ti svaki od njih posebno i poe)u od kozmikog zakona /oliunensiusa% 0re svega, treba re)i da sva tricentrina bi)a, bez obzira na to na kojoj planeti ive i kako spolja izgledaju, uvek s nestrpljenjem i rado)u doekuju mani(estovanje delovanja toga zakona, isto kao to tvoji ljubimci iekuju praznike poput -skrsa, :ajrama, /adika, +amadana, *ejlane i drugih% Jedina razlika je u tome to tvoji ljubimci te praznike s nestrpljenjem iekuju, jer su uobiajili da se u te 'svete dane' preputaju veselju i pijankama, dok stanovnici drugih planeta s nestrpljenjem oekaju delovanje /oliunensiusa zbog potrebe za razvijanjem i usavravanjem 8bjektivnog -ma, to oni sami postiu% 1to se tie uzroka pojaanog delovanja ovog kozmikog zakona, oni su razliiti na raznim planetama, ali skoro uvek proistiu i zavise od takozvanog 'optekozmikog harmonijskog kretanja', a to se tie planete Zemlje, na njoj sveukupnost uzroka nastaje usled 'periodine aktivnosti' /unca, koje, opet, zavisi od uticaja susednog sunanog sistema, poznatog pod nazivom ':aleuto'% "eutim, u tom sistemu, tu 'sveukupnost uzroka', izmeu ostalog, odreuje velika kometa '/olni', koja u skladu sa odreenim kombinacijama 'optekozmikog harmonijskog kretanja' prolazi s vremena na vreme blizu sunca :aleuto, koje zbog toga veoma pove)ava svoju 'aktivnost' kako bi se odralo u sopstvenoj orbiti% 4sto to izaziva istu takvu aktivnost sunaca susednih sistema, izmeu ostalog i sistema 8rs7 i kada sunce 8rs pove)a svoju aktivnost, kako ne bi moralo da promeni svoju uobiajenu putanju, to izaziva napetost u svim objektima njegovog sistema, ukljuuju)i i planetu Zemlju% ,a 'napetost' u nekoj od planeta deluje i na sva bi)a koja su na njoj nastala i koja je nastanjuju, tako to uvek u njima raa, osim elja i namera kojih ona nisu svesna, i ose)anje svetog 'aboliunozora' ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, 'religiozno ose)anje', zapravo, 'ivotno ose)anje' koje se, kao to
sam ti govorio, ispoljava povremeno usled elje i stremljenja ka brem samousavravanju radi dostizanja 8bjektivnog -ma% Zanimljivo je da kada se to ili neko drugo sveto ose)anje slino njemu, takoe nastalo usled odreenog optekozmikog uzroka, (ormira u prirodi tvojih ljubimaca, oni ga doivljavaju kao simptom neke od mnogobrojnih bolesti i nazivaju to 'nervima'% ,reba naglasiti da je taj impuls, svojstven svim tricentrinim stanovnicima nae $elike $asione, nastajao i razvijao se skoro normalno kod ve)ine tricentrinih Zemljana ranijih epoha, to jest jo od vremena kada je organ kundabu(era bio uklonjen, i pre druge planetarne katastro(e% .li kasnije, jedna od glavnih nevolja, proisteklih iz uslova svakodnevnog ivota, posebno od vremena kada je kod njih poelo da dominira njihovo unutranje 'zlo naelo' pod nazivom 'samozavaravanje'7 umesto elje i stremljenja ka brem samousavravanju, kod njih se pod uticajem /oliunensiusa razvijalo 'neto' to oni nazivaju 'potrebom za slobodom', i upravo to je osnovni uzrok nastanka takvih uasnih (enomena kakav je savremeni 'boljevizam'% *asnije )u ti objasniti kako oni zamiljaju tu svoju znamenitu 'slobodu', a sada )u ti re)i jedino to da ose)anje nastalo pod uticajem /oliunensiusa pojaava kod njih potrebu za ovim ili onim promenama spoljnih uslova svakodnevnog ivota, koji su do tada bili vie ili manje stabilni% 0osle druge planetarne katastro(e koja je pogodila tu zlosre)nu planetu, to jest posle 'propasti .tlantide', uticaj kozmikog zakona /oliunensiusa na sutinu tvojih ljubimaca dogodio se najmanje etiri puta i svaki put se, zbog te udne potrebe za slobodom, koja je (iksirana kod ve)ine njih, dogaalo skoro isto ono to se nedavno dogodilo stanovnicima onog dela Zemlje koji se zove +usija% 8vde je veoma vano naglasiti da tih stranih dogaaja na planeti Zemlji nikada ne bi ni bilo da su podaci za stvaranje sutinskog impulsa /avesti, koji je ostao intaktan u njihovoj podsvesti podaci, na koje je pre svega obratio panju $eliki /veti .jata 1ima i koje je koristio radi izvrenja svoje misije uvek (unkcionisali u svesti ljudi za vreme njihovog budnog stanja% Jedino zato to podaci za sveti impuls /avesti ne uestvuju u (unkcionisanju svesti, uticaj zakona /oliunensiusa i drugih neizbenih kozmikih zakona, poprima abnormalne (orme koje i dovode do tako alosnih rezultata% 1to se tie drugog (aktora, iako svi uzroci koji istovremeno slue i kao izvor njegovog nastanka lee u abnormalnim uslovima njihovog svakodnevnog ivota, po mom miljenju osnovni uzrok jeste njihova (amozna podela na
'kaste', koja se ustalila u njihovim meusobnim odnosima i postoji neprekidno tokom celokupne njihove istorije, osim onog perioda kada su se plodovi dela .jate 1imaa privremeno ukorenili kod njih% Jedina razlika je u tome to je u prethodnim vekovima podela na razne kaste proisticala iz svesti i inicijative odreenih nezavisnih linosti, dok se sada ona dogaa potpuno automatski bez ue)a bilo ije volje ili svesti% Dakle, moj deae, doao je pravi momenat da ti ukratko objasnim na koji nain i kojim redom su tvoji ljubimci poeli automatski da se dele na razne poznate 'klase', kao i kako su kasnije i sami poeli da se dele na 'kaste'% *ada bi se u razliitim sluajnim okolnostima neka znaajna grupa ljudi koncentrisala na bilo kom mestu da bi na njemu zajedno ivela, neki lanovi grupe kod kojih su iz bilo kojeg razloga posledice mogu)nosti organa kundabu(era bile u potpunosti kristalizovane, to je njihovoj prirodi davalo impuls takozvanog 'lukavstva' u ijim rukama bi se u to vreme nala takozvana 'sredstva zastraivanja' ili ono to oni sami nazivaju 'orujem', ta grupa bi se ubrzo odvojila od ostalih i stavi na elo svojih saplemenika, osnovala 'vladaju)u klasu'% . kasnije, poto kod svih tricentrinih stanovnika Zemlje, posebno u poslednjoj epohi, sveti impuls '/avesti' ne uestvuje u radu njihove svesti zbog ega su oni izgubili ak i elju da sebe izlau bilo kakvom naporu povezanom sa save)u ljudi koji su se na taj nain izdvojili u vladaju)u klasu, koriste)i pomenuta 'sredstva zastraivanja', prisilili su druge ljude svoje grupe da ine za njih ak i ono to bi trebalo da svaki ovek bez izuzetka sam ini u svom svakodnevnom ivotu% 4 drugi ljudi te grupe su iz istih razloga, to jest, ne ele)i da sami ulau bilo kakve napore, utoliko pre ne za nekog drugog, boje)i se istovremeno sredstava zastraivanja predstavnika vladaju)e klase, poeli da pribegavaju svim mogu)im lukavstvima kako bi sa sopstvene grbae zbacili veliki teret koji im je natovarila vladaju)a klasa% 8bino su se kasnije ljudi svake takve grupe postepeno delili na razne kategorije, u skladu sa nivoom svoga ume)a i lukavstva% . podela na kategorije toga tipa upravo i dovodi do daljih podela u slede)ima generacijama i na razvrstavanje ljudi u (amozne 'kaste'% ,a klasi(ikacija na razne kaste neizbeno je dovela do toga da se u prirodi svakog od njih prema drugim kastama kristalizovao odnos koji se naziva 'mrnjom', a to ose)anje ne postoji ni na jednom drugom mestu u itavoj $elikoj $asioni7 ono, opet, u sutini tvojih ljubimaca raa impulse koji su za tricentrina bi)a 'sramni', kao to su oni koje nazivaju 'zavi)u', 'nepoverljivo)u', 'neistinito)u', kao i mnogi drugi te vrste%
Dakle, ti uasavaju)i procesi meusobnog istrebljenja i unitavanja svega to su postigli, nastaje delimino iz ovog razloga: u odreenim periodima, kada ose)aju uticaj kozmikog zakona /oliunensiusa, to izaziva pomenutu potrebu za 'slobodom', kod njih se intenzitet delovanja podataka koji su im ve) svojstveni i koji stalno raaju impuls 'straha' od vlastodraca, s jedne strane, automatski smanjuje, dok s druge strane, intenzitet delovanja onog neobinog (aktora koji izaziva 'mrnju' prema predstavnicima drugih kasti, poinje da raste% &to zato sam rekao da se ta podela ljudi na kaste koja dovodi do tih unikalnih i udnih sutinskih podataka koji se kod njih sve snanije mani(estuju, a potiu, kao to si se nesumnjivo i sam uverio na osnovu onoga to si saznao, iz njihovog nenormalnog naina ivota moe smatrati drugim (aktorom za nastanak tih uasnih procesa% ,i strani procesi obino nastaju i protiu prema odreenom redosledu% -vek poinju ovako% 0od uticajem /oliunensiusa, nekoliko ljudi odreene grupe, kod kojih su podloge za raanje tog udnog impulsa prema ljudima drugih kasti, posebno vladaju)e klase, kristalizovane vie nego kod ostalih vide i ose)aju realnost snanije nego drugi i poinju, to se kae, da 'negoduju'7 ti 'govornici to negoduju' postaju za druge ono to se sada obino naziva 'voom'% . zatim, zbog tog 'negodovanja' i uticaja kozmikog zakona /oliunensiusa, koji se u njihovoj sutini uvek kombinuje posebno, i ostali takoe poinju da negoduju% *ada ti nemiri meu obinim graanima ponu da deluju suvie razdrauju)e na takozvane 'slabe nerve' nekih vlastodraca u njihovoj zemlji, i oni izdaju naredbu onima iji je posao da opominju i rasteruju posebno glasne smutljivce, tada ti ekscesi ponu progresivno da rastu i na nesre)u tvojih ljubimaca nikada, na kraju krajeva, ne vode niemu dobrom% *ada bi ti procesi makar malo poboljavali ivot ljudi budu)ih generacija, moe biti da, s gledita strogo nepristrasnog posmatraa, u tom sluaju ne bi izgledali toliko uasno% .li, na nesre)u svih tricentrinih bi)a nae $elike $asione, im prestane 'velianstveno delovanje' tog zakonomernog (enomena i ti uasni procesi dou do svoga kraja, ljudi se ponovo prihvate starog, i svakodnevni ivot postane jo emerniji nego to je bio, a naporedo s tim, potpuno iezne takozvano 'zdravo shvatanje smisla i cilja ivota'% Do tog pogoranja dolazi, kako ja mislim, uglavnom zato to posle tih procesa, lidere nekadanjih vladaju)ih klasa zamenjuju ljudi drugih kasti, u kojima nije bilo niti )e biti linosti koja bi svesno ili nesvesno posedovala iskustvo koje omogu)uje upravljanje procesom spoljanje, a ponekad ak i
unutranje egzistencije ljudi iz svog okruenja, koji, iako su im slini, jo nisu dostigli isti nivo -ma% 4stine radi, treba re)i da iako u prirodi tricentrinih bi)a nekadanjih vladaju)ih klasa podaci koji su u njihovoj 'podsvesti' postojali za raanje realne /avesti, takoe ne uestvuju u (unkcionisanju takozvane 'budne svesti', ti ljudi, u najmanju ruku, imaju iskustvo u vladanju, steeno nasledstvom i automatski poboljavano iz generacije u generaciju% / druge strane, u prirodi bi)a koja su tek nedavno osvojila vlast, ne samo da nema prave /avesti, isto kao ni kod predstavnika starih vladaju)ih klasa, ve) se, uz to, odreena 'svojstva' kod njih posebno burno mani(estuju i daju potpuno neoekivane i uasavaju)e rezultate% ,a 'svojstva' se uglavnom kristalizuju u prirodi tricentrinih Zemljana, posebno u poslednje vreme, i predstavljaju posledice delovanja organa kundabu(era7 u njih spadaju 'sujeta', 'gordost', 'uobraenost', 'samoljublje' i druge, pri emu su svi kvaliteti potrebni za vladanje kod njih sasvim svei i ne mogu da odgovaraju potrebnom nivou% 8nim tricentrinim bi)ima to su postala 'improvizovani vlastodrci' i nemaju nasledne podatke koji omogu)uju vladanje, odlino odgovara jedna izreka naeg dragog uitelja: 'Jo nisam sreo budalu koja bi se ose)ala udobno u novim kicokim cipelama, ako je navikla da ljapka u svojim starim ku)nim papuama%' 4 zaista, moj deae, uvek kada delovanje /oliunensiusa doe svome kraju i ponovo se uspostavi 'relativno normalan' ivot, 'novopeeni' vlastodrci organizuju takav 'kulturan ivot', zbog kojeg neprestano raste broj takozvanih 'mekuaca', 'pueva', 'vaiju', 'bubavaba' i drugih slinih parazita koji unitavaju sva blaga na planeti% 0oto sam poeo da govorim o boljevizmu, kako bih ti na primeru pokazao udnovatost miljenja svojstvenog tvojim ljubimcima, ispria)u ti o jednom od njihovih naivnih racionalistikih objanjenja, koje nije bez izvesnog humora% ,a njihova naivnost, proistekla iskljuivo od njihovog nitavnog protivrenog miljenja, sastoji se u tome da iako su se, u s(eri njihovih meusobnih odnosa, tokom poslednja dva veka svi dogaaji bez izuzetka odvijali potpuno automatski, bez ue)a svesti ili namera bilo koga od njih, bez obzira na to, oni se ne libe da sve dobre ili rave rezultate proistekle iz tih dogaaja, ak sa zavi)u pripiu ovome ili onome oveku% &vo emu moe da zahvali za svoje postojanje ta anomalija, (iksirana u sva tri oduhovljena dela nekog oveka%
0re svega, iz njihove sutine postepeno su nestali svi oni podaci ija sveukupnost moe kod ljudi da raa ulo 'predvianja', te su oni na taj nain u potpunosti lieni mogu)nosti da na bilo kom nivou predvide opasnost koja im preti7 zatim, poseduju)i 'suen horizont' i 'kratku pamet', oni ne samo da nita ne znaju o davnim dogaajima koji su se desili na njihovoj planeti, ve) ne pamte ni ono to se dogodilo sasvim nedavno7 najzad, oni nemaju pojma o kozmikim zakonima, kojima uglavnom i mogu da zahvale za sve alosne dogaaje do kojih meu njima dolazi% Zato su tvoji savremeni ljubimci svim svojim bi)em ubeeni da se uasavaju)i proces, koji oni nazivaju 'boljevizmom', rasplamsao na njihovoj planeti prvi put i da se nita slino nije dogaalo pre te njihove 'voljene civilizacije'7 oni ak veruju da se to dogodilo zahvaljuju)i progresivnoj evoluciji -ma bi)a koja su im slina% 5jihovo verovanje da nije bilo procesa koji su se u stvarnosti vie puta desili na njihovoj planeti, moe posluiti kao dobar primer za ilustraciju i karakterisanje (enomenalne gluposti i ogranienosti njihovog miljenja% 8bian zdrav razum svakog tricentrinog bi)a pokazuje da je takvih procesa nesumnjivo bilo i ak sam i ja, poto sam se zainteresovao za neobinu psihu tvojih ljubimaca i poeo svestrano da ih posmatram, najmanje etrdeset puta bio svedok takvih procesa, koje sam nazvao 'unitavanjem svega u vidnom polju'% Zanimljivo je da se skoro polovina uasnih procesa dogodila nedaleko od mesta gde je koncentrisana njihova 'kultura', tj% u &giptu% ,i strani dogaaji esto su se deavali u &giptu zato to je veoma dugo taj deo Zemljine povrine, u odnosu na 'optekozmiko harmonijsko kretanje', zauzimalo 'teite zraenja'% ,o se dogodilo zbog toga to uticaj kozmikog zakona /oliunensiusa esto deluje na sutinu tricentrinih bi)a koja tu ive i svaki put izaziva tu anomaliju kod jedne etvrtine njih% -koliko pouzdane podatke o dogaajima koji su se dogodili u &giptu uporedimo sa podacima o tome (iksiranim u predstavama i shvatanjima bilo kojeg odgovornog bi)a njihove znamenite savremene 'kulture' podatke koji su otkriveni toboe zahvaljuju)i njihovom 'usavrenom -mu', vide)emo oigledan primer one vrste in(ormacija, na kojima se tokom njihovog zrelog ivota gradi njihovo 'logiko miljenje'% 8sim toga, to )e mi omogu)iti da istaknem i jo jednom naglasim svu objektivnu tetnost takve prakse, koja se vrsto ustalila u procesu njihovog svakodnevnog ivota, a koju su oni nazvali visokoparnim reima 'obrazovanje' i 'poduavanje' mlade generacije% +adi se o tome da meu mnogim e(emernim i (antastinim in(ormacijama koje su u celini (ormirale njihov udan razum, svojstven jedino njima, istorija &gipta takoe zauzima svoje mesto%
,a (antastina 'istorija' koju je oigledno izmislio neki kandidat za 'haznamasa', bila je ak obavezan predmet u njihovim kolskim ustanovama, gde je ta istorija, kao i druge sline gluposti, 'usaivana' u pojedine njihove centre radi (unkcionisanja duhovnih opaaja i reakcija, ili u takozvane 'mozgove' budu)ih 'odraslih ljudi'7 i kasnije, kada bi ti nesre)nici odrasli, sve te (antastine in(ormacije, nauene papagajski i pod prinudom, sluile bi im kao osnova za asocijacije i 'logiko miljenje'% 4 zato sada, na toj nesre)noj planeti svaki odrastao ovek umesto da dobije prava znanja, koja normalno tricentrino bi)e treba da poseduje o dogaajima koji su se na njegovoj planeti desili u prolosti, ue)i sve mehaniki i nesvesno, 'prima' itavim svojim bi)em 'in(ormaciju' o &giptu i bavi se, uz pomo) svoga -ma, raznim spekulacijama o tome% ,u nema protivrenosti: zahvaljuju)i njihovom sistemu 'obrazovanja' i 'poduavanja' svaki takozvani 'zreo' tricentrini stanovnik te udne planete ve) zna istoriju ljudi koji su naseljavali stari &gipat% 5ain na koji on dobija ta znanja, to jest 'papagajski' nain dobijanja in(ormacija, i zbir predstava koje proistiu iz svega toga, prisutan je u tri njegova oduhovljena dela, i ti ih moe sasvim jasno predstaviti i jasno zamisliti iz moje prie% /koro svi oni 'znaju' da su drevni &gip)ani imali dvadeset i etiri dinastije% .li ako nekoga od njih pita zato je bilo toliko dinastija, pokaza)e se da nikada nije ak ni razmiljao o tome% .li ako se insistira na odgovoru, isti taj ovek koji je do malopre 'znao' i bio siguran svim svojim bi)em da je u starom &giptu bilo dvadeset etiri dinastije, odgovori)e, naravno ukoliko se obezbedi njegova iskrenost i slobodno izraavanje asocijacija koje u njemu protiu, na slede)i nain: ,i &gip)ani su imali dvadeset i etiri dinastije%%% Dobro%%% ,o dokazuje da je kod &gip)ana postojala monarhija i da se titula cara prenosila nasleivanjem, sa oca na sina% /ada je obiaj da carevi jedne linije nose isto prezime i svi takvi carevi ine jednu dinastiju% 5a taj nain dinastija je onoliko koliko i carskih prezimena%%% $eoma razumljivo i uoljivo, isto koliko i zakrpa na pantalonama naeg uvaenog 6ode 5asradina% .li ako neki ovek iz savremene kulture poeli da sazna zato su se rodovna imena tih staroegipatskih careva toliko esto menjala i ako uloi velike napore da to objasni svome -mu, njegovo miljenje )e asocirati nekako na slede)i nain: 8igledno je da su se u stara vremena dinastije esto menjale, zato to su se egipatski 'carevi' ili, kako su ih tada zvali, '(araoni' umarali od vlasti i
odricali je se u tuu korist i veoma je mogu)e da se to dogaalo u odreenim okolnostima% +ecimo da je neki (araon po imenu Doser iveo mirno i sa zadovoljstvom vladao &giptom% 4 onda se desilo da je isti taj car ili (araon Doser osetio umor od carevanja i jedne besane no)i, razmiljaju)i o svom 'carskom udesu', svim svojim bi)em shvatio da se ovek, hteo ne hteo, umara od vlasti i da je taj posao uopte veoma 'zamoran', te da se s linog stanovita ne moe nazvati ni korisnim, ni bezbednim% >araona Dosera je pogodila ta misao i on je, koriste)i iskustvo steeno u prolom ivotu, odluio da se potrudi i smisli nain na koji bi nekoga 'ubedio' da ga oslobodi tog zamornog posla, koji je za njega toliko nepoeljan% 8n je najzad pronaao takvog oveka, otiao k njemu i veoma blago mu se obratio ovim reima: "oj veoma potovani i neverovatno dobri podanie, iskreno ti priznajem kao jedinom prijatelju, dostojnom moga poverenja, da je ovo carstvo, kojim ja sada vladam, postalo za mene preteak teret i da se to, moe biti, dogodilo zato to sam ja veoma umoran% "eu nama reeno, moj dragi sin i naslednik, kome mogu da ostavim svoje carstvo, iako izgleda veoma snaan i zdrav, u stvari uopte nije takav% ,i )e me, kao otac poznat po svojoj ljubavi prema deci, razumeti ako ti kaem da veoma volim svoga sina i naslednika i ne elim da on vlada i umara se kao ja7 zato sam reio da ti predloim kao estitom oveku i svome najboljem prijatelju da oslobodi mene i moga sina, i na sebe preuzme carske obaveze% . taj, jo obian podanik i, to bi se reklo, s jedne strane 'dobar momak', a s druge varalica puna 'tatine', slegne ramenima i sa suzama u oima kae: '0okoravam se%%%' i pristane% 4 sutradan pone da vlada% 0oto je rodovno ime tog novog (araona drugaije, sutradan se broj egipatskih dinastija pove)ava za jednu% . poto su se u starom &giptu (araoni esto umarali i, vole)i svoje sinove, eleli da ih oslobode takve sudbine, oni su se odricali od vlasti u korist drugih i eto zato se broj dinastija pove)avao% - stvarnosti, meutim, dinastike promene se u &giptu nisu deavale tako prosto, te je u intervalima izmeu njih dolazilo do raznih potresa u poreenju s kojima savremeni boljevizam izgleda kao 'deja zabava'% 3esto sam u jeku savremenog boljevizma mogao da primetim kako nekolicina ljudi, iz razloga koji, razume se, nisu zavisili od njih, ne uestvuje u
tom procesu i, zahvaljuju)i tome, u stanju je da ga polusvesno posmatra sa strane% ,i ljudi su ose)ali iskreno negodovanje prema sebi slinima to su uestvovali u tom uasnom procesu, koji je tada nazvan 'boljevizmom', a i sada se tako zove% 0o mom miljenju, bi)e korisno ako ti u vezi s tim kaem da se takvo njihovo ponaanje odlino moe okarkterisati reima: 'uzaludno padanje u vatru iskrenog negodovanja', i predstavlja jednu od nesre)nih osobenosti psihe tih zlosre)nih, posebno savremenih tricentrinih bi)a, koja ti se toliko dopadaju% ,a psihika anomalija dovodi do guenja mnogih (unkcija, kako planetarnog tela, koje je i bez toga ote)eno, tako i njihovog kesdanog ili astralnog tela ukoliko je, naravno, ta dua u zaetku ve) (ormirana u njihovom bi)u i dostigla odreen nivo 'individualnosti'% ,a anomalija njihove psihe, tj% 'uzaludno padanje u vatru negodovanja' ili, kako oni ponekad kau, 'nepotreban bes', takoe proistie iz injenice da su ljudi odavno izgubili 'ivotni horizont' kao i 'instinktivan ose)aj za realnost u pravoj svetlosti'% Zbog nedostatka te dve osobenosti njihove psihe oni ak ni izdaleka ne slute da linosti kao to su oni ni na koji nain ne mogu biti uzrok tih uasnih procesa, ali se ti procesi deavaju na njihovoj nesre)noj planeti iz dva neizbena i velika razloga% 0rvi je isti onaj kozmiki zakon /oliunensiusa, koji je potpuno nezavisan od njih, a drugi razlog delimino zavisi od njih i sastoji se u tome da zbog abnormalnih uslova egzistencije, koje su sami stvorili, podaci to se i dalje kristalizuju u njihovoj sutini aktivizacije svetog impulsa /avesti, ne uestvuju u svakodnevnom budnom stanju i zato delovanje toga principa dobija tako nakaznu (ormu% *ao to sam ve) govorio, tvoji ljubimci ak ni izbliza nisu u stanju da shvate da pojedinane linosti nisu uzrok tih uasnih procesa planetarnih razmera i da su one samo sluajno zauzele poloaj koji ih je zbog abnormalnih uslova drutvenog ivota prinudio da igraju ovu ili onu ulogu% . te uloge su uvek dobijale razliite karakteristike u potpunoj saglasnosti sa zakonom koji od njih apsolutno ne zavisi% - jeku tog poslednjeg procesa, tj% ruskog boljevizma, ljudi drugih zemalja su se iskreno uzrujali kada su saznali da su oni, koji su sluajno stali na elo tog stranog dogaaja, izdavali naredbe za streljanje nekog 4vana, 0etra ili .ndreja% *ako bi moja dalja objanjenja tog uasnog procesa bila jasnija, moram da ti kaem da on jo traje na ve)em delu povrine te zlosre)ne planete i da je u poslednje vreme brojnost tvojih ljubimaca veoma pove)ana% 5a taj nain, ukoliko uporedimo relativan broj tricentrinih bi)a, ubijenih za vreme
poslednje katastro(e, s onim to se dogaalo pre, sadanji proces )e naprosto izgledati kao 'deja zabava'% Da bi to bolje shvatio i uporedio nekadanje procese sa savremenim boljevizmom, opisa)u ti nekoliko scena iz drevne istorije &gipta, koji sam ve) pomenuo% - jednom od intervala izmeu dinastija tih egipatskih (araona, ili careva, kada se u &giptu odvijao proces slian savremenom boljevizmu, vladaju)i revolucionarni komitet je, izmeu ostalog, objavio itavom stanovnitvu zemlje, da )e se uskoro odrati 'izbori' za poglavare ve)ih i manjih centara ili, kako oni kau 'gradova' i 'sela', i da ti izbori treba da se obave prema slede)em principu% 0oglavari gradova i sela posta)e oni koji u svoje svete urne stave vie 'kroana' nego ostali% '*roan' je ime, koje je u &giptu dato svetom prinoenju rtve% ,ada je, moj deae, prema religiji stanovnika te zemlje, za vreme ceremonija, koje su se odravale na specijalnim mestima, bilo uobiajeno da se pred svakog oveka, koji prati ceremoniju, stavi glinena urna u koju je, posle itanja odreenih molitvi, taj ovek stavljao vo)e ili povr)e, predvieno za taj dan% Da, objekti, smatrani 'dostojnim' da budu rtvovani, nazivani su tada 'kroanima'% 0o svoj prilici, tu 'manipulaciju' su smislili teokrate onoga doba kao izvor prihoda, za dobrobit svih tih, kako su ih zvali, 'parazita'% - ukazu, koji sam ti upravo pomenuo, bilo je kazano da u ovom sluaju 'kroani' moraju biti uhode parazita naziv koji obina tricentrina bi)a iza lea daju predstavnicima vladaju)ih klasa i da izuzetaka ne sme biti ni za 'pasivan pol', ni za decu, ni za starce% Dalje se u tome ukazu govorilo o tome da onaj koji stavi vie 'kroana' u svoju svetu urnu na dan izbora moe biti odreen za vladara &gipta i, kao to sam ve) rekao, to se tie gradova i sela, njihovi poglavari )e postati oni ljudi koji stave najvie 'kroana' u svoje svete urne% "oe li da zamisli, moj deae, ta se dogaalo toga dana po itavom &giptu kako bi se za svete urne prikupio to ve)i broj uhoda za one koji su tada pripadali vladaju)oj klasi# Drugi put sam, takoe u &giptu, bio svedok jedne nita manje uasne scene% Da bi je valjano zamislio, mora pre svega znati da je nekada u svakom ve)em trgovakom centru ili 'gradu' u &giptu postojao ogroman trg na kome su se odravale sve mogu)e javne ceremonije, religiozne i vojne, na koje su se u takvim prilikama okupljale mase ljudi iz itavog &gipta%
,i ljudi su, posebno oni koji su u tom periodu pripadali slabijim kastama, ometali ceremonije, i (araon je izdavao naredbu da se oko trga zategnu konopci kako bi se spreilo to ometanje ceremonija od strane onih koji predstavljaju 'nie kaste'% .li kada bi zategli konopce, ubrzo bi se ispostavilo da oni ne mogu da izdre pritisak gomile, i uvek su na kraju pucali, te je (araon naredio da se prave takozvani 'metalni konopci', koje su potom reci to su ih osve)ivali nazvali 'icom'% ,e svete ice, nategnute oko trgova kori)enih za javne ceremonije, bile su ogromne duine, ponekad su ak dostizale duinu 'centrotino', ili kako bi Zemljani rekli, 'deset milja'% Jednom sam gledao kako je gomila obinih &gip)ana na jednu od tih svetih ica kao na raanj poela da, bez obzira na pol i uzrast, natie sve one koji nisu pripadali vladaju)oj klasi% 4ste no)i, uz pomo) etrdeset pari bikova, oni su taj novi raanj odvukli i bacili u 5il% $ideo sam mnogo egzekucija te vrste, kako za vreme svojih putovanja na Zemlju, tako i tokom svojih posmatranja sa "arsa pomo)u teskuana ?teleskopa@% . tvoji savremeni ljubimci, naivni do krajnosti, ose)aju pravednu ljutnju kada saznaju da je streljan nekakav 4van 0etrov% .ko postupke tricentrinih bi)a ranijih epoha, koja su bila objekti te 'psihoze', uporedimo sa postupcima savremenih boljevika, ovi poslednji mogu ak izgledati dostojni pohvale i zahvalnosti za to to su se iako su posledice mogu)nosti organa kundabu(era u potpunosti kristalizovane u njihovoj prirodi upravo u jeku dogaaja, kada su naprosto bili igrake u rukama kozmikog zakona /oliunensijusa ponaali na takav nain da je mrtvo telo oveka koga su streljali, u krajnjoj liniji, bilo mogu)e identi(ikovati kao 4vana 0etrova, a ne nekog drugog% ,u :elzebub duboko uzdahnu i gledaju)i u jednu taku, poe usredsreeno da razmilja% 6asejn i .hun, malo iznenaeni, ali ne i ljuti, poee da ga paljivo i s oekivanjem posmatraju% 5eto kasnije, 6asejn napravi neoekivanu grimasu i glasom koji je izraavao bole)ivu nenost, obrati se :elzebubu, koji je i dalje bio duboko zamiljen% Dragi dedice! "olim te, priaj nam o znanjima koja si stekao tokom svog dugog ivota i koja poseduje tvoja priroda, koja mi je toliko draga zato to
moe da mi prui materijal za odgovor na pitanje, koje se sada rodilo u mom bi)u, odgovor koji ak ni maglovito ne mogu da zamislim, ukoliko ni u jednom svom oduhovljenom delu ne budem imao podatke za poreenje% ,o pitanje, nastalo u mome bi)u, na koje mi je neophodan odgovor, sastoji se, evo u emu: ukoliko, ak i iz razloga koji ne zavise od njih, ti nesre)ni stanovnici Zemlje nemaju mogu)nosti da tokom zrelog ivota dostignu nivo 8bjektivnog -ma, zato onda, ako su ve) nastali tako davno i njihova plemena preivela toliko vekova, te obiaje i 'instinktivne automatske navike', svojstvene svim bi)ima nisu kod njih mogle da budu ponovo (ormirane, zahvaljuju)i proticanju vremena, ak i u abnormalnim uslovima njihovog svakodnevnog ivota ivota koji bi i u 'egoistiki linom' i 'kolektivnom' smislu tada mogao da protie manje ili vie podnoljivo sa aspekta objektivne realnosti% +ekavi sve to, na siroti 6asejn pogleda upitno u vinovnika svog dolaska na svet% &vo kako je :elzebub odgovorio na pitanje svog voljenog unuka% Da, svakako%%% dragi moj 6asejn% ,okom vekova, mnogi obiaji i takozvane 'moralne norme', esto veoma dobre i korisne za svakodnevni ivot, postepeno su se ustalile meu tvojim ljubimcima nastanjenim na Zemlji, kao i na svim drugim planetama gde nastaju razumna bi)a koja deo svoje egzistencije provode u obinom svakodnevnom ivotu% .li tu vreba zlo 2 ta sre)na dostignu)a ljudskog blagostanja, (iksirana u procesu svakodnevnog ivota jedino zbog proticanja vremena, i pojaavana prenoenjem iz generacije u generaciju, pre ili kasnije se trans(ormiu u 'nesre)na', pove)avaju)i na taj nain broj onih malih tetnih (aktora, koji kao da se sve vie i vie 'rastvaraju' u psihi i samoj sutini tvojih ljubimaca% 5aravno, ako su makar ti dobri obiaji i ve) automatizovane moralne norme, koje je vreme (iksiralo u procesu njihovog ivota, mogle da se odre i preu na slede)e generacije, ve) samo to bi moglo da uini njihovu egzistenciju, koja je u objektivnom smislu sada veoma zaputena, mnogo prihvatljivijom u oima nepristrasnog posmatraa% -zroci potpunog razaranja ili modi(ikacije tih ivotnih dobara, neophodnih za podnoljivu egzistenciju, koji proistiu iz dobrih obiaja i moralnih normi, steenih tokom vremena, opet lee u abnormalnim uslovima svakodnevnog ivota, koje su sami uspostavili% -sled svih tih abnormalnih uslova to ih okruuju, u njihovoj psihi je ne tako davno nastalo jedno osobeno svojstvo to je postalo osnovni uzrok pomenutog zla% ,o svojstvo se zove 'sugestija'%
Zbog tog udnog svojstva, tek nedavno (iksiranog u njihovoj psihi, sve (unkcije njihovog bi)a postepeno su poele da se menjaju i, najzad, svi ljudi, naroito oni koji su se rodili i odrasli tokom poslednjih vekova, poeli su da oliavaju kozmiku supstancu koja ima mogu)nost da deluje jedino ukoliko se stalno nalazi pod uticajem drugih, sebi slinih supstanci% 4, naravno, moj deae, sada svi Zemljani, uzeti kako pojedinano, tako i u grupama, velikim i malim, obavezno moraju ili sami da 'utiu', ili da se nalaze pod tuim 'uticajem'% Da bih ti pruio to jasniju sliku i svestrano razumevanje naina na koji su obiaji i norme, korisne za njihov svakodnevni ivot i steene automatski za naredne vekove ili nestale bez traga, ili se promenile na gore zbog tog svojstva njihove udne psihe, nave)u ti kao primer one tricentrine Zemljane, koje svi ostali stanovnici te planete nazivaju '+usima', i koji ine ve)inu stanovnika velike zemlje '+usije'% Aivot toga naroda je mnogo vekova proticao u susedstvu sa azijskim narodima% -sled raznih okolnosti, ti ljudi su prilino dugo tako iveli i, kao to obino biva u takvim prilikama, mnogo dobrih normi i obiaja (ormirano je i (iksirano u njihovom svakodnevnom ivotu% . +usi su, poto su se esto sretali sa predstavnicima naroda koji su za njih bili 'drevni', i kod njih nailazili na potvrdu prijateljskih odnosa, postepeno usvojili i u procesu svog svakodnevnog ivota poeli da koriste mnoge od tih korisnih obiaja i moralnih normi% Dakle, moj deae, zahvaljuju)i tom, za tricentrina bi)a izuzetnom svojstvu koje se pojavilo ubrzo posle perioda 'tikliamike civilizacije' i (iksiralo se u njihovoj psihi onoliko snano, koliko je bilo snano progresivno pogoravanje uslova ivota, za ta su oni sami krivi psihikom svojstvu koje je od samog poetka kod ljudi koji su inili taj narod postalo nasledno, a zatim se jo i pojaalo usled ega su se oni poslednjih vekova nali pod uticajem azijskih naroda i celokupan 'spoljni nain ivota' i 'asocijativne psihike (orme' njihovog svakodnevnog ivota odvijale su se pod tim uticajem% "eutim, kasnije, zahvaljuju)i promeni okolnosti, nastalih opet zbog uasnog procesa 'povremenog meusobnog unitavanja', koji postoji samo na toj nesre)noj planeti, tricentrina bi)a to ive u onom delu .zije koji se zove +usija, oslobodila su se tog uticaja i poto je ose)anje istinskog duga ve) potpuno iezlo iz njihovog bi)a, naj(atalnija osobina njihove psihe, tj% 'podlonost sugestiji', postepeno se pove)ala i oni su, nesposobni za samostalan ivot, neizbeno potpali pod novi uticaj, ovoga puta evropski, i to uglavnom (rancuski% 8d vremena kada su >rancuzi poeli automatski da utiu na psihu +usa, a +usi nastojali da ih u svemu podraavaju, svi dobri obiaji njihovog ivota i nasleene moralne norme, preuzete polusvesno ili automatski od drevnih
azijskih naroda, postepeno su zaboravljene, i sve je preuzimano jedino od >rancuza% "eu automatskim obiajima i moralnim normama, koje su +usi nasledili od drevnih azijskih naroda, bilo je na hiljade veoma dobrih i korisnih% "eu hiljadama dobrih i korisnih obiaja i normi nave)emo, na primer, slede)e: naviku da se va)e 'keva' posle uzimanja prve nasune hrane i praksu urednog kupanja u takozvanim 'kupatilima'% '*eva' je svojevrsna smola, pripremljena od razliitog korenja, koja se va)e posle obroka i koja se, ma koliko je dugo vakali, ne kida ve) postaje sve elastinija% ,u smolu za vakanje smislio je jedan mudrac koji je pripadao jednome od azijskih naroda% '*evu' je dobro vakati zato to ona pove)ava luenje pljuvake, kao i drugih supstanci koje se stvaraju u organizmu ivog bi)a, a planetarno telo ih proizvodi kako bi se prva nasuna hrana bolje i lake preobrazila ili, kako oni sami kau, bolje i lake 'svarila' i 'apsorbovala'% Zahvaljuju)i toj 'kevi' njihovi zubi su postajali snaniji, a usta se istila od ostataka prve hrane7 takvo kori)enje 'keve' je tvojim ljubimcima apsolutno neophodno zato to spreava raspadanje ostataka hrane i tako spreava nastanak neprijatnog zadaha iz usta, to je postalo karakteristina osobenost mnogih savremenih tricentrinih Zemljana% Drugi obiaj, tj% navika regularnog kupanja u prostorijama specijalno napravljenim u te svrhe, koje su se zvale 'hamami' ili 'kupatila', takoe su predlog drevnih stanovnika .zije% Da bi jasno shvatio koliko je za ivot Zemljana vaan taj drugi obiaj, objasni)u ti slede)e: >unkcionisanje planetarnog tela bi)a bilo koje spoljne (orme, 0riroda je adaptirala tako da se proces usvajanja 'druge nasune hrane' koju tvoji ljubimci nazivaju 'disanjem', odvija ne samo kroz 'organe disanja', ve) i kroz 'pore' koe% *roz pore ne samo da prodire druga nasuna hrana, ve) se posle njene trans(ormacije, preko nje izluuju oni ostaci druge hrane, koja planetarnom telu vie nije potrebna% ,i nepotrebni elementi odstranjuju se postepenim isparavanjem preko pora koe, zahvaljuju)i (aktorima sredine koji okruuju dato bi)e, kao to su kretanje vazduha, sluajni kontakti i tako dalje% .li, poto su tvoji ljubimci izmislili ode)u kako bi se njome pokrivali, ta ode)a ometa normalnu eliminaciju, ili isparavanje elemenata druge nasune
hrane koji su planetarnom telu nepotrebni, i te nepotrebne supstance, nemaju)i naina da ispare u prostor, nastavljaju da se skupljaju i poinju da se kondenzuju, (ormiraju)i u razliitim porama koe naslage 'masnih estica'% 8d toga doba, pored ostalih (aktora, to taloenje je na toj zlosre)noj planeti poelo da izaziva bezbrojne bolesti koje su, uzete sve zajedno, postale osnovni uzrok postepenog skra)ivanja ivota tih nesre)nika% "oj deae, u 'maglovitoj i dalekoj prolosti', kako vole da kau tvoji ljubimci, mudri i ueni stanovnik .zije po imenu .mambahlutar jednom je, za vreme svojih objektivnih posmatranja razliitih stvari koje se oko njega dogaaju, jasno video da te masne naslage koje se skupljaju u porama koe, tetno utiu na opte (unkcionisanje planetarnog tela7 zato je poeo da prouava to zlo, kako bi naao nain da ga eliminie% 5a osnovu istraivanja i dugog razmiljanja .mambahlutar i nekoliko drugih naunika, koji su postali njegovi sledbenici i pomo)nici, uverili su se da je ljude nemogu)e nagovoriti da ne nose ode)u, te su reili da pronau nain koji bi omogu)io vetako otklanjanje ostataka druge nasune hrane iz koe, uvode)i u psihu ljudi svoga okruenja obiaj koji je tokom vremena postao obavezan, te je na taj nain u ljudsku svest uneta odreena norma% 8no to su ti azijski naunici na elu sa velikim .mambahlutarom eksperimentalno dokazali i sproveli u praksi, upravo je postalo baza za nastanak kupatila koja u raznim mestima jo postoje% 4zvrivi niz naunih eksperimenata, oni su otkrili da kod ljudi koji se peru, ak i ako to ne ine vodom, nije mogu)e ukloniti iz pora na koi masne naslage, zato to se one ne nalaze ni na povrini, ni u dubini pora% Dalja istraivanja su pokazala da se pore na koi mogu istiti jedino briljivim kupanjem, jer se jedino tako mastan sadraj pora polako rastvara i odstranjuje% - tom cilju oni su smislili specijalno opremljene sobe, koje su 'kasnije nazvane 'kupatilima'7 oni su dobro znali nain na koji treba objaviti njihov smisao i znaenje meu iteljima itave .zije, tako da je potreba kori)enja tih soba za date potrebe, uskoro bila usaena svima% Da, potreba da se redovno odlazi u kupatilo postala je nasledna kod stanovnika .zije, a kasnije su je stanovnici +usije preuzeli% 1to se tie 'masne supstance', koja se skuplja u porama koe tvojih ljubimaca, moram da ti kaem slede)e: 0oto supstance koje predstavljaju komponente 'masnih estica', poput svega to postoji u $asioni, ne mogu dugo da ostanu u istom stanju, one se neizbeno podvrgavaju procesima evolucije i involucije, koje zahteva $elika 0riroda% . poto tokom tih procesa svi 'privremeni' ili 'prolazni' kozmiki
elementi isputaju takozvane 'sekundarne kozmike elemente', to jest elemente koje je privremeno kristalizovao 'momenat vibracije' koji, kao to je poznato, putem ula mirisa ima mogu)nost da to percipira kao neto veoma 'neuredno', tvoji ljubimci na planeti Zemlji koji ne pose)uju 'parna kupatila', uvek isputaju osoben 'rastropunilo' ili, kako sami kau, 'miris' koji ak ni sami ne smatraju 'ba prijatnim'% 4, naravno, moj deae, na nekim kontinentima na Zemlji, posebno na evropskom, gde obiaj da se odlazi u parno kupatilo nije dominantan, meni je kao bi)u sa otrim ulom mirisa bilo veoma teko meu lokalnim tricentrinim bi)ima zbog njihovog 'rastropunila', tj% 'speci(inog mirisa'% ,aj neprijatni miris koji dolazi od onih to se nikada specijalno ne kupaju, bio je toliko snaan da sam bez ikakvog truda mogao da prepoznam kojem narodu pripada neki ovek i da ih lako jedne od drugih razlikujem% $arijacije tih speci(inih mirisa zavise od toga koliko dugo se odvijalo raspadanje masnih izluevina u porama koe% /re)om po njih, ti neprijatni mirisi, za njih same nisu toliko muni% Dakle, moj deae, obiaj regularnog kupanja u specijalnim parnim 'kupatilima', +usi su preuzeli od stanovnika .zije7 ali, oni su kasnije potpali pod uticaj &vropljana i to, uglavnom, kao to sam rekao, >rancuza% . poto >rancuzi nikada nisu imali naviku da pose)uju kupatila, i +usi su se postepeno takoe liili tog dobrog obiaja, te on, koji je postojao vekovima, sada postepeno nestaje% 5ekada je skoro svaka ruska porodica imala svoje sopstveno parno kupatilo, ali kada sam nedavno poslednji put bio u /ankt 0eterburgu, gde ivi vie od dva miliona ljudi, naao sam samo sedam ili osam takvih kupatila, a osim toga, u njih su naje)e odlazili samo 'nosai' i drugi 'radnici', tj% ljudi pristigli u prestonicu iz udaljenih sela, u kojima navika redovnog kupanja jo nije u potpunosti nestala% 1to se tie ve)ine stanovnika takozvane 'vladaju)e klase', oni u poslednje vreme uopte ne odlaze u parna kupatila, a ukoliko neka 'udna dobriina' i ode tamo, time se izlae zlobnom podsmehu pripadnika svoje kaste, ako ovi za to saznaju% '5e daj :oe!' pomislio bi taj smeli ovek% 'Jer bi to zlobno brbljanje moglo da upropasti moju karijeru!' /ada se odlazak u kupatilo smatra nepristojnim i neinteligentnim za ljude koji pripadaju vladaju)oj klasi% .li tako se misli jedino zato to u >rancuskoj, koju oni podraavaju, nije uobiajeno pose)ivati parna kupatila% ,i nesre)nici, naravno, ne znaju da pre nekoliko decenija, kao i uvek, zahvaljuju)i abnormalnim uslovima svakodnevnog ivota, isti ti >rancuzi,
posebno njihova, kako oni kau, 'inteligencija', ne samo da nikada nisu odlazili u kupatila, nego se ak ujutro nisu ni umivali kako ne bi pokvarili svoj vetaki spoljni izgled, koji je veoma teko obnoviti% /ada, to se tie prve dobre navike koju sam naveo kao primer i koja je jo pre dva veka i dalje bila organska potreba +usa, to jest navike da se posle uzimanja prve nasune hrane va)e 'keva', treba re)i da ta navika vie ne postoji ni kod jednog savremenog +usa% 4pak, ja sam sopstvenim oima video kako se navika vakanja 'keve' naravno bez razumevanja njenog znaenja ukorenjuje meu stanovnicima kontinenta koji se zove '.merika', gde je kori)enje 'keve' ili, kako oni kau, 'vaka)e gume', sada u najiroj upotrebi, to je ak izazvalo razvoj jedne velike industrijske i komercijalne grane% Zanimljivo je to da se glavni sastojak za te amerike vaka)e gume uvozi iz +usije, iz regiona koji se zove '*avkaz'% 9judi koji ive u tom regionu ak i ne slute zato ti 'ludi' .merikanci kupuju koren koji nikome i nizata ne treba% 5aravno, .merikancima nikada nije pala na pamet pomisao, u subjektivnom smislu, naravno, suluda, da uvoze)i 'koren koji nikome nije potreban' oni, zapravo, pljakaju itelje +usije usred bela dana% Da moj deae, veliki broj dobrih navika i moralnih normi, koje su +usi usvojili tokom vekova i koje su ve) bile (iksirane u njihovom svakodnevnom ivotu, takoe je poeo da nestaje tokom poslednja dva veka, kada su +usi potpali pod uticaj &vropljana7 umesto njih, (ormirane su nove navike i moralna pravila koja postoje i sada, kao to je, recimo, praksa da se 'damama ljubi ruka', da treba 'biti utiv samo prema mladim gospoicama', da se 'ena koja je u drutvu mua posmatra samo krajikom oka', i tako dalje, i tome slino% 8vde sa aljenjem moram da naglasim da se sada isto to dogaa u svakodnevnom ivotu svih zemalja i naroda% 5adam se, da sada moe vie ili manje da shvati problem, nastao u tvojoj glavi, i da zamisli sliku koja bi ti objasnila zbog ega kod tvojih nesre)nih ljubimaca, iako njihova plemena postoje toliko dugo, jo nisu (ormirane automatske navike i instinktivne norme s kojima bi njihov ivot proticao vie ili manje normalno, ak i bez 8bjektivne /vesti% 0onavljam: zahvaljuju)i pomenutoj osobini, koja je tek nedavno (iksirana u njihovoj zajednikoj psihi, njima je sada postalo prirodno i zakonomerno da se potinjavaju tuem uticaju% - oba sluaja rezultati delovanja toga osobenog svojstva dobijaju se bez ikakvog ue)a svesti ili njenih delova i, ak, bez njihove elje% 4z svega to sam ti rekao o nainu na koji savremeni +usi uvek slede primer drugih i u svemu ih imitiraju, jasno moe da shvati do koje mere su u
prirodi tricentrinih Zemljana ve) izgubljene podloge za 'uporedno logiko miljenje'% - naelu, slediti primer drugih ili biti primer za druge smatra se i priznaje meu tricentrinim bi)ima svuda u $asioni kao apsolutna nunost7 i kada tricentrini stanovnici +usije slede primer >rancuza, to je veoma pametno s njihove strane% Zato se ne bismo ugledali na dobar primer% .li ti nesre)nici su, zbog one posebne osobine njihove psihe i nekoliko drugih speci(inih odlika njihovog neobinog karaktera koje su de(initivno (iksirane kod njih zahvaljuju)i tome to je iz njihovog bi)a potpuno nestalo ose)anje istinskog duga, koje se makar ponekad ukljuivalo poeli, to se kae, da 'mehaniki kopiraju' i slede rave primere i ak da se odriu svojih dobrih navika samo zato to one nisu svuda rasprostranjene% 8ni, na primer, ak i ne pomiljaju da su, moe biti, uslovi svakodnevnog ivota >rancuza stvarani nenormalno i da oni zato nisu imali vremena da shvate nunost povremenog pranja u parnom kupatilu ili vakanja keve posle jela% .li odbaciti svoje dobre navike samo zato to ih nemaju >rancuzi, iji su primer sledili, predstavlja, naravno ')ure)e ponaanje'% 4ako je osobina koju sam upravo nazvao ')ure)im ponaanjem' ve) postala nasledna kod skoro svih tricentrinih Zemljana, njeno mani(estovanje i njeni rezultati su posebno primetni kod tricentrinih bi)a koja ive na evropskom kontinentu% ,o sam video i shvatio kasnije, kada sam otiao iz /ankt 0eterburga kako bih se uputio u druge evropske zemlje, gde sam morao da ostanem mnogo due nego tokom prethodnih putovanja, te sam zato imao dovoljno vremena da posmatram i u svim mogu)im uslovima prouim najtananije detalje individualne i grupne psihologije ljudi% -istinu, spoljna (orma ivota evropskih zemalja razlikuje se od ivota u +usiji% ,a (orma ivota ljudi razliitih grupa na kontinentu, razlikuje se jedino po tome to sluajno due postojanje neke zemlje prua vie vremena za automatsko upoznavanje sa odreenim dobrim obiajima i instinktivnim navikama, koje zatim postaju svojstvene samo tom narodu% 8vde, uzgred, treba naglasiti da duina postojanja neke zemlje nesumnjivo ima vanu ulogu u usvajanju dobrih obiaja i instinktivnih navika% .li, na nesre)u svih tricentrinih stanovnika $asione, nezavisno od nivoa njihovog -ma, egzistencija vie ili manje organizovanih grupa u naelu ne traje dugo, i to, kao i uvek, zbog njihove glavne osobenosti, tj% 'povremenog meusobnog istrebljivanja'%
3im dobri obiaji ponu da se uspostavljaju u svakodnevnom ivotu bilo koje grupe, iznenada se rasplamsava taj uasan proces i onda korisni obiaji i navike, automatski sticani vekovima, ili bivaju potpuno uniteni, ili ljudi date grupe zahvaljuju)i pomenutoj osobini potpadaju pod uticaj predstavnika druge grupe, iji uticaj nema nita zajedniko s uticajem kojem su prethodno bili izloeni% Zato svi ti obiaji i moralne norme, (ormirani vekovima, uskoro bivaju zamenjeni 'novim', koji su u ve)ini sluajeva nedopeeni ili, to bi se reklo, dobri 'samo za danas'%
Glava 35 KOZMIKI BROD "KARNAK" MENjA PREDVIENI KURS Na tom mestu Belzebubov razgovor s prijateljima bio je prekinut, jer je kapetan zamolio za dozvolu da lino s njim porazgovara. im Belzebub dade svoju saglasnost kapetan ue i, poto se utivo poklonio, obrati mu se sledeim reima: Vaa ilosti, na poetku naeg putovanja bili ste tako ljubazni da nagovestite kako ete, mo!e biti, u povratku odluiti da se zaustavite na "vetoj #laneti istilite, kako biste se videli sa porodi$om svoga sina %uilana. &koliko imate takvu nameru, bie bolje da ve sada izdate takvu naredbu zato to emo uskoro proi pored sunanog sistema '(almiani' i, ukoliko upravo sada ne promenimo kurs, nae dalje putovanje e se veoma odu!iti. )a, dragi moj kapetane * odgovori Belzebub. * Nemam nita protiv da se zaustavimo na toj svetoj planeti. +o zna da li u ponovo imati mogunost da odem tamo i posetim svog dragog sina %uilana. +apetan se pokloni i ,tede da izae, kada ga Belzebub, kao da se neega prisetio, iznenada zaustavi i ree: * ekajte, dragi kapetane, !elim neto da vas pitam o jednoj stvari. %ada se kapetan vrati natrag i sede na ponueno mesto, a Belzebub nastavi: * olim vas da, ukoliko je mogue, budete tako dobri i da posle naeg odlaska sa planete istilite promenite kurs vaeg broda tako da omoguite sletanje na planetu )eskaldino. -adi se o tome da je u sadanjem vremenskom periodu, planeta )eskaldino stalno prebivalite velikog "arunuriana, mog prvog uitelja koji je, mo!e se rei, bio prauzrok odu,ovljenja svi, delova moga istinskog bia. #re svog povratka u rodnu s.eru, !eleo bi, da imam priliku da iska!em svoje potovanje tvor$u svoje prave linosti/ tavie, sada kada se, mo!e biti, vraam sa svoje poslednje kon.eren$ije na kojoj je, ne samo meni, ve i svima s kojima sam se sretao, bilo oigledno da je .unk$ionisanje svakog od moji, odu,ovljeni, delova bilo potpuno zadovoljavajue, osetio sam neugasivi impuls za,valnosti prema velikom "arunurianu. 0a dobro znam, dragi moj kapetane, da sam vam dao te!ak zadatak, zato to sam ve video koliko je teko ispuniti takvu molbu onda kada sam se posle pomilovanja vraao na rodnu planetu +aratas i po!eleo da na tom putu posetim planetu )eskaldino. %ada je kapetan kozmikog broda "veprisutni pri,vatio moju molbu i usmerio brod prema planeti. #oto je s velikim naporom savladao sve tekoe, on je uspeno ispunio moju molbu. %ako sam se, pre nego to u
se vratiti u domovinu, iskr$ao na planeti )eskaldino i bio srean to mogu da pozdravim velikog "arunuriana, tvor$a moga istinskog bia i, to mi je bilo tri puta dra!e, dobijem njegov blagoslov. +apetan na ovu Belzebubovu molbu odgovori ovako: * )obro, Vaa ilosti, razmisliu kako da ispunim Vau !elju. 1nam kakve je tekoe tada imao kapetan "veprisutnog, ali sada se upravo na kursu izmeu "vete #lanete istilite i planete )eskaldino nalazi sunani sistem "alzmanino, koji sadr!i mnoga nebeska tela, koja su radi opteg trogoautoegokratskog pro$esa predviena za trans.ormisanje i luenje supstan$e 'zilnotrago'/ zbog toga e naem brodu biti veoma teko da proe direktno kroz taj sistem. 2li, u svakom sluaju, pokuau da naem nekakav nain da ispunim !elju Vae ilosti. -ekavi to, kapetan ustade i, naklonivi se Belzebubu s potovanjem, izae. +ada je kapetan broda napustio prostoriju u kojoj je sedeo Belzebub, (asejn pritra dedi i poto mu je, kao i uvek, seo u krilo, poe da ga nagovara da nastavi priu o onome ta mu se dogodilo posle odlaska iz prestoni$e velike dr!ave na planeti 1emlji, koja se tada zvala "ankt #eterburg.
Glava 36 NETO O NEMCIMA Belzebub poe ovako: - Iz Peterburga sam najpre krenuo u "Skandinavske zemlje", a zatim sam se nastanio u glavnom gradu ljudi koji naseljavaju savremenu zemlju, ije je ime "Nemaka". ekav!i to, Belzebub pomilova kudravu glavu svoga unuka i s dobrim, pomalo mangupskim osme"om, nastavi: - #voga puta, moj deae, po!to $elim da ti pru$im odre%eno razumevanje osobene psi"e tri&entrini" stanovnika savremeni" evropski" zemalja, udalji'u se od svoje uobiajene navike da te upu'ujem u razliite pojedinosti svoji" razmi!ljanja, i umesto toga postavi'u ti jedan "problem". Poku!avaju'i da ga re!i!, ti 'e! razotkriti spe&i(ian karakter psi"e stanovnika te evropske zemlje i ima'e! idealnu ve$bu iz aktivnog mi!ljenja. )aj originalan problem je takve prirode da 'e!, po!to aktivira! svoje mi!ljenje, morati da izvede! one logike zakljuke ija 'e ti sveukupnost pokazati samu su!tinu razloga zbog koji" se kod ti" osobeni" bi'a, bez obzira na to u kome delu svoga "*aterlenda" $ive, mo$e zapaziti bezazlena navika da, ma gde da se okupe povodom kakve "sveanosti" ili naprosto "veselja", oni pevaju jednu pesmu koju su sami smislili i koja je veoma originalna, a sastoji se iz ovi" rei: " Bl+dsinn, Bl+dsinn, ,u mein -ergn.gen, Stump(sinn, Stump(sinn, ,u meime /ust " 0, pa, moj deae, ako ne zna! !ta da radi! s tom zagonetkom pomo'i 'e ti mudra izreka na!eg dragog uitelja 1od$e Nasradina, koja je izra$ena ovim reima: "Najve'a sre'a jeste spojiti lepo s korisnim." )ebi 'e to biti korisno, zato !to 'e! imati idealnu ve$bu iz aktivnog mi!ljenja, a pru$i'e ti zadovoljstvo, zato !to 'e! zadovoljiti svoju $elju da razume! spe&i(inosti tri&entrini" bi'a koja pripadaju tom savremenom evropskom narodu. Po!to su predstavni&i toga naroda, kao !to sam ti ve' rekao, direktni nasledni&i stari" 2rka u onome !to se odnosi na pronalaske u svim oblastima "nauke", i po!to tvoji zaklju&i o problemu koji sam ti postavio mogu biti dijametralno suprotni "logikom razmi!ljanju", smatram potrebnim da ti pomognem tako !to 'u ti dati jo! dve injeni&e.
Prva injeni&a jeste da su neke rei te pesme neprevodive na bilo koji od savremeni" zemaljski" jezika, bez obzira na to !to i" je na planeti toliko mnogo da ju je mogu'e nazvati ""iljadujezikom "idrom"3 druga injeni&a se sastoji u tome !to je nji"ova, od stari" 2rka nasle%ena sposobnost da pronalaze sve mogu'e naine "slabljenja" takozvanog "logikog mi!ljenja", i bez toga dovoljno oslabljenog, kod Nema&a postala nasledna i oni su ak smislili takozvano "gramatiko pravilo" prema kome tokom "razmene mi!ljenja" odrinu re&u uvek stavljaju posle tvrdnje - na primer, umesto da ka$u: "4a to ne $elim", oni ka$u: "4a $elim to ne." 5bog toga "gramatikog pravila" slu!ala& je u svakom razgovoru prinu%en da najpre pri"vati svaku tvrdnju kao ne!to verovatno, usled ega se kod njega javlja odre%en "su!tinski diardukino" ili, kako oni ka$u, "do$ivljaj". I tek potom govornik u skladu s gramatikim pravilom, najzad izgovara (amozno "ni&"t", zbog ega se u nji"ovoj prirodi javlja ono !to polako ali sigurno pridaje nji"ovoj psi"i spe&i(ian karakter. Sve to 'e ti pomo'i da razjasni! problem koji sam ti postavio.
Glava 37 FRANCUSKA Poutavi malo, Belzebub je nastavio svoju priu. - Posle Nemake, neko vreme sam iveo u zemlji koja se zove "Italija", a posle Italije u zemlji koja je za Rusiju postala "izvor" za razvoj je no! "poroka", "iksirano! u abnormalnom pro#esu svako nevno! ivota $emljana posle nji% vekova, a koji se naziva "po lonost su!estiji"& ru!im reima, nastanio sam se u 'ran#uskoj. (a a, moj eae, elim neto a ti ispriam i o spe#i"inim aspektima psi%e tri#entrini% itelja 'ran#uske, kako bi istovremeno mo!ao a s%vati o koje mere su ko tvoji% ljubima#a po!orane normalne sposobnosti za kristaliza#iju svi% po ataka, neop%o ni% za nepristrasno razmiljanje linosti, kao i kako se ko nji% o svakoj realnoj pojavi "ormira "subjektivno miljenje" koje je, istovremeno, potpuno suprotno onome koje bi imali ka a bi realnost oivljavali irektno putem sopstveni% utisaka. )a bi% ti objasnio svoje rei mislim a e biti korisno ako ti kao primer nave em 'ran#uze. *o pre stavnika svi% naro a koji anas naseljavaju evropski kontinent, na kome je kon#entrisan takozvani "kulturni ivot", kao i na ru!im kontinentima, o samo! ro+enja pa o zreli% !o ina, neprestano se kristalizuju po a#i to uestvuju u iz!ra nji lika in ivi ualno! 'ran#uza. ,i po a#i stvaraju ko nji% vrsto uverenje a su 'ran#uzi o svi% njima slini% bia "najpokvareniji" i "najneskromniji". Pre ne!o to sam o abrao 'ran#usku za stalno mesto svo!a boravka, po a#i za stvaranje upravo takve slike "ormirani su u mome biu za%valjujui tome to sam svu a putovao i raz!ovarao sa najrazliitijim lju ima razni% na#ionalnosti koji su iveli u razliitim elovima planete, i to sam tom prilikom o 'ran#uzima esto mo!ao a ujem miljenja te vrste. Iako sam i prilikom svoji% pret%o ni% poseta poneka boravio u 'ran#uskoj, spe#ijalno sam se tru io a ne obraam panju na osobenosti psi%e njeni% stanovnika i na miljenje koje su o njima imali skoro svi ostali naro i. -vo!a puta, me+utim, poto sam se nastanio u je nom provin#ijalnom !ra u, ja sam, naravno instinktivno oekivao utiske o "amoralnosti" i "pokvarenosti" lokalni% tri#entrini% bia& ali, na moje veliko - i sve vee iznena+enje uskoro sam otkrio a o neemu slinom nema ni !ovora. Neto kasnije, ka a sam poeo a se ruim s njima i ak me+u njima stekao prijatelje i upoznao se s nji%ovim poro i#ama, ko mene ne samo a su poeli a se !ube svi po a#i za takvo "automatsko miljenje", ve su poele a se kristalizuju ru!aije osnove, koje su vo ile razjanjenju pitanja zato je ko ru!i% naro a "ormirano takvo miljenje, suprotno stvarnosti.
,o pitanje me je iz ana u an sve vie i vie zanimalo, zato to mi je, ok sam iveo me+u njima, postepeno postalo jasno a lju i u toj zemlji, u stvari, nisu bili nimalo "pokvareniji" i "amoralniji" o ostali% .vropljana. )ok sam iveo u tom provin#ijalnom !ra iu, nikako nisam mo!ao a o am neto novo tom pitanju, ali kasnije, ka a sam ospeo u prestoni#u te zemlje, o prvo!a ana su osnovni uzro#i itavo! to! nesporazuma postepeno postajali jasniji mome /mu. $a utvr+ivanje uzroka oslanjao sam se na svoja nepristrasna posmatranja i razmiljanja, kao i na ovakve injeni#e. *a a sam sti!ao u nji%ovu prestoni#u nazvanu "Pariz" koja, uz!re , u svesti savremeni% lju i to ive na itavoj planeti, pre stavlja #entar nji%ove zamiljene "kulture", kao to su !ra ovi (almios, *urkalai, 0avilon i ru!i pre stavljali za lju e proli% epo%a to isto - ja sam pravo sa eleznike stani#e krenuo u %otel koji su mi preporuili moji poznani#i iz Berlina. Prvo to sam vi eo bio je personal %otela koji su u potpunosti inili stran#i& veina i% je !ovorila en!leski, iako mi se neto pre to!a uinilo a svi !ovore ruski. )va ana posle mo! olaska u taj savremeni (almios raspitao sam se o je nom oljaku iz Perzije, za ko!a sam imao preporuku o svoji% obri% prijatelja, nastanjeni% u persijskoj prestoni#i. 1oj novi poznanik iz Persije pozvao me je iste veeri a po+emo na bulevar *apu#ina i posetimo znameniti ka"e "2ran ". *a a smo sti!li, seli smo za je an o poznato, u Parizu zauzimaju pola trotoara. mali% stoia koji, kao to je
*ao to sam ti rekao, ka"e je u .vropi isto ono to je aj ini#a u 3ziji. 4e ina razlika je u tome to e ti u aj ini#i ponu iti tenost #rvenkaste boje, napravljenu o biljaka koje su tamo obro poznate, ok e ti u evropskom ka"eu ponu iti tenost potpuno #rne boje, a o e!a je ona napravljena, ne zna niko osim !az e ka"ea. Poeli smo a pijemo #rnu tenost koja se zove "ka"a". Primetio sam a svi koji u ka"eu "2ran " posluuju, to jest, kako oni kau, svi "kelneri", pripa aju ru!im naro ima, u!lavnom Italijanima. ,reba a zna a u tom elu Pariza - "inostranom" Parizu - svaki biznis pripa a nekoj o zaje ni#a oljaka iz razni% zemalja .vrope, kao i sa ru!i% kontinenata. )akle, se ei za stoiem u poznatom ka"eu "2ran " ili tanije, ispre ulaza u nje!a, poeli smo a raz!le amo prolaznike koji su etali uli#om.
1e+u etaima je bilo pre stavnika skoro svi% naro a .vrope i ru!i% kontinenata, ali to su, u!lavnom, bili stanovni#i zemalja to su imale sreu a u to oba bu u bo!ate& me+u njima su ominirali 3merikan#i. / Parizu su 3merikan#i e"initivno zauzeli mesto Rusa, posle "propasti" nji%ove rave. 0eina etaa pripa ala je vla ajuim klasama, iji su pre stavni#i esto olazili u "prestoni#u sveta" ne bi li, kako oni kau, "prijatno proveli vreme". 1e+u njima je bilo mno!o biznismena, pristi!li% u Pariz ra i tr!ovine "mo nim pre metima", u!lavnom par"imerijom i enskom o eom. / arenoj !omili koja je etala bulevarom *apu#ina, mo!li su se vi eti mla i lju i, pristi!li u Pariz a ue mo erne i!re i vetinu izra e, naravno, mo erni% eira. )ok smo mi raz!ovarali i posmatrali !omilu lju i na ijim li#ima se italo za ovoljstvo zbo! ostvarenja u!o prieljkivano! sna, moj novi poznanik se iznena a okrete prema meni i pokazujui prstom na par koji je prolazio, uzviknu5 - Po!le ajte6 ,amo po!le ajte6 .vo olaze "pravi 'ran#uzi"6 4a po!le a%, i vi e% par koji je zaista po seao na stanovnike provin#ijalni% !ra ia te zemlje. *a a oni nesta oe u !omili, zapoesmo raz!ovor o tome kako se taj "pravi" "ran#uski par mo!ao nai na tome mestu. Posle nekoliko pretpostavki o+osmo o zakljuka a taj par, moe biti, ivi u nekom o stanova "ran#usko! ela Pariza i vraa se s neke poro ine svetkovine u ru!om kraju !ra a. -i!le no je a su mno!o popili na tom poro inom prazniku i po zavretku, ne elei a i u zaobilaznim putem, reili su a krenu prei#om koja je sluajno vo ila pore ka"ea "2ran ". ,o je, oi!le no, bio je ini vero ostojan razlo! to su se u tom elu Pariza mo!li sresti pravi 'ran#uzi. Raz!ovarajui, i posle njoj mo i. alje smo posmatrali !omilu etaa o eveni% po
Iako je veina pomo nim stvari#ama samo ba#ala prainu u oi, jer je bilo oi!le no a je ta o ea upravo kupljena anas ili jue - i pri paljivijem posmatranju, ka a se nji%ova li#a upore e sa o eom, mo!lo se vi eti a oni obino retko imaju mo!unost a se tako skupo o evaju i bu u tako bezbrini. 1e+u tim "stranim prinevima", kako i% poneka naziva omae stanovnitvo, poeli su a se pojavljuju "pro"esional#i oba pola" - tako+e stran#i koji su se u Parizu aklimatizovali& ta a moj prijatelj, mla i Perzijana#,
ree a e on biti moj pariski ierone i a e me o vesti u takozvanu "javnu kuu", kako bi% vi eo "ran#usku "pokvarenost". (loi% se, te ostavismo ka"e "2ran " i svratismo u prvi "bor el" koji se nalazio u blizini. ,u sam saznao a je !az ari#a te "plemenite ustanove" bila je na panska 4evrejka. / sobama je bilo mno!o ena5 "Poljakinja", "1a+ari#a", "4evrejki", "Italijanki" i ak, ve #rnkinje. 7eleo sam a vi im "pravu 'ran#uskinju", ali poto smo se raspitali, ispostavilo se a nema ni je ne. Izaavi iz bor ela, vratili smo se na bulevar i nastavili posmatrajui !omilu. a etamo
Na svakom koraku smo sretali !omile ena na ijim li#ima je pisalo a pripa aju "nonom ivotu". (ve te ene pripa ale su ve pomenutim na#ijama, kao i ru!im na#ionalnostima& me+u njima je bilo "8ve+anki", ".n!leskinja", "Ruskinja", "8panjolki", "1ol avanki", i tako alje, ali teko a je me+u njima bilo makar je ne 'ran#uskinje. /skoro su poele a nam osa+uju nekakve sumnjive osobe nu ei nam a zaje no s njima napravimo "0eliko! *neza". Najpre nisam razumeo ta to znai, ali mi je posle posle ue! raspitivanja postalo jasno a je taj neobian izraz obio o re+eno znaenje u vreme ok je #vetala, sa a nepostojea, "#arska Rusija". / to vreme su, kako se ispostavilo, pre stavni#i vla ajue klase, koja je u Rusiji ve propala, veoma voleli "prestoni#u sveta" i esto su ovamo olazili& i skoro svako o nji% se iz %valisavosti pretvarao u osobu sa "titulom" - u "!ro"a", "barona" ili "kneza", a najee se iz avao za "veliko! kneza". 3 poto su svi oni olazili na sumnjiva mesta "inostrano! Pariza", pro"esionalni vo ii su takvu turu nazvali "velikokneevskom". Iznajmivi je no!a o "savremeno! *urkalaija". vo ia, krenusmo a uivamo u prizorima to!
Posetili smo nekoliko "jazbina" - ka"e "%omoseksuala#a", klub "lezbijki" i mno!a ru!a "sklonita poroka", ! e su se mo!le vi eti sve vrste anomalija koje se uvek sreu u !lavnim "kulturnim #entrima" ti% nesrenika. Prelazei iz je no! mesta s r+avom reputa#ijom u ru!o, o+osmo, najza , o poznati% uli#a "1onmartra" koje se, stro!o reeno, ne nalaze na samom 1onmartru, ve neto ispo kvarta sa istim nazivom, koji je obilovao "nonim klubovima" sumnjive reputa#ije pre vi+enim, me+utim, ne za 'ran#uze, ve iskljuivo za "stran#e".
,u je bilo i mno!o restorana koji se nika a nisu zatvarali, naravno, tako+e or!anizovani% za stran#e. 9itav kvart je poinjao a ivi tek nou& preko ana je bio, kako oni kau, skoro "mrtav", i nije an strani posetila# nije remetio nje!ov mir. / svim tim restoranima postojale su otvorene "s#ene" na kojima su prikazivane razne "neobine stvari", koje su, kako se mislilo, poti#ale iz ru!i% zemalja. 3"rikanke su prikazivale "trbuni ples", *avkas#i svoje plesove sa bo eima, mulati : svoje zmije, je nom reju, mo!lo se vi eti sve to je te sezone bilo "u mo i". 3li to to je u "1onmartrovskim pozoritima" prikazivano kao neto to navo no potie o njima slini% lju i koji ive na ru!im kontinentima, nije imalo nita zaje niko s onim to sam ja, koji sam svu a boravio ra i posmatranja i izuavanja svi% osobenosti ponaanja stanovnika neke zemlje, sopstvenim oima na tim mestima vi eo. Ne avno je na 1onmartru otvoreno mno!o "spe#ijalni% ruski% restorana" i u tim ruskim restoranima, kao i u mno!im ru!im, takozvani "artisti", ili "!lum#i", bili su Rusi koji su, veinom, pripa ali vla ajuim klasama. -v e je umesno napomenuti a su jo sasvim ne avno oevi i e ovi ti% "artista" ili "!luma#a" savremeni% "teatralni% restorana", poseivali takva mesta na 1onmartru, razume se o troku svoji% seljaka, i pri tome ismevali i vre+ali lino ostojanstvo pre stavnika ru!i% naro a& a sa a nji%ova e#a i unu#i moraju a se pomire s tim a slue kao objekti "%aznamaski% kapri#a" oljaka iz ru!i% zemalja, u ijim epovima "zve#ka lova". ;o a Nasra in ima izreku o takvom stanju stvari. -na !lasi5 "3ko voli a se sanka mora voleti i a vue sanke." )ok smo se eli u je nom o ti% restorana, mo! novo! prijatelja Perzijan#a je pozvao neki nje!ov prijatelj i ja sam ostao sam za stolom na kome je stajala bo#a ampanj#a, koji se uvek slui na 1onmartru. Belzebub uboko uz a%nu i nastavi5 - /pravo sa a, ok ti priam o toj veeri koju sam proveo me+u tri#entrinim $emljanima na 1onmartru, u meni se nevoljno bu i oseanje koje sam ta a oiveo& i u ovom trenutku seanje na sve preivljeno postaje toliko intenzivno i izaziva ponovne aso#ija#ije u sva tri o u%ovljena ela mo!a 4a, to me primorava a o ustanem o naete teme, kako bi% po elio s tobom alosna i teka razmiljanja, izazvana mojom usamljenou i tim neprijatnim okolnostima na 1onmartru, ka a me je moj mla i persijski ierone ostavio. (tvar je u tome to me je takvo oseanje, koje se moe nazvati oseanjem "protesta", posetilo ru!i put u ivotu& je nom pre to!a ono je nastalo u meni
zbo! "previ a" je no! ela nai% Najvii% *ozmiki% (vetitelja, zbo! e!a su nastale, a mo a i alje nastaju, sve te objektivne nesree na $emlji, pa ak i u itavoj 0asioni. Ipak, ovo!a puta moje misli su ile ovim re om5 *ako je bilo mo!ue ne pre vi eti, uz sve proraune %armonijsko! kretanja nebeski% tela, a e se kometa *on ora su ariti sa zlosrenom planetom $emljom< )a su to pre vi eli oni koji su za to bili za ueni, ne bi se o!o ila nije na nesrea u lan#u nesrea i ne bi bilo potrebno a se u or!anizam prvi% tri#entrini% bia implantira toliko "atalan po nji% or!an kun abu"era, koji je i bio uzrok svi% kasniji% nevolja i nji%ovi% uasni% rezultata. Naravno, kasnije, ka a je potreba za tim tetnim or!anom otpala, on je uniten, ali pri tome opet nije bilo pre vi+eno a unitenje samo!a or!ana nee unititi nje!ove osobine i a u bu unosti, zbo! osobeno! naina ivota lju i, posle i#e nje!ovo! elovanja mo!u biti "iksirane u priro i nji%ovi% potomaka. )ru!im reima, ovo!a puta oni nisu pre vi eli a, iako je bilo mo!ue ukloniti taj or!an, nije mo!ue izbei "un amentalni kozmiki zakon 2eptaparaparino%a, koji se o nosio na evolutivne pro#ese, zato to on za $emljane ostaje isti kao i za sve to postoji u 0asioni. ,o se o!o ilo zbo! je no! ru!o!, skoro kriminalno! previ a, koji je oveo o potpuno uasne situa#ije5 iako, s je ne strane, ko $emljana, kao i ko svi% ostali% tri#entrini% bia 0asione, postoje sve mo!unosti za razvoj "na telesni% sutina", ili "vii% tela", s ru!e strane, zbo! kristaliza#ije razliiti% posle i#a svojstava or!ana kun abu"era, njima je skoro nemo!ue a usavravaju svoje na telesne sutine o potrebno! nivoa. 3 poto u skla u sa "un amentalnim kozmikim zakonima, objekti kao to su "na telesni elovi" u biu tri#entrini% stvorenja, nisu na planetama po vr!nuti unitavanju, i poto nji%ova planetarna tela ne mo!u a postoje veno, ve se, ka a o+e vreme, obavezno po vr!avaju pro#esu sveto! "raskoarna", nesrene "na telesne sutine" moraju prelaziti iz je ne spoljne "orme u ru!u i veno se u njima muiti. )akle, moj eae, ok sam se eo sam u restoranu na 1onmartru i posmatrao tvoje savremene ljubim#e, nisam prestajao a razmiljam. *oliko je vekova proteklo o ka a sam poeo tri#entrini% stanovnika te nesrene planete. a prouavam ivot
$a to vreme - oz!o je bilo poslato mno!o *ozmiki% (vetitelja s posebnim za atkom a im pomo!ne i oslobo i i% posle i#a elovanja or!ana kun abu"era& ipak, nita se o ta a nije promenilo i nji%ov ivot je ostao isti kao pre. $a sve to vreme nisam uoio razliku izme+u lju i koji su tamo iveli pre sto !o ina i oni% koji ive sa a.
Ne, bia koja se e ov e ista su, i ponaaju se isto onako neprilino kao i itelji (almiosa u 3tlanti i, koji je svojevremeno smatran "izvorom" i mestom kon#entra#ije osti!nua u pro#esu usavravanja nji%ovo! /ma - ili, kako bi rekli savremeni $emljani, nji%ovim "!lavnim kulturnim #entrom" i ! e sam poneka i sam se eo u nji%ovim "sakrupiaksama", kako su oni nazivali restorane. Posle propasti 3tlanti e proletelo je mno!o vekova... Broj tri#entrini% bia znatno je porastao i nji%ov !lavni "kulturni #entar" premestio se na kontinent 2rabon#i, koji se sa a zove "3"rika". I opet se proli vekovi, kulturni #entar je postao !ra azijskom kontinentu, u revnoj zemlji koja se zvala ",ikliami". *urkalai na
/ to vreme se eo sam s njima u nji%ovim "katlanima", koji po seaju na savremene restorane. $ar nisam ve bio sve ok isti% ovakvi% s#ena< Pre a mnom se i krupan mukara# sa ve uline evojke... obu#ite im "ka"irijanske" %aljine i... nisam li potpuno iste tipove !le ao se ei u "katlanu" !ra a *urkalai< 3 eno tamo, sleva, za ru!im stolom, mla i u rutvu svoje mokre brae raz!laba pro ornim !lasom o uzro#ima nere a u zemlji - stavite mu na !lavu "ambar a%", i zar nee biti potpuno isti kao "*lijana# s br a", kako se neka a !ovorilo< 3 eno onaj visoki ovek, koji tako vaan se i sam u u!lu i istovremeno nami!uje eni to za suse nim stolom se i sa svojim muem... zar on nije pravi "0erunki#"< 3 ovi kelneri to lie na pse po vijeni% repova ok posluuju lju e koji se e za stolovima... zar oni nisu "asklejski robovi"< Posle ,ikliamia ponovo je prolo mno!o vekova i ja sam ospeo u slavni !ra 0avilon. $ar tamo nije bilo isto ovako< $ar tri#entrini stanovni#i to!a !ra a nisu bili isti ovakvi 3skleji, *a"irijan#i, 0erunki#i, *lijan#i, i tako alje< Promene su otakle je ino o eu i imena ti% naro a. / vavilonska vremena zvali su se "3sir#i", "Persijan#i", "3rapi", i imali ru!a slina imena. )a... a sa a, posle toliko vekova, ponovo sam u savremenom "kulturnom #entru"& sa a je to Pariz. I opet isto... !alama, buka, sme%, psovke... ba kao u 0avilonu, *urkalaiju, pa ak i u (almiosu, prvom #entru kulture. $ar se ova tri#entrina bia ne okupljaju ov e kako bi provela vreme na nain koji ne prilii razumnim stvorenjima, kao to su to inili i nji%ovi pre#i, koji su u avna vremena iveli na ovoj zlosrenoj planeti<
$a sve to vreme vi eo sam kako su bez tra!a nestajali ne samo itavi naro i, ve su se i kopna na kojima su oni iveli menjala ili nestajala sa li#a planete, kao to se to o!o ilo sa 3tlanti om. Posle (almiosa, sle ei kulturni #entar nastao je na kontinentu 2rabon#i. $ar nisu lju i koji su !a naselili tako+e iezli< 3 ako sam kontinent i nije propao, mesto na kome se nalazio !ra zatrpao je pesak i sa a se tamo nalazi je ino pustinja (a%ara. I opet su proli vekovi. Novi #entar je bio u ,ikliamiu. 8ta je o nje!a ostalo< Pustinja, nazvana "*arakumi" ili "=rni pesak". 3ko je o neka a slavno! naro a neto ipak uspelo a opstane o %ilja ite !enera#ije, to sa a tavori u potpunoj be i, ne aleko o mesta neka anje veliine. 0ekovi su se smenjivali... 0i eo sam nji%ov kulturni #entar, !ra 0avilon. 8ta je ostalo o to!a zaista veliko! !ra a< Neto kamenja o samo!a !ra a i potom#i neka a veliki% naro a, koje nji%ovi savremeni#i, iako i sa a postoje, smatraju potpuno beznaajnim. 3 kakva su bina eka savremeni kulturni #entar, !ra Pariz, i naro e koji su sa a toliko moni5 'ran#uze, Nem#e, .n!leze, ;olan+ane, Italijane, 3merikan#e i ru!e - pokazae bu ui vekovi. 4asno je samo je no5 nesreni zae#i "na telesni% sutina", koje su nastale i nastaju i alje ko tri#entrini% $emljana, osu+eni su, kao to sam ti !ovorio, a propa aju u anomalnim "ormama svi% vrsta - "ormama koje su postale svojstvene nesrenoj $emlji zbo! neoprostivo! previ a neki% o nai% Najvei% *ozmiki% (vetitelja. Bio sam za ubljen u te tune misli ka a se vratio moj novi prijatelj, mla i Perzijana#. Neto kasnije, ka a je u restoranu postalo suvie buno i za!uljivo, reismo a o emo na neko ru!o mesto na 1onmartru. 3li ka a smo ustali a krenemo, !rupa lju i koja je se ela za suse nim stoiem, ula je ku a nameravamo a po+emo i po zvala nas a im se pri ruimo i tamo o emo svi zaje no. -ni nas zamolie a saekamo olazak neko! nji%ovo! prijatelja. Ispostavilo se a su nai novi poznani#i bili 3merikan#i. Iako je u restoranu bilo sve neprijatnije i buka pijani% !lasova bila sve jaa, mi se najpre sloismo a saekamo nji%ovo! prijatelja, ali ka a u u aljenom u!lu prostorije iznena a zapoe kav!a, mi iza+osmo ne ekajui 3merikan#e.
Pokazalo se a je kav!a zapoela zbo! to!a to je neki ovek u ario svo! prijatelja "laom po !lavi naprosto zato to je ovaj o bio a popije u z ravlje premijera nekakve vla e, ve je umesto to!a naz ravio za "sultana ,u!urta". 4e an o 3merikana#a koji vie nije %teo a eka svo!a prijatelja, poao je s nama u ru!i restoran. *a a smo se blie upoznali, pokazalo se a je 3merikana# proni#ljiv, veseo i priljiv. -n je itavim putem nepreki no brbljao i primoravao nas a se smejemo nje!ovim pametnim i tanim komentarima u vezi razni% komini% strana ponaanja prolaznika i posetila#a restorana. Raspitavi se o svemu, saznasmo a je na 3merikana# vlasnik velike pariske kola plesa, koja je ta a bila u mo i. Iz sve!a to je ispriao o svome poslu, s%vatio sam a su ueni#i nje!ove kole bili je ino 3merikan#i koji su ovamo oli a bi nauili popularnu ameriku i!ru ""okstrot". (aznao sam, tako+e, a je poreklo "okstrota isto ameriko i a je on posle nji mo ni krik, posebno u 3meri#i. *a a smo naruili jo je nu vrstu ampanj#a i na veseli 3merikana# na trenutak uutao, upitao sam !a5 Re#ite mi, molim vas, ra!i !ospo ine, ako je tako, zato niste svoju kolu otvorili u 3meri#i, umesto to ste oli u Pariz, tako aleko o omovine i toliko traeno! "okstrota< $ato pitate< - uzviknu on, iskreno iznena+en. - Pa ja imam veliku poro i#u< )a sam otvorio svoju kolu u omovini, ne samo a bi moji blinji pomrli o !la i, ve ni ja sam ne bi% mo!ao a iznajmim ak ni vlaan po rum u Njujorku, kako bismo se sklonili o loe! vremena koje onosi %la an vetar. 3 ov e u Parizu, %vala Bo!u, ima mno!o oni% koji ele a naue "okstrot i plaaju mi onoliko koliko zatraim. - Ne razumem : preki o% !a. - Rekli ste a vai ueni#i u!lavnom olaze ovamo iz vae omovine, a o ma% zatim kaete kako tamo na vas niko ne bi obratio panju. *ako to objanjavate< - -, to je pravi trik - o !ovori estiti 3merikana#. Razlo! je u maloj "psi%olokoj neobinosti" koja zaje no s ru!im spe#i"inim u novatostima ini moje sunaro nike "tupima". 9itava stvar je u tome to se moja kola nalazi u Parizu koji je, kako u 3meri#i kau "poznavao#i umetnosti", "savremeni 0avilon".
3 taj savremeni 0avilon je ko nas toliko popularan a svako smatra svojom obavezom a poseti ovu prestoni#u sveta. (vaki 3merikana# koji uspe a prikupi makar malo nov#a, olazi ovamo. 3, uz!re , znate li a u 3meri#i nije tako prosta stvar sakupiti nova#. ,o ov e u .vropi misle a su ko nas uli#e poploane olarima. )ozvolite a kaem kako oveku koji ivi u 3meri#i zapravo nije nimalo lako a sakupi nova#. (vaki #ent se zara+uje u znoju svo!a li#a. 1i u 3meri#i ne plaamo, kao to se to ra i u nekim evropskim zemljama, za tako e"emerne vre nosti kao to su "slava", "popularnost", "talenat", i tako alje. Na primer, ov e u .vropi, ako neki umetnik naslika obru sliku i postane poznat, bilo kakvu brljotinu smukao posle to!a, publika e uvek plaati visoku #enu za nju, samo zato to je ona ra veliko! umetnika. *o nas u 3meri#i, ipak, sve je ru!aije. (ve se ra i zbo! nov#a i svaki proizvo se vre nuje. "Ime", "talenat", "!enije" i sva roba te vrste, nama malo znai i mi teko ajemo olare za nju. 3li, na moju sreu, nai 3merikan#i imaju mno!o slabosti, a me+u njima je i strast a se "vi i .vropa". )a bi za ovoljio tu strast, svaki 3merikana# nastoji, o riui se povremeno ak i najpotrebnije!, a skloni na stranu teim ra om zara+ene olare, kako bi oao u .vropu i obavezno, u "prestoni#u sveta" - Pariz. .to zato se na uli#ama Pariza moe sresti toliko moji% zemljaka, koji% je ov e bukvalno "kao pleve". 3 poto nai 3merikan#i imaju jo je nu veoma izraenu slabost, "sujetu", oni se ra uju ako lju i uju a su oni nauili "okstrot i to ne naprosto u 'ila el"iji ili Bostonu, ve u samom Parizu, o akle stiu sve mo ne novosti sveta. 3 poto je "okstrot sa a u mo i, "pariski "okstrot" je za nji% - posle nja re #iviliza#ije. I eto, za%valjujui tim vama ""ermentima" moji% sunaro nika ja, obian uitelj plesa, ov e uvek pronalazim mno!o 3merikana#a koji mi obro plaaju. Istina, oni mi ov e plaaju u "ran#ima a ne u olarima, jer, svakako, i oni to menjaju valutu treba a zara e, to jest, oni tako+e imaju poro i#e. Poto sam sasluao sva ova objanjenja, upitao sam !a5 Re#ite mi, molim vas, ra!i ser, zar je mo!ue a vai zemlja#i olaze u Pariz i ostaju ov e toliko u!o samo zbo! to!a a bi nauili va "okstrot< Ne samo "okstrot - o !ovori on. - )ok borave ov e, oni raz!le aju !ra i nje!ovu okolinu, a poneka ak o laze i na ua putovanja. /kratko, za sve to vreme oni zaista "prouavaju" .vropu.
-ni "poseuju" i "prouavaju" .vropu, kako ko kue kau, ra i "potpunije! obrazovanja i vaspitanja"& ali, me+u nama reeno, to je samo je na o papa!ajski% "raza oni% me+u nama koji preten uju a bu u pravi .n!lezi. / stvari, moji zemlja#i putuju u Pariz, i uopte u .vropu, je ino zato a bi za ovoljili svoju sujetu. -ni ne putuju zato a bi bili ueniji i a bi vie znali, ve naprosto a bi mo!li a se po%vale pre svojim poznan#ima ko kue kako su boravili u .vropi i vi eli je no, ru!o i tree. $nate li kako moji sunaro ni#i putuju po .vropi i kako je izuavaju< Ne znate< -n a, ujte. )akle, moji ra!i zemlja#i se, kao sta o ova#a, okupe svi zaje no u !rupe o po nekoliko esetina& itava ta partija "turista" se a u o!roman autobus i kree oznaenom marrutom. -sim o"era, tu je jo je na osoba, "vo i". $a vreme ture "amoznim autobusom vo i poneka slabanim !lasom iz!ovara nazive mesta i razni% istorijski% i neistorijski% pre ela Pariza i okoline, naueni% napamet iz prirunika koji je sainio lino mister *uk. ,i vo ii imaju veoma slabane !lasove i iz!le aju kao a nisu jeli, zato to su obino veoma umorni i neispavani, poto mno!i o nji% ra e ak i nou kako bi sastavili kraj s krajem, a o *uka i (ina obijaju be ne zara e, premale a preive, zato to je teko iz ravati poro i#u, naroito u Parizu. 3li, ak i ako moji ra!i sunaro ni#i uju veoma malo o ono!a to priaju pospani vo ii svojim slabanim !lasovima, kakve to ima veze< $ar im i tako nije sveje no< -ni zapravo ne znaju nikakve poje inosti o onome to vi e. $ato bi se uzbu+ivali zbo! znaaja sve!a to!a< (vima njima potrebna je samo "injeni#a" a su bili na tim i tim mestima i a su, uopte, "vi eli svet". Nji% to u potpunosti za ovoljava, zato to u bu uim raz!ovorima mo!u mirne savesti a kau kako su bili tu i tu, na raznim mestima, a svi ostali 3merikan#i e misliti kako oni nisu "maji kaalj", ve neko ko je bio u .vropi i posetio sva mesta koja je uan a vi i svaki "#ivilizovan ovek". 3%, ra!i moj, ser6 0i svakako mislite a sam ja samo ovek koji ivi na raun tuposti svoji% zemljaka< *o sam ja, na kraju krajeva< 4a sam mali ovek, obian "uitelj plesa". )a li ste primetili ebeljka koji je u onom prvom restoranu se eo pore mene< )a... ., on je prava varali#a. Izme+u ostalo!, ta sorta se mno!o ee sree ko nas u 3meri#i, posebno u posle nje vreme. ,aj ebeljko, amerikanizovani en!leski 4evrejin, je !lavni partner je ne stabilne amerike "irme. ,a "irma ima svoje "ilijale u mno!im amerikim i evropskim !ra ovima, a taj ovek ima "unk#iju irektora pariske "ilijale.
'irma ne samo a puni svoju kasu tako to eksploatie tupost moji% zemljaka, ne!o je, a zlo bu e vee, svojom prevarantskom elatnou jo i po stie. .vo kako oni o ra+uju svoje mrane poslove5 Pariska "ilijala "irme je za%valjujui amerikim meto ama reklamiranja, ve nairoko poznata u 3meri#i i mno!i moji zemlja#i, po staknuti sujetom i ru!im tipinim slabostima, o te "ilijale re ovno naruuju mo ernu !ar erobu, a "ilijala im iz "prestoni#e sveta" alje "ori!inalne "ran#uske mo ele". (ve se to ra i sasvim asno, prema pravilima savremeno! biznisa i bazira se na "trostrukom knji!ovo stvu" i "mari"etlu#ima". 8to se tie prave strane biznisa te "soli ne "irme", koju su osnovale amerike "ajkule", ozvolite a se tako izrazim, te "ajkule" e vas o rati o !ole koe kako bi napunili svoje beskrajno uboke epove. *a a, akle, pariska "ilijala obije potom naru binu o neke svoje amerike klijentkinje, o ma% !a alje pravo u Nemaku, ! e su ra i materijali mno!o je"tiniji. I nemaka "ilijala la!ano i lenjo izvrava ameriku naru binu prema iktatu "pariske mo e", posle e!a spokojno priiva parisku etiketu na svoju robu i irektno je alje bro om iz ;ambur!a u Njujork, ! e je obija klijentkinja, srena i ponosna to sutra nee obui bilo ta, ve pravi pariski proizvo , saiven u samom Parizu po "posle njoj mo i". Najinteresantnije je to u tom "komisionom biznisu" "uvaene "irme" niko ne !ubi, naprotiv, on svima o !ovara i svima je koristan. 9ak i 'ran#uska, omain "prestoni#e sveta", obija neto o te tr!ovine - iako, naravno, koristi ima je ino potanska ustanova koja je stavila peat na korespon en#iju pariske "ilijale. *ao to vi ite, svi su za ovoljni i svi se ra uju, tavie, itav taj posao oprav ava aksiom politike ekonomije koji, uz!re reeno, nije svu a pri%vaen - a koji !lasi a bez me+unaro ne robne razmene na#ije ne mo!u a postoje. 3 ko sam ja< ...4a sam samo be ni uitelj plesa6 0eseli 3merikana# je i alje neto !ovorio, ka a se iz suse ne prostorije zau velika buka i oajniki muki i enski povi#i. 1i usta osmo i iza+osmo iz restorana, i tek ka a smo se nali na uli#i, rekoe nam a je neka 8panjolka prosula vitriol u li#e eni koja je ola iz Bel!ije, jer je ova je nom mukar#u iz 2ruzije, ko!a je ranije u Parizu iz ravala 8panjolka, poklonila tabakeru sa u!raviranim natpisom "/vek sam ti na raspola!anju". *a a smo izali napolje bilo je ve veoma kasno, tanije, rano5 ve je svitalo. $ato smo se oprostili o nae! zabavno! 3merikan#a i poli svako u svoj %otel.
/z put sam razmiljao o onome to sam vi eo i uo na znamenitom 1onmartru i obro sam s%vatio kako se i zato ko stanovnika ru!i% zemalja "ormiralo miljenje o 'ran#uzima, toliko razliito o pravo! stanja. $a%valjujui svemu onome to sam te noi vi eo, postalo mi je jasno a pre stavni#i ru!i% naro a, ka a o+u u 'ran#usku, pre sve!a o laze u onaj eo Pariza i na mesta koja su za nji% spe#ijalno or!anizovali i ure ili stran#i poput nji%, koji su oli mno!o ranije i koji zato o lino !ovore "ran#uski. Poto proni#ljivost o avno ne spa a u vrline savremeni% lju i, oni su iz!ubili takozvane "iroke vi ike" i ru!e stran#e smatraju 'ran#uzima& a kasnije, poto se vrate svojim kuama, oni priaju svojim zemlja#ima o svemu to su vi eli, uli i oiveli samo u je nom elu Pariza kao a je to bila prava 'ran#uska i kao a su imali posla s pravim 'ran#uzima. ,ako je postepeno o 'ran#uzima "ormirano miljenje koje ne o !ovara stvarnosti. 8tavie, postoji je an jo ozbiljniji razlo! za "ormiranje miljenja o 'ran#uzima, a on se tako+e zasniva na osobenostima nji%ove psi%olo!ije. ,a osobenost svoj nastanak u!uje je noj tako+e po!ubnoj praksi, koja se zove "obrazovanje". Ra i se o tome a ve o olaska eteta, kako to oni kau, na "svet Boji", jo o prvo!a ana, ok jo i sama Priro a tek razvija svoju prvobitnu kon#ep#iju bu ue! o raslo! o !ovorno! tri#entrino! bia, tvoji ljubim#i poinju a ometaju taj razvoj svojim tetnim "obrazovanjem". I to nije sve5 pomou te kobne prakse oni u "spetsiualitivijanske kon#entra#ije", ili zemaljski, "moz!ove" novoro+eno! bia, utuvljuju i usa+uju razne e"emerne i "antastine i eje. 1oz!ovi postoje ra i opaanja i prikupljanja najrazliitiji% utisaka i rezultata svesno! pro#esa saznanja& ko novoro+eneta su oni potpuno isti i pose uju najvii nivo prijemivosti. Najvea nesrea za tvoje ljubim#e je u tome to taj kobni pro#es ko veine nji% traje skoro o nji%ovo! zrelo! uzrasta. /sle to!a nastaje ona osobenost nji%ove psi%e koju sam ve pominjao, a evo u emu se ona sastoji5 prvo, skoro sve "unk#ije usmerene na aktivno ponaanje, malopomalo se a aptiraju tako a o !ovaraju samo na lane i "antastine i eje& ru!o, #elokupno nji%ovo bie postepeno se navikava na usvajanje novi% utisaka bez i najmanje! uea oni% ivotni% "aktora koje je Priro a ra i to!a usa ila u nji% - ru!im reima, oni usvajaju novo je ino u skla u s onim lanim i "antastinim pre stavama koje su im pret%o no su!erisane. (avremeni tri#entrini $emljani su se, na kraju krajeva, liili i same potrebe a poimaju i usvajaju ono to prvi put vi e i uju& zbo! to!a je sve to
je novo za nji% potres, poto izaziva aso#ija#ije zasnovane na pret%o no usa+enim in"orma#ijama, to se mora uskla iti s novim utis#ima. )akle, ka a tvoji ljubim#i postanu o rasli o !ovorni lju i, oni automatski usvajaju, bez bilo kakvo! napora neke o svoji% sutinski% "unk#ija, sve to prvi put vi e ili uju, pri emu se ko nji% ne javlja ni najmanja potreba a s%vate ono to se o!a+a, kako u spoljnom tako i u unutranjem svetu. -ni se naprosto za ovoljavaju onim to je je nom ili va puta uneto u nji%. Na am se, ra!i moj eae, a si posle sve!a to sam ti ispriao s%vatio kako se i zato me+u tri#entrinim biima ru!i% zemalja ove planete pojavilo miljenje o 'ran#uzima koje ne o !ovara stvarnosti. )esilo se, na nesreu obini% 'ran#uza, a su savremeni tri#entrini stanovni#i ru!i% zemalja izabrali prestoni#u nji%ove zemlje za za ovoljavanje svoji%, takozvani%, "kulturni% potreba". / svakom sluaju, ja itavim svojim biem saoseam sa obinim iteljima te zemlje zbo! to!a to se sa a nji%ova prestoni#a, tanije, je an njen eo, smatra "#entrom kulture" itave planete. Neobino je to je veina stanovnika 'ran#uske, bez obzira na potpuno abnormalne uslove svoje e!zisten#ije, izazvane pretvaranjem nji%ove prestoni#e u !lavni "kulturni #entar" itave zlosrene planete, pokazala sposobnost a u sebi sauva, istina nesvesno, po lo!e za nastanak va ivotna impulsa, na kojima se prvenstveno zasniva objektivni moral, a koji se zovu "patrijar%alnost" ili "ljubav prema poro i#i", i "oseanje priro no! sti a". Poto je ovaj savremeni "kulturni #entar" o avno postao mesto okupljanja lju i sa itave planete, koji su se u potpunosti prepustili "zlom u%u" to !ospo ari u svakome o nji%, postavi nji%ov i eal, i koji je o lino opisan sle eim reima5 "elja a se potpuno eliminie potreba za bilo kakvim naporom i bilo kakvom uevnom bri!om", ti lju i svakako, svesno ili nesvesno, vre tetan uti#aj na 'ran#uze. ,i e, moj eae, veoma obro s%vatiti koliko je to to se savremeni "#entar kulture" nalazi u 'ran#uskoj velika nesrea za njen naro , ka a ti opiem posle i#e. $a nji% sam saznao na osnovu in"orma#ije nave ene u je nom o posle nji% etero!rama koji !ovore o tri#entrinim stanovni#ima $emlje. 1oram ti rei a se ta bia, koja su se u potpunosti prepustila "unutranjem zlom u%u" i okupljaju se u je nom o "#entara kulture", izme+u ostali% tetni% stvari, naprosto iz nera a i ra i za ovoljenja sopstveni% %irova, bave i stvaranjem novi% "ormi mani"estovanja svoji% %aznamaski% svojstava ili, kako oni kau, novom "mo om" koju zatim ire po itavom svetu.
;aznamaska praksa "stvaranja nove mo e" tako+e je postojala i u pret%o nim #iviliza#ijama5 za vreme tikliamike #iviliza#ije ona je #vetala po nazivom "a jat", za vreme 0avilona - po nazivom "%aj ija". "3 jat", "%aj ija" ili "mo a" i!raju istu ulo!u u nji%ovom svako nevnom ivotu, kao i nai obiaji, uve eni ra i olakavanja spoljni% uslova, nezavisni% o nas, a koji su postepeno poeli svu a a se primenjuju kao priro ne potrebe. (avremeni obiaji ili "mo a" $emljana, s ru!e strane, pre sve!a su naprosto privremeni i slue je ino za za ovoljavanje beznaajni% lini% #iljeva ti% savremeni% i bu ui% %aznamasa i postali su o krajnosti trivijalni i e!oistini& osim to!a, oni su rezultat ni manje ni vie ne!o automatsko! miljenja zasnovano! na relativnim pojmovima koji proistiu iz anomalno uspostavljeni% uslova svako nevno! ivota na $emlji. Pre otprilike pola veka u Parizu je nekoliko kan i ata za %aznamase smislilo kratke "rizure za ene i ta kobna pojava se proirila natpriro nom brzinom, uz pomo obro provereni% naina i puteva. Ipak, u to vreme je oseanje "morala" i "patrijar%alnosti" ko "ran#uski% ena bilo jo veoma jako i one nisu pri%vatile tetnu novinu& ali, en!leskim i amerikim enama ona se veoma opala i one su poele a iaju kosu. -sim to!a, poto su ene obeju ovi% zemalja namerno kvarile svoju priro u u elu koji je pre vi+en za o re+ene promene kozmiki% supstan#i, 0elika Priro a nije ekala sa o !ovorom i ala je o !ovarajue rezultate koji e nesumnjivo obiti iste "orme kakve su ve imali va puta ranije5 prvi put u zemlji "/neano", sa a "*a"irstanu", ! e su se pojavile takozvane "amazonke", i ru!i put u antikoj 2rkoj, ! e je osnovan "kult pesnikinje (ap"o". $a to vreme, u vema savremenim ravama, .n!leskoj i 3meri#i, ensko ianje je ini#iralo u prvom sluaju "si"raetkinje", a u ru!om takozvane %rianske naunike ili "teozo"e". -sim to!a, ka a se ta %aznamaska mo a ensko! ianja svu a proirila, primeeno je propor#ionalno poveanje kako je nave eno u etero!ramu koji sam obio - ono!a to oni nazivaju "enskim bolestima", tj. najrazliitiji% upala polni% or!ana, kao to su "va!initis", "uteritis", ovaritis", kao i "ibroma i raka. 1oj eae, iako su mo u kratki% enski% "rizura smislili lju i sa %aznamaskim svojstvima u Parizu, ona nije postala mo erna najpre u 'ran#uskoj, ali, poto je njena prestoni#a postala mesto stalni% susreta lju i s takvim osobinama, koji su alje irili svoje po!ubne pronalaske, oni su, najza , i tu posti!li uspe%. I 'ran#uskinje su poele a se iaju na kratko i sa a to ra e skoro sve. / pariskim "rizerni#ama, kako sam saznao iz etero!rama, sa a se "ormiraju u!aki re ovi, isto kao to su ne avno u Rusiji lju i stajali u re u a obiju "ameriko brano". ,o zarazno tranje ena u "rizerni#e, kako bi o sekle svoju kosu, ve ovo i o su ski% pro#esa izme+u "rizera i oeva, mueva i
brae ti% "oiani% ova#a", pa ak i o mno!obrojni% "razvo a", kako na $emlji kau. $animljivo je to su ije, kako se navo i u etero!ramu, najee oprav avaju "rizere po tom osnovu to je enama koje o laze u "rizerni#e vie o esnaest !o ina, te su prema zakonima nji%ove zemlje punoletne i slobo ne a ra e sve to poele. 3li, naravno, ka a bi "ran#uske su ije i su ije ru!i% zemalja znale a u 0asioni postoji o re+en kozmiki zakon koji se o nosi na sve objekte bez izuzetka, a koji slui velikom ,ro!oautoe!okratu za trans"orma#iju kozmiki% supstan#i, oni bi, bez svake sumnje, imali sasvim ru!aije s%vatanje kon#ep#ije koja se izraava reju "punoletstvo". (utina je u tome to u skla u s tim o re+enim kozmikim zakonom, za vreme trans"orma#ije kozmike supstan#e, sve takve linosti, me+u kojima se nalaze i keapmartnijanska bia ensko! pola, pre stavljaju izvore svi% oni% aktivni% elemenata koji putem sje injavanja u potonjim kozmikim objektima u pro#esu elovanja kozmiko! zakona ,riamazikamna treba a slue kao nje!ova ru!a sveta sila& ru!im reima, ta bia uvek nose "ne!ativno" ili "pasivno" naelo. I za%valjujui tom kozmikom zakonu, izvori koji trans"ormiu aktivne elemente to slue pasivnom naelu, nika a ne mo!u a se oslobo e toliko a imaju nezavisne mani"esta#ije. 4e ino oni izvori koji pre stavljaju "(vetu Potvr u" ili "aktivan prin#ip" boansko! ,riamazikamna mo!u pose ovati nezavisnost koja trans"ormie aktivne elemente. .to zato oni izvori koji slue pasivnom naelu ne mo!u a o !ovaraju za svoje ponaanje, to jest, ne mo!u a bu u "punoletni". *a a !ovorim o 'ran#uzima, kako bi% to potpunije ao nji%ovu karakteristiku, moram ti rei a su pre stavni#i vla ajue klase pronali o lian nain a smire naro , i koriste !a na isti nain kao to vlasti u Rusiji koriste poznatu "votku", a vlasti u .n!leskoj - svoj nita manje znamenit "sport". Ipak, iako "ran#uske vlasti uspeno primenjuju svoj " obar" nain za postizanje svoji% isto tako e!oistiki% #iljeva, mora se priznati, bez uvre e po en!leske i ruske vlasti, a taj nain ne nanosi skoro nikakvu tetu planetarnim telima obini% !ra+ana. 3li ni to jo nije sve5 na taj nain oni nesvesno pruaju neto korisno obinim lju ima svoje zemlje, ajui im ono to im skree panju i prua privremeno osloba+anje o bolesni% e"ekata opse nutosti "mo om" koju, kao to sam ti ve rekao, izmiljaju sa anji i bu ui %aznamasi koji su u nji%ovu prestoni#u oli iz ru!i% zemalja. ,aj " obar nain" zove se "vaar" i u nae vreme vaari se o ravaju po utvr+enom re u na !lavnim tr!ovima svi% !ra ova i sela, na istim onim
tr!ovima ! e su se pre ve stotine !o ina tri#entrina bia okupljala ra i iskusija na "reli!iozne i moralne teme". Istine ra i, treba rei, moj eae, a su "ran#uski "vaari" veoma, veoma zabavni. Priznajem a se ak i meni svi+a a o em tamo i prove em sat- va ne mislei ni o emu. Na tim vaarimaje sve je"tino i u esno. Na primer, za nekakvi% pe eset santima ovek moe a se na!le a svakakvi% u a koja su 3merikan#i i ru!i naro i stvorili kako bi izazivali neveri#u. 3ko se ovek suvie brzo oporavi o iznena+enja, moe sebe a obra uje neim ukusnim, pripremljenim na li#u mesta. Istina, posle ti% poslasti#a elu a# ono!a ko i% poje e esto, kako a kaem... %m... %m... ali ta jo moe a se upore i sa za ovoljstvom koje ovek ima ok i% je e< 3 ukoliko neko eli, a tako kaemo, a "isproba sreu", opet za samo nekoliko santima moe a ispuni svoju elju i %ilja u puta& poznati "ran#uski vaari nu e atrak#ije koje su ve poznate na $emlji i koje su pre vi+ene a prue razono u i veselje - je nom reju sve, o ruleta o i!re reima.
Glava 38 RELIGIJA Belzebub nastavi da pria. - Sada u ti ispriati neto o onom "kamenu spoticanja" koji je jedan od glavnih razloga slabljenja psihe tvojih nesrenih ljubimaca, to jest, o osobenom "havatviernonisu" koji uvek mo e da se otkrije kod njih i ije se dejstvo i e!ekat na sutinu ljudi naziva "religioznou". "aj !aktor, izuzetno tetan u objektivnom smislu, jer je postepeno vodio ka automatskom izro#avanju psihe, nastao je na toj zlosrenoj planeti kada su razne posledice, nastale usled osobina po njih pogubnog organa kundabu!era, poele kod njih da se kristalizuju$ kasnije, prelazei iz jedne spoljne !orme u drugu one su poele da se prenose iz generacije u generaciju. %sled tih osobina u prirodi nekih tricentrinih &emljana su poeli da se pojavljuju zaeci takozvanih "haznamaskih svojstava" i oni su, skrivajui svoje egoistike ciljeve kako bi obmanuli svoje sugra#ane, smislili razne izmiljotine me#u kojima su bile i razne vrste !antastinih "religioznih uenja". 'nda su ostali poeli da veruju u ta !antastina "religiozna uenja" i da se upravo zbog toga liavaju sposobnosti "zdravog razmiljanja"$ od tog doba, u svakodnevni ivot tih udnih tricentrinih bia ulo je mnogo "havatviernonisa", ili "religija", koje me#usobno nemaju nita zajedniko. (ako mnogobrojni "havatviernonisi", ili religije, nemaju apsolutno nita zajedniko, svi su izgra#eni na religioznim uenjima koja se, opet, zasnivaju samo na jednoj, u objektivnom smislu kobnoj ideji koju tvoji ljubimci nazivaju ")obro" i "&lo". "a ideja koja, strogo reeno, predstavlja glavni !aktor postepenog slabljenja njihove psihe, sasvim nedavno je bila uzrok ozbiljnih zbivanja me#u bla enim "nadtelesnim sutinama" ili, kako ih tamo zovu, "duama" to borave na svetoj planeti na koju smo se mi sada uputili. *e smem da zaobi#em, moj deae, istoriju doga#aja koji su se nedavno odigrali na Svetoj +laneti ,istilite, pre svega zato to oni imaju optekozmiki karakter i povezani su sa individualnou relativno nezavisnih -inosti, ali jo i zato to su neki predstavnici naeg roda nehotice postali uzrok tih doga#aja. (pak, ispriau ti o tome na kraju naeg razgovora, zato to za to postoje ozbiljni razlozi, povezani sa razvojem tvoga miljenja. .e#utim, sve te vrste "religioznih doktrina", zaete u svesti tih tricentrinih &emljana koji te toliko zanimaju, to su uvek postojale, a postoje i sada, i na ijim temeljima su oni izgradili svoje bezbrojne "religije", obino su nastajale na sledei nain. /e sam rekao da su, zbog previda izvesnih *ajviih 0ozmikih Svetitelja u biu tih nesrenika poele da se kristalizuju posledice delovanja organa kundabu!era, koji su oni stvorili i kasnije uklonili, zbog ega je njima bilo
skoro nemogue da se usavre do nivoa Sutine, to je tricentrinim stvorenjima svojstveno. %sled toga je na Beskrajno -jubei Sveopti 'tac siao me#u te 0ozmike Svetitelje i naredio im da ee u svesti tricentrinih &emljana aktualizuju zaetak Svete -inosti kako bi ta bia, poto se potpuno o!orme i postanu odgovorni odrasli ljudi, dobivi %m u uslovima koji su ve !iksirani u optem procesu njihove egzistencije, mogla da pojme realnost i uka u sebi slinima kako treba da svojim %mom usmeravaju !unkcionisanje svojih posebnih oduhovljenih naela da bi se oslobodila posledica svojstava organa kundabu!era i tako se spasla svoje predodre#enosti za nove recidive. )akle, moj deae, poto su se tricentrini &emljani, u ijoj su prirodi bili aktualizovani zaeci Svetih -inosti ili 0ozmikih Svetitelja, podvrgli svetom "raskoarno" ili poto su, kako ka u na &emlji, "umrli", njihovi savremenici su, ne bi li zapamtili sva njihova uputstva i objanjenja i preneli ih ljudima buduih generacija, sve sabrali u "jedinstvenu celinu" i ta "potpuna kolekcija uputstava" slu i kao izvor svih vrsta religioznih uenja. ,udnovatost psihe tvojih ljubimaca u odnosu na religiozna uenja, nastala na taj nain, mani!estuje se tako to oni od samog poetka sve ono to su govorili i objanjavali istinski 0ozmiki Svetitelji poslati 'dozgo, shvataju "bukvalno" i nikada ne uzimaju u obzir u kakvim okolnostima i u kojim sluajevimaje sve to kazano i protumaeno. 'sim toga, prilikom prenoenja iz generacije u generaciju, ta religiozna uenja su od samog poetka de!ormisana i tricentrina bia su na njihovom temelju usvajala dve linije ponaanja koje su ve !iksirane u njihovom biu. +rva se sastoji u tome to ta bia, koja u datom vremenskom periodu pripadaju kasti nazvanoj "vladajuom klasom", odmah na ta religiozna uenja kae "bolno pitanje" koje se na toj zlosrenoj planeti !ormulie kao "religija dr ave ili dr ava za religiju", koristei celokupno svoje lukavstvo kako bi onglirali poznatim injenicama u cilju pravdanja sopstvenih egoistikih ciljeva. )ruga linija ponaanja sree se kod onih tricentrinih bia koja su usled manjkavosti svojih "proizvo#aa", kako od samog ro#enja tako i za vreme svog odrastanja, dobila svojstva koja se zovu "psihopatija" i "parazitizam" - osobine koje kod njih spreavaju ak i samu pojavu osnova za mani!estovanje bilo kakve obaveze. +oto ta bia obino postaju nekakvi autoriteti za sve beznaajne detalje tih novih religioznih uenja, ona kao gladne vrane erupaju komadie svega onoga - ve na samom poetku oerupanog - to su nekada rekli ili objasnili 0ozmiki Svetitelji poslati 'dozgo. %kratko, usled ta dva oblika ponaanja, !iksiranih u procesu svakodnevnog ivota tricentrinih stanovnika ove planete - to jest, haznamaskog ponaanja predstavnika vladajuih klasa i psihopatije obinih gra#ana ubrzo posle osnivanja religije, nezavisno od doktrine na kojoj se ona bazira, tvoji ljubimci su se uvek delili na "sekte". 0asnije, tokom svih epoha, isto to se doga#alo i sa religijama, i sa bezbrojnim jezicima te relativno male planete koju je na
visokopotovani *asradin 1od a nazvao "hiljadujezikom hidrom"$ a taj doga#aj on bi nesumnjivo opisao kao "poplavu imitacija". % vreme kada sam posmatrao ivot tvojih ljubimaca, -inosti 0ozmikih Svetitelja bile su aktualizovane u prirodi nekih ljudi. Skoro uvek - izuzimajui *ajsvetijeg 2jatu 3imaa i sve to je povezano sa njegovim delima - kada bi oni izvravali misiju koja im je odre#ena 'dozgo, jo pre nego to bi uspeli da se podvrgnu procesu svetog "raskoarna", ve su nastajala religiozna uenja na nain koji sam opisao. "o jest, najpre bi ta osobena bia prikupila poneto od uputstava i detaljnih objanjenja 0ozmikih Svetitelja i sabrala ih u "jedinstvenu celinu" kako bi ih pamtila i prenela buduim generacijama. 2 kasnije, kada bi ta "kolekcija" dospela u ruke ona dva tipa ljudi, o kojima sam govorio, oni bi poeli, kako sam se izrazio, da sve to "erupaju" i zatim bi, podelivi se na svoje !amozne "sekte", poeli da stvaraju svoja sopstvena "religiozna uenja", zbog ega se na planeti i pojavilo toliko mnogo religija, kao zrna u plodu nara, i stara pria bi krenula ispoetka. "okom poslednjih vekova pojavile su se stotine novih religioznih uenja i sve su se bazirale na onome to je sauvano od uputstava i objanjenja to su im ostavili 0ozmiki Svetitelji poslati 'dozgo. *a tim ouvanim !ragmentima, koji su im usa#eni i od kojih su oni sa svojom kratkom pameu preuzeli nova i najnovija religiozna uenja, bazira se pet religija, koje i sada postoje4 Budizam. 5udaizam. 1rianstvo. (slam. -amaizam. ' prvoj, budistikoj, religiji ve sam ti govorio. )ruga religija, judaizam, potpuno se zasniva na uenju Svetog .ojsija$ to ime je nosio jedan od 0ozmikih Svetitelja, poslatih 'dozgo sa odre#enim ciljem. "aj 0ozmiki Svetitelj aktualizovan je u planetarnom telu deaka ro#enog u zemlji koja se zove "6gipat", ubrzo posle mog etvrtog putovanja na &emlju. "aj 0ozmiki svetitelj, koji je sada nazvan Svetim .ojsijem, izvrio je mnoga dela i ostavio ljudima mnogo veoma tanih i umesnih saveta za svakodnevni ivot, i ukoliko bi ih oni usvojili i vie ili manje normalno primenili, sve posledice uticaja organa kundabu!era svakako bi postepeno bile dekristalizovane i ak bi i sklonost ka recidivima mogla postepeno sasvim da iezne. *a optu nesreu tricentrinih stanovnika /asione svih nivoa %ma, njegovi sledbenici su, to im je bilo svojstveno, poeli da dodaju njegovim savetima i
uputstvima najrazliitije dopune, tako da ak ni sam Sveti autor, ma koliko to eleo, nita vie ne bi mogao da prepozna u nastaloj "smei". "voji ljubimci koji su pripadali prvoj generaciji posle savremenika Svetog .ojsija, oigledno su smatrali da e za njihove specijalne ciljeve biti korisno ukoliko njegovom religioznom uenju skoro u potpunosti pridaju smisao !antastine doktrine, koju sam ve opisao u svojoj prii o tricentrinim biima druge grupe kontinenta 2ark, sada 2zije, a koju je smislio car 0oniutsion kasnije Svetitelj - zato da bi svoje podanike oslobodio tetne navike vakanja zrna maka. +osle Svetog .ojsija, 'dozgo je bio poslat onaj 0ozmiki svetitelj koji je udario temelje religiji, sada poznatoj pod nazivom "hrianstvo". "aj 0ozmiki svetitelj koga s oni zvali (sus 1ristos bio je aktualizovan u planetarnom telu deaka one rase tricentrinih bia, koje je .ojsije naredbom 'dozgo izabrao me#u narodima nastanjenim u 6giptu i odveo u "zemlju 1anaansku". +osle (susa su bila aktualizovana dva 0ozmika Svetitelja, opet na azijskom kontinentu, a na osnovu njihovih uenja ljudi su stvorili dve od bezbroj religija koje postoje do dana dananjeg. 5edan od ta dva 0ozmika svetitelja bio je Sveti .uhamed, koji se rodio me#u 2rapima, a drugi - Sveti -ama, koji se pojavio me#u ljudima to naseljavaju zemlju pod nazivom ""ibet". +rvo od pet pomenutih religioznih uenja, to jest budizam, sada se sree uglavnom me#u ljudima nastanjenim u (ndiji, bivoj Bisernoj zemlji, kao i u 0ini i 5apanu. Sledbenici drugog religioznog uenja, to jest judaizma, sada ive po itavom svetu. .islim da ovde treba da objasnim razloge zbog kojih su .ojsijevi sledbenici toliko ratrkani, zato to e ti to pomoi da shvati jedno osobeno svojstvo organa kundabu!era, koje ra#a oseanje "zavisti"$ tako e razumeti da svaka osobina toga organa mo e biti razlog veoma ozbiljnih posledica. 7adi se o tome da su nekada ljudi koji ispovedaju .ojsijevo uenje veoma dobro organizovali ivot u svojoj zemlji i zato je u psihi ljudi svih zemalja te epohe poelo da se javlja oseanje poznato pod imenom "zavist". "o oseanje je bilo toliko jako da se ak i mnogo vekova kasnije, kada su 5evreji izgubili svoju organizovanost i snagu, i kada je njihova dr ava prestala da postoji - to se zakono merno doga#a sa svim monim dr avama - odnos drugih naroda prema 5evrejima ne samo to nije promenio, ve je oseanje "zavisti" za mnoge postalo "organsko".
"rea religija, koja se zasniva na uenju (susa 1rista, uskoro se toliko proirila da sada tu religiju sledi skoro treina stanovnika &emlje. .e#utim, mnogo pre toga, oni su tako#e poeli da iskrivljuju religiozno uenje zasnovano na "velianstvenoj -jubavi" i trans!ormisali ga u neto tako#e velianstveno, me#utim, ta velianstvenost, kako bi rekao 1od a *asradin, podsea na bajku. &atim se ispostavilo da su se sledbenici te velike religije podelili zbog neznatnih !ormalnih detalja na razliite sekte i vie se ne nazivaju naprosto hrianima, kao prvi sledbenici toga uenja, ve pravoslavcima, katolicima, luterancima, kalvinistima, i tako dalje. ( tome uenju o dobru i istini oni su tako#e poeli da iz svojih egoistikih i politikih ciljeva dodaju !ragmente preuzete iz drugih ve postojeih "religioznih uenja" - !ragmente koji nemaju nita zajedniko sa (susovim uenjem, ali koji ponekad potpuno protivree istinama koje je otkrio bo anski uitelj. 'ni su mu dodali mnogo od uenja Svetog .ojsija, koje je u to vreme ve bilo potpuno iskrivljeno, a mnogo kasnije, u vreme koje savremeni ljudi nazivaju "Srednjim vekom", takozvani "crkveni oci" su u hriansku religiju uneli jednu skoro potpuno !antastinu doktrinu. *ju su davno pre toga smislili naunici u /avilonu i ona je pripadala dualistikoj koli o kojoj sam ti ve priao. "8rkvenici" su, po svoj prilici, u srednjem veku smukali tu smeu radi sopstvene koristi i koristi svojih pomonika, zato to je ta doktrina sadr ala poznate pojmove "raja" i "pakla". &ato danas, umesto uenja bo anskog uitelja (susa 1rista, koji je ljudima otkrio /eliku -jubav i /eliko Svepratanje naeg "vorca koji zbog njih pati, postoji uenje o tome da na Stvoritelj nanosi bol duama svojih sledbenika. )ragi, mili dedice, objasni mi molim te, ko su "crkveni oci" - zamoli 1asejn. "8rkvenim ocima" se nazivaju oni ljudi koji su postali pro!esionalni svetenici visokog ranga bilo kog "religioznog uenja". +osle tog lakonskog odgovora Belzebub nastavi4 - %zgred, moram da ti ka em da se uenje (susa 1rista odr alo nepromenjeno kod relativno male grupe &emljana i, prenosei se iz generacije u generaciju, stiglo do naih dana u svojoj originalnoj !ormi. "a mala grupa &emljana zove se "Bratstvo Bivstvujueg" 96sseni:. ,lanovi toga bratstva s uspehom primenjuju uenje bo anskog uitelja u sopstvenom ivotu i prenose ga iz generacije u generaciju kao veoma dobar nain za osloba#anje od posledica delovanja organa kundabu!era. ,etvrta velika religija koja postoji i danas, nastala je nekoliko vekova posle hrianske i zasnivala se na uenju "sasuda nade", Svetoga .uhameda. 'na se
najpre brzo proirila i mogla je svima da postane "osnova nade sveta", da ta udna bia, kao i obino, nisu u nju dodala svakojake gluposti. S jedne strane, sledbenici islama su dodali neke od !antastinih teorija vavilonskih dualista, a s druge, "crkveni oci" te religije, u datom sluaju "islamski eici", pronali su i dodali mnogo pria o rajskom bla enstvu koje, tobo e postoji na "onom svetu", takvom bla enstvu koje nikada ne mo e pasti na pamet vladaru ,istilita, *jegovoj Svestranosti ,uvaru 2rhiheruvimu 1elkgematiosu, ak i kada bi se specijalno potrudio da ga zamisli. (ako su se sledbenici ove religije tako#e od samoga poetka podelili na razliite "sekte" i "podsekte" - koje, uzgred, i sada postoje - one se, svejedno, svode na dve nezavisne "kole", kako to oni ka u, koje su !ormirane jo u osvit islama. "e dve kole muslimanske religije zovu se iizam i sunizam. &animljivo je da je uzajamna psihika mr nja, !ormirana kod bia koja pripadaju ovim dvema me#usobno nezavisnim granama iste vere, zbog estih sukoba sada pretvorena u organsku mr nju. "okom poslednjih vekova, ljudi savremenih evropskih zemalja su svojim intrigama doprineli posebnoj trans!ormaciji te udne ivotne !unkcije. 'ni uvek iznova prave intrige kako bi poveali uzajamnu mr nju izme#u sledbenika tih dveju nezavisnih kola jedne te iste religije, kako se one nikada ne bi objedinile, jer bi to moglo dovesti do kraja evropske civilizacije. 7adi se o tome da skoro polovina tricentrinih bia predstavlja sledbenike islama i dok mr nja me#u njima bude prevladavala oni nee predstavljati ozbiljnu pretnju od "me#usobnog istrebljenja" po evropske zemlje. &ato vlastodrci nekih novopeenih zemalja, koje su se pojavile iz nekakvih kaprica istorije, uvek trljaju ruke i raduju se kada izme#u iita i sunita sevaju varnice, zato to oni tada mogu raunati na svoje dugo i bezbedno postojanje. 2 sada, hajde da se dotaknemo petog uenja 0ozmikog Svetog -ame, koji je tako#e bio istinski (zaslanik +redvenog. "o uenje je bilo rasprostranjeno jedino me#u onim tricentrinim biima koja su iz geogra!skih razloga teko mogla da stupe u kontakt sa drugim stanovnicima te zlosrene planete i koja usled toga praktino nisu bila izlo ena anomalnim uslovima ivota na &emlji. 5edan deo toga uenja ubrzo se tako#e promenio i bio uniten zahvaljujui njegovim sledbenicima, ali drugi deo je vie ili manje postao deo ivota jedne omanje grupe ljudi i poeo da daje oekivane rezultate. &ahvaljujui tome porasle su nade, ak i me#u najviim 0ozmikim Svetiteljima, da e to uenje, sazdano na svetim delima Svetoga -ame uspeti jednom da dovri ono to je postalo neophodno svemu to postoji u .egalokozmosu.
2li tvoji ljubimci su to spreili svojom "vojnom ekspedicijom" ili "anglotibetanskim" ratom", pri emu im ni na kraj pameti nije palo da pomisle kakvu su mogunost unitili. *eto kasnije, ispriau ti o toj vojnoj ekspediciji. (spriau ti o njoj zato to sam lino bio svedok tih alosnih doga#aja. (pak, najpre u ti ispriati o tome kako se oni trude da "poiste" ak i tragove dveju religija koje, iako promenjene do neprepoznatljivosti, i sada postoje na toj planeti, i koje su, bez obzira na sve, svakodnevni ivot tvojih ljubimaca, iako sasvim neznatno, ipak uinile slinim ivotu tricentrinih bia koja ive na drugim planetama nae /elike /asione - a za neke od njih, !antastinu egzistenciju bez ikakvog sistema uinile podnoljivijom u objektivnom smislu. Sada u ti opisati kako se u stvarnosti odvijalo de!initivno unitavanje dveju od pet velikih religija koje sam pomenuo, a koje su se, bez obzira na to to su bile skupljene "s koca i s konopca", ipak zasnivale na uenjima istinskih (zaslanika Samog +redvenog4 prva na (susovom uenju, a druga na uenju Svetog .uhameda. +onavljam da su se te religije zasnivale na !ragmentima uenja dva istinska (zaslanika +redvenog i mada su ih bia minulih vekova potpuno ojadila, ipak, zahvaljujui tim uenjima, neka od njih do dana dananjeg veruju u neto i nadaju se neemu to njihov ivot ini manjevie podnoljivim. (pak, ta do krajnosti udna tricentrina bia su uzela na sebe obavezu da s lica svoje planete poiste ak i te poslednje tragove. (ako je taj proces nastao usled neobinosti njihove psihe, to jest, iako je proces de!initivnog unitavanja te dve velike religije zapoeo tek poto sam ja napustio njihov Sunev sistem, zahvaljujui eterogramu koji sam o biima te osobene planete dobio upravo pred na polazak sa planete 0aratas, shvatio sam ta se tamo doga#a i sasvim sigurno mogu da ka em da se oni nee zaustaviti na tome i da e bez ikakvog ustruavanja potpuno unititi i poslednje tragove. "aj eterogram me je, uzgred, obavestio da je na &emlji, kao prvo, otvoren univerzitet za jevrejsku omladinu u 5erusalimu, a drugo, da je u "urskoj objavljen ukaz kojim se zatvaraju svi "manastiri dervia" i mukarcima zabranjuje da nose "!esove", a enama "!ered e". +rva polovina te vesti - o otvaranju univerziteta za jevrejsku omladinu u 5erusalimu - jasno mi je pokazala da hrianskoj religiji dolazi kraj. )a bi to shvatio treba da zna da su sasvim nedavno zemlje evropskog kontinenta, iji su stanovnici uglavnom bili sledbenici te religije, protiv drugih religija vodili velike ratove za grad 5erusalim$ oni su te ratove nazivali "krstakim pohodima".
'ni su te ratove, ili "krstake pohode", vodili sa jednim jedinim ciljem - da taj grad, u kome je iveo, stradao i umro bo anski uitelj (sus 1ristos, uine iskljuivo hrianskim, zbog ega je tokom krstakih pohoda izginula skoro polovina mukog stanovnitva evropskog kontinenta. 2 danas je u tom istom 5erusalimu otvoren savremeni univerzitet za jevrejsku omladinu, uz saglasnost skoro svih evropskih hrianskih dr ava. .e#u ljudima koji se nazivaju "5evrejima" rodio se i iveo bo anski (sus$ on je muen i razapet na krstu zato to "nema proroka u sopstvenom selu". (ako sadanji 5evreji nisu direktni (susovi neprijatelji, svejedno su ube#eni da (sus, koji se pojavio me#u njima i postao sveta linost za sve sledbenike hrianske religije, nije bio nita drugo do "impulsivan i bolestan sanjar". &a savremene stanovnike planete &emlje, upravo taj "univerzitet" predstavlja onu "pe" u kojoj e sagoreti sve to su prethodne generacije stekle tokom proteklih milenijuma, jer se u toj "pei" mo e brzo pripremiti "ukusna porcija hrane" za koju e biti dato sve ono to je postignuto tokom vekova svesnih i nesvesnih staranja njihovih nesrenih predaka. "o je sasvim dovoljno da itavo moje bie sa sigurnou zna u ta e se pretvoriti 5erusalim, u kojem je sada otvoren jedan od najpoznatijih univerziteta, i to za jevrejsku omladinu. 5a svojim misaonim pogledom ve vidim kako e oni posle mnogo godina, na mestu gde je sahranjeno planetarno telo bo anskog (susa napraviti parking, to jest mesto za ona "mehanika uda", koja su &emljanima potrebna za njihovu suludu vo nju. )a, ti bogohulnici ne samo da su iz svojih egoistikih i politikih ciljeva potpuno iskrivili doktrinu bo anskog uitelja, ve sada unitavaju i samo seanje na njega. *a kraju krajeva, taj stil je odavno svojstven tvojim ljubimcima. .ogu da ka em, izme#u ostalog, da sve savremene "civilizacije" ude jedino za poveavanjem brzine tih maina koje su pronali, a koje su toliko pogubne po njih. &aista, u poslednjem eterogramu koji sam dobio o tvojim ljubimcima, javljeno mi je, izme#u ostalog, da su postigli "rekordnu" brzinu svojih maina od ;<= milja na sat. *aravno, jedini rezultat toga "rekorda" bie to to e relativno mala rastojanja njihove planete postati potpuno beznaajna, ak i za njihovu kusu realnost. *eka im je Bog u pomoi, 1asejne moj> .a koliku brzinu razvili na svojim "mainama", svejedno e ostati onakvi kakvi jesu, jer ni oni sami, pa ak ni njihove misli nee prodreti izvan granica atmos!ere.
2 sada emo porazgovarati o drugoj velikoj religiji koja je, kao to sam ti rekao, stvorena od !ragmenata uenja sasuda nade Svetoga .uhameda. "u religiju su od samog svog poetka za svoje egoistike i politike ciljeve posebno koristila bia sa haznamaskim osobinama i zato je ona najvie "oerupana". /lastodrci nekih zemalja poeli su, radi svojih haznamaskih ciljeva, da tome bo anskom uenju dodaju razne "zaine", koje su sami smislili, te su od njega napravili "erakurijanski orbuljak", ija bi tajna pripremanja mogla da postane predmet zavisti savremenih evropskih "poslastiara" i "kuvara". )akle... +rema poslednjem delu eterograma, proces potpunog unitavanja druge velike religije spreman je da otpone, ili je ve u toku, zbog ukaza koji su objavile turske vlasti. Stvar je u tome to je "urska jedna od najveih zemalja gde se ispoveda islam. +re svega, moram ti rei da su jo u osvit islama neki predstavnici toga naroda veoma lepo primili ovo uenje u njegovoj originalnoj !ormi i postepeno ga ukljuili u svoj svakodnevni ivot, isto kao to su i 5evreji postupili sa svojom ?pre@hrianskom doktrinom. ( zato, iako se islam postepeno promenio pod uticajem vlasti, neki ljudi, o kojima sam govorio, primili su to uenje od svojih predaka u nepromenjenom obliku. +rema tome, sve do naih dana, postojala je makar slaba nada da bi ovo uenje, ukoliko bi se neobini stanovnici planete &emlje jednoga dana iznenada smirili, moglo biti vraeno u ivot i ispuniti one zadatke, radi kojih ga je i stvorio sasud nade, Sveti .uhamed. 2li, avaj, >... -judi koji su usvojili to uenje nazivaju se "derviima" i upravo se o zatvaranju njihovih manastira govori u ukazu savremenih turskih vlasti. *aravno, ukidanjem "derviizma" svakako e biti u potpunosti unitene i one poslednje iskre, koje bi poput ara koji dogoreva, mogle jednom da rasplamsaju vatru mogunosti na koje je raunao i u koje se uzdao Sveti .uhamed. 2 to se tie drugog ukaza, pomenutog u etarogramu i objavljenog u "urskoj, kojim se biima mukog pola zabranjuje da nose "!esove", a biima enskog pola - "!ered e", posledice tih novotarija mogu jasno da zamislim u svojoj predstavi o budunosti. "e novotarije e bez sumnje dovesti do toga da e se u "urskoj desiti isto ono to se desilo i u 7usiji kada su njeni itelji poeli da imitiraju sve to je evropsko.
*a primer, pre samo jedan ili dva veka, to jest, pre nego to su stanovnici velike zemlje 7usije poeli da kopiraju 6vropljane, jo su postojale dve ivotne !unkcije "martaadamlik" i "namaslik" ili, kako ih oni jo nazivaju, "religiozno oseanje" i "oseanje patrijarhalnosti". %pravo zahvaljujui tim !unkcijama pre dve stotine godina ljudi te velike zemlje bili su na itavoj planeti poznati po svome moralu i patrijarhalnim osnovama porodinog ivota. (pak, kasnije, kada su poeli da imitiraju sve to je evropsko, ta oseanja, iako su i dalje postojala, poela su malo po malo da atro!iraju i u nae vreme kod skoro svih predstavnika toga naroda religioznost i patrijarhalnost su postali neto to na mudri uitelj 1od a *asradin izra ava naprosto uzvikom4 "Ale, molim te>" % 7usiji, istina, nije poelo od "!esova" i "!ered a". 2li, to se tamo nije ni nosilo. Sve je poelo od "brade" koju su nosila bia mukog pola. &a njih brada predstavlja neto to im je va no isto onoliko koliko je nama va an rep koji, kao to ti je poznato, izra ava mu evnost i aktivnost nae rase. 2li vratimo se sada nesrenim "urcima. ,im su poeli da zamenjuju "!esove" evropskim "polucilindrima", posledice nije trebalo dugo ekati. *esumnjivo je da psiha "uraka degradira isto onoliko koliko i psiha stanovnika 7usije. 5edina razlika je u tome to je u 7usiji uzrok trans!ormacije njihove psihe bio jedan ovek, njihov car, dok je u "urskoj za to odgovorno nekoliko ljudi. Stvar je u tome to su "urci zamenili svoje vekovno dr avno ure#enje novim "republikanskim" i umesto da imaju jednog vladara, kako je bilo utvr#eno nekada, oni ih sada imaju nekoliko. *ekadanja dr avna organizacija je bila r#ava, ali je makar postojao jedan vladar, ije novotarije nisu izlazile iz okvira patrijarhalnosti. 2 sada je u "urskoj nekoliko vladara i svaki od njih mudruje i namee nesrenim sugra#anima svoje nezrele ideje ideje koje ne odgovaraju ni njihovim moralnim normama, ni njihovim duhovnim potrebama. &animljivo je to su, isto kao i ruskog cara, koga su njegovi najbli i patrijarhalni savetnici snabdeli velikom koliinom takozvanog novca, isce#enog od seljaka, i poslali ga u 6vropu da ui nove metode vladanja, kako bi vrativi se kui lake mogao da se orijentie u upravljanju sopstvenom zemljom, i ove sadanje, jo golu drave turske vladare njihovi sopstveni "patrijarhalni oevi" snabdeli velikom koliinom novca, ovoga puta izmuzenog
od podanika, i tako#e ih poslali u 6vropu da bi dobili takozvano "dobro" obrazovanje i na taj nain u budunosti doprineli dobrobiti svoje domovine. )a, moj deae, u oba ova sluaja zbog toga to su budui gospodari te dve velike i gusto naseljene zemlje otili u 6vropu kao sasvim mladi, pre nego to su dostigli uzrast kada se postaje odgovoran, a, naravno, i zbog toga to su bili snabdeveni novcem iz izvora koje sam pomenuo, oni su upili nain ivota bia koja borave na evropskom kontinentu i on je kristalizovan u njima toliko dobro i e!ikasno da su kasnije, kada su poeli da vladaju viemilionskim narodima, zbog anomalno sazdanih uslova egzistencije u svojim zemljama, po eleli da svoje sunarodnike uine onoliko "srenima", koliko su to prema njihovoj kratkoj pameti bili 6vropljani. Sadanji vladari savremene "urske, uzgred, uvideli su i usvojili mnogo korisnog u *emakoj, gde su ih poslali da ue ono to se naziva "ratnom vetinom" - to jest, razne !inese procesa uzajamnog unitavanja. 6to zato su oni dugo iveli u *emakoj i dugo godina bili takozvani "nemaki junkeri". 'no to su smatrali najboljim, izuili su i usvojili u Berlinu, u ulici %nter den -inden. 5a jo ne znam kakva e dobra nove turske vlasti u budunosti da srue na glave svojih sunarodnika, ali za sada oni su za svoju domovinu izvrili jedan "in najvieg patriotizma". 0ako bi shvatio sutinu tog patriotskog ina, pre svega treba da zna da u prestonici "urske, na ulicama i sokacima kvartova Aalata i +ere, sve ene koje se bave "najstarijim zanatom" potiu iz drugih naroda, iako zara#uju i troe "punova ne turske lire". .e#utim, zahvaljujui nedavnim novinama, "urkinje se sada vrsto nadaju da e uskoro te "punova ne turske lire" prei iz ruku tu#inki iskljuivo u ruke njihovih "dragih sunarodnica". "im povodom je na estiti 1od a *asradin rekao4 "*ajva nije je da ti novac pru a zadovoljstvo, makar svi pocrkali". % takvim sluajevima on ponekad ka e na turskom4 "Duniam ishi, pakmazli pishi, geyann purnundah pussar eshahi dishi" to znai4 "Svetovne sablazni lie na medenjake, a svako ko ih jede dobije magaree zube." Sada u ti, kao to sam obeao, detaljnije ispriati o uenju poslednjeg 0ozmikog Svetitelja koji se pojavio me#u stanovnicima "ibeta, kao i o uzrocima potpunog unitenja toga uenja. 0ao to sam ti rekao, doktrina i propovedi toga svetitelja nisu se mnogo proirile zbog geogra!skih osobenosti lokaliteta u kome se on pojavio i gde je
ta nesrena tricentrina bia uio kako i ta treba da rade ne bi li se oslobodili posledica delovanja organa kundabu!era. &bog geogra!skih osobenosti svoje zemlje, njeni stanovnici su bili malo pogo#eni abnormalnim uslovima svakodnevnog ivota ljudi drugih zemalja, a poto su neki od njih bili prijemiviji za uenje poslednjeg 0ozmikog Svetitelja, ono je postepeno ulo u njihovu sutinu i poelo da se primenjuje u praksi. )akle, deae moj, dugo godina su se u zemlji pod nazivom ""ibet" lokalni stanovnici grupisali prema nivou sutinske percepcije uenja Svetoga -ame i u skladu sa stepenom svoga rada na sebi. 'rganizujui svoj ivot na odgovarajui nain oni su mogli neometano, zahvaljujui izolaciji, tj. nepristupanosti svoje zemlje za tu#ince, i sledei instrukcije Svetoga -ame, da rade na sopstvenom osloba#anju od posledica osobina organa koji je, na njihovu optu nesreu, bio implantiran njihovim dalekim precima. *eki od tih ljudi su to osloba#anje ve postigli, neki su bili na putu da ga postignu, dok su drugi vrsto verovali da e jednom stupiti na taj put. 2li upravo u vreme kada su okru enje i uslovi za produktivan rad najzad dobili odre#en ispravan smer, u "ibetu se dogodilo neto to je dovelo do toga da su mogunosti stanovnika te zemlje u pogledu osloba#anja od tekog tereta bile potpuno unitene ili makar na dugo odlo ene. .e#utim, pre nego to ti ispriam o tim doga#ajima, treba da zna jo poneto. +re samo nekoliko vekova, osnovna osobenost tvojih ljubimaca sa planete &emlje, to jest proces "uzajamnog istrebljenja", primeen je me#u stanovnicima razliitih zemalja istog kontinenta$ i kada se to u izuzetnim sluajevima doga#alo me#u stanovnicima razliitih kontinenata, doga#alo se jedino me#u grupama koje ive na razliitim stranama granice susednih kontinenata. "o se deavalo zato to su pomorska putovanja za stanovnike &emlje pre nekoliko vekova jo bila veoma teka. 2li, poto su savremena bia sluajno otkrila mogunost korienja snage vetaki razre#ene vode ili, kako oni ka u "pare", i za takvu vrstu kretanja smislili odgovarajue sprave, poeli su radi tih pogubnih procesa da sti u ne samo do obala obli njih, ve ak i veoma dalekih kontinenata. % poslednjem veku na jednom od tih kontinenata omiljeno mesto stanovnika te osobene planete postala je zemlja koja je u davnini nazivana "Bisernom", a sada se zove "(ndija". Sea li se da sam ti priao kako su stanovnici 2tlantide u potrazi za biserom doplovili do Biserne zemlje na kontinentu 2arku koji se sada zove "2zija", i kako su oni kasnije postali prvi stanovnici te zemlje. )akle, moj deae...
"a nesrena Biserna zemlja, ili (ndija, tako#e je postala omiljeno mesto savremenih 6vropljana, ali ovoga puta radi procesa uzajamnog unitavanja. Stigavi tamo morem, oni su poeli da sprovode svoje procese uzajamnog istrebljenja, kako me#usobno tako i sa lokalnim stanovnitvom$ to jest, jedni 6vropljani su ubijali druge 6vropljane, ili su se ti procesi odvijali me#u stanovnicima zemlje, a 6vropljani su podr avali jednu, ili drugu stranu. +rocesi uzajamnog istrebljenja lokalnog karaktera bili su veoma esti u toj nesrenoj Bisernoj zemlji, posebno tokom poslednjih deset ili petnaest vekova. "o se doga#alo zato to su se posle jednog od tih velikih procesa stanovnici te zemlje, koji su nekada pripadali samo dvema zajednicama, podelili na veliki broj malih nezavisnih dr ava, kao i zbog toga to se njihova psiha na odre#en nain promenila zbog ega su se "erupcije" elje za uzajamnim unitavanjem me#u stanovnicima toga dela &emljine povrine doga#ale esto. ( ta nova osobenost njihove psihe nastala je tako#e zahvaljujui donekle nepredvi#enom nesporazumu, vezanom za "opte harmonijsko kretanje" celokupnog sunevog sistema. 5ednom u ti objasniti detalje toga nesporazuma. 2 sada se vratimo naoj prii. )akle... "aj deo &emlje, koji se zove "(ndija", ostao je izvor prirodnog zdravlja, kakav je bio i nekada. ( zato, kada je u udnoj psihi 6vropljana, koji su u tu &emlju doli kako bi uestvovali u procesima uzajamnog unitavanja, nestala potreba za sprovo#enjem toga "u asa", oni su ostali tamo kako bi se pripremili za naredne procese ili, kako oni ka u, da bi "dovoljno zaradili" i mogli da alju svojim porodicama u 6vropu sve to im je bilo potrebno za svakodnevni ivot. ( oni su "zaradili" najrazliitije vrste "bogatstava", trgujui uglavnom industrijskim proizvodima kao to su "bakarna dugmad", "runa ogledala", "ogrlice", "min#ue", "narukvice" i svakakve drangulije prema kojima su, kako se pokazalo, stanovnici te zemlje oseali slabost. 'd samog poetka toga perioda stanovnici 6vrope su tako#e poeli da pod raznim izgovorima preuzimaju vlast nad teritorijama Biserne zemlje i nastanili su se u njoj u posebnim grupama, isto kao i u 6vropi, u zavisnosti od toga iz koje zemlje su doli. "i ljudi su i dalje jedni prema drugima pokazivali onu vrstu udnih me#usobnih odnosa koji su postojali i u 6vropi me#u pripadnicima razliitih dr ava4 to jest, usled posledica svojstava organa kundabu!era oni su kultivisali oseanja, kristalizovana u njima u !ormi posebnih !unkcija, poznatih kao
"zavist", "ljubomora", "sandur", to jest " elja da se drugi uniti ili oslabi", i tako dalje. 2 tamo, u Bisernoj zemlji, predstavnici jednog naroda poeli su da protiv predstavnika drugog naroda putaju onu "haznamasku muziku" koju oni nazivaju "politikom", drugaije reeno, oni su poeli jedni druge da osu#uju, da poni avaju jedni druge, da omalova avaju jedni druge, i tako dalje, u cilju stvaranja takozvanog "presti a" me#u lokalnim stanovnitvom. *astavljajui tu "politiku", jedan evropski vladar je nekako saznao "tajnu" uticanja na psihu ljudi drugih zemalja, iji je smisao bio da oni priznaju njegovu vlast i njegov autoritet. 0asnije, kada je taj ovek i druge vlastodrce u svojoj zemlji uputio u tu tajnu iji se princip zvao "kvatcnel" ili "zavadi pa vladaj" - oni su to uinili osnovom svoje "politike" i tada su, naravno, stanovnici te zemlje poeli da igraju glavnu ulogu uvek i u svemu. (ako su nekadanji vladari, kao i onaj koji je nabasao na tajnu "kvatcnel", odavno pomrli, naredne generacije su nastavile, naravno automatski, da koriste tu tajnu i postepeno ne samo da su osvojili itavu Bisernu zemlju, ve su svome uticaju potinili i sam duh svih stanovnika toga dela planete &emlje. % vreme, koga se sada priseam, zapoinjui priu o tome kako su savremena bia unitila dela Svetoga -ame, iako su ve prola dva veka, sve je ilo tim putem. *edavnim vladarima evropske zemlje koju sam pomenuo, upravo je zahvaljujui tajni "kvatcnela" polo za rukom da je potine svome uticaju i dr e u svojim rukama, zbog ega su bili ponosni na svoj uspeh, te su po eleli da stave "apu" ak i na ono to im je do tada smatrano nedostupnim. )rugim reima, oni su odluili da osvoje susednu zemlju pod nazivom ""ibet", koja je do tada izgledala neosvojiva. ( tako su jednog lepog dana - "lepog" za njih, ali "nesrenog" za sve ostale stanovnike planete - okupili na jednom mestu mnogo ljudi iz svoje zemlje, a jo vie iz malih lokalnih dr ava koje su ve osvojili i uz pomo svih novih pronalazaka savremene "evropske civilizacije", koji slu e procesu uzajamnog unitavanja, tajno krenuli protiv zemlje koja je do tada bila neosvojiva. Bez obzira na primenu svih moguih "novih evropskih pronalazaka", njihovo uspinjanje u tu planinsku zemlju bilo je veoma teko i skupo ih je kotalo, ne samo u onome to oni nazivaju "!untama sterlinga", ve i zbog toga to su ljudi ginuli nesrenim sluajem. )ok se ta grupa tricentrinih &emljana, polako i mukotrpno uspinjala, ljudi koji su iveli na "ibetskoj visoravni nisu ni slutili dolazak vojne ekspedicije protiv njihove zemlje. 'ni su za to saznali tek onda kada je vojska ve bila visoko u brdima.
0ada su stanovnici te zemlje u visokim planinama saznali za taj neobian doga#aj, veoma su se uzrujali i uznemirili, zato to su tokom dugih vekova navikli da misle kako stanovnici drugih zemalja, bez obzira na naine unitavanja kojima vladaju, nikada nee uspeti da ih se dokopaju. "oliko su bili sigurni u to da ni jednom nisu pogledali na dole, gde bi videli pripreme koje su organizovali osvajai spremajui se za upad u njihovu "neosvojivu zemlju", te zato nisu preduzeli nikakve mere. &ato je i dolo do onih alosnih doga#aja koji su zauvek unitili sve rezultate dela 0ozmikog Svetitelja prepunog vere, Svetoga -ame. +re svega, moram da ti ka em da je u toj planinskoj zemlji tako#e postojala omanja grupa od sedam ljudi koja je, sledei pravilo utvr#eno od samog poetka, bila uvar najtajnijih uputstava i saveta Svetoga -ame. "a sedmorka je sledila uputstva Svetog -ame za osloba#anje od posledica svojstava organa kundabu!era i oni su svoje samousavravanje doveli do najvieg stepena. 0ada je "sedmorka" saznala ta se doga#a, poslala je svoga poglavara na savetovanje koje je na dan upada nezvanih gostiju odr ano u prestonici, i na kome su se okupili uzbu#eni vladari zemlje. *a tom prvom skupu vladari "ibeta su jednoglasno reili da veoma mirno i utivo zamole nezvane posetioce da budu ljubazni i vrate se tamo odakle su doli, to jest, da ostave na miru njih i njihovu mirnu zemlju koja nikome ne smeta. 0ada je nekoliko dana kasnije postalo jasno da nezvani gosti ne nameravaju da odu i da se posle te molbe jo vie ure da prodru to dalje u dubinu zemlje, uesnici prvog savetovanja su se jo vie uznemirili i odr ali drugo savetovanje kako bi smislili nain na koji bi spreili doljake da, to se ka e, "nezvani banu u tu#u kuu". +redlagana su sva sredstva koja bi njihovu zemlju mogla da oslobode od tih ljudi koji su urili kao svrake kada se ustreme na tu#e gnezdo. (pak, jedan nain je posebno naiao na podrku4 unititi do poslednjeg oveka sve te samozadovoljne nametljive doljake. ( naravno, moj deae, oni su to lako mogli da urade, jer je priroda te zemlje takva da je bez ikakvih drugih sredstava, naprosto bacanjem kamenja odozgo sa planina, jedan ovek mogao da uniti hiljade neprijatelja dok prolaze kroz dolinu, zato to su svi poznavali puteve svoje zemlje isto tako dobro kao i linije svoje ruke. +red zavretak savetovanja sve vo#e "ibeta bile su u stanju velikog uzbu#enja i ve su skoro de!initivno odluile da taj predlog odobre veinom glasova, kada se u burnu debatu umeao poglavar male "sedmorke", koga su tamo poslali ostali njeni lanovi.
+oglavar "sedmorke", skoro svetac, ube#ujui ostale uesnike savetovanja da odustanu od onoga to su sami predlo ili, izme#u ostalog je rekao4 "Bivot svakog bia podjednako je dragocen i vredan Bogu, naem Sveoptem "vorcu$ zato unitavanje tih ljudi, posebno u tolikom broju, mora naneti bol 'nome 0oji je i bez toga optereen brigama i tugom zbog svega postojeeg na &emlji." Sve to je budui svetac govorio na skupu tibetanskih stareina bilo je toliko ubedljivo da oni ne samo da su odluili da ne preduzimaju nikakve mere protiv doljaka, ve da uine sve to je u njihovoj moi kako ne bi ometali njihovo dalje kretanje. ( zato su ti ljudi, koji su doli iz dolina kao "nezvani" gosti, ne naiavi ni na kakav otpor, napredovali u toj unikalnoj zemlji koja je do tada bila daleko od pogoranih uslova svakodnevnog ivota na tvojoj omiljenoj planeti. )a, upravo je taj doga#aj doveo do velike nesree i to ne samo po sve sadanje i budue stanovnike te nesrene zemlje, ve, mo e biti, i po sva sadanja i budua tricentrina bia itave te zlosrene planete. "reba da zna da je na poslednjem skupu svih tibetskih stareina, izme#u ostalog, doneta odluka da odre#eni lanovi saveta, koje je odabrala veina, treba da krenu u one regione kroz koje e prolaziti tu#inci, kako bi obavestili lokalne stanovnike o donetoj odluci i uverili ih da ni u kom sluaju doljake ne smeju neim da ometaju. (zme#u ostalih, koji su poslati u regione kroz koje je trebalo da pro#e armija osvajaa, rebom je izvuen i poglavar "sedmorke". ( kada je on s tim ciljem stigao u jedan veliki grad u ijoj je blizina armija tu#inaca podigla logor radi odmora koji im je bio neophodan, na ulici toga grada je zalutali metak koji je sluajno ili ne, ispalio jedan od doljaka - na mestu ubio toga budueg sveca. "ako se zavrio ivot poglavara male grupe sabrae koji su bili blizu savrenstva i, bez obzira na sav u as koji ih je obuzeo, njima nije preostalo nita drugo osim da preduzmu sve neophodne korake kako bi vratili kui planetarno telo svoga poglavara. )a bi ti mogao jasnije da zamisli istinski u as situacije u kojoj su se nala estorica brae, ostavi bez vo#e, i da bi shvatio sve pogibeljne posledice toga sluaja moram pre svega da ti ispriam, iako veoma ukratko, istoriju nastanka i postojanja te tibetanske grupe koja se vekovima uvek sastojala od sedmorice tricentrinih &emljana. "a grupa je !ormirana i postojala je zadugo pre nego to se na planeti pojavio poslednji 0ozmiki Svetitelj - Sveti -ama.
'na se od samog poetka sastojala od sedmorice ljudi koje je direktno posvetio Sveti 0rinatharna, tako#e (zaslanik +redvenog$ on je specijalno bio poslat ljudima koji su naseljavali Bisernu zemlju. 0ada se Sveti Buda kasnije pojavio u Bisernoj zemlji, utvrdio je da mnoge pouke Svetoga 0rinatharne, za psihu stanovnika te zemlje jo nisu zastarele i daje njihovim korienjem mogue unititi one posledice svojstava organa kundabu!era, radi kojih je on tako#e bio poslat kako bi im pomogao da ih se oslobode$ i zato je on odluio da nekoliko pouka Svetog 0rinatharne uini osnovom svoga sopstvenog uenja. +oto su ona sedmorica ljudi, koje je posvetio sam Sveti 0rinatharna, shvatili cilj i nu nost svoga postojanja, poueni od strane Svetoga Bude, a Sveti Buda ih je ubedio da njegove pouke u sutini ne protivree poukama Svetoga 0rinatharne, ve ih ak dopunjuju i tanije odgovaraju psihi bia toga perioda, oni su postali sledbenici Svetoga Bude. 5o kasnije, kada se Sveti -ama specijalno objavio stanovnicima "ibeta, on je i sam otkrio da mnoge pouke Svetoga Bude i dalje veoma dobro odgovaraju psihi stanovnika te zemlje, ukoliko se neki njihovi detalji modi!ikuju u skladu sa promenama spoljnih uslova egzistencije, do kojih je dolo zahvaljujui proticanju vremena. &ato je on u osnove svoga uenja tako#e ukljuio mnoge pouke tih istina, koje je pre njega ve otkrio Sveti 0rinatharna i koje je Sveti Buda obnovio. ( tako su jednoga dana pripadnici te male grupe posveenih, isto kao i drugi sledbenici Svetoga Bude, jasno shvativi da dopune i izmene unete u uenje Svetoga -ame bolje odgovaraju savremenoj psihi, postali sledbenici Svetoga -ame. .e#u lanovima te male grupe va ilo je pravilo koje su oni, uzgred, veoma strogo potovali i prema kome su tajne pouke Svetoga -ame to su se odnosile na ljude iz te grupe, mogle da se prenose iz generacije u generaciju jedino preko lidera grupe, a on je u te tajne mogao da posveuje ostalu estoricu tek poto oni dostignu odre#en nivo. 6to zato je estoricu lanova te male grupe, koji su ve bili dostojni i spremni da uskoro budu posveeni, obuzeo takav u as kada su saznali za smrt svoga uitelja. Aubitkom jedinog posveenika toga doba oni su zauvek izgubili mogunost da saznaju tajne Svetoga -ame. &bog toga to im je uitelj bio ubijen tako neoekivano, pojavila se sumnja da oni mogu da iskoriste jedinu preostalu mogunost za dobijanje tih pouka, tako to e se povezati sa %mom svoga vo#e putem procesa svetog "almncoinu" procesa za koji su ve znali i za koji su, osim toga, ve imali u sebi sve potrebne podatke. 2li, mo e biti da ti, drago moje dete, nita ne zna o tom svetom procesuC Sveti "almncoinu" jeste proces putem kojeg neka tricentrina bia, koja su u stanju da svoja kesd ana, ili astralna tela, uine potpuno !unkcionalnim i da
dostignu odre#en stepen %ma, mogu da ostvare zaodevanje !ormom ili, kako se to ponekad ka e, da "materijalizaciju" "kesd anog tela" onoga bia ije je planetarno telo prestalo da postoji, izvre u toliko zgusnutom vidu da to drugo telo ponovo na odre#eno vreme dobije mogunost da se iskazuje posredstvom odre#enih !unkcija svojstvenih njegovom planetarnom telu. "aj sveti proces se mo e izvesti sa kesd anim telom bia koje je za ivota tako#e dovelo svoje uzvieno ?kesd ano@ telo u stanje potpunog !unkcionisanja i kod koga je %m toga tela dostigao nivo pod nazivom "sveti sutinski mirocinu". % naoj /elikoj /asioni, osim procesa materijalizacije ili namernog ovaploenja kesd anog tela bia ije je planetarno telo prestalo da ivi, postoji i jedan drugi proces, nazvan najsvetijim "d erimetli". 2 taj drugi najsvetiji proces sastoji se u sledeem4 pre svega, vie telo, ili nadtelesna sutina, to jest "telo due", namerno se zaodeva u !ormu i onda kada se, kao u prvom sluaju, ostvario sveti "almcnoinu". *aravno, ti procesi se mogu izvesti jedino ukoliko te najvie sutine i dalje postoje u onim s!erama koje se nalaze u kontaktu sa atmos!erom planete gde se te "svete tajne" obavljaju. 3tavie, te "materijalizacije", koje namerno i svesno obavljaju odre#eni ljudi, mogu da postoje, a veza i kontakt s njima mogu se odr avati jedino dok ti ljudi svesno napajaju kesd ano telo svojim sopstvenim "ejsahlodonom". )akle, tih est preostalih lanova male "sedmorke" mogli su da pribegnu tom svetom procesu "almcnoinu", radi veze sa umom svoga ubijenog vo#e, da su predvideli mogunost njegovog iznenadnog nestanka i da su, dok je jo bio iv, izvrili odgovarajue pripreme koje su za to neophodne. )a bi se shvatila sutina tih priprema za sveti proces "svete tajne almcnoinu" mora znati dve specijalne osobine "sutinskog hanbledzojna", tj. "krvi" kesd anog tela. +rva od tih osobina "sutinskog hanbledzojna" sastoji se u tome da ukoliko bilo koji njegov deo odvojimo i odbacimo, nezavisno od toga gde se on nalazi i koliko je daleko, izme#u njega i osnovnog dela te kozmike supstance !ormira se neka vrsta "spoja nalik na niti"$ taj "spoj" je, osim toga, !ormiran od iste supstance i njegova gustina i debljina se poveavaju ili smanjuju proporcionalno rastojanju izme#u osnovne koncentracije i tog posebnog dela. 2 drugo osobeno svojstvo toga hanbledzojna jeste da ukoliko se sluajno ili namerno njegov osnovni deo ponovo ukljui u glavnu koncentraciju te supstance, nezavisno od toga gde se ta koncentracija nalazi ili u kojoj je koliini hanbledzojn ukljuen, on se mea sa hanbledzojnom roditeljske koncentracije i raspore#uje ravnomerno i u pogledu gustine, i u pogledu kvaliteta.
( zato, poto se kesd ano ili astralno telo zaodene u !ormu koja, uopte uzev, ini tu kozmiku !ormaciju lakom nego to je masa kozmikih supstanci koje ine atmos!eru to okru uje planetu, kesd ano telo se nee odvojiti od planetarnog tela bia pre nego to se, u skladu sa kozmikim zakonom nazvanim "tenikdoa", ili kako se jo ka e, "zakonom privlaenja", izdigne u onu s!eru u kojoj e nai gustinu to odgovara njegovoj osobenoj masi, i koja, na taj nain, predstavlja mesto koje odgovara takvom kozmikom objektu. S te take gledita, priprema koja je neophodna za svetu tajnu almncoinua, sastoji se u tome da se za vreme planetarne egzistencije ukloni deo hanbledzojna bia, nad ijim e se kesd anim telom posle njegove smrti obaviti taj sveti proces$ i taj deo se mora ili sauvati u nekoj odgovarajuoj planetarnoj !ormi, ili biti ukljuen u organizme onih bia koja taj "ritual" obavljaju, tj. mora biti specijalno pomean s hanbledzojnom njihovih kesd anih tela. *a taj nain, kada savreno tricentrino bie, predvi#eno za svetu tajnu almcnoinua, prekine svoju planetarnu egzistenciju i njegovo kesd ano telo se odvoji od planetarnog, tada se, zahvaljujui prvoj specijalnoj osobini sutinskog hanbledzojna, ta "veza", o kojoj sam ti upravo govorio, sama uspostavlja izme#u njegovog kesd anog tela i mesta gde je deo njegovog hanblendzojna blagovremeno sauvan, ili je, pak, uspostavlja ono bie koje je namerno primilo tu esticu u svoje sopstveno kesd ano telo. )a bismo to pitanje razjasnili u naim daljim razgovorima, sada moram da ti ka em da ta veza - iji se jedan kraj nalazi u kesd anom telu to se di e prema odgovarajuoj s!eri, a drugi u onim planetarnim !ormama gde je !iksiran deo osnovne mase hanblendzojna, ili u onim biima koja su ga namerno pomeala sa hanblendzojnom sopstvenog kesd anog tela - mo e da postoji u prostoru samo ogranieno vreme, to jest, dok planeta na kojoj je dato bie ro#eno, ne napravi pun krug oko svoga sunca. Sa poetkom novog kruga takva veza potpuno prestaje. 'na prestaje zato to u atmos!eri planete evolucija i involucija kozmikih supstanci koje su neophodne za veliki kozmiki "rogoautoegokrat, u skladu sa !undamentalnim kozmikim zakonom Aeptaparaparinoha, ponovo poinje da tee samo za trogoautoegokratski proces lokalnog karaktera, tj. u granicama "autonomne aktivnosti" datog sunanog sistema$ usled toga sve kozmike supstance bez izuzetka, koje se nalaze u atmos!eri za vreme tog preokreta, ukljuujui i pomenutu vezu, momentalno se trans!ormiu u kozmike supstance koje odgovaraju toj atmos!eri. )akle, moj deae... +re zavretka punog kruga, ta bia koja ive na planeti i koja ili imaju u sebi esticu hanbledzojna kesd anog tela, ili raspola u planetarnom !ormom u kojoj je !iksiran deo hanbledzojna, mogu u bilo koje doba - naravno, uz mogunost da poseduju sve odgovarajue podloge - da privuku takvo telo nazad na
povrinu svoje planete i da, "zasiujui" ga do potrebne gustine sopstvenim hanbledzojnom, uspostave kontakt sa %mom te potpuno !ormirane kozmike jedinice. ( to "privlaenje" ili "materijalizacija", kako se ponekad ka e, vri se na odre#en nain putem takozvanog "valikrina", to jest svesnog ulivanja njihovog sopstvenog hanbledzojna na krajeve toga spoja. "aj sveti proces almcnoinu tricentrini stanovnici &emlje su nekoliko puta ve obavili u razliitim periodima, ak i pre nego to je to pokuano na "ibetu, i o tim svetim procesima davnih vremena postojalo je nekoliko legomonizama. +reko tih legomonizama je ova mala grupa "ibetanaca ve znala sve detalje procedure u vezi sa svetim procesom i, naravno, oni su tako#e sve znali i o specijalnim pripremama, potrebnim za njega. 2li, poto sada nisu imali drugu mogunost da saznaju tajne pouke, nego da pokuaju da stupe u kontakt sa %mom svoga poginulog vo#e, oni su odluili da pokuaju da obave svetu tajnu nad njegovim kesd anim telom, ak i bez priprema. ( taj rizik je bio uzrok velikog broja nesrea koje sam pomenuo. 0ako su pokazala moja dalja istra ivanja, ta nesrea se dogodila na sledei nain4 "ih est "velikih posveenika", koji su jo postojali u svojim planetarnim telima, smenjujui se u parovima tokom tri dana i noi, neprekidno su vrili proces "valikrin" nad planetarnim telom svoga biveg vo#e, to jest unosili su sopstveni hanbledzojn u njegovo telo. 2li, poto veza sa njegovim kesd anim telom nije bila blagovremeno uspostavljena, njihov hanbledzojn nije dovrio ono to se oekivalo i samo se gomilao haotino u itavom njegovom planetarnom telu. 2 poto se tih dana, na njihovu nesreu, u atmos!eri iznad toga mesta odvijalo intenzivno meanje aktivnog elementa 'kidanoha ili, kako ka u tvoji ljubimci, besnele su "oluje", izme#u dva kozmika rezultata koji su se jo nalazili u procesu prelaska sa jednog kozmikog !enomena na drugi, dolo je do takozvanog "sobrionolijanskog" kontakta. ( taj kontakt u tom malom regionu zlosrene planete izazvao je ubrzan kozmiki !enomen pod nazivom "nihtounihtono", to jest dogodio se iznenadan, momentalni razvoj svih okolnih kozmikih kristalizacija D drugim reima, sve okolne planetarne !orme su se istoga asa preobrazile u primarnu supstancu "eternokrilno" ?eter@. "aj sobrionolijanski kontakt ili, kako bi rekli na &emlji, "eksplozija", bio je toliko sna an da se za vreme nihtounihtono sve bez izuzetka pretvorilo u eter i planetarno telo vo#e grupe, i tela ostale estorice brae koji su vrili obred svete tajne, kao i sve ve oduhovljene ili naprosto koncentrisane planetarne
!orme u radijusu od jedne "mane" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, jedne "kvadratne milje". .e#u unitenim !ormama, kako prirodnog tako i vetakog porekla, bile su i sve "knjige" koje pripadaju "sedmorici zemaljskih posveenika", kao i mnoge druge stvari koje se koriste kao sredstva za uvanje svega to se odnosi na tri 0ozmika Svetitelja specijalno poslata 'dozgo, to jest Svetog 0rinatharne, Svetog Bude i Svetog -ame. .islim da e sada, moj deae, shvatiti znaenje rei kojima sam opisao tu oaravajuu "vojnu ekspediciju", kada sam rekao da je ona bila velika nesrea ne samo po stanovnike te zemlje, ve i po itavu planetu. Sada ti je, dragi moj 1asejne, nesumnjivo jasno da se tih pet religija koje sam nabrojao, i koje tamo i dalje postoje i zasnovane su na uenjima pet istinskih svetitelja poslatih 'dozgo, kako bi pomogli tvojim ljubimcima da se oslobode posledica svojstava organa kundabu!era, postepeno menjalo zbog, kao i uvek, abnormalnih uslova svakodnevnog ivota koje su sami stvorili, sve dotle dok se najzad nisu pretvorile, s gledita zdravog razuma, u udesne prie za decu, ali su iste te religije ipak i dalje slu ile nekima od njih kao podrka za one unutranje moralne pobude kojima se mo e zahvaliti to je u nekim periodima njihova priroda postala vie ili manje adekvatna tricentrinim biima. .e#utim, sada, posle de!initivnog unitenja poslednjih ostataka tih religija, teko je predvideti kako e se sve to zavriti. +oslednja od tih pet religija, zasnovana na uenju istinskog (zaslanika 'dozgo Svetoga -ame, potpuno je unitena, pri emu je "s treskom" propala i njihova oaravajua vojna ekspedicija. +retposlednju, zasnovanu na uenju Svetog .uhameda, oni sada unitavaju zabranom noenja "!esova" i "!ered a", uz ljubaznu pomo "nemakih junkera". 2 to se tie jo starije religije, zasnovane na uenju (susa 1rista - religije i uenja u koje su *ajuzvieniji polagali ogromne nade - ta neverovatno udna savremena tricentrina bia je sada de!initivno unitavaju organizovanjem "univerziteta" za jevrejsku omladinu u 5erusalimu. (ako je religija zasnovana na uenju Svetog .ojsija postojala dugo vremena i jo uvek je njeni sledbenici na nekakav nain podr avaju, ipak, zbog organske mr nje, koja kod stanovnika drugih zemalja postoji prema onima koji ispovedaju ovu religiju, kao i zbog kobne ideje koja tamo vlada pod nazivom "politika", oni e nesumnjivo pre ili kasnije, dokrajiti tu religiju i to tako#e "s treskom". %zgred, treba naglasiti da su prvi koji su dali slobodu tom "prostituisanju misli", bili "tangori", zatim "bramani", "ueniti", i tako dalje, a danas se time bave "teozo!i" i drugi "pseudonaunici".
"7ekavi to Belzebub je nekoliko trenutaka utao i moglo se videti da se o neemu duboko zamislio, a onda je rekao4 %pravo sam doao do zakljuka da e za tvoj %m biti veoma korisno ako ti ispriam o jednom drugom doga#aju koji je povezan s onim 0ozmikim Svetiteljem, ili Svetom -inou ija se koncepcija ostvarila me#u tvojim ljubimcima i koji je dobio ime (sus 1ristos. "aj va an doga#aj, vezan za pojavljivanje 0ozmikog Svetitelja me#u njima, odre#uje se, u skladu sa shvatanjem tvojih savremenih ljubimaca, sledeim reima4 "smrt i vaskrsenje (susa 1rista". "voje upoznavanje s tim doga#ajem osvetlie ti kasnije smisao i sutinsko znaenje svete tajne almcnoinu, a tako#e e ti pru iti karakteristian primer, kako su oni, zbog udne i nasle#ene sklonosti ka "mudrovanju", de!ormisali znaenje ak i u "celini slo enih odlomaka" saveta i pouka (stinskih Svetitelja, specijalno poslatih 'dozgo. /e od prve generacije, koja je dola posle savremenika tih 0ozmikih Svetitelja, ljudima narednih generacija nije ostalo nita od onoga to oni nazivaju "religioznim uenjima", osim materijala pogodnog, kao to sam ti govorio, za stvaranje "arobnih bajki za decu". )a, dete moje, kada je taj 0ozmiki Svetitelj, (sus 1ristos, ovaploen u planetarnom telu tricentrinog &emljanina, morao da se odvoji od svoga spoljanjeg planetarnog omotaa, neka zemaljska tricentrina bia su izvrila sveti proces almcnoinu nad njegovim kesd anim telom, zato to su, slutei brz i nasilan prekid njegove planetarne egzistencije, eleli da sauvaju mogunost kontakta sa njegovim bo anskim %mom i na taj nain dobiju in!ormacije o odre#enim kozmikim istinama, kao i specijalne pouke za budunost koje on nije uspeo da im da. +odatke o tom velikom doga#aju uredno su zabele ili neki uesnici izvrenja tog svetog procesa i specijalno ih, sa odre#enim ciljevima, proirili me#u obinim &emljanima iz svoga okru enja. 2li, poto se taj vremenski period poklopio sa pojaanim !unkcionisanjem odre#enog aspekta udnog %ma tvojih ljubimaca, to jest periodinom "ekbarzerbazijom" ili naslednom potrebom da se sopstveni bli nji dovode u zabludu, mnogi od njih su tada nastojali da va e za "naunike" - naravno, naunike nove !ormacije koji su uneli sve vrste "apsurdnosti" u veinu bele aka i opisa to su ih sainili svedoci tog svetog procesa kako bi on bio prenet buduim generacijama. *a primer, uz neospornu in!ormaciju o tome da je (sus 1ristos bio razapet na krstu i posle raspea sahranjen, oni su veoma ubedljivo dokazivali da je posle raspea i sahrane (sus 1ristos vaskrsao i nastavio da ivi me#u njima i ui ih tome i tome - i tek posle toga se u svome planetarnom telu uzneo na *ebo. %sled njihovog mudrovanja te vrste - u objektivnom smislu kriminalnog - sva istinska vera u bo ansko uenje o spasenju 'vaploene Sveopte -jubavi (susa
1rista, koja je za njih bila jedino ostvariva, u potpunosti je unitena kod ljudi buduih generacija. "e besmislice koje su bile zabele ene, postepeno su kod odre#enih ljudi narednih generacija stvorile impuls sumnje i to ne samo u ono o emu sam ti upravo priao, ve je to dotaklo i celokupnu realnu in!ormaciju i ispravne pouke i objanjenja toga 0ozmikog Svetitelja koji im je poslat 'dozgo. +odloge, koje su u tim tricentrinim biima ra#ale sumnje, poele su da se kristalizuju i postale su neodvojivi deo njihove psihe uglavnom zato to su, bez obzira na automatsku egzistenciju, koja im je svojstvena, postepeno, tokom vekova, oni stekli podloge za vie ili manje korektan instinktivan oseaj za kozmike istine, kao to je, recimo, neosporna injenica da se proces svetog raskoarna doga#a svima ili, kako oni ka u, ako neko "umre" i bude sahranjen, on vie nikada nee opet iveti, a utoliko pre nee ponovo govoriti i uiti. 2 poto su neki tvoji ljubimci ije miljenje, iako slabo, ipak !unkcionie u skladu sa zakonom zdrave logike, odbili da prihvate takve nelogine i nedosledne apsurdnosti, oni su de!initivno ostali bez vere u bilo koju istinu, ma kakva ona bila, koju je iskazao i objasnio 0ozmiki Svetitelj (sus 1ristos. 3to se tie drugih tricentrinih &emljana koji, uzgred, ine veinu, oni se iz mnogih razloga, ali uglavnom zbog toga to im je u ranim godinama ivota bilo svojstveno da se bave "murdurtenom" - kada postignu odre#en uzrast, obino pretvaraju u "psihopate" i usvajaju slepo i bukvalno bez uea bilo kakvog logikog miljenja sve !antastine "apsurdnosti" koje do njih do#u$ a najosobitiji oblik "vere" u itavom tom "religioznom uenju", automatski se !ormira u njima tako kao da predstavlja celokupnost istina koje se odnose na tog 0ozmikog Svetitelja, (susa 1rista, koji im je, svakako, poslat 'dozgo i ovaplotio se me#u njima. (n!ormacija o onome to se naziva ""ajnom /eerom", data je u zborniku zapisa, koji jo uvek postoji me#u tvojim savremenim ljubimcima i pretenduje na to da bude istinita i prava istorija o tome 0ozmikom Svetitelju, a zove se "Sveto +ismo". 'no, zapravo, nije nita drugo do izvetaj o pripremi za svetu tajnu "almcnoinu" nad kesd anim telom Svetoga (susa 1rista. &animljivo je to u tom zborniku zapisa, prikupljanih "svuda pomalo", koji tvoji ljubimci nazivaju "Svetim +ismom", postoji veoma mnogo tanih rei i ak, itavih reenica to su ih na "ajnoj /eeri izgovorili Sveti (sus 1ristos i oni koje je on posvetio i koji su u tom Svetom +ismu nazvani njegovim "uenicima" ili "apostolima". 2li tvoji ljubimci, posebno savremeni, sve te rei i !raze, ba kao to rade i sve ostalo, shvataju samo bukvalno i pri tome nemaju ni najmanju predstavu o njihovom istinskom znaenju. ( to besmisleno, bukvalno razumevanje, dovelo je, razume se, dotle da su oni potpuno prestali da ula u sutinske napore u ispunjenje sutinskog, istinskog
duga koji jedini mo e da kod tricentrinih bia kristalizuje podatke za sposobnost istinskog razumevanja. 6to zato, moj deae, oni ne mogu da shvate ak ni injenicu da su u vreme kada se taj 0ozmiki Svetitelj, (sus 1ristos, pojavio me#u njima, kao i onda kada je to Sveto +ismo bilo pisano, ljudi koristili manji broj rei, nego to ih koriste sada. 'ni ne mogu da zamisle da je u to vreme "sutinsko miljenje" stanovnika planete bilo bli e normalnom miljenju, svojstvenom tricentrinim biima, te je, prema tome, prenoenje ideja i misli jo bilo "slikovito" ili, kako se ponekad ka e, "alegorijsko". )rugim reima, da bi se neki postupak objasnio sebi ili drugima, tricentrini &emljani toga doba obraali su se ve postojeem shvatanju slinih postupaka u prolosti. 2li sada se to sve kod njih doga#a na drugaijem principu. )o toga je, kao i uvek, dolo zbog toga to je usled anomalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota, njihovo miljenje poelo da !unkcionie bez ikakvog uea "lokalizacije ula" ili, prema njihovoj terminologiji, bez uea "ulnog centra", i na taj nain najzad postalo potpuno automatizovano. &ato su tokom itavog tog vremena, kako bi imali mogunosti da makar pribli no neto objasne sebi ili drugima, oni automatski bili prinu#eni da prona#u D i nisu prestajali da to rade - veliki broj skoro besmislenih rei za stvari i ideje, velike i male$ i tako je njihovo miljenje postepeno poelo da !unkcionie, kao to sam ve rekao, na drugaijem principu. ( eto, posedujui takav oblik miljenja, tvoji ljubimci pokuavaju da odgonetnu i shvate tekst napisan u alegorijskom maniru i za ljude koji su bili savremenici bo anskog (susa 1rista. % vezi s tim, moj deae, moram da ti objasnim jednu odre#enu injenicu, u najveoj meri apsurdnu i u objektivnom smislu bogohulnu, da bi mogao jasnije da uvidi stvarnu nitavnost njihovog Svetog +isma koje se veoma proirilo me#u tvojim ljubimcima od njihovog poslednjeg procesa me#usobnog unitavanja, i u kome, kao to mo e da nasluti, postoji sve to hoe, osim realnosti i istine. (spriau ti posebno ono to je u Svetom +ismu, koje je, kako se pretpostavlja, dolo do njih u nepromenjenoj !ormi, kazano o najva nijem, najumnijem i najodanijem od svih onih to ih je neposredno (sus posvetio ili, kako oni ka u, o jednome od njegovih "apostola". "aj odani i omiljeni apostol, posveenik (susa 1rista, zvao se 5uda.
Svako ko eli da izvue istinsko znanje iz savremene verzije toga Svetog +isma doi e do uverenja koje e biti !iksirano u njegovoj sutini, da je taj 5uda najpodliji od svih bia koja se mogu zamisliti i da je svestan, dvolian izdajnik. .e#utim, u stvarnosti je taj 5uda bio ne samo najverniji i najodaniji od svih najbli ih sledbenika (susa 1rista, ve je bio i jedini koji je shvatio, zahvaljujui svome %mu i svojoj +rirodi, da svi postupci toga 0ozmikog Svetitelja moraju dovesti do rezultata koji, ukoliko i ne dovede do potpunog unitenja posledica svojstava organa kundabu!era kod tih nesrenih tricentrinih bia, svejedno e tokom narednih dvadeset vekova biti izvor podrke i nadahnua za veinu njih, a njihovu nesrenu egzistenciju uiniti makar malo podnoljivijom. )a bi ti bilo lake da zamisli istinsku linost toga 5ude i znaaj onoga to je on uinio, treba da zna da je 0ozmiki Svetitelj (sus 1ristos, namerno ovaploen u planetarno telo zemaljskog oveka, kada je postao odrastao ovek odluio da ispuni misiju koja mu je poverena 'dozgo, i da uz pomo dvanaestorice razliitih ljudi koje je lino posvetio i pripremio, prosvetli %m tricentrinih &emljana. 2li, u jeku svoje bo anske delatnosti, pre nego to e ispuniti svoju nameru, tj. pre nego to je dolo vreme da objasni odre#ene 0ozmike istine i pru i tra ene pouke za budunost, on je bio prinu#en da zbog okolnosti koje nisu od njega zavisile, pristane na prevremen prestanak svoje planetarne egzistencije. &ato je odluio da se zajedno sa dvanaestoricom &emljana, koje je namerno posvetio, obrati svetoj tajni "almcnoinu" ije je ostvarenje ovima ve bilo dobro poznato, jer su u svojoj prirodi dobili sve podatke za njegovu realizaciju - kako bi na taj nain imao mogunosti, budui i dalje u tom kozmikom individualnom stanju, da zavri pripreme u skladu sa planom koji je razradio za ispunjenje misije to mu je poverena 'dozgo. 2li, moj deae, kada su doneli takvu odluku i okupili se da zaponu preliminarne pripreme neophodne za svetu tajnu, videli su da je to potpuno nemogue, zato to je bilo suvie kasno$ ve ih je opkolila "stra a" i njihovo hapenje, sa svim posledicama, oekivalo se u svakom trenutku. ( tada se umeao 5uda. "aj budui svetitelj, nerazdvojan i poverljiv pomonik (susa 1rista, koji je "omrznut" i "proklinjan" zbog naivne gluposti udnih tricentrinih stanovnika &emlje, tada je ostvario svoju objektivnu ulogu, zbog koje tricentrini &emljani svih kasnijih generacija treba da mu budu zahvalni. .udra i teka inicijativa, koju je on sa nesebinom odanou preuzeo na sebe, sastojala se u tome da je u momentu oajanja, shvativi da je nemogue izvriti sve neophodne pripreme za izvo#enje svetog almcnoinu, taj 5uda, sada svetitelj, skoio na noge i brzo rekao4
5a odoh i uradiu sve to je potrebno kako biste vi imali vremena da neometano zavrite sve pripreme. 2 sada odmah pristupite poslu. S tim reima on se pribli io (susu 1ristu i posle kratkog razgovora s njim, dobio njegov blagoslov i urno izaao. "ako su ostali neometano mogli da obave sve to je bilo neophodno za izvrenje svetog procesa almcnoinu. +osle ovoga to sam ti upravo rekao, ti e svakako shvatiti kako tricentrini &emljani ona dva tipa koje sam opisao, iz svojih razliitih egoistikih ciljeva de!ormiu svaku istinu i to su do te mere uinili s 5udom, koji je sada svetitelj kojem mogu da zahvale to ve dvadeset vekova za svoju nesrenu egzistenciju izvlae korist iz blagoslovenog ognjita spokojstva, da se ta nepravedna predstava bez presedana kristalizovala u prirodi ljudi svih narednih generacija. 5a mislim da to to je 5uda u njihovom Svetom +ismu prikazan na taj nain, mo e biti jedino zbog toga to je svima, koji pripadaju tim dvama tipovima, bilo neophodno da iz odre#enog cilja umanje znaaj samoga (susa 1rista. "o jest, oni su hteli da ga prika u naivnim i nesposobnim da predoseti i uvidi sve unapred, jednom reju, toliko ne savrenim da, bez obzira na to to je poznavao 5udu i pro iveo s njim toliko dugo, 'n nije osetio i shvatio da je njegov najbli i uenik verolomni izdajnik, spreman da ga izda za nitavnih trideset srebrnjaka. % tome asu, Belzebub i svi putnici me#uzvezdane letelice "0arnak" iznenada svojim ulima ukusa osetie kiselinu s primesom gorine. "aj oseaj je izazvala specijalna "magnetna struja", putena iz kormilarnice, kako bi svi putnici bili obaveteni da se brod pribli ava odredinom mestu, u datom sluaju Svetoj +laneti ,istilite. &ato je Belzebub prekinuo svoje kazivanje i, gledajui ne no svoga unuka, rekao4 Sada, hteli ne hteli, moramo da prekinemo na razgovor o 0ozmikom Svetitelju (susu 1ristu, me#utim, bez obzira na to, moj deae, kada se vratimo kui, na na dragi 0aratas, podseti me da ti jednom kada budem slobodan, podrobno ispriam kraj tog doga#aja. ,itava istorija ovaploenja toga 0ozmikog Svetitelja u planetarno telo &emljanina - ukljuujui i njegov ivot me#u ljudima raznih grupa te planete, kao i njegov nasilan kraj - veoma je zanimljiva, posebno zato to eli da svome %mu objasni sve nijanse udne psihe tih osobenih tricentrinih bia$ osim toga, bie posebno zanimljivo i u saznajnom smislu korisno, da zna onaj deo istorije Svetog (susa 1rista, koji se odnosi na njegov ivot od njegove dvanaeste do dvadeset osme godine prema njihovom raunanju vremena.
Glava 39 SVETA PLANETA ISTILITE Posle nekoliko "dianoska" kozmiki brod "Karnak" je napustio svetu planetu i opet zapoeo kretanje ka mestu svog konanog odredita, tj. ka planeti na kojoj se Belzebub rodio i gde se vraao kako bi na njoj dovrio svoju dugu egzistenciju onu egzistenciju koju je iz nekih odre enih razloga morao da provede na razliitim planetama nae !elike !asione, uvek u uslovima koji mu nisu odgovarali, ali koju je, svejedno, u objektivnom smislu pro"iveo do kraja asno. Kada je brod "Karnak" dostigao svoju uobiajenu brzinu, #asejn se obrati dedi sedajui mu opet u krilo, rekavi$ % &edice, o mili dedice' (bjasni mi, molim te, zato se, kako mi je rekao moj stric )uilan, na *edinosuni Predveni !ladar tako esto pojavljuje na planeti koju smo upravo napustili. Pre nego to e odgovoriti na ovo pitanje svoga unuka Belzebub se zamisli, malo du"e i dublje nego obino, a zatim polako ree$ % &a... +e znam, dragi moj deae, odakle da ponem i kako da odgovorim na tvoje pitanje u ,ormi koja bi zadovoljila i mene, zato to sam, izme u ostalih ciljeva koje sam sebi postavio bavei se tvojim vaspitanjem, odluio da vodim rauna o tome da u svom sadanjem uzrastu dobije znanja i da razume ono to je u vezi sa tom svetom planetom. - svakom sluaju, pre svega mora znati da ta sveta planeta, koja se zove ".istilite", predstavlja, to bi se reklo, srce ili mesto koncentracije svih krajnjih rezultata pulsacije svega to ,unkcionie i postoji u itavoj naoj !elikoj !asioni. +a /veopti Predveni (tac /tvoritelj tako esto tamo odlazi zato to je ta sveta planeta % mesto gde borave najnesrenija od svih "viih tela", ili nadtelesnih sutina, koja su nekada bila ovaploena na raznim planetama nae !elike !asione. "!ia tela", ili "nadtelesne sutine", koja su zaslu"ila da "ive na toj svetoj planeti, pate kao to mo"da ne pati niko i nita u itavoj naoj !elikoj !asioni. !idei to, na /veljubei 0ilostivi i 1psolutno Pravedni Predveni /tvoritelj, nemajui nijednu drugu mogunost da pomogne tim nesrenim "viim telima" ili duama, esto se tamo pojavljuje kako bi svojim pojavljivanjem makar malo olakao njihovu u"asnu, ali neizbe"nu i neizrecivu muku. /veta planeta je poela da izvrava taj zadatak tek poto je proteklo mnogo vremena od perioda kada je proces "stvaranja" sada postojeeg sveta ve bio zavren.
+ajpre su sva "via tela", poput onih koja sada borave na toj svetoj planeti, upuivana pravo u na +ajsvetiji /unani 1psolut, ali kasnije, kada se u 0egalokozmosu dogodila sveopta u"asna nesrea koju emo nazvati "utboglitanikalski period", onda su takva "via tela", izgubivi mogunost neposrednog stapanja s naim +ajsvetijim /unanim 1psolutom, poela da se okupljaju na toj svetoj planeti. )ek posle tog "utboglitanikalskog perioda", pojavila se potreba za onim poretkom univerzalnog ,unkcionisanja, koji /veta Planeta .istilite i sada sledi. 2 od toga vremena itava povrina svete planete organizovanaje i prilago ena za ta via tela, kao mesto njihove dalje neizbe"ne egzistencije. 3ekavi to, Belzebub se malo zamisli, a zatim, osmehnuvi se ovla, nastavi$ )a sveta planeta nije samo centar koncentracije rezultata ,unkcionisanja svega postojeeg, ve je i najbolja, najbogatija i najlepa od svih planeta nae !asione. 0o"da si, dok smo boravili na njoj, primetio kako smo uvek mogli da vidimo i oseamo da je ist prostor nae !elike !asione ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "isto nebo", izgledalo kao da re,lektuje svetlost to podsea na neuporedivi "tirkiz". +jena atmos,era je uvek ista kao ",enomenalan sakrualnijanski kristal". /vako, ko se nalazi na toj planeti osea svim svojim biem da je sve to ga okru"uje % "iskolunicinernli" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "bla"enooaravajue". +a toj svetoj planeti, kao to svi dobro znaju, samo izvora mineralne i sve"e vode, kakvima po istoi i prozranosti nema ravnih u !asioni, ima oko deset hiljada. )amo obitavaju u itavoj !asioni uvene "ptice pevaice", s najmelodinijim glasovima, i njih, kako ka"u strunjaci, ima oko dvanaest hiljada vrsta. 1 to se tie planetarnih ,ormi, kao to su "cvee", "voe", "jagodiasti plodovi" i drugo, naprosto je nemogue nai odgovarajue rei za njih. &ovoljno je ako se ka"e da je na toj planeti sakupljena i aklimatizovana skoro itava ",lora", ",auna" i ",oskalija" sa svih planeta nae !elike !asione. /vuda na toj planeti, u dobro raspore enim "klancima" nalaze se "peine" najrazliitijeg unutranjeg oblika, neke koje je stvorila Priroda, neke % stvorene vetaki, sa neverovatnim vidicima koji se iz njih pru"aju. - tim peinama postoji sve to je potrebno za srean i spokojan "ivot, u potpunosti lien "ivotnih briga za bilo koji deo bia kozmike nezavisne 4inosti, a te 4inosti mogu postati "via tela" ili due.
-pravo u tim peinama, prema svom sopstvenom izboru, i egzistiraju ta "via tela", koja su, prema svojim zaslugama, dospela na tu svetu planetu iz itave nae !elike !asione kako bi tu nastavila svoju egzistenciju. (sim onoga to sam ve pomenuo, oni na svom raspolaganju imaju i najbolje, najadekvatnije i najbr"e "egolinoptije" ili, kako oni ponekad ka"u, "sveprisutne plat,orme". )e egolinoptije se u atmos,eri svete planete kreu slobodno u svim pravcima, bilo kojom "eljenom brzinom, ukljuujui i drugu kozmiku. /istem egolinoptija je, kao to je poznato, specijalno za tu planetu pronaao poznati an eo, sada arhan eo #erkision. 3ekavi to, Belzebub iznenada zauta i ponovo se duboko zamisli, a #asejn i 1hun ga pogledae zau eno i upitno. Posle izvesnog vremena Belzebub nekako osobito klimnu glavom, okrete se ka #asejnu i ree$ -pravo sam pomislio kako bi od mene bilo razumno, kada bih na tvoje pitanje zato na Predveni tako esto tu svetu planetu poastvuje svojim prisustvom, odgovorio na nain kojim bih ti usput objasnio, kao to sam ti ve nekoliko puta obeao, i ,undamentalne kozmike zakone, na osnovu kojih na svet postoji i kojima se rukovodi, jer samo ako se ta dva pitanja objedine ti mo"e dobiti dovoljno materijala za potpunu predstavu i razumevanje /vete Planete .istilite, i da pri tome sazna neto vie i o tricentrinim biima nastanjenim na planeti 5emlji, koja tebe zanimaju. /ada tako e "elim da ti pru"im to jasnija i to detaljnija objanjenja koja se odnose na tu svetu planetu, zato to bi, pre ili kasnije, morao sve to da sazna, poto svaki tricenrini stanovnik nae !asione, nezavisno od razloga i mesta svoga ro enja i ,orme spoljnog omotaa, svakako mora znati sve o toj svetoj planeti. (n sve to mora znati kako bi nastojao da "ivi na nain koji odgovara smislu i cilju njegove egzistencije % to nastojanje je objektivni usud svakog tricentrinog bia u kome se iz bilo kojeg razloga zaela klica za razvoj "vieg tela" ili nadtelesne sutine 6due7. 2 zato, moj deae, moram pre svega jo jednom da ti ponovim zato je na Predveni morao da stvori itav svet koji i sada postoji. - poetku, kada jo nita nije postojalo i kada je itava naa !asiona bila prazan beskrajan prostor u kome je postojala samo primarna kozmika supstanca eternokrilno 6eter7, na +ajvei i +ajsvetiji /unani 1psolut bio je sam u itavom praznom beskrajnom prostoru i na tom jedinom kozmikom objektu je boravio na *edinosuni )vorac sa svojim heruvimima i sera,imima u svojoj +ajvelianstvenijoj /utini.
-pravo u tom periodu vremenskog proticanja kod naeg /tvoritelja i .uvara pojavila se potreba da stvori na "0egalokozmos", koji i sada postoji, to jest na "svet". +ama je palo u deo da saznamo iz tree, najsvetije pesme naih heruvima i sera,ima, kako je na /vemogui /tvoritelj jednom spoznao kako se zapremina naeg /unanog 1psoluta, na kome je on boravio sa heruvimima i sera,imima, skoro neprimetno, ali neumoljivo smanjuje. Poto se ta injenica koju je (n spoznao, pokazala veoma ozbiljnom, (n je odluio da pregleda sve zakone koji s podr"avali postojanje toga, jo uvek unikalnog kozmikog objekta. 5a vreme tog istra"ivanja naem /vemoguem )vorcu je prvi put postalo jasno da je razlog postepenog smanjivanja zapremine /unanog 1psoluta bilo naprosto !eliko Kretanje, to jest, samo proticanje !remena. 5ato se na Predveni duboko zamislio i u svojim bo"anskim razmiljanjima (n je jasno shvatio da e to, ukoliko uticaj vremena i dalje bude smanjivao zapreminu /unanog 1psoluta, pre ili kasnije dovesti do potpunog unitenja jedinog mesta za boravak +jegove /utine. 5bog toga je na Predveni bio prinu en da preduzme odgovarajue mere kako neumoljivo !reme ne bi moglo neminovno da uniti na +ajsvetiji /unani 1psolut. Kasnije smo udostojeni da saznamo, opet iz pesme naih heruvima i sera,ima, ali ovoga puta iz este svete pesme, da se posle +jegovog svetog otkrovenja na Predveni potpuno posvetio traganju za bilo kakvim nainom koji bi spreio dolazak toga kraja, podstaknutog zakonima neumoljivog !remena, te je posle dugih bo"anskih razmiljanja, (n reio da stvori na "0egalokozmos", koji i sada postoji. &a bi ti bilo jasnije kako je na Predveni reio da na e zatitu od kobnog delovanja neumoljivog !remena i kako je na kraju krajeva to uinio, ti pre svega mora znati da je ranije +ajsvetiji /unani 1psolut postojao na osnovu sistema nazvanog "1utoegokrat", prema kome su unutranje sile koje podr"avaju postojanje tog kozmikog objekta ,unkcionisale samostalno, ne zavisei od bilo kakvih sila to dolaze izvan. )aj sistem se bazirao na dva ,undamentalna sveta kozmika zakona koji jo upravljaju itavim naim 0egalokozmosom, to jest na dva primarna kozmika zakona koji se zovu sveti "8eptaparaparinoh" i sveti ")riamazikamno". !e sam ti neto govorio o ta dva ,undamentalna primarna kozmika zakona9 ipak, sada u pokuati da ti ih podrobno objasnim. Prvi od ta dva primarna kozmika zakona, to jest 8eptaparaparinoha, (bjektivna +auka ,ormulie sledeim reima. zakon
Proticanje sila sledi liniju koja se neprestano odvaja i u odre enim intervalima ponovo se sjedinjuje pri kraju. Prema tom prvom kozmikom zakonu linija proticanja sila ima sedam taaka odvajanja ili, kako se tako e ponekad ka"e, sedam "te"ita", a razmak izme u dve uzastopne take odvajanja, ili "te"ita", naziva se "odsekom svetog 8eptaparaparnoha". .itav proces tog svetog zakona, delujui putem svega iznova nastalog i postojeeg, uvek se sastoji iz sedam odseaka. 1 to se tie drugog ,undamentalnog primarnog kozmikog zakona, to jest svetog )riamazikamna, kozmika (bjektivna +auka ,ormulie ga sledeim terminima. +ovo nastaje iz onoga to je prethodno nastalo putem "harnelmiacnela", iji se proces ostvaruje na sledei nain$ najvie se mea sa najni"im na takav nain da se stvori srednje, i na taj nain ono postaje ili vie, koje prethodi ni"em, ili ni"e, koje smenjuje to najvie. Kao to sam ti ve govorio, taj sveti )riamazikamno se sastoji iz tri samostalne sile koje se zovu$ prva % "sarpoteos"9 druga % "sarpskiros"9 trea % "sarpatanatos". (bjektivna +auka te tri svete sile svetog )riamazikamna naziva sledeim imenima$ prvu % "silom potvrde" ili "silom podsticanja", ili "pozitivnom silom"9 drugu % "silom negacije" ili "silom otpora", ili "negativnom silom"9 treu % "silom pomirenja" ili "silom ravnote"e", ili "silom neutralisanja". /ada, kada ti objanjavam ,undamentalne zakone "stvaranja sveta" i "ure enja sveta", zanimljivo je naglasiti, uzgred, da su tricentrini stanovnici planete, koja je toliko privukla tvoju pa"nju, u vreme kada posledice delovanja organa kundabu,era jo nisu bile kristalizovane u njihovoj prirodi, znali za te tri svete sile svetog )riamazikamna i nazivali su ih ovako$ prvu % "Bog(tac"9 drugu % "Bog/in"9 treu % "Bog&uh /veti". - raznim okolnostima oni su skriveno znaenje tih sila i svoju "elju da od njih dobiju po sebe koristan e,ekat izra"avali ovakvim molitvama$
2zvori bo"anskih radosti, protesta i patnji, usmerite svoje sile na nas. 2li$ /veta Potvrdo, /veta +egacijo, /veto Pomirenje, preobrazite se u meni radi moje sutine. 2li$ /veti Bo"e, /veti Krepki, /veti Besmrtni, pomiluj nas. /ada me, moj deae, sluaj veoma pa"ljivo. +a samom poetku, kao to sam ti ve rekao, na +ajsvetiji /unani 1psolut rukovodio se jedino tim dvama primarnim kozmikim zakonima, ali oni su tada ,unkcionisali potpuno nezavisno, bez pomoi ma kojih sila koje dolaze spolja, i taj sistem se zvao "1utoegokrat". Kada je na /vemogui Predveni reio da izmeni princip ,unkcionisanja ta dva ,undamentalna kozmika zakona, on je uinio da oni, koji su do tada ,unkcionisali samostalno, sada zavise od spoljnih sila. Poto je taj novi sistem ,unkcionisanja sila, koje su tada upravljale postojanjem +ajsvetijeg /unanog 1psoluta, zahtevao izvore to postoje izvan /unanog 1psoluta, gde su te sile mogle da nastanu i odakle su mogle da se ulivaju u +ajsvetiji /unani 1psolut, na /vemogui Predveni je bio prinu en da stvori na postojei 0egalokozmos sa svim kozmosima raznih nivoa i relativno samostalne kozmike ,orme u njemu9 i tada je sistem upravljanja egzistencijom putem /unanog apsoluta, poeo da se naziva ")rogoautoegokratom". +a sveopti *edinosuni Predveni (tac, poto je odluio da promeni princip upravljanja egzistencijom toga jo uvek unikalnog kozmikog objekta i jedinog mesta boravka +jegove +ajslavnije /utine, pre svega je promenio ,unkcionisanje ta dva primarna kozmika zakona i napravio veliku promenu u zakonu svetog 8eptaparaparinoha.
)a promena i ,unkcionisanje svetog 8eptaparaparinoha sastojala se u promeni takozvanog "subjektivnog delovanja tri njegova :odseka:". (n je u jednome produ"io zakonomerno trajanje, u drugome ga je skratio, a u treem disharmonizovao. Kako bi odseak izme u tree i etvrte "take odvajanja" odgovarao kvalitetu apsorpcije, koji se tra"i za ,unkcionalan automatski dotok svih okolnih sila, on je poveavao njegovo trajanje. )aj odseak svetog 8eptaparaparinoha "mehanoadekvatnim mdnelinom". se i sada naziva
(dseak koji je (n skratio, nalazi se izme u poslednje "take odvajanja" i poetka novog ciklusa potpunog procesa tog svetog zakona. /kraujui ga, da bi potpomogao nov ciklus, (n je odredio da ,unkcionisanje toga odseka mora zavisiti jedino od uticaja onog kozmikog objekta u kome se odvija potpun proces tog primarnog svetog zakona. 1 taj odseak svetog 8eptaparaparinoha i dalje se naziva "namerno ostvarenim mdnelinom". ;to se tie treeg odseka koji je bio promenjen u svom subjektivnom dejstvu, a koji je u serijama peti i zove se "narnelaut", njegova disharmonija je nastala sama od sebe, naprosto kao rezultat promene druga dva odseka. )a disharmonija njegovog subjektivnog ,unkcionisanja, to potie iz "asimetrije" sa celokupnim procesom svetog 8eptaparaparinoha, sastoji se u sledeem$ 1ko se potpun proces toga svetog zakona odvija u uslovima u kojima je on subjekt mnogih vibracija "koje imaju spoljne uzroke, njegovo ,unkcionisanje produkuje samo spoljne rezultate. 1li, ako se taj proces odvija u apsolutnom miru, bez postojanja bilo kakvih vibracija koje imaju spoljanje uzroke, svi rezultati ,unkcionisanja tog odseka ostaju u objektu, u kome se proces zavrio i ti se rezultati spolja primaju tek prilikom direktnog i neposrednog kontakta s njim. 0e utim, ako za vreme ,unkcionisanja toga procesa jedan od dva izrazito suprotna uslova ne dominira, rezultati njegovog delovanja se obino dele na spoljanji i unutranji. &akle, od toga doba ostvarenje primarnog svetog zakona 8eptaparaparinoha poelo je da se odvija kako u najveim, tako i u najmanjim kozmikim objektima prilikom subjektivnog delovanja njegovih odseaka, promenjenih na taj nain. Ponavljam, moj deae, potrudi se da dobro shvati sve to se odnosi na oba pomenuta ,undamentalna zakona, zato to e ti poznavanje ta dva sveta zakona, posebno poznavanje osobenosti svetog 8eptaparaparinoha, pomoi da
kasnije veoma dobro i veoma lako shvati sve zakone drugog i treeg reda "stvaranja sveta" i "ure enja sveta". -z to, svestrano razumevanje svega to se odnosi na te svete zakone pru"a tricentrinim biima, nezavisno od spoljanje ,orme njihovog omotaa, mogunost da steknu sposobnost da u prisustvu bilo kakvih, od njih nezavisnih, povoljnih ili nepovoljnih uslova sredine, razmiljaju o samom smislu sopstvene egzistencije i da na taj nain do u do podataka za otkrivanje saglasnosti "unutranjih protivrenosti", koje kod tricentrinih bia esto potiu iz protivrenosti izme u konkretnih rezultata to proizilaze iz procesa svih kozmikih zakona i rezultata koji se pretpostavljaju i ak pouzdano oekuju od "zdrave logike". 2 zato, kada korektno ocene va"nost sopstvenog znaaja, oni postaju sposobni da pojme mesto koje im u tim optekozmikim ostvarenjima stvarno odgovara. -kratko, postizanje svestranog razumevanja ,unkcionisanja ta dva ,undamentalna sveta zakona vodi ka tome da se u prirodi tricentrinih bia kristalizuju podloge za ra anje one bo"anske osobine, potrebne svakom tricentrinom biu, koja je poznata od imenom "semuniranus". )voji ljubimci tako e imaju pribli"nu predstavu o tome i oni to zovu "nepristrasnost". &akle, dragi moj deae, kada je u poetku na /veopti (tac /vemogui /tvoritelj promenio ,unkcionisanje ta dva primarna sveta zakona, on je usmerio delovanje njihovih sila iz +ajsvetijeg /unanog 1psoluta u prostor !asione i zato je u njega ukljuena sutina "<manacija +ajsvetijeg /unanog 1psoluta", koja se sada zove ")eomertmalogos" ili "3eBog". 3adi jasnijeg shvatanja odre enih mojih objanjenja treba naglasiti da je u procesu stvaranja sada postojeeg sveta "/ila Bo"anske volje" naeg Predvenog uestvovala jedino na samom poetku. Potonje stvaranje je ilo automatski, samo od sebe, sasvim bez uea "/ile Bo"anske !olje" naeg Predvenog, zahvaljujui jedino tim dvama izmenjenim ,undamentalnim kozmikim zakonima. Proces stvaranja odvijao se ovim redom$ 5ahvaljujui novoj osobini petog odseka svetog 8eptaparaparinoha, emanacije koje proistiu iz /unanog 1psoluta, poele su da u nekim odre enim takama prostora !asione deluju na primarnu kozmiku supstancu "eternokrilno" 6eter7 i na taj nain, posredstvom sveukupnosti starih i novih mogunosti svetih primarnih zakona, poele su da se ,ormiraju neke odre ene koncentracije. Kasnije, zahvaljujui tim istim ,aktorima te odre ene koncentracije stekle su svoje sopstvene zakone 8eptaparaparinoha i )riamazikamna, koji su poeli da utiu jedan na drugoga, te se u tim koncentracijama postepeno kristalizovalo
sve to je neophodno za pojavu tih velikih koncentrisanih objekata koji i dalje postoje i zovu se "sunca drugog reda". Kada su ta novonastala sunca potpuno ,ormirana i oba ,undamentalna zakona, s njihovim sopstvenim ,unkcionisanjem, najzad uspostavljena u njima, tada su na isti nain, kao i u +ajsvetijem /unanom 1psolutu, njihovi sopstveni rezultati poeli da se preobra"avaju i da zrae9 i oni su, objedinivi se sa emanacijama +ajsvetijeg /unanog 1psoluta u prostoru !asione, postali ,aktori ostvarivanja optekozmikog ,undamentalnog procesa svetog zakona )riamazikamna. )o jest, +ajsvetiji )eomertmalogos je poeo da se ispoljava kao trea sveta sila svetog )riamazikamna9 rezultati delovanja bilo kojeg od novo,ormiranih "sunaca drugog reda" poeli su da istupaju kao prva sveta sila. 1 rezultati svih novo,ormiranih "sunaca treeg reda" poeli su da slu"e kao druga sveta sila toga svetog zakona. .im je proces optekozmikog svetog )riamazikamna na taj nain uspostavljen u prostoru !asione, kristalizacije razliitih "gustina" postepeno su se ,ormirale iz istog tog primarnog eternokrilna 6etera7 i poele da se grupiu oko svakog sunca drugoga reda, poveavajui nove koncentracije % na taj nain se pojavilo jo vie takvih sunaca, ali ovoga puta to su bila sunca "treeg reda". )a nebeska tela treeg reda sada se nazivaju "planetama". - toj ,azi procesa spoljnog 6,izikog7 ciklusa ,undamentalnag 8eptaparaparinoha, to jest posle ,ormiranja sunaca treeg reda, ili "planeta", zahvaljujui treem odstupanju svetog 8eptaparaparinoha koji se, kao to sam ti ve rekao, zove "ganelaut" % inicijativni impuls neophodan za potpun proces, gubei polovinu svoje "ivotne energije, deluje na spoljne objekte samo sa pola snage, uvajui drugu polovinu za sebe % to jest, za svoje sopstveno ,unkcionisanje, usled ega, zahvaljujui onim znaajnim rezultatima to se nazivaju "suncima treeg reda, ili planetama, poinju da se pojavljuju "oblija ve nastalog". 1 poto su uslovi za ostvarenje svuda bili utvr eni u saglasnosti sa drugom osobenou petog odseka svetog 8eptaparaparinoha, razvoj ,undamentalnog spoljnog ciklusa svetog 8eptaparaparinoha je zavren i potpuno delovanje njegovog ,unkcionisanja odrazilo se svuda u njegovim rezultatima koji su se mani,estovali9 i od tada su u njima zapoeli njihovi sopstveni neprekidni procesi trans,ormacije, koji se nazivaju "evolucijom" i "involucijom". )ada su, ovoga puta zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda pod nazivom "litsvrts", ili "agregacije homogenog", "relativno samostalne ,orme, koje se nazivaju :oblijima ve nastalog:", poele da se grupiu na planetama u sledee "relativno samostalne ,orme".
5ahvaljujui procesima "evolucije" i "involucije", nasle u svetog 8eptaparaparinoha u prirodi svih velikih i malih kozmikih koncentracija, poele su da se kristalizuju i dekristalizuju sve vrste odre enih kozmikih supstanci sa sopstvenim objektivnim svojstvima. (bjektivna +auka ih naziva "aktivnim elementima". -sled "evolucije i involucije" tih aktivnih elemenata, koji ostvaruju trogoautoegokratski princip egzistencije u !asioni posredstvom uzajamnog apsorbovanja i regulacije, odvija se optekozmiki proces "2raniranumand"", ili ono to (bjektivna +auka naziva "optom razmenom materije". Prema tome, moj deae, zahvaljujui tom novom sistemu "uzajamnog apsorbovanja svega postojeeg", u kome na +ajsvetiji /unani 1psolut 4ino uestvuje, odr"ava se ravnote"a koja bezdunom !remenu vie ne pru"a mogunost za stvaranje nekakvog nepredvi enog problema naem +ajveem i +ajsvetijem /unanom 1psolutu9 na taj nain, razlozi za bo"ansku uznemirenost naeg /vemogueg *edinosunog Predvenog u vezi celovitosti +jegovog eterskog mesta boravka, zauvek su nestali. /ada moram da ti ka"em da su, kada je taj grandiozni plan bio zavren, nai pobedniki heruvimi i sera,imi dali svim novo,ormiranim koncepcijama imena koja i sada postoje. (ni su odredili svaku "relativno samostalnu" koncentraciju reju "kozmos", a kako bi razlikovali redoslede nastanka tih kozmosa, oni su svakom terminu dodali speci,ino odgovarajue ime. (ni su /am "Protokozmosom". +ajsvetiji Primarni /unani 1psolut nazvali
/vako novo,ormirano sunce drugog reda, s njegovim odre enim rezultatima, oni su nazvali "&ejterokozmosom". /vako sunce treeg reda, koje mi sada nazivamo "planetom", oni su nazvali ")ritokozmosom". +ajmanju "relativno samostalnu" ,ormu koja nastaje na planetama, zahvaljujui novoj naslednosti petog odseka svetog 8eptaparaparinoha, koja ini najmanje oblije =eline, na zvali su "mikrokozmosom" i, najzad, one agregate "mikrokozmosa" koji su tako e poeli da se koncentriu na planetama, ovoga puta zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda, nazvanom "uzajamnim privlaenjem slinog", oni su nazvali "tetartokozmosima". 2 sve te kozmose, koji zajedno ine na savremeni svet, oni su nazvali "0egalokozmosom". +ai heruvimi su tako e dali imena, koja i danas postoje, emanacijama i zraenjima koja proistiu iz svih kozmosa razliitih nivoa, putem kojih se odvija +ajvei Kozmiki )rogoautoegokrat.
<manaciji +ajsvetijeg /unanog 1psoluta, kao to sam ti rekao, oni su dali naziv ")eomertmologos" ili "3eBog". 5raenje svakog pojedinanog sunca drugog reda oni su nazvali "mentoki,ezojnom". 5raenje svake planete posebno nazvali su "dinamomzojnom". (no to isputaju mikrokozmosi nazvali su "protoinzojnom". 5raenja koja isputaju tetartokozmosi nazvali su "hanbledzojnom". =elokupna zraenja svih planeta svakog zvezdanog sistema nazvali su "astroluolukizojnom". 5raenja svih novo,ormiranih sunaca drugog reda, uzetih zajedno, oni su nazvali "poroloteoparlom". 1 celokupnost rezultata, proisteklih iz svih izvora, velikih i malih, oni su tada nazvali "optekozmikim 1nsanbaluizarom". )reba naglasiti, kada smo ve pomenuli "optekozmiki 1nsanbaluizar", da savremena (bjektivna +auka ima ,ormulaciju$ "/ve proistie iz svega i ponovo prodire u sve." /pecijalna imena su tako e data svim "vremenski nezavisnim kristalizacijama", nastalim u svakom od bezbrojnih kozmosa usled evolucionih i involucionih procesa tih ,undamentalnih kozmikih zakona. +eu nabrajati imena mnogih vremenski nezavisnih "te"ita", koja su kristalizovana u svakom posebnom kozmosu, ali u navesti nazive onih "odre enih aktivnoelementarnih te"ita", koja se direktno odnose na moja dalja objanjenja, to jest, nazive vremenski nezavisnih te"ita, kristalizovanih u prirodi tetartkozmosa. )e samostalne kristalizacije u tetartokozmosu dobile su ova imena$ protoegari9 dejteroegari9 tritoegari9 tetartoegari9 pentoegari9 egzoegari9 rezalzarion9 1 sada, moj deae, posle svega to sam ti upravo objasnio, mo"emo da se vratimo na pitanje zato su i kako "via tela" ili, kako ih zovu tvoji ljubimci, "due", poele da se pojavljuju u naoj !asioni i zato je na *edinosuni /veopti (tac posebno obratio pa"nju na te kozmike objekte.
3adi se o tome da, kada je "optekozmika harmonijska ravnote"a" uspostavljena i regulisana u svim kozmosima razliitih nivoa, u svakom tetartokozmosu, tj. samostalnom "agregatu mikrokozmosa" koji su se pojavili na povrinama planeta % gde se pokazalo da uslovi sredine odgovaraju odre enim podacima to postoje u velikim kozmosima, i kada im je data mogunost da postoje odre eno vreme bez "sekruano" ili, drugim reima, bez "stalnog individualnog napona" % pojavila se mogunost samostalnog automatskog kretanja s mesta na mesto na povrini planete. -sled toga, kada je na /veopti Predveni (tac zapazio njihovo automatsko kretanje, prvi put je doao na bo"ansku ideju da to iskoristi kao pomo /ebi u upravljanju svetom koji se poveavao. (d toga vremena (n je poeo da deluje na te tetartokozmose tako da se neizbe"no "okrualno", to jest, periodino ponavljanje potpunog procesa svetog 8eptaparaparinoha u njima, izvodi tako da u odre enim uslovima promene ,unkcionisanja njihovog organizma, kao dopuna kristalizacijama koje moraju biti trans,ormisane u cilju nove optekozmike razmene materija, tako e mora doi do trans,ormacije i kristalizacije onih aktivnih elemenata, iz kojih se u njima mogu o"ivotvoriti nove samostalne ,orme s naslednom sposobnou za ,ormiranje "individualnog -ma". ( tome kako se ta ideja prvi put pojavila kod naeg Predvenog, tako e smo uli iz rei pesama uz iju su pomo, sa svom bo"anskom ozbiljnou, nai heruvimi i sera,imi slavili neverovatna dela naeg /tvoritelja. Pre nego to nastavim da ti priam kako je sve to bilo ura eno, moram da ti ka"em da je ,unkcionisanje optekozmikog "2raniranumand"a" bilo harmonizovano na takav nain da se svi rezultati dobijeni trans,ormacijom u razliitim kozmosima, lokalizuju zajedno u skladu s onim to se naziva "kvalitetom vibracija", i mani,estuju se svuda u !asioni, uestvujui adekvatno u planetarnim i unutarplanetarnim ,ormama9 opte vremensko mesto njihove slobodne koncentracije % jeste "atmos,era" kojom su okru"ene sve planete naeg 0egalokozmosa, preko koje se uspostavlja veza sa optekozmikim 2raniranumand"om. +a taj nain, e,ekat te bo"anske pa"nje, usmerene na tetartokozmose, bio je takav da su oni, slu"ei kao instrument +ajveeg kozmikog )rogoautoegokrata, dobili mogunost da, na osnovu okolnih kozmikih supstanci koje su sami trans,ormisali i za proces svoje sopstvene egzistencije % kasnije supstance sastojale su se iskljuivo iz kozmikih kristalizacija, nastalih iz metamor,oza na samoj planeti gde nastaju ti tetartokozmosi % u njihovoj prirodi ponu da se mani,estuju rezultati, potekli iz kozmikih izvora vieg reda i obrazovane su takozvane vibracije velike ""ivotne snage".
2 upravo iz tih kozmikih rezultata u njihovoj prirodi su poele da se ovaplouju ,orme koje su im potpuno bile nalik i koje su se sastojale pre svega iz kozmike supstance "mentoki,ez"ojn", to jest, supstance koju je trans,ormisalo sunce, kao i druge planete tog sunanog sistema u ijim su granicama nastali ti tetartokozmosi % supstance koja dopire do svake planete putem zraenja pomenutih nebeskih tela. +a taj nain, priroda odre enih tetartokozmosa poela je da se sastoji iz dve samostalne ,orme potekle iz dva potpuno razliita kozmika izvora, a te ,orme su stekle zajedniku egzistenciju, kao da se jedna nalazi u drugoj. &a, moj deae, kada su ti novi "omotai" de,initivno ,ormirani i kada su poeli da ,unkcioniu adekvatno prirodi tetartokozmosa, oni su od toga doba izgubili ime "tetartokozmosi" i poeli su da se nazivaju "biima" ili "sutinama", to je tada znailo "dvoprirodni", a ti sekundarni omotai nazvani su "kesd"anim telima". /ada, kada su novi omotai tih dvoprirodnih ,ormi dobili sve adekvatno tome, i kada je itavo ,unkcionisanje svojstveno takvim kozmikim objektima najzad uspostavljeno, te nove ,orme su, sa svoje strane % potpuno na istoj osnovi kao u prvom sluaju, i tako e uz postojanje odre enih izmena u ,unkcionisanju % poele da apsorbuju i prera uju kozmiku materiju, proisteklu direktno iz +ajsvetijeg )eomertmalogosa, posle ega su u njima poela da se ovaplouju oblija tree vrste. )e omotai koji predstavljaju "najvie svete delove" bia, sada nazivamo "viim telima" ili nadtelesnim sutinama. Kasnije, kada su njihova via tela najzad ,ormirana i sve postojee ,unkcije poele u njima da deluju, kada se za podatke ve ro ene svete ,unkcije "(bjektivnog -ma" pojavila mogunost da se u njima kristalizuju % oni podaci koji mogu da se kristalizuju iskljuivo u prirodi kozmikih objekata toga reda % i kada je takozvani "raskoarno" poga ao te tetartokozmose, ili "bia, to jest kada bi dolo do podele tih "trojedinih ,ormi razliite prirode" % tek tada bi taj "vii deo" dobio mogunost da se spoji sa -zrokom -zroka svega postojeeg, s naim +ajsvetijim /unanim 1psolutom, i poeo da se ostvaruje cilj u koji je na /veobuhvatni Predveni polo"io svu svoju +adu. /ada moram podrobnije da ti objasnim kojim redosledom se sveti raskoarno doga ao kod tih prvih tetartokozmosa i kako se sada odvija kod tricentrinih bia. Pre svega, "drugo telo", ili "kesd"ano telo", i "tree telo" odvajaju se od osnovnog "planetarnog tela" i, ostavljajui ga na planeti, kreu zajedno ka atmos,eri koja je mesto koncentracije onih kozmikih supstanci od kojih je ,ormirano "kesd"ano telo bia".
2 tek na kraju odre enog vremenskog perioda principijelni i de,initivni "raskoarno" pristupa tom "dvoprirodnom objektu", posle ega "vii sutinski deo" postaje samostalna 4inost sa svojim sopstvenim individualnim -mom. 3anije, to jest pre "utbogiltanikalskog perioda", odmah posle drugog procesa svetog raskoarna, to bie, ili sutina, postaje dostojno da se sjedini sa prirodom +ajsvetijeg /unanog 1psoluta ili da krene ka drugim kozmikim objektima gde je postojala potreba za takvim samostalnim svetim 4inostima 6Kozmikim /vetiteljima7. 1 ukoliko pribli"avanjem konanog procesa raskoarna ti kozmiki objekti jo nisu postigli tra"enu gradaciju na svetoj lestvici -ma, ti "vii sutinski delovi" moraju postojati u toj s,eri sve dotle dok ne usavre svoj -m do potrebnog nivoa. /ada nije potrebno da ti naglaavam objektivni u"as ve ,ormiranih "viih sutinskih delova" koji, zahvaljujui rezultatima koje +ebesa nisu predvidela za nove kozmike procese, jo nisu sebe usavrila do potrebnog nivoa -ma. 3adi se o tome da u skladu sa razliitim kozmikim zakonima drugog reda, "kesd"ano telo" ne mo"e da egzistira dugo u toj s,eri i kroz odre eno vreme ono mora da se raspadne, ak i kada "vii sutinski deo", koji u njemu postoji, u tom trenutku jo nije dostigao tra"eni nivo -ma. &ok taj "vii sutinski deo" nije usavrio svoj -m do tra"enog nivoa, on uvek mora zavisiti od ovog ili onog kesd"anog objekta, tako da odmah posle drugog svetog raskoarna svako jo nesavreno "vie telo" dospeva u stanje pod nazivom "tegekdnel", ili stanje "potrage za slinim dvoprirodnim objektom adekvatnim sebi", u nadi da e, im vii deo drugog dvoprirodnog objekta sebe usavri do tra"enog nivoa -ma i podvrgne se konanom procesu svetog raskoarna, pre nego to se jasno oseti brzo raspadanje kesd"anog tela, ono prvo "vie telo" uspeti da momentalno u e u to drugo kesd"ano telo i nastavi egzistenciju u cilju daljeg usavravanja, koju pre ili kasnije mora da zavri svako "vie telo". <to zato, u s,eri, u koju se uzvieni sutinski delovi odlaze posle prvog svetog raskoarna, dolazi do procesa koji se naziva "okipahalevijanska zamena spoljnog dela due", ili "zamena kesd"anih tela". (vde nije na odmet setiti se da tvoji ljubimci tako e imaju predstavu koja delimino podsea na "okipahalevijansku zamenu". (ni su ak za to smislili veoma mudre nazive$ "metempsihoza" i "reinkarnacija", i tokom poslednjeg veka stvorili u vezi toga pitanja itavu oblast njihove ,amozne "nauke", koja je postepeno postala, i jo uvek jeste, jedan od drugostepenih tetnih ,aktora, koji u svojoj celokupnosti ine od njihovog -ma, i bez toga prilino udnog, pravi "otpad", kako bi rekao na dragi #od"a +asradin. Prema ,antastinim teorijama one grane njihove "nauke" koja se sada zove "spiritualizam", oni izme u ostalog pretpostavljaju da svako od njih ve
ima "vii sutinski deo" ili, kako oni to nazivaju, "duu", i da se ta dua neprestano podvrgava reinkarnaciji % nalik na "okipahalevijansku zamenu", o kojoj sam ti upravo govorio. Kada bi ti nesrenici procenili da se u skladu sa kozmikim zakonom drugog reda, pod nazivom "tenikdoa", ili "zakon privlaenja", taj deo u retkim sluajevima kada se kod njih pojavi, uzdi"e sa povrine njihove planete odmah posle prvog raskoarna ili, kako se oni izra"avaju, posle "smrti" bia % oni bi mo"da shvatili da su objanjenja i dokazi koje ta oblast njihove "nauke" daje svim vrstama ,enomena, to se pretpostavlja da kod njih izazivaju te njihove ,antastine "due" % samo plod njihove puste ,antazije9 i tada bi shvatili da sve to je ta "nauka" dokazala nije nita drugo do "brbljanje" #od"e +asradina. #ajde sada da popriamo o dva ni"a sutinska tela, to jest o planetarnom telu i o kesd"anom telu. Posle prvog svetog raskoarna planetarno telo bia koje je ,ormirano od mikrokozmosa, to jest od kristalizacija koje je trans,ormisala sama planeta, postepeno se raspada prema odre enom kozmikom zakonu pod nazivom "retarnotoltur" i razla"e se na toj planeti u primarne supstance od kojih je nastalo. &rugo sutinsko telo, kesd"ano telo bia, ,ormirano od drugih koncentracija tritokozmosa i od samog sunca datog sunanog sistema, di"e se ka odgovarajuoj s,eri, o kojoj sam govorio, i posle drugog procesa svetog raskoarna tako e se postepeno raspada, a kristalizacije od kojih se ono sastoji, vraaju se raznim putevima u s,eru njihovih sopstvenih primarnih elemenata. 1li vie sutinsko telo, ,ormirano od kristalizacija dobijenih neposredno od svetog )eomertmalogosa u granicama onog sunanog sistema u kome se pojavilo i "ivelo dato bie, nikada ne mo"e da se raspadne. 2 to vie telo mora postojati u datom sunanom sistemu sve dotle, dok se ne usavri do potrebnog nivoa -ma % i to onoga -ma koji su stvorile kozmike ,ormacije "irankipaeh", to jest ,ormacije ve pomenutih najsvetijih kozmikih supstanci koje mogu postojati nezavisno od kesd"anih ,ormi, a da se ne podvrgavaju takozvanim "bolesnim uticajima" bilo kojih kozmikih ,aktora. &akle, dete moje, u poetku, kao to sam ti ve rekao, poto bi ti kozmiki objekti usavrili svoj -m do potrebnog nivoa "/vete 4estvice -ma", oni su primani u /unani 1psolut, kako bi odigrali onu ulogu koju im je predodredio na !eni )vorac. )reba da zna, poto smo ve poeli da govorimo o odre ivanju speci,inih uslova individualnosti, da su od samog poetka nai heruvimi i sera,imi ustanovili "/vetu &eterminantu -ma" koja jo postoji i koja meri gradacije uma ili, tanije, "sveoptost samosvesti" svih kozmikih
koncentracija, velikih i malih, i sopstvene egzistencije", kao i dalju ulogu svake posebne linosti u odnosu na sve to postoji u naem !elikom 0egalokozmosu. )a /veta &eterminanta .istoga -ma % naprosto je vrsta mernog lenjira, to jest, linija podeljena na jednake delove9 jedan kraj te skale oznaava potpun nedostatak ma kakvog -ma, to jest "Potpuno >utanje", a drugi kraj ukazuje na "1psolutni -m", to jest -m naeg neuporedivog !enog )vorca. (vde e, ini mi se, biti umesno da se neto ka"e o razliitim izvorima pojavljivanja sutinskog -ma u prirodi svih tricentrinih stvorenja. - svakom tricentrinom biu, nezavisno od mesta njegovog pojavljivanja na svet i ,orme njegovog spoljanjeg omotaa, neophodni podaci se mogu kristalizovati u tri nezavisna oblika sutinskog miljenja, iji zajedniki rezultati izra"avaju nivo -ma koji mu je svojstven. Podaci za te odlike sutinskog -ma kristalizovani su u prirodi svakog tricentrinog bia do te mere da u njemu % putem istinskog duga % mogu biti ovaploeni i usavreni odgovarajui uzvieni sutinski delovi, koji zajedno s njim treba da ine njegovu prirodu u celini. Prvi i najvii oblik sutinskog -ma % jeste .isti ili (bjektivni -m, svojstven jedino prirodi vieg tela ili optoj prirodi onih tricentrinih bia u kojima se taj vii deo ve pojavio i usavrio sam, i tek tada on postaje "inicirajue te"ite" individualnog ,unkcionisanja celokupne prirode bia. &rugi oblik sutinskog uma, koji se naziva "okiartajtohsa", mo"e se pojaviti u prirodi onih tricentrinih bia, kod kojih je drugo sutinsko ili kesd"ano telo, ve potpuno ovaploeno i ,unkcionie samostalno. ;to se tie treeg oblika sutinskog -ma, on nije nita drugo do automatsko ,unkcionisanje koje se deava u prirodi svih bia uopte, kao i u prirodi svih planetarnih ,ormi zahvaljujui uticajima koji ponavljajui se dolaze spolja, i koji stvaraju primarne reakcije iz podataka kristalizovanih u njima, kao odgovor na prethodno sluajno primljene utiske. /ada, moj deae, pre nego to nastavim sa podrobnijim objanjenjima o ovaploenju i usavravanju viih delova u prirodi prvih tetartokozmosa, kao i u prirodi onih koji su kasnije nazvani "biima", moram ti dati odre ene podatke o injenici da mi, bia koja su se pojavila na planeti Karatas, isto kao i oni koji su se pojavili na planeti 5emlji, vie nismo "polormedehtijska" ili, kako se jo i sada ka"e "monoeni,tijska" bia, kakva su bila prva bia preobra"ena direktno od tetartokozmosa9 mi smo "keapmartnijanska" bia, to jest, skoro "polubia", zbog ega se potpun proces 8eptaparaparinoha nama ili tvojim ljubimcima, ne doga a onako, kao to je to bilo nekada. 0i smo takva "keapmartnijanska" bia zato to se poslednji ,undamentalni odseak svetog 8eptaparaparinoha, koji sada skoro sva bia
0egalokozmosa nazivaju svetim "aagiprotoegari", ne nalazi u centru planeta na kojima smo se rodili, to je uopte svojstveno veini planeta naeg !elikog 0egalokozmosa, ve u centru njihovih satelita, kakav je za nau planetu Karatas mala planeta naeg zvezdanog sistema, koja se zove "ProhPeoh", a za planetu 5emlja % to su njeni bivi ,ragmenti koji se zovu "0esec" i "1nulius". 5ahvaljujui tome, itav proces svetog 8eptaparaparinoha za produ"etak roda ne odvija se kod jednog bia, kao kod tetartokozmosa, ve uz uee dva bia razliitih polova, koja se kod nas zovu "aktivno" i "pasivno", a na planeti 5emlji "muko" i ""ensko". 0ogu da ka"em da u naem !elikom 0egalokozmosu postoje ak i takve planete na kojima, u skladu sa svetim zakonom 8eptaparaparinoha, taj proces za produ"etak roda tricentrinih bia protie uz uee tri samostalne individue. 0o"e detaljnije da se upozna s takvom neobinom planetom koja se zove "0odikteo" i pripada sistemu Protokozmosa. Bia nastala na toj planeti su tricentrina i lie na sva bia drugih planeta naeg !elikog 0egalokozmosa, to jest po spoljanjem izgledu veoma lie na nas, ali u isto vreme ona su, a i svi ostali ih takvima smatraju, najidealnija i najsavrenija od svih bezbrojnih ,ormi spoljanjih omotaa tricentrinih bia nae !elike !asione9 i svi nai sadanji an eli, arhan eli i veina Kozmikih /vetitelja, bliskih /veoptem !enom (cu, rodili su se na toj neverovatnoj planeti. Kroz njih se preobra"aj kozmikih supstanci neophodnih za optekozmiki )rogoautoegokrat, u skladu sa svetim zakonom 8eptaparaparinoha, odvija prema istim principima, prema kojima radi na organizam i organizam tvojih ljubimaca, nastanjenih na planeti 5emlji. *edino to taj sveti zakon za produ"etak njihovog roda izvrava svoj pun ciklus uz uee tri vrste bia i zato se takva tricentrina bia nazivaju "triakrkomnijanskim", i dok se kod nas pojedinana bia razliitih polova nazivaju "aktivnim" i "pasivnim", a na tvojoj planeti "mukarcima" i ""enama", na planeti 0odikteo se takva bia raznih polova zovu "martna", "spirna" i "okina". 2ako ona spolja lie, njihova unutranja gra a je potpuno razliita. <vo kako se kod njih ostvaruje proces produ"etka roda. /va tri bia razliitih polova istovremeno, putem specijalnog postupka, posti"u sveti "elmoarno" ili, kako ka"u tvoji ljubimci, "zaee", i sa tim svetim "elmoarnom", ili "zaeem", ona neko vreme "ive odvojena jedna od drugih, potpuno samostalno, ali svako sa potpuno odre enim i namerno izazvanim oseajima i svesnim mani,estacijama. 2 kada do e vreme da se rezultati tih zaea pojave ili kada, kako ka"u na 5emlji, do e vreme za "poro aj", kod sva ta tri neobina bia pojavljuje se
"aklonoatistijanski" nagon ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, oni do"ivljavaju "psihoorgansku privlanost". 2 to je bli"i momenat njihovog sutinskog mani,estovanja, ili poro aja, ona su jedna drugima bli"a i na kraju skoro ovladavaju jedna drugima i zato istovremeno ostvaruju u odre enom maniru rezultate svojih zaea. )ada, za vreme toga procesa, sva tri zaea se naglo slivaju u jedno i na taj nain se u naem 0egalokozmosu pojavljuje novo tricentrino bie veoma neobine gra e. )ricentrino bie te vrste je, naravno, idealno za na 0egalokozmos, zato to u momentu svoga ro enja ve ima sva tri sutinska tela. )o se deava zbog toga to "proizvo ai" takvog bia, to jest martna, spirna i okina, svako za sebe, zainju u sebi zametak jednog od tri sutinska tela i zahvaljujui svojim specijalnim i odgovarajuim sutinama poma"u svetom 8eptaparaparinohu da ,ormira dato sutinsko telo, kako bi se ono usavravalo, i u momentu "poro aja" ona ga sa ostalim telima sjedinjuju u jedno. -zgred, obrati pa"nju na to, moj deae, da bia koja su se pojavila na toj udesnoj planeti nemaju potrebu da, za razliku od tricentrinih stanovnika obinih planeta naeg 0egalokozmosa, ovaplouju svoja via sutinska tela uz pomo onih ,aktora koje je na )vorac sazdao za samousavravanje % ,aktora koje mi sada nazivamo "svesnim trudom" ili "namernim stradanjem". 1 sada, dragi moj #asejne, da bih ti podrobnije objasnio proces trans,ormacije kozmikih supstanci kroz bia uopte, naveu ti kao primer prirodu tvojih ljubimaca. 2ako se proces trans,ormacije supstance za produ"etak roda kod nas i kod tvojih ljubimaca vie ne doga a onako kako se odvijao kod prvih tetartokozmosa, preobra"enih u bia, svejedno emo navesti tvoje ljubimce kao primer zato to se preobra"aj kozmikih supstanci za potrebe !elikog (ptekozmikog )rogoautoegokrata kod njih odvija potpuno isto kao i kod prvih tetartokozmosa. - isto vreme, dobie odre enu in,ormaciju o nekoliko drugih sitnih detalja njihove udne psihe, kao i o tome kako oni uopte shvataju i tretiraju svoj "ivotni dug, u smislu slu"enja optekozmikom procesu 2raniranumand"a % unitavajui radi zadovoljavanja sopstvene ploti sve to prema zakonu poseduju i to je predvi eno za dobrobit itavog 0egalokozmosa. ;to se tie osobenosti trans,ormacije kozmikih supstanci, zahvaljujui kojima se sada produ"etak roda odvija u razliitom maniru za razliita bia, sada u jedino rei da razlike zavise od mesta koncentracije svetog "aagiprotoegarija", to jest od mesta koncentracije onih kozmikih supstanci koje su rezultat poslednjeg odseka optekozmikog 1nsanbuluazara.
1 sada, moj deae, jo jednom ponavljam$ svi tvoji ljubimci, ak i savremeni, koji lie ne samo na nas, ve i na sva druga tricentrina bia naeg 0egalokozmosa % za !eliki kozmiki )rogoautoegokrat tako e predstavljaju instrumente, kakvi su bili i originalni tetartokozmosi, od kojih su nastali prvi preci bia to sada "ive na planeti 5emlji i na svim drugim planetama nae !asione. +a taj nain, kroz svakoga od njih mogu se trans,ormisati kozmike supstance koje se pojavljuju u svih sedam odseaka svetog 8eptaparaparinoha9 i svi oni, ak i savremenici, osim to su slu"ili kao instrument za +ajvei Kozmiki )rogoautoegokrat, imali su mogunost da iz kozmikih supstanci, trans,ormisanih kroz njih, apsorbuju sve neophodno za ovaploenje i usavravanje svojih uzvienih sutinskih tela. 2, naravno, svako tricentrino bie, koje se pojavi na toj planeti, predstavlja u svakom smislu isto ono to i svako tricentrio bie nae !asione, to jest, potpuno oblije itavog 0egalokozmosa. 3azlika izme u svakoga od njih i naeg velikog 0egalokozmosa sastoji se jedino u nivou. - vezi s tim, treba da zna da se tvoji savremeni ljubimci uporno dr"e miljenja koje ili oseaju instinktivno, ili ga ponavljaju automatski, a izra"avaju ga reima$ "/tvoreni smo prema liku i obliju Bo"jem." )i nesrenici i ne slute daje od svih njihovih predstava o kozmikim istinama taj izraz jedino taan. &a, naravno, svako od njih predstavlja "lik Bo"ji" % ali ne onoga "Boga", koga oni slikaju svojim kratkom pameu, ve realnog Boga, kako mi ponekad nazivamo na opti 0egalokozmos. /vako od njih, do najsitnijeg detalja % tano je oblije, samo u minijaturi, itavog naeg 0egalokozmosa, i u svakome od njih postoje sve posebne ,unkcije koje u 0egalokozmosu ostvaruju kozmiki 2aniranumand", ili "razmena materije" to upravlja postojanjem itavog sveta kao jedinstvene celine. )aj njihov izraz % "/tvoreni smo prema liku i obliju Bo"jem" % ovde nam mo"e poslu"iti kao veoma dobra ilustracija za to do koje mere je kod njih atro,irala "sutinska logika opa"anja" ili, kako oni ponekad ka"u, "svrsishodno miljenje". 2ako ta ,ormulacija odgovara istini, uvek kada pokuaju da izraze njeno tano znaenje desi se isto ono to se doga a sa svim njihovim jezikim ,ormulacijama9 to jest, ak i kada bi "eleli da aktivno i iskreno, svim svojim biem prenesu tanu predstavu o tome, najbolje to bi njihovo udno kratkovido miljenje dalo, izgledalo bi ovako$
"Bog... ako smo sazdani "prema liku Bo"jem..." % to znai... to znai... da je Bog nalik na nas i da izgleda kao mi... i to znai da na Bog ima iste ovakve brkove, bradu, da ima nos kao i mi, da nosi odeu kao i mi. (n svakako nosi odeu, zato to izgleda skromno, isto kao i mi. (n je proterao 1dama i <vu iz 3aja zato to oni nisu bili skromni i zaboravili su na smokvino lie. +eka od tih bia, posebno u poslednje vreme, svoje "celishodno sutinsko miljenje", ili "logiku opa"anja", degradirala su do te mere da oni u svojoj mati svoga Boga mogu da vide veoma jasno s eljiem u d"epu, kojim elja svoju znamenitu bradu. )a preko svake mere osobena svrsishodna predstava o Bogu nastaje kod tvojih ljubimaca uglavnom zbog haznamaskih mani,estacija onih "uenih" ljudi koji su se, kao to se sea, okupili u gradu !avilonu i zajedno poeli da stvaraju razliite kobne "izmiljotine" o svome Bogu, koje su se kasnije proirile svuda po njihovoj zlosrenoj planeti i, poto su tricentrina bia koja su tada "ivela u posebno "selzelnualnijanskom maniru", to jest, posebno "pasivno" u odnosu na sutinske napore, svojstvene tricentrinim biima, oni su u potpunosti primili i usvojili te retko tetne izmiljotine. Kasnije su te izmiljotine prenoene iz generacije u generaciju i postepeno su kristalizovane u takav u"asan "logiknestarijanski materijal" da je u psihi savremenih tricentrinih bia poeo da se odvija proces tog izuzetno de,ormisanog miljenja. 1 razlog zbog kojeg oni zamiljaju svoga "Boga" s velikom bradom, sastoji se u tome to je u itavom nizu tetnih izmiljotina vavilonskih "naunika" izme u ostalog kazano da taj njihov znameniti "Bog" izgleda kao asna starina dugake putene brade. 1li u svojim predstavama o "Bogu" tvoji savremeni ljubimci su poli jo dalje. (ni ga crtaju kao starog *evrejina, zato to u njihovim plitkoumnim predstavama svi sveti likovi potiu od te rase. - stvari, mali moj #asejne, svaki od tvojih ljubimaca je u svemu potpuno nalik na na 0egalokozmos. *ednom sam ti ispriao da je kod njih, kao i kod nas, glava mesto koncentracije kozmikih supstanci, ije tano ,unkcionisanje potpuno odgovara sveoptosti ,unkcija, koje na +ajsvetiji Protokozmos izvrava za itav 0egalokozmos. )u koncentraciju supstanci lokalizovanih u svojoj glavi oni nazivaju "mozgom". Pojedine "osaniaki" ili "poptoplaste" te lokalizacije ili, kako ih zemaljski naunici nazivaju "elije mozga", predvi ene su da izvravaju potpuno istu ulogu za itav organizam svakoga od njih, koju za itavu nau !eliku !asionu izvravaju savrena via tela tricentrinih bia, koja su se ve sjedinila sa +ajsvetijim /unanim 1psolutom Protokozmosa.
Kada ti vii sutinski delovi tricentrinih bia, usavreni do potrebne gradacije (bjektivnog -ma, postignu to sjedinjavanje, oni izvravaju potpuno istu ,unkciju "osaniaki", ili "elija mozga", koju je na *edinosuni /veopti Predveni (tac predvideo prilikom stvaranja sada postojeeg sveta, kada je milostivo odluio da te omotae, koji su dobili samostalnu individualnost u "tetartokozmosima", ubudue iskoristi kao pomo u upravljanju svetom to se iri. &alje je kod svakoga od njih u takozvanom "kimenom stubu" lokalizovana druga koncentracija pod nazivom "kimena mo"dina", koja sadr"i one "izvore negiranja", koji u svojim ,unkcijama izvravaju potpuno istu ulogu u odnosu na mozak, kakvu novo,ormirana sunca drugog reda 0egalokozmosa igraju u odnosu na +ajsvetiji Protokozmos. )reba naglasiti da su u ranijim epohama na 5emlji tvoji ljubimci znali poneto o speci,inom ,unkcionisanju razliitih delova svoje "kimene mo"dine" i ak su stvorili i koristili razna "mehanika sredstva" za delovanje na njegove odgovarajue delove, u periodima kada bi dolo do nekakve disharmonije u njihovom takozvanom "psihikom stanju"9 me utim, malopomalo, in,ormacija koja se odnosila na tu vrstu znanja, tako e je "isparila" i, mada tvoji savremeni ljubimci znaju da u njihovoj kimenoj mo"dini postoje odre ene koncentracije, oni nemaju pojma za kakve ,unkcije ih je stvorila !elika Priroda, ve ih naprosto nazivaju "nervnim vorovima kimene mo"dine". -pravo ti nervni vorovi njihove kimene mo"dine predstavljaju izvore negiranja u odnosu na razliite nijanse potvrde, koje nastaju u "mozgu", isto kao to sunca drugog reda predstavljaju izvore negiranja u odnosu na razliite nijanse tvrdnji +ajsvetijeg Protokozmosa. 2, isto kao to u 0egalokozmosu svi rezultati koji teku u pravcu proticanja ,undamentalnog procesa svetog 8eptaparaparinoha % s jedne strane iz potvrda +ajsvetijeg Protokozmosa, a s druge, iz razliitih nijansi negiranja novostvorenih sunaca % slu"e kao "mirovni princip" za sve iznova nastalo i ve postojee, isto tako, kod tvojih ljubimaca postoji odgovarajua lokalizacija za koncentracije svih rezultata koji proistiu iz potvrde "mozga" i iz nijansi negiranja "kimene mo"dine". 5bog toga ti rezultati slu"e kao "regulatori" ili kao "princip pomirenja" za ,unkcionisanje itavog organizma svakoga od njih. ;to se tie mesta koncentracije one lokalizacije koja slu"i prirodi tricentrinih 5emljana kao "regulacioni" ili "mirovni princip", treba istai da je u poetku i kod njih, kao i kod nas, ta trea koncentracija postojala u ,ormi samostalnog mozga, lokalizovanog u predelu koji se naziva "grudima". 1li kasnije, kada je proces njihovog svakodnevnog "ivota poeo primetno da se pogorava, !elika Priroda je iz odre enih razloga koji proistiu iz
trogoautoegokratskog procesa, bila prinu ena da promeni sistem lokalizacije tog njihovog mozga, ne unitavajui njegove osnovne ,unkcije. 2 !elika Priroda je postepeno rasporedila taj organ, koji je bio koncentrisan na jednom mestu, u male lokalizacije po itavom organizmu, ali uglavnom u region koji se zove "srana duplja". (ni sada i sami sve te male lokalizacije u tom regionu nazivaju "pleksusom" ili "kompleksom vorova simpatikog nervnog sistema". - tim nervnim vorovima, razbacanim po itavom planetarnom telu, akumuliraju se svi rezultati dobijeni iz potvrdnih mani,estacija njihove "kimene mo"dine". )i rezultati, ,iksirani u nervnim vorovima raspore enim po itavom organizmu, slu"e upravo kao "neutralizujui princip" u daljem procesu potvrde i negiranja izme u mozga i kimene mo"dine, na isti nain kao to u 0egalokozmosu zbir svih rezultata koji potvr uju mani,estovanja Protokozmosa i razliitih nijansi negiranja novo,ormiranih sunaca slu"e kao "neutralizujua sila" u daljem procesu potvrde i negiranja. &akle, poput nas, tricentrini stanovnici planete 5emlje ne predstavljaju samo instrument koji poseduje osobine sve tri sile ,undamentalnog optekozmikog )riamazikamna i slu"e za preobra"aj kozmikih supstanci potrebnih za +ajvei )rogoautoegokrat, ve tako e imaju mogunost da za vreme apsorbovanja tih supstanci to dolaze iz tri nezavisna izvora asimilacije dopune supstance potrebne za njihovu sopstvenu egzistenciju, to jest odre ene supstance predvi ene za ovaploenje i usavravanje njihovih sopstvenih viih sutinskih tela. +a taj nain, te supstance koje imaju tri izvora i ulaze u organizam radi trans,ormacije, kod njih, kao i kod nas, predstavljaju trostruku sutinsku hranu. &rugim reima, one supstance koje na putu svog povratnog evolucionog uspona ka +ajsvetijem /unanom 1psolutu iz svetog "aagiprotoegari", to jest iz poslednjeg intervala ",undamentalnog svetog 8eptaparaparinoha" % preobra"ene uz pomo sopstvene planete u vie planetarne ,ormacije, dospevaju u tricentrina bia radi dalje trans,ormacije kao njihova "prva nasuna hrana", to jest kao njihova uobiajena "hrana" i "pie". "/ekundarne" supstance, nastale iz preobra"aja njihovog sopstvenog sunca i svih ostalih planeta njihovog sunanog sistema, koje svojim zraenjem probijaju atmos,eru planete, dospevaju u njih radi dalje evolucione trans,ormacije, slu"ei iznova, kao i kod nas, kao "druga nasuna hrana" koju predstavlja, kako oni ka"u, "vazuh" to ga udiu9 i upravo te supstance vazuha slu"e za realizaciju upravljanja postojanjem njihove "druge nasune hrane". +ajzad, supstance "prvog izvora" koji za sve njih, kao i za nas, predstavlja treu vrstu nasune hrane, slu"e za ovaploenje i usavravanje samog "vieg tela".
1li, avaj, upravo u vezi s tim svetim kozmikim supstancama me u tvojim nesrenim ljubimcima dolazilo je, i jo dolazi, do "alosnih posledica svih anomalija koje su oni sami stvorili u svakodnevnom procesu svoje egzistencije. 2ako te svete supstance uzviene sutinske hrane nikada ne prestaju da prodiru u njih, one, posebno kod savremenih ljudi, dospevaju u njih jedino spontano, bez ikakvog njihovog svesnog uea i samo u onoj koliini koja je potrebna za preobra"aje to se u njima odvijaju radi kozmike trogoautoegokratske harmonije i za automatski produ"etak njihovog roda koji zahteva Priroda. Kada su abnormalni uslovi svakodnevnog "ivota tamo najzad bili ,iksirani % uzimajui u obzir da je i instinktivna i namerna te"nja ka samousavravanju nestala iz njihovog bia oni ne samo da su izgubili oseanje nu"nosti svesnog apsorbovanja tih kozmikih supstanci, ve su ak lieni i samog saznanja i shvatanja o postojanju i znaaju "uzviene nasune hrane". /ada tvoji ljubimci znaju samo za prvu nasunu hranu i znaju za nju naprosto zato to, pre svega, hteli ne hteli, ne mogu da ne znaju o tome, a drugo, njeno korienje postalo je za njih zlo i zauzima ravnopravno mesto me u drugim slabostima koje su se postepeno kristalizovale u njima kao posledica svojstava kobnog organa kundabu,era. &o sada niko od njih nije shvatio da se ta "prva nasuna hrana" sastoji skoro iskljuivo iz materija neophodnih za odr"avanje njihovog grubog planetarnog tela, koje predstavlja izvor negiranja, kao i to da ta "prva nasuna hrana" ne mo"e da obezbedi skoro nita za vie delove njihovog bia. ;to se tie viih kozmikih supstanci, ija odre ena koliina nu"no mora da se trans,ormie u njima radi produ"etka njihovog roda i radi upravljanja optom harmonijom optekozmikog "1nsanbaluazara", tvoji savremeni ljubimci uopte ne "ele da smetaju svom "unutranjem bogu", neumesnom samozavaravanju, i zato, kao to sam ve rekao, ta trans,ormacija protie u njima potpuno spontano, bez uea njihove svesne namere. )reba naglasiti, me utim, da su u poetku, to jest, ubrzo posle uklanjanja organa kundabu,era kod tricentrinih bia nastanjenih na planeti koja te privlai, oni znali za postojanje te dve uzviene hrane i koristili su ih sa svesnom namerom9 i neki stanovnici 1tlantide, u vreme njenog poslednjeg perioda, ak su smatrali proces apsorbovanja ovih plemenitih vrsta nasune hrane glavnim ciljem svoje egzistencije. /tanovnici 1tlantide su tada drugu nasunu hranu nazivali "amarlus", to znai "pomo 0esecu", a treu nasunu hranu "amarhudan", to jest, "pomo Bogu".
1ko ve pominjemo da u psihi tvojih ljubimaca ne postoji svesna potreba apsorbovanja tih uzvienih kozmikih supstanci, "elim da skrenem tvoju pa"nju na veoma zanimljivu posledicu koja je za njih krajnje "alosna. 3adi se o tome da kada su oni prestali da namerno apsorbuju kozmike supstance, potrebne za nastanak i postojanje uzvienih sutinskih delova, iz njihove prirode je nestala i sama "elja za samousavravanjem, kao i sposobnost za ono to se naziva "namernim razmiljanjem" 6sozercanjem7, koje predstavlja principijelni ,aktor za asimilaciju tih svetih kozmikih supstanci. (d toga vremena, kako bi bila sigurna da e tra"eni kvalitet tih supstanci dospeti u njih i biti asimilovan, Priroda je postepeno morala da se adaptira na to da se tokom celokupnog procesa njihove egzistencije u svakome od njih pojavljuju "iznena enja", koja uopte nisu svojstvena tricentrinim stanovnicima naeg !elikog 0egalokozmosa. 2 sirota Priroda je morala da se adaptira na te anomalije tako da su se, uzimajui u obzir ta iznena enja, odre ena intenzivna sutinska iskustva i aktivno razmiljanje kod njih odvijali automatski, nezavisno od njih samih, i zato je, zahvaljujui tim aktivnim razmiljanjima tra"ena trans,ormacija i asimilacija neophodnih svetih estica visoke nasune hrane, kod njih tako e mogla da se odvija automatski. /ada emo, moj deae, prei na aktuelne procese trans,ormacije, koji se odvijaju u evolucionom i involucionom kretanju svih kozmikih supstanci upravo putem takvog instrumenta slu"enja +ajveem (ptekozmikom )rogoautoegokratu, kakav predstavljaju tvoji ljubimci. Kod njih se, kao i kod nas, i kao kod svih velikih i malih kozmosa naeg zajednikog 0egalokozmosa, te trans,ormacije odvijaju potpuno u skladu sa dva ,undamentalna kozmika zakona$ svetim 8eptaparaparinohom i svetim )riamazikamnom. Pre nego to ti ispriam kako se kozmika supstanca, prodirui u bia u vidu "prve nasune hrane", trans,ormie u njima zbog optekozmikog trogoautoegokratskog procesa radi ovaploenja i usavravanja njihovih sopstvenih uzvienih delova, ti mora dobro da utuvi, kako bi imao potpuno jasnu predstavu o tome, da su u naem 0egalokozmosu % od rezultata koj i proistiu iz svakog oblika trogoautoegokratskog procesa nastale stotine nezavisnih "aktivnih elemenata" koji imaju razliita speci,ina subjektivna svojstva i uestvuju u novim ,ormacijama. 0a gde se nalazile, te stotine "aktivnih elemenata" s razliitim svojstvima, proistiui iz sedam intervala ,undamentalnog optekozmikog svetog 8eptaparaparinoha, dele se i lokalizuju % u zavisnosti od intervala od koga su potekli % u sedam takozvanih "ohtapancahijanskih" klasa, prema "srodstvu vibracija". 1 sve odre ene koncentracije naeg 0egalokozmosa, velike i male, ,ormirane su od aktivnih elemenata koji spadaju u tih sedam
nezavisnih klasa, koje, kao to sam ve rekao, imaju svoja sopstvena subjektivna svojstva. )a subjektivna svojstva, ukljuujui ono to se naziva "srazmernom silom "ivotnosti", de,inie pre svega ,orma intervala svetog 8eptaparapainoha, koji se odvijao za vreme njihovog nastanka, a zatim i uslovi u kojima su ti aktivni elementi ,rmirani kao rezultat svesne namere nezavisnih linosti ili, naprosto, zahvaljujui kozmikom zakonu drugog reda koji se naziva "privlaenje i sjedinjavanje oblija". (d tih stotina odre enih aktivnih elemenata, to spadaju u sedam ohtapancijanskih klasa, svaki poseduje sedam razliitih subjektivnih svojstava % me u kojima osobine ""ivotnost" i "razlaganje" imaju prvostepen znaaj % sainjen je u celini ,undamentalan, optekozmiki 1nsanbaluazar, putem kojeg se aktualizuje +ajvei Kozmiki )rogoautoegokrat, istinski spasilac od zakonomernog delovanja nemilosrdnog !remena. Potrebno je, tako e, da ti ka"em da se u skladu sa tim kozmikim zakonom drugog reda "privlaenja i sjedinjavanja oblija", prvo mani,estovanje koncentracija bilo koje vrste, ,ormiranih od eternokrilna 6etera7, prisutnog svuda u Kozmosu, odvija na sledei nain. 1ko se estice etera, koje ve postoje u razliitim s,erama svih sedam intervala ,undamentalnog optekozmikog 1nsanbaluazara, iz nekih razloga sudaraju, one se kombinuju i potpoma"u rast svih oblika "kristalizacija" koje jo nemaju nikakve subjektivne osobine9 ali, ako te kombinovane estice etra sluajno dospeju u uslove gde se nalazi proces "garnelmiacnel", one se sjedinjavaju jedna s drugom i u skladu sa prirodom svojih vibracija ,ormiraju aktivne elemente, koji ve imaju speci,ine osobine. 5atim, ukoliko ti aktivni elementi, sa svojim sopstvenim subjektivnim svojstvima stupe u drugi proces "garnelmiacnel" u drugaijim uslovima, oni se ponovo sjedinjuju jedan s drugim u skladu sa istim zakonom srodstva vibracija i, na taj nain, stiui nove osobine, preobra"avaju se u aktivne elemente druge ohtapancahijanske klase, i tako dalje. <to zato je u naem 0egalokozmosu toliko mnogo nezavisnih aktivnih elemenata sa razliitim speci,inim subjektivnim osobinama. 2 ako ti sada, moj deae, mo"e na zadovoljavajui nain da shvati stadijume procesa trans,ormacije kozmikih supstanci posredstvom ""ivih instrumenata", u koje te supstance dospevaju kao prva nasuna hrana, moi e da u isto vreme dobije pribli"nu predstavu o svemu to se odnosi na glavnu osobenost svetog 5akona 8eptaparaparinoha, kao i o procesima evolucije i involucije plemenitih oblika nasune hrane. Kada ti aktivni elementi u razvoju, u svome povratku i usponu iz poslednjeg intervala ,undamentalnog optekozmikog 8eptaparaparinoha,
prodru u ""ive instrumente" kao njihova prva nasuna hrana, oni prilikom ulaska u usta poinju postepeno da se menjaju u procesu zakona drugog reda "garnelmiacnela" % to jest, oni se, u skladu sa "srodstvom vibracija", meaju i sjedinjavaju sa aktivnim elementima koji su ve evoluirali u organizmu bia i imaju potrebne vibracije, adekvatne narednim intervalima sutinskog 8eptaparaparinoha. 1 kada dospeju u "eludac bia, trans,ormiu se u speci,ine aktivne elemente pod nazivom "sutinski protoegari", to u svojim vibracijama odgovara dominantnom etvrtom intervalu ,undamentalnog svetog optekozmikog 8eptaparaparinoha. (datle se ta sveukupnost aktivnih elemenata, ije "te"ite vibracija" predstavlja "sutinski protoegari", postepeno razvija i opet zahvaljujui procesu "garnelmiacnela" dobija odgovarajue vibracije u takozvanom "dvanaestopalanom crevu" i potpuno se preobra"ava u "sutinski dejteroegari". &akle, prolazei kroz itav "crevni trakt" jedan deo tih odre enih supstanci sutinskog dejteroegarija koristi se za potrebe samog planetarnog tela i za lokalne "garnelmiacnele", kojima je izlo"ena sva novousvojena hrana, dok drugi deo, tako e putem procesa garnelmiacnela lokalnog karaktera, nastavlja svoju samostalnu evoluciju i, na kraju krajeva, preobra"ava se u plemenite speci,ine supstance pod nazivom "sutinski tritoegariji". )aj skup kozmikih supstanci, privremeno kristalizovanih u organizmu ""ivih instrumenata", adekvatan po svojim vibracijama "sutinskom tritoegariju", ima svoje glavno mesto koncentracija, poznato kao "jetra". -pravo na tom mestu "sutinskog 1nsanbaluazara" lokalizuje se "donji mdnelin" svetog 8eptaparaparinoha i zato supstance "sutinskog tritoegarija" ne mogu dalje da se razvijaju nezavisno, ve samo u procesu garnelmiacnela. +aravno, zbog promena u optem ,unkcionisanju primarnog optekozmikog svetog zakona 8eptaparaparinoha skup supstanci pod nazivom "sutinski tritoegari" dalje mo"e da se razvija jedino uz pomo spoljnih sila. 5bog toga, ukoliko supstance "sutinskog tritoegarija" ne dobiju nikakvu pomo spolja za svoj dalji razvoj u "ivom organizmu, onda i sveukupnost supstanci, i sve supstance te"ita sutinskog 1nsanbaluazara, kristalizovane do toga stadijuma, moraju uvek, podvrgavajui se povratnom razvoju, ponovo da pre u u one speci,ine kozmike kristalizacije, od kojih su zapoele svoju evoluciju. Kako bi obezbedila pomo spolja, !elika Priroda je veoma dobro prilagodila unutranju organizaciju bia, tako da supstance, koje treba da prodru u njihov organizam radi ovaploenja i napajanja njihovog "drugog sutinskog tela", ili "kesd"anog tela", to jest da sveukupnost kozmikih supstanci koju
tvoju ljubimci nazivaju "vazuhom", istovremeno mo"e biti spoljna pomo potrebna za evoluciju supstanci "prve nasune hrane". 1ktivni elementi, koji ine tu "drugu nasunu hranu", prodiru u "iv organizam kroz nos i postepeno se, evoluirajui uz uee razliitih procesa garnelmiacnela lokalnog karaktera, trans,ormiu u takozvanim "pluima" u "protoegari", ali ovoga puta u "astralni protoegari". 2 tada supstance toga astralnog protoegarija, dospevajui u "iv organizam radi sopstvene evolucije i imajui i dalje, u skladu sa svetim 8eptaparaparinohom, sve mogunosti za razvoj iz sopstvenih te"ita iskljuivo putem procesa garnelmiacnela, meajui se sa sveukupnou supstanci prve nasune hrane, koja se ve razvila do treeg intervala svetog 8eptaparaparinoha, poinju dalje da se razvijaju zajedno, poma"ui na taj nain supstancama prve nasune hrane da pro u kroz donji "mehaniko podudarni mdnelin" i preobra"avaju se u druge odre ene supstance pod nazivom "sutinski tetartoegariji", dok se sam "astralni protoegari" pretvara u supstance pod nazivom "astralni dejteroegariji". +a taj nain, moj deae, ja sada mogu jo jednom da ti ilustrujem razliku izme u 1utoegokrata i )rogoautoegokrata, to jest razliku izme u nekadanjeg "autoegokratskog sistema" upravljanja postojanjem /unanog 1psoluta i "trogoatoegokratskog sistema", uspostavljenog prilikom stvaranja 0egalokozmosa. -koliko bi se trans,ormacija posredstvom ""ivih instrumenata" odvijala u skladu sa zakonom svetog 8eptaparaparinoha, kao to je bilo pre modi,ikacije nekih njegovih intervala, to jest pre stvaranja naeg 0egalokozmosa koji sada postoji, kozmike supstance to ulaze u prvu nasunu hranu, dospevajui u takve "kozmike instrumente" za lokalni proces evolucije, morale bi da nastave svoje uspinjanje do potpune trans,ormacije u speci,ine "uzviene aktivne elemente", bez ikakvih smetnji ili bilo kakve potrebe za spoljnom pomoi, iskljuivo posredstvom procesa garnelmiacnela. 0e utim, poto se nezavisno ,unkcionisanje toga primarnog kozmikog zakona preobrazilo u zavisno, evolucija i involucija supstanci pomou tih promenjenih intervala uvek mora zavisiti od spoljnih mani,estacija koje imaju spoljanje uzroke. - tom sluaju spoljni doprinos punoj trans,ormaciji tih kozmikih kristalizacija u "uzviene kristalizacije" pomou "ivih bia, i jeste zapravo "druga nasuna hrana" koja ima poreklo potpuno razliito od prve i treba da aktualizuje sasvim drugaije kozmike rezultate. +ekom drugom prilikom objasniu ti podrobno kako se kod "ivih bia odvija trans,ormacija supstanci druge i tree nasune hrane, a za sada, podvlaim jedino da se te uzviene kozmike supstance trans,ormiu prema potpuno istom principu kao i supstance prve nasune hrane.
/ada emo nastaviti da razmatramo kako se, prema svetom 8eptaparaparinohu, odvija trans,ormacija supstanci prve nasune hrane u organizmu ""ivih instrumenata". Kao to sam ve govorio, uobiajena prva nasuna hrana se na taj nain postepeno trans,ormie u speci,ine supstance pod nazivom "sutinski tetartoegariji", koje u "ivim biima, svakako, kao i u tvojim ljubimcima, imaju centralno mesto svoje koncentracije u dve "hemis,ere njihovog mozga". *edan deo tog "sutinskog tetartoegarija", lokalizovan u obe hemis,ere njihovog mozga, koristi se za planetarno telo bia, ne menjajui se, dok drugi deo koji ima sve mogunosti za nezavisnu evoluciju bez pomoi izvan, nastavlja da se razvija9 i, meajui se iznova u procesu garelmiacnela sa prethodno ,ormiranim uzvienim supstancama koje ve postoje u organizmu, postepeno se trans,ormie u jo uzvienije speci,ine "aktivne elemente" pod nazivom "sutinski pentaegariji". 8lavno mesto koncentracije te supstance u organizmu zove se "sianurinam", i tako e je lokalizovano u glavi9 tvoji ljubimci taj deo svog planetarnog tela zovu "mali mozak". - skladu sa petim odstupanjem od svetog 8eptaparaparinoha, to su, zapravo, one supstance koje u mani,estacijama organizma tricentrinih bia mogu da produkuju rezultate koji nisu nalik, ve su uvek jedan drugome suprotni. <to zbog ega prema tim sutinskim supstancama bia uvek moraju biti veoma, veoma oprezna, kako bi izbegla ne"eljene posledice po sebe. 2z "malog mozga" jedan deo tih speci,inih supstanci tako e se koristi za potrebe planetarnog tela, dok se drugi deo, prolazei "osobenim putem" kroz nervne vorove le a i grudi, koncentrie kod bia mukog pola u "semenicima", a kod bia "enskog pola % u "jajnicima", koji predstavljaju mesta koncentracije "sutinskog egzioegarija" u organizmu nekog bia, to je za njih najsvetije od svega to poseduju. 2zme u ostalog, zapamti da se "osoben put" o kome sam govorio naziva "trnlva". 2 tek potom kozmike supstance, koje dospevaju u ""ive instrumente" radi evolucije, to jest, da bi "donji mdnelin" proao ,undamentalnu optekozmiku razmenu materija, preobra"avaju se u onu odre enu celokupnost kozmikih supstanci iji je proizvod automatsko opravdanje smisla i cilja postojanja svih bia uopte, i posebno savremenih tricentrinih bia nastanjenih na planeti 5emlji. 2 svuda u !asioni ta celokupnost kozmikih supstanci naziva se "egzioegari". &akle, moj deae, sveukupnost kozmikih supstanci pod nazivom "egzioegari", obrazujui se usled razvoja prve nasune hrane u tim "ivim instrumentima, odgovara po svojim vibracijama poslednjem intervalu
sutinskog 8eptaparaparinoha i prema osobenosti toga intervala, dospeva u "uzvieni namerno ostvareni mdnelin" zakona 8eptaparaparinoha. &a bi zavrila svoj preobra"aj u nove, vie supstance i dola do vibracija adekvatnih sledeem viem nivou "ivotnosti, to je u skladu sa petim intervalom ,undamentalnog procesa svetog 8eptaparaparinoha, ona obavezno zahteva upravo onu spoljnu pomo, koju organizam tricentrinog bia mo"e dobiti samo pomou ,aktora koje sam ve vie puta pomenuo, a koji se mani,estuju u ispunjenju istinskog duga9 drugim reima, onih ,aktora, koje je na (pti Predveni (tac po"eleo da de,inie tako da svi odre eni tetartokozmosi % kao konaan rezultat njihovog slu"enja ciljevima optekozmikog 2raniranumand"a % mogu da postanu pomonici u upravljanju svetom koji se iri. 1 to se tie ,aktora koji su jedino mogua sredstva za asimilaciju kozmikih supstanci, koje se zahtevaju za ovaploenje i usavravanje uzvienih sutinskih tela, mi ih danas nazivamo "svesnim trudom" i "namernom patnjom". (vde nee biti na odmet napomenuti da od svih odre enih kozmikih supstanci, koje se ,ormiraju i koje uvek postoje u organizmima tvojih ljubimaca, oni dobro znaju samo za "egzioegari" ili, kako oni ka"u, "spermu", i ak s njom izvode razne vrste svojih "manipulacija". 3eju "sperma" oni nazivaju sveukupnost odre enih "supstanci, ,ormiranih jedino kod bia mukog pola, prezirui i ostavljajui bez naziva slinu sveukupnost "krajnjih rezultata" supstanci koje nastaju kod bia "enskog pola. (d vremena kada su tvoji ljubimci prestali da slede pravi dug svoje prirode, ta sveukupnost supstanci, koja se neizbe"no javlja u organizmu svih bia kao konaan rezultat trans,ormacije njihove prve nasune hrane, poto u skladu sa svetim 8eptaparaparinohom, vie nije primala spoljnu pomo potrebnu za zavretak svog razvoja u druge, vie aktivne elemente, zapoeo je obrnut razvoj ka onim kristalizacijama od kojih je zapoela njena evolucija. 2 takvi involucioni procesi u organizmu tvojih ljubimaca postali su ,aktori koji kod njih stvaraju podloge za nastanak bezbrojnih "bolesti", unitavajui na taj nain, s jedne strane, njihovu ranije uspostavljenu individualnost, a s druge, skraujui ukupnu du"inu njihovog "ivota. )voji ljubimci, stanovnici planete 5emlje, posebno savremeni, vie ne koriste te supstance "sutinskog egzioegarija" za samousavravanje ili za svesno reprodukovanje novog, sebi slinog bia. 2 te svete kozmike supstance, koje se kod njih ,ormiraju, slu"e ili samo za ciljeve +ajveeg kozmikog )rogoautoegokrata, bez ikakvog uea njihove sopstvene line "elje, ili za nehotino zaee novog bia, slinog njima, koje je za njih, bez saznajne "elje to priinjava patnju, rezultat sjedinjavanja tih svetih supstanci dva suprotna pola to predstavljaju dve razliite sile svetog )raimazikamna % sjedinjavanja koje se odvija za vreme zadovoljavanja onih njihovih ,unkcija koje su,
zahvaljujui "nasle u" starih 3imljana, postale glavni porok savremenih tricentrinih bia. / tugom moram da naglasim, dete moje, da ta porona tendencija, ve vrsto ,iksirana u njihovoj prirodi, posebno za tvoje savremene ljubimce predstavlja sredstvo za automatsko i potpuno unitavanje ak i onih impulsa koji u retkim sluajevima dovode do ponaanja to dolikuje tricentrinim biima i izaziva u njima ""e za znanjem". Ponavljam, moj deae, da tvoji ljubimci, posebno savremeni, ne samo da su prestali da svesno koriste te svete supstance, koje se neprekidno u njima ,ormiraju radi ovaploenja i usavravanja njihovih "uzvienih delova" i radi ispunjenja "ivotnog duga, koji je Priroda predvidela, a koji se sastoji u produ"etku roda, ve, kada se to neoekivano dogodi, oni na to gledaju kao na veliku nesreu po sebe zato to njegove posledice moraju na neko vreme da ometaju slobodno zadovoljavanje mnogih poroka, ,iksiranih u njihovom biu. 2 zato se, posebno sada, oni svim sredstvima trude da spree ostvarenje te nehotine i sluajne, ali svete mani,estacije, predvi ene !elikom Prirodom. )okom nekoliko poslednjih vekova veina onih 5emljana kod kojih su podloge za najrazliitija "haznamaska svojstva" kristalizovane vie nego kod ostalih, su ak postali strunjaci za pomo i unitavanje tih nenamerno ostvarenih "ivota9 te strunjake slikovito nazivaju "tvorcima an ela". Bez obzira na to, taj "sutinski akt", koji su tvoji ljubimci pretvorili u svoj glavni porok, sva bia, ma kakve prirode bila, svuda u naoj !elikoj !asioni smatraju najsvetijom od svih svetih bo"anskih tajni. .ak i mnoga bicentrina i monocentrina bia planete 5emlje, kakva su na primer, "hijene", "make", "vukovi", "lavovi", "tigrovi", "divlji psi", ""abe" i mnoga druga, koja u svojim "zakonomernim sutinama" nemaju podloge za "uporedno miljenje", i dalje, naravno, instinktivno, do"ivljavaju taj akt kao sveti i obavljaju ga samo u onim periodima koje je !elika Priroda odredila za tu svetu tajnu, to jest, uglavnom za vreme perioda to predstavlja poetak novog ciklusa one kozmike koncentracije na kojoj su se rodili i postoje % perioda koji tricentrina bia svuda nazivaju "dianoskama svete tajne velikog /eruazara", poznatog na planeti koja te zanima kao "proleni dani". 0o"da ti, moj deae, jo ne zna za "svetu tajnu velikog /eruazara"? % upita Belzebub svoga unuka. +a to Belzebubovo pitanje #asejn je odgovorio ovako$ % +e, dragi dedice, jo ne znam sve pojedinosti9 znam samo da se ti dianoski na naoj planeti Karatas smatraju velikim i da se zovu "dianoski s Bo"jom pomoi". 5nam, tako e, da im ti sveti dani pro u svi stanovnici nae planete, "aktivni" i "pasivni", ponu da se spremaju za sledee9 i, jedan "lunias"
pre poetka svete misterije i stari i mladi prestaju da uzimaju "prvu sutinsku hranu i putem razliitih svetih ceremonija u mislima zahvaljuju naem (ptem )vorcu za svoje postojanje. 5nam tako e da su poslednja dva od tih praznika dianoska me u nama poznati kao "dianoski u slavu osnivaa roda". 2, eto, zato smo se, dragi dedice, svake godine za vreme tih dianoska, svi mi seali i govorili samo o tebi i svako od nas se trudio svim svojim biem da poka"e iskrenu "elju da ti sudbina uvek omoguuje takve uslove egzistencije koji e ti pomoi da brzo i bez smetnji dovede svoj -m do tra"enog svetog nivoa, kako bi na taj nain mogao to pre da zavri svoj sadanji svakodnevni "ivot, koji ti je i samom te"ak. / tim poslednjim, sveano izgovorenim reima, #asejn uuta. % !eoma dobro, moj deae % ree Belzebub. % 3azgovaraemo o "svetoj tajni /eruazara" kada se vratimo na na dragi Karatas. )amo u ti objasniti podrobno gde i kako svetu tajnu /eruazara za produ"etak roda izvravaju supstance "sutinskog egzioegarija" i u kojim sluajevima i na koji nain dolazi do sjedinjavanja i potonjih rezultata dvaju oblika "sutinskog egzioegzrija"$ jedan oblik se trans,ormie kao a,irmativan princip putem ""ivih instrumenata", poznatih na planeti Karatas kao "aktivan", a na planeti 5emlji kao "muki pol"9 drugi oblik se trans,ormie kao negativan princip putem ""ivih instrumenata" poznatih na planeti Karatas kao "pasivan", a na planeti 5emlji kao bia ""enskog pola". /ada emo govoriti o savrenim "najviim sutinskim telima" ili "nadtelesnim sutinama", ili "duama" koje dospevaju na planetu .istilite, o kojoj emo sada popriati. &akle... - poetku, kada su svi uzvieni sutinski delovi nastajali i usavravali se u biima do tra"enog nivoa gradacije (bjektivnog -ma % to jest kada je u skladu sa donjim "mdnelinom" svetog 8eptaparaparinoha, zahvaljujui drugoj nasunoj hrani u biima ,ormirano "kesd"ano telo" i kada je u skladu sa "uzvienim mdnelinom" istog svetog zakona, zahvaljujui treoj nasunoj hrani tree i najuzvienije "sutinsko telo" bilo ovaploeno i usavreno % tada su ti potpuno savreni najvii sutinski delovi, posle njihovog odvajanja od ni"ih sutinskih delova, smatrani dostojnim da se odmah sjedine s +ajsvetijim Praoizvorom i zaponu da izvravaju cilj koji im je )vorac predodredio. +a taj nain, to je trajalo sve do onog u"asnog kozmikog doga aja koji se, kao to sam ti ve rekao, sada naziva "utboglitanikalskim periodom". Pre te optekozmike nesree sva "najvia sutinska tela" koja su nastala i savravala se u nekim tetartokozmosima i u njihovim prvim potomcima, odmah
su se sjedinjavala sa samim +ajsvetijim Protokozmosom, zato to je njihovo bie jo ostvarivalo rezultate koji su tome odgovarali. Pre tog u"asnog kozmikog doga aja sveti )eomertmalogos koji je proisticao iz +ajsvetijeg /unanog 1psoluta, jo je bio u istom stanju, bez ikakvih primesa supstanci koje imaju spoljni uzrok i svoje sopstvene subjektivne osobine9 i kada je sveti )eomertmalogos ulazio u s,ere onih planeta na kojima su nastajale svete kristalizacije, ije su trans,ormacije posredstvom ""ivih instrumenata" slu"ile ovaploenju i usavravanju plemenitih i uzvienih sutinskih tela, ova poslednja su dobijala prirodu koja je potpuno odgovarala tra"enim uslovima egzistencije u s,eri +ajsvetijeg /unanog 1psoluta. 1li posle optekozmike nesree, zbog koje je sveti )eomertmalogos poeo da proistie iz +ajsvetijeg /unanog 1psoluta s primesom subjektivnih svojstava koje su poticale od spoljnih uzroka, "sveta "najvia sutinska tela" prestala su da odgovaraju tra"enim uslovima egzistencije u s,eri +ajsvetijeg Praizvora. )a primesa objekata koji su imali spoljne uzroke nastala je u svetom )eomertmalogosu zahvaljujui sledeim i, moram da ka"em, nepredvi enim uzrocima. Kada svako "najvie sutinsko telo" postane samostalna 4inost i dobije svoj sopstveni zakon svetog )riamazikamna, ono pone da proizvodi emanacije analogno +ajsvetijem /unanom 1psolutu, ali u minijaturi. 1 kada se ogromna koliina tih /vetih 4inosti, ili Kozmikih /vetitelja, okupila na +ajsvetijem /unanom 1psolutu, tada je me u emanacijama tih /vetih 4inosti i atmos,ere +ajsvetijeg /unanog 1psoluta uspostavljen takozvani "geneotriamazikamnijanski kontakt" koji je doveo do u"asne nesree po "savrena najvia sutinska tela", o kojima sam ti upravo govorio. 3azume se, delovanje rezultata tog geneotriamazikamnijanskog kontakta, uskoro je harmonizovano sa ve postojeim delovanjem +ajsvetijeg sunanog 1psoluta, i od toga doba emanacije svetog )eomertmalogosa su se promenile9 a prva posledica tog pogubnog kontakta dovela je do promena u harmonijskom kretanju mnogih sunanih sistema i disharmonije unutranjeg ,unkcionisanja nekih od tih planeta. -pravo tada se iz sunanoog sistema #lartumano otrgla znamenita planeta, jedinstvena u prostoru i sa apsolutno izuzetnim mogunostima9 u nae vreme ta planeta se zove "8ri"a /avesti". )aj "geneotriamazikamnijanski kontakt" sastoji se, evo u emu$ u atmos,eri +ajsvetijeg /unanog 1psoluta zapoele su, kao to sam ve govorio, neobine vibracije razliitog porekla, kako bi proizvodile emanacije iz tih najviih sutinskih tela i sjedinjujui se sa emanacijama +ajsvetijeg /unanog 1psoluta one su obuhvatile sve u 0egalokozmosu i doprle do nekih planeta na
kojima su najvia sutinska tela, ili nadtelesne sutine, i dalje nastajala u biima. 2 te neobine vibracije poeo je da trans,ormie i kristalizuje /veti )eomertmalogos, uestvujui na taj nain u ovaploenju "najviih delova" tih bia. (d toga vremena ti sveti objekti imali su u svojoj prirodi specijalna svojstva zbog toga to su odre ene mani,estacije drugih delova bia, u kojima su ti sveti objekti bili ovaploeni, poele da prodiru i asimiluju se zajedno s tim uzvienim delovima, dajui veoma neobine rezultate koji su poeli da se nazivaju, a i sada se zovu "gresima tela due". -pravo zbog tih neobinih rezultata te kozmike ,ormacije, ako su i usavravane do tra"ene gradacije (bjektivnog -ma, prestale su da po svojoj sutini odgovaraju uslovima egzistencije u s,eri +ajsvetijeg Protokozmosa i od toga doba su izgubile mogunost da postanu dostojne sjedinjavanja s njim. )ada je, im je postao poznat bespomoan polo"aj tih najvih sutinskih tela, koja su postala "samostalne /vete 4inosti" 6Kozmiki /vetitelji7 sa savrenim -mom, ali ija je priroda vie odgovarala +ajsvetijem /unanom 1psolutu, na /veopti )vorac je u svojoj beskrajnoj pravednosti i milosti, odmah preduzeo odgovarajue mere koje je zahtevao taj nepredvi eni kozmiki ,enomen. )aj "alostan ,enomen je, naravno, doveo /vete 4inosti u beznade"nu situaciju, zato to one nisu imale mogunosti, zbog odre enih "grehova" svoje prirode, da se sjedine sa Praizvorom !elike =eline, ali u isto vreme, dostigavi onu gradaciju na svetoj 4estvici -ma, koja ih je podvrgla delovanju kozmikog zakona drugog reda pod nazivom "tetetzender", oni su bili lieni mogunosti slobodne egzistencije na povrini obinih planeta. 2zme u ostalih preduzetih bo"anskih mera (n je naredio da se odabere najbolja planeta u itavom !elikom 0egalokozmosu, da se njena povrina prilagodi na odre en nain i da se ona uva za dalju slobodnu egzistenciju tih najvih sutinskih tela, ili nadtelesnih sutina sa savrenim -mom, kako bi ona imala sve mogunosti da se oiste od nepo"eljnih elemenata svoje prirode. )ako se desilo da je u poetku ta sveta planeta dobila ime ".istilite", a njenu osnovnu organizaciju i upravljanje njome dobrovoljno je preuzeo na sebe na /vestrani .uvar, !eliki 1rhiheruvim #elkematios, isti onaj veliki #elkematios koji je posle stvaranja sveta prvi zaslu"io sveti 1nkland, to jest prvi postigao onaj nivo -ma koji je najvii od svih moguih za samostalnu linost, ma kakva bila njena priroda, i koji predstavlja trei nivo pred 1psolutnim -mom naeg Pedvenog. 2ako je ta sveta planeta, naravno, kao to ve vidi, u svakom pogledu najbolja i sve na njenoj povrini ima kvalitet koji svaka nezavisna linost uvek do"ivljava, kao to sam ve rekao, "iskolunizinernli" ili, drugim reima, sa
"bla"enim ushienjem", ipak, za ona najvia sutinska tela koja tamo postoje, to nema znaaja, zato to su ona uvek duboko obuzeta intenzivnim radom na oienju samih sebe od ne"eljenih elemenata koji su prodrli u njihovo bie iz razloga potpuno stranih njihovoj individualnosti. - prirodi tih najviih sutinskih tela, sa -mom usavrenim do maksimuma koji mogu dostii obine visoke kozmike 4inosti, postoji jedna jedina injenica, koja ponekad u njima ra a impuls nade da e jednom moi da se oiste i da e imati sree da se sjedine i postanu estica one "!eliine", koju na /vemogui (pti Predveni (tac ostvaruje radi dobra i sree svega postojeeg u naem 0egalokozmosu. (vde je zanimljivo naglasiti da skoro sva tricentrina bia, koja su se pojavila na raznim planetama naeg 0egalokozmosa, ili znaju ili instinktivno oseaju postojanje /vete Planete .istilite i jedino tricentrini stanovnici 5emlje ostaju u neznanju o tome ili je, u krajnjoj meri, to sluaj sa veinom onih to su se rodili neto pe propasti 1tlantide i posle njenog nestanka. .im tricentrina bia naeg 0egalokozmosa, nezavisno od svog spoljanjeg omotaa postignu bilo koji nivo samosvesti, ona poinju svesno da mataju ili da instinktivno te"e toj svetoj planeti, nadajui se da e jednom imati sree da postanu estice !eliine s kojom je svakoj sutini predodre eno da se jednom sjedini. 1 to se tie realizacije tih njihovih snova, ta tricentrina bia, koja su dostigla visok nivo samosvesti, uvek sa "arom i ak, s radou prihvataju neprijatnosti koje donose liavanja zbog kojih ona pate svojim planetarnim telom u vreme svakodnevnog "ivota, zato to dobro shvataju i instinktivno oseaju da njihovo "donje sutinsko telo" predstavlja, prema njihovom sopstvenom kozmikom zakonu )riamazikamna, obavezan izvor svih vrsta negativnih mani,estacija, jer mora da se iskazuje negativno u odnosu na a,irmativni deo9 drugim reima mani,estovanje toga njihovog donjeg dela mora nu"no uvek da se suprotstavlja onome to zahteva najvie sutinsko telo. +a taj nain, svaku "elju planetarnog tela prima najvii bo"anski deo, koji mora biti ovaploen i usavren kao nepo"eljan, i zbog toga sva tricentrina bia naeg !elikog 0egalokozmosa stalno vode neprekidnu borbu protiv "elja svojih planetarnih tela9 da bi se putem takozvanog "disputekrialnijanskog trenja" svete kristalizacije mogle u njima ,ormirati radi nastanka i usavravanja njihovog najvieg bo"anskog sutinskog dela. - toj stalnoj borbi, uravnote"avajui i harmonizujui princip predstavlja njihovo drugo sutinsko telo koje, prema svom sopstvenom ndividualnom zakonu )riamazikamna, predstavlja neutralizujui izvor9 i zato taj drugi sutinski deo uvek ostaje ravnoduan prema njihovim mehanikim mani,estacijama, ali za vreme njihovih aktivnih mani,estacija uvek te"i, u
skladu sa kozmikim zakonom drugog reda "urdehpli,ata", da se sjedini sa "eljama jednog od dva suprotna sutinska dela 6u zavisnosti od broja "elja7. Kao to sam ve govorio, u poetku % to jest pre propasti 1tlantide % tricentrini stanovnici planete 5emlje tako e su imali pribli"no shvatanje o /vetoj Planeti .istilite, i tamo je ak postojalo nekoliko legomonizama o tome. Posle propasti toga kontinenta odre ene ,ragmente tih legomonizama bri"ljivo su uvali naunici toga vremena, kojima se posreilo da pre"ive, te su ti ,ragmenti poeli da se prenose iz generacije u generaciju. 0e utim, kasnije, kada se osobita bolest koju sam okarakterisao reju "mudrovanje" pojavila u psihi tih udnih tricentrinih bia, ona su poela da mudruju nad ,ragmentarnom in,ormacijom o /vetoj Planeti .istilite, tako da su u psihi narednih generacija poele da se javljaju takve predstave i koncepcije koje je precizno de,inisao na visokouva"eni, neuporedivi #od"a +asradin, uzvikom$ "doo avola"' 1 to se tie onih ,ragmenata legomonizama, koji se odnose na svetu planetu, a koji su se preko istinskih posveenika i dalje prenosili iz generacije u generaciju, oni su skoro nepromenjeni doli sve do relativno nedavne epohe, to jest do one to se naziva "vavilonskom", ali kasnije zbog zbrke koja je zahvatila itav !avilon, a koju su, kao to sam ti priao, izazvali naunici "nove ,ormacije" sa raznim osobinama, koje ne prilie tricentrinim biima, ti ,ragmenti su postepeno de,ormisani i najzad pretvoreni u prah. Bez obzira na to to su posveenici te epohe jo bili relativno normalna i odgovorna bia koja nisu menjala svoje ideale s onom lakoom s kojom to ini veina savremenih ljudi % sa kojom, na primer, londonske pomodarke menjaju svoje rukavice % dolo je do jedne psihoze koja je zatim obuzela sva ta udna tricentrina bia u njihovoj "elji da po svaku cenu utvrde imaju li duu i da li je ona besmrtna, a koja je bila toliko izra"ena i toliko uzela maha da je ta bolesna potreba njihove psihe uznemirila i zarazila ak i -move istinskih posveenika koji su, pod uticajem psihoze, u legomonizam vezan za /vetu Planetu .istilite uneli tu besmislicu, zbog koje na 4uci,er od radosti izvodi repom neto to lii na tango. 5brka u umovima posveenih 5emljana u to vreme je po mom miljenju nastala uglavnom zbog one sjajne teorije vavilonskih dualista, prema kojoj u nekom drugom svetu postoje "raj" i "pakao". 2 upravo su ta dva izraza, to jest "raj" i "pakao", po mome miljenju i dovela do svih kasnijih naklapanja. /utina je u tome to je jedan od legomonizama o /vetoj Planeti .istilite, razume se, sadr"ao obe te rei, i "raj" i "pakao". 1li ja ne znam da li su obe te rei vavilonski dualisti uzeli neposredno iz legomonizma ili su ih koristili zbog podudarnosti.
&esilo se da su u legomonizmima o /vetoj Planeti .istilite te dve rei izra"avale sledee koncepcije$ re "raj" odnosila se na veliinu i bogatstvo te svete planete, a re "pakao" odnosila se na ono unutranje stanje, koje su oseala via tela, nastanjena tamo % to jest na stanje stalne muke, tuge i potitenosti. *edan od legomonizama je, ak, davao podrobno objanjenje uzroka takvog njihovog stanja9 u njemu je bilo reeno da ti vii sutinski delovi, ili "due", poto najzad dospeju na svetu planetu, posle neverovatnih patnji i svesnoga truda, kada uvide i shvate realnost i znaenje svega postojeeg, a posebno kada ponu da vi aju i iz takve blizine i tako esto /amog naeg (pteg Predvenog (ca, oni postaju svesni da zbog nepo"eljnih elemenata u njima, oni svejedno nisu u stanju da 0u pomognu u ispunjenju +jegovih svetih zadataka za dobrobit itavog 0egalokozmosa. 2 eto, te dve rei su bile oigledan razlog zbog kojeg su jadni posveenici toga vremena, zara"eni optom psihozom, uobrazili da se u toj ,antastinoj i lepoj teoriji buduih "vavilonskih haznamasa" govori o tim istim stvarima, samo potpunije, a zatim su polusvesno poeli da umeu odre ene delove te ,antastine teorije u legomonizme koji se odnose na svetu planetu. Kasnije su se sve te in,ormacije, prenosei se iz generacije u generaciju, izrodile u neto to je na dragi +asradin #ona izrazio jednom reju$ "hokuspokusprevarandus". /ada, moj deae, posle svega to sam ti ispriao, ve mo"e da oceni vrstu pojmova i predstava, koje postoje na 5emlji, o svemu onome to se naziva "pitanjima vieg reda9 ispravno se mo"e rei da, kada bi te koncepcije i ideje tvojih udaka ule nae "ene, one bi se toliko histerino smejale da bi im se moglo dogoditi ono to se doga a tvojim ljubimcima kada popiju takozvano "ricinusovo ulje". &a bi bolje osetio i shvatio, i istovremeno, bolje i jasnije razumeo znaenje izraza ""enski smeh" i "ricinusovo ulje", koje sam upotrebio, moram da ti ispriam o jednoj drugoj posledici "otruomnog mudrovanja" tvojih ljubimaca, koja se u ovom sluaju odnosi na pitanje "sutinskog egzioegarija", poto e ti to dati dopunske podatke, uz iju pomo na konkretnom primeru mo"e da razjasni neke osobenosti ,undamentalnog svetog kozmikog zakona 8eptaparaparinoha, na koje sam ve ukazao. Posle propasti 1tlantide, odre eno znanje u vezi porekla i znaaja toga "egzioegarija", tako e je pre"ivelo i poelo da se prenosi iz generacije u generaciju. &a, pre otprilike trideset ili trideset i pet njihovih vekova, posle jednog od veih procesa uzajamnog istrebljenja, kada je veina tvojih ljubimaca, kao to se obino doga a posle tih u"asavajuih doga aja, ponovo poela jasnije da sagledava realnost i kada se kod njih pojavilo nezadovoljstvo uslovima
svakodnevnog "ivota, desilo se da su neki od njih veoma sna"no osetili prazninu svoje egzistencije i poeli da tra"e neto ime bi tu prazninu nekako popunili, te su tako saznali za sauvane ,ragmente znanja koji su se odnosili na autentino znaenje "sutinskog egzioegarija". - toj ,ragmentarnoj, ali autentinoj in,ormaciji bio je veoma ubedljivo prikazan put kojim se, pomou supstance "egzioegari", ili "sperme", koja se u njima stvara, oni mogu usavravati, ali, na svoju nesreu, u tim sauvanim ,ragmentima oni nisu nali uputstva o tome ta treba uiniti, niti o nainu na koji to treba uiniti. +eki od njih su poeli da razmiljaju i da se iz sve snage trude da shvate ta treba uiniti kako bi se postiglo samousavravanje uz pomo tih supstanci koje neprestano ,unkcioniu u njihovom organizmu. )a ozbiljna razmiljanja su ih dovela do zakljuka da se samousavravanje nesumnjivo mo"e ostvariti naprosto uzdr"avanjem od uobiajenog izbacivanja te supstance pod nazivom "sperma", a neki od njih su odluili da se udru"e i "ive zajedno, kako bi u praksi proverili da li to uzdr"avanje zaista mo"e dati oekivane rezultate. 0e utim, bez obzira na to, ti stanovnici 5emlje, koji su se prvi zainteresovali za to pitanje i nastojali da ga ree, nita nisu postigli i tek su njihovi potomci u drugoj generaciji, posle dugih pa"ljivih posmatranja i intenzivnog aktivnog razmiljanja, najzad vrsto shvatili da je to, naravno, mogue, ali iskljuivo uz uslov, koji podrazumeva neprekidno ispunjenje istinskog duga. 2 neki ljudi iz te druge generacije, kao i dveju generacija posle nje, poto su se tome ozbiljno posvetili, razume se, postigli su oekivane rezultate. 2pak, poev od etvrte generacije, ona bia koja je jo interesovalo to pitanje, vie nisu bila sledbenici sutinskog verovanja, ve su jedino posedovala osobinu koja se naziva "imiticijom", a koja je u to vreme kod tih tricentrinih zemaljskih bia postala nasledna % izme u ostalog i zbog toga to su poela da "ive zajedno i da, avo e ga znati kako, sva rade jedno te isto. 2pak, od toga doba, pa sve do naih dana ti adepti su automatski nastavljali da se organizuju u pojedine grupe i ponekad su ,ormirali samostalne sekte razliitih pravaca, te su radi svoga cilja zasnovanog na uzdr"avanju "iveli jedni pored drugih u izolovanim optinama. )a izolovana mesta njihovog zajednikog "ivota nazivaju se "manastirima", a ljudi koji stupaju u te sekte % "monasima". :/ada na 5emlji postoji mnogo manastira u kojima se veliki broj monaha pridr"ava strogog uzdr"avanja od uobiajenog manira izbacivanja "sutinskog egzioegarija", ili "sperme", iz svoga tela9 ipak, to uzdr"avanje, naravno, nikada ne daje opipljive rezultate, zbog toga to tim nesrenim savremenim "monasima" ne pada na
pamet da, iako je, naravno, mogue usavravanje putem te supstance, do njega mo"e doi jedino ukoliko se druga i trea nasuna hrana namerno prime i svesno prevare u njihovom organizmu, to mo"e postii samo neko ko je sve delove svoga bia privikao da svesno ispunjavaju istinski dug, to jest, da slede "svestan trud" i "namerno stradanje". 2pak, bilo bi nepravedno rei da ti monasi nisu postigli nikakav "opipljiv rezultat." (ni su ak postigli dva "opipljivih rezultata", i to u dva potpuno nezavisna oblika. Kako bi mogao da shvati nain na koji je uzdr"avanje tih savremenih monaha dalo dve nezavisne vrste rezultata, moram jo jednom da te podsetim da u skladu sa ,undamentalnim svetim kozmikim zakonom 8eptaparaparinoha, ukoliko bilo koja ,ormacija, velika ili mala, koja postoji u naem 0egalokozmosu, u procesu svoga razvoja prestane spolja da prima odgovarajuu pomo za vreme prolaska kroz oba mdnelina svetog 8eptaparaparinoha, ona poinje da involuira, to jest da se razvija u obrnutom pravcu, prema stanju od koga je zapoela evolucija. )o se, naravno, odnosi i na odre ene kozmike supstance, ,ormirane u organizmu tih zemaljskih monaha % apstinenata. &akle, moj deae, poto ti monasi, posebno savremeni, namerno nisu doprinosili daljoj evoluciji te supstance, koja se neizbe"no stvarala u njima usled stalnog korienja prve nasune hrane % to jest, oni nisu izvravali istinski dug svoje prirode, namerno ili ak automatski @ i poto, istovremeno, nisu izbacivali tu supstancu iz sebe normalnim putem koji je predvidela Priroda, ona je u njima poela da involuira. 2 za vreme te involucije "sutinskog egzioegarija", ili sperme, me u mnogim kratkotrajnim prelaznim supstancama, ,ormiranim u njihovom organizmu tokom tog involutivnog procesa, izgra ena je odre ena supstanca koja izaziva dve vrste uticaja na bedno ,unkcionisanje planetarnog tela bia. Prvi oblik delovanja te odre ene supstance sastoji se u ,ormiranju suvine rezerve "karatsiage" ili, kako oni ka"u, "masnoe". 1 drugi izaziva nastanak i irenje takozvanih "otrovnih vibracija" po itavom planetarnom telu. - prvom sluaju, ti zemaljski monasiapstinenti postaju toliko udovino debeli da se ponekad me u njima mogu sresti egzemplari s tolikim rezervama sala da se mo"e rei da oni ne zaostaju mnogo od one ,orme bia koja tvoji ljubimci specijalno preterano hrane, kako bi poveali koliinu sala u njihovim planetarnim telima9 tu vrstu "ivih bia oni zovu "svinjama". - drugom sluaju, naprotiv, ti monasiapstinenti postaju, kako se to obino ka"e "mravi kao slamke" i oigledno je pro"imajui uticaj "otrovnih vibracija" glavni u njihovoj psihi, koja postaje izrazito razdvojena. Pri tome se mani,estuju dva dijametralno suprotna tipa % ono to je spoljanje i vidljivo, za
prikazivanje, oseaju svi iz njihovog okru"enja, dok unutranje, skriveno, obina bia, posebno savremena, nisu u stanju da opaze i otkriju. &rugim reima, prema njihovim spoljanjim, vidljivim mani,estacijama, ti "otrovni monasi" izgledaju tako da bi tvoji ljubimci mogli da ih nazovu "super ,anaticima", a prema tajnim unutranjim mani,estacijama, skrivenim od okoline, tvoji ljubimci bi mogli da ih nazovu "ovejanim cinicima" i to, najvieg ranga. ;to se tie razloga zbog kojeg involucioni proces egzioegarija kod nekih monahaapstinenata izaziva "otrovne vibracije", umesto gomilanja sala, za to ak postoji detaljna "teorija" koju je pre nekoliko vekova razvio jedan takozvani "katoliki monah", koji je ubedljivo dokazao da se to doga a zato to su se u svojim mladim godinama ti "mravi monasi" veoma revnosno bavili radnjom zbog koje se, kao to je ak i savremenoj medicini poznato, na licima mladih 5emljana pojavljuju "bubuljice". &a bi mogao da zamisli i potpuno shvati znaenje te vrste uzdr"avanja me u savremenim monasima, preostaje mi jedino da dodam da sam se tokom poslednje godine, koju sam proveo na planeti 5emlji, uverio da je jedino zahvaljujui rezultatima involucionog procesa egzioegarija kod tih nesrenih zemaljskih monaha apstinenata, kristalizacija razliitih posledica svojstava organa kundabu,era u njihovom biu znatno olakana i na taj nain pojaana. - tom momentu Belzebuba prekide stjuard koji mu je doneo "lejtuanbros". Belzebub ga prisloni na svoje uho i poe da slua njegov sadr"aj. Kraj druge knjige
GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVATA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNU O! ( Knjiga trea )
Glava 40 BELZEBUB PRIA O TOME KAKO SU LjUDI SAZNALI I ODMAH ZATIM ZABORAVILI FUNDAMENTALNI KOZMIKI ZAKON HEPTAPARAPARINOHA Poto je Belzebub sasluao sadraj "Lejtuanbrosa", koji mu je predat, njego unuk !asejn mu se opet obrati reka i" # $ragi i mili dedi%e& 'olim te, pomozi mi da razjasnim jednu proti renost, koju ne razumem i koja se ne uklapa u moja logika razmiljanja( Kada si poeo s oja objanjenja o ) etoj Planeti *istilite, zapo edio si mi da se potrudim da, nita ne proputajui, us ojim s e o emu go ori i ak si insistirao da s ojski upotrebim s oje "akti no miljenje" kako bi odgo arajui poda%i, potrebni zajasno predsta ljanje s i+ pojedinosti ,undamentalni+ kozmiki+ zakona, u potpunosti mogli da se kristalizuju u meni( -a sam se, nara no, trudio da za reme t oji+ objanjenja tako postupam i ini mi se da sam toliko razumeo o tim kozmikim zakonima da bi+ moda i sam mogao nekome da i+ objasnim( . s akom sluaju, e imam jasnu predsta u o s etom zakonu /riamazikamnu i osobenostima s e tri njego e samostalne s ete sile koje znam prilino dobro, a to se tie s etog zakona !eptaparaparino+a, iako neke njego e, po mom miljenju neznatne pojedinosti jo nisu sas im jasne mome .mu, nadam se da u i+, poto malo akti nije razmislim, tako0e dobro s+ atiti( 'e0utim, nastojei da u potpunosti us ojim te s ete zakone, jasno sam osetio da su oni eoma kompliko ani i da je teko postii nji+o o "potpuno" razume anje( . meni se iznenada rodilo pitanje koje me i dalje zbunjuje i zanima" kako je mogue da su tri%entrina bia, koja su nastala i i e na planeti 1emlji, mogla da razumeju te s ete kozmike zakone2 ili, ak, kako su mogla da i+ razlikuju od ostali+ kozmiki+ uti%aja3 Poto sam sasluao s e to si go orio o tim biima, stekao sam utisak da e od druge planetarne katastro,e s ako od nji+, kada dostigne odgo arajui zreo uzrast, usled pre lada anja anomalnog "oskijano" poseduje samo "automatski .m"( 4 kada sam i sam pokuao da s+ atim ta d a s eta kozmika zakona, u erio sam se s im s ojim biem da jedan taka .m to ne bio mogao da uini( 5eka i to, !asejn upitno i nestrplji o pogleda s og oljenog dedu( Posle kratkog razmiljanja, Belzebub poe da go ori"
# $obro, dragi moj deae, pokuau da ba%im neto s etlosti i da rasprim t oju prirodnu nedoumi%u, nastalu iz razumlji i+ razloga( *ini mi se da sam ti priao kako skoro s a tri%entrina bia na toj planeti, od remena koje sam pominjao, usled abnormalno usposta ljeni+ uslo a s oje egzisten%ije poseduju samo "automatski .m", ali da se, bez obzira na to, ponekad doga0a da nekima od nji+ po0e za rukom da izbegnu optu sudbinu, te se umesto uobiajenog "automatskog .ma", kod nji+ ,ormira "istinski 6bjekti ni )utinski .m", isti kao i kod s i+ tri%entrini+ stano nika naeg 7elikog 'egalokozmosa( /ak i izuze%i su, posebno tokom poslednjeg eka, eoma retki, ali, pona ljam, doga0aju se( $a bi mogao priblino da zamisli i s+ ati kako do ti+ izuzetaka dolazi, mora pre s ega da ima na umu da je nji+o .m, istina, tek poto su posledi%e organa kundabu,era poele u njima da se kristalizuju, postao potpuno automatski2 bez obzira na to, priroda s akog od nji+ je u ek, od samog s og nastanka i poetka s og ,ormiranja, sadrala zametak mogunosti da se u njima, tokom nji+o og daljeg ,ormiranja u odgo orna odrasla bia, kristalizuju odgo arajui sutinski poda%i koji su kasnije mogli da postanu osno a nastanka i ,unk%ionisanja 6bjekti nog .ma # onog .ma koji treba da imaju tri%entrina bia bilo koje prirode i bilo koje spoljne ,orme, a koji nije nita drugo do "lik )ame Boanske )utine"( 8ji+o a elika nesrea u objekti nom smislu, koju ti i sam "instinkti no sluti", to sam prepoznao prema nainu na koji si posta io s oje pitanje, posebno zbog t og pozi anja na "oskijano", predsta lja ono to se, bez obzira na mogunosti koje imaju, od pr oga dana s og dolaska na s et iz majine utrobe # usled anomalija, usposta ljeni+ tokom s akodne nog i ota odrasli+ bia koja i+ okruuju # potinja aju upornom uti%aju oni+ tetni+ metoda koje su sami smislili, to jest, onoj rsti "oskijana", o kojoj sam ti e go orio, a koji se nazi a "obrazo anjem"( Kasnije, mogunosti za slobodan raz oj s ega onoga to je neop+odno za ra0anje 6bjekti nog )utinskog .ma, postepeno atro,iraju kod ti+ nesreni+, apsolutno besprekorni+ no oro0eni+ bia i, najzad, nestaju za reme nji+o og odrastanja( 4 kasnije, kada ta mlada bia dostignu "odgo oran", zreo uzrast, ona u "teitu s oje sutine", umesto 6bjekti nog .ma, koji bi trebalo da steknu, dobijaju jedan naprosto stran konglomerat automatski steeni+ etaki+ i ak arlji i+ utisaka koji, iako nemaju nita zajedniko sa lokaliza%ijama nji+o i+ odu+o ljeni+ sutinski+ delo a, ost aruju ezu sa razliitim ,unk%ijama nji+o og organizma( 1bog toga, ne samo to pro%es nji+o e egzisten%ije automatski protie, e i skoro %elokupan pro%es ,unk%ionisanja nji+o og planetarnog tela postaje za isan jedino od sluajni+ spoljni+ utisaka, isto tako dobijeni+ automatski( . eoma retkim sluaje ima, neki od t oji+ ljubima%a, poto dostignu odgo aran uzrast, o lada aju istim .mom, s ojst enim odgo ornim tri%entrinim biima( /o se obino doga0a o ako"
4ko se, re%imo, neko od no oro0eni+ bia, odma+ po ro0enju iz majine utrobe, na0e za reme s og daljeg ,ormiranja u uslo ima, u kojima ga s e one anomalije koje ispunja aju i ot tri%entrini+ bia nastanjeni+ na toj zlosrenoj planeti, ne dotaknu ili ne iz re s oj tetan uti%aj na njega, u tom sluaju, zametak mogunosti sti%anja istog .ma nema remena da atro,ira i nestane tokom pro%esa njego og daljeg ,ormiranja( 6sim toga, ponekad se tako0e doga0a da u tak im, relati no normalnim uslo ima, mlado tri%entrino bie tokom perioda s oje pripreme za odgo ornu egzisten%iju, na0e sebi uitelja koji je, tako0e sluajno, u potpunosti ,ormiran na isti taka pain, zbog ega stabilno ispunja a s oj istinski dug te u ,unk%ionisanju njego e budne s esti e deluju poda%i koji u potpunosti ostaju u njego oj pods esti i ra0aju boanski impuls )a esti( 9 poto taj uitelj i ruko odila% s im s ojim biem s+ ata anost i znaaj odgo ornosti koju je preuzeo na sebe prema no om biu, tek doraslom za pripremni uzrast u pomenutim uslo ima, on poinje da bez predrasuda i sledei )a est, st ara za njego "oskijano" s e rste unutranji+ i spoljni+ ,aktora u %ilju opaanja odgo arajui+ utisaka koji e u njego oj prirodi kristalizo ati s e one podatke koji e sami, u s ojoj s eukupnosti, tri%entrinom biu, kada dostigne uzrast odgo orne odrasle osobe, mogu dati "snagu" za "s oilbrunolnijan" ili, kako bi rekli t oji ljubim%i, "snagu da se ne identi,ikuje i ne k ari u spoljnom s etu preko neiji+ neizbeno nasledni+ strasti"( 9 to je jedini sutinski impuls koji kod bia ra0aju oni poda%i, koji mu mogu pomoi da se oslobodi i osposobi da bez predrasuda opaa s e istinske poja e koje se mani,estuju u kozmikim rezultatima oko njega( 6 de alja istai da je na eini planeta naeg 'egalokozmosa, gde su nastala i postoje tri%entrina bia, poznata i esto pona ljana izreka koja je ,ormulisana na sledei nain" "8a 6pti Pred eni 6ta% samo je )t oritelj tri%entrinog bia( 4li istinski t ora% njego e sutine tokom perioda njego og pripremnog uzrasta jeste njego "oskijanotsnel", to jest onaj koga t oji ljubim%i na planeti 1emlji nazi aju "nasta nikom" ili "uiteljem"( Ponekad se dea alo, ak i tokom poslednjeg eka, da neki t oj ljubima% koji je dostigao odgo arajui uzrast, potpuno o,ormljen i spreman za spoljnu per%ep%iju na nain koji sam ti opisao, sluajno u s ojoj okolini otkrije neku zakonomernu osobenost u kozmikim rezultatima i pone da je proua a podrobno i sa s i+ strana2 na kraju kraje a, posle dugi+ i palji i+ istrai anja, poto do0e do objekti ne istine, on u tu istinu pos euje i sebi slina bia iz s og okruenja( 4 sada, dragi moj deae, sasluaj moju priu o tome kako su ta osobena tri%entrina bia pr i put saznala za ,undamentalni zakon s etog !eptaparaparino+a i kako se zbir in,orma%ija njemu, kojim su o ladala bia dre ni+ remena, aktualizo ao iz genera%ije u genera%iju us im pojedinostima i
tako postao odlika s akog potonjeg tri%entrinog bia te planete2 moi e tako0e da uje i koje su osobenosti nji+o e psi+e nastale usled toga( :elim da ti to podrobnije i +ronolokim redom objasnim kako su t oji ljubim%i saznali za taj s eti zakon i kako su ga postepeno zabora ili, zato to e ti ta in,orma%ija pomoi da razume, kako si se sam izrazio, one "neznatne pojedinosti" koje t oj .m jo nije u potpunosti us ojio( 6sim toga, na osno u toga e saznati da se ak i u nae reme me0u t ojim sa remenim ljubim%ima ponekad poja e pra i nauni%i i odgo orna bia iji nepristrasni i skromni, s esni napori mogu da do edu do nastanka i postepenog raz oja istinske objekti ne 8auke ak i na toj zlosrenoj planeti( .koliko pretposta imo da ostala tri%entrina bia te planete i e manje ili ie normalno, ona bi tako0e mogla da koriste dobra koja su oda no zasluila i kojima se raduju s a tri%engrina bia s i+ drugi+ planeta naeg 'egalokozmosa( . poetku, u reme kada su tri%entrina bia te planete imala u sebi organ kundabu,er, nara no da nije posta ljano pitanje kako ona mogu neto da saznaju o kozmikim istinama( 4li kasnije, kada je taj tetni organ odstranjen iz nji+o og organizma i kada je usled toga nji+o a psi+a postala slobodna i, to se kae, "indi idualna" i lina upra o tada su nastale tekoe u ezi s nji+o im "relati no zdra im sutinskim miljenjem"( Pr i put kada su ta tri%entrina bia, koja su obuzela t oju panju, s ojim sopst enim biem s+ atila i spoznala ,undamentalni kozmiki zakon !eptaparaparino+a, to se dogodilo u 4tlantidi kada su neki ljudi # sea li se, e sam ti o tome priao # s+ atili da im se doga0a neto loe, i kada su otkrili nain na koji mogu da unite to "loe" i postanu onak i kak i i treba da budu( .pra o tokom tog remena, kada su neki od nji+ u ideli "abnormalno ,unk%ionisanje" koje se od ija u nji+o oj prirodi # anomalno u odnosu na zdra nain miljenja # tragajui za uzrokom i nastojei da otkriju mogua sredst a kako bi se oslobodili, mnoge oblasti istinske nauke dostigle su eoma isok ni o raz oja( 'e0u onima koji su bili ozbiljno zaintereso ani za tu "najbitniju osobenost .ma", kako se tada go orilo, bio je zemaljski naunik po imenu /eo,ani, koji je pr i posta io ra%ionalne temelje za kasniji raz oj ita e te grane istinske nauke( Kako sam kasnije saznao, /eo,ani je jednom prilikom na mermernu ploi%u izlio odre0enu smesu koja se sastojala od ekstrakta biljke pod nazi om "pejtuk", smole etinara i kajmaka, obranog sa mleka tada poznate "+eniunanske koze", kako bi od te smese, kada se ona st rdne, dobio masu za akanje2 on je tada pr i put primetio da se, bez obzira na nain na koji smesu izli a, kao i na koliinu smese koju izlije na mermernu ploi%u, ona u ek st rdnja a na isti nain # i posle potpunog +la0enja u ek dobija oblik koji se sastoji od sedam posebni+ jednaki+ sloje a( /a injeni%a, koja je neoeki ano iskrsla pred /eo,anijem, eoma ga je zaudila i u njego om biu se rodila snana elja da s ome .mu objasni pra e razloge te
zakonomerne poja e, koja mu je jo bila nepoznata, te je zbog toga poeo da pona lja istu pro%eduru, ali sada sa s esnim %iljem( 6d samog poetka istrai anja koje je /eo,ani preduzeo, njego i prijatelji # drugi nauni%i kojima je po era ao s oje eksperimentalne pronalaske # tako0e su se zaintereso ali i prikljuili se daljim istrai anjima( Posle dugi+ i detaljni+ istrai anja, ta uena tri%entrina bia sa planete 1emlje pr i put su saznala i rsto se u erila da skoro s e kozmike rezultate, nastale u s om okruenju, primaju organi bia neke odre0ene ,orme, pri emu u ek u pro%esu s oji+ spoljni+ promenlji i+ stanja imaju sedam samostalni+ aspekata( 1a+ aljujui s esnom radu te nekoli%ine ueni+ tri%entrini+ bia, na kontinentu 4tlantida je nastala jedna grana skoro normalne nauke koja je poela da se raz ija pod nazi om "tazalurinono", to je znailo # "nauka o sedam aspekata s ake %elo ite poja e"( 4li kada je kontinent propao, od te grane nauke nije ostalo ni traga i pono o tokom ie eko a stano ni%i 1emlje nisu nita znali o tom s etom kozmikom zakonu( /a grana nauke je na kontinentu 4tlantida bila toliko dobro poznata da tamonji nauni%i nisu smatrali neop+odnim da bilo ta od nje ukljue u legomonizam, a kao to se sea, oni su obino tako postupali sa s im s ojim idejama, kada su eleli da se poda%i o njima u nepromenjenom obliku prenose iz genera%ije u genera%iju( $a je postojao legomonizam u ezi s tom granom nauke, poneto od tog znanja bi de,initi no bilo sau ano, kao to je bio sluaj s drugim znanjima do koji+ su doli oni stano ni%i kontinenta 4tlantida koji su imali sreu da prei e posle propasti toga kontinenta( 1nanje koje se odnosi na s eti !eptaparaparino+ postalo je pono o poznato tek posle mnogo, mnogo eko a, za+ aljujui d oji%i zemaljski+ naunika, brai *unKil/es i *un/roPel koji su kasnije postali s e%i, a sada se nalaze na ) etoj Planeti *istilite, gde smo upra o bili( )ea li se da sam ti go orio kako je na azijskom kontinentu u zemlji 'aralplesi i eo %ar po imenu Koniutsion, potomak naunika iz $rut a 4kladansa, koji je tamo stigao iz 4tlantide radi posmatranja razliiti+ rsta prirodni+ poja a na toj planeti, i da je to upra o onaj %ar koji je za s oje podanike smislio jednu "otroumnu bajku", kako sam ti go orio, ne bi li i+ spasao tetne na ike da au zrne lje biljke pod pazi om "galgalijan"( $akle, unuk toga %ara Koniutsiona, poto mu se rodio naslednik, koji je, opet, ljudima toga naroda postao %ar, imao je jo d oje de%e mukog pola, blizan%e, od koji+ je pr i dobio ime *unKil/es, a drugi *un/roPel( . zemlji 'aralplesi re "un" znaila je prin%( /a d a brata, direktni potom%i jednog od gla ni+ predsta iika elikog uenog drut a, nali su se, s jedne strane, u odgo arajuim uslo ima tokom s og "pripremnog uzrasta", a s druge strane, i sami su nastojali da ine s e to je u nji+o oj moi kako bi izbegli atro,iju nasledni+ sposobnosti koje su postojale u
njima kao i u s im no oro0enim tri%entrinim biima te planete, a koje su se sastojale u kristaliza%iji podataka koji u njima ra0aju snagu za ost arenje istinskog duga( 6sim toga, poto je "pot rdni iz or" uzroka nji+o og nastanka ili, kako bi se reklo, nji+o "ota%", reio da nji+o u odgo ornu egzisten%iju usmeri na polje nauke, i poto je preduzeo odgo arajue mere da i+ za to pripremi, oni su od samog poetka s og s esnog uzrasta bili skoro isti kao druga tri%entrina bia s uda na planetama naeg 7elikog 'egalokozmosa, koja su odabrala takaz %ilj, to jest kao oni koji se naunim istrai anjima ne ba e radi zado olja anja s oji+ slabosti koje se zo u "sujeta", "gordost", "samoljublje", kao to, posebno u nae reme, ine bia koja biraju tak o polje delatnosti # e radi dostizanja ieg ni oa sutine( 6ni su, kako se tada go orilo, najpre postali "nauni strunja%i u oblasti medi%ine", a kasnije nauni%i uopte( Period nji+o og pripremnog uzrasta i rane godine nji+o e odgo orne egzisten%ije proti%ali su u gradu ;obu, u zemlji 'aralplesi2 me0utim, kada je taj deo po rine t oje omiljene planete poeo da zasipa pesak, oni su se prikljuili iseljeni%ima koji su krenuli na istok( /a tri%entrina bia, izbegli%e iz 'aralplesija, me0u kojima su bila i braa blizan%i, budui eliki nauni%i, prela su istone planine 'aralplesija i nastanila se na obalama elikog odenog prostranst a( 6ni su kasnije ,ormirali narod starosedela%a, nastani i zemlju koja i sada postoji i poznata je kao "Kina"( /ada, na tom no om mestu nji+o og stalnog bora ka pod nazi om "Kina", ta d a brata su posle propasti 4tlantide bili pr i nauni%i koji su izuili i saznali ,undamentalni kozmiki zakon s etog !eptaparaparino+a( 8ajudnija i najzanimlji ija okolnost se sastojala u tome to je pr i iz or toga otkria predsta ljala s eukupnost kozmiki+ supstan%i, lokalizo ani+ u e poznatoj t ore ini " pod nazi om "papa erun" ili "mak"( Kao to sam e pominjao, upra o zbog tetne na ike akanja zrne lja maka nji+o prapradeda %ar Koniutsion je pr i put za s oje podanike st orio s oje ,amozno "religiozno uenje"( 6igledno je da su ta d a elika zemaljska naunika od s og pretka, %ara Koniutsiona, uz sposobnost sazna anja i poimanja s oga duga prema drugim biima, nasledila i strasno intereso anje za izua anje tog proiz oda koji je u ek bio jedan od mnogobrojni+ tetni+ ,aktora koji su psi+u t oji+ ljubima%a, i bez toga e oslabljenu, do odili do potpunog izro0a anja( $a bi lake mogao da zamisli i s+ ati zato je upra o ta mala nadzemna t ore ina, koju sam pomenuo pod nazi om "papa erun" ili "mak", tim izuzetnim zemaljskim nauni%ima omoguila da pono o otkriju naj ei kozmiki zakon, pre s ega bi trebalo da zna da na s im planetama, me0u s im rstama nadzemni+ i podzemni+ t ore ina pod nazi om ",lora", u %ilju preobraaja optekozmiki+ supstan%i u pro%esu 9raniranumada, nastaju tri klase kristaliza%ije(
Kristaliza%ije pr e klase zo u se "unastralnijanski objekti"2 druge klase # "o+tastralnijanski objekti"2 tree klase "polormede+tikski objekti"( Posredst om "unastralnijanski+ objekata" se tokom e olu%ionog i in olu%ionog pro%esa trans,ormiu one kozmike kristaliza%ije ili "akti ni elementi" koji su nastali jedino od oni+ supstan%i koje je preobrazila sama planeta na kojoj ta rsta nadzemne i podzemne t ore ipe postoji u %ilju optekozmikog 9raniranuma%a( Posredst om "o+tastralnijanski+ objekata", osim oni+ kozmiki+ kristaliza%ija koje sam pomenuo, trans,ormiu se i "akti ni elementi", nastali iz supstan%i koje je trans,ormisalo samo sun%e i druge planete datog sunanog sistema( Putem ti+ objekata tree klase, to jest "polormedi+tikski+" objekata, osim kozmiki+ kristaliza%ija pr e d e klase, trans,ormiu se i s i akti ni elementi proistekli iz preobraaja supstan%i razliiti+ kozmiki+ kon%entra%ija koje pripadaju drugim "sunanim sistemima" naeg zajednikog 'egalokozmosa( 8adzemna t ore ina, poznata na 1emlji kao "mak", pripada rsti polormede+ikski+ objekata i, prema tome, u o om ili o om pra %u raz ija s eukupnost rezultata trans,orma%ije s i+ drugi+ "kozmiki+ kon%entra%ija sa teitem", koje proimaju atmos,eru planete putem optekozmikog pro%esa koji se zo e "uni erzalna di,uzija zraenja s i+ rsta kozmiki+ kon%entra%ija"( $akle, moj deae, poto su se ta d a elika zemaljska naupika *unKil/es i *un/roPel manje ie smestila u s om stalnom bora itu u jo sas im mladoj Kini, oni su pono o usposta ili, bez s oje kri i%e prekinutu tradi%iju namernog ispunjenja istinskog duga u pro,esionalnoj oblasti odabranoj za s esnu realiza%iju, to jest u oblasti pod nazi om "medi%ina"( 1atim su se pozaba ili izua anjem s eukupnosti kozmiki+ supstan%i, koje t oji ljubim%i e oda no koriste, kako bi iz polormed+tikski+ biljaka izd ojili "opijum"2 ta re na jeziku bia tog naroda znai "onaj koji ra0a sno e"( $ a elika brata su poela da istrauju opijum zato to su, kao i mnoga druga tri%entrina bia toga remena, primetili da prilikom unoenja odre0enog preparata te supstan%e u sopst eni organizam, pri remeno nestaju s i bolni oseaji( Pre s ega, oni su naumili da izue dejst o s i+ njego i+ s ojsta a u nadi da e pronai onu osobinu uz iju pomo bi mogla da se iskoreni, ili makar kontrolie, spe%ijalna ,orma "psi+ike bolesti" koja je tada bila eoma rasprostranjena me0u doseljeni%ima( /okom ispiti anja oni su, pre s ega, primetili da se taj opijum sastoji iz < neza isni+ kristaliza%ija sa spe%i,inim subjekti nim s ojst ima( . daljim i podrobnijim istrai anjima jasno su ut rdili da s aka od < samostalni+ kristaliza%ija tako0e ima s oje samostalne subjekti ne osobine, koje se, opet, sastoje iz < osobina i tako u beskonanost( /o i+ je toliko zaudilo i zaintereso alo da su osta ili s e zadatke na kojima su do tada radili i pos etili se iskljui o istrai anjima te ,rapantne injeni%e koju su pr i put uoili2 najzad, doli su do rezultata bez presedana, ak i u pore0enju sa
znanjima 4tlanti0ana2 tim pre im nije bilo ra ni+ u s im kasnijim epo+ama postojanja tri%entrini+ bia na t ojoj omiljenoj planeti( 'nogo eko a posle planetarne egzisten%ije ti+ zemaljski+ naunika, sada s etitelja *unKil/esa i *un/roPela, kada sam se za reme jednog od s oji+ istrai anja detaljno upoznao sa istorijom nji+o og rada, saznao sam da su oni, poto su se nesumnji o u erili u to da se %elokupnost kozmiki+ supstan%i pod nazi om "opijum" sastoji iz ita og niza smesa < akti ni+ elemenata razliiti+ subjekti ni+ osobina, poeli da u istom %ilju istrauju i mnoge druge kozmike rezultate ili, kako se na 1emlji kae, ",enomene" sredine( 9pak, oni su s oja istrai anja kasnije ograniili na =, i to na "opijum", takoz ani "beli zrak" i "z uk"( $ok su istrai ali = razliito izraena "rezultata kozmiki+ pro%esa", rsto su se u erili da su ta = rezultata, iako sa stano ita s oga porekla i spoljni+ mani,esta%ija nemaju nita zajedniko, prema unutranjoj strukturi i ,unk%ionisanju nalik jedan drugome do najmanjeg detalja( .kratko, po drugi put na 1emlji, mnogo posle propasti 4tlantide, ta braablizan%i su pro erili i pono o sa sigurnou pokazali da se s aki poseban i spolja samostalan ,enomen # ako se s aki uzme kao jedinst ena %elina # u zbiru s oji+ mani,esta%ija sastoji iz < sekundarni+ samostalni+ jedini%a, s aka sa sopst enim subjekti nim osobinama2 da se te sekundarne samostalne jedini%e, opet, sastoje iz sedam ter%ijerni+ jedini%a i tako dalje, skoro u beskraj2 da se u s akoj od ti+ primarni+, sekundarni+, ter%ijarni+, i tako dalje, jedini%a uzajamni pro%esi i uzajamni uti%aji od ijaju na isti pain, do najmanje pojedinosti isto etno i sa slinim posledi%ama( $akle, moj deae, ba ei se s ojim istrai anjima, oni su pr i put di,eren%irali i odredili < neza isni+ aspekata s ake %elo ite poja e, kao i njeni+ sekundarni+ i ter%ijarni+ iz edeni%a( 6ni su imeno ali pr i+ sedam ,undamentalni+ aspekata s ake %eline" >rtipikanon( 6ripikanon( )amipikanon( 6+tipikanon( !utipikanon( >psipikanon( ? idipikanon( 4spekti drugog reda" >rtinuraaka( 6rinura aka( )aminuraaka( 6+tinuraaka(
!utinuraaka( >psinuraaka( ? idinuraaka( 4 da bi se odredilo na koji se rezultat kozmiki+ pro%esa odnosi neko ime, oni su s akome od nji+ dodali naredno( 1a odre0i anje nijanse z uka, posle na edenog broja nji+o i+ ibra%ija, oni su nazi u u ek doda ali "alil"( 1a ukazi anje osobenosti sasta a "belog zraka", oni su dodaiali sintagmu "nar+ranura"( 4 za ukazi anje akti ni+ elemenata polormede+tikskog proiz oda pod nazi om "opijum" oni su naprosto doda ali broj koji je oznaa ao njego u "spe%i,inu teinu"( $a bi odredili spe%i,inu ibra%iju i spe%i,inu teinu, ti eliki zemaljski nauni%i su kao standardnu jedini%u us ojili ibra%iju z uka koju su oni pr i naz ali "niriunosijanskim s etskim z ukom"( 8eto kasnije u ti objasniti znaenje izraza "niriunosijanski s etski z uk", koji su pr i put upotrebila ta d a elika zemaljska naunika, a za sada, da bi lake razumeo moja dalja objanjenja tog predmeta, treba tako0e da zna da s uda, na s im planetama, istinski nauni%i kao standardnu jedini%u u s ojim uporednim proraunima spe%i,ine teine i spe%i,ine ibra%ije, uzimaju najmanju esti%u s etog /eomertmalogosa koju je ut rdila 6bjekti na 8auka, a koja i dalje ini "punou i ota" s e = s ete sile s etog /riamazikamna( 4li na 1emlji, istinski nauni%i su, isto kao i nauni%i no e ,orma%ije s i+ remena, u ek i sa istim %iljem kao standardnu jedini%u uzimali takoz ani "atom odonika", to jest, u s ojim "uporednim proraunima" s i+ spe%i,ini+ delo a jedinst ene %eline razliiti+ s ojsta a# na primer, pri ut r0i anju "spe%i,ine teine" razliiti+ akti ni+ elemenata koji postoje u nji+o im s,erama i koji su im poznati # iz nekog nepoznatog razloga, oni su "atom odonika" smatrali najmanjom moguom, ta ie, nedelji om jedini%om( /reba naglasiti da ti "jadni nauni%i", 1emljani, ak i ne slute da kada bi taj nji+o "atom odonika" st arno bio najmanja i nedelji a jedini%a u s im s,erama nji+o e planete, to i dalje ne bi znailo da se on ne moe jo mnogo puta razbiti u ok iru nekog drugog sunanog sistema ili ak u s,erama odre0eni+ drugi+ planeta nji+o og sunanog sistema( 1bog toga mora znati da je " odonik" jedna od oni+ < kozmiki+ supstan%i koje s e zajedno za s aki sunani sistem ost aruju takoz anu "unutranju ansapalnijansku okta u" kozmiki+ supstan%i, a da je ta samostalna okta a, opet,
jedan od sedam samostalni+ delo a ",undamentalne optekozmike ansapalnijanske okta e"( . sunanom sistemu u koji spada na dragi Karatas, tako0e postoji "unutranja neza isna ansapalnijanska okta a" i mi o ako nazi amo njeni+ sedam razliiti+ kozmiki+ supstan%i razliiti+ s ojsta a" Planokarab # to je nji+o odonik( 4lilono,arab( Krilnomolni,arab( /alkopra,arab( !rito,almono,arab( )iriunori,arab( Klananojza,arab( 8a 1emlji su istinski nauni%i u razliitim periodima na razliite naine nazi ali ti+ isti+ sedam "relati no samostalni+" kristaliza%ija ili, prema nji+o om izrazu, "akti ni+ elemenata" koji ine "unutranju ansapalnijansku okta u" nji+o og sopst enog sunanog sistema2 ipak, tamonji sa remepi "nauni%i#+emiari" , koji su "nauni%i no e ,orma%ije do sri", zo u i+ o ako" 7odonik( @luor( !lor( Brom( -od( 6ni uopte nemaju nazi e za poslednje d e jasne kristalit%ije zato to nji+o i nazi i nisu od nji+o i+ predaka stigli do nji+ i oni sada ak i ne slute da na nji+o oj planeti postoje te d e kozmike supstan%e koje su, me0utim, prin%ipijelii ,aktori, neop+odni za nji+o u egzisten%iju( Poslednje d e kozmike supstan%e, koje su potpuno uolji e i dostupne u s im s,erama nji+o e planete, bile su otprilike do pre d a eka jo poznate ljudima koje su tada nazi ali "al+emiarima", a koje sa remeni "kozmiki nauni%i" nazi aju "okultnim arlatanima", smatrajui i+ naprosto "eksploatatorima ljudske nai nosti"( 4l+emiari su te supstan%e tada iazi ali "+idroumijak" (eliksir i ota) i "petrkarinak" (kamen mudrosti)( $akle, moj deae, ti eliki zemaljski nauni%i, braablizan%i *unKil/es i *un/roPel, sada s etitelji, bili su posle propasti 4tlantide pr i koji su posta ili obno ljene temelje toga zdanja( 6ni ne samo da su izno a posta ili temelje iz "s eoptosti spe%ijalne in,orma%ije", e su se, tako0e pr i na 1emlji, upoznali sa d e ,undamentalne osobenosti o og elikog zakona o kome sam ti go orio, to jest, oni su pr i saznali za njego a d a "mdnelina+a"( /u granu istinskog znanja, slinu onoj kojaje u 4tlantidi poznata kao "nauka o < aspekata s ake %elo ite poja e", oni
su naz ali "zakonom $e etostrukosti"2 naz ali su je tako jer su uz < jasno di,eren%irani+ mani,esta%ija tog elikog zakona, koje su naz ali "du%akoima", dodali d e osobenosti koje su oni pr i uoili i koje su naz ali "saunsoturabi%o", reju koja oznaa a "oba ezni me0ue,ekat neprekidnog toka %eline"( 6ni su tako naz ali taj zakon zato to su se tokom s oji+ is%rpni+ istrai anja rsto u erili da se u s im "pri remenim kozmikim rezultatima", koje su istrai ali, te osobenosti oba ezno ja ljaju u spe%i,inim momentima u pro%esu delo anja elikog zakona( $ a elika kineska naunika su u s ojim istrai anjima pribegla s im rstama ,izikog i +emijskog eksperimentisanja i postepeno su raz ila eoma sloen eksperimentalni aparat eliki+ mogunosti koji su naz ali "alaatapan"( Pomou aparata "alaatapan" oni su sebi i drugima jasno dokazali da ta = "pri remena rezultata" kozmiki+ pro%esa, to jest "polormed+tikski" proiz odi pod nazi om "opijum", "beli zrak" i "z uk", imaju u s ojoj sutini zajedniko s ojst o, drugim reima, te = spolja potpuno razliite kozmike poja e imaju podjednaku "strukturu aktualiza%ije", to jest u njima postoje jednaka uzajamna dejst a "zakonomernosti" nji+o og mani,esto anja, tako da s a = spolja razliita i ,ormalno neza isna remenska rezultata deluju na odgo arajui "du%ako" drugog rezultata potpuno isto kao to on deluje na s oj sopst eni rezultat, budui jedan od < njego i+ aspekata( 4parat, pomou kojeg su elika braa rila s oje eksperimente ideo sam sopst enim oima mnogo eko a kasnije, i eoma dobro sam se upoznao s tom konstruk%ijom( Poto sam razjasnio pojedinosti konstruk%ije i delo anja tog iz anrednog eksperimentalnog aparata alaatapana, za+ aljujui sluajnim okolnostima po ezanim s mojim bliskim prijateljem ;orna+oorom Karkarom, tebe e, nesumnji o, s e to eoma zanimati i isto remeno e ti biti eoma korisno( 1ato u ti s e opisati prilino detaljno( 'oja is%rpna istrai anja tog neobinog aparata alaatapana, koji je za+ aljujui ;ona+ooru Karkaru postao poznat me0u istinskim nauni%ima skoro u ita om 'egalokozmosu, bila su mogua zbog sledei+ sreni+ okolnosti( 1a reme jednog od moji+ puto anja na planetu )aturn, moj bliski prijatelj ;orna+oor Karkar, koji se nasluao o tim eksperimentima, tokom jednog naeg razgo ora me je zamolio da mu donesem te aparate sa planete 1emlje, ukoliko pono o odem tamo( 9 prilikom s oje poslednje posete t ojoj omiljenoj planeti, uspeo sam da do0em do jednog od ti+ aparata i ponesem ga sa sobom na 'ars da bi+ ga pr om prilikom poslao ;orna+ooru Karkaru na )aturn( Poto na brod "'ogunost" dugo nije leteo na )aturn, taj aparat, alaatapan, je stajao u mojoj kui na 'arsu i esto bi ao u polju automatske per%ep%ije moji+ organa ida, ili, kako bi rekli t oji ljubim%i "1emljani", esto mi je "padao u oi"2 i
za reme odmora od akti nog razmiljanja palji o sam ga razgledao i najzad se detaljno upoznao s njego om konstruk%ijom i njego im radom( /aj znameniti eksperimentalni aparat alaatapan, sastojao se iz tri posebna dela( Prednji deo je naz an "lusoepana", srednji deo # "dzend o+", a krajnji, zadnji deo, naz an je "riankpo+otar%"( ) aki od ta tri dela se, opet, sastojao iz razliiti+ spe%ijalni+ i zasebni+ ure0aja( Prednji deo pod nazi om "lusoepana", sastojao se iz spe%ijalne konusne %e i, iji je iri kraj +ermetiki ulazio u ram jedinog prozora u prostoriji, u kojoj su se od ijali eksperimenti, dok je drugi kraj imao malo udubljenje sa "sabirnim digkom", kroz koji su se zra%i "dne ne s etlosti", koji dopiru kroz prozor, preobraa ali, kako bi rekli t oji ljubim%i, u "kon%entrisani beli zrak" /aj "kon%entrisani beli zrak", prolazei kroz kristal spe%ijalne ,orme, razlagao se na sedam "zrako a razliiti+ boja", koji su padali na malu ploi%u pod nazi om "pirinddijel", nainjenu od slono e kosti( Ploi%a "pirinddijel" je bila konstruisana i podeena tako da su se obojeni zra%i, koji su na nju padali, opet kon%entrisali, ali o oga puta na drugi nain, prolazei kroz drugi kristal, isto tako spe%ijalne ,orme, i padali su na drugu, eu ploi%u od slono e kosti pod nazi om "poloriburda"( 8asuprot "poloriburde" nalazio se mali aparat spe%ijalne konstruk%ije, ija je sutina bila podeena tako da je s aki obojeni zrak koji je padao na "poloriburdu" mogao da bude pzolo an i upuen dalje na trei deo alaatapana pod nazi om "riankpo+otar%"( 6 de, uzgred, treba rei da je pozna anje konstruk%ije pr og kristala tog dela alaatapana dolo do t oji+ sa remeni+ ljubima%a i oni su taj kristal naz ali "prizmom"( Pomou te prizme sa remeni zemaljski nauni%i tako0e dobijaju sedam obojeni+ zrako a iz belog zraka, te na taj nain mogu da saznaju o nekim drugim kozmikim poja ama( 8ara no, s a ta nji+o a ,antazija i s i drugi obli%i "naunog goli%anja", ne ode niemu, zato to oni uz pomo "prizme" od bele boje dobijaju "negati ne obojene zrake ", dok je za s+ atanje bilo kojeg kozmikog ,enomena, ezanog za pri remene promene belog zraka, oba ezno da oni budu "poziti ni obojeni zra%i"( / oji sa remeni ljubim%i, me0utim, uobraa aju da su obojeni zra%i koje dobijaju pomou s oje deje igrake pod nazi om "prizma" upra o "poziti ni zra%i" kak e su dobili eliki nauni%i, i u s ojoj nai nosti misle da taj "spektar", kako ga oni zo u, dobijen od belog zraka pokazuje isti redosled poja lji anja zrako a, kojim oni nastaju na s ome iz oru( .kratko, na te nesrene naunike no e ,orma%ije, moe se jedino primeniti izraz koji upra o t oji ljubim%i esto koriste" "8eka i+ 0a o nosi"(
8eke od nai+ ) eti+ Linosti, ili kozmiki+ ) etitelja, za t oje ljubim%e nemaju druge rei, osim "uda%i"( $akle pomou ta A kristala ti eliki nauni%i su od belog zraka dobili njego e poziti ne obojene zrake, a zatim su pomou ploi%e "poloriburde" koja je bila deo "lusoepana", s aki od ti+ obojeni+ zrako a usmera ali pra o na trei i prin%ipijelni demonstra%ioni deo tog neobinog aparata, to jest na "riankpo+otar%"( /aj prin%ipijelni deo se sastojao od obinog stalka na ijem su r+u na odre0en nain bile posta ljene jedna iznad druge d e kugle od slono e kosti, pri emu je gornja kugla bila mnogo ea od donje( . donjoj, manjoj kugli, pra o nasuprot dela lusoepana, kroz koji su e proli "poziti ni obojeni zra%i", nalazilo se udubljenje spe%ijalne ,orme u koje je sta ljan ili ita polormede+tikski proiz od pod nazi om "opijum", ili jedan od njego i+ akti ni+ elemenata, neop+odan za oba ljanje eksperimenta( $onja kugla je bila probuena pra o, u odnosu na prenik, +orizontalno i pod pra im uglom prema lusoepanu, a u istoj goj kugli je napra ljen jo jedan manji ot or prema polupreniku, perpendikularno u odnosu na eliki ot or, koji je, me0utim, dopirao samo do %entra direktno nasuprot lusoepana( /aj drugi ot or koji je ita u kuglu delio na pola, bio je nainjen na taka nain da su obojeni zra%i padali ili direktno iz lusoepana, ili su usmera ani na njega iz donje, manje kugle( Kroz slobodan ot or elike kugle slobodno se mogao pro laiti "bambuso tap", pripremljen pret+odno na poseban nain( 1adugo pre eksperimenta, ti bambuso i tapo i su drani potopljeni u apsolutnom mraku ili, pak, pod "naranastom s etlou", kako se tada go orilo na 1emlji, nastaloj prilikom sagore anja "simkalaa" dobijanog iz odre0ene rste "glineB", koja se obino nalazila u utrobi t oje omiljene planete pored palazita "salunilo ijanske" kiseline, nastale, opet, od "masmolina", ili kako kau t oji ljubim%i, od "na,te"( Bambuso i tapii su potapani u tenost iji je sasta sledei" C(Belan%a iz jaja pti%a koje se zo u "amersamarskanar"2 A()ok biljke pod nazi om "iltuna+"2 =(9zlue ine et orononog bia koje se zo e "ke%maral"2 D()pe%ijalno pripremljen preparat i e( E( Propisno natopljeni bambuso i tapii su zajedno sta ljeni u druge, deblje bambuso e tapie koji nisu obra0i ani na taj pain i iji su kraje i bili +ermetiki zalemljeni( /e poslednje pripreme, razume se, tako0e su oba ljane u apsolutnoj tami ili pri narandastoj s etlosti "simkalaa"(
Kasiije, kada bi neki bambuso tapi bio potreban za eksperiment, jedan kraj debelog nenatopljenog tapia, na poseban napn je sta ljan u ot or probuen direktno kroz eliku kuglu "riankpo+otar%a" koji je ot aran malom kuki%om, prikaenom na tanku ipku, pomou koje je natopljeni tapi pori an potrebnom brzinom( Kada je delo anje tenosti koju sam opisao bilo tak o da je iz potopljenog bambusa, na koji je padao obojeni zrak pra o iz musoepana, odbi i se od unutranje po rine donje, manje kugle, lagano i nadugo bio bojen istom bojom kao to je zrak koji na nju pada( $elo i natopljeni+ bambuso i+ tapia, na koje je padao zrak, tako0e su se bojili bojama adek atnim " ibra%ijama z uka" koji je do nji+ dopirao, i koji je iz o0en na i%ama pri renim na srednji deo aparata pod nazi om "dend o+"( "$end o+" se sastojao iz eoma rstog rama spe%ijalne ,orme, napra ljenog od mamuto i+ onjaka, na kome je bilo zategnuto mnogo struna razliite duine i debljine, od koji+ su neke bile nainjene od "upredeni+ kozji+ %re a", a neke od dlaka iz repa bia razliite spoljne ,orme( $ragi dedi%e, re%i mi molim te, ta je to "mamut"3 upita !asejn( 'amut je # odgo ori Belzebub # bi%entrino bie2 on je nekada tako0e bora io na 1emlji i imao je, u pore0enju s drugim biima s i+ modani+ sistema, eoma krupnu spoljnu gra0u( Bia te rste su tako0e postala rt e posledi%a od ajanja od zemlje onog elikog ,ragmenta koji se zo e "'ese%", i koji je sada postao samostalan, kako ga ja zo em, "planetarni treber" sunanog sistema 6rs i gla ni nosila% zla te zlosrene planete( Kada je atmos,era tog malog planetarnog trebera poela da se ,ormira i postepeno +armonizuje, u atmos,eri planete 1emlje nastali su eliki etro i, zbog koji+ su neki delo i njene po rine # sea li se, o tome sam ti e priao # bili zasuti peskom, dok je u oblastima oko takoz anog ")e ernog" i "-unog" pola neprekidno padao sneg, za eja ajui s e nizije u tim polarnim oblastima( Bia koja su se z ala "mamuti" bora ila su upra o u tim predelima na planeti i za reme ne ero atni+ "sneni+ bura" za ejao i+ je sneg, zbog ega se bia te rste nikada ie nisu poja ila( 1animlji o je to u dolinama koje su nekada bile prekri ene snegom, a kasnije "kaimanom", to jest supstan%ama nastalim od takoz anog tla sa po rine t oje omiljene planete, jo i sada ponekad nalaze dobro ou ana planetarna tela ti+ mamuta( Planetarna tela mamuta su se toliko dugo odrala u tako dobrom stanju zato to i+ je, ubrzo poto su napadali snego i, prekrio "kaiman" koji je st orio uslo e pod nazi om "izoli azo+lanes", ili kako to zo e t oji ljubim%i, "+ermetiki zat orenu s,eru, za+ aljujui kojoj planetarna tela mamuta nikada nisu bila u "stanju
raspadanja", kako se to zo e na 1emlji, drugim reima "akti ni elementi", iz koji+ su se ona sastojala nisu u potpunosti raeni u "pr obitno stanje"( $akle, moj deae, neobian aparat alaatapan pokazao je da s a tri "pri remena rezultata" kozmiki+ pro%esa o kojima sam ti upra o go orio, nisu slini samo u pogledu s oji+ unutranji+ mani,esta%ija, e su i nainjeni od ti+ isti+ elemenata( 4parat omoguuje da se pro eri i demonstrira nain na koFi se u s akom od tri pri remena rezultata optekozmiki+ pro%esa, koji spolja nemaju nita zajedniko, odigra aju jednaki me0usobni uti%aji, proistiui jedan iz drugoga, u %ilju obezbe0i anja jedinst enog opteg ,unk%ionisanja, a to se tie e olu%ionog i in olu%ionog s ojst a 1akona !eptaparaiarino+a, delo anje na bilo koju posebnu me0u,azu u optem pro%esu ,unk%ionisanja jednog od = rezultata, utie na delo anje s ake pojedinane me0u,aze u drugoj, isto kao i u sopst enom ,unk%ionisanju2 ta ie, prema s ojst u ibra%ija iz koji+ se sastoje, ti pri remeni kozmiki rezultati su potpunosrodni( /o potpuno srodst o u unutranjim odnosima = pri remena rezultata koji spolja nemaju nita zajedniko, obezbe0uje se o ako" 8a primer, obojeni zrak, usmeren na akti ni element opijuma, trans,ormie ga u drugi akti ni element, adek atan, prema s ojim no onastalim ibra%ijama, zraku koji deluje na njega( Kada su umesto obojenog zraka na taj isti akti ni element usmera ane odgo arajue ibra%ije koje potiu od i%a dend o+a, dobijen je isti rezultat( $alje, ukoliko je bilo koji obojeni zrak st oren da bi proao kroz bilo koji akti ni element opijuma, proa i kroz njega on je dobijao drugu boju i to upra o onu, ije su ibra%ije odgo arale ibra%ijama tog akti nog elementa2 ili, kada je bilo koji obojeni zrak usmera an na "talas z uni+ ibra%ija" koje su se i dalje ule na odgo arajuim i%ama dend o+a, prolazei kroz taj talas, on je dobijao drugu boju, adek atnu ibra%ijama koje je taj talas proiz eo( 9li, najzad, kada su spe%i,ian obojeni zrak i spe%i,ine z une ibra%ije isto remeno usmereni na bilo koji akti ni element opijuma, oni koji su imali manji broj ibra%ija nego to je zbir ibra%ija obojenog zraka i z uka, taj se akti ni element opijuma trans,ormisao u drugi, iji je broj ibra%ija tano odgo arao zbiru d eju ibra%ija, izaz ani+ razliitim uzro%ima, i tako dalje, i tome slino( /aj iz anredni eksperimentalni aparat tako0e je pokazao da naj ie ibra%ije nekog rezultata u ek daju pra a% niim ibra%ijama drugi+ "pri remeni+ kozmiki+ rezultata"( Posle s ega to smo upra o uli, moje deae, ti si sada spreman da primi in,orma%ije uz iju pomo se u t ome miljenju mogu kristalizo ati poda%i za razume anje rezultata proistekli+ iz uporni+, nepristrasni+ i s esni+ dela s etitelja braeblizana%a, eliki+ zemaljski+ naunika, a s+ atie tako0e i do koje mere se u prirodi t oji+ nesreni+ ljubima%a sutinski .m izrodio(
$akle, po drugi put tokom mog posmatranja naina i ota tri%entrini+ bia koja su toliko obuzela t oju panju, za+ aljujui braiblizan%ima, elikim zemaljskim nauni%ima, u tada jo mladoj Kini je nastala samostalna grana istinske nauke, to jest "zbir in,orma%ija o spe%ijalnim pitanjima", koja je,u potpunosti spoznala sa reni .m tri%entrini+ bia rani+ epo+a, u datom sluaju to je ona grana koja se ti%ala ,undamentalnog kozmikog zakona s etog !eptaparaparino+a, tada naz anog "1akonom $e etokratnosti"( 9 tokom pr a A ili = eka posle s etog raskoarna elike braeblizana%a, ta grana nauke ne samo da je skoro normalno prenoena iz genera%ije u genera%iju u nepromenjenoj ,ormi, e je postepeno detaljnije razra0i ana za+ aljujui nji+o im sledbeni%ima, tako0e istinskim nauni%ima, te je postala dostupna ak i obinim biima( 9 to se dogodilo ugla nom zato to su se oni pridra ali prakse prenoenja tak i+ in,orma%ija biima kasniji+ genera%ija, koju su posta ili nauni%i 4tlanti0ani, a koja se oba ljala jedino preko istinski+ pos eenika( 6 de, moj deae, ne mogu a da ne naglasim i da sa sigurnou ne t rdim da, razume se, ukoliko bi se ta nesrena tri%entrina bia, koja su obuzela t oju matu, makar automatski tokom s oje egzisten%ije pridra ala te prakse, zbir ispra ni+ in,orma%ija, u potpunosti e us ojen .mom nji+o i+ jo "relati no normalni+" predaka, mogao je da ostane neiskri ljen i da postane odlika t oji+ sa remeni+ ljubima%a2 ta ie, oni me0u njima, koji neprekidno nastoje da se oslobode omraeni+ posledi%a organa kundabu,era, mogli su da iskoriste prednosti toga znanja i da olaka aju sebi sada skoro nemoguu unutranju borbu( 4li, na alost s i+ ie ili manje s esni+, relati no samostalni+ Linosti naeg 7elikog 'egalokozmosa i na nesreu s i+ tri%entrini+ bia nastali+ na t ojoj nesrenoj planeti, posle samo A ili = nji+o a eka, ta blagoslo ena znanja koja su za nji+ st orili eliki nauni%i za+ aljujui s esnom trudu i namernoj patnji, postepeno su poela da se de,ormiu i na kraju kraje a su skoro potpuno iezla( /o se dogodilo iz d a razloga( Pr i se sastojao u tome to su zbog pomenuti+ anomalni+ uslo a spoljne egzisten%ije, koje su sami st orili, neki od nji+, poto postanu odrasla odgo orna bia sti%ali spe%ijalnu "psi+oorgansku potrebu" koja je na nji+o om jeziku ,ormulisana o ako" "8eodolji a elja da te drugi smatraju naunikom(" /a psi+oorganska potreba je kod nji+ poela da ra0a udnu genden%iju o kojoj sam mnogo go orio i koju oni nazi aju "do itlji o mudro anje"( .zgred, moj deae, zapamti jednom zau ek da u ek kada koristim izraz "nauni%i no e ,orma%ije" imam u idu one t oje ljubim%e kojima je ta osobina s ojst ena(
$rugi razlog se sastojao u tome to su za+ aljujui odre0enim spoljnim okolnostima toga remena, koje nisu za isile od nji+ e su proisti%ale iz optekozmiki+ pro%esa, ugla nom usled delo anja zakona )oliunensiusa, sutinski poda%i kristalizo ani u njima za ra0anje impulsa "prijemi osti", kod istinski+ pos eenika oslabili( /ako su oni u s oju sredinu poeli da primaju te naunike "no e ,orma%ije" i pos euju i+ u istinski ispra na znanja, ija je s eukupnost bila poznata samo njima( 6d toga doba, ona grana istinskog znanja koja bi se nala u rukama tolikog broja ljudi, poela bi postepeno da se iskri ljuje i jednoga dana bi se pokazalo da je skoro potpupo zabora ljena( .potrebio sam re "skoro", zato to su posle onog perioda kada je relati no normalan pro%es egzisten%ije bio obno ljen, odre0eni ,ragmenti te objekti no ane i istinske in,orma%ije poeli pono o da se prenose iz genera%ije u genera%iju preko istinski+ pos eenika, te su, prelazei nepromenjeni iz genera%ije u genera%iju, doli ak i do t oji+ sa remeni+ ljubima%a, iako do eoma malobrojni+( 7eina t oji+ sa remeni+ ljubima%a, me0utim, us ojila je od ita og tog istinskog znanja, koje su postigli i saznali nji+o i eliki i daleki pre%i, samo nekoliko praktini+ ,ragmenata male anosti, koji su do nji+ doli automatski i koji su se u nemirna remena, koja sam pominjao, brzo irili me0u obinim iteljima jo mlade Kine( 'e0u tim beznaajnim ,ragmentima koji su automatski doli do eine t oji+ sa remeni+ ljubima%a, pre s ega treba istai nekoliko metoda izd ajanja neki+ samostalni+ akti ni+ elemenata iz polormede+tikskog produkta pod nazi om "opijum"2 ?to se tie pr og od = ,ragmenta koji spadaju u praktine rezultate to i+ je dostigao um tri%entrini+ bia dre ne Kine, moram da ti kaem da su oni, poto neke komponente tog proiz oda pod nazi om "opijum" imaju spe%ijalna s ojst a koja prijatno deluju na anomalnu psi+u ljudi, poeli da ga koriste stalno, zbog ega je pozna anje mnogi+ metoda ekstrak%ije neki+ njego i+ samostalni+ akti ni+ elemenata poelo da se prenosi iz genera%ije u genera%iju i tako dolo i do t oji+ sa remeni+ ljubima%a( 6ni sada izd ajaju mnoge njego e spe%i,ine elemente i po+lepno i+ koriste za zado olja anje u ek isti+ posledi%a s ojsta a organa kundabu,era, kristalizo ani+ u njima( >lementi koje su izd ojili iz sasta a tog polormede+tikskog proiz oda kod t oji+ sa remeni+ ljubima%a imaju drugaije nazi e( -edan od oni+ smeni+ naunika#+emiara, neki 'endeljeje , ak je prikupio imena s i+ ti+, sada dostupni+ akti ni+ elemenata i, da tako kaemo, "klasi,iko ao" i+ prema nji+o oj "atomskoj teini"( 9ako njego a klasi,ika%ija nije u s emu adek atna st arnosti, upotreba "atomske teine" je ipak neko priblia anje klasi,ika%iji koju su napra ili eliki i dre ni kineski nauni%i(
6d priblino etiri stotine akti ni+ elemenata opijuma koji su elikoj brai bili poznati, sa remeni +emiari 1emlje znaju i mogu da dobiju samo etrdeset d a koji se sada zo u onako" 'or,in( Protopin( Lantopin( Por,irin( 6pijum ili narkotin( Paramor,in ili tebain( @ormin ili pseudomor,in( 'etamor,in( ;noskopin( 6leopin( 4tropin( Porotin( 5eadin( /iktutin( Kolotin( Ksantalin( 1utin( /ritopin( Laudanin( Laudanozin( Podotorin( 4r+atozin( /okitozin( Liktonozin( 'ekonidin( Papa erin( Kriptonin( Kadminin( Kolomonin( Kojlononin( Kotarmin( !idrokotarmin( 6pianin ili mekonin( 'ekonojozin Listotorin( @iktonozin( Kodein( 8arsein(
Pseudokodein( 'ikroparain( 'ikrotebain( 'esain( Kada sam poslednji put bio na 1emlji io sam da su sa remeni nemaki nauni%i, takorei, otkrili metode izd ajanja i neki+ drugi+ samostalni+ akti ni+ elemenata iz opijuma( 4li poto sam se e u erio da sa remeni "nauni%i" te zemlje ugla nom samo putaju s ojoj ,antaziji na olju i poput stano nika dre ne ;rke ne ine nita dobro i korisno za budue genera%ije, nisu me zaintereso ala ta, kako i+ oni sami zo u, "nauna dostignua", te tako ne znam nazi e ti+ no i+ akti ni+ elemenata naeg remena( ?to se tie drugog od = ,ragmenta, ezani+ za praktine rezultate koje je dostigao .m ti+ stano nika dre ne Kine, poto je doao do sa remeni+ ljudi, to jest, ono znanje koje se odnosi na "zakon o kombina%iji boja", ta in,orma%ija je prenoena iz genera%ije u genera%iju skoro neprekidno2 ali, iz godine u godinu ona je s e ie de,ormisana, to je pre A eka do elo do njenog potpunog nestanka( . nae reme, iz esna in,orma%ija koja se odnosi na taj zakon i dalje se prenosi, ali je poznata samo nekim tri%entrinim stano ni%ima Persije2 osim toga, danas se u toj zemlji s e ie i ie automatski iri uti%aj poznate "sa remene e ropske umetnosti" i, nara no, treba oeki ati, kako bi rekao na u aeni uitelj, brzo i potpuno "ispara anje" te in,orma%ije( ?to se tie z une skale od < tono a, koja je do t oji+ sa remeni+ ljubima%a dola iz dre ne Kine, moram o tome da ti ispriam to detaljnije, pre s ega zato to ti ta in,orma%ija moe pomoi da s+ ati zakon ibra%ija, u kojima se mogu posmatrati i sazna ati s e pojedinosti s etog !eptaparaparino+a2 osim toga, pored drugi+ predmeta koje su t oji ljubim%i namerno st orili radi korienja u s akodne nom i otu, ja sam doneo kui i "z uni instrument" pod nazi om "pijanino", na kome su i%e za st aranje ibra%ija raspore0ene i mogu biti natimo ane isto kao i na "dend o+u", to jest na drugom prin%ipijelnom delu znamenitog eksperimentalnog aparata alaatapana koji su st orila elika braablizan%i( Kada se ratimo na na dragi Karatas, pokazau ti na tom "pijaninu" takoz ani "redosled pro%esa me0usobnog meanja ibra%ija", tako da e za+ aljujui mojim praktinim objanjenjima lake da zamisli i priblino s+ ati kako se i kojim redosledom pro%es 8ajs etijeg /rogoautoegokrata od ija u naem elikom 'egalokozmosu i kako nastaju elike i male kozmike kon%entra%ije ili objekti(
Kada e namera am da ti priam o tome kako se ou ao i automatski doao do t oji+ sa remeni+ ljubima%a taj trei ,ragment koji se odnosi na "praktine rezultate" dre nog znanja, poeu od jednog tanijeg objanjenja istog onog zakona ibra%ija koji su kao "zakon sedam teita z uni+ ibra%ija" ,ormulisala braa blizan%i( 7e sam ti go orio da su u poetku, dok su taj zbir istinske in,orma%ije bia jedne genera%ije prenosila drugoj genera%iji samo preko istinski+ pos eenika, tana znanja koja su im bila data ostajala nepromenjena i %elo ita, i za+ aljujui drugim istinskim nauni%ima me0u nji+o im sledbeni%ima, ona su kasnije razra0i ana do najsitniji+ detalja i ak su postala dostupna i obinim tri%entrinim 1emljanima( 'e0u tim sledbeni%ima, oko ek i po posle s etog raskoarna brae s etitelja, postojao je jedan istinski naunik po imenu King/u/oz, koji je na osno u prin%ipa konstruk%ije sredinjeg dela aparata alaatapana pod nazi om "dend o+", ponudio eoma detaljnu teoriju, koju je naz ao "teorijom e olu%ije i innolu%ije ibra%ija"( $a bi tu teoriju pot rdio on je st orio spe%ijalni aparat pod nazi om "la mer%no+" koji je kasnije postao poznat skoro s im nauni%ima naeg elikog 'egalokozmosa( 4parat "la mer%no+" se poput treeg dela alaatapana sastojao iz eoma rstog rama na kome su bile zategnute mnogobrojne i%e, nainjene od konjske dlake i %re a razni+ et orononi+ bia( -edan kraj s ake i%e bio je zategnut za i i%u toga rama, a drugi je bio pri ren za i iju, ugra0enu na suprotnom kraju( /e i ije su posta ljane tako da su mogle slobodno da se okreu u "ot orima", a i%e, pri rene za nji+, mogle su da se zateu i poputaju kako bi se dobio potreban broj ibra%ija( 6d mnogobrojni+ i%a zategnuti+ na la mer%no+u, etrdeset de et je bilo obojeno belom bojom i "s eukupnost ibra%ija", to jest spe%i,ian z uk koji su proiz odile os%ila%ije s ake od nji+ z ao se "teite okta e"( /aj spe%i,ian z uk je odgo arao onome to t oji ljubim%i sada nazi aju "notom"( ) aka grupa od sedam i%a, koja je proiz odila "%entralne z uke" ili "note", naz ana je "okta om", kao to se i sada zo e( /ako je na instrumentu la mer%no+ dobijano sedam okta a "nota", iji su s i z uko i u s ojoj %elokupnosti da ali takoz ani s eti "+anzijano" G to jest, upra o ono to to je bila pretposta ka d oji%e elike brae i to se dokazuje skoro potpunom isto etnou s onim to se, kao to sam e rekao, nazi a "niriunosijanskim s etskim z ukom"( ) aka od ti+ iani+ okta a na la mer%no+u daje s eukupnost ibra%ija koja u skladu s proraunima elike brae blizana%a odgo ara s eukupnosti ibra%ija s i+ kozmiki+ supstan%i, proistekli+ iz < posebni+ i samostalni+ iz ora, supstan%i koje ine jedno od < teita ,undamentalne "optekozmike ansapanijanske okta e"(
Kineski naunik King/u/oz je podesio s aku belu i%u na la mer%no+u tako da je ona da ala prosean broj ibra%ija2 te ibra%ije su, u skladu s proraunom elike brae, morale da postoje u supstan%ama koje ine jedno od < teita ,undamentalne kozmike okta e supstan%i( 8a la mer%no+u je s aka okta a, kao i s aka nota okta e, imala s oje sopst eno ime( /ako se pr a i naj ia iana okta a z ala "ara+japlmi", druga isoka # "ekrordiapan", trea isoka # "erordiapan", et rta isoka # "torordiapan", peta isoka # "piandiapan", esta isoka # " etserordiapan", sedma isoka # "o+terordiapan"( 9 "sredinje i%e", obojeno u belo, imale su ista ta imena u sedam okta a, sa dopunjenim nazi om date okta e( /e note su se z ale o ako" pr a isoka u okta i # "adatanas", druga isoka # "e otanas", trea isoka # "go orktanas", et rta isoka # "majkitanas", peta isoka # "midotanas", esta isoka # "loukotanas" sedma isoka # "sonitanas"( )a remeni 1emljani te iste note sada zo u o ako" "do", "si", "la", "sol", ",a", "mi", "re"( .zgred, moj deae, da bi ti eliina te d oji%e brae bila jo oiglednija, skreem ti panju na injeni%u da su nji+o i prorauni u %ilju ut r0i anja takoz anog "k aliteta i otnosti ibra%ija" z uka, koji prema nji+o im pretposta kama odgo ara i otnosti kozmiki+ iz ora supstan%e, otkrili goto o potpun sklad sa prirodom( 8ji+o a zasluga je utoliko ea ako se zna da oni kao 1emljani nisu imali pra u in,orma%iju o tome, i mogli su da do0u do ti+ korektni+ pretposta ki i skoro tani+ prognoza mnogobrojni+ kozmiki+ istina iskljui o za+ aljujui s om s esnom trudu i namernoj patnji( $alje, moj deae, naunik King/u/oz je na odre0enim mestima na la mer%no+u, u s akoj okta i izme0u ti+ beli+ notni+ i%a, zategao pet drugaiji+ i%a, i to o oga puta %rne boje( 6n je te %rne i%e naz ao "demisa+sa+sa", to odgo ara onome to 1emljani nazi aju "polutono ima"( 8a la mer%no+u je de et ti+ "polutonski+ i%a" bilo zategnuto u prostoru izme0u i%a, tamo gde # prema uputst ima s etog *unKil/esa i s etog *un/roPela, ne postoji mogunost neza isne e olu%ije i in olu%ije z uni+ ibra%ija2 ta mesta su
oni pr i naz ali "inter alima"( 4 na mestima okta e, gde su bili inter ali izme0u nota, naunik King/u/oz je zategao posebne i%e, nainjene od dlake bia koje se zo e "konj"( /e konjske dlake su proiz odile ibra%ije koje su se razliko ale od ostali+ i King/u/oz i+ je naz ao "+aotinim ibra%ijama"( 7ibra%ije, dobijene pomou ti+ konjski+ dlaka, nisu za isile od nji+o e zategnutosti, kao u sluaju drugi+ i%a, e od drugi+ st ari, ugla nom od tri uslo a koji su sledili iz okolni+ kozmiki+ rezultata, i to" dejst a ibra%ija koje oko nji+ proiz ode druge i%e la mer%no+a2 od takoz ane "temperature azdu+a" u datom momentu2 od zraenja bia razliiti+ modani+ sistema, koja se nalaze u blizini( 8a tom la mer%no+u je izme0u beli+, %rni+ i struna od konjske dlake bilo zategnuto i etrnaest i%a nainjeni+ od usukani+ %re a, koje su bile obojene %r enom bojom i naz ane "kisketur"2 ukoliko bi sa remeni 1emljani koristili te i%e, oni bi i+ naz ali "et rtinskim"( $alje su s e te "et rtinske" i%e sa s ake strane konjski+ struna bile pri rene tako da je nji+o im zatezanjem ili poputanjem bilo mogue da se ibra%ije, koje su nastajale na njima, u s akom trenutku po elji promene2 te ibra%ije su prema slu+u mogle da se reguliu i meaju sa "+aotinim ibra%ijama", dobijenim od konjski+ struna( ) e je bilo podeeno tako da su, za+ aljujui promenama ibra%ija konjski+ struna iji k alitet, kao to sam e rekao, za isi od temperature azdu+a, od zraenja bia koja se nalaze u blizini i od mnogi+ drugi+ uzroka # ibra%ije ti+ %r eni+ i%a, kada se ne bi meale sa ibra%ijama konjski+ struna, dobijale osobinu da deluju na bia oko sebe eoma "kako,onski" i "tetno", i to ak dotle da su mogle potpuno da i+ unite( 'e0utim, za+ aljujui estim promenama zategnutosti %r eni+ struna i meanju nji+o i+ ibra%ija sa drugim ibra%ijama koje potiu od la mer%no+a, one su postajale bezopasne2 to jest, usled s eukupnosti ibra%ija proistekli+ iz la mer%no+a, st aran je "+armonijski" tok za sluao%e i tetno delo anje se gubilo( 4li, moj deae, instrument la mer%no+, kao i brilji o razra0enu teoriju tog sa esnog naunika proli+ remena po imenu King/u/oz, zadesila je sudbina predi nog aparata alaatapana i ita e ispra ne in,orma%ije, koju su spoznala elika braa( )ada u ti ispriati kako je osno ni prin%ip ,unk%ionisanja instrumenta la mer%no+, kao i srednjeg dela alaatapana pod nazi om "dend o+", doao do t oji+ sa remeni+ ljubima%a( Kada je prola akutna ,aza onog "nemirnog perioda" koji sam ti pominjao, neki sau ani ,ragmenti s i+ ti+ eliki+ dostignua .ma jo "relati no normalni+" tri%entrini+ bia planete 1emlje, pono o su poeli da se prenose buduim genera%ijama na nain koji je oda no usposta ljen u pro%esu nji+o og s akodne nog i ota, to jest samo preko ljudi dostojni+ da budu pos eeni i da
dobiju odgo arajua znanja( 'e0utim, iz godine u godinu s e ie i ie odrasli+ odgo orni+ bia je sti%alo to s ojst o, koje sam e pominjao2 i tada se u Kini rodio tri%entrini 1emljanin po imenu *aj-u koji je, poto je dostigao zreo uzrast, tako0e postao naunik no e ,orma%ije( 1a+ aljujui tome *aj-uu, znanje i praktina primena sedmotonske z une skale postali su dostupni s ima i, prenosei se iz genera%ije u genera%iju automatski su doli i do t oji+ sa remeni+ ljubima%a( . ranim godinama s oje zrelosti taj *aj-u je bio odre0en, zbog neki+ s oji+ subjekti ni+ rlina, da bude kandidat za takoz ani "pr i ni o pos eenosti", a kasnije su mu, prema oda no ut r0enom obiaju i bez njego og znanja, pomo pruila istinski tri%entrina bia koja su bila duna da mu prenesu s e mogue podatke u ezi sa razliitim doga0ajima, koji su se na toj planeti desili u prolosti( 9 kao to su moja kasnija s estrana istrai anja pot rdila, on je udostojen da, izme0u ostalog, dobije i in,orma%ije o elikom instrumentu la mer%no+u, sa s im pojedinostima njego e konstruk%ije( 9 tadaje taj *aj-u, koji je bio jedan od pr i+ "idealni+ modela naunika no e ,orma%ije", to jest, bie sa "potpuno raz ijenom sposobnou mudro anja", tada je on, da bi ga u njego om okruenju smatrali "naunikom", ne samo izmislio no u, sopst enu teoriju na osno u podataka koje je dobio o pojedinostima elikog instrumenta la mer%no+a # teoriju "pot rde i negiranja" koja apsolutno nema eze sa zakonom ibra%ija # e je konstruisao i no i uproeni instrument za proiz odnju z uka, pod nazi om "kralj"( 8jego o uproa anje se sastojalo u tome to je, ne uzimajui u obzir %r ene, kao ni konjske strune na la mer%no+u, za osno u s og z unog instrumenta uzeo samo bele i %rne i%e, koje su ak podraa ale onaj broj i%a koji je odgo arao d ema okta ama, i rasporedio i+ tako da je ita a jedna okta a bila u sredini i za s oj e olu%ioni i in olu%ioni raz oj koristila polo inu sledee ie okta e i polo inu pret+odne nie okta e( 9ako teorija koju je "izmislio" taj *aj-u nije dugo opstala, z uni instrument "kralj", koji je on konstruisao, postao je dostupan s im obinim gra0anima za+ aljujui s ojoj jednosta nosti2 poto se pokazalo da su rezultati dobijeni uz njego u pomo i njego im namernim delo anjem, bili eoma dobri i pogodni da "zagoli%aju" mnoge podatke kristalizo ane u nji+o oj prirodi, za+ aljujui posledi%ama organa kundabu,era, taj instrument je poeo automatski da prelazi iz genera%ije u genera%iju( )poljni izgled tog z unog instrumenta, konstruk%iju njego og rama, zategnutost njego i+ i%a i nji+o e nazi e, bia naredni+ genera%ija su esto menjala i najzad je me0u t ojim ljubim%ima ustaljena glomazna ,orma z uni+ instrumenata, sklopljeni+ idiotski i smanjeni+ po snazi do dejeg ni oa( /ak i su, na primer, "kla irembalo", "kla irkord", "organe", "kla ir" (to jest "kralje ski instrument"), "pijanino", ",is+armonijum" i tako dalje( 'e0utim, osno ni prin%ip takoz ane "promene teita z uko a", danas je isti kao to je bio onda kada su ga primenila
s eta braa *unKil/es i *un/roPel u "dend o+u", to jest u srednjem delu udesnog eksperimentalnog aparata alaatapana, koji su oni st orili( >to zato se, moj deae, ta "kineska sedmotonska podela z une okta e", koju je uprostio *uj-u i koja je dola do t oji+ sa remeni+ ljubima%a, i sada koristi za s e z une instrumente koje sam nabrojao, i jo moe da slui za "praktino uporedno izua anje" i priblino razume anje naina na koji se kozmike supstan%e razliite gustine i stabilnosti ,ormiraju u pro%esu 8aj eeg /rogoautoegokrata od takoz ani+ "toko a ibra%ija, koje jedna iz druge proistiu", kao i naina na koji se one objedinja aju i dele da bi ,ormirale elike i male relati no samostalne kon%entra%ije, ost arujui na taj nain optekozmiki 9raniranumand( 6sim toga, ti e se uskoro i sam u to u eriti, kada se ratimo na na dragi Karatas i kada ti pokaem i objasnim, kao to sam ti obeao, znaenje prin%ipa z uka sa remenog z unog instrumenta "pijanina" koji sam, kao i mnoge druge st ari doneo sa sobom sa 1emlje, kako bi+ eksperimentalno, ne urei, ut rdio jednu od osobenosti, koju nisam imao remena da prouim na li%u mesta, a koja je po ezana s neobinom psi+om tri%entrini+ bia, i ibra%ijama razliite stabilnosti koje oko nji+ nastaju( )ada, kada e go orim o udnoj psi+i t oji+ ljubima%a, elim da ti pomenem jednu injeni%u koju sam zapazio za reme s og poslednjeg bora ka tamo, a to je da su sa remena tri%entrina bia na 1emlji, iako su pri+ atila tu "kinesku sedmotonsku podelu" za osno u s i+ s oji+ z uni+ instrumenata i s akodne no uoa aju njene posledi%e, nisu time sas im nada+nuti # kao to bi objekti no trebalo da budu # e, naproti , pod dejst om te rste saz uja, uz potpuno odsust o grie sa esti i ak sa impulsom zado oljst a, oni namerno u sebi usposta ljaju onaj aso%ijati ni niz, kaka u s im nji+o im odu+o ljenim delo ima izazi aju s ojst a groznog organa kundabu,era( Posle praktine demonstra%ije na pijaninu, ti e nadam se dobiti, ne samo priblinu predsta u o takoz anom "toku teita ibra%ija, koje jedne iz drugi+ proistiu i +armonino se meaju", e e jo jednom, s impulsom u0enja, s+ atiti stepen slabljenja sutinski+ podataka u prirodi t oji+ ljubima%a, koji bi u naelu trebalo da se kristalizuju u prirodi s i+ tri%entrini+ bia i koji se, uzeti %elo ito, zo u "izotreni instinkt"( $akle moj deae, za+ aljujui tome to se, s jedne strane, u prirodi tri%entrini+ bia, koja su pri ukla t oju panju, neizbeno de,ormie k alitet ,unk%ionisanja s i+ podataka kristalizo ani+ u njima radi zdra og sutinskog miljenja, i, s druge strane # usled stalnog po eanja broja oni+ me0u njima koji su postali odgo orni odrasli ljudi no og tipa, to jest "nauni%i no e ,orma%ije", sa remena tri%entrina bia nita nisu nasledila od %elo ite, i goto o jedinst ene u 7asioni, detaljne in,orma%ije # koju je u potpunosti spoznao .m dre ni+ ljudi slini+ njima # a koja se sada koristi za dobrobit razumni+ tri%entrini+ bia s i+ planeta naeg elikog
'egalokozmosa, gde je ona i nastala( 8isu, kaem, nasledila nita osim onoga to je na u aeni !oda 8asradin izrazio sledeim reima" "! ala /i ;ospode )t oritelju to uje zube nisi st orio poput rogo a moga omiljenog bika, te tako sada mogu da pra im odline elje e s ojoj dragoj eni(" 4 u sluaju "kineske sedmotonske podele okta e", koja je dola do t oji+ sa remeni+ ljubima%a, iako je, kao to sam rekao, nairoko koriste u pro%esu s og s akodne nog i ota, oni i ne slute da je ona spe%ijalno st orena i zasno ana na onim nepokoleblji im prin%ipima na kojima se zasni a i s e to postoji u naem elikom 'egalokozmosu( 4ko se zanemari neznatan broj bia, pripadnika odre0eni+ mali+ grupa na azijskom kontinentu, koja su instinkti no osetila skri eno znaenje te kineske podele %elo itog z uka na sedam razliiti+ teita, i koja su ograniila njenu primenu na sutinske mani,esta%ije to se smatraju s etim, smelo se moe rei da su u prirodi skoro s i+ tri%entrini+ bia, koja su nastala i i ela na toj planeti tokom poslednjeg eka, skoro potpuno prestali da se kristalizuju poda%i potrebni za s+ atanje smisla i znaenja uneti+ u tu "podelu"( *ak ni sa remena tri%entrina bia koja i e u istoj toj 4ziji, kao i ona koja i e na drugim kontinentima i ostr ima te planete, poto su izgubila s oju instinkti nu osetlji ost # s a ta bia bez izuzetka koriste je samo za zado olja anje neki+ od uobiajeni+ potreba koje ne dolikuju tri%entrinim biima( 6no to je najzanimlji ije u ita oj o oj prii, odnosi se na znanje koje su tri%entrina bia nastanjena na t ojoj planeti stekla o s etom 1akonu !eptaparaparino+u, a to je" iako su opet doli do s i+ rsta in,orma%ija ili, kako oni kau, "pojedini+ oblasti naunog znanja" koje "trpaju" u sebe, "zakon ibra%ija", koji je naj aniji i koji prua mogunost da se makar priblino sazna realnost, njima je potpuno nepoznat, ako izuzmemo, nara no, nji+o u ,amoznu "teoriju z uka", nastalu relati no neda no, koja je "ozbiljno" izua ana i koja je, po s oj prili%i, poznata sa remenim "uenim ,iziarima" i "uenim muziarima"( $a bi+ ti dao "jasnu sliku" o sutini t oji+ sa remeni+ ljubima%a i naglasio uzroke razni+ nesporazuma, nastali+ u toj oblasti znanja i eoma rasprostranjeni+ me0u nekim t ojim ljubim%ima # nesporazuma koji su eoma karakteristini i mogu da poslue kao odlian materijal za razume anje i o%enu smisla i objekti nog znaenja s i+ ti+ pojedini+ oblasti nji+o i+ sa remeni+, takoz ani+ "egzaktni+ nauka" # smatram neop+odnim da ti objasnim pojedinosti "teorije z uni+ ibra%ija", koje su do sada prouene i, da tako kaemo, "poznate" nesrenim "zemaljskim nauni%ima"( 9pak, pre nego to kaem bilo ta o tome, ne mogu a da pono o ne izrazim iskreno saoseanje sa sudbinom oni+ sa remeni+ zemaljski+ bia koja su zbog toga to su uporno sledila istinski dug, najzad dostigla ni o .ma, kada je neop+odno da se do0e do istinske in,orma%ije u ezi sa zakonom ibra%ija(
8a to me je podsetila aso%ija%ija, koja se u meni rodila o oga asa zajedno sa impulsom alosti, poto sam tokom s og poslednjeg bora ka me0u njima esto sretao tri%entrina bia kojima je bilo neop+odno da zbog stanja, da tako kaemo, s og "psi+ikog usa ra anja", us oje i preobraze istinska znanja ezana za zakon ibra%ija2 u isto reme, jasno sam s+ atao da oni nemaju iz ore iz koji+ bi tak a znanja mogli da %rpe( 8ara no, oni sada imaju nekak u "s eukupnost in,orma%ija" ili, kako oni kau, "teoriju ibra%ija", ali ta nesrena sa remena bia kojima je potrebno znanje, bez obzira na s oje elje i napore, ne mogu da dobiju otuda nita to bi makar malo zado oljilo nji+o a traganja # osim, moe biti, razne netane predsta e i proti renosti( Prema tome, moj deae, u osno i ti+ zemaljski+ nesporazuma lei to to su razliiti ,ragmenti in,orma%ija, koje se odnose na "zakon ibra%ija", doli do sa remeni+ bia iz d a razliita iz ora, to jest od dre ni+ Kineza, kao i od dre ni+ ;rka, iji je narod, kao to sam ti e rekao, nastao da no, izme0u azijskog i e ropskog kontinenta, od oni+ azijski+ ribara koji su iz dosade, za r0a a remena, smiljali razne "nauke", ukljuujui i "nauku o z unim ibra%ijama"( Kasnije je ta nji+o a "nauka", tako0e prenoena iz genera%ije u genera%iju, dola do sa remeni+ bia skoro isto remeno kada i kineska nauka( ) i kasniji nesporazumi nastali su zbog toga to je in,orma%ija, koja je do nji+ dola od dre ni+ Kineza, ukazi ala na to da jedna puna okta a ibra%ija sadri "sedam komponenti", to jest da se okta a sastoji iz "< %entralni+ z uko a" ili nota, dok je gra nauka t rdila da %elo ita okta a ibra%ija ima E komponenti, to jest da se okta a sastoji iz E nota( $akle, samo zato to se u prirodi t oji+ ljubima%a no iji+ genera%ija, ,unk%ionisanje s i+ podataka za "sutinsko" logiko miljenje" kristalizo ano u njima, od ija, to bi se reklo, "na rat#nanos", i poto je in,orma%ija koja je dola do nji+ go orila o d a potpuno samostalna, za nji+o u kratku pamet podjednako erodostojna iz ora, ti predsta ni%i sa remene %i iliza%ije, koji su poeli da kao palainke peku najrazliitije "naune spe%ijalnosti", zapali su u stanje naj ee nedoumi%e i mnogo godina s ojom pameu nisu mogli da dokue koju od d e suprotne teorije treba da prilagode i ukljue u s oju sa remenu "z aninu nauku"( 8ajzad, poto su potroili eliku koliinu "plju ake" da se niko ne bi u redio, a da bi, isto remeno, ta oblast nauke ukljuila obe te dre ne teorije koje nemaju nita zajedniko reili su da i+ objedine u jednu( 9 neto kasnije, jedan od nji+, po imenu ;ajdoropulo, smislioje eoma dugako "matematiko" objanjenje tog nesporazuma i de,inisao zato jedna teorija go ori o podeli okta e na sedam %eli+ tono a, a druga # o podeli na samo pet, kao i zato je dolo do tako izrazite proti renosti2 od toga doba ta njego a matematika objanjenja su u potpunosti pomirila s e k ali,iko ane predsta nike sa remene %i iliza%ije, tako da oni sada
grade s oja "mudro anja" o ibra%ijama na matematikim objanjenjima tog ljubaznog ;ajdoropula( /a matematika objanjenja su zasno ana na sledeim zaklju%ima( Pre s ega, na ljubazni ;ajdoropulo je na odre0eni, samo njemu poznat nain izraunao broj ibra%ija s ake od kineski+ "sedam nota" i objasnio da u kineskoj sedmotonskoj okta i one note koje se zo u "mi" i "si" zapra o uopte nisu note, e samo polutono i, poto je broj nji+o i+ ibra%ija skoro isti kao broj ibra%ija u onim grkim polutono ima koji se, prema podeli grke okta e, nalaze tano izme0u kineski+ nota "mi" i ",a" i "si" i "do"( 6n je dalje posta io +ipotezu da je Kinezima, moe biti, bilo zgodno da koriste "komponente" glasa, ili teita glasa, u polutono ima, i da oni zbog toga s oju okta u nisu podelili na pet tono a, kao ;r%i, e na sedam, i tako dalje, i tome slino( Posle ti+ objanjenja gospodina ;ajdoropula, s i drugi sa remeni nauni%i no e ,orma%ije, poto su toj oblasti s oje "z anine nauke" prilepili etiketu, bili su potpuno zado oljni( 9 sada ta oblast, naz ana "teorijom zakona ibra%ija", kako bi rekao na dragi uitelj !oda 8asradin, i i na 1emlji "bez brige"( . ezi s tim setio sam se, i +teo ne +teo, moram glasno da kaem jo jednu mudru izreku naeg poto anog !ode 8asradina( 6n je rekao" ">+, mokljani& $ok smiljate koga da upregnete u plug, i ne idite razliku izme0u mazge i ze%a jer i jedno i drugo imaju # etiri noge&" 8ara no, t oji sa remeni ljubim%i ak i ne slute da te d e notne podele okta e, koje su naz ali "kineskom" i "grkom", u osno i imaju d a potpuno razliita uzroka" pr a podela, to jest kineska, nastala je usled pozna anja zakona !eptaparaparino+a, koji su otkrila d a elika brata kojima nije bilo ra ni+ na 1emlji2 a druga, to jest grka podela, bazirala se jedino na takoz anim "komponentama glasa"( prirodnim za glaso e ;rka u reme kada je petotonska okta a st orena( Kao to su se ljudi delili, a i sada se dele, na razne narode, tako su se ,ormirale i razliite "komponente glasa" ili, kako oni ponekad kau, "jasni z u%i glasa"( $o toga dolazi zbog toga to se ti "jasni z u%i glasa" uopte, kod ljudi ,ormiraju zato to postoje mnogi, od nji+ neza isni spoljanji i unutranji uslo i, kao to su geogra,ski, nasledni, religiozni, pa ak i tak i kao to su k alitet +rane i "k alitet uzajamni+ uti%aja", i tako dalje, i tome slino( / oji sa remeni ljubim%i, nara no, ne mogu da s+ ate da bez obzira na s a uporna nastojanja stari+ ;rka ili, da tako kaemo, "nji+o og sa esnog odnosa prema tom pitanju", uz s u s oju elju, oni nisu mogli da u podeli z une okta e na razliite tono e obezbede ni ie ni manje nego E tono a, zato to im s eobu+ atnost s i+, od nji+ neza isni+ unutranji+ i spoljanji+ uslo a nije pruala drugu mogunost za reme pe anja, osim da se oslone na s oji+ "E komponenti glasa"(
Komponente, ili "%entralni z u%i u ljudskim glaso ima" to su oni tono i, ili note, koje za reme iz o0enja razliiti+ z uko a pomou odgo arajui+ sopst eni+ organa # u skladu sa osobinama, ,iksiranim u njima usled naslednosti i steeni+ sposobnosti, kao i u za isnosti od opteg ,unk%ionisanja nji+o e prirode, ljudi izraa aju slobodno, lako i tokom dueg remena, bez ikak og naprezanja drugi+ posebni+ ,unk%ija( $rugim reima, "komponente" se dobijaju kada je tempo rezultata nji+o og ispolja anja potpuno uskla0en s drugim ,unk%ijama nji+o og bia, iji je tempo e ,iksiran u njima za+ aljujui s im unutranjim i spoljanjim uslo ima nji+o og s akodne nog i ota( 1a+ aljujui razliitim uslo ima lokalnog karaktera, kao i razliitim naslednim osobinama, razliite "komponente", ili "%entralni z u%i glasa", ,ormiraju se kod bia skoro s ake grupe ili geogra,skog regiona2 i zato je ta podela okta e na note me0u biima, nastanjenim u razliitim delo ima planete, potpuno razliita( )ada me0u t ojim ljubim%ima postoje grupe koje imaju mogunost da izraze "sredinje z uke" z une okta e ne samo od E ili <, e ak C= ili C< nota( $a bi+ ti ilustro ao to to sam upra o rekao, kao dobar primer mogu da poslue ljudi jedne male grupe koja i i na azijskom kontinentu( -a sam eoma oleo da sluam nji+o o pe anje zato to su oni prema s ojim ,iziolokim mogunostima # iako imaju podatke za ispolja anje samo tri "komponente" # sposobni da u s ojim pesmama reprodukuju do DH razliiti+ z uko a( 8ji+o o pe anje je bilo izuzetno prijatno, a, isto remeno, izobilje koje ga je odliko alo, mekoa i neprekidno proiz o0enje z uni+ ibra%ija, doga0alo se samo iz jedne od tri "organske komponente"( > o u emu se sastoji ,izioloka karakteristika bia te male grupe" neza isno od toga koji broj odre0eni+ z uko a oni s ojim glaso ima proiz ode u %elokupnoj okta i, oni neprekidno ut r0uju "nepromenlji u s eukupnost ibra%ija", dobijeni+ samo od oni+ komponenti koje su im s ojst ene, i tokom punog mani,esto anja ti+ komponenti stiu mogunost da kod drugi+ ljudi izazo u takoz anu "%entraliza%iju" ili "e+o"( ) e to mi je postalo potpuno jasno kada sam, poto sam se zaintereso ao za pe anje, uz pomo = spe%ijalno naruena i "podeena kamertona" i nekoliko eoma osetlji i+ " ibrometara", koje je za mene lino smislio moj najbolji prijatelj ;orna+oor Karkar, poeo da istraujem tu karakteristiku, retku me0u t ojim sa remenim ljubim%ima( . kineskoj podeli okta e na note ta osobina uopte nije uzimana u obzir( Kineska podela okta e na < nota, kao in,orma%ija koja ini s eukupnost jedne oblasti znanja ezanog za 1akon $e etostrukosti, bazirana je na rezultatima s esnog truda i namernog stradanja elike brae blizana%a, ija su ia tela kanonizo ana i sada bora e na s etoj planeti, na kojoj smo neda no i sami imali sree da bora imo(
9pak, moj deae, eoma alim to neu imati mogunosti da ti putem tog sa remenog instrumenta, pijanina, koji sam doneo s t oje omiljene planete, pruim kompletno objanjenje zakona ibra%ija s i+ iz ora, koje ost aruje optekozmiki 4nsanbaluazar, zato to to idealno moe biti iz edeno samo na predi nom la mer%no+u, koji je napra io sledbenik elike brae blizana%a, nita manje eliki kineski naunik King/u/oz( 8a tom iz anrednom eksperimentalnom instrumentu, la mer%no+u, King/u/oz je # prema odgo arajuim proraunima koje su iz rila elika braa # posta io onoliki broj i%a za st aranje ibra%ija kozmiki+ supstan%i, koliko u 7asioni ima uzastopni+ ni oa iz ora # od pojedine planete do Protokozmosa # u ijoj se prirodi ibra%ije kozmiki+ supstan%i, menjajui se zakonomerno za reme trogoautoegokratskog pro%esa, na potreban nain meaju radi ost arenja s ega potonjeg( $a, moj deae, iako instrument za proiz odnju z uka, koji sam doneo sa 1emlje, predsta lja samo tipian pronalazak t oji+ sa remeni+ ljubima%a, ipak # poto metod podea anja i%a za njego e "note" ili "tono e" i "polutono e" nije promenjen # moda bi bilo mogue, poto se ut rdi redosled meanja ibra%ija kozmiki+ supstan%i, koje su na odgo arajui nain proiz ele njego e strune, da se demonstriraju zakoni ibra%ija proistekli+ iz sedam ,undamentalni+ %elo iti+ iz ora( 1a+ aljujui tome, mogao bi da zamisli i razume kako s e ibra%ije prelaze jedna u drugu i deluju jedna na drugu, zato to su, kao to sam ti e rekao, s i kozmosi razliiti+ grada%ija, kao i s aki od sedam samostalni+ delo a ispolja anja ti+ kozmosa, skoro u s akom pogledu slini 'egalokozmosu, i zato to u s akom od nji+ sedmoslojni iz ori ibra%ija uzajamno deluju na isti nain kao to se to doga0a u 'egalokozmosu( 1bog toga, ako si s+ atio zakon ibra%ija za jedno teite, moi e priblino da s+ ati i zakone za s a teita, nara no, ako uzme u obzir razlike u nji+o im ni oima( Pona ljam, ako su i%e t oga pijanina ispra no podeene i ako se traene ibra%ije izazi aju na odgo arajuim i%ama, dobijeno meanje ibra%ija e se skoro potpuno, ak i matematiki, poklopiti sa zakonomernom s eukupnou ibra%ija supstan%i koje, u skladu sa s etim !eptaparaparino+om, proistiu iz odgo arajui+ kozmiki+ iz ora( 8a tome pijaninu ibra%ije s ake "note" ili "tona", i s akog "polutona" bilo koje okta e, prelaze jedna u drugu u strogoj saglasnosti sa zakonom s etog !eptaparaparino+a i na taj nain te ibra%ije, to se doga0a u ek i s uda u 7asioni, pomau jedna drugoj da se raz ijaju u o om ili onom pra %u( 6 de, uzgred, treba naglasiti da su pred i0anja i prorauni ti+ eliki+ zemaljski+ naunika bili skoro tani, za+ aljujui injeni%i to je standardna jedini%a koju su oni uzeli za s oje proraune bila ista ona koja se koristi s uda u 'egalokozmosu( a to je najmanja esti%a s ete supstan%e /eomertmalogosa, koja ini s u snagu njene i otnosti(
4 sada u ti( kao to sam obeao, objasniti ta je to "niriunosijanski s etski z uk" , koji sam ti pominjao( "8iriunosijanski s etski z uk" jeste onaj z uk ije ibra%ije na s ojim z unim instrumentima # nara no u eoma ogranienom broju i s e do dana dananjeg u istoj toj Kini # t oji ljubim%i od najda niji+ remena koriste kao "apsolutne ibra%ije" note "do"( Postojanje toga z uka je na 1emlji postalo poznato na sledei nain( Pr i put ga je otkrio naunik iz $rut a 4kladansa, osno anog u 4tlantidi, predak one d oji%e naunika brae blizana%a, kojem se, kao to se sea, posreilo da sretne pr e itelje zemlje 'aralplesi, i koga su oni kasnije izabrali za s og pogla ara( . to reme je taj naunik iz $rut a 4kladansa, pratei razne kozmike poja e na planeti i iz an njeni+ grani%a, primetio da se u odre0enom delu te zemlje, nedaleko od mesta gde je kasnije izrastao grad ;ob, d a puta godinje, posle odre0ene promene remena, oba ezno ja lja taj z uk i da se on prilino dugo moe uti( 6ndaje on na tom mestu sagradio uz ienje koje mu je, kako kau 1emljani, bilo potrebno za osmatranje "nebeski+ tela", a uz ienje je konstruisao upra o na tom mestu zato to je eleo da za reme s oji+ posmatranja prati i istrauje taj kozmiki rezultat koji u poetku nikako nije mogao da objasni( 4 kasnije, kada su d a elika brata blizan%a, budui s etitelji, poeli da istrauju s eti kozmiki zakon !eptaparaparino+a, oni su, znajui e za taj kozmiki ,enomen i radei na tom istom mestu, uspeno razjasnili karakter i prirodu tog udnog z uka, koji su uzeli za jedini%u mere s i+ s oji+ prorauna u %elini( 8a tom pijaninu, " ibra%ije spoljnog porekla" nastaju iz razliiti+ "potresa", "umo a", "utanja", i zato su mnogi nji+o i delo i naz ani "aerijalnim momentalnim ibra%ijama" koje se, po pra ilu, u atmos,eri ,ormiraju od prirodni+ ibra%ija koje tamo e postoje( 6 de je neop+odno da se u ezi sa aktualiza%ijom petog inter ala s etog !eptaparaparino+a, po ue paralela izme0u o a d a pro%esa koji, spolja gledano, nemaju nita zajedniko jedan s drugim( .pra o zato to pr a nasuna +rana ne moe da dobije s oju i otnu snagu s e dotle dok ne do0e do trans,orma%ije u "sutinski pentoegari", i na tome pijaninu ibra%ije i%a ne mogu dobiti neop+odnu i otnu snagu s e dok se ne sjedine sa pret+odnim ibra%ijama, poe od s eukupnosti "%entralni+ ibra%ija" tona "sun%a"( 6 a poslednja osobenost s etog zakona !eptaparaparino+a moe se sas im pouzdano demonstrirati na pijaninu, jer ako se ibra%ije tono a "mi" i "si" proiz ode u +ermetiki zat orenoj prostoriji, oni se ili odma+ gube, ili se, za+ aljujui sili dobijenoj usled doga0aja koji ra0a taj ,enomen, pod rga aju in olu%iji2 ukratko reeno, ton "mi" se raa ka tonu "do", a ton "si" # ka donjem ",a"(
1a kraj objanjenja o podeli na < tono a z une okta e, koju koriste t oji ljubim%i, moram jo jednom sa aljenjem da naglasim injeni%u da su oni, ukoliko bi neke kr+otine toga znanja i dole do nji+, brzo zabora ljali s e to je bitno, i to u ek iz jednog te istog razloga, to jest usled gubljenja prakse ispunjenja istinskog duga to zapra o i predsta lja uzrok stalnog iskri lja anja onog tipa miljenja koje je s ojst eno tri%entrinim biima( /u se Belzebub pono o prepustio toku s oji+ misli i njego pogled se zausta io na korenu unuko og nosa( .sledilo je zatim prilino dugo utanje posle kojeg je on nasta io" # >+& $rago moje dete, +teo ne +teo, moram da ti ispriam o nekim eksperimentima u ezi zakona ibra%ija, koje sam posmatrao na planeti 1emlji( Priau ti o njima to je mogue detaljnije, iz A razloga( Pr i je razlog u tome to sam ti e mnogo go orio o ,undamentalnom 1akonu !eptaparaparino+u i bio bi+ eoma ljut ukoliko ti iz neki+ razloga ne bi us ojio s e njego e osobenosti( -a sam siguran da e ti ono to u ti sada ispriati o tim eksperimentima pomoi da ,ormira is%rpnu predsta u o tom zakonu( $rugi razlog se sastoji u tome to je 1emljanin koji je rio te eksperimente, za+ aljujui s om znanju o kozmikim ibra%ijama, bio jedini koji je za s e eko e koje sam pro eo na 1emlji s+ atio i prepoznao moju istinsku prirodu(
Glava 41 DERVI IZ BUHARE HADI ASVAZ TRUV Pria o mom prvom susretu sa savremenim Zemljaninom s kojim sam posmatrao te eksperimente, nesumnjivo e ti biti veoma interesantna i korisna, naroito zato to e, oigledno, upravo zahvaljujui njemu informacija o fundamentalnom svetom kosmikom zakonu Heptaparaparinohu biti obnovljena i postati dostupna svim obinim ljudima, ak i savremenicima koji oseaju e za znanjem! Zato u ti o tom susretu ispriati veoma detaljno! Prvi put sam ga sreo tri zemaljske godine pre svog konanog odlaska iz tog sunanog sistema! "ednom sam, putujui po #ziji i naavi se u mestu pod nazivom $%uhara$, sluajno sreo jednog tricentrinog Zemljanina koji je pripadao narodu to je naseljavao taj deo povrine tvoje omiljene planete, i sprijateljio se s njim& on je bio lan bratstva dervia, a zvao se Hadi Zefir %oghaedin! 'n je bio tipian predstavnik onih tricentrinih stanovnika Zemlje koji su, to bi se reklo, bili skloni da se zanose $uzvienim temama$, i koji su, ne razumevajui ih sutinski, govorili o njima automatski, i kada treba i kada ne treba, s bilo kim! "ednom prilikom, on je poeo da govori o drevnoj kineskoj nauci, poznatoj kao $atajmernis$! (a nauka nije nita drugo do zbir fragmenata istinskih znanja koja se odnose na sveti Heptaparaparinoh, a do kojih su dola braa blizanci iz )ine, kao i drugi naunici drevnih vremena, nazvavi ih $sveukupnou istinske informacije o zakonu *evetostrukosti$! +e sam ti govorio da su odre eni fragmenti tog znanja mogli da ostanu sauvani i da prelaze iz generacije u generaciju preko veoma ogranienog broja posveenih! ,to je istina, istina je- bie velika srea za budue tricentrine stanovnike te planete ukoliko ti sauvani fragmenti, koji su preneti i jo uvek se prenose na budue generacije preko veoma ogranienog broja posveenih, ne dospeju u ruke tamonjih $savremenih$ naunika! (o e biti velika srea, jer ukoliko bi ti sauvani fragmenti istinskog znanja dospeli u ruke savremenih naunika, oni bi svakako, zbog svoje sklonosti ka mudrovanju, od smisla koji se u njima nalazi smukali neku vrstu $naunog bukuria$ i tada bi se .m svih ostalih tricentrinih bia, koji sada jedva tinja, definitivno ugasio& tavie, ti poslednji ostaci velikih dostignua njihovih predaka bili bi konano zbrisani s lica te zlosrene planete! *akle, moj deae!!! "ednom, kada sam razgovarao sa derviem Hadi Zefir %oghaedinom o drevnoj kineskoj nauci $atajmernis$, on je predloio da odemo kod jednog drugog dervia, njegovog prijatelja, koji je bio veliki autoritet u toj drevnoj kineskoj nauci, kako bih s njim porazgovarao o njoj!
'n mi je ispriao da njegov prijatelj ivi u $/ornjoj %uhari$, daleko od svih, i da se bavi odre enim eksperimentima vezanim za tu nauku! Poto nisam imao neki poseban posao u gradu, a njegov prijatelj je iveo upravo u brdima koja sam odavno hteo da istraim, odmah sam pristao i mi ve sutradan krenusmo tamo! Poto smo napustili grad, tri dana smo ili peke! 0ajzad, visoko u brdima /ornje %uhare, zaustavismo se u uskom klancu! (aj region se zvao $/ornja %uhara$ zato to je veoma brdovit i mnogo je vii nego oni delovi zemlje koji se zovu $*onja %uhara$! (u, u tom klancu, moj poznanik, dervi Hadi Zefir %oghaedin, zamolio me je da mu pomognem kako bismo pomerili jednu kamenu plou i, kada smo tu plou malo pomerili, ukazao nam se omanji otvor iz koga su virili krajevi dve gvozdene ipke! 'n je spojio te dve ipke i paljivo oslunuo! .skoro smo uli udan zvuk i na moje u enje, Hadi Zefir %oghaedin ree neto u otvor na meni nepoznatom jeziku! )ada je prestao da govori, mi vratismo kamenu plou na njeno mesto i krenusmo dalje! 0a odre enom rastojanju zaustavismo se pred jednom stenom i Hadi Zefir %oghaedin poe neto napeto da iekuje& u tom asu, ogroman kamen koji je tu leao iznenada skliznu u stranu, otvorivi ulaz u peinu! 1i u osmo u tu peinu, krenusmo napred i ja primetih da su na put naizmenino osvetljavali $gas$ i $elektrika$! 2ako me je to osvetljenje zaudilo, te sam imao elju da mu tim povodom postavim mnogobrojna pitanja, odluih da ne remetim ozbiljnu panju svog kompanjona! )ada smo proli izvesno rastojanje, ugledasmo na jednoj od okuka jednog tricentrinog Zemljanina koji nam je dolazio u susret& on nas pozdravi, kao to je bilo uobiajeno u tim mestima, i povede nas dalje! (o je bio prijatelj mog poznanika, dervia Hadi Zefir %oghaedina! 'n se zvao Hadi #svaz (ruv! 1i razmenismo pozdrave i on nas uvede u jednu malu prostoriju u peini, gde smo seli na filcani tepih koji je pokrivao pod i, nastavljajui na razgovor, poesmo da jedemo takozvani $buharski pilav$, koji taj sredoveni ovek donese u glinenoj posudi iz susedne sobe! *ok smo jeli, moj poznanik dervi mu izme u ostalog ispria da mene veoma zanima nauka $atajmernis$, a zatim kratko objasni ta ja ve znam o tome i ta smo zajedniki razjasnili! Posle toga, Hadi #svaz (ruv poe i sam da me zapitkuje i ja mu dadoh adekvatne odgovore, naravno u formi koju sam ve bio usvojio, a iza koje sam skrivao svoju pravu prirodu! Zaista, tokom svojih putovanja na tvoju omiljenu planetu ja sam postao toliko vet u tom nainu razgovora, da su tvoji ljubimci uvek u meni videli jednog od svojih naunika!
. nastavku razgovora saznao sam da se uvaeni Hadi #svaz (ruv zanima za ovu nauku ve prilino dugo i da ju je tokom poslednjih 34 godina izuavao iskljuivo s praktine strane! 5aznao sam tako e da je on u tom istraivanju postigao rezultate koji su skoro nemogui za savremene tricentrine Zemljane! )ada sam sve to saznao, neopisivo sam se zaudio i od sveg srca poeleo da utvrdim kako je to moglo da se dogodi, jer sam dobro znao da je to znanje odavno iilelo iz .ma tricentrinih Zemljana i da taj asni hadija nije mogao esto o tome da slua, te da se na taj nain, koji je kod njih est, u njemu nije moglo postepeno probuditi takvo interesovanje! *a, moj deae, tricentrinim Zemljanima, odavno je postalo svojstveno da se interesuju samo za ono to esto vide ili uju! # kada bi se za neto zainteresovali to interesovanje bi obino uguilo sve druge ivotne potrebe i njima bi se uinilo da ono to ih u datom momentu interesuje predstavlja $upravo onu stvar zbog koje se moe zanemariti itav svet$! )ada je izme u mene i tog simpatinog dervia Hadi #svaz (ruva uspostavljen neophodan kontakt, to jest kada je on poeo sa mnom da razgovara vie ili manje normalno, bez $maske$ koju stalno nose tvoji savremeni ljubimci kada dolaze u dodir sa sebi slinima 6 posebno sa onima koje sreu prvi put 6 upitah ga, naravno na uobiajen nain, zato i kako se on zainteresovao za tu granu istinskog znanja! . vezi s tim, sada bi trebalo da ti kaem da se na Zemlji, u procesu svakodnevnog ivota tih udnih tricentrinih bia koja naseljavaju neki zaseban region, postepeno uspostavljaju i iz generacije u generaciju prenose njihovi sopstveni specijalni oblici me usobnih odnosa! (i razliiti oblici me usobnih odnosa nastali su sami od sebe! poto je u njihovoj psihi konano atrofirala osobina da opaaju unutranja oseanja drugih slinih bia prema sebi osobina koju neizostavno moraju posedovati svi stanovnici nae +elike +asione bez obzira na formu i mesto svoga ro enja! . nae vreme se na tvojoj omiljenoj planeti i dobri i loi odnosi formiraju iskljuivo u skladu sa $ljubaznostima$, tj! u skladu s praznim reima bez trunke onoga to se naziva $rezultatom unutranjeg dobronamernog impulsa$, kakav obino nastaje u prirodi svih bia prilikom susreta sa sebi slinima! . nae vreme, me utim, esto se deava da jedan ovek moe u dui da eli drugome dobro, ali ukoliko iz nekog razloga mora svoj odnos prema drugome da izrazi reima, koje se uslovno ne smatraju $dobrim tonom$, to znai kraj njihovog odnosa- u svim posebnim oduhovljenim lokalizacijama onoga s kim razgovara obavezno se kristalizuju podaci koji, prema asocijaciji, u njemu ra aju uverenje da sabesednik koji mu uistinu eli dobro, ivi jedino zbog toga da mu ini gadosti! Zato je tamo, posebno u poslednje vreme, uveden obiaj obaveznog poznavanja najrazliitijih formi jezikog obraanja, neophodnih ako eli da ima prijatelje i da nema neprijatelje!
#nomalna egzistencija tih udnih tricentrinih bia ne samo daje zagadila njihovu sopstvenu psihu, ve, kao posledica! zaga uje i psihu skoro svih zemaljskih monocentrinih i bicentrinih bia! Podaci koji podstiu rast unutranjeg sutinskog impulsa, o kome sam ti ve govorio, vie se ne formiraju u prirodi onih zemaljskih monocentrinih i bicentrinih bia s kojima tvoji ljubimci odavno i sve ee komuniciraju i imaju posla! . stvari, ti sutinski podaci i dalje nastaju u prirodi monocentrinih i bicentrinih bia razliitih spoljnih formi, na primer kod onih bia koja oni nazivaju $tigrovima$, $lavovima$, $medvedima$, $hijenama$, $zmijama$, $paukovima$, $korpijama$, i tako dalje, a iji se nain ivota nikada nije sukobljavao s tvojim dvonogim ljubimcima! 'sim toga, zbog abnormalno uspostavljenih uslova svakodnevnog ivota, u prirodi bia o kojima sam ti govorio ve je formirana jedna veoma interesantna odlika koja se sastoji u tome da tigrovi, lavovi, medvedi, hijene, zmije, paukovi, korpije i ostali izazivaju oseanje straha i neprijateljstva kod drugih bia koja ih sreu, te zbog toga ona nastoje da ih unite, kako bi tu $opasnost$ otklonila! (o se doga a zbog toga to su tricentrina bia, koja su privukla tvoju panju, naravno, opet usled pomenutih abnormalnih uslova egzistencije, kako sama kau, postepeno postala $kukavice od glave do pete$! *akle, kada se tvoji ljubimci, koji su postali ovejane kukavice, spremaju da unite bie neke druge forme, ili kada sluajno nai u na takvo bie 6 koje je, u me uvremenu, na njihovu nesreu i na nau veliku alost, kako fiziki tako i po svojim sutinskim navikama postalo od njih jae 6 obuzme ih takva panika da oni, to bi se reklo, $izgube glavu$! %ez obzira na to, poto imaju naslednu prirodnu potrebu da unitavaju bia drugih formi koja ive na njihovoj planeti, u takvim momentima oni itavim svojim biem nastoje da na u naina kako da s njima iza u na kraj! .sled onoga to tvoji ljubimci zrae, u prirodi bia drugaijih formi se umesto podataka koji u njima treba da izazovu stvaranja impulsa $instinktivnog utiska potovanja i simpatije$ za bilo koju formu ivota, javljaju drugaiji podaci sa specijalnim funkcijama, zbog kojih oseanje straha koje se javlja u prirodi tvojih ljubimaca, ta bia doivljavaju kao pretnju po sebe! 7to zato uvek kada ta monocentrina ili bicentrina bia sretnu tvoje ljubimce, uvek nastoje da ih unite kako bi izbegla opasnost po sopstveni ivot! 0ekada su svi stanovnici tvoje planete, bez obzira na razlike u svojoj spoljnoj formi i svojim modanim sistemima, iveli zajedno u miru i harmoniji! 8ak se i danas ponekad doga a da se neki tvoj ljubimac usavri do nivoa na kome svim svojim oduhovljenim delovima osea da je svako bie ili, to se kae, $svaki ivi stvor$, podjednako blizak i drag naem 'ptem 'cu 5tvoritelju& i zahvaljujui stalnom ispunjenju istinskog duga on nastoji da potpuno uniti u svojoj prirodi podatke za stvaranje impulsa kukaviluka pred biima drugaijih formi, tako da ovi ne samo
to ne pokuavaju da unite to savreno bie, ve mu ak ukazuju sve vrste potovanja i slue mu kao biu sa velikim objektivnim mogunostima! .kratko reeno, svi pomenuti, kao i mnogi drugi manje vani faktori, tako e ukorenjeni u nenormalnoj egzistenciji tvojih ljubimaca, doveli su, na kraju krajeva, do uspostavljanja razliitih oblika $verbalnih ljubaznosti$ u njihovom me usobnom komuniciranju, te tako, kao to sam ve pominjao, u svakom kraju postoje posebni, specijalni oblici komuniciranja! (aj prijatni tricentrini Zemljanin, Hadi #svaz (ruv, bio je prema meni utoliko dobronamerniji, jer sam bio prijatelj njegovog dobrog prijatelja! .zgred, treba napomenuti da su tricentrina bia u tom delu tvoje omiljene planete bila jedina kod kojih je jo postojalo istinsko uzajamno prijateljstvo! )od njih, kao i kod tricentrinih bia svuda u +asioni, a tako e na njihovoj planeti u prastara vremena, ne samo da je svaki ovek umeo istinski da bude prijatelj, ve su i njegovi ro aci i prijatelji njegove prijatelje smatrali svojima i odnosili su se prema njima isto kao i prema sopstvenim prijateljima! Hteo sam da svoje odnose sa Hadi #svaz (ruvom uinim jo boljima, jer sam veoma eleo da da znam kako i zato se on zainteresovao za tu nauku i kako je postigao nauna dostignua, neprevazi ena na Zemlji, te sam zato neprestano rasipao razne ljubaznosti, uobiajene u tim mestima! Za vreme naih razgovora koji su se iskljuivo ticali nauke koja se u to vreme zvala $atajmernis$, priajui o prirodi i znaenju vibracija uopte, doli smo do problema zvune oktave! Hadi #svaz (ruv ree da ne samo to zvuna oktava ima sedam aspekata relativno nezavisnih celovitih manifestacija, ve se i vibracije svakog od tih relativno samostalnih tonaliteta u svom nastanku i postojanju potinjavaju tom istom zakonu! /ovorei dalje o zakonu zvunih vibracija, on ree6 "a sam se za nauku $atajmernis$ zainteresovao dok sam izuavao zakone zvunih vibracija& upravo su oni bili razlog to sam ostatak svog ivota posvetio toj nauci! 'n malo razmisli i ree6 Pre svega moram da vam kaem, prijatelji moji, da sam ja, iako sam bio veoma bogat ovek pre nego to sam stupio u bratstvo dervia, veoma voleo da se bavim jednim zanatom, to jest pravio sam razne iane instrumente koji se zovu $saz$, $tar$, $kamanda$ i drugi! 8ak i poto sam stupio u bratstvo, svoje slobodno vreme sam posveivao tom zanatu, pravei muzike instrumente uglavnom za nae dervie! 9azlog zbog kojeg sam se tako ozbiljno zainteresovao za zakone vibracije, bio je sledei"ednom me je eik naeg manastira pozvao k sebi i rekao6 Hadi: . manastiru, u kome sam bio samo obian dervi, za vreme odre enih misterija, kada bi nai dervii6muziari svirali melodije svetih pesama, svi nai
dervii su, dok su sluali te melodije, doivljavali posebna oseanja u skladu s tekstom neke pesme! #li ovde, iako ve dugo i paljivo posmatram, jo nijednom nisam uoio neki poseban efekat koji bi kod nae brae dervia izazvale te iste pesme! ,ta ovde nije u redu; Zato do toga dolazi; .tvr ivanje tih uzroka odavno je postalo moj cilj i ja sam vas sada pozvao da o tome porazgovaram s vama! 1oda vi, kao strunjak za stvaranje muzikih instrumenata, moete da mi pomognete u razjanjavanju pitanja koje me zanima! Zatim smo poeli da razmatramo to pitanje sa svih strana i posle dugog razmiljanja najzad smo doli do zakljuka da osnovni uzrok, oigledno, lei u samoj prirodi zvunih vibracija! *oli smo do tog zakljuka jer se tokom naeg razgovora ispostavilo da su u manastiru, gde je na eik bio obian dervi, osim na dobou monasi svirali i na raznim drugim instrumentima, dok su u naem manastiru iste te svete melodije izvo ene iskljuivo na duvakim instrumentima! Zatim eik, razmislivi malo, ree6 Hadi, vi ste majstor za izradu ianih instrumenata! #ko pokuate, moda e vam poi za rukom da stvorite iani instrument na kome svaki dervi, iako nije strunjak, moe da proizvodi zvuke eljene melodije pomou obinog mehanikog delovanja, na primer okretanjem, udaranjem, lupanjem, i tako dalje! (aj predlog naeg eika me je odmah veoma zainteresovao i ja se s velikim zadovoljstvom prihvatih tog zadatka! Poto sam doneo tu odluku, ustadoh kako bih dobio njegov blagoslov, a zatim krenuh! Posle prilino dugog razmiljanja, odluih da uz pomo svog prijatelja 6 dervia )erbalaja #ziza 0uarana 6 napravim $cimbal$, mehanizam od malih ekia koji bi udaranjem proizvodili potreban zvuk! 2ste veeri po oh svom prijatelju, derviu )erbalaju #zizu 0uaranu! 2ako su ga poznanici uglavnom smatrali osobenjakom, svi su ga potovali jer je bio veoma pametan i uen i esto pokretao pitanja o kojima su svi, hteli ne hteli, morali ozbiljno da razmiljaju! Pre nego to je stupio u red dervia, on je bio profesionalni $asovniar$! 2 u manastiru je sve svoje slobodno vreme posveivao svom omiljenom zanimanju! .zgred, mog prijatelja, dervia )erbalaja #ziza 0uarana, nedavno je veoma zaintrigirala jedna $udna ideja$- on je pokuavao da napravi mehaniki sat koji bi bez pomoi bilo kakve opruge pokazivao tano vreme! 'n je tu udnu ideju objasnio na sledei kratak i jednostavan nain6 0ita se na Zemlji ne nalazi u apsolutnom mirovanju zato to se i sama Zemlja kree! 0a Zemlji je stabilna jedino masa, i to samo u polovini prostora koji zaprema! "a elim da postignem bilans poluga koji bi bio toliko savren da bi njihovo kretanje, koje nuno treba da proistie iz tempa kretanja Zemlje, tano odgovaralo kretanju kazaljki na satu, i tako dalje, i tome slino!
)ada sam doao svom ekscentrinom prijatelju i objasnio mu ta elim i kakvu pomo oekujem od njega, on se odmah veoma zainteresovao i obeao mi je svaku vrstu pomou koju bude smislio! 5utradan smo se zajedno bacili na posao! Zahvaljujui naim zajednikim naporima, kostur mehanikog muzikog instrumenta koji sam smislio bio je uskoro gotov! "a sam oznaio potrebna mesta za ice i zategao ih, dok je moj udni prijatelj nastavio da radi na mehanizmu sastavljenom od malih ekia! )ada sam zavrio zatezanje ica i kada smo poeli da ih podeavamo na odgovarajui nain, doao sam do veoma zanimljivog otkria koje me je odvelo u eksperimente povezane sa zakonima vibracija, kojima se i sada bavim! 5ve je poelo ovako- veoma dobro sam znao da polovina duine jedne ice daje udvostruen broj vibracija itave ice istog prenika i jaine, i, u skladu s tim principom, napravio sam takozvane $kobilice$ za ice $cimbala$, a zatim sam za odre enu svetu melodiju sve ice podesio na $jednu osminu$, koristei pri tome, naravno, svoj $perambarsasidavan$ ili, kako se to zove u 7vropi, $kamerni ton$, koji je davao vibracije kineskog apsolutnog$do$! *ok sam podeavao ice prvi put sam primetio da princip prema kome broj vibracija jedne ice, obrnuto proporcionalan njenoj duini, ne deluje uvek, ve samo ponekad, potvr ujui takozvanu $optu meavinu harmoninih sazvuja$! 'vo otkrie me je toliko zainteresovalo da sam svu svoju panju posvetio samo tom istraivanju i potpuno sam zapostavio rad na $cimbalima$! *esilo se da se i moj ekscentrini prijatelj tako e zainteresovao za ovaj problem i mi smo poeli zajedno da istraujemo tu injenicu koja nas je toliko iznenadila! (ek posle nekoliko dana nas dvojica smo primetili da zanemarujemo svoj osnovni posao i zato reismo da od tog dana polovinu svog vremena posveujemo zavretku rada na $cimbalu$, a drugu polovinu 6 naim istraivanjima! 9azume se, uskoro smo uspeno savladavali oba zadatka, tako da oni jedan drugom nisu smetali! 1ehanika $cimbala$ koja smo smislili, ubrzo su bila gotova i njima smo bili sasvim zadovoljni! Pokazalo se da ona podseaju na savremeni $grki runi vergl$, ali imaju etvrtinu tona i malo su veih dimenzija! 2nstrument se putao u rad okretanjem, usled ega su mali ekii poinjali da udaraju po odgovarajuim icama, a to je postizano pomou debelih svenjeva rogoza sa udubljenjima u koja su ulazili ekii za vreme okretanja, izazivajui na taj nain vibracije ica! Za svaku svetu melodiju pripremili smo i uvezali posebne svenjeve rogoza koji su se mogli menjati u zavisnosti od toga kakva se melodija trai! )ada smo, najzad, eiku predali na neobini $cimbal$ i rekli mu ta nas sada najvie zanima, on ne samo da je blagoslovio nau nameru da napustimo manastir kako bismo se posvetili problemu koji nas je toliko obuzeo, ve nam je ak dao na raspolaganje i znaajnu svotu novca iz manastirske kase!
Zatim smo doli ovamo i poeli ovde da ivimo daleko od ljudi i od naeg bratstva! <iveli smo tu u potpunom miru i slozi sve donedavno, kada sam zauvek izgubio svog nezaboravnog i nezamenljivog druga! 7vo u kakvim sam ga alosnim okolnostima izgubio! Pre nekoliko nedelja on se uputio na obale reke #mu*arje u grad $=$ da nabavi razne materijale i instrumente! )ada je odlazio iz grada, da bi se vratio ovamo, $zalutali metak$ za vreme pucnjave izme u 9usa i #nglo#vganistanaca ubio ga je na mestu i na zajedniki poznanik 5art, koji se tu sluajno zatekao, obavestio me je o toj nesrei! 0ekoliko dana kasnije njegovo telo je doneto ovamo i sahranjeno, eno tamo! 6 'n pokaza ugao peine gde se video neobian nadgrobni spomenik! 5 tim reima Hadi #svaz (ruv ustade i kratko se pomoli za pokoj due svoga prijatelja, a zatim me, pokretom glave pozva da po em za njim! )renusmo i uskoro se opet na osmo u glavnom hodniku gde taj asni Zemljanin stade pred jednom izboinom u steni! 'n neto pritisnu i stena se pomeri otvorivi prolaz u drugi deo peine! Pokazalo se da je deo u koji smo uli, u pogledu svoje prirodne forme i svog vetakog ure enja i opreme, toliko originalan sa aspekta .ma tvojih savremenih ljubimaca, da sada elim o tome to podrobnije da ti ispriam! Zidovi dvorane, pa ak i pod, bili su obloeni sa vie slojeva filca! )ako mi je kasnije objanjeno, taj prirodni pokriva je bio iskorien i prilago en tako da kroz njega ni iz susednih prostorija ni spolja nije mogla da prodre ni najmanja vibracija, bez obzira na svoj izvor, to jest bez obzira da li se radilo o pokretima, utanju, grebanju ili ak disanju bilo kakvih velikih ili malih $stvorenja$ koja bi se nala u blizini! . toj neobinoj prostoriji nalazilo se i nekoliko eksperimentalnih aparata neobine forme, me u kojima je bio i zvuni instrument nalik na onaj koji sam doneo sa Zemlje i koji tvoji ljubimci nazivaju $klavirom$! Poklopac klavira je bio podignut i ja sam mogao da vidim da su svakoj grupi ica pridodati mali instrumenti koji slue za merenje $nivoa stabilnosti vibracija razliitog porekla$, pod nazivom $vibrometri$! )ada sam video sve te vibrometre, impuls u enja u mome biu je narastao do onog intenziteta koji bi na 0asradin Hoda izrazio ovako- $5itost od koje moe da pukne!$ (aj impuls u enja neprestano je u meni rastao jo od momenta kada sam video gasnu i elektrinu svetlost u hodnicima peine! 'd prvog trenutka kada sam to video, zainteresovalo me je odakle je sve to doneto i kako se tu nalo! *obro sam znao da su ta udna tricentrina bia opet shvatila kako treba da koriste izvore koji proistiu iz kosmikih formi za svoje takozvano $osvetljenje$, ali sam tako e znao da to osvetljenje zahteva veoma komplikovanu opremu koja je dostupna samo na mestima koja su gusto naseljena ljudima!
Pa ipak, to osvetljenje se odjednom nalo tu, daleko od velikih naselja, a osim toga i bez ikakvih znakova koji uvek prate takve mogunosti savremenih Zemljana! 2pak, kada sam video vibrometre za merenje $nivoa stabilnosti vibracija$, moje u enje je, kao to sam rekao, dostiglo vrhunac! %io sam utoliko vie zaprepaen jer sam znao da u to vreme jo nigde nije bilo takvih ure aja uz iju pomo bi se mogla meriti bilo koja vrsta vibracija& i ponovo sam se zapitao 6 kako je taj asni starac, ivei u divljim planinama, toliko daleko od ljudi koji predstavljaju savremenu civilizaciju mogao da nabavi sve te ure aje! %ez obzira na toliku znatielju, nisam se usudio da odmah upitam uvaenog Hadi #svaza (ruva da mi to objasni& nisam se usudio da ga pitam zato to sam se bojao da bi takvo pitanje, koje bi odudaralo od teme, moglo da promeni tok naeg razgovora, od koga sam oekivao objanjenje problema koji me je najvie zanimao! . toj peinskoj odaji bilo je mnogo drugih meni nepoznatih ure aja, izme u ostalog i jedan veoma neobian, za koji je bilo privreno nekoliko $maski$, kako to oni zovu! 'd tih maski se ka podu peine sputalo neto nalik na cevice, nainjene od kravljih jednjaka! )ako sam kasnije saznao, kroz te cevice su ljudi, koji bi prisustvovali eksperimentu, spolja dobijali vazduh potreban za disanje, jer je tokom eksperimenta prostorija sa svih strana hermetiki zatvarana! Za vreme eksperimenata su ljudi koji su im prisustvovali stavljali na lica te $maske$, spojene sa neobinim aparatom! )ada smo seli na pod, uvaeni Hadi #svaz (ruv nam je izme u ostalog ispriao da su za vreme svojih istraivanja on i njegov prijatelj, dervi )erbalaj #ziz 0uaran, tako e imali prilike da veoma briljivo proue sve teorije vibracija koje na Zemlji postoje, a koje su u raznim epohama stvorili ozbiljni zemaljski naunici! 'n je rekao6 1i smo prouili asirijsku teoriju +elikog 1almanaha, arapsku teoriju znamenitog 5elneha 7h #vaza i grkog filosofa Pitagore, a, naravno 6 i sve kineske teorije! 2 tako smo stvorili aparat potpuno identian onima koje su svi ti drevni mudraci koristili u svojim eksperimentima& sada je to osnovni instrument u mojim istraivanjima! .pravo s tim instrumentom je Pitagora vrio svoje eksperimente, i on ga je nazvao $1onohord$, ali ja sam ga sada promenio i nazvao ga $vibroho$! 9ekavi to, on jednom rukom pritisnu neto na podu, a drugom pokaza na aparat veoma neobine forme, rekavi da je upravo to modifikovani $monohord$! #parat koji nam je pokazao, sastojao se od daske duine oko dva metra, ija je prednja povrina bila podeljena na dva dela! "edna polovina je bila izdeljena na sekcije, takozvane $preke$, kakve postoje na vratu zvunog instrumenta pod nazivom $gitara$, i du itave te polovine bila je zategnuta jedna jedina ica! 0a drugoj polovini prednjeg dela te daske bio je privren veliki broj $vibrometara$, poput onih koji su se nalazili na icama klavira, i oni su bili
privreni na takav nain da su njihove kazaljke padale upravo na preke druge polovine! 0a zadnjoj strani daske nalazila se itava mrea malih staklenih i metalnih cevica koje su tako e uestvovale u proizvodnji zvuka izazvanog, ovoga puta, vibracijama koje su poticale od odre enog kretanja i proticanja obinog, vetaki sabijenog ili razre enog vazduha! Za merenje vibracija tih zvukova korieni su isti vibrometri koji su merili vibracije, izazvane onom jednom icom! .vaeni Hadi #svaz (ruv htede da kae jo neto, ali u tom asu jedan mali deak uzbekistanskog tipa unese posluavnik sa zelenim ajem i nekoliko olja! )ada deak stavi posluavnik pred nas i iza e, uvaeni hadija poe da sipa aj u olje i okrenuvi se ka nama u ali ponovi rei koje se u takvim prilikama i u tim krajevima obino govore! 6 2spijmo ovaj dar Prirode sa iskrenom eljom da to poslui njenoj slavi: # zatim dodade6 "a ve oseam da se snaga koja me odrava smanjuje i zato moram da uzmem potrebnu koliinu onoga to moe poveati moj elan do sledee porcije! 2 s prijatnim osmehom poe da pije aj! *ok je on pio, odluih da iskoristim priliku i postavim mu nekoliko pitanja koja su me za sve to vreme kopkala! Pre svega, upitah ga6 *ubokopotovani Hadi: *o sada sam bio potpuno siguran da nigde na Zemlji ne postoji aparat za tano merenje vibracija! #li ovde vidim izvestan broj tih $mernih aparata$! )ako to da razumem; /de ste ih nabavili; .vaeni Hadi #svaz (ruv ree6 (e aparate je za nae oglede napravio moj pokojni prijatelj )arbalaj #ziz 0uaran i ja uglavnom njemu dugujem sva svoja dostignua u nauci o zakonu vibracija! Pre mnogo godina 6 nastavi on 6 u vreme kada je veliki (ikliami bio u procvatu, na Zemlji je bilo mnogo takvih aparata& ali u nae vreme nije ostao nijedan, osim, naravno, onih evropskih $dejih igraaka$, pomou kojih se vibracije mogu priblino izbrojati, a koje se zovu $sirene$! "a sam imao jednu takvu $sirenu$ kada sam zapoeo oglede! 5irenu je pre dvesta godina smislio ueni lekar po imenu Zehbek, a usavrio ju je sredinom prolog veka )anijar de la (ur!$ (a $igraka$ je konstruisana tako da struja sabijenog vazduha moe da se usmeri kroz jednu cevicu na rotacionom disku sa rupicama izbuenim tano du prenika cevice& prilikom okretanja diska, otvarao se ili zatvarao protok sabijenog vazduha! 0a taj nain, za vreme regularnog okretanja tog diska, regularne koliine vazduha prolaze kroz otvore proizvodei zvuke razliite visine, a broj obrtaja koji fiksira satni mehanizam i odre en brojem otvora u disku, daje mnotvo zvunih vibracija u datom vremenskom intervalu! 0a nesreu 7vropljana, ni pronalaza te sirene, ni onaj koji ju je usavrio, nisu znali da se zvuk tako e moe dobiti i delovanjem prirodnih vibracija, i jednostavnim protokom vazduha& i poto ta sirena proizvodi zvuk samo usled protoka vazduha, a
ne i usled prirodnih vibracija, ne moe da se po stavi pitanje odre ivanja tanog broja vibracija na osnovu njenih indikacija! # injenica da zvuk moe nastati iz dva razloga, to jest usled najprirodnijih svetskih vibracija ili, naprosto, usled vazdune struje, razume se, predstavlja najubedljivije i najzanimljivije otkrie& sada u vam to prikazati u praksi! 9ekavi to, uvaeni hadija ustade i iz drugog dela peine donese saksiju sa procvetalom biljkom koju postavi nasred sobe& zatim sede kraj $vibroha$, biveg $monohorda$ znamenitog Pitagore! 'krenuvi se prema nama, on ree6 5ada u iz ove mree cevica izvui samo pet posebnih tonova, a vi, molim vas, obratite panju na saksiju sa cveem i pratite koliko vremena u drati te tonove& trudite se tako e da zapamtite sve oznake na koje pokazuju kazaljke vibrometara! Zatim malim mehovima poe da uduvava vazduh u odgovarajue cevice koje poee da proizvode monotonu melodiju u pet tonalnosti! (a monotona melodija je trajala deset minuta i mi ne samo da smo zapamtili oznake na koje su ukazivale kazaljke vibrometara, ve je i samih pet tonalnosti proizvelo na nas veoma snaan utisak! )ada je hadija prestao da izvodi svoju monotonu muziku, cvetovi u saksiji bili su isto onako svei kao i pre toga! Zatim je sa biveg $monohorda$ preao na zvuni instrument pod nazivom $klavir$ i skrenuvi ponovo nau panju na kazaljke vibrometara, poeo odre enim redosledom da pritiska dirke klavira, proizvodei onu istu monotonu melodiju! Za to vreme kazaljke vibrometara su pokazivale isto to i pre! Prolo je samo pet minuta, kada nam hadija pokaza glavom na cvee! +idesmo da je ono oigledno poelo da vene! )ada je krajem desetog minuta uvaeni hadija prestao da svira, u saksiji skoro da nije ostalo nita osim stabljike, iako je biljka jo sasvim nedavno bilau cvetu! (ada hadija sede pored nas i ree nam6 )ao to sam se uverio tokom dugih godina istraivanja, i kao to govori nauka $atajmernis$, u svetu postoje dve vrste vibracija, i to $vibracije stvaranja$ i $vibracije rasta$! 1oj eksperiment je pokazao da su najbolje ice za izvo enje $vibracija stvaranja$ one koje su ili nainjene od jednog odre enog metala, ili od kozjih creva! <ice, nainjene od drugih materijala nemaju tu osobinu i vibracije nastale na njima, nalik na one koje su dobijene protokom vazduha, predstavljaju u stvari iste vibracije rasta! . tom sluaju, zvuke proizvode vibracije nastale mehanikim delovanjem sile kretanja, kao i trenjem vazdune struje kojaje rezultat toga! Hadi #svaz (ruv nastavi6 0ajpre smo nae eksperimente izvodili samo pomou tog $vibroho$! #li jednom, kadaje moj prijatelj )erbalaj #ziz 0uaran bio poslom u buharskom gradiu $=$, na jednoj aukciji je sluajno, izme u ostalih stvari to su pripadale jednom ruskom generalu koji je naputao te krajeve, video klavir& i videvi da su njegove ice
nainjene upravo od metala potrebnog za nae eksperimente, on ga je kupio i zatim ga, kao to moete da zamislite, s velikom mukom prevezao ovamo u brda! )ada smo klavir postavili na mesto, natimovali smo njegove ice u skladu sa zakonima vibracija koje je otkrila drevna kineska nauka $atajmeris$! *a bismo pravilno podesili te ice, ne samo to smo kao osnovu,uzeli $apsolutno do$ stare kineske skale, ve smo, kao to je preporuivala ta nauka, uzeli u obzir lokalne geografske uslove, atmosferski pritisak, formu i dimenzije prostorije, prosenu temperaturu spoljne sredine, temperaturu prostorije, i tako dalje& i ak smo uzeli u obzir ukupan broj emanacija koje isputaju ljudi koji moraju da prisustvuju planiranim eksperimentima! 'd trenutka kada smo paljivo podesili klavir, vibracije koje iz njega potiu zaista su dobile sve osobine o kojima ta velika nauka govori! 5ada u vam pokazati ta se moe dogoditi sa vibracijama koje potiu od obinog klavira, primenom poznavanja zakona vibracija koje su ljudi dostigli! 9ekavi to, on opet ustade! 'voga puta je iz drugog dela peine doneo koverat, papir i olovku! 'n napisa neto na papiru, stavi ga u koverat i okai na jednu kuku na sredini plafona! Zatim opet sede za klavir i, ne govorei ni rei, poe kao i ranije da pritiska odre ene dirke, proizvodei onu istu monotonu melodiju! 'voga puta su se dva zvuka iz najnie oktave klavira ravnomerno i stalno ponavljala! 0eto kasnije, primetih da je mom drugu Hadi %oghaedinu nezgodno da sedi mirno i on poe da trza levu nogu! .skoro poe da trlja tu nogu i, sudei po grimasi na njegovom licu, videh da osea bol! .vaeni Hadi #svaz (ruv ne obrati na to panju i nastavi da udara po dirkama! )ada je najzad zavrio, okrenu se prema nama i ree6 Prijatelju moga prijatelja, da li biste bili tako ljubazni da skinete koverat sa kukice i proitate ono to u njemu pie! "a ustadoh, uzeh koverat, otvorih ga i naglas proitah sledee$)od svakoga od vas e se usled vibracija koje potiu iz klavira, na levoj nozi, palac ispod kolena i pola palca levo od sredine, pojaviti takozvani $gnojni ir$! )ada sam to proitao, uvaeni hadija nas obojicu zamoli da pokaemo navedena mesta na svojim nogama! )ada to uinismo, pokaza se da se kod dervia %oghaedina $ir$ zaista pojavio upravo na tom mestu& ali, na najvee zaprepaenje uvaenog Hadi #svaza (ruva, na mojoj nozi nije bilo niega ni nalik na to! )ada Hadi #svaz (ruv to vide, on kao deko skoi sa svog mesta i veoma uzbu eno povika- $(o je nemogue:$ 2 upilji se u moju nogu ludakim pogledom! (ako pro e otprilike pet minuta! 1oram da priznam da sam prvi put na toj planeti bio sasvim zbunjen i nisam mogao odmah da na em nain kako bih se izvukao iz tekog poloaja
0ajzad, on mi pri e i htede neto da kae, ali je bio toliko uzbu en da noge poee da mu klecaju, te je morao da sedne na pod& on mi glavom dade znak da sednem pored njega! )ada sam seo, pogledao me je veoma tuno i evo ta mi je tada rekao svojim toplim glasom! 6 Prijatelju moga prijatelja: "a sam u mladosti bio veoma bogat ovek, toliko bogat da se najmanje deset mojih karavana, svaki sa najmanje hiljadu kamila, neprekidno kretalo u svim pravcima po itavoj #ziji! Znalci su moj harem smatrali najboljim i najraskonijim na Zemlji, a i sve ostalo je bilo isto tako velelepno& ukratko, imao sam u izobilju sve to moe pruiti na zemaljski ivot! #li postepeno me je sve to zamorilo, ja sam se zasitio i jedne noi, odlazei na spavanje, s uasom sam pomislio da e se sve ponavljati iz dana u dan i da u uvek iznova biti optereen jednim te istim iznurujuim teretom! 0a kraju mi postade potpuno nepodnoljivo da ivim s takvim unutranjim stanjem! 2 jednom, kada sam pusto svakodnevnog ivota osetio posebno snano, prvi put mi je palo na pamet da izvrim samoubistvo! 0ekoliko dana sam o tome hladnokrvno razmiljao i najzad vrsto odluio da tako i postupim! Poslednje veeri, kada sam uao u sobu gde sam nameravao da sprovedem tu odluku, odjednom sam se setio da se nisam oprostio s biem koje je bilo pola uzroka mog nastanka i formiranja moga ivota! 5etio sam se svoje majke koja je tada jo bila iva! 2 to oseanje je sve u meni preokrenulo! Pred oima mi je odjednom iskrsla slika njene patnje kada sazna za moju smrt, posebno za smrt koju sam sebi namenio! 5etivi je se, zamislio sam svoju dragu staru majku, skrhanu potpunom samoom i neutenom tugom, i obuze me takvo oseanje saaljenja prema njoj da sam se skoro zagrcnuo od suza! (ek tada sam itavim svojim biem shvatio ta mi znai majka i kakvo neugasivo oseanje treba da gajim prema njoj! 'd tada, u svako doba dana ili noi, im bih se setio njenog dragog lica, nova snaga se budila u meni i obnavljala se elja da ivim i postupam tako da joj ivot bude prijatan i radostan! (o je tako trajalo deset godina sve dok ona nije umrla od jedne surove bolesti i ja sam opet ostao sam! Posle njene smrti moja unutranja pusto me je iz dana u dan sve vie muila! . tom asu pogled uvaenog Hadi #vaza (ruva iznenada pade na dervia %oghaedina! 'n urno ustade i ree mu6 *ragi prijatelju: . ime naeg prijateljstva, oprostite meni, starcu, to sam zaboravio da vas oslobodim bola, izazvanog tetnim vibracijama klavira!
'n zatim sede za klavir i ponovo udari po dirkama, izazivajui zvukove koje su inile samo dve note 6 jednu je uzeo iz najvie oktave, drugu 6 iz najnie! )ada to uini, on ree6 5ada, zahvaljujui vibracijama izazvanim zvucima ovog istog klavira, ali ovoga puta vibracijama $koje ine dobro$, bol mog vernog starog druga e nestati! 2 zaista, ne pro e ni pet minuta, a lice dervia %oghaedina sinu, a od ogromnog uasnog ira, koji je krasio njegovu levu nogu, ne ostade ni traga! (ada dervi Hadi #svaz (ruv sede pored nas i naizgled smireno, nastavi da pria6 8etrdeseti dan od smrti moje drage majke, sedeo sam u svojoj sobi oajan i razmiljao ta e dalje biti sa mnom! .pravo u tom trenutku je na ulici, ispod mog prozora putujui dervi poeo da peva svoje svete pesme! Pogledah kroz prozor i videvi da je dervi star i da ima dobro lice, ja iznenada odluih da ga pitam za savet, te odmah poslah slugu da ga pozove u moj dom! )ada je uao, posle uobiajenih pozdrava, posadih ga na $minderluk$ i ispriah mu o stanju svoje due, ne skrivajui nita! )ada sam zavrio on se duboko zamisli i neko vreme utae& zatim me mirno pogleda i ustavi, ree6 Za vas postoji samo jedan put 6 da se posvetite religiji! 9ekavi to on molei se iza e i napusti moj dom zauvek! )ada je on otiao, ja opet poeh da razmiljam! 'voga puta sam, poto sam toga dana razmislio, definitivno odluio da stupim u $bratstvo dervia$ 6 i to ne u svojoj domovini, ve negde na drugom mestu! 5utradan sam poeo da delim i raspore ujem svoje bogatstvo ro acima i sirotinji, i dve nedelje kasnije zauvek sam napustio svoj zaviaj i doao ovamo, u %uharu! 0aavi se u %uhari, stupio sam u jedno od mnogobrojnih $bratstava dervia$, odabravi ono iji su dervii bili poznati po svom strogom i skromnom ivotu! 0a nesreu, moje iluzije su se uskoro rasprile i zato sam preao u drugo bratstvo& ali i tamo se dogodilo isto! 0ajzad sam primljen u manastir iji mi je eik dao zadatak da napravim mehaniki iani instrument o kome sam vam ve govorio! Zatim sam se, kao to sam vam tako e ve rekao, strasno zainteresovao za nauku o zakonima vibracija i bavio sam se njome neprekidno sve do dananjeg dana! #li, danas me je ta nauka prisilila da doivim ono isto unutranje stanje koje sam doiveo uoi smrti moje majke, a moja ljubav prema njoj je bila jedino toplo ognjite, koje je toliko dugo odravalo moj prazan i dosadan ivot! "o i sada uvek zadrhtim setivi se trenutka kada su mi lekari rekli da moja majka nee doekati jutro! . tom uasnom duevnom stanju moje prvo pitanje bilo je- kako dalje da ivim; ' tome ta se kasnije dogodilo, ve sam ispriao! "ednom reju, kada sam zaronio u nauku o vibracijama, postepeno sam naao svoje novo boanstvo!
(a nauka je zauzela mesto moje pokojne majke i dugo godina je bila isti takav oslonac, bila je isto onako iskrena i predana kao i moja majka& sve do danas ja sam iveo i nadahnjivao se jedino njenim istinama! *o danas se nijednom nije dogodilo da u svome manifestovanju istine o zakonima vibracija, koje sam otkrio, nisu dale tano one rezultate koje sam i oekivao! #li danas prvi put nije bilo rezultata u koji sam bio siguran! (o me veoma mui, jer sam danas u proraunima vibracija, potrebnih za dati sluaj, bio paljiviji nego ikada, to jest tano sam izraunao da ir treba da se pojavi upravo na tom mestu vaeg tela i nigde drugde! (u se dogodilo neto bez presedana! 8ir ne samo da se nije pojavio na predvi enom mestu vaeg tela, ve se nije pojavio ni na jednom drugom mestu! 0auka koja je sve do sada zauzimala mesto moje drage majke, izdala me je danas prvi put i mene je u ovom trenutku obuzela neopisiva tuga! *anas jo i mogu da se pomirim s tom neverovatnom istinom, ali ta e biti sutra 6 ne mogu ak ni da zamislim! #ko danas jo i mogu da budem smiren, to je jedino zato to se veoma dobro seam rei naeg velikog proroka koji je re kao- $5amo u predsmrtnoj agoniji linost ne odgovara za svoje ponaanje!$ 'igledno je da se, moja nauka, moje boanstvo, moja druga mati, ukoliko me je sada izdala, tako e nalazi u predsmrtnoj agoniji! "a veoma dobro znam da posle te samrtne agonije uvek sledi smrt! 2 vi ste se, dragi moj prijatelju moga prijatelja, nehotice nali u ulozi onih lekara koji su mi uoi smrti moje drage majke saoptili da ona nee doekati jutro! "er, vi ste mi doneli vest da e se sutra ovo moje novo ognjite tako e ugasiti! . meni se ra aju ona ista uasna oseanja i doivljaji koje sam imao onog trenutka kada su mi nai lekari saoptili o neizbenoj smrti moje majke, jo pre nego toje onaumrla! 2sto kao i onda, na vrhuncu tih uasnih oseanja i doivljaja, ipak sam se nadao da ona moda nee umreti& neto poput te nade i dalje u meni tinja! ', prijatelju moga prijatelja: 5ada, kada znate moje duevno stanje, molim vas, recite mi kakve su natprirodne sile bile razlog to se ir, koji se svakako morao pojaviti na vaoj levoj nozi, nije pojavio; "er, ube enje da se on svakako mora pojaviti, zasnivano je na mojoj veri koja je odavno postala nepokolebljiva kao stena! 'no je toliko vrsto i nepokolebljivo zato to sam skoro etrdeset godina, i danju i nou, uporno izuavao te velike zakone svetskih vibracija, pa je razumevanje njihovog znaenja i njihovo ostvarenje nekako postalo moja druga priroda! 5 tim reima me je mudrac 6 moda poslednji veliki mudrac na Zemlji 6 pogledao pravo u oi, pogledom punim iekivanja! 1oe li da zamisli tu sliku, dragi moj deae, moe li da shvati teinu poloaja u kome sam se naao; ,ta sam mogao da mu odgovorim;
Po drugi put toga dana nisam mogao da na em izlaz iz situacije u koju me je doveo taj Zemljanin! 'voga puta je moje stanje, toliko neobino za mene, bilo proeto $sutinskim hikdanaparom$, ili, kako kau tvoji ljubimci $alou$, zbog toga to taj tricentrini Zemljanin mojom krivicom toliko pati! 2 zato sam jasno shvatio- bie dovoljno nekoliko rei da bih ga ne samo umirio, ve i naveo da shvati da odsustvo ira na mojoj levoj nozi jo snanije potvr uje istinitost i tanost njegove oboavane nauke! 2mao sam potpuno moralno pravo da mu ispriam istinu o sebi zato to je, zahvaljujui svojim dostignuima, on ve postao $kalmanuior$, to jest takvo tricentrino bie prema kojima 0ebo ne zabranjuje iskrenost! #li u tom trenutku nisam to mogao da uinim zbog prisustva dervia Hadi %oghaedina koji je i dalje bio obino tricentrino bie, to jest jedan od onih Zemljana kojima predstavnici naeg plemena od davnina nisu imali pravo >i ak su u vezi s tim davali zakletvu 0ajviim 5ilama? da saopte pravu informaciju ni u kakvim okolnostima! 'va zabrana je bila data naim saplemenicima na inicijativu najsvetijeg #jate ,imaa! 'na nam je bila naloena uglavnom zbog toga to se od tricentrinih stanovnika tvoje omiljene planete svakako zahteva da poseduju $sutinsko znanje$! 5vaka informacija, ak i kada je istina, njima u naelu daje samo $umno znanje$ i to umno znanje, kao to sam ti ve govorio, slui im naprosto kao faktor smanjivanja njihove sposobnosti za eticanje $sutinskog znanja$! # upravo zato to je njihovo $sutinsko znanje$ jedino sredstvo koje je tvojim ljubimcima preostalo kao mogunost za konano osloba anje od posledica svojstava organa kundabufera, morali smo pod zakletvom da prihvatimo tu zabranu koja se odnosila na stanovnike Zemlje! 2 zato sam se, moj deae, u prisustvu dervia %oghaedina uzdrao od toga da ovom dostojnom zemaljskom mudracu, Hadi #svazu (ruvu, objasnim istinski razlog njegovog neuspeha! 1e utim, oba dervia su ekala moj odgovor i ja sam u svakom sluaju morao neto da kaem, te sam, obraajui se Hadi #svazu (ruvu, naprosto poeo6 .vaeni Hadi #svaze (ruve: #ko pristajete da neto kasnije ujete moj odgovor, kunem se uzrokom moga dolaska na svet, da e vas moja objanjenja u potpunosti zadovoljiti! 0e samo da ete se uveriti da je vaa omiljena nauka najtanija od svih nauka, ve da ste vi, od vremena svetih 8un)il(esa i 8un(roPela, najvei naunik na Zemlji! 5asluavi moj odgovor, uvaeni dervi Hadi #svaz (ruv samo stavi svoju desnu ruku tamo gde se kod tricentrinih Zemljana nalazi srce& u tim krajevima taj gest je znaio- $+erujem ti, nadam se i ne sumnjam!$ Zatim, kao da nita nije bilo, on se okrenu derviu %oghaedinu i opet poe da govori o nauci $atajmernis$!
*a bih izgladio malopre anju zabunu, ja pokazah niu u steni gde se nalazilo mnogo rolni raznobojnih tkanina i upitah ga6 Potovani Hadi: Zato vam je potreban onaj materijal, tamo u nii; 0a to moje pitanje on ree da te raznobojne tkanine tako e koristi u eksperimentima sa vibracijama, i nastavi6 0edavno sam ustanovio kakve boje svojim vibracijama deluju harmonino na ljude i ivotinje, i u kojoj meri! #ko elite pokazau vam jedan, tako e, veoma zanimljiv eksperiment! 'n opet ustade i u e u oblinju sekciju peine iz koje, uz pomo deaka, uskoro izvede tri etvoronoga zemaljska bia- $psa$, $ovcu$ i $kozu$, a tako e donese nekoliko predmeta neobinog oblika koji su liili na grivne! 'n stavi jednu od tih neobinih grivni na ruku dervia %oghaedina, a drugu na svoju ruku, rekavi mi6 +ama ne stavljam nijednu od njih!!! zato to imam ozbiljne razloge da to ne inim! Zatim stavi po jedan udan predmet nalik na ogrlicu oko vrata svake ivotinje i, pokazavi na vibrometre na tim ure ajima, zamoli nas da zapamtimo ili zapiemo vrednosti koje budu pokazivale kazaljke vibrometara na svakoj od naoko razliitih ivotinja! 1i pogledasmo vrednosti koje je pokazivalo svih pet vibrometara i zabeleismo ih u notese koje nam donese deko! Zatim nam dervi #svaz (ruv pri e i sedajui ponovo na filcani tepih ree6 5vaki oblik $ivota$ ima sopstvenu, sebi svojstvenu $optost vibracija$ i one predstavljaju zbir vibracija koje stvaraju svi pojedini organi tog oblika ivota! Za svaki oblik ivota taj zbir u razliitim periodima varira, u zavisnosti od toga koliko intenzivno odgovarajui izvori ili organi transformiu te vibracije razliitog porekla! (okom ivota se sve te vibracije razliitog porekla uvek slivaju u ono to se naziva $subjektivnom gamom vibracija@$ toga ivota! .zmimo, na primer, mog prijatelja %oghaedina i mene! +idite!!! A i pokazavi mi vrednosti vibrometra na svojoj ruci, on nastavi- 6 "a imam ovakvu sveukupnost vibracija, dok su kod mog prijatelja %oghaedina te vrednosti mnogo vee! (o je zato to je on mnogo mla i od mene i neki njegovi organi funkcioniu intenzivnije nego moji, zbog ega proizvode vibracije mnogo veeg intenziteta! # sada pogledajte indikacije vibrometara kod psa, ovce i koze! Zbirna sveukupnost vibracija psa tri puta je vea nego kod ovce i jedan i po puta vea nego kod koze, dok je njena opta sveukupnost vibracija tek neto manja nego to je mog prijatelja i mene! #li, napominjem da sam posebno u poslednje vreme sreo mnogo ljudi koji u $subjektivnoj gami vibracija$ svoga organizma nemaju ak ni onaj broj vibracija! kakav ima pas!
*o toga dolazi usled toga to je kod veine tih ljudi jedna od funkcija, to jest emocionalna funkcija, koja daje najvei broj subjektivnih vibracija, skoro u potpunosti atrofirala i zato je zbirna sveukupnost njihovih vibracija manja nego kod ovog psa! 9ekavi to, uvaeni Hadi #svaz (ruv ponovo ustade i pri e onom mestu gde su stajale tkanine raznih boja! 'n poe, rolnu po rolnu, da razmotava te tkanine proizvedene od $buharske svile$! .zimajui svaki put istu boju i koristei specijalno konstruisane pribore, on njima prekri ne samo sve zidove i plafon, ve ih ak rasprostre po podu, tako da je unutranji prostor sobe sav bio u draperijama iste boje! 5vaki put kada bi promenio boju, ukupan broj vibracija svakog od oblika ivota tako e bi se promenio! Posle ogleda sa obojenim tkaninama, taj veliki savremeni zemaljski naunik nas zamoli da krenemo za njim& napustivi taj deo peine, vratismo se u glavni hodnik, a zatim u osmo u jedan drugi mali hodnik koji je vodio u drugom pravcu! Za nama su trali koza, ovca i pas sa svojim improvizovanim ogrlicama! 2li smo tako neko vreme dok najzad ne do osmo u glavnu dvoranu tog podzemnog imanja! (ada uvaeni dervi Hadi #svaz (ruv pri e udubljenju u jednom od zidova podzemnog prostora i pokazavi na veliku gomilu materijala veoma neobine boje, ree6 'vaj materijal je izatkan od specijalnog vlakna biljke $altandr$ i sauvao je prirodnu boju! %iljka $altandr$ je jedan od onih retkih oblika na Zemlji ija boja nema osobinu da menja vibracije drugih izvora koji se nalaze u blizini, pri emu je i sam taj oblik zatien od svih drugih vibracija! Zbog toga sam radi ogleda sa vibracijama koje dopiru iz izvora razliitih od te boje, naruio ovaj poseban materijal i neto poput $tende$ nainjene od njega, namestivi sve tako da se po elji itava ta podzemna dvorana moe zatvoriti i tenda pomerati u bilo kom pravcu, dajui joj eljenu formu! .z pomo te originalne $tende$ ja sada vrim svoje eksperimente, i to upravo one koje nazivam $arhitektonskim$, to mi omoguava da shvatim koja vrsta unutranjeg prostora na ljude i ivotinje deluje tetno i u kojoj meri! (i $arhitektonski$ eksperimenti su me potpuno ubedili da ogroman uticaj na ljude i ivotinje imaju ne samo veliina i opta forma mesta, ve i to to sve unutranje $krivine$, $uglovi$, $ispusti$, $otvori$ u zidovima, i tako dalje, dovode do promena vibracija koje se odvijaju u atmosferi toga mesta, donosei uvek poboljanje ili pogoranje subjektivnih vibracija ljudi i ivotinja koji se u njima nalaze! )ada je u naem prisustvu poeo da demonstrira svoj eksperiment s tom velikom tendom, primetio sam, izme u ostalog, da vibracije, menjajui se i delujui na razliite uzroke sredine, utiu na organizme tricentrinih bia koja tebe interesuju, mnogo snanije nego na monocentrina i bicentrina bia!
'igledno je da je to tako e posledica abnormalnih unutranjih i spoljanjih uslova njihovog svakodnevnog ivota! Posle demonstracije arhitektonskih eksperimenata, on nas je odveo u jednu drugu malu sobu gde je izvrio mnogo drugih ogleda pomou kojih se jasno moglo videti i tano shvatiti koje vibracije iz razliitih izvora deluju na $subjektivnu gamu vibracija$ i na koji nain! 'n nam je u tim eksperimentima demonstrirao rezultate izazvane vibracijama proisteklim iz zraenja tricentrinih bia razliitih tipova, ili monocentrinih i bicentrinih bia, kao i one koje izazivaju vibracije njihovih glasova i mnogi drugi izvori! 'n nam je tako e demonstrirao i objasnio eksperimente koji dokazuju da na savremena zemaljska bia tetno utiu oni specijalno stvoreni proizvodi, koji se posebno u poslednje vreme sreu u ogromnom broju, a koji se nazivaju $umetnikim delima$! 1e u njima se nalaze $slike$, $statue$ i, naravno, njihova zemaljska $muzika$! 2pak, na osnovu eksperimenata koje je obavio taj mudrac, bilo je oigledno da su po savremene tricentrine Zemljane najtetnije vibracije koje proizvode njihova takozvana $medicinska sredstva$! 'stao sam na podzemnom imanju tog istinskog naunika B zemaljska dana, a zatim smo se dervi %oghaedin i ja vratili u grad %uharu, odakle smo zapoeli nae putovanje, te se tako zavrio moj prvi susret s tim izvanrednim ovekom! Za ta B dana on nam je prikazao i objasnio mnogo vie od samih zakona vibracija! 1eni je, me utim, najinteresantnije bilo objanjenje o tome kako i zato na tom divljem mestu, daleko od bilo kakvog naselja savremenih tricentrinih bia, u njegovom $podzemnom carstvu postoje gas i osvetljenje, koje nam je dao na samom kraju! *ok je priao, objanjavajui nam razne pojedinosti, taj veoma simpatini tricentrini Zemljanin nije mogao da se uzdri i iznenada je u svojoj otvorenosti zaplakao, to me je toliko dirnulo da to ni sada ne mogu da zaboravim! 'dre eni podaci koji tumae ono o emu je on govorio, u tvojoj buduoj egzistenciji mogu da poslue kao dobar materijal za pore enje i moda ti mogu pomoi da shvati sve rezultate takozvane $subjektivne sudbine$, to jest rezultate ili pojave koji se doga aju u naem 1egalokosmosu uopte, u kome nastaju i istovremeno postoje mnoge samostalne linosti! 8esto se doga a da, kada ljudi ive zajedno, $sudbina$ prema nekoj samostalnoj linosti bude apsolutno nepravedna u procesu njene line egzistencije, me utim za sva druga bia iz njenog okruenja ona je teka od suvika plodova pravednosti 6 naravno, u objektivnom smislu 6 i zbog toga elim da ti o tome ispriam to je mogue detaljnije i ak u pokuati da sve to je on rekao ponovim od rei do rei! (o nam je ispriao neto pre naeg odlaska iz njegovog podzemnog carstva, gde sam se uverio da rezultati do kojih je doao .m nekadanjih tricentrinih bia nisu potpuno izgubljeni ak ni na tvojoj omiljenoj planeti! 2ako su kasnije generacije
stanovnika te osobene planete zbog svoje anomalne egzistencije prestale da nose u sebi kosmike istine koje su otkrili njihovi preci, i mada se te istine, ma ta oni inili, tamo nisu razvijale, one se svejedno automatski koncentriu u tom neobinom podzemnom carstvu na Zemlji, ekajui da ih budua tricentrina bia dalje razviju i usavre! )ada sam uvaenog Hadi #svaza (ruva pitao o metodama dobijanja elektrinog gasnog osvetljenja u njegovom podzemnom carstvu, evo ta mi je odgovorio6 (e dve vrste osvetljenja imaju potpuno razliite izvore i svaka od njih je posebna pria! /asno osvetljenje ovde postoji skoro od samog poetka i uvedeno je na moju inicijativu i na inicijativu mog starog prijatelja dervia )erbalaja #ziza 0uarana! ,to se tie elektrinog osvetljenja, ono je uvedeno sasvim nedavno, opet na inicijativu jednog mog prijatelja& on je 7vropljanin i jo je mlad! 1islim da e biti bolje ako vam istoriju svake vrste osvetljenja ispriam posebno! Poeu najpre od gasnog osvetljenja! )ada smo prvi put doli ovamo, nedaleko odavde nalazilo se sveto mesto pod nazivom $5veta peina$, gde su masovno dolazili hodoasnici i bogomoljci iz itavog (urkestana! . narodu je postojalo verovanje da je u toj peini nekada iveo znameniti Hdrajlav, koji se kasnije iv uzneo na 0ebo! . narodnom predanju se dalje kae da se on toliko neoekivano uzneo na 0ebo da ak nije uspeo ni da zagasi vatru u svojoj peini! (o verovanje je potkrepljivala injenica da je u peini zaista postojala $vena vatra$! *akle, prijatelju moga prijatelja: Poto ni ja, ni moj prijatelj dervi )erbalaj #ziz 0uaran nismo verovali u to predanje, reili smo da na emo realan uzrok te neobine pojave! )ako smo tada raspolagali potrebnim materijalnim resursima, kao i uslovima za istraivanje tog fenomena, bez ikakvih smetnji s bilo koje strane preduzeli smo pokuaje da otkrijemo njegovo pravo poreklo! Pokazalo se da nedaleko od peine postoji podzemna reka koja je spirala sloj minerala, ije je kombinovano dejstvo na vodu dovodilo do izdvajanja zapaljivog gasa koji je u peinu dopirao kroz sluajne pukotine tla! 2 taj gas je, poto se na nekakav nain zapalio, bio uzrok $vene vatre$! )ada smo moj prijatelj i ja to utvrdili i kada smo otkrili da se taj izvor nalazi nedaleko od nae peine, odluili smo da izvedemo vetaki dovod gasa u nau peinu! 'd tada se glinenim cevima, koje smo sami postavili, taj gas dovodi u glavni deo peine, odakle ga prema svojim potrebama razvodimo pomou $bambusovih tapova$! ,to se tie izvora elektrinog osvetljenja u naoj peini, njegova istorija je sledea!
.brzo poto smo se ovde nastanili, jedan moj stari prijatelj, tako e dervi, poslao mi je jednog mladog evropskog putnika, poto je ovaj eleo da me vidi i da se sa mnom upozna kako bismo razgovarali upravo o zakonima vibracija koji su mene zanimali! 1i smo,uskoro postali bliski prijatelji, jer se pokazalo da je on u svojim traganjima za istinom veoma ozbiljan i da je veoma dobar i osetljiv na slabosti ljudi iz svog okruenja, i to svih bez izuzetka! 'n je izuio zakone vibracija uopte& ali, njegova istraivanja su se pre svega ticala onih vibracija koje kod ljudi izazivaju bolesti! (a istraivanja su ga, izme u ostalog, dovela do otkria uzroka koji kod ljudi izazivaju bolest pod nazivom $rak$, i mogunosti unitenja te zloudne pojave! 'n je utvrdio i u praksi proverio da ako ivi na odre eni nain, uz specijalne pripreme, svaki ovek moe u sebi svesno da izgradi odre ene vibracije putem kojih 6 ukoliko uspe da postigne odre eno zasienje bolesnika tim vibracijama i to odre eni broj puta 6 ta uasna bolest moe biti definitivno pobe ena! )ada je on otiao, iako se veoma dugo nismo videli, uvek smo jedan o drugome dobijali vesti! Znao sam da se, ubrzo poto smo se rastali, moj mladi prijatelj u svojoj domovini oenio i da je narednih godina sa svojom enom iveo $u atmosferi potpune porodine ljubavi i moralne podrke$, kako to zovemo ovde, u #ziji! Posebno su me zanimale novosti o njegovim dostignuima i metodama koje je otkrio u cilju unitenja tog prokletstva kod ljudi, zato to su uzroci vibracija, koje kristalizuju faktori te bolesti, bili veoma srodni uzrocima onih vibracija, ije je izuavanje predstavljalo moje osnovno ivotno interesovanje! +e sam znao da njegove metode za unitenje te bolesti nisu svima dostupne! 2pak, na osnovu mnogih informacija, koje zasluuju poverenje, saznao sam da je te metode, iako za druge neprimenljive u praksi, on sam koristio u leenju bolesnika i da je ve postigao veliki uspeh u unitavanju tog bia oveanstva! *obio sam tane podatke o izvanrednim rezultatima koje je za to vreme postigao u nekoliko desetina sluajeva! Zatim, iz razloga koji nisu od nas zavisili, deset godina nisam imao nikakve vesti o tom mladom 7vropljaninu! +e sam ga skoro zaboravio, kada sam jednom, dok sam bio posebno obuzet svojim radom, iznenada uo kako neko da je na tajni signal! )ada sam se odazvao i pitao ko je, odmah sam prepoznao njegov glas! 'n je zamolio da mu otvorim prolaz kako bi mogao da si e u nae podzemno carstvo! 0e treba ni govoriti koliko smo obojica bili sreni to se ponovo vidimo i to moemo da razmenimo miljenja o naoj omiljenoj nauci o $zakonu vibracija$! )ada su se oseanja izazvana naim susretom malo stiala i mi raspakovali na kamilama dopremljene stvari mog mladog prijatelja 6 me u kojimaje, izme u ostalog, bio jedan od famoznih evropskih $rendgen aparata$, zatim oko pedeset $bunzenovih lampi$, mnogobrojni $akumulatori$ i nekoliko bala raznog materijala
za elektrine vodove 6 poesmo mirno da razgovaramo! 7vo ta sam, na svoju duboku alost, saznao0ekoliko godina pre toga, u skladu sa svetskim zakonima, uslovi sredine i druge okolnosti su postali takvi daje malo gde na Zemlji u ljudima jo postojala vera u bezbednu budunost ili bezbednost bilo kojeg nastanjenog mesta& i on je tada kod svoje voljene ene iznenada uoio simptome one uasne bolesti! ije je izleenje bilo jedan od glavnih ciljeva njegovog ivota! 0jega je posebno uasavalo to to mu uslovi sredine nisu omoguavali primenu leenja koje je za unitenje te strane bolesti sam otkrio, i koje je tadajedino on mogao da sprovede! )ada se posle saznanja te uasne injenice malo smirio, preduzeo je jedino mogue reenje- odluio je da strpljivo eka povoljnije vreme, a dotle e pokuati da za svoju enu stvori ivotne uslove u kojima e zloudni tumor progresirati onoliko sporo koliko god je to mogue! Prolo je vie od dve godine! Za to vreme su se uslovi sredine toliko promenili nabolje da se kod mog prijatelja najzad pojavila mogunost da se pripremi za primenu metode koju je jedino on poznavao i kojom se ta bolest moe pobediti! 1e utim, jednog nesrenog dana, dok se pripremao da zapone leenje, zadesio se u guvi za vreme $demonstracija$ u jednom velikom evropskom gradu i mada nije poginuo, dospeo je pod automobilske tokove i bio ozbiljno povre en! Zbog povreda je nekoliko meseci njegov sopstveni ivot visio o koncu i, dok je on leao $bez svesti$, poto nije bio u stanju da svesno i namerno usmeri svakodnevni ivot svoje ene, njena bolest se razvijala ubrzanim tempom, utoliko pre to je posle tog nesrenog sluaja ona neprekidno! ne tedei sebe, brinula o njemu! 2 kada je moj nesreni mladi prijatelj najzad doao k sebi video je, na svoj uas, da je proces bolesti njegove ene otiao suvie daleko i daje ve u poslednjoj fazi! ,ta je mogao da uini; ,ta se moglo uiniti; Posledice povreda uskratile su mu svaku mogunost da se pripremi i kod sebe izazove kvalitet vibracija, potreban za metod koji je otkrio za unitenje tog bia oveanstva! 'n je tada, ne videi ni jedan drugi put, reio da se okrene leenju koje je koristila savremena evropska medicina i koje je, prema njihovom uverenju moglo da pobedi tu bolest! *rugim reima, odluio je da primeni takozvane $rendgenske zrake$! *akle, zapoelo je leenje rendgenskim zracima! (okom tog leenja, on je primetio da je, bez obzira na to to je glavna $koncentracija$ ili $teite$ bolesti u telu njegove ene poelo da atrofira, istovremeno poela da se formira slina $koncentracija$ u drugom delu njenog tela! Posle nekoliko meseci poto su $seanse$, kako se to zove u 7vropi, ponovljene, kod nje se pojavila trea samostalna koncentracija >metastaza?! 0ajzad, dolo je vreme kada joj je postalo veoma loe!
5uoen sa uasom smrti, moj mladi prijatelj je odluio da odustane od mudrovanja savremene evropske medicine i da, ne obazirui se na sopstveno stanje, zapone da da stvara u sebi potrebne vibracije i njima ispunjava telo bolesnice! %ez obzira na skoro nepremostive tekoe, on je uspeo da produi ivot svoje ene skoro za dve godine, ali je ona na kraju krajeva umrla od te strane bolesti oveanstva! (reba dodati da su za vreme poslednjeg stadijuma njene bolesti, kada je on ve odustao od mudrovanja evropske medicine, u telu njegove ene otkrivene dve nove samostalne koncentracije, to jest metastaze! )ada se moj mladi prijatelj manjevie smirio posle tog uasnog ishoda, on je deo svog vremena posvetio svom omiljenom radu i istraivanjima velikih svetskih zakona, a posebno se bavio utvr ivanjem uzroka zbog kojih su se za vreme leenja $raka$ rendgenskim zraenjem u telu njegove ene pojavile nove samostalne $koncentracije$, koje obino ne nastaju usled te bolesti i koje on tokom vie godina svoga istraivanja nikada ranije nije sreo! Poto se pokazalo da je istraivanje tog problema veoma sloeno i da je ak neostvarljivo u uslovima u kojima je iveo, on je odluio da do e kod mene i da uz moju pomo eksperimentalno rei to pitanje! 7to zato je sa sobom doneo sve materijale neophodne za taj eksperiment! 5utradan sam mu stavio na raspolaganje jedan deo naeg podzemnog imanja, kao i nekoliko $salmamursijskih koza$ i sve to je moglo da mu bude potrebno za istraivanja! 'sim ostalih priprema, on je uz pomo bunzenovih lampi, pre svega pustio u rad rendgen aparat! (ri dana po dolasku, napravio je otkrie zahvaljujui kojem se u naoj peini pojavio stalan izvor elektrine svetlosti! 7vo kako se to dogodilo! *ok smo vrili odre ene eksperimente uz korienje mojih vibrometara i izraunavali vibracije elektrine struje, koje su proizvodili rendgenski zraci u aparatu, primetili smo da se broj vibracija struje, dobijene preko bunzenovih elemenata, ponekad poveava, a ponekad smanjuje, i poto je za naa istraivanja bilo veoma vano da struja prolazi s nepromenljivim brojem vibracija u datom vremenskom intervalu, uskoro nam je postalo oigledno daje ta vrsta elektrine struje apsolutno beskorisna za nae ciljeve! (o je mog prijatelja veoma obeshrabrilo i bacilo u depresiju! 'n je odmah prekinuo svoje eksperimente i poeo da razmilja! 5ledea dva dana je neprekidno razmiljao, ak i za vreme jela! )rajem treeg dana, dok smo zajedno ili u peinu gde smo obino jeli, prelazei jedan mosti preko podzemnog potoka u glavnom delu peine, on iznenada stade i lupivi se po elu, uzbu eno uzviknu- $7ureka:$ 9ezultat tog uzvika bilo je to to je sutradan, uz pomo nekoliko iznajmljenih (adikistanaca, iz starih naputenih rudnika koji su se nalazili u blizini, doneo tri
gromade rude 6 najveekoje su mogle da se pokrenu 6 i postavio ih odre enim redosledom na dno naeg podzemnog potoka! Zatim je, poto je ruda stavljena na dno potoka, instalirao u potoku dve stezaljke i spojio ih na veoma prost nain sa akumulatorima, koje je malo modifikovao! .sled toga je elektrina struja odre ene snage poela da tee u akumulatore! # kada smo posle CB sata naim vibrometrima izmerili elektrinu struju dobijenu na taj nain, pokazalo se da, iako je njena snaga bila neznatna, broj vibracija koje ta struja proizvodi ostaje nepromenjen i apsolutno stalan za sve vreme njenog proticanja kroz nae vibrometre! *a bi poveao snagu elektrine struje dobijene na tako originalan nain, on je napravio $kondenzatore$ od razliitih materijala- od $kozje koe$, od odre ene vrste gline, usitnjene $rude cinka$ i $smole etinara$, proizvodei na taj nain elektrinu struju one snage i napona, kakvi su potrebni za rendgenski aparat koji je doneo sa sobom! Pomou tog neobinog izvora elektrine energije mi smo, na kraju krajeva, dokazali sledee2ako taj savremeni evropski pronalazak za leenje ve pomenute uasne bolesti rendgenskim zracima u itavom ljudskom telu dovodi do atrofije njenog $centra$, to ipak izrazito olakava formiranje $metastaza$ u drugim delovima tela i pogoduje da se ta bolest pojavi i razvije na novim mestima! *akle, prijatelju moga prijatelja: 1oj mladi prijatelj je bio zadovoljan ovim objanjenjem i izgubio je interesovanje za problem kojim je bio toliko obuzet! +ratio se natrag u 7vropu, stavivi nam na raspolaganje izvor svetlosti koji smo stvorili, a koji ne zahteva ni panju ni spoljne materijale& kasnije smo postepeno stavljali elektrine sijalice svuda gde smo to eleli! 2ako taj izvor ne moe da proizvede dovoljno energije za sve sijalice koje postoje u naoj peini, mi smo ipak svuda postavili prekidae i koristimo energiju samo tamo gde je to neophodno, te se ona ne troi uzalud i postepeno puni akumulatore, ponekad ak i u koliini koja premauje domae potrebe! . tom momentu, svi putnici me uzvezdanog broda $)arnak$ osetie u ustima kiseloslatki ukus! (o je znailo da se brod pribliava planeti gde e izvriti ve planirano sletanje! (o je bila planeta $*eskaldino$! %elzebub prekide svoju priu i vrati se u svoj $kesah$, a isto uinie #hun i Hasejn, i svi poee da se pripremaju za izlazak na planetu *eskaldino!
P9217*%#- #ko nekoga sluajno zainteresuju ideje izloene u ovoj glavi 6 i to samo ako ga zainteresuju duboko, a ne $povrno$, kao to se obino doga a savremenim ljudima, i ukoliko taj neko bude obdaren psihikim, moralnim i fizikim podacima iji e kvalitet na zadovoljavajui nain odgovarati mom shvatanju, najozbiljnije mu savetujem da mobilie svoje snage i da, osim toga, dovede sebe u stanje neophodno da postane $punopravni uenik$ moje $univerzalne laboratorije$ 6 laboratorije koju nameravam da otvorim po zavretku svog literarnog rada, ije e osnivanje biti povezano sa poslednjom fazom mog intenzivnog rada za dobrobit itavog oveanstva! #.('9
*opuna Primedbe #utora- )ako bi to rekao na mudri 0asradin Hoda- DProla baba sa kolaima!!!E
Glava 42 BELZEBUB U AMERICI Dva "dianoska" kasnije, kada je meuzvezdani brod "Karnak" nastavio svoj put i kada su verni sledbenici naeg uvaenog Hode Nasradina posedali na svoja uobiajena mesta, Hasejn se jo jednom obrati elzebubu ovim reima! Dragi dedice" #ogu li da te podsetim da si mi priao o onim$$$ onim tricentrinim stanovnicima %emlje, o onima koji$$$ kako si i& nazvao, bi'ima koja ive na strani potpuno suprotnoj od one gde je sada u procvatu savremena civilizacija$$$ o onim tricentrinim bi'ima koja su, kako si rekao, veliki poklonici "(okstrota") *" #isli na *merikance) Da, da, na *merikance" + radosno povika Hasejn$ Naravno, se'am se, obe'ao sam da 'u ti neto ispriati o tim savremenim "udacima"$ , elzebub poe ovako! + -osetio sam taj deo povrine tvoje omiljene planete, to jest savremenu ".evernu *meriku", upravo pred svoj konani odlazak iz tog sunanog sistema$ /amo sam krenuo iz 0vrope, iz -ariza, koji je bio poslednje mesto mog boravka na toj planeti$ ,splovio sam iz 0vrope "parobrodom" u skladu sa obiajem svi& takozvani& savremeni& "bogataa" i stigao u jedan veliki centar .everne *merike, grad Njujork ili, kako ga ponekad nazivaju, "kotao za topljenje razni& zemaljski& naroda"$ ,z luke sam krenuo pravo u &otel koji mi je preporuio jedan pariski poznanik, a koji je iz nekog razloga, dodatno, iako nezvanino, nazvan "jevrejskim"$ .mestivi se u &otel "#aestik", istoga dana se sreto& s jednim "misterom", koga mi je preporuio moj pariski poznanik$ Na tom kontinentu se svako bi'e mukog pola koje ne nosi suknju zove "mister"$ Kada sam naao tog mistera za koga sam imao preporuku, on je kao svaki pravi *merikanac bio do grla u bezbrojnim, to se kae, "(inansijskim poslovima"$ #islim da na poetku moje prie o *merikancima treba naglasiti da se skoro sva savremena tricentrina bi'a, koja ine osnovno stanovnitvo tog dela %emljine povrine, bave iskljuivo "(inansijskim poslovima"$ . druge strane, zanimanja i pro(esije neop&odne za proces svakodnevne egzistencije, praktikuju samo oni stanovnici drugi& kontinenata koji tamo odlaze privremeno da bi, kako oni kau, "zaradili novac"$ %bog toga su svakodnevni uslovi ivota tvoji& savremeni& ljubimaca, posebno na tom kontinentu, postali potpuno, da tako kaemo "tralalaulalanski", ili, kako bi rekao na potovani uitelj Hoda Nasradin, "nalik na me&ur od sapunice koji postoji samo dok u njemu ima vazdu&a"$ .ada su ti uslovi sredine takvi da bi se, ukoliko bi iz nekog razloga pro(esionalni strunjaci, neop&odni u svakodnevnom ivotu, prestali da dolaze sa drugi&
kontinenata radi zarade, sa sigurno'u moglo re'i da bi se za mesec dana celokupan poredak nji&ovog svakodnevnog ivota potpuno sruio, jer se meu njima ne bi naao niko ko bi makar znao da ispee &leb$ 1snovni razlog postepenog razvoja takve anomalije jeste, s jedne strane, zakon koji su oni sami doneli, a koji se odnosi na prava roditelja nad decom, a s druge strane, to to se u kolama osnivaju takozvane deje "tedionice dolara", s ciljem da se deci usadi ljubav prema tim dolarima$ %a&valjuju'i tome, kao i raznim drugim speci(inim spoljnim uslovima svakodnevnog ivota, koje su takoe sami uspostavili, ljubav prema "dolarskom biznisu" i samim "dolarima" je u prirodi svi& stanovnika tog kontinenta, kada dostignu odgovaran uzrast, postala motivaciona snaga nji&ovog "nemirnog" ivota$ 0to zato svako od nji& ima svoj "biznis" i to ne jedan, ve' nekoliko istovremeno$ ,ako je gospodin za koga sam imao preporuku, takoe bio veoma zauzet tim "dolarskim biznisom", ipak me je primio veoma srdano$ Kada je proitao pismo s preporukom koje sam mu predao, u njemu je zapoeo neobian proces koji su primetili ak i mnogi tvoji ljubimci + proces svojstven savremenim ljudima, koji oni nazivaju "nesvesnom gordo'u"$ , taj neobian proces odvijao se u njemu zato to je pismo koje sam mu predao upu'ivalo na preporuku jednog drugog "mistera", o kome se po miljenju mnogi&, i ovog mistera takoe, iza lea govorilo da je "vet", to jest da je "strunjak za dolare"$ ,ako je u poetku potpuno bio u vlasti te osobine, svojstvene svim tvojim savremenim ljubimcima, ipak se, dok je sa mnom razgovarao, postepeno opustio i na kraju mi je rekao kako je "spreman da mi se u potpunosti stavi na raspolaganje"$ 1n se, meutim, odjednom neega setio i dodao da veoma ali to zbog okolnosti koje su apsolutno izvan njegove kontrole danas nije u stanju da bilo ta uini za mene, ve' sve mora da odloi za sutra, jer je on jedan veoma zauzet ovek$ , razume se, uz svu svoju elju, on tu nita drugo nije mogao da uradi, zato to ti nesre'ni *merikanci, voeni tim nesre'nim (inansijskim poslovima, mogu da rade ono to ele samo nedeljom, a dan kada sam ja doao kod njega nije bio nedelja$ Na tom kontinentu, ni dolarski biznis, kao ni bilo ta drugo, ne zavise od sami& ljudi2 naprotiv, ti tvoji ljubimci potpuno zavise od svoji& poslova$ 3kratko, poto taj dan nije bio nedelja, jedan pravi "ameriki mister" nije mogao da ini ono to je &teo, to jest da poe sa mnom i predstavi me ljudima koji su mi bili potrebni2 zato se dogovorismo da se vidimo narednog jutra na odreenom mestu, na nji&ovom znamenitom " rodveju"$ rodvej ne samo to je glavna ulica u Njujorku, ve' je i najdua ulica od svi& ulica u velikim savremenim gradovima tvoje omiljene planete$ Dakle, slede'eg jutra krenu& na dogovoreno mesto$ -oto taksi u koji sam seo nije izaao iz radionica mistera 4orda, stigao sam suvie rano i onoga mistera jo nije bilo$
5ekaju'i ga, poe& da etkam unaokolo$ , poto su njujorki "brokeri" ve' etkali pre svog znamenitog "doruka na svoju ruku", gomila je upravo u tom delu rodveja postala toliko velika da se ja uplai& da 'e me odneti, te odlui& da pose dim negde odakle mogu da vidim mesto gde moj mister treba da se pojavi$ -okaza se da je odgovaraju'e mesto oblinji "restoran", iz koga sam kroz prozor mogao da vidim sve prolaznike$ 3zgred, moram da kaem da jo nigde na toj planeti, ni u jednoj zemlji, nema toliko restorana kao u gradu Njujorku$ 1ni su posebno mnogobrojni u centralnom delu grada, a nji&ovi vlasnici su uglavnom "6ermeni", "7rci" i "ruski 6evreji"$ -oto su vlastodrci te zemlje odnedavno obinim graanima strogo zabranili da proizvode, prevoze i upotrebljavaju takozvana "alko&olna pi'a" i izdali odgovaraju'e naredbe ljudima u koje su poloili sve svoje nade u pogledu du&ovnog mira, sada je obinom oveku postalo skoro nemogu'e da doe do te tenosti$ ez obzira na to, razna alko&olna pi'a koja se zovu "arak", "duiko", "kotski viski", "benediktin", "votka", "gran marnije", kao i mnoge druge "alko&olne tenosti", pod svim mogu'im vrstama etiketa, napravljene iskljuivo na takozvanim starim "lepovima" na okeanu, kraj obala tog kontinenta, u njujorkim restoranima postoje u koliinama koje poelite$ .utina te prakse jeste da ako podigne svoj mali prst i zakloni pola usta desnom rukom, dok izgovara naziv pi'a o kome sanja, momentalno 'e ti, bez ikakvog ustezanja, ta tenost biti posluena + jedino u boci od limunade ili znamenitog (rancuskog "8iija"$ * sada pokuaj da napregne svu svoju volju i da u sebi mobilie svoje "organe percepcije", kako bi mogao da, nita ne proputaju'i, usvoji sve to se odnosi upravo na to kako se ta "alko&olna pi'a" proizvode na moru, na starim lepovima, nedaleko od obala kontinenta$ 8eoma alim to nisam uspeo da se potpuno upoznam sa svim detaljima te savremene zemaljske nauke$ 6edina stvar koju sam uspeo da saznam jeste da u svaki recept za pripremanje ti& proizvoda ulaze "sumporna", "azotna" i "&lorna" kiselina i, to je najvanije, "magina (ormula" poznatog savremenog nemakog pro(esora Kimen&o(a$ /aj poslednji ingredijent, to jest magina (ormula pro(esora Kimen&o(a za alko&olna pi'a, izaziva neverovatnu radoznalost i, ako se tako moe re'i, "deluje" na slede'i nain! -re svega, potrebno je da se prema starom receptu, poznatom strunjacima u toj oblasti, pripremi &iljadu boca tenosti! tano &iljadu, zato to ako boca bude vie ili manje, magina (ormula ne'e delovati$ /i& &iljadu boca treba staviti na pod, a zatim jednu bocu bilo kojeg pravog alko&olnog pi'a, kakvo se svuda moe na'i, staviti iza nji& i drati tako deset minuta, a zatim lagano, veoma lagano, ekaju'i desno uvo levom rukom, sa odreenim pauzama, izgovoriti tu arobnu alko&olnu (ormulu$
3sled toga 'e se ne samo sadraj &iljadu boca iznenada pretvoriti u alko&olno pi'e, potpuno isto kao to je ono u onoj jednoj jedinoj, ve' 'e se na svakoj boci pojaviti potpuno ista etiketa kakva se nalazi na (lai sa pravim alko&olnim pi'em$ #eu arobnim (ormulama tog neuporedivog nemakog pro(esora Kimen&o(a postoji, kako sam saznao, nekoliko potpuno neverovatni&$ -oznati nemaki pro(esor, strunjak u ovoj oblasti, poeo je da "smilja" te izvanredne arobne (ormule sasvim nedavno, to jest poetkom poslednjeg velikog evropskog procesa meusobnog unitavanja$ Kada su u njegovoj domovini Nemakoj poele nestaice &rane, veliki pro(esor je, saose'aju'i sa stanjem svoji& sunarodnika, smislio svoju prvu maginu (ormulu, koja se sastojala u pripremanju veoma je(tine i ekonomine "kokoije supe"$ /a njegova prva (ormula je dobila naziv "nemaka kokoija supa" i delovala je na veoma zanimljiv nain, evo ovako$ 3 veoma veliki lonac, koji stoji na poretu, nalije se obina voda, u koju se zatim doda nekoliko veoma sitno iseckani& listova peruna$ , jedna i druga ku&injska vrata moraju pri tome biti irom otvorena ili, ako ku&inja ima samo jedna vrata, irom treba otvoriti i prozor2 i dok se veoma glasno izgovaraju rei arobne (ormule, kroz ku&inju treba velikom brzinom proterati jedno pile$ /ako 'e se ispostaviti da se u loncu nalazi veoma ukusna i topla kokoija supa$ 1sim toga, uo sam da su za vreme tog velikog procesa meusobnog unitavanja stanovnici Nemake u ogromnom broju koristili tu maginu (ormulu, zato to se u praksi pokazalo da je taj nain pripremanja "kokoije supe" sasvim dobar i da je, u svakom sluaju, veoma ekonomian$ 9adi se o tome da je za njega veoma dugo bilo dovoljno samo jedno pile, koje je neprekidno i uvek iznova terano sve dotle dok ne bi palo od iznemoglosti$ * ukoliko bi pile, to bi se reklo, "izgubilo elju da die", stanovnici Nemake su se, u tom sluaju i kao to sam pomenuo, drali slede'eg obiaja$ 3pravo kada bi pile "ispustilo duu", njegovi vlasnici su od njega veoma sveano pravili peenje i u ast tog dogaaja su bili duni da pozovu na ruak sve svoje roake$ 3 vezi s tim, zanimljivo je napomenuti da je jedan drugi nji&ov znameniti pro(esor, po imenu :tajner, za vreme svoji& takozvani& "nauni& istraivanja natprirodni& pojava", matematiki utvrdio da uvek kada se ti pili'i slue na "zvaninim rukovima", doma'ica treba da odri kratak govor$ Doma'ica, dakle, treba da pogleda ka nebu i, pokazuju'i na pile, ose'ajno kae kako je to pravi "(azan sa -amira" koga im je specijalno poslao dragi ne'ak koji se tamo nalazi kao konzul nji&ovog velikog "(aterlenda"$ Na toj planeti postoje magije za sve mogu'e namene$ roj takvi& arobni& (ormula poeo je da raste tek poto su mnogi stanovnici te osobene planete postali strunjaci za natprirodne pojave i poeli da se nazivaju
"okultistima", "spiritualistima", "teozo(ima", "vraarama", "&iromantima", i tako dalje$ 1sim sposobnosti izazivanja "natprirodni& pojava", ti strunjaci takoe veoma dobro znaju kako "tajno postaje javno"$ %abrana kori'enja alko&ola u *merici predstavlja drugi dobar primer koji nam omogu'uje da razumemo do koje mere je kod savremeni& vlastodraca atro(irala mogu'nost kristalizacije podataka za logiko miljenje, poto se taj apsurd tamo zaista ponovio$ %bog te zabrane na tom kontinentu svi bez izuzetka sada koriste alko&ol, ak i oni koji u drugim okolnostima nikada to ne bi radili$ 3 *merici se s upotrebom alko&ola dogaa isto to se u zemlji #aralplesi dogodilo sa vakanjem makovi& zrna$ 9azlika je u tome to su se itelji #aralplesija pomamili za pravim zrnima maka, dok sada u *merici njeni stanovnici piju bilo kakvu teku'inu ukoliko je na boci etiketa alko&olnog pi'a koje postoji negde na toj planeti$ Druga razlika se sastoji u tome to bi'a koja sada ive na amerikom kontinentu, kada taj zabranjeni proizvod treba da sakriju od oiju vlasti, pribegavaju postupcima koji ni izdaleka nisu tako naivni kao to su bili oni koje su koristili itelji #aralplesija$ Na ta sve idu tvoji savremeni ljubimci u tom pogledu mo'i 'e veoma dobro da s&vati na osnovu slede'i& primera$ .ada svaki mlad ovek, kome se jo nije osuilo majino mleko na usnama, obavezno nosi sa sobom naizgled bezazlenu "tabakeru" i, sede'i u restoranu ili u nekom od nji&ovi& poznati& "dansinga", on nemarno vadi iz depa tu tabakeru, dok svi oko njega, naravno, misle da se on sprema da zapali$ *li, ni govora" 1n lagano okre'e tabakeru i u njegovoj levoj ruci se pojavljuje mala aa, dok desnom veoma lagano i veoma mirno naliva iz tabakere u tu au nekakvo pi'e, moda kotski viski, ali pripremljeno na nain koji sam ti ve' opisao$ na nekom od stari& lepova u blizini amerike obale$ Nekako, ba za vreme svoji& posmatranja, video sam i ovakvu sliku$ 3 jednom od ti& restorana, nedaleko od mog stola, sedele su dve mlade *merikanke$ .luga, ili kako tamo kau, "kelner", doneo im je bocu neke mineralne vode i dve ae$ 6edna od nji& je malice odvrnula ruku svog pomodnog kiobrana i tenost, verovatno kotski viski ili neto slino, potekla je, takoe veoma lagano, u nji&ove ae$ 3kratko, moj deae, na amerikom kontinentu se ponavlja isto ono to se jo nedavno dogaalo u velikoj zemlji koja se zove 9usija, gde su vlasti takoe zabranile upotrebu znamenite "ruske votke", usled ega su ta bi'a ubrzo nauila da umesto votke piju nita manje poznatu "otrovnjau" od koje svakodnevno umiru &iljade ti& nesre'nika$
3 datom sluaju mi de(initivno moramo odati priznanje savremenim *merikancima$ 3 svom ume'u da skrivaju upotrebu alko&ola od vlasti, oni su neuporedivo "civilizovaniji" od stanovnika 9usije$ Da, moj deae, kao to sam ti ve' rekao, da bi& izbegao ulinu guvu, svrati& u tipian njujorki restoran i, poto sedo& za jedan sto, poe& kroz prozor da posmatram gomilu$ * poto svuda na toj planeti vai obiaj da je onaj koji sedi u restoranu, ili na bilo kom drugom javnom mestu, duan da onim to oni nazivaju "novac" neto narui ili kupi u korist vlasnika te ustanove, i ja uini& isto naruivi au nji&ove poznate "oranade"$ /aj poznati ameriki napitak sastoji se od soka isceeni& pomorandi ili nji&ovi& poznati& "grejp(ruta" i stanovnici toga kontinenta ga piju uvek i svuda u neverovatnim koliinama$ #ora se priznati da ta uvena "oranada" osveava ponekad za vreme vru'ine, ali to se tie njenog delovanja na takozvanu "sluzokou" eluca i creva, taj napitak je jedan od mnogobrojni& (aktora koji, svi zajedno + polako ali sigurno + vode unitenju "suvine i beznaajne" (unkcije eluca, koja se zove "varenje"$ * tada, dok sam sedeo za stolom sa aom oranade i posmatrao prolaznike u nadi da 'u ugledati mistera koga sam ekao, poe& nemarno da razgledam sam restoran$ Na stolu za kojim sam sedeo, izmeu ostali& predmeta primeti& takozvani "meni"$ "#eni" je na tvojoj omiljenoj planeti ime dato listu papira na kome su ispisane sve vrste jela i pi'a koja se u tom restoranu slue$ 9azgledaju'i taj papir, otkri& da se toga dana moglo naruiti najmanje sedamdeset osam razliiti& jela$ /o me je veoma iznenadilo i ja pomisli& na to kolika mora biti pe' u ku&inji ti& *merikanaca da bi se za jedan dan moglo pripremiti sedamdeset osam razliiti& jela$ #oram da dodam da sam bio na svim kontinentima %emlje i da sam bio gost kod mnogi& ljudi koji su pripadali razliitim kastama$ , poto sam esto gledao kako se priprema &rana u nji&ovim ku'ama, kao i u svojoj sopstvenoj, bilo mi je manje ili vie poznato da su za pripremanje jednog jela potrebne najmanje dve ili tri erpe$ /ako sam izraunao da je tim *merikancima, ako pripremaju sedamdeset osam jela u jednoj ku&inji, potrebno oko tri stotine lonaca i erpi$ -oele& da lino vidim kako na jedan poret moe da stane tri stotine erpi i zato rei& da dam dobru "napojnicu" kelneru koji mi je doneo "oranadu", kako bi mi dozvolio da sopstvenim oima vidim ku&inju tog restorana$ Kelner mi to nekako sredi i ja uo& u ku&inju$ , ta misli, ta sam tamo video) Kakva je slika iskrsla pred mojim oima) :poret sa tri stotine lonaca i erpi) Ni govora"""
8ideo sam samo "minijaturni" poret na gas, nalik na one koji se nalaze po "momakim brlozima" ili u sobama "vrli& stari& deva"$ Kraj tog poreta stajao je kuvar :kotlananin s vratom bika i itao novine, koje su sastavni deo svakog stanovnika *merike$ #islim da je to ovoga puta bio "/ajms"$ 1svrnu& se u udu oko sebe i opet mi se pogled zadra na biijem vratu tog kuvara$ Dok sam ja stajao zbunjen kelner ue iz restorana u ku&inju i naneobinom engleskom narui kuvarujedno veoma pre(injeno jelo$ Na osnovu akcenta kelnera koji je naruio to jelo neobinog naziva, mogao sam da zakljuim da je on tek nedavno stigao iz 0vrope, oigledno sanjaju'i o tome da svoje depove napuni amerikim dolarima + san svakog 0vropljanina koji nikada nije bio u *merici i zbog kojeg ni jedan 0vropljanin ne moe vie mirno da spava$ Kada je taj pretendent na "ameriko multimilionerstvo" naruio to udno jelo, debelovrati kuvar je bez urbe ustao sa svoga mesta i skinuo sa zida mali, kako se u tim krajevima kae, "momaki tiganj"$ %atim je, ukljuivi svoj ";minijaturni poret", stavio na njega tiganj2 i dalje &odaju'i usporeno, on prie jednom od mnogobrojni& ormana, izvadi odande nekakvu konzervu, otvori je i itav njen sadraj izrui u tiganj$ %atim, istim korakom, prie drugom ormanu, izvadi odande drugu konzervu, ali ovoga puta deo njenog sadraja nasu u tiganj i promeavi dobijenu meavinu, izrui itavu masu na tanjir koji je stavio na sto$ %atim ponovo sede na preanje mesto i nastavi da ita novine$ Kuvar sa biijim vratom potpuno ravnoduno obavi itavu proceduru, ba kao automat2 iz njegovi& pokreta se videlo da mu misli blude negde daleko, bez sumnje tamo gde se deavaju dogaaji o kojima piu u tim amerikim novinama$ Kelner koji je naruio to neobino jelo uskoro ue u ku&inju nose'i veliki bakarni posluavnik na kojem se nalazio ve liki broj takozvani& "savremeni& noeva", nainjeni& od iskrivljenog metala i stavivi tanjir s onim udnim jelom na posluavnik, sve to odnese u salu$ Kada sam se vratio na svoje mesto vide& za susednim stolom "mistera" koji je mljackao ustima jelo, ije sam pripremanje upravo imao sre'e da vidim u ku&inji$ -ogledavi ponovo kroz prozor, najzad u gomili uoi& onog mistera koga sam ekao i plativi raun, izao& iz restorana$ * sada, moj deae, dre'i se (ormi miljenja naeg dragog uitelja, mogu da ti ispriam poneto o "jeziku" ti& *merikanaca$ 8e' od prvog dana svog boravka u najve'em gradu .everne *merike osetio sam velike teko'e u razumevanju, jer iako ta bi'a, kako se pokazalo, koriste engleski jezik za meusobno usmeno optenje, taj nji&ov "engleski" je veoma speci(ian i zaista potpuno osoben$ %ato sam, nailaze'i na takve teko'e, naumio da izuim taj nji&ov osobeni "razgovorni engleski"$
/re'eg dana po svom dolasku, upravo kada sam se spremao da "mistera" koga sam tada sreo zamolim da mi preporui uitelja tog "engleskog jezika", iznenada ugleda& na nebu re(lektorima osvetljen "ameriki oglas"$ :K1<* 60%,K* -1 .,./0#3 #,./09* 5*/09<,=* >?, .ever, @A?$ ulica Dalje je sledilo objanjenje koji se jezici mogu uiti u toj koli$ :to se tie "amerikog engleskog", on je imao posebno mesto, jer se mogao uiti od pet minuta do dvadeset etiri asa$ 6a najpre nisam znao ta da odaberem, ali sam ipak reio da narednog dana odem na navedenu adresu$ .lede'eg dana sam naao tog mistera 5aterlica koji me je lino primio i kada je uo da elim da nauim "ameriki engleski" prema njegovom sistemu, objasnio mi je pre svega da se taj razgovorni jezik moe nauiti u tri oblika, pri emu svaki oblik odgovara specijalnim za&tevima$ + -rvi oblik + rekao je on + postoji kako bi razgovorni jezik uili ljudi koji naprosto moraju da obezbede zaradu u naim amerikim dolarima$ Drugi oblik odgovara onima koji, iako im nai dolari nisu potrebni, svejedno vole da "prave pare" i u svojim socijalnim odnosima s nama, *merikancima, vole da se ponaaju ne makar kako, nego kao pravi "gentlmeni" sa engleskim vaspitanjem$ :to se tie tre'eg oblika, on je potreban onima koji ele da imaju mogu'nost da ovde, tamo i svuda, u svakom trenutku nabavljaju kotski viski$ -oto mi je vreme za uenje drugog oblika uenja engleskog najvie odgovaralo$ reio sam da mu odma& platim dolare koje je traio za uenje prema njegovom tajnom sistemu$ Kada sam mu dao dolare i on i& stavio u svoj unutranji dep + s glumljenom ravnoduno'u + a, u stvari, sa izvesnom po&lepom koja je svojstvena svim stanovnicima te planete objasnio mi je da za izuavanje tog drugog oblika treba zapamtiti samo pet rei! >Bmoda2 @Bmogu'e! ?Bsutra2 CBo, vidim2 DBdobro$ 9ekao mi je da, ako budem morao da razgovaram s nekim "misterom", samo s vremena na vreme izgovaram ti& pet rei$ + /o 'e biti sasvim dovoljno + ree on + da svakoga ubedite! prvo, da veoma dobro znate engleski , a drugo, da ste "tatamata" u "biznisu"$ ,ako je sistem tog uvaenog 5aterlica bio veoma originalan i nesumnjivo e(ikasan, nijednom nisam morao da ga primenim u praksi$ /o je bilo zato to sam sutradan sreo na ulici jednog starog poznanika, novinara iz evropski& novina, koji mi je poverio najve'u tajnu uenja amerikog engleskog$ Kada sam mu izmeu ostalog rekao da sam se pret&odnog dana sreo s misterom 5aterlicem i ispriao mu neto o njegovom sistemu, on mi je odgovorio2 + %nage ta, moj dragi doktore) -oto ste vi pretplatnik nai& novina, ne mogu da se uzdrim a da vas ne uputim u jednu tajnu lokalnog jezika$
, zatim nastavi! + -oto ve' znate nekoliko nai& evropski& jezika, moete savreno ovladati ovdanjim jezikom uz primenu te tajne i moete razgovarati na bilo koju temu, a ne samo da naterate druge da misle kako vi znate engleski$ %a tako neto, ne poriem, sistem tog 5aterlica odlino odgovara$ 1n mi zatim objasni da + dok se izgovara bilo koja re na bilo kojem evropskom jeziku + treba da zamislite da imate u ustima vru' krompir u momentu kada se spremate da izgovorite neku englesku re$ 1sim toga, ako zamislite da je taj vru' krompir dobro zainjen "paprikom", ima'ete savren izgovor na amerikom engleskom$ 1n mi je, pored ostalog, savetovao da se ne usteem da koristim rei iz evropski& jezika, zato to se engleski sastoji iz sluajne meavine skoro svi& evropski& jezika, zbog ega ima po nekoliko rei za svaku obinu misao, usled ega 'ete "skoro uvek ubosti pravilnu re"$ , ak, ukoliko iz neznanja upotrebite re koja u tom jeziku ne postoji, nemojte brinuti2 u najgorem sluaju va sagovornik 'e pomisliti da je sam neznalica$ .ve to treba da radite jeste da zamiljate kako kotrljate vru' krompir$$$ a sve ostalo su sitnice$ /o vam garantujem, a mogu ak i da vam kaem da ukoliko, slede'i moj savet, ne dokaete svima da je va "ameriki engleski" idealan, ne morate vie da se pretpla'ujete na nae novine$ Nekoliko dana kasnije morao sam da otputujem u grad 5ikago$ /aj grad je bio drugi po veliini na tom kontinentu i moglo bi se re'i da je bio druga prestonica .everne *merike$ -rate'i me u 5ikago, moj njujorki poznanik mi je dao preporuku za jednog tamonjeg "mistera"$ 5im sam stigao u grad 5ikago, uputi& se pravo tom "misteru"$ -okazalo se da je taj ikaki "mister" veoma drueljubiv i ljubazan$ %vao se elibaton$ 8e' prve veeri, taj drueljubivi i ljubazni mister elibaton me pozva da poem s njim u ku'u njegovi& prijatelja, kako se, prema njegovim reima, ne bi& ose'ao "odbaenim" u nepoznatom gradu$ Naravno, ja pri&vati&$ Kada smo stigli tamo, zatekosmo veliki broj mladi& *merikanaca koji su bili u gostima kao i mi$ .vi gosti su bili veoma veseli i vedri$ 1ni su redom priali "smene prie" i sme& koji je pratio te prie ispunjavao je sobu kao dim u dane kada bi juni vetar donosio dim iz dimnjaka ameriki& (abrika gde su se proizvodile nji&ove virle pod nazivom "&otdog"$ -oto sam i sam voleo smene prie, moje prvo vee u 5ikagu je, naravno, proteklo veoma interesantno i zabavno$
.veje bilo veoma ljupko i prijatno izuzev jedne crte, zajednike za sve prie ispriane te veeri, koja me je veoma zaudila i zbunila$ %audila me je nji&ova "dvosmislenost" i "nepristojnost"$ Dvosmislenost i nepristojnost ti& pria je bila tolika da je bilo koji od ti& mladi& ameriki& pripovedaa za itavo tuce poena prednjaio ispred znamenitog okaa$ okao je ime jednog pisca koji je napisao jednu za %emljane veoma pounu knjigu pod nazivom "Dekameron"2 tu knjigu sada svuda itaju i ona je omiljena knjiga ti& bi'a skoro na svim kontinentima$ .lede'e veeri me je taj prijatni mister elibaton poveo kod dugi& svoji& prijatelja$ /amo je takoe bilo mnogo mladi& *merikanaca, mukaraca i ena, koji su sedeli po uglovima sobe i ti&o jedni s drugima razgovarali$ 5im smo seli prila mi je jedna lepukasta devojka, sela pored mene i poela neusiljeno da brblja$ Kao i obino, podrao sam razgovor i mi smo brbljali o svemu i ni o emu$ 1na me je, izmeu ostalog, mnogo ispitivala o gradu -arizu$ 3 jeku razgovora ta "mlada ledi" iznenada, s neba pa u rebra, poe da me mazi po vratu$ 6a odma& pomisli&! "Kako je paljiva" 1na je, mora biti, primetila ;ujed buve; na mom vratu i sada rukom prelazi preko tog mesta kako me ne bi svrbelo$" *li kada sam uskoro primetio da su svi mladi *merikanci jedni duge poeli da maze, veoma sam se zaudio i nisam mogao da s&vatim ta se dogaa$ #oja prva pomisao da se radi o ujedu buva nije se potvrdila, zato to je bilo nemogu'e da su sve posetioce bez izuzetka buve odjednom ujele za vrat$ -oeo sam da razmiljam o znaenju svega toga, ali, ma koliko se trudio, nita nisam mogao da s&vatim$ Kasnije, kada smo napustili taj dom i ve' bili na ulici, zamolio sam mistera elibatona da mi objasni ta je sve to znailo$ 1n je odma& prasnuo u neobuzdan sme& i nazvao me "naivinom" i "provincijalcem"$ * zatim, smirivi se malo, ree! + 3 stvari, ti si ba udan momak, jer mi smo sada bili na "veeri maenja"$ .meju'i se i dalje mojoj naivnosti, on mi ree da smo pret&odnog dana takoe bili na "veeri", ali na "veeri pria", a sutra + nastavi on + nameravam da vas povedem sa sobom na vee kupanja, gde 'e se mladi ljudi kupati zajedno, naravno u specijalnim kupa'im kostimima$ %atim, vide'i da sam i dalje zbunjen, on dodade! + *li, ako vama iz neki& razloga nisu po volji te "dosadne stvari", po'i 'emo na neka druga mesta koja nisu svima otvorena$ ,mamo ovde mnogo takvi& "klubova" i ja sam ulanjen u nekoliko nji&$ -o'i 'emo na te "privatne veeri", ako elite da potraite neto "solidnije"$ *li ja nisam iskoristio dobrotu tog ljubaznog i izuzetno "drueljubivog" mistera elibatona, zato to sam slede'eg jutra dobio telegram sa za&tevom da se vratim u Njujork$
/u se elzebub duboko zamisli i posle prilino duge pauze, duboko uzda&nu i ovako nastavi svoju priu! + .utradan, umesto da poem jutarnjim vozom, kako sam ve' reio poto sam dobio telegram, ja odloi& svoj put do veeri$ -oto razlog odlaganja mog odlaska moe biti dobro ilustrovati kakvo je zlo proisteklo iz jednog pronalaska ti& *merikanaca, koji ima iroku primenu na svim kontinentima i predstavlja jedan od osnovni& razloga daljeg, da tako kaemo, "iscrpljivanja psi&e" svi& tricentrini& stanovnika nesre'ne planete, ispria'u ti o tome detaljno$ /aj tetni ameriki pronalazak, iju sutinu nameravam da ti predoim, postao je ne samo uzrok daljeg i ubrzanog "iscrpljivanja" psi&e svi& tricentrini& bi'a nastanjeni& na toj nesre'noj planeti, ve' vodi potpunom unitavanju te unikalne ivotne (unkcije svojstvene svim tricentrinim bi'ima, koja je u nji&ovom bi'u do ovog poslednjeg veka nastajala spontano i koja je svuda nazivana "zdravim instinktom ose'anja istine u srcu realnosti"$ 3mesto te (unkcije, neop&odne svakom tricentrinom bi'u, postepeno je kristalizovana druga specijalna (unkcija, ije dejstvo kod nji& izaziva neprekidno miljenje o svemu$ /aj tetni pronalazak oni su nazvali "reklamom"$ Da bi mogao da s&vati sve to sledi, moram da ti kaem da sam nekoliko godina pre svog putovanja u *meriku, za vreme putovanja po 0vropi, jednom kupio nekoliko knjiga kako bi& prekratio duge sate dosadnog putovanja vozom$ 3 jednoj od ti& knjiga, koju je napisao jedan veoma poznat pisac, proitao sam glavu o *merici, u kojoj se mnogo govorilo o takozvanim ikakim "klanicama"$ "Klanicom" se naziva specijalno mesto na kome se tricentrini %emljani bave unitavanjem bi'a razni& drugi& (ormi ija planetarna tela upotrebljavaju kao svoju prvu nasunu &ranu, naravno, opet zbog abnormalno uspostavljeni& uslova svakodnevnog ivota$ :tavie, dok sve to rade na tim specijalnim mestima, oni ponavljaju i ak tvrde da to rade iz "nunosti" i na "naj&umaniji" nain$ /aj poznati savremeni pisac je jednoj od klanica u istom tom gradu 5ikagu dao us&i'enu ocenu "svedoka", poto je, prema njegovom miljenju bila izvanredno organizovana$ 1n je &valio savrenstvo njeni& maina svi& mogu'i& vrsta i padao u ekstazu zbog njene izuzetne isto'e$ "Ne samo da &umanost prema bi'ima drugi& (ormi + pisao je on + dostie u toj klanici "boansku" proporciju, ve' su maine do te mere usavrene da ivog stvora uvode na vrata na jednom kraju, i ve' kroz desetak minuta kroz vrata na drugom kraju iznose tople virle, spremne za jelo, ako &o'ete da i& jedete$ 1n je, naj2ad, podvukao da sve to u potpunosti rade te savrene maine, da ovekove ruke ne moraju nita ni da taknu, usled ega je sve tako isto i uredno da istije i urednije ne moe biti$
Nekoliko godina kasnije, poto sam proitao tu knjigu, sluajno sam nabasao na lanak u jednom ozbiljnom ruskom asopisu u kome su te ikake bolnice &valjene u istom tonu$ , kasnije sam sluao o tim ikakim klanicama od razni& ljudi, od koji& su neki, rekao bi&, bili svedoci uda koja su opisivali$ 3kratko, pre svog putovanja u 5ikago ve' sam bio siguran da tome "udu" nema ravnog$ #oram re'i da me je uvek interesovala ta vrsta proizvodnje, u kojima su tvoji ljubimci istrebljivali razliite (orme zemaljski& bi'a2 osim toga, od vremena kada sam u svojoj marsovskoj laboratoriji postavio razne me&anizme i poeo s njima da radim, uvek sam pokazivao veliko zanimanje za sve vrste maina$ , zato, kada sam se ve' naao upravo u tom gradu 5ikagu, pomislio sam da bi s moje strane bilo neoprostivo ako ne iskoristim mogu'nost da vidim te znamenite klanice$ %ato sam odluio da tog jutra, na dan svog odlaska, u drutvu jednog od svoji& novi& ikaki& poznanika posetim jednu takvu tvorevinu tvoji& ljubimaca$ Na savet pomo'nika glavnog upravnika, za vodia smo uzeli slubenika jednog departmana banke koja je bila povezana s tom klanicom, i zajedno s njim smo se uputili u razgledanje$ Najpre smo proli kroz dvorita u koja su doterivali nesre'na etvoronoga stvorenja, u kojima su ona i ostajala dok i& ne ubiju$ /a dvorita se nisu razlikovala od drugi& mesta te vrste na toj planeti, izuzev to su po veliini bila znatno ve'a$ . druge strane, bila su i znatno prljavija od oni& koja sam video u drugim zemljama$ %atim smo proli kroz takozvane "dograene" delove$ 6edan od nji& je bio (riider za gotovo meso2 u drugom delu su etvoronoce ubijali prosto + maljevima, i drali im kou isto kao i u drugim klanicama$ 3zgred, kada smo prolazili kroz poslednji dograeni deo, uinilo mi se da je to verovatno mesto gde su ivotinje ubijane specijalno za 6evreje, zato to nji&ova religija, kako sam kasnije saznao, odreuje poseban nain ubijanja etvoronoaca$ :etnja kroz sve te prostorije, oduzela nam je prilino vremena i ja sam ekao trenutak kada 'emo najzad da doemo do sekcije o kojoj sam veoma mnogo sluao i koju sam specijalno eleo da posetim$ *li, kada sam naem vodiu rekao da elim to pre da vidim tu sekciju, saznao sam da smo videli sve to se u toj poznatoj ikakoj klanici moglo videti i da drugi& sekcija nema$ Nigde, dragi moj deae, nisam video nijednu mainu, osim kolica na inama, koja se u svim klanicama koriste za odvoenje teki& skeleta2 a to se tie prljavtine, nje je bilo vie nego dovoljno$ -o isto'i i optoj organizovanosti, ti(liske klanice, koje sam video dve godine pre toga, imale su mnogo poena prednosti u odnosu na tu ikaku klanicu$
3 /i(lisu, na primer, niste mogli da vidite na podu ni kap krvi, dok je u 5ikagu sve bilo njome isprskano$ 1igledno da je neka grupa ameriki& biznismena, pribegavi, kao i uvek, svojoj uobiajenoj "reklami", reila da izreklamira ikake klanice, kako bi po itavoj planeti proirila lane podatke koji apsolutno ne odgovaraju stvarnosti$ -oto je to tamo opte pravilo, za tako neto nisu tedeli dolare$ * poto je kod savremeni& novinara i reportera sveta (unkcija savesti potpuno atro(irala, oni su imali ogroman uspe& u kristalizaciji udovino preteranog miljenja o ikakim klanicama kod skoro svi& tvoji& ljubimaca koji su nastanjeni na toj planeti$ ,, naravno, moe se re'i da je to bilo uraeno u "pravom amerikom stilu"$ /ricentrina bi'a na amerikom kontinentu su postala takvi strunjaci za reklamu da se na nji& moe primeniti jedna od mnogi& izreka naeg dragog Hode Nasradina! "Da postane drug avola moe samo onaj koji svoj 3m usavri do te mere da moe od muve da napravi slona$" 9azume se, oni su postali toliko veti u tome kako se od muve pravi slon i to ine toliko esto da u nae vreme, ako neko sretne u *merici pravog slona, treba da napregne sve svoje snage kako ne bi pomislio da je pred njim, u stvari, samo muva$ ,z 5ikaga sam se vratio u Njujork i poto sam brzo i sasvim zadovoljavaju'e reio sve projekte radi koji& sam doao na taj kontinent, a kako su mi okolnosti i uslovi sredine za svakodnevni ivot izgledali pogodni za povremen potpun odmor, koji je za mene postao uobiajen za vreme tog mog poslednjeg putovanja na %emlju, rei& da neko vreme ostanem u tom gradu i poivim meu tim bi'ima prepustivi se naprosto asocijativnom toku koji se u meni odvijao neprestano$ Dakle, ive'i u najve'em centru te velike i moderne zemlje i sukobljavaju'i se u raznim sluajevima sa bi'ima najrazliitiji& tipova, jednog dana sam pojmio + nenamerno, ali za&valjuju'i steenoj navici da takore'i "usput" prikupljam materijale za svoju statistiku u okviru koje sam uporeivao rasprostranjenost bolesti i neobini& "subjektivni& poroka" meu bi'ima razliiti& grupa+ injenicu + jednu injenicu koja me je veoma zainteresovala! u prirodi skoro polovine tricentrini& bi'a, koja sam tamo upoznao, (unkcija koja je predviena za preobraaj prve nasune &rane je dis&armonizovana, ili, kod nji&, je kako bi oni rekli, "sistem za varenje bio pokvaren"2 osim toga, skoro etvrtina nji& ima ili samo to nije dobila onaj oblik bolesti koji se naziva "impotencijom", a zbog te bolesti je veoma mnogo savremeni& stanovnika tvoje omiljene planete zauvek lieno mogu'nosti produetka svog roda$ Kada sam to s&vatio, u meni se pojavilo ogromno interesovanje za bi'a te grupe, tako da sam promenio svoj ve' odreen nain ivota i polovinu svog vremena koje mi je preostalo za moj lini odmor posvetio specijalnim istraivanjima uzroka te injenice + toliko neobine za mene i toliko uvredljive za nji&$ -rate'i taj cilj, ja sam ak odlazio u razne provincijske centre nji&ove ogromne savremene zemlje, iako nigde nisam ostajao due od dva dana, izuzev u gradu ostonu ili, kako ga ponekad
zovu, "gradu oni& koji su izbegli nacionalno izroavanje"$ /amo sam boravio itavi& nedelju dana$ 9ezultati ti& posmatranja i statistika obrada su mi pomogli da utvrdim kako su obe ove bolesti, koje u odreenom stepenu preovlauju meu savremenim bi'ima nastanjenim na svim kontinentima, toliko iroko rasprostranjene da su mi nji&ove posledice odma& postale jasne$ 5ak sam pomislio da 'e, ukoliko stvari budu i dalje ile tim putem, taj veliki samostalni narod uskoro zadesiti ista sudbina koja je zadesila zemlju pod nazivom "carska 9usija", to jest i ova zemlja 'e biti unitena$ 6edina razlika 'e se sastojati u samom procesu unitenja$ -roces propasti "carske 9usije" zapoeo je zbog anomalija 3ma tamonji& "vlastodraca", dok 'e do procesa unitenja amerike drave do'i usled organski& anomalija$ Drugim reima, "smrt" prve drave je nastupila zbog pameti, dok 'e smrt druge nastupiti zbog eluca i pola$ 3pravo te dve (unkcije, neop&odne nji&ovom organizmu, sada regresiraju u pravcu potpune atro(ije, i to velikom brzinom$ *meriko drutvo je jo veoma mlado2 i jo, to bi se reklo, lii na novoroene, rumeni se kao novoroene$ * poto su kod predstavnika tog mladog drutva dva glavna motora nji&ove egzistencije ve' sklona dekadenciji, mislim da 'e dalje kretanje ka sjedinjavanju sa eskonanim, to se dogaa svuda u #egalokozmosu, zavisiti od pravca i intenziteta sila koje je generisao prvobitni impuls$ 3 naem velikom #egalokozmosu se ak smatra zakonom vae'im za sva bi'a koja poseduju 3m + da svako mora da brani prvobitni impuls zato to 'e on, stekavi energiju, postati snaga koja je osnovni pokreta svega postoje'eg u 8asioni i koja 'e sve povesti natrag ka -rimarnoj .utini$ 3 tom trenutku elzebubu donesoe "lejtuanbros"$ .asluavi sadraj, on se opet okrete Hasejnu i ree! + 6a mislim, dragi moj deae, da 'e ste'i jasnu sliku i razumeti neobinost psi&e ti& tricentrini& bi'a sa planete %emlje, koja su ti se toliko dopala, ako ti podrobnije objasnim uzroke dis&armonije obeju (undamentalni& (unkcija u prirodi ti& tricentrini& stanovnika *merike$ Kako bi mi bilo zgodnije, najpre 'u ti posebno objasniti uzroke dis&armonije svake od ovi& (undamentalni& (unkcija, a poe'u od uzroka dis&armonije (unkcionisanja preobraaja nji&ove "prve nasune &rane", ili, kako bi oni rekli, od "uzroka kvarenja nji&ovi& eludaca"$ Dis&armonija te (unkcije ima nekoliko speci(ini& uzroka, razumljivi& ak i 3mu obini& tricentrini& bi'a, ali najvanijaje to su se od samog poetka (ormiranja nji&ovog drutva privikli + za&valjuju'i uslovima sredine i najrazliitijim uslovima, koje su sami uspostavili + da nikada kao prvu nasunu &ranu ne upotrebljavaju bilo ta to je svee, ve' iskljuivo one proizvode koji se nalaze u stadijumu raspadanja$
3 nae vreme predstavnici tog naroda skoro nikad za svoju prvu nasunu &ranu ne koriste nekakav jestivi proizvod koji jo sadri sve "aktivne elemente" koje je u njega unela sama 8elika -riroda i koji su neop&odni za normalan ivot svi& bi'a2 oni "konzerviraju", "zamrzavaju" i "ekstra&uju" unapred sve te proizvode i koriste i& tek onda kada je ve'ina "aktivni& elemenata", neop&odni& za normalnu egzistenciju iz nji& ve' isparila$ /a anomalija se pojavila u svakodnevnom procesu egzistencije tricentrini& predstavnika te nove zemlje i ona se dalje proiruje i uvr'uje svuda meu tvojim ljubimcima zbog toga to su, od vremena kada su tricentrini stanovnici %emlje prestali da ulau napore koji su im neop&odni, oni postepeno sebe liili mogu'nosti kristalizacije oni& sutinski& podataka u sopstvenoj prirodi koji su mogli da im omogu'e + ak bez vostva istinski usmerenog znanja + da osete istinsku tetnost ove ili one mani(estacije svoje delatnosti po same sebe$ , kada bi makar neki od ti& nesre'ni& *merikanaca posedovali instinkt svojstven svim tricentrinim bi'ima, oni bi mogli + naprosto za&valjuju'i sluajnim asocijacijama i poreenjima + pre svega sami da s&vate, a zatim da to saopte i svima ostalima, da u trenutku kada se primarna veza izmeu 8elike -rirode i bilo kog proizvoda koji se koristi kao "prva nasuna &rana" narui, ak i ako se taj proizvod uva potpuno izolovano, to jest "&ermetiki izolovan", "zamrznut" ili "ekstra&ovan", on se pod uticajem vremena, kao i sve u 8asioni, mora menjati i razlagati u skladu sa istim principom i istim redosledom prema kome je (ormiran$ %bog toga treba da zna da se aktivni elementi, od koji& -riroda stvara sve kozmike (ormacije, podvrgavaju trans(ormaciji putem tetartokozmosa u proizvodima kori'enim kao prva nasuna &rana bi'a, a takoe, oni su izvor (ormiranja svi& ostali& potpuno odu&ovljeni& ili poluodu&ovljeni& objekata$ , oni, kada nastupi odgovaraju'e vreme i u ma kakvim se uslovima nalazili, moraju da se odreenim redosledom odvoje od oni& masa u koje su bili sjedinjeni za vreme trogoautoegokratskog procesa$ , naravno, to vai i za one proizvode koji su toliko dragi *merikancima i koje oni konzerviraju u takozvanim "&ermetiki zalemljenim konzervama"$ Nije vano koliko su &ermetiki zatvorene te konzerve2 im nastupi vreme "dezintegracije", "aktivni elementi" koji i& ine neizbeno poinju da se izdvajaju od itave mase$ , ti aktivni elementi, na taj nain odvojeni od celokupne mase, obino u zavisnosti od svog porekla ponu da se grupiu ili u obliku "kapi", ili mali& "me&urova" koji momentalno nestaju im se konzerva otvori za upotrebu ti& proizvoda2 i, dok odle'u u prostranstvo, rasporeuju se na svoja odgovaraju'a mesta$ Naravno, bi'a tog kontinenta ponekad jedu svee vo'e$ *li to vo'e jedva moe da se nazove vo'em, to su naprosto, kako bi rekao na dragi uitelj, "nakaze"$
%bog nji&ovog mudrovanja sa stablima vo'aka, koje na nji&ovom kontinentu rastu u izobilju, razni "naunici nove (ormacije" malopomalo su uspeli da od tog amerikog vo'a u nae vreme naprave "prijatan prizor", ali ne i &ranu$ 8o'e se gaji na takav nain da u vreme sazrevanja jedva sadri bilo ta od onoga to je 8elika -riroda namenila ljudima za upotrebu, radi nji&ovog normalnog ivota$ /i naunici nove (ormacije su, naravno, daleko od toga da makar naslute kako se, ukoliko se bilo koja planetarna (orma vetaki kalemi, ili u sluaju bilo kakvog manipulisanja njome, ona redukuje do stanja koje je 8elika -riroda odredila kao "abzojomos", u kome iz okolne sredine apsorbuje kozmike supstance korisne jedino za takozvanu "subjektivnu prirodu koja se automatski reprodukuje"$ 9azume se, od samog poetka te nji&ove, jo sasvim mlade savremene civilizacije dolo je nekako do toga da su bi'a bezbrojni& posebni& grupa usvojila samo jedan od sedam aspekata osnovne zapovesti, date tricentriiim bi'ima odozgo, to jest "tenju da nau unutranju i spoljnju istotu"2 i taj jedini aspekt, koji su u iskrivljenom obliku uinili svojim idealom, izraava se slede'im reima! "-omai svemu to te okruuje, ivom i neivom, da stekne lep izgled"$ 1ni se posebno tokom poslednja veka trude da postignu taj "lep spoljni izgled", ali, naravno, samo za one razliite spoljne objekte kojima je u datom periodu zapalo u udeo da, kako oni kau, postanu "moderni"$ /okom itavog tog vremena nji& nije brinulo iz ega se sastoji bilo koji objekat + to je bilo vano + ve' samo to da mu treba pridati "lep spoljni izgled"$ #oram da ti kaem, moj deae, da to se tie ti& savremeni& bi'a i pove'anja "spoljne lepote" nji&ovog vo'a, nigde na drugim kontinentima te iste planete ili, ak, na drugim planetama ja nisam video vo'e koje bi spolja bilo toliko lepo, kao u savremenoj *merici2 s druge strane, to se tie unutranjeg sadraja tog vo'a, tu se treba vratiti omiljenoj izreci naeg dragog uitelja! "Najve'i blagoslov za oveka jeste + dejstvo ricinusa"$ * kakve su visine dostigli u svojoj umetnosti proizvodnje znameniti& konzervi + to se "ni u bajci ne moe ispriati, niti se perom moe opisati"$ i'e oduevljen ako bude video spoljnu lepotu ameriki& konzervi s vo'em$ Dok etate glavnim ulicama gradova toga kontinenta, posebno u Njujorku, i razgledate izloge prodavnica vo'a teko je re'i ta se nalazi pred vaim oima! izloba slika "(uturista" u erlinu ili izlog poznate par(imerije za strance u prestonici sveta, gradu -arizu$ /ek kada napokon ponete da razaznajete dekorativne detalje ti& izloga i nekako doete k sebi, mo'i 'ete jasno da s&vatite koliko su po boji i obliku "tegle" i "boce" amerikog konzerviranog vo'a raznovrsnije od evropski&$ , tu raznovrsnost boja i oblika one oigledno duguju injenici to se u optoj psi&i stanovnika te mlade zemlje, kombinacija (ormirana od meavine nekada samostalni& rasa pokazala kao neto to potpunije pogoduje boljem usvajanju i irem razumevanju znaenja
udesni& prednosti izazvani& nemakim pronalaskom &emijski& materija "anilina" i "alizarina", kao i (rancuskim dostignu'ima u oblasti "par(imerije"$ Kada sam prvi put ugledao te izloge, nisam mogao da se uzdrim i da ne uem u radnju i kupim oko etrdeset tegli razni& boja sa konzerviranim vo'em najrazliitiji& nijansi$ Kupio sam i& da bi& obradovao ljude iz svoje pratnje, koji su doputovali iz zemalja *zije i 0vrope, gde takvog neverovatno lepog vo'a jo nema$ ,, razume se, kada sam i& doneo ku'i i raspakovao, ti ljudi su, pre svega, bili iznenaeni i oarani nji&ovim izgledom nita manje nego ja, ali kada su i& probali kao svoju prvu &ranu, bilo je dovoljno da vidim kako su se stresli i promenili u licu, da bi& s&vatio e(ekat dejstva tog vo'a na ljudski organizam$ .tvari stoje jo gore kada se radi o proizvodu koji za nji&, kao i za skoro sve tricentrine stanovnike 8asione, predstavlja najvaniju prvu nasunu &ranu, to jest sa proizvodom koji se zove "pros(ora", a koji %emljani nazivaju "&lebom"$ -re nego to ti opiem sudbinu amerikog &leba, moram da ti kaem da je onaj deo kopna tvoje omiljene planete koji se zove .everna i 6una *merika, (ormiran usled razliiti& sluajni& kombinacija proistekli&, s jedne strane, iz druge velike "nezakonite kataklizme" koja je zadesila tu zlosre'nu planetu, a, s druge strane, zbog toga to je kopno u procesu "opteg &armonijskog kretanja" pokriveno jednim slojem, koji se naziva "tlo", koje je bilo, i jo je veoma pogodno za uzgajanje onog "boanskog zrna" od koga se pravi "pros(ora"$ .loj tla na tim kontinentima, ako se svesno koristi, moe za jednu, takozvanu "dobru sezonu", omogu'iti potpun proces svetog Heptaparaparino&a, drugim reima "etrdesetdevetostruki rod"2 ak je i uz polusvesno kori'enje tla, kao to se to sada dogaa, rod tog "boanskog zrna" znatno obilniji nego na drugim kontinentima$ 1nda, moj deae, kada su stanovnici toga kontinenta za&valjuju'i raznim sluajnim okolnostima postali sre'ni vlasnici velike koliine onoga to je za udnu psi&u tvoji& savremeni& ljubimaca postalo predmet nji&ovi& snova i zove se "dolar", tada su, kao to je za nji& uobiajeno, u "misaonim slikama" stanovnika svi& drugi& kontinenata stekli takozvanu "nadmo'"2 i zbog toga su, kao to im je svojstveno, poeli da mudruju kako da dostignu taj savremeni ideal o kome sam govorio + oni su i s tim boanskim zrnom od koga prave "pros(oru", takoe mudrovali$ 1ni su primenili sve mogu'e naine kako bi, da tako kaemo, "de(ormisali" to boansko zrno, kako bi i tom proizvodu pridali "prelep i oaravaju'i izgled"$ 3 tom cilju oni su smislili razne vrste maina uz iju su pomo' "oististili", "oljutili", "izglaali" i "polirali" penicu koja je imala nesre'u da isklija na nji&ovom kontinentu, i to su radili sve dotle dok nisu doveli do potpunog unitenja svi& "aktivni& elemenata" koncentrisani& na povrini zrna, upravo pod takozvanom "ljuskom", a koje je 8elika -riroda stvorila kako bi se u organizmima tricentrini& bi'a obnavljalo ono to ona moraju gubiti dok joj dostojno slue$
%ato, dete moje, pros(ora, ili &leb, nainjena od penice koja na tom kontinentu nie u izobilju, sada ne sadri nita korisno za bi'a koja je jedu2 od te &rane u nji&ovom organizmu ne nastaje nita osim tetni& gasova i takozvani& "glista"$ ,pak, poteno treba re'i da iako oni od te penice ne dobijaju nita to bi im omogu'ilo da 8elikoj -rirodi slue bolje ili svesnije, ipak, u najmanju ruku, proizvode'i u sebi te crve oni nesvesno veoma pomau svojoj planeti u asnom sluenju Najve'em 1ptekozmikom /rogoautoegokratu$ %ar nisu i ti crvi takoe bi'a uz iju pomo' se isto tako trans(ormiu kozmike supstance$ 3 svakom sluaju, bi'a koja nastanjuju taj kontinent ve' su svojim pametovanjem nad &lebom postigla ono to su tako arko elela i za im su toliko udela, i stanovnici drugi& kontinenata nikada ne zaboravljaju da o njima kau otprilike ovo! "0&, kako su veti momci, ti *merikanci" 5ak im je i &leb neobian2 toliko je lep, toliko beo, toliko udesan + prava dika savremene civilizacije"" * to to takvo tetno postupanje s penicom nji&ov &leb ini "neupotrebljivim" i to sadri jedan od beskrajni& (aktora za kvarenje nji&ovog eluca + zar to za nji& ima nekakvog znaaja) %ar oni nisu perjanice "evropske civilizacije") Najneobinije od svega jeste to to oni u svojoj naivnosti ono najbolje i najkorisnije to je za normalan ivot -riroda unela u to zrno, daju svojim svinjama + ili naprosto spaljuju, dok sami uzimaju jedino supstancu koju je priroda (ormirala za sjedinjavanje i odravanje aktivni& elemenata koji su, kao to sam rekao, uglavnom lokalizovani upravo ispod ljuske zrna$ Drugi prilino vaan (aktor dis&armonizacije varenja ti& nesre'ni& *merikanaca + jeste sistem koji su nedavno smislili za odstranjivanje otpadaka prve nasune &rane iz svoga tela, to jest, "kom(orna sedita u svojim takozvanim "vaterklozetima"$ /aj tetni pronalazak ne samo da je i dalje jedan od glavni& (aktora dis&armonije koja se sada dogaa kod nji& i kod skoro svi& stanovnika drugi& kontinenata E koji su, uzgred, veoma vatreno poeli da i& imitiraju u svim svojim prostodunim metodama "pomo'i" nji&ovoj preobraavaju'oj (unkciji + ve' jo jednom dokazuje da tvoji ljubimci nastoje da ispune svoju neizbenu ivotnu (unkciju s najve'im mogu'im ose'anjem prijatnog spokojstva, s novim impulsom za predano sluenje nji&ovom bogu, "lakomislenom samozavaravanju", koji je, kao to sam ve' nekoliko puta rekao, bio i ostao osnovno zlo koje izaziva i raa sve anomalije nji&ove psi&e i svakodnevnog ivota$ Dobar primer + upadljiv kao "amerika reklama" + za tvoje predstavljanje neobini& perspektiva otvoreni& za budu'nost tim nji&ovim pronalaskom, jeste slede'i! neki od ti& savremeni& *merikanaca koji su, naravno, sluajno stekli veliku koliinu svoji& znameniti& dolara, pored svoji& "vaterklozeta" s kom(ornim seditima" sada postavljaju razne stvarice, kao to su, na primer, mali stoi', tele(on i takozvani "radio", kako bi sede'i na klozetskoj olji udobnije mogli da vode svoju "korespodenciju", da sa svojim poznanicima razgovaraju tele(onom o poslovima, da
itaju novine koje su im postale neop&odne, ili, napokon, da sluaju muzika dela razni& "&aznamasa" koje, im postanu moderni, mora da poznaje svaki biznismen$ Najve'e zlo tog amerikog pronalaska u pogledu dis&armonije (unkcije organa za varenje kod svi& savremeni& tricentrini& stanovnika tvoje omiljene planete, izazvano je slede'im razlozima$ 3 preanja vremena, kada su manje ili vie normalni podaci za nastanak objektivnog 3ma jo bili kristalizovani u prirodi tvoji& ljubimaca, tada su i oni sami mogli da zamisle ili da, u krajnjoj meri, razumeju kada im drugi objanjavaju predmet, te su zauzimali poloaj potreban za tu (unkciju$ Kasnije, kada su ti sutinski podaci oigledno prestali da se kristalizuju u njima i kada su oni poeli da ispunjavaju tu (unkciju samo automatski, nji&ovo planetarno telo je zbog sistema koji je preovladavao u drutvu moglo automatski, naprosto posredstvom "ivotinjskog instinkta" da zauzme odgovaraju'u pozu$ *li sada$ kada su *merikanci smislili svoja kom(orna sedita i kada su svi poeli da i& koriste za tu svoju obaveznu (unkciju, nji&ovo planetarno telo vie ne moe, ak ni instinktivno, da zauzme potrebnu pozu, zbog ega su odreeni mii'i koji obavljaju tu neizbenu ivotnu (unkciju postepeno atro(irali i oni su na taj nain poeli da ose'aju takozvani "zatvor", na ta se nadovezalo jo nekoliko speci(ini& novi& bolesti koje u itavoj naoj 8elikoj 8asioni nastaju iskljuivo kod ti& udni& tricentrini& bi'a$ #eu raznim primarnim i sekundarnim uzrocima koji u svojoj celokupnosti postepeno dovode do dis&armonije te (undamentalne (unkcije u prirodi tvoji& savremeni& ljubimaca nastanjeni& na severnoamerikom kontinentu, postoji jedna osobena, "vapiju'e oigledna", koja, meutim, za&valjuju'i nji&ovim "pile'im mozgovima", doivljava procvat s impulsom egoistinog zadovoljstva kao da je pod "kapomnevidimkom"$ /aj poseban uzrok, koji je nastao i poeo lagano i mirno, ali neumoljivo da razara kod nji& tu (unkciju, lei u dominantnoj strasti udni& predstavnika tog naroda da to e'e putuju u 0vropu$ /i takoe treba da zna za taj osobeni uzrok "zli& mudrovanja" nji&ovi& savremeni& naunika, zato to 'e tako saznati zajo jednu pojavu, tetnu po sve tvoje ljubimce$ Da bi imao to jasniju sliku i da bi to bolje s&vatio uzroke te dis&armonije u prirodi *merikanaca, pre svega treba da se upozna sa odreenim delovima organa koji vre neospornu (unkciju varenja$ #eu organima koji slue za potpunu trans(ormaciju prve nasune &rane postoji jedan pod nazivom "tuspuo&", ili, prema naunoj terminologiji %emljana, "slepo crevo"$ 4unkcija tog organa, kao to je 8elika -riroda predvidela, sastoji se u odlaganju u obliku takozvani& "gasova", razliiti& vezivni& kozmiki& supstanci koje se izdvajaju putem trans(ormacije razliiti& planetarni& kristalizacija koje ine prvu nasunu &ranu, kako bi kasnije ti gasovi svojim pritiskom mogli da potpomognu eliminaciju otpadaka &rane$
7asovi, akumulirani u tom organu putem takozvanog "izdvajanja" vre me&aniko delovanje koje je -riroda predvidela2 i oni to ine nezavisno od opteg procesa preobraaja kod nekog bi'a i samo nekoliko puta u skladu sa subjektivnom navikom svakog bi'a$ *li, edo moje, za&valjuju'i nji&ovim estim putovanjima u 0vropu + itavo putovanje traje od dvanaest do mesec dana stvoreni uslovi koji ukljuuju svakodnevnu promenu vremena za obavljanje te utvrene (unkcije, dovode do jednog veoma ozbiljnog (aktora koji pogoduje progresivnoj dis&armoniji u optem procesu trans(ormacije kod nji&$ /o jest, kada zbog promene nji&ovog uobiajenog reima provedu nekoliko dana ne obavljaju'i tu svakodnevnu neotklonjivu (unkciju, "gasovi" sakupljeni u tom organu, poto nisu iskori'eni za predvieni cilj i ne ispunjavaju plan koji je unapred postavila 8elika -riroda, postepeno neproduktivno odlaze iz organizma u prostor + sveukupnost ti& mani(estacija, uzgred, ini ivot putnika na tim brodovima skoro nepodnoljivim za bi'a s normalno razvijenim organom ula mirisa$ Dakle, usled svega toga, oni esto pate od "zatvora" koji, opet, vodi progresivnoj dis&armoniji nji&ovi& ivotni& (unkcija preobraaja$ Da, moj deae, objanjavaju'i uzroke dis&armonije (unkcije trans(ormacije prve nasune &rane u organizmu *merikanaca, pomenuvi "kom(orna sedita" koja su oni smislili, rekao sam, izmeu ostalog, da tvoji ljubimci s planete %emlje nastoje da "iznova" ispunjavaju tu neotklonjivu ivotnu (unkciju s najve'im ose'anjem samozadovoljstva$ 9ekao sam "iznova"$ zato to su u raznim periodima proticanja vremena ta udna tricentrina bi'a, koja su ovladala tvojom matom, ukljuivala neto slino u svoj svakodnevni ivot$ 6a se veoma dobro se'am jednog od ti& perioda kada su ljudi tog vremena + koji su, uzgred, po miljenju tvoji& savremeni& ljubimaca bili naprosto "divljaci" + pronali najrazliitije vrste pribora za izvravanje te najprozainije, ali neotklonjive ivotne potrebe, radi koje ovi savremeni *merikanci, koji u svojoj naivnosti zamiljaju da su ve' dostigli "vr&unac civilizacije" time to su za svoje "vaterklozete" pronali kon(orna sedita$ /o se dogodilo onda kada je glavni kulturni centar itave planete bio grad /ikliami, koji je tada bio na vr&uncu svog procvata$ %a tu ivotnu (unkciju stanovnici /ikliamia su smislili neto nalik na ta amerika kom(orna sedita i taj tetni pronalazak se i tada nita manje nego sada proirio u drugim zemljama nastanjenim tricentrinim stanovnicima te zlosre'ne planete$ *ko se pronalazak predstavnika tikliamike civilizacije uporedi sa pronalaskom savremeni& *merikanaca, prema izrazu koji se ponekad koristi za poreenje, ovaj poslednji bi se mogao nazvati "dejom igrakom"$ <judi tikliamike civilizacije smislili su neku vrstu "udobnog divana" koji se mogao koristiti za spavanje i za takozvano "valjanje", kako bi lee'i na tom udesnom pronalasku, bez ikakvog napora mogli da vre neizbenu nudu, radi koje su savremeni stanovnici amerikog kontinenta smislili svoje "klozetske olje"$
/e "udesne postelje" su bile tako prilagoene tom cilju da je trebalo samo ovla dodirnuti jednu polugu pored kreveta, pa da se lako i brzo, pokraj samog kreveta obavi ono neotklonjivo "oslobaanje", naravno, veoma "udobno" i s "velikim ikom" takoe$ Ne'e biti na odmet, moj deae, da sazna da su ti znameniti kreveti, uzgred, bili uzrok veliki& i vani& dogaaja u procesu nji&ovog svakodnevnog ivota$ Dok je ranije relativno normalan sistem za tu ivotnu (unkciju i dalje preovladavao meu tamonjim bi'ima, sve je bilo mirno i spokojno, ali im su neki "vlastodrci i bogata bi'a" onoga vremena smislili te znamenite "kom(orne postelje" koje su dobile naziv "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu", meu obinim ljudima su poeli dogaaji koji su doveli do ozbiljni& i alosni& posledica, koje sam pomenuo$ #oram da kaem da je upravo ti& godina, dok su stanovnici /ikliamia pronalazili te "udesne krevete", nji&ova planeta izloena optekozmikom procesu "irnuanovo", to jest, radi usklaivanja poreme'aja teita nji&ovog sunanog sistema sa kretanjem optekozmike &armonije, teite te planete je takoe moralo biti poreme'eno$ 3 to doba, kao to ve' zna, u psi&i bi'a nastanjeni& na bilo kojoj planeti izloenoj "irnuanovu" dolazi do porasta "blagonuarirnijanskog ose'anja", ili, kako se ponekad kae, do pove'ane "grie savesti", zbog toga to je u prolosti umno bi'e postupalo protiv sopstveni& ubeenja$ *li, na tvojoj omiljenoj planeti priroda tvoji& ljubimaca je toliko neobina + iz razni& razloga, kako sluajni& tako i oni& koje su oni sami izazvali + da se delovanje tog optekozmikog procesa, nastalog usled toga, ne odvija kao kod itelja drugi& planeta2 to jest, umesto te "grie savesti" tu obino nastaju i veoma su rasprostranjeni odreeni speci(ini procesi nazvani "meusobnim istrebljenjem mikrokozmosa u tetartokozmosima" + procesi koje oni tretiraju kao epidemije i koji su u davna vremena bili poznati kao "kaliunium", "morkro&", "selnoano", i tako dalje, a danas se zovu "crna smrt", "kolera", "panska groznica", i tako dalje$ -oto su mnoge bolesti, ranije poznate kao "kolbana", "tirdijank", "mojasul", "amprana&", i tako dalje, koje savremeni %emljani nazivaju "suenjem kimene modine", "sklerozom", "&emoroidima", "iijasom", i tako dalje, bile veoma rasprostranjene uglavnom meu onima koji su koristili te izuzetno "kom(orne postelje", neki stanovnici /ikliamia + u ijoj su prirodi, usled potpunog odsustva aktualizacije istinskog duga, podaci za &aznamaska svojstva poeli da se kristalizuju intenzivnije nego obino, a meu kojimaje bilo i takozvani& "revolucionara" + uoili su tu injenicu i odluili da iskoriste priliku za svoje sopstvene ciljeve$ %ato su bi'a toga tipa smislila i meu svojim savremenicima proirila ideju da sve te napasti potiu od "parazitagraana" koji, koriste'i te krevete "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu" poinju da obolevaju od oni& bolesti koje se potom kao zaraza ire meu narodnim masama$
%a&valjuju'i osobenom svojstvu, nazvanom "podlonost sugestiji", koje sam ve' pominjao, svi iz nji&ovog okruenja su, naravno, poverovali "propagandi" i posle dugi& razgovora o tome, kao to obino biva u takvim sluajevima, kod svakoga od nji& je kristalizovan (aktor koji se povremeno javlja i koji u nji&ovoj psi&i izaziva udno i relativno dugotrajno stanje koje bi& nazvao "gubitkom ose'anja samog sebe"$ 3sled toga, kao to se tamo obino dogaa, oni su poeli da unitavaju ne samo te "udokrevete", ve' i ljude koji su i& koristili$ ,ako je kriza uskoro izgubila poetni intenzitet, u prirodi ve'ine obini& bi'a toga perioda je "jarosno unitavanje" i kreveta i ljudi koji su i& koristili, trajalo nekoliko zemaljski& godina$ Najzad je taj tetni pronalazak potpuno izbaen iz upotrebe i ubrzo su svi zaboravili da je ti& kreveta uopte i bilo natoj planeti$ 3 svakom sluaju, sasvim pouzdano se moe se re'i da ako se "civilizacija" naroda koji sada obitava na amerikom kontinentu bude i dalje razvijala u tom du&u i s tom brzinom, on 'e se takoe i nesumnjivo civilizovati do nivoa kori'enja "kreveta", isto tako udesni& kao to su bili kreveti koji su se zvali "ako elite zadovoljstvo, uivajte u njemu"$ * sada, moj deae, ne'e biti na odmet ako ti radi ilustracije dam nekoliko primera koji se odnose na pronalazak konzervirani& proizvoda prve nasune &rane, kao i na nji&ovo kori'enje tokom ivota nekog bi'a tog savremenog naroda koji je odnedavno za udni 3m stvorenja svi& ostali& kontinenata postao "uzor", naprosto zato to su oni prvi na toj planeti smislili tako korisne i kom(orne pribore, u naem sluaju metod kori'enja konzervirani& proizvoda u is&rani, za&valjuju'i emu, oni, da tako kaemo "tede vreme"$ Nesre'na savremena tricentrina bi'a koji ive na tvojoj planeti, naravno, ne s&vataju i ak i ne slute da su nji&ovi daleki preci u razna vremena "iscprljivali svoj mozak", to bi se reklo, do maksimuma, kako bi otkrili neke praktine naine za skra'ivanje vremena, potrebnog za pripremanje &rane$ *li uvek kada bi otkrili metod koji je oigledno odgovarao, posle kratkotrajnog ispitivanja oni bi se uverili da se ti proizvodi, ma od ega bili napravljeni i ma kako bili konzervirani, uvek vremenom razlau i postaju neupotrebljivi kao &rana2 zbog toga su prestali da se bave tim metodama u procesu svog svakodnevnog ivota$ 3 poreenju sa savremenim metodom konzerviranja namirnica za svoju prvu nasunu &ranu, uzmimo kao primer metod s kojim sam se upoznao u zemlji #aralplesi$ /o se dogodilo upravo u vreme kada su se stanovnici #aralplesija u svemu "takmiili" sa stanovnicima /ikliamia i besno se nadmetali u tome kako da nateraju stanovnike drugi& zemalja da nji&ovu zemlju smatraju "naprednim kulturnim centrom"$ 3pravo u tom cilju oni su, izmeu ostalog, smislili neto to je liilo na amerike limenke$
<judi #aralplesija nisu uvali svoje namirnice u limenkama koje "isputaju otrov", kakve koriste savremeni stanovnici *merike, ve' u onome to su oni nazivali "si&arenionianskim" posudama$ /e "si&arenionianske" posude u #aralplesiju su bile nainjene od predivno obraenog "sede(a", umanaca kokoiji& jaja i lepka, napravljenog od ribe pod nazivom "jesetra"$ /e posude su izgledale kao tegle od nebruenog stakla, koje sada postoji na toj planeti$ ez obzira na sve vidljive prednosti konzerviranja namirnica u takvim posudama, neki pametni stanovnici #aralplesija su uvideli da je kod bi'a koja su navikla da koriste proizvode pripremljene na taj nain, takozvani "organski stid" progresivno atro(irao2 zato su, im su uspeno proirili in(ormaciju o svom otkri'u, svi u nji&ovom okruenju prestali da koriste taj metod i on je neizbeno i potpuno nestao iz opte upotrebe, tako da je ak i znanje o njemu sasvim nestalo u petoj ili estoj generaciji$ Na azijskom kontinentu su se tokom vekova pojavljivali razni metodi konzerviranja namirnica2 neki od nji& postoje i sada, doavi od daleki& predaka savremenim ljudima$ *li, nijedan od ti& metoda nije bio toliko tetan kao metod koji su smislili savremeni stanovnici *merike sa svojim limenkama koje isputaju otrov$ /aj princip konzerviranja namirnica u "&ermetiki zatvorenim" posudama, zati'enim od delovanja atmos(ere, kako bi se na taj nain izbegao proces razlaganja, dobro je poznat savremenim azijskim narodima, ali oni nikada u tom cilju ne pribegavaju amerikim limenkama$ 3 *ziji se u te svr&e koristi "kurdjuni loj"$ "Kurdjuni loj" je materija koja se u velikoj koliini nalazi oko repa jedne vrste bicentrini& etvorononi& stvorenja koja se zovu "ovce" i koji& u *ziji ima svuda$ /aj oviji loj ne sadri kozmike kristalizacije tetne po organizam tricentrini& bi'a i predstavlja jedan od osnovni& proizvoda koji se upotrebljavaju u *ziji kao prva nasuna &rana$ #eutim, metali od koji& savremeni stanovnici *merikog kontinenta prave limenke za konzerviranje namirpica+ gde unutranja povrina moe biti potpuno izolovana od uticaja atmos(ere + posle odreenog vremena isputaju neke od aktivni& elemenata koji su, to bi se reklo, veoma otrovni po organizam nekog bi'a u celini$ 1trovni aktivni elementi koji se izdvajaju iz konzervi ili iz neki& metala, ostaju u &ermetiki zatvorenim limenkama i ne mogu da ispare u prostor$ * kada odreeni elementi u namirnicama dou u kontakt s tim limenkama, s kojima su u srodstvu prema odreenom broju vibracija, aktivni elementi se kombinuju s njima u skladu sa "zakonom sjedinjavanja" i kasnije, naravno, te sloene materije prodiru u organizam bi'a koje te proizvode jede$
Nezadovoljni konzerviranjem namirnica u tim limenkama koje "isputaju otrov" i koje su po nji& veoma tetne, tvoji savremeni ljubimci sa amerikog kontinenta sada vie vole da i& uvaju u sirovom obliku$ * razlog je u tome to se tokom kuvanja ili peenja nekog proizvoda indukuje vetako "&emijsko sjedinjavanje" odreeni& aktivni& elemenata, iz koji& se sastoji njegova osnovna masa, usled ega mnogi, za ljude korisni elementi, mogu ostati u namirnicama relativno dugo vreme$ 1pet ti savetujem da je bolje da se dobro upozna sa svim vrstama "&emijskog i me&anikog sjedinjavanja" koje se odvija u #egalokozmosu$ -oznavanje tog kozmikog zakona odlino 'e ti pomo'i da zamisli i s&vati zato i kako -riroda uopte proizvodi takve mnogobrojne i razliite (ormacije$ /i 'e jasno s&vatiti kako se neprekidno sjedinjavanje aktivni& elemenata unutar nekog proizvoda dobija kuvanjem ili peenjem, ako zamisli proces koji se odvija za vreme vetakog pripremanja "pros(ore"$ -ros(oru, ili &leb, uglavnom svuda prave bi'a koja s&vataju njeno sveto znaenje$ 6edino ga tvoji savremeni ljubimci pripremaju nesvesni onoga to ine, prosto kao naviku koja im je automatski preneta nasleem$ 3 tom &lebu se kristalizacija kozmiki& supstanci uvek odvija u saglasnosti sa zakonom /riamazikamna, ije tri svete sile predstavljaju supstance iz tri relativno nezavisna izvora, i to! .vete -otvrde, ili aktivnog principa, predstavljenog sveukupno'u supstanci koje ine ono to tvoji ljubimci nazivaju "vodom"2 .vetog Negiranja, ili pasivnog principa, predstavljenog sveukupno'u supstanci koje ine ono to tvoji ljubimci nazivaju "branom", dobijenim od boanski& penini& zrna2 i .vetog -omirenja, ili neutralnog principa, predstavljenog supstancama dobijenim prilikom sagorevanja, ili, kako tvoji ljubimci kau, "od vatre"$ Da bi& objasnio svoju ideju o znaaju neprekidnog sjedinjavanja kozmiki& supstanci iz razliiti& izvora, nave'u kao primer relativno samostalnu sveukupnost supstanci koje slue kao aktivni princip u (ormiranju te "pros(ore" ili "&leba" + i to sveukupnost koju tvoji ljubimci nazivaju "vodom"$ /a relativno samostalna sveukupnost kozmiki& supstanci pod nazivom "voda" i sama je, moe se re'i "prirodna me&anika smesa" i moe se uvati jedino ako je obezbeena njena veza s -rirodom$ *ko je veza izmeu "vode" i -rirode poreme'ena, tj$ ako se malo te vode uzme iz reke i uva zasebno u nekom sudu, posle izvesnog vremena voda u tom sudu 'e neizbeno poeti malopomalo da se kvari ili, kako se ponekad kae, da se "razlae"2 i taj proces obino proizvodi veoma neprijatan e(ekat na organe ula bi'a ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, ta voda uskoro poinje da "smrdi"$ ,sto se dogaa sa smesom vode i brana$ 5im se napravi privremena me&anika smesa, ili takozvano "testo", voda koja se nalazi u njemu se, posle relativno kratkog vremena, neizbeno razlae$
*li ako se to testo, to jest smesa vode i brana pee na vatri, ona 'e, za&valjuju'i supstancama koje isputa oganj E i koje, kao to sam ve' rekao, slue kao tre'a sveta neutralizuju'a sila svetog zakona /riamazikamna + rezultat 'e biti "&emijsko sjedinjavanje", ili "neprekidno sjedinjavanje supstanci", usled ega 'e se nova sveukupnost supstanci, dobijena od vode i brana, to jest "pros(ora" ili "&leb", sada suprotstaviti bezdunom 8remenu i dugo ne'e biti razorena$ Hleb, nainjen na taj nain, moe da se sui, mrvi ili, ak, po svoj prilici, potpuno rasturi, ali elementi vode, koji su uestvovali u tom procesu trans(ormacije ne'e biti uniteni prilino dugo i osta'e aktivni meu takozvanim "stalnim pros(orijanski aktivnim elementima"$ -onavljam, moj deae, ako savremena bi'a nastanjena na azijskom kontinentu uvaju namirnice iskljuivo u peenom ili kuvanom obliku, a ne u sirovom, kao to vole da rade savremeni *merikanci, to ine zato to su tu te&nologiju nasledili od svoji& predaka ije su zemlje postojale mnogo vekova i koji su zbog toga imali u tom pogledu dugotrajno praktiio iskustvo, dok se zemlja *merikanaca, kako bi rekao na mudri uitelj, "rodila jue"$ Kako bi mogao lake da proceni realan znaaj tog pronalaska savremeni& bi'a nastanjeni& na amerikom kontinentu, pronalaska koji je pravi rezultat savremene civilizacije mislim da ne'e biti suvino ako ti ispriam o metodama koje jo koriste stanovnici *zije za uvanje neki& drugi& namirnica, na primer, o metodi pripremanja omiljenog proizvoda ljudi razni& naroda azijskog kontinenta, koji se zove "kovarma"$ /a azijska "kovarma" se priprema veoma prosto! mali komadi'i dobro peenog mesa sabijaju se u "glinene 'upove" ili "burduke", specijalno obraene kozije koe$ /i komadi peenog mesa prelivaju se kurdjunim lojem$ ,ako se komadi peenog mesa na taj nain prelivaju masno'om koja je takoe kvarljiva, oni relativno dugo vremena ne postaju otrovni$ .tanovnici *zije jedu tu "kovarmu" ili &ladnu, ili toplu$ /oplu, ako je meso uzeto od upravo ubijene ivotinje$ Drugi omiljeni proizvod koji se dugo uva jeste takozvani "jagdijermi", pomo'u kojeg se svee vo'e nanie na vrpcu kao na ogrlicu i briljivo kuva u vodi2 te neobine "ogrlice" se zatim &lade i sputaju nekoliko puta u topljeni kurdjuni loj, posle ega se negde okae kako bi se suile na sveem vazdu&u$ ,pak, poto dugo stoji okaeno, vo'e pripremljeno na ovaj nain teko da 'e se pokvariti i, kada te neobine "ogrlice" treba koristiti u is&rani one se na minut sputaju u vrelu vodu gde se sva masno'a otopi i potpuno nestaje, a vo'ka dobija isti ukus kakav je imala u trenutku kada je ubrana s drveta$ ,pak, iako se vo'e konzervirano na taj nain po ukusu sasvim malo razlikuje od sveeg vo'a i moe dugo da se uva, svi prosve'eniji stanovnici *zije vie vole svee vo'e$ 1ni vie vole svee vo'e verovatno zato to, za&valjuju'i svojim naslednim sposobnostima, ti direktni naslednici drevni& naroda uglavnom poseduju podloge za
instinktivno ose'anje realnosti koje je kod nji& intenzivnije nego kod ve'ine tvoji& savremenika$ -onavljam, moj deae, da su na toj planeti bi'a proli& epo&a, posebno ona koja su ivela na azijskom kontinentu, vie puta pokuavala da koriste razliite metode konzerviranja jestivi& proizvoda, ali se to uvek zavravalo jednim te istim! izvesni ljudi su za&valjuju'i svojim svesnim ili sluajnim posmatranjima, otkrivali tetne posledice te prakse i po sebe i po svoje blinje, te su o tome obavetavali sve ostale koji su se posle sopstveni& posmatranja, nepristrasni& onoliko koliko je to mogu'e, takoe uveravali u ispravnost ti& zakljuaka2 najzad, oni su prestajali da tu praksu koriste u ivotu$ 6o sasvim nedavno, neki ljudi u *ziji su ponovo pokuali ne samo da razrade metod uvanja jestivi& proizvoda, ve' su ak poeli da trae metode za mogu'e veliko skra'enje vremena za tu neizbenu ivotnu potrebu u kori'enju prve nasune &rane2 i oni su se veoma pribliili jednom nainu koji je bio potpuno zadovoljavaju'i$ #ogu detaljno da ti opiem zanimljive rezultate nji&ovog istraivanja u toj oblasti, zato to ne samo da sam lino poznavao tricentrinog %emljanina koji je za&valjuju'i svom svesnom trudu otkrio taj metod, ve' sam ak prisustvovao nekolicini zavrni& eksperimenata koje je izvrio razrauju'i naine na koje bi ljudi mogli da ga koriste$ 1n se zvao *siman i bio je lan grupe savremeni& azijski& tricentrini& bi'a koja su s&vatila svoju ropsku zavisnost od neki& (aktora i organizovala drutveni ivot za rad na sebi, kako bi se oslobodila tog unutranjeg ropstva$ %animljivo je ista'i da je ta grupa tricentrini& %emljana, meu kojima je bio i brat *siman, najpre boravila u zemlji koja je nekada nosila ime " iserna %emlja", a sada se zove ",ndija"2 meutim, kada su se tamo pojavili 0vropljani i poeli da i& uznemiravaju i da ometaj nji&ov miran rad, oni su preli preko "Himalajski& planina" i nastanili se delimino u /ibetu, a delimino u takozvanim "dolinama Hindukua"$ rat *siman je pripadao grupi koja se nastanila u dolini Hindukua$ -oto je vreme bilo dragoceno za lanove toga bratstva koji su radili na sopstvenom usavravanju, a proces uzimanja &rane im je oduzimao mnogo vremena, brat *siman, dobro upoznat s naukom pod nazivom "al&emija", pristupio je veoma ozbiljnom poslu u nadi da 'e prona'i "&emijski preparat", ije bi uzimanje oveku omogu'ilo da ivi ne gube'i sate na pripremanje i uzimanje svi& vrsta namirnica koje su im potrebne kao prva nasuna &rana$ -osle dugog i intenzivnog rada brat *siman je naao za taj cilj kombinaciju &emijski& materija u vidu "praka", iji jedan maleni "prsto&vat", ako se uzima na svaka dvadeset etiri sata, omogu'uje ivot bez uzimanja bilo ega drugog osim vode, kao i zadovoljavaju'e obavljanje svi& ivotni& obaveza$
3 vreme kada mi se posre'ilo da posetim taj manastir gde je brat *siman iveo zajedno s drugom bra'om iz te malene grupe tvoji& savremeni& ljubimaca, oni su ve' pet meseci pripremali taj preparat, a brat *siman je uz pomo' nekolicine druge bra'e koji su takoe bili dobro upoznati s tom materijom, bio je veoma zauzet eksperimentima, ovoga puta veoma obimnim$ , ti eksperimenti su im na kraju svega pokazali da ak ni taj preparat ne moe biti dovoljan za nji&ovu normalnu egzistenciju$ -oto se to potvrdilo oni ne samo da su potpuno odustali od kori'enja toga praka, ve' su ak unitili i (ormulu za pripremanje onoga to je pronaao brat *siman$ Nekoliko meseci kasnije, vratio sam se u taj manastir i upoznao se s dokumentom koji su bra'a monasi sainili upravo onoga dana kada su se jednom zauvek odrekli primene tog udesnog preparata$ /aj dokument je sadrao, izmeu ostalog, nekoliko veoma zanimljivi& pojedinosti o dejstvima koja izaziva *simanov preparat$ 3 njemu se tvrdilo da je ta materija, kada je unoena u organizam oveka, pored drugi& svoji& &ranljivi& mogu'nosti, na poseban nain delovala na takozvane "lutaju'e nerve" eluca! kod oveka ne samo da je momentalno nestala potreba za &ranom, ve' je ak i elja za unoenjem bilo ega jestivog potpuno nestajala$ , ako bi neko od nji& morao neto da proguta, proteklo bi dosta vremena dok se kod njega ne bi izgubilo neprijatno ose'anje zbog toga$ /aj dokument je takoe govorio da u poetku nisu prime'ene promene u organizmima bi'a koja su taj preparat uzimala kao &ranu, ak se ni nji&ova teina nije smanjila$ /ek posle pet meseci tetan e(ekat je postao oigledan! pojavila se progresivna slabost i smanjenje osetljivosti ula, kao i neke druge pojave$ Na primer, nji&ovi glasovi su postali slabiji, a nji&ov vid, slu&, itd$, su se pogorali$ Dalje, kod neki& od nji& su prime'ene promene u optem psi&ikom stanju, koje su krile put za psi&ika rastrojstva$ Dokument, koji su sastavila bra'a nadugako je opisivao promene u karakteru ljudi koji su tokom pet meseci koristili izvanredan *simanov pronalazak2 kao ilustracija bila su navedena izvanredna i uspena poreenja$ ,ako nijedan od speci(ini& primera, citirani& u tom dokumentu, nije sauvan u mom se'anju, pamtim nji&ov "ukus" i mogu da ti prenesem nji&ov smisao ako opet upotrebim jezik naeg uvaenog Hode Nasradina$ Na primer, brat sa "aneoskim", kako oni kau, "karakterom" mogao je odjednom da postane razdraljiv, kao jedan od oni& o kojimaje na dragi Hoda Nasradin jednom rekao ovako! "1n je naprasit kao ovek koga su temeljnom leenju podvrgli poznati evropski strunjaci za nervne bolesti$" ,li ovako! ljudi koji su nekada bili mirni kao jaganjci na prazninom stolu za vreme sveani& religiozni& praznika, slede'eg dana su postajali ozlojeeni, otprilike kao
nemaki pro(esor kada sazna da je 4rancuz, takoe pro(esor, otkrio neto novo u savremenoj nauci$ ,li ovako! ovek, ija je ljubav bila nalik na ljubav savremenog oboavaoca bogate udovice + naravno, pre nego to je od nje dobio ijednu kopejku, pretvarao se u jetku osobu, kakve su one zlobne linosti to s penom na ustima mrze onog sirotog autora koji sada o tebi i meni pie u svojoj knjizi pod naslovom "1bjektivna nepristrasna kritika ljudskog ivota"$ /og sirotog autora, poetnika uzgred, mrze'e "punokrvni materijalisti" i "devedesetestostruki deisti", pa ak i tebi toliko interesantna tricentrina bi'a koja, dok su im eluci puni i dok im nji&ove ljubavnice ne prave "scene", jesu "nepopravljivi optimisti", ali koja, naprotiv, kada su im eluci prazni, postaju "beznadeni pesimisti"$ .ada, moj deae, kada smo pomenuli tog "ekscentrinog" autora, poetnika, ne preostaje mi nita drugo nego da ti ispriam o problemu koji odavno imam s njim i koji nastavlja da raste kad god se osvrnem na njegovu naivnost$ #oram da ti kaem da je od samog poetka njegove odgovorne odrasle egzistencije on takoe + sluajno ili voljom sudbine, pe znam + postao sledbenik, i to veoma predan sledbenik naeg mudra i asnog Hode Nasradina, tako da kasnije, tokom snog svakodnevnog ivota, nikada nije propustio ni najmanju mogu'nost da uvek postupa u skladu s neverovatno mudrim i ne prevazienim izrekama naeg uvaenog uitelja$ *li sad, u skladu sa in(ormacijom koja mi je stigla eterogramom, on je odjednom poeo neprestano da naruava jedan od najozbiljniji& i najpraktiniji& saveta + koji svakako nije dostupan svakome + a koji je na uitelj nad svim uiteljima (ormulisao ovako! "0&, brate" 1vde na %emlji, ako govori istinu, ispada da si velika budala, a ako vara i lae, onda si samo "nitkov", istina, takoe veliki$ %ato je bolje da nita ne radi, da lei na divanu i ui da peva kao vorak koji se jo nije pretvorio u ;amerikog kanarinca;"$ .ada, moj deae, paljivo sluaj i zapamti in(ormaciju koju 'u ti dati o uzrocima progresivne dis&armonije u organizmu savremeni& stanovnika amerikog kontinenta, u nji&ovoj drugoj osnovnoj ivotnoj (unkciji, to jest, polnoj$ /a (unkcija duguje svoju dis&armoniju nekolicini uzroka razliitog karaktera, od koji& se glavni, po mom miljenju, sastoji u zanemarivanju + "koje se ukorenilo u nji&ovom bi'u i ve' postalo deo nji&ove prirode" + odravanja isto'e nji&ovi& polni& organa$ riga s kojom se oni odnose prema svome licu i kori'enju takozvane "kozmetike", poput stanovnika 0vrope + upravo je jednaka nji&ovom zanemarivanju polni& organa, iako vie ili manje ozbiljna tricentrina bi'a znaju za potrebu odravanja vr&unske isto'e ba ti& organa$
%bog toga ne treba prekorevati samo *merikance, poto su u tom pogledu stanovnici 0vrope najlenjiji, zbog navike koju su stekli tokom svog svakodnevnog ivota$ 9adi se o tome da je taj savremeni, nedavno nastao narod, skoro potpuno (ormiran od ljudi koji su pristigli, a i dalje pristiu, iz razni& veliki& i mali& zemalja 0vrope$ 5ak i ako ve'ina tricentrini& bi'a, koja sada ine taj novi narod, nisu emigranti, nji&ovi oevi i dedovi su to bili i, kada su emigrirali u *meriku, oni su doneli sa sobom i sve evropske navike, ukljuuju'i i one koje su dovele do neodravanja &igijene sopstveni& polni& organa$ Dakle, moj deae, dok ti govorim kako stoje stvari s polnim problemom kod *merikanaca, ti dobro zapamti da se sve o emu govorim, odnosi i na 0vropljane$ 9ezultat te ne&igijene kod savremeni& tricentrini& stanovnika planete %emlje koji ive u 0vropi i *merici, jasno se vidi iz moje statistike$ Nave'emo kao primer takozvane "venerine bolesti"$ /e bolesti su veoma rasprostranjene na ta dva kontinenta tako da se sada teko moe na'i ovek koji nije imao ovu ili onu (ormu te bolesti$ /reba da zna, izmeu ostalog, neto vie o tim zanimljivim i osobenim podacima do koji& sam doao u mojim statistikim istraivanjima, a koja pokazuju da su te bolesti rasprostranjenije meu 0vropljanima i *merikancima, nego meu stanovnicima *zije$ #nogi& od ti& "venerini& bolesti" apsolutno nema meu predstavnicima stari& azijski& naroda, dok su meu 0vropljanima i *merikancima one toliko rairene da su poprimile skoro karakter epidemije$ Nave'u kao primer takozvani "klap" ili, kako ga zemaljski naunici zovu, "gonoreju"$ Na evropskom i amerikom kontinentu skoro sva bi'a mukog i enskog pola pate od te bolesti u ovoj ili onoj (azi, dok se na azijskom kontinentu ona sre'e samo na granici, gde se njegovi stanovnici esto meaju s 0vropljanima$ i'a koja ive u azijskoj zemlji pod nazivom "-erzija", mogu posluiti kao dobra ilustracija za ovo to je reeno$ #eu ljudima koji ive u centralnom, istonom, junom i zapadnom delu te relativno velike zemlje, takve bolesti se uopte ne mogu na'i$ *li, u severnom delu, posebno u regionu pod nazivom "*zerbejdan", koji se nalazi u direktnom kontaktu sa velikom poluevropskom, poluazijskom zemljom 9usijom, procenat ljudi, zaraeni& tom bole'u raste proporcionalno blizini s 9usijom$ , isto to apsolutno vai i za druge istone azijske zemlje$ 9asprostranjenost te bolesti u direktnoj je vezi sa brojem kongakata stanovnika ti& zemalja sa 0vropljanima$ 3 ,ndiji, na primer, a delimino i u Kini, ta bolest se nedavno proirila uglavnom u onim mestima gde je stanovnitvo stupilo u kontakt sa 0nglezima, stanovnicima 0vrope$ Na taj nain se sa sigurno'u moe re'i da glavni prenosioci te bolesti meu stanovnicima *zije na severu, jesu 9usi, a na istoku + 0nglezi$
9azlog zbog kojeg ta bolest, kao i mnoge druge nevolje, nije u prolosti postojala na azijskom kontinentu, jeste, po mom miljenju, u tome to je ve'ina stanovnika toga kontinenta u svom svakodnevnom ivotu sauvala nekoliko dobri& obiaja, koji su do nji& doli od nji&ovi& daleki& predaka$ /i obiaji su, za&valjuju'i religiji, tako duboko pustili korene u nji&ovom svakodnevnom ivotu, da su ljudi, pridravaju'i i& se me&aniki, bez ikakvog mudrovanja, vie ili manje bili zati'eni od neki& zala koja su usled anomalno uspostavljeni& ivotii& uslova nastala, i jo u ogromnom broju nastaju, na toj zlosre'noj planeti$ .tanovnici ve'ine zemalja *zije osigurani su od mnogi& venerini& bolesti, kao i od mnogi& "seksualni& anomalija", jedino za&valjuju'i obiajima koji tamo postoje pod nazivom "sunijat" i "adast"$ -rvi od ti& obiaja, to jest "sunijat", ili, kako se ponekad kae, "obrezivanje", ne samo da mnoge odrasle stanovnike spasava od razliiti& venerini& bolesti, ve' takoe ve'inu dece i mladi'a titi od nesre'e koja se zove "onanizam", a kojoj se priputa veliki broj mladi& stanovnika 0vrope i *merike$ -rema tom obiaju, "odrasla" bi'a skoro svi& zemalja *zije, obavljaju nad svojim "rezultatima", to jest, na deci mukog pola u odreenom uzrastu, ritual koji se sastoji u obrezivanju onoga to se zove "koica" polnog organa$ Danas su deca oni& savremeni& %emljana, koji automatski slede tu praksu, skoro potpuno zati'ena od neizbeni& posledica neki& poroka, pouzdano (iksirani& tokom ivota tvoji& ljubimaca$ Na primer, prema mojoj statistici, "nesre'a" o kojoj sam govorio, to jest, "deji onanizam", skoro da se ne sre'e meu onima koji se dre obiaja "obrezivanja", dok su mlada bi'a, na kojima nije "primenjen" taj obiaj, sva bez izuzetka sklona toj seksualnoj anomaliji$ Drugi obiaj koji sam pomenuo, to jest "adast", kome su, istina, razliita imena dali stanovnici razliiti& azijski& zemalja, nije nita drugo do obavezno pranje polni& organa posle odlaska u takozvani "toalet"$ 3glavnom za&valjuju'i ovom drugom obiaju ve'ina stanovnika *zije je liena mnogi& "venerini& bolesti" i drugi& "seksualni& anomalija"$ /u se elzebub zamisli i posle duge pauze ree! + /ema nae dananje besede podsetila me je na jedan veoma zanimljiv razgovor koji sam u 4rancuskoj vodio s jednim mladim, i meni, po du&u, veoma bliskim ovekom$ #islim da 'e, moda, za tvoje razumevanje svega to sam ti rekao, biti bolje ako ti na razgovor ponovim u potpunosti, jer 'e ti, osim objanjenja rei "adast" ili "pranje", objasniti i mnoga druga pitanja koja se odnose na osobenu psi&u ti& tvoji& ljubimaca$
5ovek s kojim sam razgovarao bio je onaj mladi -erzijanac, koji je, ako se se'a, na preporuku nai& zajedniki& poznanika, bio moj "vodi" u -arizu, gde sam boravio pred svoj odlazak u *meriku$ 6ednom sam na terasi poznatog pariskog ka(ea "7rand" ekao tog mladog -erzijanca$ 5im se pojavio, po oima sam mu video, kako se tamo kae, da je popio malo vie nego obino$ Dakle, on je popio vie od uobiajene norme alko&olnog pi'a koja je tamo uobiajena i, kada smo zajedno krenuli u restoran na #onmartru gde se svakako morao naruivati ampanjac koji ja nisam voleo i nisam pio, on gaje uvek ispijao sam i to s velikim zadovoljstvom$ 1sim toga, on je, to se kae, bio veliki "ljubitelj sukanja"$ 3 momentu kada bi primetio "lepukasto lice" nekog bi'a enskog pola, njegovo lice, ak i njegovo disanje, bi se iznenada promenilo$ -rimeti& da je ovoga puta popio vie nego obino i poto sede pored mene i narui ka(u sa "aperitivom", ja ga upita&! + 1bjasnite mi, molim vas, mladi moj prijatelju, zato uvek pijete taj otrov) Na to moje pitanje on odgovori ovako! + 0&, dragi moj doktore" 6a pijem taj otrov pre svega zato to iako i sam elim, ne mogu da prestanem da pijem a da ne patim, a drugo, zato to jedino za&valjuju'i dejstvu alko&ola mogu mirno da posmatram sve "nepristojnosti" koje se ovde deavaju$ , on pokaza rukom oko nas$ -oeo sam da pijem taj "otrov", kako vi rekoste, zato to su me sluajne okolnosti, veoma nesre'ne po mene, prisilile da doem ovamo i da toliko dugo ivim u ovoj kobnoj 0vropi$ -oeo sam da pijem jer 'e vas, ako ne pijete, nazvati "slabi'em", "licemerom", "devojicom", "utokljuncem" i drugim podsmeljivim imenima$ -oto nisam eleo da me moji poslovni prijatelji nazivaju takvim imenima, i sam sam poeo da pijem$ 1sim toga, kada sam prvi put doao u 0vropu s&vatio sam da su uslovi ivota ovde, s gledita morala i patrijar&alnosti, u otroj suprotnosti sa uslovima u kojima sam odrastao, i vide'i i budu'i svestan svega toga, morao sam da osetim odvratnost, i stid, i udnu zbunjenost$ . jedne strane, ja sam primetio da alko&ol ne samo da olakava moje patnje ve' mi doputa da na sve gledam potpuno mirno i, ak, izaziva elju za uestvovanjem u tom nenormalnom ivotu koji toliko protivrei mojoj prirodi i mojim ve' (ormiranim pogledima$ , zato uvek kada se ose'am neprijatno poinjem da pijem, ak sa izvesnim ose'anjem samoopravdanja, i, malopomalo, navikao sam se na taj "otrov", kako ste sasvim ispravno nazvali alko&ol$ 9ekavi to sa vidljivim impulsom iskrenog besa, on na trenutak napravi pauzu, kako bi pripalio svoju cigaretu$ ,skoristivi momenat, ja ga upita&!
+ Dobro$$$ recimo da sam vie ili manje s&vatio objanjenje vaeg neoprostivog pijanstva, ali mogu da vas prekorim za va drugi gre& koji je, s mog gledita, takoe neoprostiv + vae us&i'enje enskim polom$ %ato trite za svakom suknjom kada je i tako oko vas toliko bi'a duge kose) .asluavi moje pitanje, on duboko uzda&nu i ree! + 5ini mi se da sam tu naviku delimino stekao iz razloga koji sam ve' pomenuo, ali mislim da ta slabost ima jo jedno zanimljivo psi&oloko objanjenje$ *ko &o'ete, dragi moj doktore, podrobno 'u vam ispriati kako ja sam to razumem$ Naravno, ja sam izrazio elju da ga sasluam, ali sam mu predloio da pre toga uemo u ka(e "7rand", u sam restoran, i da svu potitenost ostavi iza vrata$ Kada smo seli za sto u restoranu i naruili nji&ov (amozni "ampanjac", on nastavi! + Dok ste iveli u -erziji, dragi moj doktore, moda ste imali prilike da vidite veoma odreen odnos mukaraca prema enama$ Kod nas u -erziji, mukarci imaju dva razliita "organska pogleda" na ene, prema kojem mi ene delimo na dve kategorije$ . jedne strane, mi gledamo na enu kao na sadanju ili budu'u majku, a s druge kao na "enu+enku", ako se tako moe re'i$ /a karakteristika nai& perzijski& mukaraca da u svojoj prirodi imaju podloge za ta dva razliita "organska pogleda", poela je da se (ormira tek nedavno, pre oko dva i po veka$ -rema objanjenju koje mi je jednom dao moj stric, mula, koga su iza lea zvali "mula stare kole", pokazalo se da su pre dva ili tri veka, iz razloga koji oigledno proizilaze iz odreeni& najvii& svetski& zakona, ljudi poeli jedni s drugima da ratuju vie nego bilo kada na %emlji, posebno kod nas, u *ziji, dok se kod ve'ine ljudi sasvim sigurno smanjivalo ose'anje alosti, ak u toj meri da je kod neki& i sasvim nestalo$ 3pravo u to vreme, odreena (orma psi&ike bolesti proirila se meu mukarcima i oni koji su od nje patili ili su postajali duevni bolesnici, ili su zavravali ivot samoubistvom$ /ada su neki mudri ljudi iz razliiti& nezavisni& zemalja na azijskom kontinentu, uz pomo' razni& predstavnika medicine + koja je, uzgred reeno, tada bila na viem nivou nego savremena + poeli veoma ozbiljno da istrauju uzroke te nove ljudske nesre'e$ -osle dugog i marljivog rada oni su otkrili da su, s jedne strane, ljudi koji su oboleli od te bolesti bili iskljuivo oni u ijoj podsvesti se, iz ovog ili onog razloga, vie nije raao impuls vere u nekoga ili u neto, dok su, s druge strane, oni odrasli mukarci koji su povremeno izvravali odreeni ritual polni& odnosa sa enama, bili otporni na tu bolest$ Kada se vest o tom nji&ovom zakljuku proirila azijskim kontinentom, vladari i poglavari pojedini& azijski& drava su se uznemirili, zato to su se svi regularni
odredi koje su imali na raspolaganju sastojali od odrasli& mukaraca, tavie, stalni ratovi tim mukarcima nisu doputali da normalno ive sa svojim porodicama$ -oto su u to vreme svi vladari razliiti& azijski& zemalja postali svesni da im je potrebna zdrava i snana armija, bili su prinueni da zakljue primirje, te su morali ili sami da krenu, ili da poalju svoje predstavnike u prestonicu zemlje koja se tada zvala "kanat Kilmantu", kako bi zajedniki nali izlaz iz nastale situacije$ -osle ozbiljni& rasprava i diskusija, vladari razliiti& azijski& naroda, ili nji&ovi delegati, naravno, u saradnji sa predstavnicima medicine toga vremena, doli su do zakljuka da postoji samo jedan put za reenje situacije, a to je da se na itavom azijskom kontinentu uspostavi takozvana "prostitucija", koja ve' postoji na evropskom kontinentu, a to 'e biti mogu'e tek kada se vlastodrci svesno objedine radi njenog unapreenja$ .koro svi poglavari drava toga doba potpuno su se sloili s tim zakljukom predstavnika azijski& naroda okupljeni& u prestonici kanata Kilmantu, i od tog doba, bez grie savesti, oni ne samo da su poeli da podstiu i navode sve ene, izuzev svoji& k'eri, na to zanimanje, toliko odvratno i mrsko svakom normalnom oveku, ve' i da pruaju velikodunu pomo' svim tim enama, bez obzira na kaste i religiju, koje su elele neto da rade u tom cilju2 oni su to ak inili s ose'anjem dobronamernosti, kao da se radi o najtaktinijem i naj&umanijem ponaanju$ .ada, kada smo se dotakli toga predmeta, dozvolite mi, potovani doktore, da napravim malu digresiju i da vam ispriam o mudrim i zanimljivim razmiljanjima moga strica, mule, o uzrocima tog bia savremene civilizacije$ 6ednom, za vreme 9amazana, kada smo kao i obino razgovarali ekaju'i da mula naeg okruga objavi vreme obeda, dolo je do toga da smo poeli da govorimo o toj ljudskoj nesre'i, te je moj stric izmeu ostalog rekao! + Netano je i nepravedno da grdi i prezire sve ene koje se time bave$ 8e'ina ti& ena nije lino odgovorna za svoju alosnu sudbinu2 pravi vinovnici su nji&ovi oevi, muevi i staratelji$ ,, naravno, samo nji& treba grditi i prezirati zato to su oni, nji&ovi oevi i staratelji, dok su se nji&ova deca pripre mala za ivot odrasln& osoba i jo nisu imala sopstveni 3m i zdrav razum, dozvolili da se kod nji& pojavi osobina koja se zove "lenjost"$ ,ako je u tom uzrastu lenjost jo automatska i mlada bi'a ne moraju da ulau velike napore kako bi je prevladala, ona mogu da izbegnu njenu potpunu vlast nad sobom, dok je organizacija enske psi&e takva da aktivni princip, za&valjuju'i rezultatima koji ne zavise od nae volje ve' proistiu iz svetski& zakona, svakako mora uestvovati u svakoj inicijativi i u svakoj nji&ovoj dobroj mani(estaciji$ 3pravo za&valjuju'i razliitim idejama u vezi sa "enskim pravima", koje proimaju sav savremeni svet pod pomodnim parolama "jednaki& prava", "jednaki& mogu'nosti", "birakog prava za ene", i tako dalje, idejama naivnim za mukarce koji ive normalnim ivotom, ali koje nesvesno usvaja ve'ina savremeni&
mukaraca, te nesre'ne i jo nepotpuno (ormirane ene+majke + poto, s jedne strane, nemaju u svojoj blizini u ranom periodu svog zrelog ivota potovaoce zakona koji su neop&odan izvor aktivnog principa koji treba da predstavljaju nji&ovi roditelji ili staratelji, a kasnije muevi, na koje prelazi odgovornost za nji& od momenta svadbe, bivaju, s druge strane, izloene intenzivnom procesu uobrazilje i entuzijazma, svojstvenim prelaznom uzrastu i zakonomerno predodreenim prirodom u cilju obezbeivanja podataka za razvoj nji&ovog 3ma + postepeno upijaju tu automatsku lenjost u samu svoju prirodu, te ona sve vie i vie postaje nji&ova neprevladiva potreba$ Fena s takvom prirodom oigledno ne eli da izvrava svoje obaveze istinske "ene+ majke", a poto joj prostitucija prua mogu'nost da nita ne radi i da, ak, doivljava veliko zadovoljstvo, sve to postepeno u njenoj prirodi (ormira neprevladivu tendenciju da postane "ena+enka"$ *li poto podaci svojstveni svim enama za impuls "stid" ne atro(iraju odma& u instinktu ti& "ena+enki" i poto nijedna od nji&, bez obzira na sve svoje misaone elje, ne moe biti prostitutka u svojoj rodnoj zemlji, svaka od nji& nastoji da instinktivno ili polusvesno ode u neku drugu zemlju, gde 'e se, daleko od svog zaviaja, bez ikakve unutranje nelagodnosti, potpuno prepustiti pro(esiji koja joj je u svakom pogledu prijatna$ * to se tie prevlasti ljudske nesre'e svuda na %emlji, to se, po mom miljenju, dogaa iskljuivo zbog oni& savremeni& mukaraca kod koji& iz razni& razloga, isto kao i kod ti& mladi& ena, budu'i& prostitutki, nastaje slina "ivotna organska potreba da nita ne rade, ve' da samo uivaju", a jedan od naina na koji taj "ljam" savremenog drutva zadovoljava svoju prestupnu potrebu jeste sablanjavanje i pomo' takvim enama da odu iz svog zaviaja u neki tui kraj$ #nogi osetljivi savremenici uoili su da ti ljudi suprotnog pola i rtve te bolesti, po pravilu, svesno ili nesvesno trae i nalaze jedni druge, potvruju'i staru izreku! "Nala vre'a zakrpu"$ Dakle, dragi moj doktore" ,z ti& razloga, koje je odlino razumeo moj mudri stric, naredni& godina se kod nas u -erziji pojavilo mnogo ena prostitutki iz razni& drugi& zemalja$ *li za&valjuju'i instinktivnom odnosu prema moralu i patrijar&alnosti u porodinim tradicijama koje su tokom vekova usvojile perzijske ene, nezavisno od svoje religije, tuinke nisu bile u stanju da se pomeaju sa optom masom -erzijanki i usled toga su se kod nas pojavile dve kategorije ena, o kojima sam govorio$ /ada, zbog injenice da je ve'ina ti& strankinja kod nas u -erziji ivela slobodno i odlazila svuda, na pijace i druga javna mesta, one su za vreme takozvanog "(unkcionisanja seksualnog teita" privlaile panju nai& -erzijski& mukaraca, te se kod nji& postepeno (ormirao, uz ve' postoje'i odnos prema enama kao "majkama", i odnos koji je potpuno razliit od toga, naprosto odnos prema njima kao "enkama"$
1sobina posedovanja oigledno dvostrukog odnosa prema enama, prenose'i se iz generacije u generaciju, najzad se toliko ukorenila kod nas da nai mukarci danas ne samo da razlikuju te dve kategorije isto onako lako kao to svako moe da razlikuje oveka od ovce, psa, magarca, i tako dalje$$$ ve' su ak stekli neto to im instinktivno prua mogu'nost da izbegnu greku u odreivanju kategorije u koju neka ena spada$ 6a sam uvek mogao, ve' izdaleka da odredim kojoj vrsti pripada neka prolaznica$ Kako sam to prepoznavao, da li prema njenom &odu ili prema nekom drugom znaku, uz svu svoju elju ne bi& mogao da objasnim, ali injenica ostaje injenica uvek sam mogao da i& razlikujem i nikada nisam greio, iako su ene obeju kategorija nosile iste (erede$ , svaki normalan -erzijanac + to jest onaj koji nije pod uticajem duvana, alko&ola ili opijuma, ija se upotreba u poslednje vreme, na alost, sve vie i vie iri meu nama uvek moe nepogreivo da odredi koja je ena + "ena+majka", a koja + "ena+ enka", to jest prostitutka$ .vaki normalan -erzijanac smatra "enu+majku", bez obzira na religiju koju ona ispoveda i bez obzira na porodine i line uzajamne odnose, svojom sestrom, dok mu ene druge kategorije naprosto izgledaju kao ivotinje i izazivaju ose'anje gaenja$ /a sposobnost instinktivnog ponaanja prema enama je veoma snana kod nai& mukaraca i potpuno nezavisna od nae svesti$ *ko, na primer, pretpostavimo da se najmlaa i najlepa ena -erzije nae u istoj postelji sa svojim zemljakom, taj mukarac 'e, ukoliko se, ponavljam, ne nalazi pod uticajem opijuma ili alko&ola, biti organski nesposoban da postupi s njom kao sa enkom, bez obzira na intenzitet svoje elje$ 1n 'e je smatrati svojom sestrom, pa ak i ukoliko ona sama bude pokazala "organske impulse" u odnosu na njega, on 'e je samo jo vie aliti i smatra'e daje ona "u vlasti neiste sile", te 'e uiniti sve to je u njegovoj mo'i kako bi joj pomogao da se oslobodi te opasnosti$ ,sti taj -erzijanac bi u normalnom stanju bio isto tako nesposoban da se prema eni druge kategorije, to jest, prema prostitutki, ma koliko ona bila mlada i lepa, ponaa kao prema enki2 on 'e neizbeno ose'ati organsku odvratnost prema njoj2 on ne'e mo'i da se ponaa prema njoj kao prema eni, ukoliko u svoj organizam ne unese ve' pomenute toksine materije koje su toliko tetne po ljude$ Da, dragi moj doktore, ja sam do dvadesete godine iveo u -erziji, pridravaju'i se moralni& normi i tradicije kao i svaki normalni -erzijanac$ .a dvadeset godina nasledio sam akcije koje su me uinile partnerom u jednoj velikoj (irmi koja izvozi sueno vo'e u razne zemlje 0vrope$ %a&valjuju'i mom poloaju u (irmi i raznim okolnostima koje od mene ne zavise, postao sam njen glavni predstavnik u onim evropskim zemljama u koje se to vo'e izvozi$
Najpre sam otiao u 9usiju, zatim u Nemaku, ,taliju i druge evropske zemlje, i najzad doao u 4rancusku, gde sam ve' proveo nekoliko godina$ 3 ivotu ti& zemalja nema jasne razlike izmeu ta dva tipa ena, "ena+majki" i "ena+prostitutki", koje sam video i osetio u vreme svoje mladosti u rodnoj zemlji$ .vuda u tim zemljama odnos prema eni je isto mentalni, to jest nije organski ve' je zasnovan na uobrazilji$ 1vde, na primer, ako je ena prevarila mua, on nita ne'e znati, ako to sam ne vidi ili ako o tome ne uje$ * kod nas, u -erziji, i kada nita ne vidi, i kada ne uje nikakve spletke, mu moe instinktivno da odredi da li mu je ena verna ili nije2 isto se odnosi i na enu + ona uvek moe da oseti najmanju prevaru od strane svoga mua$ Nekoliko naunika sa evropskog kontinenta je nedavno u naoj zemlji obavilo veoma ozbiljna istraivanja tog instinktivnog ose'anja$ Kako mi je polo za rukom da saznam, oni su doli do zakljuka da se kod ljudi, svuda gde preovladava obiaj "poliandrije" ili "poligamije" + to jest, gde je "nekoliko ena" ili "nekoliko mueva" dozvoljeno utvrenim moralnim normama javlja odreena "psi&oorganska osobenost" u nji&ovim odnosima sa muevima i enama$ /a psi&oorganska osobenost postoji takoe i kod naeg perzijskog naroda, zato to, kao to znate, kod nas, kao sledbenika islama, postoji obiaj poligamije, to jest, svakom mukarcu je dozvoljeno da ima G ena$ , ta psi&oorganska osobenost kod nas u -erziji, uzgred, sastoji se u tome to nijedna od zakoniti& ena ne ose'a ljubomoru prema drugim zakonitim enama svoga mua$ /o ose'anje se kod nae ene nikada ne javlja osim u sluaju kada je mu vara sa tuom enom$ , tek sada, potovani doktore, kada ivim ovde u 0vropi i vidim sve to se dogaa meu enama i muevima, u stanju sam da ocenim na obiaj poligamije koji je toliko mudro uspostavljen i toliko koristan i za mukarce i za ene$ ,ako kod nas svaki mukarac moe imati nekoliko ena, a ne samo jednu, kao to je to sluaj u 0vropi gde dominira &ri'anska religija, asnost i iskrenost nai& mukaraca prema sopstvenim enama nikako ne moe da se poredi sa odnosom evropskog mukarca prema svojoj jedinoj eni i prema itavoj porodici u celini$ *ko se osvrnete oko sebe vide'ete ta se dogaa$ *ko pogledate prostorije ka(ea "7rand", rame uz rame sa obinim pro(esionalnim prostitutkama i "svodnicima", koji su ovde stalni gosti, uvek 'ete videti stotine mukaraca i ena koji sede za malim stolovima i veselo avrljaju$ Na prvi pogled 'ete pomisliti da su ti mukarci i ene brani parovi koji su doputovali u -ariz ili se bave nekim porodinim biznisom$ 3 stvari, ni jedan od ti& parova koji veselo avrljaju u ka(eu "7rand" i koji se spremaju da pou &otel, nisu zakoniti muevi i ene, iako svako od nji& negde ima zakonitog mua ili enu$
Dok ovi muevi i ene sede ovde, nji&ove "zakonite polovine", koje su ostale kod svoji& ku'a u provinciji, moda zamiljaju i veoma uverljivo priaju svojim poznanicima kako je nji&ova "zakonita ena" ili "zakoniti mu" u -arizu radi veoma vane porodine kupovine ili susreta s nekim ko je izuzetno vaan za porodine poslove, ili radi neeg slinog$ *li, u stvari, da bi se nale ovde, te "ptice selice" su morale itavi& godinu dana da pletu intrige i smiljaju razne prie kako bi ubedile svoje "zakonite polovine" u potrebu tog putovanja$ * sada, kada su ovde, u drutvu sebi slini& prevaranata i intriganata, one ine sve to mogu u prilog to ve'e slave svadbene &imne ",saija, likuj", kako bi, pomo'u istanane vetine koju je civilizacija u tom smislu dostigla, glave svoji& zakoniti& polovina, koje su ostale kod svoji& ku'a, ukrasile to ve'im "ivopisnim rogovima"$ 3 evropskim uslovima porodinog ivota, ako vidite mukarca i enu zajedno i ako tokom razgovora primetite u nji&ovim glasovima iva&ne tonove i osme&e na nji&ovim licima, veoma brzo se moete uveriti, ako ve' niste, da svako od nji& svojoj zakonitoj polovini sprema poklon u vidu para velelepni& rogova$ %ato ak i ovek koji je koliko+toliko lukav moe vaiti za asnog i "patrijar&alnog oca porodice"$ %a okolinu nema znaaja to to taj "asni" i "patrijar&alni" otac porodice istovremeno ima + naravno ako mu to sredstva dozvoljavaju + onoliko ljubavnica koliko eli2 naprotiv, ljudi obino takvog oveka smatraju dostojnijim potovanja nego onoga koji uopte nema ljubavnice$ 1vde ti "asni muevi", koji to sebi mogu da dozvole, uz jednu zakonitu enu imaju ne G, ve' ponekad G puta G "nezakoniti& ena"$ * oni evropski muevi koji nisu u stanju da izdravaju po nekoliko "nezakoniti& ena", provode vreme pored svoje jedine "zakonite ene" tako to "trtljaju gluposti", to jest, oni po itav dan nita ne rade, ve' samo araju okicama i, to se kae, "prodiru pogledom" svaku enu koju ugledaju$ Drugim reima, u svojim mislima i ose'anjima oni varaju svoje "zakonite ene" bezbroj puta$ ,ako kod nas u -erziji mukarac moe imati G zakoniti& ena, sve njegove misli i ose'anja su danju i no'u posve'ene tome kako da najbolje isplanira unutranji i spoljni ivot svoji& ena, kao i nastojanju da uini sve mogu'e, takoe danju i no'u, kako bi im pomogao u ispunjavanju ivotnog duga$ 1vde je, pak, unutranja uzajamna veza izmeu mua i ene jednaka s obe strane2 isto kao to je unutranji ivot mua skoro u potpunosti posve'en varanju zakonite ene, tako i ona u svom unutranjem ivotu od prvog dana nji&ovog saveza, uvek bludi van porodice$ -o pravilu, evropska ena im se uda, svog mua u dubini srca smatra "svojim vlasnitvom"$
-osle prve brane no'i, budu'i da je od tog momenta sigurna u svoje vlasnitvo, ona poinje da sav svoj unutranji ivot posve'uje traganju za "neim", to jest, ona trai nejasan "ideal" koji se za&valjuju'i nji&ovom (amoznom "obrazovanju" postepeno (ormira u svakoj evropskoj devojci jo od ranog detinjstva i koji neprestano i sutinski sve vie i sve vetije ulepavaju razni savremeni nesavesni pisci$ %a vreme mog boravka u evropskim zemljama uoio sam da se kod nji&ovi& ena vie ne (ormira ono to kod nji&, kao i kod nai& ena, uvek mora biti sauvano + to jest ono to se naziva "organskim stidom", ili to predstavlja makar predispoziciju za taj stid, ose'anje koje, po mom miljenju, ini osnovu takozvanog "enskog duga" i koje eni pomae da instinktivno izbegava postupke koji je ine amoralnom$ 0to zato ovde u svakom zgodnom trenutku svaka ena moe veoma lako, bez patnje i bez ikakve grie savesti, da prevari svog zakonitog mua$ -o mom miljenju, upravo je odsustvo stida kod evropski& ena postepeno izbrisalo razliku izmeu "ene+majke" i "ene+prostitutke"2 sada su te dve kategorije ena odavno slivene u jednu i mukarci ovde ni u svojim mislima ni u svojim ose'anjima ne uviaju meu njima razliku koju uoavaju skoro svi -erzijanci$ "Fenu+majku" od "ene+prostitutke" moe da razlikuje samo onaj ko njeno ponaanje posmatra sopstvenim oima$ 3 evropskim uslovima porodinog ivota, zbog nedostatka korisne institucije poligamije + institucije koju je po mom miljenju odavno trebalo uvesti iz prostog razloga to je ovde, kako kae statistika, ena mnogo vie nego mukaraca postoje &iljade drugi& neskladnosti i protivrenosti koje nikome nisu potrebne$ Dakle, potovani doktore, osnovni razlog mog drugog poroka sastoji se u tome to sam, rodivi se i upivi moralne tradicije dijametralno suprotne onima koje vladaju ovde, doao ovamo u uzrastu kada su ivotinjske strasti kod oveka kosebno snane$ Na svoju nesre'u, doao sam u 0vropu suvie mlad i smatran sam, prema ovdanjim merilima, veoma lepim$ #oj -erzijski izgled je privukao mnoge mlade ene koje su u meni videle nov i originalan model mukarca i one su poele isprekidno da me love$ <ovile su me kao krupnu divlja$ io sam za nji& "krupna divlja" ne samo zbog svog speci(nnog izgleda, ve' i zbog blagosti i utivosti u svom odnosu irema njima, to mi je usaeno od ranog detinjstva u kontaktima s naim -erzijskim "enama+majkama"$ Kada sam doao ovamo, iako nesvesno, nastavio sam da se op&odim utivo i blago prema enama koje sam sretao$ Kada sam ovde sretao ene, najpre sam s njima samo razgovao + uglavnom o savremenoj civilizaciji i o takozvanoj "zaostalosti" -erzije u odnosu na nju$ *li jednom, svakako pod uticajem alko&ola koji sam ve' upotrebljavao u prilino velikim koliinama, prvi put sam pao2 to jest kao budu'i otac porodice, postupio sam odvratno$
,ako sam tada zbog toga mnogo patio i ose'ao griu savesti, uticaj okoline, zajedno sa dejstvom alko&ola, doveo me je po drugi put do pada$ * zatim je sve krenulo nizbrdo i sada sam, u tom smislu, naprosto prljava ivotinja$ -onekad, kada sam potpuno slobodan od uticaja alko&ola, ose'am moralnu patnju i odvratnost prema sebi2 u takvim trenucima brzo se vra'am alko&olu, kako bi& u njemu naao zaborav i utopio svoju patnju$ Five'i tako runim ivotom u raznim evropskim zemljama, najzad sam se nastanio ovde, u -arizu, u tom najevropskijem gradu, u koji ene dolaze iz svi& zemalja 0vrope i sa drugi& kontinenata sa oiglednom namerom da "nabiju rogove" svojim zakonitim polovinama$ , ovde, u -arizu, potpuno sam se odao tim dvama ljudskim porocima, alko&olu i "tranju za suknjom", kako vi to nazivate, i predajem im se tu i tamo, ne biraju'i$ , sada je zadovoljavanje ta dva poroka za mene postalo potrebnije od utoljavanja gladi$ 0to kako sam dotle doao, a ta 'e biti sutra, ne znam i ne elim da znam$ :tavie, uvek nastojim da prisilim sebe da na to ne mislim$ . tim reima, on duboko uzda&nu i potiteno obori glavu$ /ada ga upita&! + 9ecite mi, molim vas, zar se ne bojite da se moete zaraziti nekom od oni& uasni& bolesti koje prenose ene za kojima trite) Na to pitanje on ponovo duboko uzda&nu i posle kratke pauze ree! + 0&$$$ Dragi moj i asni doktore" 6o donedavno, veoma mnogo sam razmiljao o tom pitanju$ /o pitanje me je ak toliko zanimalo da je ono, bez obzira na sve, bilo sredstvo za&valjuju'i kojem je moj jadni unutranji ivot proticao manje ili vie podnoljivo$ Kao lekar, vi ste po svoj prilici veoma zainteresovani da saznate kako me je i zato to pitanje pre nekoliko godina toliko zainteresovalo i do kakvi& sam zakljuaka doao posle ozbiljnog posmatranja i prouavanja kada sam bivao u relativno normalnom stanju$ -re, otprilike, D godina bio sam u toliko jakoj depresiji da ak ni alko&ol nije delovao na mene i nije olakavao moje psi&iko stanje$ 3 to vreme sam esto sretao neke prijatelje i poznanike koji su mi mnogo priali o tim sramnim bolestima i o tome koliko je lako zaraziti se njima$ /i razgovori su me naterali da razmislim i, malopomalo, poeo sam da brinem o svom zdravlju skoro kao neka &isterina ena$ 5esto mi je padalo na pamet da sam se, verovatno, poto stalno pijem i imam posla sa zaraenim enama, ak i ukoliko iz nekog razloga nemam vidljive simptome ti& bolesti, ve' zarazio nekom od nji&$ %ato sam reio da odem na pregled kod razni& specijalista kako bi& utvrdio mogu'e rane simptome oni& bolesti koje sam mogao da zakaim$
,ako nijedan od lokalni& strunjaka nije kod mene naao nita ravo, nastavio sam da se muim zato to je moj stra&, kao moj razum, odravao moje ubeenje da sam svakako zaraen$ .ve me je to dovelo dotle da sam odluio da odem u -ariz kako bi&, bez obzira na cenu, otiao na pregled kod vode'i& strunjaka u toj oblasti$ #ogao sam sebi da dozvolim taj troak zato to su zbog svetskog rata trgovinske veze svuda bile poreme'ene i cene pre&rambeni& proizvoda su skoile do nebesa2 naa (irma je, imaju'i veoma velike zali&e suenog vo'a u svim naim skladitima, stekla te godine znatnu dobit iji je veliki deo pripao meni$ /i veliki evropski strunjaci su mi posle svi& vrsta "detaljni& pretraga" i takozvani& "&emijski& analiza", koje su sami smislili, jednoglasno objavili da u mom organizmu nema mi traga od venerini& bolesti$ Nji&ov zakljuak je uinio kraj mojoj stalnoj brizi za sopstveno zdravlje2 s druge strane, to je kod mene izazvalo veoma gladno interesovanje i elju da objasnim to pitanje, to je od tada postalo neka vrsta manije i moja "(iksideja"$ 1d tada moja ozbiljna posmatranja i moja potraga za svim to ima veze s tim bolestima nada&njuju i opravdavaju moj jadni ivot i daju mu smisao$ 1d tog perioda svog ivota ta posmatranja i istraivanja obavljao sam uvek uz pomo' svog celovitog unutranjeg realnog "6a" + svejedno da li sam bio pijan, polupijan ili u treznom stanju$ ,zmeu ostalog, udno sam itao svu mogu'u literaturu o tim bolestima, ukljuuju'i ve'inu knjiga napisani& na tu temu u 4rancuskoj i Nemakoj$ /o mi je bilo veoma lako, jer, kao to znate, toliko dobro vladam (rancuskim da s mukom moete pogoditi da li sam pravi (rancuski intelektualac ili nisam2 isto vai i za nemaki, jer sam prilino dugo iveo u Nemakoj i na sopstvenu elju u slobodno vreme uio nemaki jezik i knjievnost$ Dakle, kada me je zainteresovalo to pitanje, uspeo sam da se upoznam sa svim in(ormacijama kojima o venerinim bolestima raspolae savremena civilizacija$ 3 tim knjigama su bile navedene stotine teorija i stotine &ipoteza o uzrocima venerini& in(ekcija, ali ja nisam mogao da naem nijedno ubedljivo objanjenje zato neki ljudi bivaju zaraeni tim bolestima, a drugi ne$ 3skoro sam se uverio da nisam u stanju da naem odgovor ako koristim znanje koje sada postoji u 0vropi$ ,pak, iz itave te literature + naravno, poto sam gurnuo u stranu mnogobrojne debele "naune" knjige iji sadraj ve' ca prvi pogled moe da ubedi svakog vie ili manje normalnog oveka da su i& napisale "totalne neznalice" u toj oblasti + stekao sam potpun utisak da se ljudi mogu zaraziti venerinim bolestima iskljuivo usled svoje ne&igijene$ Kada sam se u to vrsto uverio, nije mi preostalo nita drugo nego da svu svoju panju usredsredim na ono to u mojoj linoj &igijeni moe da me zatiti od in(ekcije$ -oeo sam da razmiljam na slede'i nain!
+ Ne oblaim se istije od bilo koga ko ivi u 0vropi2 perem ruke i lice svakog jutra kao i svi2 jednom nedeljno odlazim u turska kupatila, reklo bi se, takoe kao i svi$$$ 3kratko, prebirao sam u pameti mnoge stvari i nisam naao nita zbog ega bi& sebe mogao da smatram izuzetkom u toj oblasti$ , dalje je ostajala injenica da, vode'i takav nain ivota, rizikujem da se zarazim$ 1d toga doba, u mojim mislima su nastala dva nenamerna ubeenja, koja su se ve' potpuno ukorenila u meni2 prvo, da 'e se onaj ko ima veze s takvim enama, pre ili kasnije svakako zaraziti2 i, drugo, da me samo lina &igijena moe zatiti od takve in(ekcije$ 9azmiljao sam tako itave nedelje, dok se iznenada nisam setio jedne svoje navike koju sam briljivo skrivao od svoji& evropski& poznanika, navike koju mi u -erziji nazivamo ";adast"$ -raksa "adasta" ili, kako neki kau, "pranja", jedna je od osnovni& kod nas u -erziji$ .trogo govore'i, svaki sledbenik islama mora da potuje to pravilo, ali ga se krajnje savesno pridravaju samo iiti2 a poto skoro svi u -erziji pripadaju tom ogranku islama, ta navika nigde nije toliko rasprostranjena kao kod nas$ 1biaj adasta, za svakog iita, mukarca ili enu, sastoji se u tome da se polni organ uvek opere posle odlaska u nunik$ 3 tom cilju, svaka porodica ima odreeni pribor, koji se kod nas smatra obaveznim, a koji ini specijalni sud, krag posebnog oblika pod nazivom "ibrik"$ :to je porodica bogatija, to je vie takvi& kraga, zato to jedan treba dati na raspolaganje i pridolom gostu$ 6a se tog obiaja pridravam od ranog detinjstva i on je postepeno toliko urastao u moj svakodnevni ivot da ak i po dolasku u 0vropu, gde taj obiaj ne postoji, nisam mogao ni jedan jedini dan da preskoim "pranje"$ %aista, bilo mi je mnogo lake ako ne bi& oprao lice, ak i posle pijanstva, nego da ne operem odreene delove svoga tela posle posete nuniku$ 1d kada ivim u 0vropi, morao sam da se pomirim s mnogim neudobnostima zbog te navike i da se ak odreknem celokupnog savremenog kom(ora koji sam sebi lako mogao da priutim$ Na primer, ovde, u -arizu, mogao sam sebi da priutim da boravim u boljem &otelu s potpunim savremenim kom(orom, , ba zbog te svoje navike, bio sam prinuen da se nastanim u drugom zaputenom &otelu daleko od centra i od svi& mesta na koja sam svakodnevno morao da odlazim$ 3 &otelu u kome sada stanujem postoji samo jedna za mene vana pogodnost$ -oto je to stara zgrada, u njoj jo postoje H tromodni nunici umesto ovi& novi& ameriki& izuma, a taj stari sistem je upravo najpogodniji i meni najvie odgovara$ Ko zna) #oda sam napola svesno odabrao 4rancusku kao svoje osnovno boravite, zato to se ovde jo mogu na'i, posebno u provinciji, nunici starinskog tipa, kakvi se koriste i kod nas u -erziji$ 3 drugim zemljama 0vrope, taj "azijski sistem", kako ga zovu, teko da bilo gde jo postoji$ -otpuno ga je potisnuo ameriki sistem s "kom(ornim, otmenim i lakim
seditem", na kojem ja jedino mogu da se izvalim i itam poznatu knjigu pod nazivom Dekameron$ Dakle, potovani moj doktore, setivi se iznenada te svoje navike, odma& sam, bez i najmanje sumnje s&vatio da to to sam do sada izbegao da se zarazim tim groznim bolestima, moe poticati jedino otuda to esto perem svoje polne organe toplom vodom$ . tim reima taj mladi perzijanac, koji mi je bio blizak du&om, die ruke uvis i od sveg srca uzviknu! + Neka je uvek blagosloveno se'anje na one koji su za nas stvorili taj blagotvorni obiaj" 1n zatim dugo nita nije govorio, ali je tuno posmatrao jednr drutvo *merikanaca koji su sedeli u blizini i raspravljali o tome koje se ene oblae bolje + 0ngleskinje ili *merikanke$ %atim se iznenada okrenu k meni i ree! + Dragi moj, mnogopotovani doktore" /okom naeg poznanstva uverio sam se da ste vi ovek iroke kulture i da ste veoma obrazovani$ Da li biste bili tako dobri da mi kaete svoje uistinu odmereno miljenje, kako bi& najzad mogao da s&vatim i reim odreeni problem koji je poslednji& godina esto izazivao moju radoznalost i uznemiravao moje misli u momentima kada sam bio relativno trezan$ -okazalo se da, ive'i ovde, u 0vropi, gde ljudi ispovedaju religiju koju upranjava skoro polovina oveanstva, jo nisam upoznao nijednu dobru naviku u nji&ovom svakodnevnom ivotu, dok kod nas, koji ispovedamo islam, postoji veliki broj izvanredni& obiaja$ :ta tu nije u redu) :ta je tome uzrok) %ar osnivai te religije nisu doneli nita korisno za svakodnevni ivot svoji& sledbenika) Da, moj deae, taj mladi perzijanac pobudio je u meni simpatiju tokom naeg poznanstva i ja nisam mogao da odgovorim na njegovo pitanje$ %ato sam reio da mu dam jedno objanjenje, ali naravno u (ormi u kojoj ne bi mogao da nasluti moju pravu prirodu$ 9ekao sam mu! + 8i elite da kaete kako u religiji koju ispoveda polovina oveanstva + naravno, mislite na &ri'anstvo + nema tako dobri& obiaja kao kod vas, u islamu) Kako to) Naprotiv) /a religija ima mnogo vie dobri& obiaja nego druge savremene religije2 ni u jednom drevnom religioznom uenju nije bilo toliko dobri& pravila, uzeti& za osnovu svakodnevnog ivota, kao u uenju na kome se zasniva &ri'anska religija$ *li to to su sledbenici te velike religije sami, posebno oni koje nazivaju "oevima crkve", u srednjem veku, korak po korak, s tim uenjem postupali onako kako je -lavobradi postupio sa svojim enama + unitivi nji&ovu lepotu i privlanost to je, naravno, sasvim drugo pitanje$
/reba da znate da uopte, sve velike i prave religije koje i danas postoje i koje su, kao to sama istorija svedoi, stvorili ljudi koji su podjednako usavrili sopstveni 5isti 3m, uvek zasnivane na jednim te istim istinama$ 9azlika meu tim religijama sastoji se jedino u odreenim uputstvima koja se odnose na potovanje odreeni& detalja vezani& za takozvane "rituale"$ , ta razlika proistie iz metoda pomo'u koji& su veliki osnivai svoja uputstva namerno prilagoavali nivou umnog razvoja ljudi date epo&e$ 3 osnovi svake nove doktrine na kojoj se zasnivala neka religija, uvek su leale dogme koje su spadale u rane religije i koje su ve' bile jasno ukorenjene u ivotu ljudi$ /o potpuno odgovara jednoj misli, poznatoj od davnina! Nema nieg novog pod kapom nebeskom$" 6edine nove stvari u svakoj od ti& religiozni& uenja jesu, kao to sam ve' rekao, sitni detalji, koje su veliki osnivai namerno prilagodili nivou umnog razvoja ljudi date epo&e$ 3 korenima doktrine na kojoj se zasniva &ri'anstvo, skoro u potpunosti lei jedno ranije nastalo veliko uenje koje se sada naziva judaizmom, a iji su sledbenici u prolosti takoe bili mnogobrojni$ 8eliki osnivai &ri'anske religije, poto su judaizam uzeli za osnovu, promenili su samo njegove spoljne detalje, kako bi ga uskladili sa nivoom umnog razvoja savremenika ,susa Hrista2 i oni su e(ikasno obezbedili toj religiji sve to je potrebno za dobrobit ljudi$ /o uenje je predvialo, to bi se reklo, sve za duu i telo i ak je sadralo sve neop&odne savete za mirnu i sre'nu egzistenciju + i sve je to bilo predvieno izuzetno mudro, kako bi ta religija mogla da odgovara i ljudima kasniji& epo&a$ Da je to uenje ostalo nepromenjeno, ono bi ak moglo da odgovara i savremenim ljudima koje je, uzgred, na Hoda Nasradin opisao ovako! "1ni ne vide brvno u sopstvenom oku"$ 3 osnovi &ri'anstva, osim novi&, specijalni& uputstava za svakodnevni ivot koji je odgovarao potrebama savremenika ,susa Hrista, bilo je takoe i mnogo izvanredni& obiaja koji su ve' postojali i bili odavno ukorenjeni u ivot sledbenika judaizma$ 5ak i neke dobre navike, kao to su "sunijat" ili obrezivanje, postoje sada kod vas u islamu, poto ste i& preuzeli iz judejske religije$ /aj obredje najpre uao u &ri'anstvo, bio je obavezan i njegovi sledbenici su ga strogo potovali$ , tek je kasnije, ko ne zna zato, potpuno nestao iz te religije$ *ko elite, mladi moj prijatelju, mogu podrobno da vam ispriam o nastanku obiaja "sunijat" i vi 'ete s&vatiti zato je ta praksa, toliko korisna za zdravlje i normalan ivot ljudi, bila ukljuena u judejsku doktrinu i kako je, poto je ta doktrina postala osnova &ri'anske religije, taj obiaj bio pripremljen da postane deo svakodnevnog ivota njeni& sledbenika$
1biaj koji vi nazivate "sunijat" prvi je stvorio i u judejsku doktrinu ukljuio 8eliki #ojsije$ * to se tie razloga zbog koji& ga je 8eliki #ojsije ukljuio u religiju jevrejskog naroda, o njemu sam saznao iz jednog veoma starog &aldejskog manuskripta$ 3 tom manuskriptu se govori o tome kako je u vreme kada je 8eliki #ojsije poveo jevrejski narod iz 0gipta u Hanan, to kom putovanja primetio da je bolest, koja se tada zvala "murdurten", a koja se sada zove "onanizam", veoma rasprostranjena meu decom i mladi'ima naroda koji mu je Nebo poverilo$ Dalje, u tom manuskriptu stoji da se 8eliki #ojsije, vide'i to, veoma zabrinuo i poeo paljivo da posmatra kako bi utvrdio uzroke toga zla i naao nain da ga iskoreni$ Kasnija istraivanja su tog neuporedivog mudraca navela da napie knjigu "/u&a /ess Nalul -an", to na savremenom jeziku znai "Kvintesencija moji& razmiljanja"$ 6ednom prilikom mi se ukazala mogu'nost da se upoznam sa sadrajem te izvanredne knjige$ 1d samog poetka njegovi& objanjenja o bolesti "murdurten" bilo mi je jasno da je, izmeu ostalog, 8elika -riroda toliko usavrila ljudski organizam da je apsolutno svaki njegov organ bio snabdeven sredstvima zatite od bilo kakve spoljne sluajnosti2 i zato je, ukoliko neki ovekov organ pone da (unkcionie pogreno, za to kriv sam ovek, zbog uslova svakodnevnog ivota koje je sam stvorio$ * to se tie uzroka nastanka "murdurtena" kod dece, u sti&u jedanaest este glave te neuporedive knjige je reeno da ta bolest kod dece nastaje iz slede'i& razloga! #eu odreenim supstancama koje proizvodi ljudski organizam i koje se stalno izbacuju kao otpad, postoji jedna koja se zove "kulnabo"$ /u supstancu u naelu proizvodi iv organizam u cilju neutralizacije ostali& supstanci, potrebni& za (unkcionisanje nji&ovi& polni& organa2 ona se (ormira i uestvuje u (unkcionisanju ti& organa ubrzo posle roenja bi'a oba pola, tj$ od detinjstva$ 8elika -riroda je uredila da se posle kori'enja, ostaci te supstance odstranjuju iz organizma, kod deaka na mestu izmeu "tul&totino" i "sarnuonino", a kod devojica + izmeu "kartota&nijanski& breuljaka"$ 3 toj predivnoj knjizi "tul&totino" i "sarnuonino" u sanremenoj medicini odgovara nazivima "glavi' polnog organa" i "koica", a nalazi se na vr&u takozvanog "polnog organa" kod deaka$ "Kartota&nijanski breuljci" kod devojica pokrivaju gakozvani "klitoris" i zovu se "labia majora" i "labia minora" ili, na obinom jeziku, "velike i male polne usne"$ 3 savremenoj medicini uopte ne postoji naziv za supstancu "sarnuonino" zato to je ona potpuno nepoznata kao samostalna supstanca$ .avremena medicina ima jedino ime za ukupnu masu supstanci u koju je ukljuena i supstanca "kulnabo"$
/a ukupna masa, koja se zove "smegma", sastoji se iz potpuno &eterogeni& supstanci koje predstavljaju sekret lezda koje jedna s drugom nemaju nita zajedniko, kao to su, na primer, "lojne lezde", " artolinijeve lezde", i druge$ 0liminisanje i isparavanje ti& suvini& supstanci odvija se u tim delovima organizma, u skladu sa namerom 8elike -rirode, putem razni& vrsta sluajni& kontakata i razliiti& pokreta koji se deavaju u atmos(eri$ #eutim, ode'a koju su ljudi smislili, a -riroda je nije predvidela, ometa te (aktore u slobodnom ostvarivanju procesa eliminacije i isparavanja, zbog ega se "kulnabo" dugo zadrava na tim mestima i izaziva pojavljivanje "znoja", koji je veoma dobra sredina za razmnoavanje bakterija koje postoje u atmos(eri, isto kao i "subjektivnoj s(eri" svakog objekta koji stupa u direktan kontakt sa dejim telom$ , to razmnoavanje izaziva u tim delovima dejeg organizma "svrab"$ %bog tog svraba deca, najpre nesvesno, ponu da trljaju i eu ta mesta$ -oto su u tim delovima organizma koncentrisani svi nervni zavreci koje je -riroda stvorila za specijalne osete, neop&odne za zavretak svetog procesa "elmoarno" koji normalno nastaje kod odrasli& ljudi na kraju takozvane "kopulacije", ona to trljanje i eanje doivljavaju kao posebno prijatno ose'anje, posebno u periodima kada, prema onome to je predvidela 8elika -riroda, u organima dece dolazi do procesa pripreme budu'e seksualne (unkcije$ 1d toga doba, ose'aju'i instinktivno da svako takvo dejstvo izaziva kod nji& to prijatno ose'anje, ona poinju namerno da trljaju ta mesta ak i kada nema svraba$ Na taj nain, broj mali& "murdurtenista" na %emlji veoma brzo raste$ :to se tie mera koje je za iskorenjivanje toga zla preduzeo 8eliki #ojsije, o njima nisam saznao iz predivne knjige "/u&a /ess Nalul -an", ve' iz sadraja veoma drevni& papirusa$ .adraj ti& papirusa mi je razjasnio da je 8eliki #ojsije ljudima uveo praksu ideje koje su po tom pitanju izloene u knjizi "/u&a /ess Nalul -an", stvorivi za dva religiozna obreda, od koji& je jedan nazvan "sikt ner orn", a drugi "cil puc kan"$ .veti "sikt ner orn" je bio specijalno stvoren za deake, a sveti "cil puc kan" + za devojice2 ta praksa je bila obavezna$ 1bred "sikt ner orn" je na primer bio identian vaem "sunijatu"$ 1n se sastojao u obrezivanju takozvane "koice" deaka, usled ega je prekidana veza izmeu glavi'a polnog organa i koe koja ga pokriva, omogu'uju'i na taj nain da se ta koa slobodno kre'e$ -rema onome to se tvrdi u toj in(ormaciji koja je do nas dola iz davnina, kao i u skladu s naim sopstvenim zdravim razumom, oigledno je da je 8eliki #ojsije, koji je, kao to iz drugi& izvora znamo, bio veliki autoritet u medicini, na taj nain eleo da bude siguran da 'e putem svi& vrsta sluajni& kontakata, sveukupnost supstanci na mestima o kojima sam govorio, sama, me&aniki da se odstranjuje i da 'e tako nestati uzrok tetnog svraba$
:to se tie ogromne uenosti .vetog #ojsija u oblasti medicine, mnogobrojni istorijski izvori potvruju da je on stekao medicinska znanja za vreme svog boravka u 0giptu, dok je bio uenik visoki& svetenika koji su svoje znanje nasledili od svoji& predaka *tlantiana, prvi& i poslednji& pravi& zemaljski& naunika, lanova Drutva *kladansa$ lagotvorni rezultati obreda koje je stvorio sveti #ojsije vide se i sada$ Na primer, to se tie obiaja obrezivanja, kao dobar dijagnostiar i lekar, sposoban da na prvi pogled prema ovekoiom licu odredi od ega on boluje, mogu sa sigurno'u da kaem da se ta uasna deja bolest, "onanizam", skoro uopte ne sre'e kod dece koja su podvrgnuta tom ritualu, dok su joj podnona skoro sva deca iji roditelji taj obiaj preziru$ Neki od oni& kojima nije izvreno obrezivanje, izbegli su bolest "onanizma", ali to su retki izuzeci i u nji& spadaju deca oni& roditelja koji su kulturni u punom smislu te rei i koji jasno s&vataju da budu'e normalno miljenje nji&ove dece ovisi iskljuivo od toga da li su ona u detinjstvu ili mladosti patila od te bolesti$ /akvi kulturni roditelji veoma dobro znaju da ako nji&ova deca u svom nervnom sistemu imaju ose'aj kulminacije takozvanog "uamonuanosnijanskog procesa" pre nego to sazru, nikada ne'e biti sposobna za normalno miljenje kada odrastu, i zato takvi roditelji uvek svojim prvim i osnovnim dugom prema deci smatraju nji&ovo prosve'ivanje te vrste$ %a razliku od ve'ine savremeni& roditelja oni ne misle da se obrazovanje dece sastoji u nji&ovom primoravanju da ue napamet to je mogu'e vie sti&ova koje su smislili "murdurtenijski psi&opate", ili da naue da utivo stiskaju ruku svoji& prijatelja i poznanika, zato to, na nesre'u savremeni& ljudi, jedino taj "spoljni sjaj" ini obrazovanje nji&ove dece$ Dakle, moj dragi, veoma razvratni, ali svejedno simpatini prijatelju$$$ /a dva obreda je stvorio 8eliki #ojsije i ukljuio i& u svakodnevni ivot jevrejskog naroda, kako bi neutralizovao uticaj ode'e, zbog koje su uniteni oni (aktori koje je -riroda obezbedila radi zatite ti& organa od tetnog delovanja supstanci koje oni lue2 ta dva obreda su iz generacije u generaciju prenosili ne samo sledbenici judejske religije, ve' i drugi koji su te korisne obiaje pri&vatili skoro bez izmena$ /ek posle smrti cara .olomona obred "cil puc kan" su prestali da upranjavaju ak i sledbenici judaizma2 i samo je obred "sikt ner orn" i dalje izvravan automatski i stigao je i do savremeni& predstavnika toga naroda$ /aj obiaj, zajedno sa mnogim drugim starojevrejskim obiajima, je stigao i do sledbenika &ri'anstva, koji su ga u poetku veoma strogo potovali u svom svakodnevnom ivotu2 ipak, uskoro je taj obiaj iezao iz te jo nove religije i ak je nestalo i se'anje da je on nekada potovan$ Da$$$ dragi moj prijatelju, kada bi se u potpunosti sledilo samo uenje boanskog ,susa Hrista, religija koja je s toliko izuzetne mudrosti zasnovana na njemu bila bi
ne samo najbolja od svi& postoje'i& religija, ve' i od svi& religija koje mogu da nastanu i da postoje u budu'nosti$ *ko se vratimo na va islam, moe se re'i da izuzev poligamije, on ne sadri nita to se ne moe na'i u judaizmu i &ri'anstvu$ 1biaj poligamije, koji je nastao na osnovu nauni& zakljuaka, u svoje vreme poznatog arapskog naunika Naulana el *ula, uao je u svakodnevni ivot ljudi posle osnivanja &ri'anstva$ 8aa religija je nastala mnogo kasnije i njeni veliki osnivai su je namerno ograniili kako bi izvrili odreen pritisak na neke svakodnevne navike$ 1ni su to uinili zato to su se u to vreme oigledno ispoljile dve injenice! opadanje &ri'anstva i gubitak sposobnosti "sozercanja" kod obini& ljudi, to jest, gubitak onog jedinog stanja u kome se mogu s&vatiti istine koje su detaljno objanjene u pravim religioznim uenjima$ -ostavi svesni ti& injenica, veliki osnivai islama su reili da, s jedne strane, uproste samo uenje, a s druge strane, da pridaju posebno znaenje odreenim obiajima, kako bi svakodnevni ivot sledbenika te nove religije, koji su izgubili sposobnost sozercanja, a prema tome i sposobnost svesnog poimanja istine, mogao da se odvija makar me&aniki, vie ili manje pri&vatljivo$ ,, izmeu ostali& navika, oni su uveli i poeli da vre odreeni pritisak u pogledu praktine primene "sunijata", "adasta" i poligamije, ije povoljne rezultate vidimo i danas$ Na primer, kao to ste potpuno ispravno primetili, za&valjuju'i obrezivanju i pranju, meu sledbenicima vae religije retko se sre'u onanizam i neke venerine bolesti, a za&valjuju'i poligamiji osnove porodinog ivota karakterie uzajamna, da tako kaemo, "psi&oloka podrka" koja, maltene, ne postoji kod sledbenika &ri'anstva$ 1d svi& korisni& navika koje su veliki osnivai &ri'anske religije ukljuili u ivot svoji& sledbenika radi ouvanja nji&ovog zdravlja i morala, potrebni& za sre'an ivot, sada nije ostalo nita, osim obiaja povremenog posta, tj$ uzdravanja od neki& vrsta &rane tokom izvesnog perioda u godini$ #eutim, ak i taj poslednji sauvan dobar obiaj je ili sasvim iezao iz svakodnevnog ivota sledbenika ove religije, koji je iz godine u godinu postepeno toliko promenjen da oni koji poste ne doivljavaju religiozno prosvetljenje, iako je upravo zbog tog prosvetljenja post i bio uveden$ -romene koje se sada deavaju u obiaju posta veoma su karakteristine i daju odlian primer kako se svi dobri &ri'aiski obiaji malo po malo menjaju, sve dotle dok sasvim ne prestanu da postoje$ Kao odlina ilustracija za to moe da poslui nain na koje se ovoga obiaja u nae vreme pridravaju takozvani "ruski pravoslavni &ri'ani"$$ 9uski pravoslavci su svoju religiju primili od grke pravoslavne crkve koja im je pored drugi& &ri'anski& obiaja prenela i obiaj posta$
#eu milionima ruski& pravoslavni& &ri'ana, ve'ina i dalje, to bi se reklo, "savesno" posti, u skladu sa sada postoje'im pravoslavnim kanonom$ *li nain na koji oni u stvarnosti ispunjavaju taj ritual posta moe odgovaraju'im reima da opie jedino na dragi Hoda Nasradin$ "Nema veze to se derem kao magarac, ako me svi nazivaju slavujem)" ,sto se odnosi i na post ruski& pravoslavni& &ri'ana! ako oni sebe nazivaju &ri'anima, i to pravoslavnim + zar je vano to ne postiu nikakvo "prosvetljenje" zbog tog posta) Kao to sam ve' rekao, ti ruski pravoslavni &ri'ani se u nae vreme i dalje veoma strogo pridravaju svi& sezona i dana posta, odreeni& u nji&ovom zakonu$ *li ta treba, a ta ne treba jesti u vreme posta + upravo "u tom grmu lei zec"$ i'e ti jasno na koji nain poste savremeni ruski pravoslavni &ri'ani ako ti tano ponovim rei jednoga od nji&, koje mi je ne tako davno on sam rekao u 9usiji$ 8iao sam tog 9usa poslom i ak sam se s njim sprijateljio i bivao u njegovom domu$ 1kolina ga je smatrala dobrim &ri'aninom i "patrijar&alnim ocem porodice"2 on je pripadao sekti "staroveraca"$ .taroverci + to su oni pravoslavci iji su preci pre nekoliko vekova odbili da se potine novim pravilima koje je tada "neko" utvrdio i ostali su verni sledbenici stari& kanona, koje je takoe "neko" utvrdio, samo vek ili dva pre tog religioznog raskola$ Dakle, jednom prilikom, kada sam ruao u domu tog asnog staroverca u drutvu nekolicine drugi& 9usa, takoe pravoslavaca, on se okrete ka meni i ree! + 0&, moj burazeru" 3zgred, moram da kaem da predstavnici toga naroda imaju naviku da se posle druge ae prave ruske votke obra'aju svojim prijateljima (amilijarno, reima kao to su "burazer", "drukan", "debeljko", i tako dalje$ Dakle, taj vrli ruski pravoslavac, nazvavi me "burazerom", ree! + Ne brini, burazeru" 3skoro 'e poeti 8eliki -ost, pa 'emo da uivamo u pravim ruskim jelima$ ,skreno reeno, za vreme mesojeda, ovde u 9usiji stalno jedemo skoro jedno te isto$ *li za vreme posta, posebno za 8eliki -ost, sve je skroz drugaije" Nema dana da sebe ne obradujemo nekim od najsoniji& jela$ %nate ta, dragi moj) 6a sam upravo pre dva dana napravio izvanredno "otkri'e" ba u vezi s tim$ /o moje otkri'e je poput otkri'a starog udaka Kopernika, koji se jednom valjao po zemlji mrtav pijan i jasno osetio da se, dakle, %emlja okre'e$ 8elite da to nije nikakvo udesno otkri'e) 3 naoj majici #oskvi stotine &iljada ljudi doe do takvi& otkri'a, verovatno, svakodnevno" Ne" #oje otkri'e je zaista jedno od najumniji& i najpouniji&$
6a sam otkrio da smo sve do dana dananjeg svi mi bili totalne budale i beznadeni idioti zato to smo mislili, i jo smo u to ubeeni, da mnoga raznovrsna i ukusna jela tokom 8elikog -osta dugujemo poznatoj umetnosti nai& kulinara i kuvara$ Dan, posebno blagosloven za sve moje blinje, kada sam zasluio da s&vatim tu istinu, bio je dan kada je naa nepononljiva Dunjaa najzad uspela da meu slojeve pite sa ribljom digericom umetne jo nekoliko novi& slojeva$ /oga dana sam svim svojim bi'em s&vatio u emu se sastojala naa greka$ Najpre sam to s&vatio sam, a onda sam i sve uku'ane ubedio u to da obilje raznovrsni& i ukusni& jela za vreme posta dugujemo jedino naoj blagoslovenoj i slavnoj ribi$ %a vreme posta, posebno u vreme 8elikog -osta, nae domone usre'uju svojim posetama gosti kao to su! Dubokopotovana 6esetra i 3vaena Keiga i 5asni ,verak i Njegova .vetlost <osos i #elodini <injak i /anana .kua i 8eno <jutita :tuka i -retvorni :aran rza -astrmka i -redivni .mu i 7orda Haringa i .nana Deverika, kao i drugi nai dobrotvori i pokrovitelji$ Kada ujemo nji&ova imena, srca nam zaigraju$ /o nisu naprosto imena, ve' prava muzika$ #ogu li se uporediti zvuci muzike razni& etovena i :opena ili drugi& pomodni& kompozitora sa zvucima imena ti& blagosloveni& riba) .vaki put kada ujemo imena ti&, ve' slavni& stvorenja, obuzme nas ose'anje blaenstva koje struji kroz nae krvne sudove i nerve$ 1, lagoslovena 9ibo, ti, koju je /vorac prvu sazdao" udi milostiva i okrepi nas ak i u vreme "mesojeda"$ *min$ -osle te molitve, taj vrli ruski pravoslavni &ri'anin ispi ogromnu au najistije ruske votke i poe zaljubljeno da pilji u malu statuu "8enera i -si&a", koja je stajala u blizini$ ,, razume se, prijatelju moj, svaki ruski pravoslavni &ri'anin se prema postu odnosi vie ili manje slino$ %a vreme ti& &ri'anski& postova koje su primili od pravoslavni& 7rka, svi oni jedu ribu$ 1ni ne misle daje "gre&" jesti ribu, i jedu je spokojno kao "posno jelo"$
6a nikako ne mogu da objasnim jednu stvar E kako su ti nesre'ni "ruski pravoslavci" doli na ideju da za vreme &ri'anskog posta, posebno u vreme 8elikog -osta, mogu da jedu ribu) /o smatram neobjanjivim zato to pravoslavni &ri'ani od koji& su oni primili svoju religiju, to jest 7rci, nikada nisu jeli, niti sada jedu ribu u vreme posta$ 5ak i sada 7rci jedu ribu za vreme posta samo jednom, kada prema kanonima pravoslavne crkve obeleavaju uspomenu na boanskog ,susa Hrista$ -ost koji doputa upotrebu ribe, ne samo da ne vodi prosvetljenju oni& koji poste, ve' je direktno suprotan onome emu je teio i emu je uio boanski ,sus Hristos i suprotan je ciljevima veliki& tvoraca &ri'anstva, koji& su se oni drali kada su uvodili taj obiaj$ Da bi& potvrdio to to sam upravo rekao, ispria'u vam ono to sam o &ri'anskom postu proitao u starom "judeojesejskom" rukopisu$ 3 tom drevnom rukopisu se kae da je obiaj posta, koji se upranjava nekoliko puta godinje, uspostavljen meu sledbenicima uenja ,susa Hrista mnogo posle njegove smrti, to jest @>C$ godine od njegovog roenja$ 1biaj posta je odobrio i ukljuio u &ri'ansku religiju veliki tajni "Kelnanski sabor"$ /ajni Kelnanski sabor su sazvali sledbenici jo uvek novog uenja ,susa Hrista i odrali ga u mestu Kelnak, na obali #rtvog mora$ 1n je bio tajni, zato to je u to doba uenje ,susa Hrista svuda bilo izloeno estokom proganjanju vlasti$ 8last ga je proganjala iz stra&a da svi mogu poeti da ive u skladu s tim uenjem + ak ukoliko sami vlastodrci pri tome budu iveli sasvim dobro + te bi tako nestali svi motivi za demonstriranje mo'i, spreavaju'i i& na taj nain da osete impulse zadovoljstva svog unutranjeg boga E "samoljublja"$ /ako se dogodilo da su za vreme Kelnanskog sabora njegovi uesnici prvi put doneli pravilo koje je odreenim danima sledbenicima uenja ,susa Hrista nalagalo uzdravanje od neki& vrsta &rane$ -rvobitni uzrok uvoenja posta bile su debate do koji& je dolo na Kelnanskom saboru izmeu dvojice poznati& naunika, velikog Hertunana i slavnog grkog (iloso(a 8egendiadija$ 8eliki Hertunano je predstavljao one sledbenike uenja ,susa Hrista koji su iveli na obalama =rvenog mora, dok je (iloso( 8egendiadi predstavljao grke sledbenike toga uenja$ 4iloso( 8egendiadi je po svojoj uenosti bio dobro poznat samo u svojoj zemlji, dok je Hertunano bio svetski poznat$ .magran je najve'im autoritetom u poznavanju zakona unutranje organizacije oveka, kao i u nauci koja se tada zvala "al&emija", a koja, naravno, nije imala nita zajedniko s naukom koju savremeni ljudi sada nazivaju tim imenom$
-oznate debate izmeu velikog Hertunana i 8egendiadija bile su izazvane slede'im okolnostima$ 4iloso( 8egendiadi je, kako se pokazalo, dva dana tvrdio i dokazivao da je apsolutno neop&odno da se meu sledbenicima uenja ,susa Hrista razglasi kako je ubijanje ivotinja u cilju kori'enja nji&ovog mesa u is&rani + najve'i gre&, da je, istovremeno, to meso izuzetno tetno, i tako dalje$ -osle (iloso(a 8egendiadija nekoliko drugi& predstavnika se popelo na tribinu i izjasnilo protiv njegove teorije$ Najzad se, prema tom rukopisu, polako popeo za govornicu veliki Hertunano i sa spokojnim dostojanstvom progovorio jasno i mirno, u sebi svojstvenom maniru$ 1n je rekao! + 6a lino, potpuno sam saglasan sa svim dokazima i argumentima koje je ovde izneo na brat u Hristu, (iloso( 8egendiadi$ 3 prilog onoga to je on rekao, doda'u da je unitavanje tui& ivota samo zato da bi se napunio sopstveni trbu& + strana sramota na koju je sposoban samo ovek$ Da se nisam tim pitanjem bavio mnogo godina i da nisam doao do sasvim drugaiji& zakljuaka, posle svega to je rekao na brat u Hristu 8egendiadi, ne bi trebalo da se kolebam, ve' jedino da vas pozovem i ubedim da ne ase'i ni asa, pourite natrag u svoje gradove i da na svim trgovima glasno uzvikujete! ".tanite" <judi" .tanite" -restanite da jedete meso" /aj obiaj ne samo da je u suprotnosti sa svim zavetima 7ospoda, ve' je i uzrok svi& vai& bolesti$" Kao to vidite, ja to ne inim$ , ne inim to samo zato to sam tokom godina upornog prouavanja toga pitanja, kao to sam rekao, doao do potpuno suprotni& zakljuaka$ -oto sam se dotakao zakljuka do koga sam doao, ovoga asa mogu samo da kaem da na %emlji nikada ne'e nastupiti vreme kada 'e svi ljudi ispovedati jednu religiju$ %ato 'e, osim nae &ri'anske, postojati i druge religije$ , niko ne moe biti siguran da 'e se sledbenici ti& drugi& religija odre'i upotrebe mesa$ * poto ne moemo da budemo sigurni da 'e se jednoga dana svi ljudi na %emlji odre'i mesa, odma& moramo preduzeti sa svim drugaije, praktinije mere u vezi upotrebe mesa, zato to ukoliko jedan deo oveanstva bude jeo meso, a drugi ne bude, prema rezultatima moji& eksperimentalni& istraivanja, najve'e zlo 'e sna'i upravo ljude koji se odriu njegove upotrebe$ #oji detaljni eksperimenti su pokazali, na primer, da kod ljudi koji ne jedu meso, ali ive meu onima koji ga jedu, prestaje da se (ormira takozvana "snaga volje"$ #oji eksperimenti su takoe dokazali da bez obzira na to to se zdravlje ljudskog tela poboljava kada ljudi ne jedu meso, kada su vegetarijanci dugo u kontaktu s onima koji ga jedu, nji&ovo psi&iko stanje se neizbeno pogorava, ak i ukoliko se stanje nji&ovog organizma i dalje popravlja$ Na taj nain, za ljude koji ne jedu meso, rezultat moe biti dobar jedino ukoliko ive u potpunoj izolaciji$
:to se tie oni& koji stalno koriste meso, ili &ranu koja sadri element pod nazivom "ekno&", moe se re'i da, iako se stanje nji&ovog organizma naizgled ne menja, nji&ova psi&a, posebno nji&ove osnovne odlike koje se ponekad oznaavaju optom reju "karakter", postepeno gubi svoje pozitivne i moralne kvalitete, i menja se nagore, do neprepoznatljivosti$ #oram da kaem da sam do tog zakljuka doao na osnovu eksperimenata koje sam vrio tokom vie godina za&valjuju'i dvojici dobri& (ilantropa, i to bogatom stoaru *lla 0k <ino&u, koji mi je pomagao novano, i nauniku koga svi mi potujemo, 0l Kunu Nassi, koji mi je dozvolio da koristim njegov izvanredan pronalazak + aparat pod nazivom "arostodoso&"$ . tim izvanrednim aparatom bio sam u stanju da nekoliko godina svakodnevno pratim opte stanje organizma nekoliko &iljada ljudi koji su iveli u eksperimentalnim uslovima o troku dobrog stoara *lla 0k <ino&a$ Neka /vorac umnoi njegova stada" /ada sam se, za&valjuju'i svom eksperimentalnom istraivanju, konano uverio da 'e ljudima, ukoliko nastave da upotrebljavaju meso u svojoj is&rani, biti veoma loe, meutim, ako neko i prestane to da ini, dobra od toga svejedno ne'e biti$ %bog toga sam se potpuno posvetio traganju za onim to bi se moglo uiniti za dobrobit ve'ine ljudi u budu'nosti$ Najzad sam pouzdano utvrdio slede'e injenice! -re svega, ljudi koji su navikli da toliko mnogo vekova upotrebljavaju meso, budu'i da imaju slabu volju, nikada ne'e mo'i sami da ga se odreknu i da u sebi pobede tu prestupnu sklonost2 drugo, ak i ljudi koji odlue da ne jedu meso, zaista neko vreme mogu da se pridravaju te odluke, ali na kraju krajeva, nikada ne'e mo'i da se odreknu te &rane dovoljno dugo da bi mogli da steknu de(initivno gaenje prema njoj$ 1ni ne'e biti sposobni za to, jer ljudi na %emlji nikada ne'e imati jednu religiju ili jednu vladu, a bez toga nikada ne'e postojati zabrana, zakon ili neka druga vrsta obaveznog impulsa, zajednikog za sve, zbog kojeg bi ljudi, koje je lako stimulisati primerom ili zavi'u, ili bilo kojim drugim primamljivim impulsom, mogli da se pridravaju neke odluke zauvek, kada ona bude doneta$ ez obzira na te dve injenice, koje se po mom miljenju ne mogu opovrgnuti, iako sam i& uzeo za osnovu svoji& kasniji& istraivanja, ja sam i dalje uporno tragao za nainom reavanjate situacije, koja je po ljude nesre'na$ , opet sam, naravno, svoja glomazna istraivanja mogao da nastavim za&valjuju'i neiscrpnom bogatstvu stoara *lla 0k <ino&a i udesnom aparatu 0l Kuna Nasa$ /a moja poslednja istraivanja su mi razjasnila slede'e! iako se, naravno, ljudska psi&a kvari zbog stalnog unoenja materije "ekno&" u organizam, to se dogaa samo zato to u odreenim periodima godine ta materija ima posebno tetno dejstvo$ Dakle, moja bra'o u Hristu$$$ na osnovu svega to sam rekao i uglavnom na osnovu svoji& poslednji& posmatranja, vreni& svakodnevno tokom itave godine i na velikom broju ljudi, koja su mi jasno pokazala da se intenzitet tetnog dejstva
materije "ekno&" pove'ava u odreenim periodima godine, ja jedino podvlaim svoje lino miljenje da, ukoliko se meu sledbenicima uenja ,susa Hrista razglasi kako se u konkretno oznaeno doba godine treba odre'i kori'enja namirnica u ijem (ormiranju materija "ekno&" igra dominantnu ulogu, taj obiaj 'e se, po svoj prilici, odrati i done'e ljudima realnu korist$ Kako su pokazala moja mnogobrojna al&emijska istraivanja, materija "ekno&" uestvuje u (ormiranju svi& ivi& organizama bez obzira na to gde oni ive + na povrini %emlje, u njenoj utrobi, u vodi, vazdu&u, i tako dalje$ /a materija takoe postoji u svemu to doprinosi (ormiranju organizama, kao to su, na primer, amniotske tenosti skotni& enki bilo koje vrste, kao i proizvodi poput mleka, jaja, ikre, i tako dalje$ ,deje, koje je izneo veliki Hertunano, toliko su potresle i uznemirile sve uesnike Kelnanskog sabora, da je opte uzbuenje onemogu'ilo nastavak njegovog istupanja, te je zato bio prinuen da prekine svoj govor i sie sa govornice$ 9ukopis je dalje tvrdio da su krajem dana lanovi Kelnanskog sabora jednoglasno reili da uz pomo' velikog Hertunana utvrde one periode u godini, u kojima su e(ekti materije "ekno& najtetniji po ljude i da meu sledbenicima ,susa Hrista u tim periodima uvedu obiaj posta + obiaj uzdravanja od uzimanja oni& proizvoda koji sadre materiju "ekno&" koja je po ljude tetna$ /ako se zavravao taj judeojesejski rukopis$ Kao to moete da vidite, tvorci tog obiaja su pretpostavili da 'e sledbenici &ri'anstva u odreenim, utvrenim, danima odustati od uzimanja namirnica koje sadre materiju tetnu po nji&ovo zdravlje, a posebno po nji&ovu psi&u$ *li nesre'ni ruski pravoslavni &ri'ani, koji sebe smatraju vernim sledbenicima te velike religije i takoe poste, za vreme toga posta jedu ribu, to jest one organizme koji, prema istraivanju velikog Hertunana, sadre tetnu materiju "ekno&"2 a upravo u cilju njenog izbegavanja je i stvoren taj mudri i blagotvorni obiaj$ , tu sam, moj deae, zavrio razgovor s tim mladim -erzijancem$ :to se tie naina na koji su savremena bi'a unitila ili izmenila dobre obiaje koje su im ostavili nji&ovi mudri preci + i za to na neuporedivi Hoda Nasradin ima veoma dobru i mudru izreku$ "0&, ljudi, ljudi" Kakvi ste to ljudi) Da niste ljudi, moda biste bili pametniji$" 1miljene rei poznatog amerikog ujka .ema veoma dobro izraavaju tu istu ideju$ Kada ujka .em popije previe dina, uvek izmeu dveju aica kae! "Kad nita nije u redu, tek onda je sve u redu$" *li ja 'u re'i samo jedno! " ezbonici"" 3 svakom sluaju, dragi moj deae, treba priznati da su neki obiaji koji su tvoji do tvoji& savremeni& ljubimaca stigli iz duboke davnine, veoma su dobri i za nji&ov svakodnevni ivot$
/i obiaji su dobri zato to su i& smislili i u proces svakodnevnog ivota uveli tricentrini %emljani koji su usavravanje svoga 3ma doveli do veoma visokog stepena + stepena koji, na nesre'u, jo niko od tvoji& savremeni& ljubimaca nije dostigao$ 1biaji koje mogu da stvore savremeni ljudi, vode jedino degradaciji svojstava nji&ove psi&e$ Na primer, oni su nedavno poeli da tu i tamo i svuda igraju igru koja se zove "(okstrot"$ /renutno vlada masovno oduevljenje tim "(okstrotom"$ ,graju u svako doba dana i no'i i to ne samo mlada, jo nedovoljno (ormirana bi'a, koja jo nisu s&vatila znaenje i smisao svoje egzistencije, ve' i oni ija lica javno izraavaju + a to moe videti svaki bar malo paljiv ovek + oni koji su, ako se uzme u obzir duina nji&ovog ivota, "ne jednom, ve' obema nogama u grobu"$ %a vreme (okstrota oni doivljavaju isto ono to se ose'a dok se boluje od deje bolesti koju je 8eliki #ojsije nazvao "murdurten"$ 8eliki #ojsije je pola svog ivota posvetio iskorenjivanju te deje bolesti + bolesti koju tvoji savremeni ljubimci odgovornog uzrasta, moe se re'i, skoro namerno vaskrsavaju, te se ona iri ne samo meu decom, ve' i meu odraslima, pa ak i meu starcima$ Kao to sam ti ve' govorio, mnoge obiaje koji su dobri za svakodnevni ivot, a koji su iz davnina doli do tvoji& ljubimaca, jo praktikuju stanovnici razni& azijski& zemalja$ Neki od ti& obiaja u poetku izgledaju apsurdno, udno i varvarski, ali kada se nepristrasno proue, zapaa se zadivljuju'a umenost s kojom se odreene moralne norme ili &igijenska pravila usauju ljudima koji i& se pridravaju$ 3zmimo, na primer, obiaj koji izgleda kao jedan od najbesmisleniji& i sre'e se kod jednog plemena azijski& stanovnika koji se zovu "kolenijanski <uri" ili "kolenijanski =igani" i ive izmeu ,rana i *vganistana$ /aj obiaj, koji drugi stanovnici tvoje planete nazivaju "ciganskim dimljenjem", nije meutim, glup kao to moe izgledati i daje isti rezultat kao i -erzijski obiaj "pranja" ili "adasta"$ =igane smatraju najniim i najprljavijim od svi& plemena koja na %emlji postoje$ ,, naravno, oni su toliko prljavi da im ode'a vrvi od insekata koji se zovu "vai"$ 3zgred, obiaj "dimljenja" izmeu ostalog slui i za unitavanje ti& insekata$ ,ako su ljudi tog plemena zaista izuzetno prljavi, meu njima ne samo da se ne sre'u venerine bolesti, ve' oni ak nisu ni uli da se neko moe zaraziti takvom bole'u$ -o mom miljenju, to to ne znaju za takve bolesti oni mogu da za&vale jedino tom svom obiaju koji je nekada davno neki ovek zdrave pameti smislio za dobrobit ljudi svoje epo&e, a on je potom, prenose'i se iz generacije u generaciju, doao i do savremeni& bi'a iz plemena kolenijanski& =igana$
%a obred "dimljenja" svaka ciganska porodica ima takozvani "atekejn" ili klupicu specijalnog oblika, koja se smatra svetom2 itav ritual se obavlja pomo'u te svete klupice$ .vaki lan ciganske porodice ima takozvani "tandir", to jest posebno iskopanu jamu u zemlji2 tandiri, poput ovi& u *ziji se mogu na'i skoro u svakoj ku'i2 u njima se pee &leb i priprema &rana$ /e tandire oni uglavnom loe takozvanim "kizjakom" + gorivom koje se sastoji od balege etvorononi& ivotinja$ 1bred se sastoji u slede'em$ Kada se ciganska porodica uvee vrati ku'i, svi odma& poskidaju svu svoju ode'u i istresu je iznad tandira$ 3 tandiru je skoro uvek toplo, zato to gorivo u njemu sagoreva veoma lagano + eravice kizjaka veoma dugo gore$ 3zgred, veoma je zanimljiva jedna pojava do koje dolazi kada =igani istresaju svoju ode'u iznad tandira! vai ispadaju iz ode'e, padaju u vatru i pucketaju dok sagorevaju2 zvuci od pucketanja ti& vaiju, veliki& i mali&, proizvode udesnu "muku sim(oniju"$ -onekad to pucketanje vaiju ostavlja utisak kao da u blini istovremeno puca itavo tuce mitraljeza$ Dakle, poto ti "dostojanstveni =igani" istresu svoju isto tako dostojanstvenu ode'u, oni pristupaju svetom ritualu$ 1ni najpre sveano i sa izvesnom ceremonijalno'u sputaju svoju svetu porodinu klupicu u tandir2 zatim redom, od najstarijeg, do najmlaeg staju na tu klupicu$ .veta klupica se sastoji iz obine uske daske na koju je privr'eno pet gvozdeni& noica2 ta klupica im omogu'ava da stoje u tandiru, a da ne opeku noge na vrelom aru$ Dok svi ostali pevaju svetu pesmu, onaj lan porodice, na koga je doao red, staje na svetu klupicu i savijaju'i kolena i klanjaju'i se lagano i sveano, istovremeno izgovara molitve$ 1biaj za&teva da to ini sve dotle dok se svi delovi njegovi& polni& organa ne ugreju na tandiru$ 8ideo sam jo jedan, veoma slian i naizgled veoma glup obiaj, kod pripadnika jednog malog naroda + tusulski& Kurda, koji ive u %akavkazju, nedaleko od planine *rarat$ /o pleme nije prljavo kao kolenijanski =igani, Naprotiv, ti ljudi zbog svog svakodnevnog kupanja u reci *raksa i boravka na otvorenom vazdu&u + uglavnom su pastiri + ne samo da su veoma isti, ve' nemaju ak ni speci(ian zada&, svojstven ljudima skoro svi& mali& plemena koja naseljavaju veliku *ziju$ .vaka kurdska porodica ima takozvanu "saklju", koja im slui u svakodnevnom ivotu i za primanje gostiju + zato to je u tom narodu veoma razvijen obiaj da jedni drugima odlaze u goste$
3 svakoj "saklji", ili kolibi, u uglu obino stoji sveti "mangal", to jest ognjite, u kome stalno tinja 'umur ili kizjak2 a nedaleko od svetog mangala visi mali drveni sanduk koji se zove "ktalnoc" i u kome se uvek uva koren jedne biljke$ 1bred dimljenja za&teva da svaki lan porodice i svaki gost, bez obzira na pol, pre nego to ue u glavni deo kolibe, prie svetom mangalu da bi se, to bi se reklo, "oistio" od uticaja zli& du&ova koji okruuju oveka dok je obuzet potenim radom$ * to "i'enje" se obavlja ovako! .vako ko ue u ku'u mora najpre da prie i uzme nekoliko koreni'a iz sanduka i da i& baci u vatru, a zatim da u dimu ti& koreni'a baeni& u vatru nadimi svoje polne organe$ *ko je u pitanju ena, ona naprosto zadigne suknju i staje iznad mangala$ *ko je mukarac, on ili skida, ili samo sputa svoje "alvare" i takoe stoji u dimu$ /ek posle takvog "i'enja" oni mogu da uu u glavnu prostoriju2 inae, kako oni veruju, ne samo da moe da ue neto zlo, ve' zbog ti& nakupljeni& zala ovek moe da dobije veoma zbiljne bolesti$ /i sveti "mangali" su obino pokriveni najboljim "dedimama", tj$ specijalnim tkaninama, kakve prave samo Kurdi$ -onavljam, moj deae, u nae vreme u *ziji postoji mnogo takvi& obiaja$ 6a sam lino video stotine takvi& obiaja, za koje mi se u poetku inilo da su veoma udni i varvarski, ali, poto bi& ozbiljno i paljivo prouio nji&ovo skriveno znaenje, uvek bi se ukazao jedan te isti cilj! s jedne strane, unitavanje tetni& prenosilaca razni& bolesti, a s druge + uvr'ivanje moralnog stida$ #eutim, na evropskom kontinentu skoro da nisam video ni jedan obiaj koji bi bio specijalno stvoren ili u cilju &igijene, ili radi usaivanja moralni& ose'anja u mase$ #ora se priznati da u 0vropi postoje razni obiaji, ak &iljade nji&2 ali ljudi koji su i& ustanovili, mogu samo da ugaaju jedni drugima ili da kriju realno stanje stvari2 to jest da maskiraju neeljene (orme svog spoljanjeg izgleda E neeljepe, naravno, s nji&ovog subjektivnog gledita + i da skrivaju nitavnost svog unutranjeg sadraja$ 1biaji koji danas preovladavaju, iz godine u godinu pove'avaju suprotnost izmeu <inosti i 3ma ti& bi'a$ ,pak, osnovno zlo lei u tome to se celoviti "oskianotsnel" mlade generacije, ili obrazovanje dece, svodi na usvajanje bezbrojni& navika koje meu njima postoje i koje raaju jedino amoralnost$ %bog toga se, s jedne strane, podaci kristalizovani u njima tokom vie desetina vekova radi (ormiranja bi'a "prema obliju ojem", a ne naprosto "ivotinje", kako oni kau, iz godine u godinu dekristalizuju i nji&ova psi&a, s druge strane, postaje skoro onakva kako ju je opisao na dragi uitelj slede'im reima! "3 njemu ima svega, osim njega samog$"
,, naravno, moj deae, zbog potpunog odsustva patrijar&alii& obiaja i nji&ovog alosno poznatog "obrazovanja", savremsni stanovnici toga kontinenta su se ve' potpuno pretvorili u "automate" ili ive me&anike lutke$ 1ni sada mogu da oive i da se spolja iskau jedino kada neko pritisne "dugme" koje odgovara utiscima koji u njima ve' postoje, i koje oni me&aniki usvajaju tokom svog pripremnog uzrasta, to jest, u detinjstvu$ *ko ta "dugmad" nisu pritisnuta, ta bi'a, prema izrazu naeg dubokopotovanog Hode Nasradina, nisu nita drugo do naprosto "komadi mesa"$ 1vde treba ista'i, moj deae, da je jedan od glavni& uzroka takvog stanja predstavnika savremene civilizacije nji&ov "onanizam"$ /a bolest, koja je od nedavno postala skoro epidemija + zbog nji&ovog obrazovanja koje im, pored svega ostalog, uliva i jednu tetnu ideju koja se duboko ukorenila u svest svakoga od nji& + ideju o apsolutnoj nepristojnosti da se s decom razgovara o pitanjima seksa$ :tavie, podvlaim injenicu da ta ideja, koju nji&ov naivni 3m smatra sasvim nitavnom i ije znaenje niko ne razume + smatraju'i je naprosto pitanjem "pristojnosti" ili "nepristojnosti" + predstavlja osnovni uzrok nji&ovog (enomenalnog psi&ikog "automatizma"$ 3 sveukupnosti (iksirani& koncepcija koje oni nazivaju "obrazovanjem", postoji jedan deo koji tano objanjava i oznaava ta je "pristojno", a ta "nepristojno" govoriti deci$ + Krajem mog poslednjeg boravka na %emlji, trebalo je da detaljno prouim taj bolni zemaljski problem$ Da bi& priblino mogao da s&vatim kuda vodi savremeno obrazovanje, ispria'u ti o jednom sluaju koji je odredio poetak mog posebnog interesovanja za taj zemaljski apsurd$ /aj incident se dogodio u velikoj zemlji 9usiji, ali pria koju nameravam da ti ispriam je veoma karakteristina i prua veoma dobru optu sliku o obrazovanju dece savremene civilizacije$ /o je karakteristino zato to u velikoj zemlji 9usiji "odgovorni" odrasli ljudi, posebno oni koji pripadaju vladaju'oj klasi, ine sve mogu'e, kako bi vaspitali svoju decu potpuno isto kao to to ine "odgovorni" ljudi u drugim savremenim zemljama 0vrope i *merike$ -re nego to ti ispriam o tom incidentu, zbog kojeg se u meni probudio impuls za specijalno bavljenje problemom zemaljskog dejeg obrazovanja, ispria'u ti o onome to se dogodilo upravo pre toga, a to odlino moe da ilustruje znaaj nji&ovog vaspitanja i poslui, nekako, kao veza koja je podstakla moje interesovanje za taj problem$ 3 to vreme sam imao priliku da provedem nekoliko meseci u prestonici te zemlje, gradu .ankt -eterburgu$ %a vreme svog boravka tamo, upoznao sam se s jednim sredovenim parom$
#u je bio takozvani "senator", a njegova ena je pripadala "visokom drutvu" i bila je "pokroviteljka" nekolicine dobrotvorni& organizacija$ 6a sam esto odlazio k njima i sa zadovoljstvom igrao a& sa senatorom + to je uobiajen nain provoenja vremena meu takozvanim "uvaenim ljudima"$ /i sredoveni ljudi su imali nekoliko k'eri$ .ve starije k'erke su ve' bile "udomljene", to jest udate2 i jedino je najmlaa, kojoj je bilo dvanaest godina, ostala s roditeljima$ -oto taj par vie nije snosio nikakvu odgovornost za ostale k'eri, oni su odluili da najmlaoj prue najbolje obrazovanje, prema pojmovima toga vremena2 i u tom cilju su je poslali u specijalni "pansion", kolsku ustanovu pod nazivom"institut"$ 1na je dolazila ku'i samo nedeljom i praznikom2 osim toga, redovno su jednom nedeljno otac i majka pose'ivali pansion$ -oto sam ja skoro uvek nedelje i praznike provodio s njima, viao sam tu divnu, jo neiskvarenu devojicu i ponekad sam s njom etao u oblinjem parku$ /i susreti i razgovori su malo po malo doveli do toga da smo uspostavili neku vrstu prijateljstva$ 1na je u pogledu svoji& utisaka i ponaanja bila veoma iva&na, ili, kako tvoji ljubimci opisuju takve ljude, bila je "vesela i pametna devojica"$ 6ednom prilikom su mog poznanika senatora poslali na "inspekcijsko putovanje", nekud daleko, u .ibir$ Njegova ena je elela da poe s njim zato to je senator imao bolesnu jetru i bilo je potrebno da neko stalno o njemu brine, ali se ona nala u tekoj situaciji zato to nije bilo pikoga ko bi za to vreme pripazio na nji&ovu najmlau k'er$ %ato su jednog jutra ti roditelji, moji sredoveni prijatelji, doli k meni i pitali me da li bi& pristao da se umesto nji& brinem o nji&ovoj najmlaoj k'eri dok oni budu odsutni, to jest daje pose'ujem jednom nedeljno u institutu i daje odvodim ku'i nedeljom i praznikom$ Naravno, odma& sam pri&vatio taj predlog$ 3brzo posle toga, senator i njegova ena su otili u .ibir, a ja sam poeo uredno da izvravam obaveze koje sam pri&vatio u vezi nji&ove k'eri, koja je tada ve' bila moja ljubimica$ Kada sam prvi put doao u tu kolsku ustanovu, specijalno osnovanu za obrazovanje dece, primetio sam neto neobino to je posluilo kao jedan od razloga za moja kasnija posmatranja i izuavanja oni& posledica do koji& je tvoje savremenike dovelo zlo koje su sami stvorili$ Na dan moje posete toj, kako oni kau, "blagorodnoj ustanovi", u prostoriji specijalno predvienoj za susrete roditelja i staratelja sa svojom decom i ti'enicama, bilo je mnogo posetilaca$ 6edni roditelji su upravo stigli, drugi su ve' razgovarali sa svojom decom, ostali su sedeli ekaju'i, i sva nji&ova panja je bila prikovana na vrata, na koja su obino ulazile vaspitanice$
Kada sam uao u prijemnu sobu i objasnio deurnoj nadzornici koga elim da vidim, takoe sam seo da saekam dete koje je bilo povereno mom staranju$ %a to vreme sam razgledao oko sebe$ .ve vaspitanice te "blagorodne ustanove" bile su jednako obuene i kosa svake devojice bila je upletena u dve pletenice s trakama$ -ala mi je u oi jedna osobenost u vezi ti& traka i pletenica$ Nekim devojicama su trake naprosto visile niz lea, dok su drugima bile uvezane na odreen nain$ .lede'e nedelje, kada sam devojicu koja mi je poverena odveo ku'i, dok smo razgovarali i pili aj pored samovara, ja je upita&! + .onja, reci mi, molim te, zato vaspitanice tvog instituta + iako sve imate istu ode'u + na razliit nain vezuju trake u svojim pletenicama) 1na pocrvene i u'uta, pilje'i tuno u svoj aj, i tek posle izvesnog vremena nervozno ree! + /o nije tako jednostavno$ ,ako je to naa velika institutska tajna, ja moram da vam je kaem, zato to ste vi moj prijatelj i sasvim sam sigurna da ne'ete otkriti nau veliku tajnu$ , evo ta mi je otvoreno ispriala! + Nain na koji vezujemo mane smiljen je kako bi uenice mogle da razlikuju jedna drugu, to jest, da bismo znale kojem klubu neka uenica pripada, a da pri tome uitelji ili razredne nadzornice, kao i svi koji ne ue u institutu, to ne znaju niti mogu da naslute nau tajnu$ .ve vaspitanice naeg instituta dele se na dve kategorije2 jedna kategorija se zove "muki klub", a druga + "enski klub", i mi jedna drugu razlikujemo prema nainu na koji su vezane nae mane$ , ona nastavi da mi veoma tano objanjava kakva razlika postoji meu klubovima$ 9ekla mi je da, po pravilu, sve novajlije postaju lanice enskog kluba i tek kasnije, kada uenica dokae svoju smelost pred uiteljima, ili se uopte pokae kao aktivna na ovaj ili onaj nain, uz optu saglasnost svi& vaspitanica biva primljena u muki klub i od tog momenta ona trake u svojim pletenicama vezuje zajedno$ Nai klubovi se ponekad sastaju u praznoj uionici ili u zajednikoj spavaonici, ali naje'e u toaletu$ -ripadnica mukog kluba ima slede'e privilegije! ona ima pravo da odluuje i da pripadnicama enskog kluba komanduje do mile volje, a ove su dune da ispunjavaju svaki kapric pripadnice mukog kluba i da ine sve kako bi ovoj ivot u naem pansionu bio lagodan2 na primer, da nametaju njen krevet, da joj prepisuju lekcije, da s njom dele poklone koje dobiju od ku'e, i tako dalje, i tome slino$ 7lavna zabava u klubu je zajedniko itanje zabranjeni& knjiga koje nabavljaju uenice, ali naje'e itamo jedan veoma redak rukopis koji je bio veoma skup i za koji smo sve skupljale novac$ 3 tom rukopisu je detaljno izloeno uenje znamenite pesnikinje .ap(o$
#oram da ti kaem, moj deae, da je .ap(o ime jedne grke pesnikinje koja je prva otkrila "put ka istinskoj sre'i" za mnogobrojne ene grkorimske i savremene civilizacije$ /a velika graditeljka "enske sre'e" ivela je na ostrvu <ezbos i od naziva toga ostrva izvedeno je ime za one ene koje su dostojne da razumeju i nose kroz sav svoj ivot uenje te izvanredne ene, a koje sada nazivaju "lezbijkama"$ Devojica poverena mom staranju, koja je sluajno poela da me posve'uje u tananosti psi&e bi'a enskog pola na toj planeti, dalje mi je objasnila da je svaka vaspitanica instituta koja pripada mukom klubu mogla da izabere onoliko partnera za zabavu koliko poeli + to se naravno obavljalo u skladu sa uenjem pesnikinje .ap(o$ %a&valjuju'i ve' toj injenici, koju sam odabrao meu &iljadama ostali& svoji& zapaanja, mislim da 'e jasno s&vatiti da ta udovina pojava ne bi mogla da postoji meu mladima kada u drutvu ne bi vladalo miljenje da je krajnje nepristojno razgovarati s decom o "polnom pitanju"$ ,deju o "nepristojnosti" savremena civilizacija je nasledila od ljudi epo&e nazvane "srednjovekovljem"$ /i srednjovekovni kandidati za &aznamase, koji su bili glavni ruioci istinskog razumevanja uenja boanskog uitelja ,susa Hrista, smislili su i kao pravilo u svakodnevni ivot uveli ideju pod nazivom "bonton", ili dobar ton"$ /a tetna ideja se veoma snano ukorenila u psi&u ve'ine ljudi, prenose'i se iz generacije u generaciju, i zbog nje su tvoji ljubimci, koji su postali popuno slabovoljni, ma koliko se trudili nesposobni da preskoe tu anomalnu psi&oloku barijeru, to jest miljenje da je nepristojno razgovarati s decom o "polnom pitanju"$ :ta vam je) %ar s decom govoriti o seksu) %ar je to pristojno) 6edino emu ljudi savremene civilizacije ue svoju decu jesu izmiljotine koje su razni kandidati za &aznamaske linosti sabrali u udbenicima pod nazivom "pravila dobrog tona"$ * poto se u tim udbenicima tvrdi da je veoma nepristojno govoriti o polnom pitanju uopte, a s decom prosto amoralno, savremeni ljudi, ak i ako vide da se nji&ov voljeni sin ili k'er "moe pokvariti", naprosto nisu u stanju da smelo i otvoreno, bez obzira to to "u mislima ele", objasne svojoj deci tetnost i pogrenost ti& kriminalni& navika$ Dakle, moj deae, ubrzo poto su se moji prijatelji, senator i njegova ena, vratili iz .ibira i oslobodili me dunosti koje sam se pri&vatio u vezi moje ljubimice, nji&ove najmlae k'eri, dogodio se pomenuti incident koji me je podstakao na stalna posmatranja i prouavanja tog ozbiljnog savremenog problema$ /aj alosni sluaj dogodio se u .ankt -eterburgu, u jednoj drugoj kolskoj ustanovi istog tipa$ Direktorka tog instituta, poto je otkrila da je jedna uenica poela da se ponaa suprotno uobiajenim "pravila pristojnosti", postupila je prema njoj toliko surovo i
nepravedno da su se zbog te kazne ona i njena drugarica + dve devojice+devojurci, u kojima su postojali zaeci podataka za dalji razvoj u normalne "enemajke" + obesile$ 0vo ta sam utvrdio poto sam prouio taj sluaj$ -okazalo se da je meu vaspitanicama toga pansiona bila jedna devojica po imenu <iza, koju su roditelji doveli sa udaljenog seoskog imanja u prestonicu kako bi u tom "institutu sa visokim obrazovnim nivoom" mogla da dobije najsavremenije obrazovanje$ 3 peterburkom pansionu je trinaestogodinja <iza stekla mnogo drugarica, a meu njima i devojicu #au, koja, naravno, takoe jo nije bila odrasla$ /e godine na dan "praznika prole'a" ili, kako se ponekad kae za "majski praznik" sve vaspitanice su krenule, kao to je uobiajeno, u etnju van grada$ Dve "najbolje drugarice" su se nale u razliitim grupama, koje su ile na izvesnom rastojanju jedna od druge$ Nedaleko, na jednoj livadi, <iza je ugledala etvorononu ivotinju koja se zove "bik" i ne ele'i da njena najbolja drugarica #aa propusti taj prizor povikala! "#ao, #ao" -ogledaj, eno bika"" 6o pre nego to je uspela da izgovori re "bik", uiteljice su se sjatile oko sirote <ize i poele ljutito daje grde$ + Kako ste smeli da izustite re "bik") %ar ne znate da ta etvoronona ivotinja radi ono o emu nikako ne sme da goiori vaspitana gospoica, a tim pre vaspitanica takve blagorodne ustanove, kakva je na institut) Dok su uiteljice grdile sirotu <izu, sve uenice su se okupile oko nji&2 prila je i direktorka lino i poto je saznala ta se dogodilo poela i sama da grdi devojicu$ + .tidite se + povikala je ona + rekli ste veoma, veoma nepristojnu re$ Najzad, <iza vie nije mogla da se uzdri i rasplakavi se, upitalaje! *li kako je trebalo da nazovem tu etvorononu ivotinju, kada je to zaista bik) 9e, kojom ste vi nazvali tu ivotinju E rekla je direktorka + koristi samo talog drutva$ * poto se vi nalazite ovde, u institutu, vi ne pripadate tom otpadu i zato uvek morate razmisliti kako da nazovete nepristojnu stvar imenom koje u&u ne'e zvuati neprikladno$ Na primer, kada ste ugledali tu neprilinu ivotinju i poeleli da je i vaa drugarica vidi, trebalo je da kaete! "-ogledaj #ao, eno dolazi bi(tek", ili, "#ao, pogledaj, dolazi neto to je veoma dobro za jelo kada smo gladne", i tako dalje$ .ve je to sirotu <izu bacilo u veliko oajanje, posebno zato to joj je bukvica oitana u prisustvu svi& njeni& drugarica, tako da vie nije mogla da se uzdri i povikala je iz sveg glasa! + 6adne usedelice" .otone crne" Neka vas avo nosi" /rebalo je samo da stvar nazovem svojim imenom, pa da odma& navalite da mi pijete krv$ Neka ste tri puta proklete"
, onda je pala u nesvest$ Direktorka je takoe izgubila svest, a nekoliko uiteljica i razredni& nadzornica je takoe popadalo u nesvest$ :to se tie ostali& razredni& nadzornica i uiteljica tog blagorodnog instituta, sve su nadigle toliku dreku, kao da su piljarice na erdievskoj pijaci$ 9asplet je usledio kad su uiteljice i razredne nadzornice dole k sebi i odma& tu, na livadi, pod predsednitvom direktorke organizovale "pedagoki savet" na kome je odlueno da odma& po povratku u grad <izinom ocu poalju telegram u kome 'e za&tevati da doe i vodi svoju k'er poto je iskljuuju iz instituta bez prava upisa u neku slinu ustanovu 9uske imperije$ ,ste veeri, sat posle povratka vaspitanica, jedan od institutski& domara je svratio u drvenu upu i video da su se te dve mlade, jo ne(ormirane budu'e majke obesile o konopce privezane za grede$ 3 #ainom depu je naeno pisamce slede'eg sadraja$ ".rcem i duom ja sam sa svojom dragom <izom, ne elim vie da ivim s takvim nitavilima kao to ste vi i zato odlazim s njom u bolji svet$" /aj sluaj me je toliko zainteresovao da sam najpre poeo privatno, psi&oanalitiki i svestrano da istraujem psi&u svi& koji su uestvovali u toj tunoj prii$ ,zmeu ostalog, s&vatio sam da je u nastupu besa psi&a sirote <ize bila u takozvanom "&aotinom stanju"$ ilo bi udno da do takvog &aosa ne doe u psi&i trinaestogodinje devojice koja je izgubila samokontrolu, jer ona je pre alosnog dogaaja ivela na oevom imanju, gde je videla i doivela prirodu u celokupnom njenom bogatstvu, kao i onoga dana na proplanku u blizini grada .ankt -eterburga$ Doveli su je u taj zaguljivi, buni grad i zatvorili u improvizovanu tamnicu$ 1sim toga, nala se u sredini u kojoj je svaki sve utisak u njoj budio uspomene na sve mogu'e udesne ose'aje$ Na %emlji se u rano prole'e mogu videti neverovatno lepi prizori$ %amisli samo! 3 daljini pasu krave2 kraj tebe se stidljivo probija iz zemlje visibaba, unaokolo lete ptice, zdesna se uje poj sasvim nepoznate ptice, asleva ose'a jak miris cve'a, skrivenog od tvoga pogleda$ 3kratko reeno, u takvim trenucima, poto je jo bila veoma mlada, <iza je posle dugog perioda tegobnog ivota u zaguljivom gradu, doivela toliko mnogo utisaka da je morala da oseti prirodno us&i'enje, koje je u njoj izazvao itav taj svet asocijacija$ <iza je to morala osetiti posebno snano, jer je pre dolaska u institut, kao to sam rekao, ivela samo na imanju svoga oca koje se nalazilo daleko od izuzetno nenormalni& uslova gradskog ivota$ %bog toga je svaki novi utisak, prirodno, morao u njoj da izazove uspomene na rano detinjstvo koje su, opet, povezane sa raznim drugim prijatnim utiscima$ %ato nije teko zamisliti kako ju je iznenadni prizor etvoronone ivotinje pod nazivom "bik", podsetio na istog takvog kod ku'e + ljubimca dece, koja su mu
kriom donosila &leb sa stola + i u osetljivoj devojici podstakao impuls za raanje odgovaraju'e asocijacije iji je rezultat bilo iskreno ose'anje sre'e2 i zato je ona, jo neiskvarena abnormalno ustanovljenim uslovima ivota to su tu vladali, odma& poelela da svoju sre'u podeli sa najboljom drugaricom koja se nalazila u blizini, te joj je doviknula da i ona pogleda toga "bika"$ , sada te pitam, kako je trebalo da nazove to etvoronono bi'e koje je zaista bilo bik) Da li je zaista trebalo da ga nazove "bi(tekom" + kako joj je savetovala "cenjena" direktorka te "cenjene" kolske ustanove, osnovane specijalno za "obrazovanje dece", u skladu s varvarskim sistemom koji, na nesre'u, kod nji& i dalje vai) Kao to vidi, moj deae, nastoje'i da ti to vie ispriam o tricentrinim bi'ima koja ive na severnoamerikom kontinentu, ja sam ti, uzgred, prilino govorio i o tricentrinim bi'ima koja su nastala i ive na svim kontinentima te neobine planete$ ,pak, ne mislim da bi ti mogao imati neto protiv toga, jer si na taj nain saznao mnoge injenice koje osvetljavaju pojedinosti nji&ove udne psi&e$ :to se tie "stepena izroavanja" bi'a koja ine viemilionski narod .everne *merike, sa stanovita mogu'nosti sticanja sutine, bliske normi koja vai za tricentrina bi'a uopte, mogu da ti kaem neto po nji& uteno, za&valjuju'i emu meu njima u velikom procentu ive ljudi koji tu mogu'nost nisu sasvim izgubili$ ,ako se ta zemlja sastoji iz tricentrini& bi'a, poreklom iz razni& evropski& zemalja, iji je priliv u neprekidnom porastu, te je da bi otkrio ljude s takvim mogu'nostima, posebno u poslednje vreme, potrebno da i&, to bi se reklo, "sve'om" trai, ponavljam da je u *merici takvi& ljudi vie nego u 0vropi$ #eni se ini daje to zato to su svi oni koji su ve' emigrirali, kao i oni koji 'e tek emigrirati, uglavnom ljudi iz naroda a ne potomci 0vropljana koji pripadaju vladaju'oj kasti, kod koji& je usled predispozicija za &aznamaske odlike, prenoeni& iz generacije u generaciju tokom mnogo vekova, sada ostala samo "unutranja naduvenost" koja nikada ne omogu'uje sjedinjavanje s optom masom u nastojanju da se zajedniki, optim naporima, postane onakvo tricentrino bi'e, kakvo ovek treba da bude$ 3pravo za&valjuju'i popunom odsustvu dece evropske vladaju'e kaste meu *merikancima, kao i injenici da oni kao masa (ormiraju sredinu u kojoj nai saplemenici jo mogu da ive bez potrebe da se izlau emanacijama to potiu od oni& iz nji&ovog okruenja koji tetno utiu na "subjektivno prave unutranje snage" svakog bi'a, ja sam, borave'i tamo, mogao da se odmaram$ * sada, moj deae, poto sam ve' izgubio toliko vremena obanjavaju'i ti znaaj svi& tetni& navika koje su smislili ili stvorili stanovnici te velike savremene zemlje, navika koje su na toj planeti esto postojale i ranije i koje su dokazale svoju tetnost u objektivnom smislu, ne samo po one koji su nji&ovi nosioci, ve' i po sva ostala tricentrina bi'a nastanjena na drugim kontinentima, mislim da je radi potpunosti slike neop&odno da te posvetim u misli koje su mi pale na pamet poslednjeg dana
mog boravka meu njima, u Njujorku, i koje su se konano uobliile na parobrodu koji se otisnuo od obala tog kontinenta i krenuo na istok$ /oga dana sam sedeo u jednom od nji&ovi& neobini& ka(ea ekaju'i 0vropljane koji su me pratili u *meriku, kako bi& se s njima uputio u pristanite i popeo na parobrod koji se spremao da isplovi$ -osmatrao sam kroz prozor prolaznike koji su na prvi pogled izgledali razliito jedni od drugi& naravno, uglavnom za&valjuju'i kobnom zemaljskom izumu, od nedavno (iksiranom kod nji&, pod nazivom "moda", kojem robuju vie nego stanovnici bilo kog drugog kontinenta + ali su mi sa stanovita svog "unutranjeg sadraja", svi oni izgledali neverovatno slini$ -osmatraju'i i&, setio sam se svog konanog zakljuka, do koga sam ve' bio doao, i misao da u sadanjem periodu proticanja 8remena u optem planetarnom procesu svakodnevnog ivota ti& udni& tricentrini& bi'a, stanovnici te mlade zemlje predstavljaju rasadnik intenzivnog mani(estovanja one ve' davno ustanovljene osobenosti nji&ove udne psi&e koju je jedan od najvii& kozmiki& svetitelja jednom opisao kao "osnovni izvor", koji se periodino javlja, iz kojeg potiu novi uzroci anomalija$ -odsticaj za takve asocijacije i za moja budu'a aktivna razmiljanja predstavljalo je istraivanje koje sam imao prilike da obavim i koje se sastojalo u tome da sve to ini "spoljni subjektivni izgled" svakog od ti& tricentrini& bi'a+ ode'a, gestovi, maniri i uopte sve navike koje oni tokom svog ivota stiu + predstavlja najistiju imitaciju svega onoga to "slobodni" stanovnici drugi& nezavisni& zemalja na drugim kontinentima + "slobodni" u smislu da su ve' mnogo toga iskusili i da su se, prema tome, rastali sa svim iluzijama o onome to svakodnevni ivot moe da prui + smatraju neadekvatnim u ponaanju sebi slini& bi'a$ /o moje sluajno i iznenadno saznanje me je veoma zaudilo, uglavnom zato to sam ve' doao do pouzdanog zakljuka da stanovnici skoro svi& drugi& zemalja ove planete, oni& zemalja koje su nedavno nastale ili su u odreenoj (azi razvoja, sada u potpunosti imitiraju sve novotarije bi'a te mlade zemlje i s entuzijazam uvode te novotarije u svoj svakodnevni ivot2 i sadaje jasno da, s jedne strane, sve spoljne mani(estacije bi'a te nove grupe, prema tome, i "unutranja subjektivna ocena" koja raa te mani(estacije, ine jedino loe navike, koje su se, gsao to sam ve' rekao, na veliku alost "slobodni&" bi'a drugi& nezavisni& grupa, (iksirale i postale osobenost prirode obini& graana ti& zemalja$ /a neoekivana misao je izazvala snaan impuls radoznalosti2 poeleo sam da utvrdim logike uzroke tog zemaljskog nesklada$ 5itav dan, dok sam sedeo u ka(eu i ekao 0vropljane koji su me pratili, kao i kasnije, u taksiju kojim sam se vozio u luku, pa ak, na samom brodu, neprestano i aktivno sam razmiljao o tom pitanju i, naravno, ostavljao utisak udaka, poto sam automatski razgledao sve to me je okruavalo$
/reba re'i da sam ive'i meu tvojim ljubimcima na planeti %emlji postao pravi strunjak, i to "virtuoz" u ponaanju koje mi je omogu'avalo da liim na nji& i da budem neprimetan ili, da tako kaem, da ne skre'em nji&ovu panju$ Dok sam sedeo na palubi i posmatrao svetla koja su treperila na obali kontinenta, postaju'i sve slabija i slabija, jer se na brod udaljavao na istok$ 9azmiljao sam i uporeivao sve injenice prema nji&ovom logikom redosledu i postepeno mi je bilo skoro jasno sebi zato i kako je takav nesklad mogao nastati na toj zlosre'noj planeti$ Najpre sam utvrdio mnogobrojne (aktore koji su mogli da omogu'e nastanak tog nesklada, ali kada sam kasnije, kao to se radi u takvim sluajevima, poeo redom da iskljuujem sve to je logiki sledilo jedno za drugim, nabasao sam na injenicu, na prvi pogled beznaajnu, koja se na moje uenje pokazala kao prauzrok te anomalije$ .&vatio sam da nji&ovo (amozno "obrazovanje", koje sam tako esto pominjao, u prirodi svakoga od nji& tokom pripreme za odgovornu egzistenciju + i bez obzira na nacionalnu pripadnost E neizbeno raa podatke usled koji& oni sa sigurno'u misle kako u prolim epo&ama bi'a slina njima na nji&ovoj planeti jo nikada nisu uspela da usavre svoj 3m do stepena koji su dostigli savremeni ljudi, a da oni sami mogu ak i da ga nadmae$ -oto sam svoje misli koncentrisao na to, trude'i se da se setim svoji& nekadanji& utisaka o tom problemu, usvojeni& svesno i automatski, za&valjuju'i svojim pret&odnim posmatranjima tvoji& ljubimaca, postepeno sam utvrdio da su se oni, posebno za poslednje ?II godina, tokom svoje odgovorne egzistencije uverili da je nji&ova savremena "civilizacija" + samo rezultat direktnog produetka i razvoja nji&ovog 3ma, i da je taj razvoj zapoeo od samog nastanka tricentrini& bi'a na toj planeti$ , zato, kada predstavnici ovog ili onog naroda, za&valjuju'i tome to se u njima (ormiraju svei podaci za to "lano ubeenje", jo u pripremnom uzrastu sluajno ovladaju neim to se u to vreme smatra poeljnim + to im naravno pridaje mo' + i kada, takoe sluajno, otkriju neku ideju koja se esto raala i u prolim epo&ama, oni je proglaavaju svojom sopstvenom$ /ada predstavnici drugi& naroda, poto usled ravog obrazovanja nemaju podatke koji inae odlikuju sva tricentrina bi'a odgovornog uzrasta i koji se duni da u nji&ovoj prirodi (ormiraju "instinktivno ose'anje realnosti" i "iroke vidike", ponu da veruju da se to "neto poeljno" pojavilo na nji&ovoj planeti prvi put i da 'e ta ideja, ukoliko bude primenjena u praksi, zaista biti veoma dobra$ , odma& poinju da imitiraju onaj prvi narod u svemu, dobrom i loem, iako to potpuno protivrei svemu onome to ve' postoji i to je vrsto usaeno u nji&ov svakodnevni ivot + samo zato da bi ovladali onim to se "za danas" smatra poeljnim$ 6a sam se tada takoe setio da sam jednom prilikom ve' razmiljao ozbiljno o tom predmetu u vreme svog petog putovanja na povrinu tvoje omiljene planete, kada je
grad 8avilon smatran "kulturnim centrom" tvoji& ljubimaca i kada sam, povodom slinog problema, morao da izvrim logiku analizu te udne odlike psi&e neobini& tricentrini& stvorenja$ /ada sam, kao i sada, razmiljao na slede'i nain$ /aj nain miljenja se moe logiki opravdati ako se uzme u obzir da zbog abnormalni& uslova svakodnevnog ivota, uspostavljeni& u prolim epo&ama, tana in(ormacija o dogaajima koji su se odigrali u prolosti ne dopire do tricentrini& bi'a$ Kako je, meutim, mogu'e da se u miljenju nekoga od oni&, kod koji& se nazire neto nalik na proces "uporedne logike", nije rodila slede'a jednostavna i, kako oni kau, "ideja koje moe i dete da se seti") *ko nji&ova planeta + kako sami tvrde i ak su u to ubeeni + postoji ve' mnogo, mnogo vekova zajedno sa ivim bi'ima nastanjenim na njoj, i ako se pre nji& ve' mnogo, mnogo miliona njima slini&, to jest misaoni& bi'a, takoe rodilo i ivelo, zar se zbilja meu svim tim milionima nije nala makar nekolicina oni& koji su mogli da smisle razne vrste kom(ora za sre'nu egzistenciju svoji& savremenika, kakve su sada smislili savremeni *merikanci, a svi ostali i& nekritiki i ak, us&i'eno slede + kao to su kom(orna sedita u toaletima, konzervisana &rana, i tako dalje, i tome slino$ /aj neoprostivi propust u miljenju je jo neobiniji zbog toga to oni priznaju postojanje "drevni& mudraca", kako i& sada nazivaju, i ne poriu bogatstvo in(ormacija koje su do nji& dole u skladu s objektivnim istinama koje su ti mudraci otkrili, in(ormacija koje, uzgred, neki tvoji savremeni ljubimci bestidno proglaavaju proizvodima sopstvenog 3ma i eksploatiu i& u svojim egoistikim ciljevima, nimalo ne slute'i da 'e neizbeni rezultat tog nji&ovog mudrovanja pre ili kasnije dovesti nji&ove potomke do potpunog kra&a$ -rema mojim posmatranjima, poev od propasti *tlantide, ta osobenost nji&ovog miljenja, koju je toliko teko razumeti putem "logike analize", stvaraju'i u njima to lano uverenje o kome sam govorio, uvek je bila, da tako kaem, "osnovni razlog" skoro svi&, veliki& i mali& tragini& dogaaja u nji&ovom drutvenom ivotu$ %bog tog lanog uverenja, nastalog na osnovu nji&ovog udnog miljenja, kao i zbog toga to u nji&ovim ose'anjima potpuno (unkcioniu posledice svojstava organa kundabu(era, koje se u nji&ovoj prirodi neizbeno javljaju u odgovornom uzrastu i zovu se "zavist", "po&lepa" i "ljubomora", uvek kada predstavnici jednog naroda ovladaju "novotarijama", koje se u to vreme smatraju poeljnim, ljudi svi& ostali& naroda, im do nji& stigne glas o njima, odma& dobiju elju da tu novu stvar dobiju, u ve'ini sluajeva usled tetne navike, (iksirane u nji&ovom svakodnevnom ivotu, a koju oznaavaju izrazom! "Nikada se ne zaustavljaj na putu progresa"$ 1d toga momenta u svakome od nji& se, kao to sam rekao, najpre javlja potreba da taj narod imitira, a zatim i nepokolebljivo uverenje da ljudi toga naroda sigurno ive
"veoma ispravno", jer se pokazalo da su sposobni da smisle ono to se smatra poeljnim$ 3 vezi s tim, moe se re'i da je u miljenju tvoji& ljubimaca posebno neobino to to oni nikada ne razmiljaju na tu temu, kako bi makar priblino mogli da s&vate istinske uzroke zbog koji& neki ljudi vladaju onim to kod drugi& izaziva "zavist", "po&lepu", "ljubomoru", i tako dalje$ , zato, moj deae, iako ljudi tog mladog naroda ne poseduju ni jedan rezultat postignut svesnim radom i namernom patnjom tricentrini& bi'a proli& epo&a i nemaju od toga apsolutno nita, i mada se, kako nji&ov sopstveni unutranji sadraj, gako i nji&ovo spoljanje izraavanje sastoje jedino iz svega ravog to postoji meu savremenim bi'ima drugi& samostalpi& naroda, ovi poslednji u potpunosti imitiraju sve to su ljudi tog novog naroda pronali, jedino zato to to su oni sada sluajno postali vlasnici onoga to je u objektivnom smislu najprezrenije, ali to se zbog anomalni& uslova svakodnevnog ivota ti& nesre'nika smatra poeljnim$ 1d svi& kobni& pronalazaka, bi'a tog savremenog naroda, koji su sluajno postali uticajni, po nji&ovu prirodu je najtetniji + u tom smislu to 'e njegovi ravi e(ekti u budu'nosti biti najtei za prevladavanje + jeste obiaj da se ve'i deo vremena provodi u veoma visokim zgradama$ Da bi jasno mogao da s&vati stepen tetnosti tog nji&ovog pronalaska, moram pre svega da ti objasnim slede'e! .e'a li se da sam ti, kada sam govorio o "kobnoj praksi" koja tamo i danas vlada i zove se "sport", rekao da je nekada duina ivota tvoji& ljubimaca bila "(ulasnitamnijanska", to jest nji&ov ivot je trajao sve dok je nji&ovo "kesdano telo" bilo u njima ovaplo'eno i usavravano do potrebne gradacije 3ma, ali da je kasnije, kada su tamo poeli da se uspostavljaju abnormalni uslovi svakodnevnog ivota, 8elika -riroda bila prinuena da auktualizuje nji&ovu sutinu i dalji proces nji&ovog ivota uskladi sa principom "itoklanotc", to jest da ga uskladi sa posledicama odreeni& spoljni& uzroka$ 1d tada, jedan od takvi& uzroka bio je i "nivo gustine vibracija" nji&ove druge nasune &rane ili, kako bi oni sami rekli, "stepen koncentracije vazdu&a" koji udiu$ .utinaje u tome to je ta kozmika (ormacija, koja slui kao druga nasuna &rana, takoe sainjena u skladu sa (undamentalnim kozmikim zakonom /riamazikamnom i realizuje se putem tri nezavisna sveta izvora, to jest tri raznorodne kozmike supstance$ -rva je + emanacija sunca tog sistema, u kojoj ta kozmika (ormacija slui kao druga &rana za iva bi'a$ Druga je + sveukupnost supstanci koje je preobrazila sama planeta na kojoj ive bi'a to uzimaju tu &ranu$ /re'a je + sveukupnost oni& supstanci koje se preobraavaju posredstvom drugi& planeta toga sistema i dopiru do date planete u vidu zraenja$
Dakle, proces sjedinjavanja svi& supstanci, potrebni& za normalno (ormiranje i ivot bi'a, moe se u potrebnoj proporciji odvijati u atmos(eri jedino na odreenom rastojanju od povrine planete, zato to za&valjuju'i kozmikom zakonu drugog reda pod nazivom "tenikdoa" ili, kako bi ga nazvali tvoji ljubimci, "zakonu privlaenja", supstance koje aktualizuju drugu svetu silu svetog /riamazikamna, mogu da prodru u atmos(eru samo do odreene visine$ 6a mislim da na osnovu onoga to sam ti upravo opisao, moe da sagleda sve posledice i uporedi podatke koji su ti potrebni za sopstveno miljenje o znaaju tog nji&ovog pronalaska$ 6a mislim, dete moje, da sam sada potpuno zadovoljio tvoju radoznalost u vezi ti& "dolarsko(okstrotni& sledbenika" nji&ove uvene "&ri'anske nauke"$ 3 ime 1bjektivne -ravde sada mi jedino preostaje da naglasim kako sam, bez obzira na to kakvi su *merikanci danas ili ta mogu postati u budu'nosti, onda kada sam ja meu njima iveo imao mogu'nost da odmorim duu i za to mogu jedino da im izrazim svoju iskrenu za&valnost$ * ti, moj naslednie, ti koji dobija i dobi'e u nasledstvo sve to sam ja stekao tokom svog dugog ivota + naravno ako to zaslui svojim svesnim ivotom i asnim sluenjem naem 8enom .veprisutnim 1cu .tvoritelju, Naem ezmernom + insistiram na tome + ako se nae na planeti %emlji obavezno otidi u grad Njujork, a ako taj grad vie ne postoji, barem zastani na mestu gde se on nekada nalazio i glasno vikni od sveg srca! "Na ovom mestu je moj voljeni dedica, moj prvi uitelj elzebub, doiveo nekoliko prijatni& trenutaka u svom ivotu$" #olim te + naravno, kao naslednika kome 'e, kao i obino biti predato ispunjenje svi& obaveza koje je predak primio na sebe, a koje su iz ovog ili onog razloga ostale neispunjene + da ubudu'e posebno obrati panju na pitanje koje me je veoma interesovalo, ali koje sam nisam mogao da razjasnim, poto jo nije bilo vreme za njegovo reavanje, to jest dajem ti zadatak da utvrdi kakvu 'e (ormu, kobnu po nji&ove potomke + ako se, naravno, u to vreme oni uopte budu raali + dobiti jedna "bolest" kojaje tada bila veoma rasprostranjena i koju je jedan mister po imenu 1nanson nazvao "spisateljskim svrabom"$ Naravno, moj deae, poto sam tokom svog boravka tamo sa mnogima uspostavio vie ili manje bliske veze, ubrzo sam utvrdio daje svako od nji& ili ve' napisao knjigu, ili je upravo pie, ili mu je knjiga spremna za tampu$ /a osobena "bolest" je rasprostranjena, maltene, meu svim stanovnicima toga kontinenta, bez obzira na uzrast i pol, i ima epidemijske razmere meu "omladinom", to jest onima koji gu tek stupili u odgovorne godine, a posebno meu balavcima bubuljiavi& (izionomija$ 3 vezi s tim, treba da uzme u obzir da meu njima cveta jedna udna osobina, ukorenjena u nji&ovom drutvenom ivotu, koja se moe (ormulisati ovako! "Koncentracija interesa oko jedne ideje koja je sluajno postala tema dana$"
, zato su neki meu njima, koji su malo "vetiji" od ostali& i kod koji& su u ve'oj meri atro(irali podaci za ivotni impuls, nazvan "instinktivno izbegavaj svaki oblik iskazivanja koji tvoje prijatelje moe dovesti u zabludu", organizovali razne "kole" i napisali najrazliitije "udbenike" u kojima podrobno objanjavaju kojim redosledom treba koristiti rei u nekom pismenom izlaganju da bi i& itaoci lake s&vatili i usvojili$ %bog toga, svi oni koji po&aaju te "kole" ili itaju te "udbenike", iako u pogledu svog poznavanja realnosti pripadaju istom onom tipu ljudi koje je na uitelj Hoda Nasradin nazvao "nitavilima koja u atmos(eru izbacuju nepodnoljive vibracije", ponu da mudruju u skladu sa svim tim pravilima$ ,, poto je proces itanja postao organska potreba tog novog naroda, usled razni& drugi& anomalija izazvani& okolnostima nji&ovog svakodnevnog ivota i poto se, osim toga, sadraj nekog dela moe oceniti tek poto se ono proita, svi stanovnici toga kontinenta, sablanjeni raznim bletavim omotima i naslovima uzimaju da itaju, i itaju sve dok najzad ne postane jasno da nji&ovo miljenje, i bez toga prilino "osiromaeno", sve vie i vie "siromai"$ Nije mi bilo lako da izgovorim "ako se do tada nji&ovi potomci jo budu raali", jer sam tada primetio jednu veoma veliku neobinost u vezi s novom (ormom planetarnog tela bi'a enskog pola, koju sam ranije video jedan jedini put u procesu svakodnevnog ivota ti& udni& tricentrini& bi'a2 uporedo s tim, paljivo sam razmotrio sve njene posledice$ /aj neobian (enomen je postojao pred propast *tlantide u maloj grupi tricentrini& bi'a, koja su po svom poreklu pripadala raznim velikim narodima toga vremena$ /i ljudi su iveli u izolaciji na tada uvenom ostrvu poznatom pod nazivom " ala&anira", koje se nalazilo istono od *tlantide i koje je nestalo zajedno s njom$ /a mala grupa je izumrla zbog jedne udne osobenosti u (ormiranju planetarnog tela bi'a enskog pola, a nain na koji je produetak nji&ovog roda prekinut, naunici iz drutva *kladansa kasnije su nazvali "dezsupsentoziroso"$ Neobian (enomen, koji se dogodio nekoliko vekova pre nego to je nji&ova rasa de(initivno nestala, predstavljao je postepeno suavanje takozvane "karlice" bi'a enskog pola$ /o progresivno suavanje karlice odvijalo se takvom brzinom da se dva veka pre nego to je ta rasa potpuno nestala, "dolazak na svet oiji" nji&ove sluajno zaete dece odvijao putem "sitrika"2 sada se taj nain naziva "carskim rezom"$ /u je elzebub stao zato to je kroz eter u prostor broda Karnak potekla struja$ /o je znailo da se putnici pozivaju u "camcampal", to jest u trpezariju broda gde su se povremeno svi okupljali kako bi uzeli drugu i prvu nasunu &ranu$ %ato elzebub, Hasejn i *&un prekidoe razgovor i krenue u damdampal$
Glava 43 BELZEBUB PRIA O PROCESU MEUSOBNOG UNITAVANjA KOJI SE POVREMENO JAVLjA KOD LjUDI, ILI BELZEBUBOVO MILjENjE O RATU Kada su se Belzebub, Hasejn i Ahun vratili iz "damdampala" i seli na svoja uobiajena mesta, Hasejn se opet obrati dedi rekavi: - ra!i dedi"e# $voja is"rpna objanjenja raznih epizoda do kojih dolazi u ivotu tri"entrinih bi%a na planeti &emlji, dala su mi jasnu ideju i zadovoljavaju%e razumevanje udnovatosti njihove psihe, ali, ipak, imam jo jedno pitanje o jednoj njihovoj osobenosti, koju jo sasvim ne razumem i koja mi iz!leda nelo!ina bez obzira na svu neobinost njihove psihe' (oje misli se neprestano vra%aju na taj zamreni problem i bile su na njih usredsre)ene ak i za vreme svete tajne u damdampali' *a osnovu svih tvojih objanjenja o ivotu tih tri"entrinih bi%a, ja sam veoma jasno uvideo da iako ve%ina njih tokom svo! od!ovorno! i zrelo! ivota, posebno posle tre%e planetarne katastro+e, poseduje isto automatski ,m, ak i tim automatskim umom oni mo!u sasvim dobro da misle i u stanju su da manje ili vie tano de+iniu mno!e zakone -rirode, te, u skladu s njima, oni mo!u na svojoj planeti ak i da pronalaze i smiljaju neke stvari' .stovremeno, paralelno s tim, napomene o jednoj osobenosti koja je svojstvena samo njima - to jest o njihovoj povremenoj potrebi da jedni dru!e unitavaju provlae se kao "rvena nit kroz sve te prie' . zato, dra!i dedi"e, ne mo!u sasvim da razumem kako je mo!u%e da oni, bez obzira na to to toliko du!o postoje, do dana dananje! nisu shvatili i jo ne shvataju sav uas te svoje osobine' &ar oni zaista ne uvi)aju da su od svih uasa koji se u /asioni mo!u sresti ti pro"esi najuasniji0 . zar zaista ne razmiljaju kako da shvate taj uas i prona)u nain da !a nekako iskorene0 (olim te, dedi"e, ispriaj mi zato je to tako i koje su odlike njihove udne psihe uzrok te njihove osobenosti' 1ekavi to, Hasejn opet po!leda u dedu po!ledom punim iekivanja, ispunjen udnjom za znanjem' -re ne!o to je od!ovorio na ovo pitanje svo!a unuka, Belzebub !a po!leda spokojno sa "osmehom punim saaljenja" i duboko uzdahnuvi ree: - 2h''' dra!i moj deae''' $a njihova osobenost, zajedno sa svim rezultatima koji iz nje proistiu, predstavlja !lavni uzrok svih anomalija, ukljuuju%i i njihovu takozvanu "smuenu lo!iku"' *apravivi kratku pauzu, on nastavi: - obro, pomo%i %u ti da razjasni to pitanje 3 utoliko pre to sam obe%ao da %u ti o tome detaljno priati'
*aravno, u "ilju razvoja tvo! aktivno! miljenja, ne%u ti o tome re%i svoj lini stav, da%u ti jedino materijal, potreban za lo!iko pore)enje, uz iju %e pomo% do%i do kristaliza"ije podataka za +ormiranje tvo! sopstveno! miljenja' ,z!red, pitao si me kako je mo!u%e da oni nikada ne razmiljaju o toj !roznoj osobini, svojstvenoj jedino njima' 1azmiljaju, naravno, i svakako uvi)aju''' *eka od tih tri"entrinih bi%a razmiljaju o tome veoma esto i, bez obzira na automatizam svo!a ,ma, potpuno shvataju da je ta sklonost ka povremenom me)usobnom unitavanju toliko neopisivo uasna i !rozna da za nju ak nema imena' *a nesre%u, ta njihova razmiljanja ne vode nikuda' 4na ne vode nikuda zato to neki ljudi, kada ozbiljno razmiljaju o tom pitanju i kada do)u do zakljuka koji ima nekakav smisao, zbo! nedostatka opte planetarne or!aniza"ije drutva i jedinstvene linije delovanja njihovo miljenje ne uspeva da se proiri ili da prodre u svest dru!ih ljudi' ,z!red, to se tie tih "dobronamernih razmiljanja", stanje stvari kod &emljana je zaista alosno' (oram da ti kaem da od poetka njihovo! svesno! ivota, usled abnormalno ustanovljenih uslova ivota, "budna dua" svako!a od njih postepeno postaje takva da ovek moe "iskreno da misli" i vidi stvari u pravoj svetlosti tek onda kada mu je eluda" toliko pun da "lutaju%i nervi" u njemu ne mo!u da se pomeraju, to jest, kada je, kako kau ljudi, "napunio svako "rev"e" i potpuno zadovoljio, naravno, samo nakratko, sve sebi svojetvene potrebe, nedostojne tri"entrino! stvorenja, koje su postale dominantan +aktor itavo! nje!ovo! bi%a' Ali zbo! tih nepravilno uspostavljenih uslova, nemaju svi &emljani mo!u%nost da te potrebe zadovolje5 i zbo! to!a, kao i iz mno!ih dru!ih razlo!a, ve%ina njih, bez obzira koliko to elela, niti moe "iskreno da misli", niti moe da vidi i ose%a realnost, zbo! e!a je "iskreno miljenje" i "ose%anje realnosti" na &emlji odavno postalo redak luksuz, nedostupan ve%ini njenih stanovnika' 6voju sitost mo!u da zadovolje samo oni &emljani koje nazivaju "vlastodr"ima"' 1azume se, to su upravo ljudi koji zahvaljuju%i svom poloaju mo!u neto da uine kako bi se to zlo iskorenilo ili makar u odre)enoj meri smanjilo' Ali te "vane persone na vlasti" koje mo!u sebe potpuno da zadovolje i koje bi moda mo!le sve to da prekinu, iz sasvim osobenih razlo!a zapravo nita ne preduzimaju' A osnovni razlo! predstavlja ono kobno sredstvo, +iksirano u pro"esu njihovo! svakodnevno! ivota, koje oni nazivaju "obrazovanjem", $o tetno sredstvo se primenjuje na sva mlada bi%a tokom njihovo! pripremno! uzrasta, posebno na ona koja kasnije skoro uvek postaju vlast' akle, poto vreme koje je /elika -riroda odredila za pripremu za dostojnu i od!ovornu e!zisten"iju, ti budu%i vlastodr"i troe jedino na to da u sebi razviju osobine proistekle iz njihovo! slavno! obrazovanja - koje im po pravilu diktira
jedino kako da se to bolje prepuste "samozavaravanju" kada, dakle, postanu od!ovorne odrasle osobe i pristupe izvrenju od!ovornih obaveza, naravno, nemaju nikakve podlo!e za ispoljavanje lo!iko! miljenja, te pokazuju svoju nesposobnost za bilo kakav ispravan odnos sa svojim blinjima koji su se, zbo! uslova u kojima ive, nali pod njihovom vla%u' &bo! svo! anomalno! obrazovanja, u njima ne ostaje sauvano nita to bi im omo!u%ilo da misle i da sve e+ikasno primenjuju u praksi, ve% se, naprotiv, mno!e posledi"e svojstava kobno! or!ana kundabu+era - koji je stvorio veliki An)eo, sada Arhan)eo 7uizos - kod njih +ormiraju postepeno i prenose iz !enera"ije u !enera"iju, a poto se kristalizuju u psihi tih nesre%nika, postaju njihove or!anske +unk"ije' -osledi"e koje se sada naje%e sre%u postoje pod nazivima "e!oizam", "strast", "sujeta", i tako dalje' &a opisivanje vlastodra"a, ili, naprosto, vanih ljudi, na mudri Hoda *asradin ima veoma interesantnu izreku' "&naaj tih ljudi meri se iskljuivo brojem njihovih banalnih misli"' -rema tome, moj deae''' Kada bi savremena tri"entrina bi%a na toj planeti, koja mo!u sebi da dozvole sitost i zadovoljavanje svih svojih potreba, ponekad moda i mo!la da uine neto za borbu sa zlom koje vlada na njihovoj planeti, ona su potpuno prezasi%ena i bakare se u svojim "mekim en!leskim +oteljama" da bi, kako oni kau, "sve to svarili", ne koriste%i pri tome ak ni mo!u%nosti koje im ti povoljni uslovi pruaju za iskreno razmiljanje, ve% se jedino predaju svom kobnom "samozavaravanju"' A poto ni jedno tri"entrino bi%e /asione, prema tome i bilo koji stanovnik &emlje, apsolutno ne moe da postoji bez miljenja koje se u njemu odvija, i poto, istovremeno, tvoji ljubim"i ne ele da se slobodno prepuste svom "unutranjem zlom duhu, samozavaravanju", oni se postepeno i veoma e+ikasno preputaju jednoj vrsti isto automatsko! miljenja bez i najmanje! napora sa svoje strane' &a neke stvari im se ipak mora odati priznanje - u tome su dosti!li savrenstvo5 i sada njihove misli teku u svim prav"ima bez namerno! naprezanja bilo ko! dela njihovo! bi%a' Kada se, na primer, ti vani zemaljski vlastodr"i, "presiti i zadovoljni", izleavaju u svojim +oteljama, aso"ijativne misli, koje se u njima ne mo!u zaustaviti, primaju impulse samo od re+leksa njihovo! elu"a i polnih or!ana i blude slobodno u svim prav"ima njihovo!, to bi se reklo, "unutranje! sveta", toliko bezbrino, kao da im misli "u parisko predveerje etaju bulevarom Kapu"ina"' Kada se neki od tih zemaljskih vlastodra"a odmara u svojoj mekoj +otelji, na pamet mu padaju razne misli' *a primer: "Kako da razumem svo! prijatelja ona 6mita, koji je pre nekoliko dana enu koju ja "volim" po!ledao ne desnim okom, ve% levim0"
.li taj &emljanin, vlastodra", poto je "svario" svoj ruak razmilja: "&ato jue na trkama moj konj nije sti!ao prvi, kao to sam oekivao0" .li, najzad, razmilja otprilike ovako: "Kada bih ja bio na mestu 8ona 6mita koji je bio dovoljno vet da smisli novi nain da od muve napravi slona, ja bih iz to!a izvukao korist, a ne bih se ponaao kao pas koji niti kost !lo)e niti je dru!om daje", i tako dalje u tom smislu' (e)utim, ponekad se do!a)a da neki vani zemaljski vlastodr"i, i to ne pod uti"ajem re+leksa elu"a i polnih or!ana, odjednom ponu iskreno i sasvim ozbiljno da razmiljaju o pitanjima koja se odnose na taj uasni zemaljski problem' Ali ak i najdobronamernija razmiljanja vlastodra"a protiu u!lavnom automatski, usled sluajnih spoljnih uzroka5 na primer, za vreme poslednje! pro"esa me)usobno! unitavanja, iznenada i !rubo prestaje ivot neko!a ko im je veoma blizak5 ili ih neko povredi veoma bolno i duboko5 ili neko dirne u njihove emo"ije tako to im ponudi neto to oni ili veoma "ene, ali nikako ne oekuju da dobiju5 ili, najzad, zaista osete daje njihovoj sopstvenoj e!zisten"iji doao kraj' , takvim sluajevima, kada vlastodr"i iskreno razmiljaju o tom uasnom zlu koje hara njihovom planetom, oni se uvek veoma zabrinu i, dok se nalaze u tom stanju, naravno, kunu se da %e preduzeti sve mo!u%e mere i da %e po svaku "enu uiniti kraj toj nesre%i' Ali tu se upravo i krije nesre%a: pre ne!o to elu"i tih "iskreno zabrinutih" ljudi uspeju da se isprazne, ili pre ne!o to oni uspeju da do)u k sebi od tih spoljnih utisaka koji ih ba"aju u mrane misli, ne samo da su ve% zaboravili svoje zakletve, ve% opet poinju svesno ili nesvesno da ine sve ono to dovodi do nove provale tih pro"esa me)u narodima' /eoma esto se do!a)a da bi%a koja imaju vlast, nenamerno ili ak polunamerno ine sve kako bi ubrzala slede%i pro"es uzajamno! unitavanja, pa ak i mataju da se on do!odi u to ve%im razmerama' $a udovina potreba u njihovoj abnormalnoj psihi nastaje zbo! odre)ene e!oistike koristi od tih pro"esa, i u njihovom de+ormisanom miljenju se ak pojavljuje nada da %e oni, to taj pro"es bude dui, za sebe i svoje blinje izvu%i vie koristi' .pak, moj deae, ponekad se do!a)a da se neka od tih vanih bi%a na vlasti udrue i +ormiraju spe"ijalna drutva u "ilju zajedniko! tra!anja i praktine primene sredstava za osloba)anje od te izuzetno zloinake osobenosti' ,pravo kada sam zauvek napustio taj sunani sistem, na tvojoj omiljenoj planeti se opet mno!o !ovorilo o +ormiranju jedno! takvo! drutva koje su oni, ini mi se, reili da nazovu "7i!om naroda"' 1ekao sam "opet", zato to su mno!o puta pre to!a ve% osnivali takva drutva koja su, na kraju krajeva, uvek odumirala na veoma udan nain - to jest uvek su odumirala bez "predsmrtne a!onije"'
6e%am se veoma dobro kako je prvi put nastalo jedno takvo drutvo' $o je bilo u !radu "6amoniki" u zemlji $ikliami, koja je tada smatrana !lavnim "kulturnim "entrom" tri"entrinih bi%a te osobene planete' $ada su se vana bi%a iz ve%ine zemalja azijsko! kontinenta prvi put okupila u tom !radu kako bi se zajedniki do!ovorila da me)u raznim azijskim narodima nikada vie ne do)e do bilo kakvo! razlo!a za pro"es me)usobno! unitavanja' eviza to! drutva bila je: "Bo! je tamo !de se ne proliva ljudska krv"' Ali zbo! raznih linih e!oistikih i sujetnih "iljeva, ti vani zemaljski vlastodr"i, koji su se tamo okupili, uskoro su se izme)u sebe posva)ali i otili svako svojoj ku%i neobavljena posla' *ekoliko vekova posle $ikliamia takvo drutvo je tako)e nastalo u Aziji, ali ovo!a puta u zemlji pod nazivom "(on!olplanzara"' eviza to!a drutva bila je slede%a: "/oli dru!o!a i Bo! %e voleti tebe"' $o drutvo nije dalo dobre rezultate zbo! to!a to je tako)e prestalo da postoji' Kasnije je slino drutvo bilo osnovano u zemlji koja se sada zove "2!ipat", i poelo je svoju delatnost pod devizom: "9edino ako zna kako da stvori buvu, moe da se usudi da ubije oveka"' 9o kasnije, jedno dru!o drutvo je bilo osnovano u -erziji, a nje!ova deviza je bila ova: "6vi ljudi su boanski, ali onaj koji ubije dru!o!a, pretvara se u nita'" . sasvim nedavno pre samo etiri ili pet njihovih vekova, +ormirano je poslednje takvo drutvo, tako)e u Aziji, u !radu koji se, ini mi se, zvao "(osulopolis"' -rilikom svo! nastanka, to drutvo je nazvano: "&emlja pripada naem zajednikom 6tvoritelju i podjednako je slobodna za sva *je!ova stvorenja'" .pak, ubrzo, poto je me)u nje!ovim lanovima planula nekakva rasprava, oni su promenili naziv svo!a drutva i pod novim imenom: "&emlja pripada jedino 7judima", ono je kasnije prestalo da postoji' :lanovi drutva "&emlja je -odjednako 6lobodna za 6ve", su, moe biti, mo!li da uine neto razumno, zato to su, pre sve!a, imali ostvarljiv pro!ram kao osnovu za svoje "iljeve, a, osim to!a, svi su, bez izuzetka, bili stari i uvaeni ljudi veliko! iskustva, koji upravo zato i nisu imali nikakvih iluzija o bilo emu to bi mo!la da im prui obina planetarna e!zisten"ija' &ahvaljuju%i tome, oni su osobine kao to su "e!oizam", "sujeta", i tako dalje, koje drutva te vrste obino dovode do kolapsa, posedovali u manjoj meri' .pak, !lavni razlo! zbo! koje! je iz to! drutva mo!la da se izvue korist, bio je u tome to u njemu nije bilo ni vlastodra"a, niti ijedno! od onih bi%a koja vo)ena e!oizmom i sujetom, pre ili kasnije - tavie, kako sama kau, uz "muziku pratnju" - sva dosti!nu%a obino! planetarno! drutva, kome i sami pripadaju ; pretvaraju u poznatu svinju nae! Hode *asradina, koja dere sve odreda, to jest sve bez razlike'
9edini drutveni poslovi koje ti vani zemaljski vlastodr"i, posebno savremeni, ne spreavaju, jesu oni od kojih mo!u da oekuju bitnu korist za sebe lino ili za predstavnike svoje kaste' &ada"i kojih se prihvataju drutva te vrste, mo!li bi da donesu dobre rezultate svim stanovni"ima planete bez obzira na kastu, ali im u tom poslu nastanu nekakve teko%e ili, kako oni kau, im "do)e do prve, makar i najmanje krize", ti zada"i zemaljskim vlastodr"ima momentalno postaju dosadni, i na svaku pomisao, ili na svako aso"ijativno se%anje na njih, njihova li"a dobijaju mueniki izraz' &bo! to!a je bez rezultata ostao i trud onih bi%a koja su svoje drutvo nazvala: "&emlja pripada naem &ajednikom 6tvoritelju i podjednako je slobodna za sva njena stvorenja", iako su, u uslovima koji obino dominiraju na toj udnoj planeti, inila sve to su mo!la' .spria%u ti o tome neto kasnije, i to sa izvesnim pojedinostima, jer %e in+orma"ija koja se odnosi na pad to! drutva, koje su tvoji ljubim"i osnovali nastoje%i da iskorene ili makar umanje tu svoju "superzloinaku osobenost", ba"iti vie svetlosti na udnovatost njihove psihe i istovremeno %e ti pomo%i da u izvesnoj meri razume !lavne objektivne razlo!e tih uasnih pro"esa me)usobno! istrebljenja' A sada, to se tie savremeno! drutva o kome sam ti !ovorio, osnovano! sa istim "iljem zajedniko! nalaenja i praktino! preduzimanja mera za prestanak tih uasnih pro"esa na njihovoj planeti, a koje se zove "7i!a naroda" ; ako eli da zna moje iskreno miljenje, ja sam iz dva razlo!a vie ne!o si!uran da ovo!a puta nita razumno iz to!a ne moe da proistekne' -rvi razlo! %e ti biti jasan tek krajem mo!a pripovedanja, a dru!i je upravo ona "kriminalna osobenost" koja je ve% ula u "plot i krv" tri"entrinih stanovnika planete &emlje' . ukoliko nita nisu posti!li ljudi prolih epoha koji su, poto odrastu i dosti!nu od!ovoran uzrast, bar imali predstavu o tome ta znai "razumeti sebe", utoliko pre nita ne%e mo%i da smisle i ostvare ljudi sa ,mom koji se ni po emu ne razlikuje od ,ma ve%ine njihovih savremenika, i koji su u sutini dosti!li samo nivo koji je na dra!i Hoda *asradin de+inisao ovim reima: "<le, !le# 4n je ve% poeo da razlikuje mamu od tate#" Bez obzira na to, moram da na!lasim da iako ti savremeni vlastodr"i koji jesu, ili %e biti lanovi to! novo! drutva, nita ne%e mo%i da posti!nu svesno, oni %e, zahvaljuju%i svome radu makar nesvesno dobiti vane i korisne "mo!u%nosti" za sebe lino, jer %e im rad u tom drutvu pruiti jo jedno ubedljivo opravdanje za obmanjivanje takozvanih "doma%i"a", to za savremene zemaljske mukar"e predstavljaju njihove "ene", "ljubavni"e", "tate", ak, "prodavai"e" u velikim radnjama, i tako dalje' &ahvaljuju%i toj novoj "zlatnoj ili", oni %e imati mo!u%nost da spokojno provode vreme sa svojim prijateljima, sebi slinim vlastodr"ima, i da odlaze na "koktele" koji %e ne sumnjivo biti or!anizovani veoma esto, toboe zbo! poslova vezanih za
"iljeve njihovo! vano! drutva, daleko od "spokojnih", ali "stranih" po!leda njihovih svevide%ih doma%i"a' $akva drutva vlastodra"a obino nastaju na kraju neko! veliko! pro"esa me)usobno! unitavanja i skoro uvek na slede%i nain: -oto veliki broj vlastodra"a lino doivi "tune !ubitke" za vreme poslednje! takvo! pro"esa, ti !ubi"i utiu na njihovu prirodu i u optem +unk"ionisanju njihove psihe ra)aju odre)enu kombina"iju putem koje poda"i za nastanak ivotno! impulsa pod nazivom "savest" u njihovoj podsvesti spontano ponu da uestvuju u +unk"ionisanju "automatske svesti", koja im je odavno postala navika, dru!aije reeno, u njihovoj podsvesti dolazi do one kombina"ije o kojoj je, za sve tri"entrine stanovnike te zlosre%ne planete, sanjao *ajsvetiji Ajata =ima' $ada, moj deae, poto se vlastodr"i sretnu i podrobno razmotre tu uasnu osobinu, i postepeno je sa!ledaju skoro u pravoj svetlosti, kod njih se ra)a iskrena elja da uine sve mo!u%e kako bi unitili to strano zlo koje postoji na njihovoj planeti' . zato, ukoliko se nekoli"ina tih zemaljskih vlastodra"a sa "vaskrslom save%u", koji vide i ose%aju realnost skoro u pravoj svetlosti, sre%e dovoljno esto da mo!u uti"ati jedni na dru!e, oni %e se udruiti i na%i nekakvu mo!u%nost da tu svoju iskrenu elju ispune' 4bino na taj nain nastaju takva drutva' (oda bi ti ljudi, na ovaj ili onaj nain, ak i posti!li dobre rezultate, ali nevolja je u tome to se, po pravilu, takvom drutvu veoma brzo prikljuuju dru!i vani vlastodr"i kako bi uestvovali u nje!ovom radu' 4ni se prikljuuju i uestvuju u sprovo)enju "iljeva takvih drutava, ali ne zato to je u njima pro!ovorila savest - to ni izdaleka nije sluaj - ve% naprosto zato to kao "vana" bi%a "na vlasti", u skladu sa abnormalno uspostavljenim uslovima svakodnevno! ivota, oni moraju da postanu lanovi svako! "vano!" drutva' $ada, kada ti dru!i, vani zemaljski vlastodr"i stupe u takva drutva kako bi u njihovom radu uestvovali iz svojih linih, sebinih i sujetnih "iljeva, oni uskoro "ba"e u vodu" sve "iljeve i sve ono to su uinili ljudi vaskrsle savesti, i ponu da "zamajavaju" prvobitne osnivae tih drutava' 2to zbo! e!a ta drutva, osnovana radi opte! zemaljsko! dobra, kao to sam ti rekao, uvek brzo odumru, bez ikakve predsmrtne a!onije' =to se tie praktinih rezultata svih dobrih nauma tih vanih bi%a, na zasluni Hoda *asradin u vezi s tim ima jednu dru!u mudru izreku: "-roli vekovi su pokazali da ma!ar"i nikada ne pevaju kao slavuji, ma koliko eleli da zadovolje svoj plemeniti ukus'" 6ada je, ini mi se, pravi trenutak da ti kaem da ja jo nijednom, tokom svih vekova paljivo! posmatranja tri"entrinih stanovnika planete &emlje, me)u lanovima drutava koja su povremeno osnivana radi stvaranja sredstava za obezbe)ivanje sre%ne e!zisten"ije ljudskih masa, nisam zapazio ljude sa vie ili
manje 4bjektivnim ,mom, iako je, kao to sam ti ve% rekao, izvestan broj tvojih ljubima"a postizao te rezultate svojim upornim naporima na samousavravanju' $okom posmatranja koja sam vrio za vreme svo! poslednje! putovanja na &emlju, utvrdio sam, izme)u ostalo!, zato ljudi s 4bjektivnim ,mom nikada ne ulaze u takva drutva' 1adi se o slede%em: da bi postao lan neko! od tih drutava, ovek obavezno mora biti "vana linost", a u abnormalno nastalim uslovima ivota "vana linost" moe biti samo neko ko ili ima mno!o nov"a, ili je postao takozvana "znamenitost"' A poto u poslednje vreme znamenite i vane linosti mo!u postati samo oni u kojima sveta +unk"ija koja se zove "sutinska savest" apsolutno ne postoji, i poto je ta sveta +unk"ija u prirodi neko! bi%a uvek povezana sa svim to predstavlja i to jeste 4bjektivni ,m, ona tri"entrina bi%a koja imaju 4bjektivni ,m uvek imaju i 6avest, te zato ona nikada ne postaju "vana" za dru!e &emljane' . zato bi%a sa :istim ,mom nikada nisu imala niti %e imati mo!u%nost da rade u drutvima koja ine "vana" bi%a i bi%a koja imaju vlast' ,kratko reeno, na ovaj problem moemo da primenimo ono to je jednom rekao na dra!i Hoda *asradin: "*aj!ora ti je kazna: vue za rep, !riva se zaplete, vue za !rivu - rep se zamrsi'" Kao to sam ve% rekao, tvoji savremeni ljubim"i ponovo ele da na)u puteve i naine da se oslobode te uasne osobine koja se u njihovoj psihi ukorenila isto onako snano kao i posledi"e svojstava or!ana kundabu+era' ., naravno, lanovi savremeno! drutva nazvano! "7i!a naroda" nastoje da to posti!nu svim vrstama re!ula"ije i sporazumevanja koje su sami stvorili, kao to su to nastojali da ine i ljudi drevnih vremena, to jest na naine kojima se, po mom miljenju, apsolutno ne moe posti%i neto razumno' 4vaj naum tvojih ljubima"a moe imati izvesne prednosti, ali samo za njihove nezaobilazne novine, za salonske raz!ovore i, naravno, za bezbrojne haznamaske manipula"ije onih koje nazivaju "berzanskim mahlerima"' =to se tie to! uasno! zla, sadanje stanje stvari je takvo da neodlono i potpuno unitenje na planeti to!a !rozno! zla koje je, kao to sam rekao, prodrlo u plot i krv ljudi, ne samo da predstavlja besmislen zadatak za njihov jadni ,m, ve% !a ini skoro nemo!u%im' (e)utim, moj deae, iako su lanovi to! savremeno! planetarno! drutva koje se zove "7i!a naroda", potpuno lieni nepristrasno! ,ma svojstveno! prirodi svih tri"entrinih bi%a od njihovo! stupanja u od!ovorni uzrast, ipak bi moda ak i oni mo!li da posti!nu pozitivne rezultate u svom osnovnom "ilju, ukoliko bi se bavili reavanjem samo onih problema koji se nalaze u !rani"ama njihove kompeten"ije i njihove mo%i' Ali, poto znam njihove "puteve", potpuno sam si!uran da se oni ne%e baviti problemima koji se nalaze u s+eri njihovo! razumevanja'
4ni nita nisu uinili niti %e uiniti kako bi pro"esi me)usobno! istrebljenja nestali odmah i zauvek' .pak, ukoliko bi itavim svojim bi%em pojmili sav objektivni uas takvih pro"esa i iskreno poeleli da poiste zlo sa li"a svoje planete, oni bi, hteli ne hteli, prodrli u samu sutinu problema i shvatili da nasledne osobine, +iksirane u njihovoj psihi tokom vekova, nikako ne mo!u nestati za nekoliko de"enija' Kada bi to shvatili, ne bi pokuavali da taj problem ree odmah, za dobrobit svojih savremenika, ve% bi svu svoju panju i sve svoje mo!u%nosti posvetili radu za dobrobit budu%ih !enera"ija' *a primer, umesto da pametuju ili, to bi se reklo, da "donkihotstvuju" u tenji da te pro"ese zaustave jednim udar"em, mo!li bi da se pozabave iskorenjivanjem uverenja koje je u njihovom svakodnevnom ivotu odoma%eno u vidu dveju kon"ep"ija: pre sve!a, mo!li bi da prestanu da u praksi uzdiu u ran! "heroja" neke uesnike tih pro"esa, da ih slave i uruuju im "na!rade"5 osim to!a, mo!li bi da pokuaju da se oslobode makar one !rane svojih "haznamaskih nauka", koju su smislila "bubuljiava" stvorenja to lakomisleno dokazuju da je povremeno me)usobno unitavanje na &emlji apsolutno neophodno, jer bi bez nje!a dolo do nepodnoljive prenaseljenosti koja bi izazvala takvu ekonomsku krizu da bi ljudska bi%a poela jedna dru!e da prodiru' Kada bi uspeli da ukinu prvu od tih kon"ep"ija, ve% vrsto +iksiranu u pro"esu njihovo! svakodnevno! abnormalno! ivota, oni bi unitili ve%i deo onih "automatskih +aktora" koji psihu mlade !enera"ije uvek predodre)uju za posebno stanje, uobiajeno tokom tih pro"esa' A to se tie osloba)anja od dru!e,ono bi omo!u%ilo !ubljenje makar jedne od onih besmislenih idiotskih ideja - ideja koje tamo neprestano nastaju i' prenose%i se iz !enera"ije u !enera"iju kao "neosporne istine", u ve%im razmerama dovode do to!a da se u njihovoj prirodi +ormiraju odre)ene osobine kakve ne postoje ni kod ko!a dru!o! u naem /elikom (e!alokozmosu' (e)u tim osobinama postoji jedna, koja ih ak navodi na "sumnju u postojanje boansko!", i u!lavnom zbo! te sumnje kod njih skoro potpuno nestaje ak i sama mo!u%nost kon"entra"ije odre)enih podataka, kakvu moraju imati sva tri"entrina bi%a, i ija sveukupnost ra)a u njima impuls takozvano! "instinktivno! ose%anja" odre)enih kozmikih istina, kakvo uvek imaju sva, ak i mono"entrina i bi"entrina bi%a svuda u /asioni' Ali na nesre%u svih ostalih obinih ljudi ti vani vlastodr"i planete se ne okupljaju radi to!a da se pozabave tim pitanjima, jer misle da su ona ispod njihovo! dostojanstva' =ta vam je# Kako bi "vani" lanovi tako "vano!" drutva odjednom poeli da se bave tim trivijalnim stvarima# ,opte, poto su poda"i za izraavanje linosti prestali da se kristalizuju kod ve%ine tri"entrinih bi%a koja su privukla tvoju panju, i poto se ona iskazuju jedino u skladu s onim to diktiraju posledi"e osobina or!ana kundabu+era, oni nemaju elju
da se bave pitanjima koja od!ovaraju njihovom ,mu i nje!ovoj snazi, ve% se interesuju iskljuivo za reavanje problema koji su bezmerno iznad njihovo! ,ma' &bo! te "odlike" njihove udne psihe, kod njih je tokom poslednjih dvadeset vekova +ormirana jedna dru!aija, veoma neobina "psihoor!anska potreba"' 4snovni izraz te psihoor!anske potrebe sastoji se u tome to svako od njih ose%a apsolutnu obavezu da, to bi se reklo, dru!e "ui pameti", to jest da "dru!e upu%uje na pravi put"' &na, moj deae, dok sam !ovorio o toj neobinoj osobini njihovo! karaktera, svojstvenoj svima bez razlike, palo mi je na pamet da ne bi bilo loe ako bih ti s to! stanovita dao jedan savet u vezi njihove udne psihe, poput ono!a koji ti je na dobri stari Ahun dao na kraju mojih objanjenja o njihovoj savremenoj zemaljskoj "umetnosti"' 4n ti je, izme)u ostalo!, posavetovao da, ukoliko iz neko! razlo!a bude morao da ivi na planeti &emlji i da se pomea s tim udnim tri"entrinim bi%ima, treba da bude veoma oprezan sa savremenim "predstavni"ima umetnosti" kako ih ne bi uvredio i uinio ih svojim "smrtnim neprijateljima"' $ada je na dra!i Ahun imao u vidu njihove mno!obrojne slabosti kao to su "samoljublje", "!ordost", "sujeta", i mno!e dru!e, i rekao ti je kojoj od tih spe"i+inih osobina, kako se on izrazio, u svakom sluaju treba da "podilazi"' 4n ti je ak podrobno objasnio na koji nain treba da raz!ovara s njima kako bi stekao njihovu naklonost i kako bi te svuda hvalili i !ovorili o tebi samo dobro' *emam nita protiv to! nje!ovo! saveta5 ne moe se pore%i da je on idealan za tip ljudi o kojima je on !ovorio' 6avremeni "predstavni"i umetnosti", naravno imaju previe spe"i+inih osobina koje je nabrojao na dra!i Ahun i ako bude znao kako da u svakom po!odnom trenutku "podi)e" tim osobinama, oni %e te svakako "oboavati" i ponaa%e se prematebi kao tvoji "verni robovi"' Ali, iako je taj nje!ov savet odlian i ak obavezan za one koji me)u njima ive, ja lino ne mo!u da !a smatram praktinim za tebe, pre sve!a zato to nisu svi stanovni"i &emlje "predstavni"i umetnosti" i taj savet ne treba primenjivati na sve bez izuzetka, a jo i zbo! to!a to bi ti bilo zamorno da pamti sve te mno!obrojne osobine i da svaki put stane i razmisli kojoj od tih slabosti valja "podilaziti", i u kojem sluaju' &ato elim da ti otkrijem jednu veliku "tajnu" njihove psihe, to jest, jednu od onih osobina koja %e, ukoliko bude znao kako da je iskoristi, izazvati kod njih istu onu reak"iju o kojoj je !ovorio Ahun' Ako bude uti"ao na njih pomo%u te osobine, ne samo da %e s njima uspostaviti veoma dobre odnose, ne!o %e, ako poeli, potpuno obezbediti svoju sre%u i miran ivot u po!ledu "nov"a" koji je tamo neophodan zbo! dru!ih po!odnosti, ima%e zadovoljstvo i prijatan smisao, to jest ono to bi na dra!i uitelj nazvao "posteljom od rua"'
$i si, moj deae, nesumnjivo naslutio da tajnu o kojoj sam !ovorio zapravo predstavlja "psihoor!anska potreba" da se dru!i "ue pameti" i "upu%uju na pravi put"' $a spe"i+ina osobina +ormira se u njihovoj psihi, kao i uvek, usled abnormalnih uslova svakodnevno! ivota i nekako neizbeno postaje neraskidivi deo njihove prirode kada stupe u od!ovoran uzrast' 6vi &emljani bez izuzetka imaju tu psihoor!ansku potrebu: stari i mladi, mukar"i i ene, pa ak i oni koje nazivaju "nezakonito ro)enim"' $a udna potreba proizilazi, opet, iz jedne dru!e osobine koja se sastoji u tome da svako od njih, od momenta kada stekne sposobnost da razlikuje "mokro" od "suvo!", biva u to uvuen i zauvek prestaje da vidi i opaa svoje sopstvene anomalije i de+ekte, ali vidi i opaa iste te anomalije i de+ekte kod dru!ih' , nae vreme, svako od tvojih ljubima"a misli da je potpuno u redu da dru!e, sebi sline, ui stvarima o kojima nema ni najmanju, ak ni sasvim mutnu predstavu' . sutina je u tome to se, ako !a "dru!i" ne sluaju, ne samo ljuti, ve% iskreno ne!oduje5 s dru!e strane, ako "dru!i" shvataju "znaaj" ono!a emu ih on ui, ili makar pokazuju takvu elju, on ne samo da %e ih "voleti" i "potovati", ne!o %e i sam biti pun zadovoljstva i ushi%enja' . jedino u takvim okolnostima tvoji ljubim"i mo!u da !ovore o dru!ima bez mrnje i kritike' akle, moj deae''' .nsistiram na slede%em savetu: ako iz bilo ko! razlo!a bude morao da ivi me)u njima uvek pokazuj da eli neto od njih da naui' -onaaj se isto tako i prema njihovoj de"i i, u tom sluaju, ne samo da %e imati odline odnose sa svima njima, ve% %e te svi smatrati uvaenim lanom porodi"e' ,vek imaj na umu da zbo! uobraenosti, koja proistie iz to! osobeno! svojstva, svako od njih, ma koliko u sutini bio beznaajan, s prezirom !leda nadole, na pozi"iju i nain ponaanja koji se bitno razlikuju od nje!ovih sopstvenih subjektivnih po!leda, i u takvim sluajevima, kao to sam ti upravo rekao, oni obino postaju ljuti i nervozni' 4vde podvlaim da ta osobina tvojih ljubima"a, neprestano nerviranje zbo! mana dru!ih ljudi, njihovu sopstvenu e!zisten"iju, i bez to!a jadnu i nenormalnu, ini objektivno nepodnoljivom' &bo! neprekidno! nerviranja svakodnevni ivot tih nesre%nika skoro uvek protie s neproduktivnim "moralnim patnjama" i te uzaludne "moralne patnje" narastaju tokom due! vremena i deluju na njihovu psihu "sem"ektionalno" ili, kako bi rekli na &emlji, "depresivno"5 dru!im reima, oni na kraju krajeva postaju "instruarnijanski" ili "nervozni", naravno, bez ue%a sopstvene svesti' . tada, tokom svo! svakodnevno! ivota, oni sasvim ostaju "bez kontrole", ak i u mani+esta"ijama koje ne treba da imaju nita zajedniko sa primarnim uzro"ima te njihove "instruarnesnosti" ili "nervoze"'
,pravo ta osobina da se "nerviraju zbo! tu)ih nedostataka", postepeno je njihovu e!zisten"iju uinila "arhitra!ikominom"' *a primer, na svakom koraku moe da vidi ovakvu sliku: Ako neko od tih udaka ostane bez jedine stvari koju dobija zahvaljuju%i svom kobnom "obrazovanju", a koju oni nazivaju "maskom" iza koje od dru!ih lukavo skrivaju svoje oi!ledne unutranje i spoljne nedostatke, takav neko potpuno potpada pod, kako oni kau, "tu) uti"aj"' $akav ovek se nalazi pod papuom svoje ene ili ljubavni"e - ili bilo ko!a dru!o! ko "nanjui" nje!ovu unutranju beznaajnost, i postaje ponizni "rob" neke od tih "!azdari"a"5 takav ovek se vie od svih ostalih buni ako neki "ar ili kralj iz neko! razlo!a nije u stanju da dri pod kontrolom desetine ili stotine svojih podanika' . ma koliko iz!ledalo udno, pod istim takvim uti"ajem se nalaze i razni "zemaljski prevaranti" koji obino piu svakojaka uputstva, objanjavaju%i podrobno kako treba "upravljati dru!ima"' o!a)a se, ak, da kada neko od tih savremenih bi%a, kome sr"e uvek "si)e u pete" kada pored nje!a protri mi, sazna da je neki nje!ov poznanik zaradio mali oiljak u susretu s ti!rom, ovaj na "junak" %e !a pun !neva i "s penom na ustima" osu)ivati pred prijateljima dokazuju%i da je nedopustiva kukavi"a zato to se uplaio "obino! ti!ra"' . tu se opet u raznim knji!ama i udbeni"ima objanjava ta treba raditi, i kako i ta ne treba raditi u sluaju susreta s ti!rom ili nekim dru!im slinim bi%em, pri emu su autori svih tih knji!a i udbenika upravo "juna"i koji se boje mieva"' .li se do!a)a da se neko od tih bi%a, koje kolek"ionira "hronine bolesti", zbo! e!a mu eluda" ne radi nedeljama i itavo mu telo prekrivaju !rozni irevi zbo! kojih, naravno, pati i danju i no%u - ukratko, bi%e koje je !odinama bilo pravi "hodaju%i anatomski muzej" svih bolesti to postoje na toj planeti - uvek najvie nervira ako neko nije bio dovoljno oprezan te se prehladio' . ti "hodaju%i anatomski muzeji" neprestano s velikim autoritetom ue dru!e kako da se ree prehlade i zato piu razne knji!e i uputstva za mno!e bolesti, u kojima do najsitnijih detalja objanjavaju kako spreiti i kako leiti te bolesti' *a svakom koraku se moe videti apsurdnost sve!a to!a: neko ko nema ni najmanju predstavu o tome kako u stvarnosti iz!leda jedno sasvim majuno bi%e kao to je "buva", koja !a esto ujeda, pie debele knji!e ili or!anizuje ono to se na &emlji zove "javnim predavanjima", na kojima objanjava da je buva, iji je ujed izazvao otok na vratu "ara, poznato! u istoriji kao "ar *auhan, na svojoj levoj nozi imala "abnormalni narandasto"rveni tumor neobine +orme"' akle, "strunjak za buve" koji pie svoj vietomni rad o "narandasto"rvenom tumoru" buve koja je na vratu nje!ove svetlosti, "ara *auhana, izazvala oteklinu, ili koji po itavo vee dri svoja predavanja na istu temu, ne samo to se vre)a, ve% se i ozbiljno ljuti ako mu neko u li"e pokae neveri"u, a ozbiljno se ljuti u!lavnom zato
to to! neko! smatra "neznali"om" koja nikada nije ula "istine" o kojima taj "strunjak" !ovori' a bi zadovoljili tu svoju udnu psihoor!ansku potrebu da ue dru!e, i da ne bi patili, tvoji ljubim"i uvek moraju da imaju makar jednu "rtvu" za uenje5 me)utim, onima koji su iz neko! razlo!a u tim stvarima stekli odre)en autoritet i koji se prema staroj navi"i ponaaju drskije, apetit raste i oni zahtevaju sve ve%i broj takvih rtava' akle, moj deae, ako normalno bi%e koje tamo ivi obrati panju na takve situa"ije, kakve moe sresti na svakom koraku, i ako ozbiljno razmisli o onome to vidi, moe do%i do kompletno! znanja o svim !ranama 4bjektivne *auke' =tavie, ako nekada bude morao da ivi me)u njima i da posmatra te besmislene pojave, bez obzira na to to zna uzroke, ne%e mo%i da obuzda svoj smeh' , isto vreme, ali%e te nesre%nike svim svojim bi%em i tvoj "smeh u sebi" %e postepeno biti ispunjen takozvanom "sutinskopalnosorijanskom tu!om"' $a osobina psihe tri"entrinih bi%a se posebno snano razvija me)u bi%ima koja pripadaju kasti pod nazivom "inteli!en"ija"' 1e "inteli!en"ija" je veoma bliska ideji koju de+iniemo izrazom "sna!a u samoj sebi"' .ako re "inteli!en"ija" u sutini ima svoje znaenje ve% mno!o vekova, tvoji savremeni ljubim"i su je, ne trepnuvi, iskoristili da njome oznae ona bi%a koja su direktno suprotna onome to ta re znai' 1e inteli!en"ija je uzeta iz staro!rko! jezika' .nteresantno je da su tu re koristili i stari 1imljani, koji od <rka nisu preuzeli smisao, ve% zvuk, i da su kasnije uobrazili da njen koren potie iz njihovo! sopstveno! jezika' (e)utim, kod starih <rka je ta re oznaavala do te mere savrena bi%a da su ona mo!la svoje +unk"ije da usmeravaju sopstvenom voljom, za razliku od neoduhovljenih kozmikih +ormi iji postup"i predstavljaju jedino reak"iju na spoljne uzroke' &aista, na toj planeti se jo mo!u sresti ljudi koji priblino od!ovaraju istinskom znaenju te rei, ali samo me)u &emljanima koje smatraju "neinteli!entnima"' -o mom miljenju, kada bi se ljudi koji se sada nazivaju "inteli!en"ijom" nazivali naprosto "mehano!en"ijom", ta re bi moda bila korektnija' 4na bi bila korektnija ne samo zato to savremena inteli!en"ija uopte nije u stanju da upravlja svojim ivotnim +unk"ijama, ve% i zato to je kod nje potpuno atro+iralo ak i ono to joj je dato za impulse sutinske ini"ijative u svakodnevnom ivot, a to /elika -riroda daje svim tri"entrinim bi%ima prilikom njihovo! ro)enja' 7judi koji pripadaju inteli!en"iji se tokom svoje od!ovorne e!zisten"ije izraavaju, to jest postupaju automatski, to jest samo ukoliko opaze sluajne ili namerne uti"aje spolja, i jedino takvi uti"aji mo!u u njih da udahnu ivot i da im daju od!ovaraju%e
iskustvo, zahvaljuju%i protoku niza aso"ija"ija povezanih sa sluajnim, automatskim utis"ima, koje su ve% primili i koji ne zavise od njihove sopstvene elje i volje' $i spoljni uti"aji, pre sve!a, obino potiu od ivih i neivih objekata koji su se sluajno nali u njihovom vidnom polju5 dru!o, od svih bi%a koja oni sre%u5 tre%e, od zvukova ili rei, nastalih tamo !de se oni nalaze5 etvrto, od mirisa koji sluajno dopru do njihovo! ula mirisa5 i, najzad, od neobinih ose%aja koje povremeno doivljavaju prilikom +unk"ionisanja svo! planetarno! tela ili, kako oni kau, svo! "or!anizma" - i tako dalje' Ali nikada ne dolazi do onih spoljnih mani+esta"ija ili unutranjih sutinskih impulsa koji bi mo!li da nastanu pod rukovodstvom njihovo! sutinsko! "9a" i da se odvijaju u skladu sa sopstvenom eljom, proisteklom iz njihove unutranje sutine' 4sim to!a, moram da ti kaem da, iz raznih razlo!a, neke od tih &emljana koji pripadaju inteli!en"iji i ije su psihike mani+esta"ije izloene odre)enim promenama tokom njihove od!ovorne e!zisten"ije, dru!a tri"entrina bi%a vie ne nazivaju "inteli!en"ijom", ve% su im dali razna imena, sastavljena od razliitih rei, tanije od korena rei pozajmljenih od starih <rka: birokrati, plutokrati, teokrati, demokrati, zervokrati aristokrati, i tako dalje' -rvo od tih imena, to jest "birokrata", daje se pripadni"ima "inteli!en"ije" kod kojih ve% postoji automatski aso"ijativni niz koji izaziva razne brojno o!raniene doivljaje, to jest, bez obzira na to to spolja mo!u da primaju razne uti"aje, oni uvek u tim birokratskim aso"ija"ijama izazivaju iste one doivljaje koji, zahvaljuju%i estom ponavljanju, dobijaju svoj sopstveni spe"i+ini karakter i ispoljavaju se potpuno samostalno, bez ue%a bilo kakvih posebnih oduhovljenih ivotnih delova njihove prirode' =to se tie dru!o! imena, to jest rei "plutokrata", ono se primenjuje na one pripadnike "inteli!en"ije" koji tako)e posle odre)eno! preobraaja svoje psihe veoma veto nastoje da navedu na teak rad sve asne, to jest "naivne" sunarodnike do kojih mo!u da do)u, usled e!a postaju vlasni"i velike koliine takozvano! nov"a, kao i veliko! broja "robova"' , vezi s tim dobro zapamti da upravo od to! tipa &emljana potie ve%ina haznamaskih linosti' ok sam iveo na planeti &emlji i prouavao pitanja koja su me zainteresovala, sluajno sam nabasao na tajnu porekla rei "plutokrata"'
Kao to sam ti ve% !ovorio, tokom poslednjih dvadeset pet vekova, svaka sumnjiva primedba i svaka podozriva stvar su, iz ovo! ili ono! razlo!a, nazivane staro!rkom reju5 tako se nazivi, kao to su "birokrata", "aristokrata", "demokrata", i tako dalje, koji su izraavali sumnjiva znaenja, sastoje iz dve staro!rke rei' 1e "birokrata", na primer, sastoji se iz dve rei: "biro", koja oznaava "nadletvo" i "krat" koja znai "vladati" ili "drati"' A zajedno, te dve rei znae "oni''' koji vladaju ili upravljaju nadletvom"' =to se tie rei "plutokrata", ispostavilo se da se istorija porekla ove rei malo razlikuje i da ne zalazi duboko u prolost' $a re je nastala pre samo sedam ili osam vekova' .ako su takvi tipovi postojali i u 6taroj <rkoj, oni su tada nazivani "pluziokratama"' -re nekoliko vekova, me)utim, kada su se bi%a to! tipa ve% namnoila i kadaje postalo jasno da ostali stanovni"i &emlje moraju da im daju neku titulu, neki me)u njima, koji su bili zadueni za to, smislili ime "plutokrata"' .spostavilo se da su oni du!o razmiljali i lupali !lavu pre ne!o to su to ime uveli u upotrebu, jer im je bilo potpuno jasno da su ljudi to! tipa - ovejani nitkovi, takore%i, "do sri" proeti svim vrstama haznamasnosti i da je zato neophodno prona%i re koja bi im u potpunosti od!ovarala' *ajpre su ljudi koji su se bavili tim pitanjima eleli da im "dodele" titulu adekvatnu njihovom unutranjem znaaju, ali, poto su razmislili, nisu se usudili da tako postupe, jer su &emljani to!a tipa, zahvaljuju%i svom "neasno zara)enom nov"u", imali "mo%" i "vlast", moda ve%u od "arske, i zato su se pribojavali da bi se oni, ukoliko im se "dodeli" titula koja ukazuje na njihov pravi znaaj, mo!li veoma naljutiti i poeti da nanose jo vie tete svom okruenju' $ako su, na kraju krajeva, reili da postupe lukavo i smislili su re kojom su im, nazivaju%i ih pravim imenom, istovremeno uinili ast' 2vo kako su to posti!li' -oto za &emljane to!a tipa titula, naravno, mora da se sastoji iz dve staro!rke rei i da se, kao i sva takva imena, zavrava staro!rkom reju "krat", oni su za dru!u polovinu rei zadrali taj staro!rki slo!, kako nova re ne bi iz!ledala suvie oi!ledno' -rva polovina te rei, me)utim, nije bila pozajmljena od starih <rka, kako se to obino radilo, ve% iz rusko! jezika' 4ni su uzeli re "plut", koja u ruskom jeziku znai "prevarant" i tako su dobili re "plutokrat"' $i mudri &emljani su, naravno, potpuno posti!li svoj "ilj i sada su svi sasvim zadovoljni tim nazivom - i sami paraziti, i svi ostali stanovni"i &emlje' *aravno, ta zemaljska udovita su tom titulom toliko zadovoljna da se njome hvale, paradiraju%i, ak i u radne dane, sa svojim "ilindrima na !lavama'
A svi ostali &emljani su tako)e zadovoljni, jer te monstrume nazivaju pravim imenom, a pri tome ne samo da ih ne ljute, ve% ih ak navode da se epure kao paunovi' =to se tie tre%e! naziva koji sam naveo - to jest, "teokrata" - ta titula oznaava one predstavnike inteli!en"ije u ijoj prirodi dolazi skoro do iste te "perturba"ije" u psihoor!anskom smislu, kao i kod onih koji postaju "plutokrate"' 9edina razlika izme)u plutokrata i teokrata sastoji se u tome to radi zadovoljavanja svoje haznamaske potrebe prvi deluju na svoju okolinu putem +unk"ije, nazvane "poverenje", dok ovi dru!i deluju pomo%u +unk"ije koja je kod tvojih ljubima"a postepeno zamenila onu svetu +unk"iju koja svim tri"entrinim bi%ima slui kao jedan od tri sveta puta samousavravanja, to jest "veru"' a bih ti lake objasnio razliku izme)u teokrate i plutokrate, dovoljno je da se setimo jedne izreke nae! visokopotovano! Hode *asradina' ok smo jednom prilikom raz!ovarali o raznim obli"ima vlasti koja utie na ljudsku psihu, on iznebuha, s neba pa u rebra, ree: "&ar sirotim leptirima neto znai nain na koji ih ubijaju - udar"em kopita ro!ato! )avola ili dodirom krila boansko! an)ela0" =to se tie ono! tipa &emljana koje svi ostali nazivaju "demokratama", moram da ti kaem da oni ne potiu uvek iz porodi"a "inteli!en"ije"5 ve%ina njih potie od jednostavnih, obinih bi%a i tek se kasnije, poto se na neki nain zaobilazno uvuku u tu klasu, pretvaraju u "demokrate"' $okom pro"esa svo! preobraaja izro)avanje +unk"ija, proisteklih iz svete +unk"ije 6avesti, kod njih izaziva skoro iste rezultate kao i kod plutokrata i teokrata' 4vde treba na!lasiti da kada, iz neko! razlo!a, neki od tih demokrata do)u na poloaje "vlastodra"a", njihovi postup"i ponekad izazivaju jedan veoma redak kozmiki +enomen, to jest, kako je !ovorio Hoda *asradin, "zrna se pretvaraju u plevu"' o te retke pojave, ini mi se, dolazi zbo! to!a to demokrati, kojima se posre%ilo da do)u na vlast, nemaju nasledne sklonosti i instinktivna znanja da upravljaju dru!ima, te su, prema tome, potpuno nesposobni da upravljaju e!zisten"ijom dru!ih ljudi koji su se nali pod njihovom vla%u' =to se tie to! tipa &emljana, na nepro"enjivi uitelj Hoda *asradin ima u vezi s tim od!ovaraju%u izreku5 pre ne!o to %e je re%i, on uvek die ruke ka nebu i tek tada sa strahopotovanjem iz!ovara: "Hvala ti, na /eliki i 9edini 6tvoritelju, to si u svojoj velikoj milosti predvideo da krave ne mo!u da lete poput divnih malih pti"a'" A sada, moj deae, od onih kate!orija inteli!en"ije koje sam nabrojao, preostaje da ti ispriam o onima koje okolina naziva "zervokratima" i "aristokratima"' a bi se razlikovali, date su im razne titule, kao to su "emir", "!ro+", "kan", "knez", "malik", "baron", i tako dalje, i te titule iz nekih razlo!a zvue prijatnije i zadovoljavaju onu
+unk"iju tvojih ljubima"a koja se kod tvojih ljubima"a sa pribliavanjem smrti izraava veoma snano i koja se naziva "sujetom"' (oram poteno da ti priznam kako mi je teko da ti dam potpuno objanjenje to! tipa &emljana, ne samo na obinom jeziku, ve% ak i na jeziku nae! mudro! Hode *asradina' *ajvie to o njima moemo da kaemo jeste da su oni naprosto "ala prirode"' .skreno reeno, iako im tvoji ljubim"i daju razna imena, aristokrati i zervokrati u svakom po!ledu lie i imaju apsolutno identine unutranje osobine' 6e%a li se, ve% sam ti !ovorio da u razliitim zemljama na tvojoj omiljenoj planeti postoje dve vrste "dravne or!aniza"ije" i da se jedna naziva "monarhija", a dru!a "republika"' , zemljama u kojima postoji republikanska dravna or!aniza"ija, ti ljudi se nazivaju "zervokratima", dok se u monarhijskoj dravnoj or!aniza"iji nazivaju "aristokratima"' a bi stekao makar nekakvu predstavu o ta dva tipa &emljana, mislim da %e biti bolje ako ti ispriam o tome da sam uvek, kada bih se na &emlji sreo s tim "nesporazumima", ose%ao zaprepa%enje' 4sim to!a, udio sam se kako ti tri"entrini &emljani mo!u da ive na svojoj osobenoj planeti skoro isto onoliko du!o, koliko i ostala tri"entrina bi%a' 1azume se, to pitanje sam ve% postavljao sebi kada se radilo o bi%ima koja pripadaju kasti birokrata, ali u tom sluaju jo sam i mo!ao da na)em manje ili vie zadovoljavaju%e objanjenje' .ako su njihove "serije doivljaja" tako)e veoma o!raniene, u krajnjoj liniji oni ih zaista doivljavaju u svako doba dana i no%i' .pak, moja posmatranja su pokazala da je "elokupan "materijal doivljaja" tih aristokrata i zervokrata o!ranien na tri serije' -rva se odnosi na pitanje ishrane5 dru!a se odnosi na uspomene koje aso"iraju sa nekadanjim +unk"ionisanjem njihovih polnih or!ana5 tre%a je povezana sa se%anjem na njihovu prvu dadilju' A kako mo!u bi%a, iji su doivljaji o!ranieni na te tri serije utisaka da imaju isto toliko du! ivot kao i ostali stanovni"i planete0 $o %e za mene uvek biti nereiva za!onetka' Kau da se nad tim zamrenim pitanjem - kako je mo!u%e da ti &emljani mo!u da ive toliko du!o - na superlukavi 7u"i+er jednom veoma duboko zamislio i razmiljao je o tome toliko napeto da su mu sve dlake na vrhu repa osedele' =to se tie takvih "ala prirode", kako ih ja nazivam, preostaje jedino da pokuam da objasnim zato postoji takva poraavaju%a razlika me)u imenima, datim istoj vrsti bi%a' 1ekao sam da "pokuam", zato to ni sam ne znam razlo!, me)utim, znaju%i koren obe rei od kojih su ta imena nastala, mislim da se prilino si!urno moe zakljuiti da razlika potie od jedno! posebno! obiaja koji tamo postoji'
(oram da kaem da tvoji ljubim"i iz neko! razlo!a veoma vole da prire)uju takozvane "lutkarske predstave"' .z neko! razlo!a oni veoma ele da "aristokrati" i "zervokrati" uestvuju u "pozoritu lutaka", te ih u skladu s tim uvek ih uvlae u svoje "lutkarske predstave"' Ali poto su ta bi%a sama po sebi neaktivna, i zato nitavna, dru!i predstavni"i njihovo! naroda su prinu)eni da i!raju u tim "lutkarskim predstavama"' ., naprosto, u skladu sa nainom i!re, to jest, u zavisnosti od to!a kojom se rukom dri lutka, dolazi do razlike u imenima' , zemljama !de postoji "monarhistika dravna or!aniza"ija, odavno vlada obiaj da se koristi desna ruka i zato ih u tim zemljama nazivaju "aristokratima"' *aprotiv, u zemljama !de postoji "republikanska dravna or!aniza"ija", koristi se leva ruka i zato se oni zovu "zervokratima"' ok razmiljam o tim razliitim imenima &emljana, na pamet mi padaju neke mudre primedbe nae! uvaeno! Hode *asradina' (i smo jednom prilikom raz!ovarali o razli"i me)u kaznama koje donose turski i perzijski "kadije" ili "ma!istrati"5 !ovore%i o slinosti njihovih ideja pravde, on je rekao: 2h# ra!i moj prijatelju# &ar se ne!de na &emlji zakonito odre)uje stepen ovekove krivi"e0 "Kadije" su svuda iste, jedino su im nazivi dru!aiji' $o su u -erziji "-erzijan"i", a u $urskoj "$ur"i"' . tako je svuda &emlji - ma!ar"i su svuda isti, samo ih razliito zovu' *a primer, ma!ar"e koji ive na Kavkazu zovu "karabakim"5 isti takvi ma!ar"i se u $urkestanu zovu "horasanskim"' *je!ove mudre rei su se urezale u moje pam%enje5 i, tokom svo! boravka na toj planeti, uvek bih se setio tih rei kada je trebalo da napravim neko pore)enje' *eka nje!ovo ime zauvek bude slavno na toj planeti, na kojoj je ro)en i odrastao# akle, moj deae# 9o jednom ponavljam, ako se iz bilo ko! razlo!a na)e na toj planeti, uvek imaj na umu da je slabost o kojoj sam ti !ovorio najrazvijenija kod obinih predstavnika "inteli!en"ije", posebno kod onih koji pripadaju kastama iji se naziv zavrava na "krat"' Hajde da se sada, posle ove di!resije koju sam napravio radi tvoje praktine koristi, vratimo ozbiljnom pitanju koje smo pomenuli' -oe%u od svo! obe%anja da %u ti priati o usponu i padu ono! drutva &emljana ija je deviza bila u reima: "&emlja pripada naem &ajednikom 6tvoritelju i podjednako je slobodna za 6va *je!ova bi%a'" Kada to bude znao mo%i %e da shvati prvi i osnovni uzrok zbo! koje! povremeni uasni pro"es me)usobno! unitavanja skoro neizbeno mora da se odvija na &emlji me)u tim nesre%nim tri"entrinim bi%ima nae! /eliko! (e!alokozmosa'
4sim to!a, mo%i %e da sazna kako se "lokalna -riroda", da je tako nazovemo, kada joj neto ne doputa da +unk"ionie pravilno i u skladu s "iljevima 4ptekozmiko! $ro!oautoe!okrata, prila!o)ava na takav nain da razliiti rezultati ili +enomeni mo!u da se sjedine i usklade sa harmonijom to! veliko! kozmiko! zakona' $o drutvo tri"entrinih ljudskih bi%a nastalo je, kao to sam ti ve% rekao, pre etiri stotine ili pet stotina !odina na azijskom kontinentu, u !radu koji se tada jo zvao "(osulopolis"' 2vo u kakvim se okolnostima to do!odilo' , to vreme su se pro"esi o kojima sam !ovorio, na tom kontinentu odvijali e%e ne!o ikada pre' o nekih od njih je dolazilo me)u razliitim dravama, a neki su se do!a)ali u okviru iste zemlje5 ovi dru!i su kasnije doveli do takozvanih "!ra)anskih ratova"' 9edan od osnovnih uzroka tih uasnih pro"esa, i me)udravnih i unutardravnih, bila je reli!ija, koja je tek nedavno +ormirana i koja se, uz +antastina iskrivljavanja, bazira na uenju istinsko! .zaslanika nae! /eno!- 6veto! (uhameda' rutvo o kome !ovorim osnovali su lanovi bratstva pod imenom "6kup -rosve%enih", koje je tada postojalo u 8entralnoj Aziji' 4vde moram da na!lasim da su monahe to!a bratstva u to vreme veoma uvaavala dru!a tri"entrina bi%a skoro na itavoj planeti i daje zato to bratstvo ponekad nazivano "6kupom svih 6vetitelja koji ive na &emlji"' $o bratstvo tri"entrinih &emljana mno!o ranije su osnovala bi%a koja su u sebi uoila posledi"e svojstava or!ana kundabu+era i poela zajedniki da rade na tome da se tih posledi"a oslobode' akle, kada su ti uasni pro"esi me)usobno! unitavanja postali suvie esti na azijskom kontinentu, neki lanovi to!a bratstva, na elu sa uvaenim Bratom 4lmantaburom, su odluili da vide ta bi se mo!lo uiniti kako bi se reili te jezive pojave, ako ne sasvim, a ono bar toliko da se to vapiju%e zlo smanji' -osvetivi se reavanju to!a problema, oni su zatim posetili razne zemlje azijsko! kontinenta i svuda !de bi doli sa arom su istupali protiv to! uasno! zloina i !renosti takvih ljudskih postupaka, zbo! e!a su se mno!i ljudi ozbiljno s njima sa!laavali' &ahvaljuju%i njihovom asnom i iskreno ovenom radu, u !radu (osulopolisu je nastalo veliko i ozbiljno drutvo pod nazivom "&emlja pripada naem &ajednikom 6tvoritelju i podjednako je slobodna za sva *je!ova stvorenja"' 4d samo! poetka, lanovi to!a drutva su u tom "ilju uradili veoma mno!o, onoliko koliko ostali stanovni"i &emlje nikada nisu bili u stanju da urade, ni pre ni posle njih' *jima je to polo za rukom zato to je u poetku itav njihov pro!ram bio veoma dobro zamiljen i dobro sprovo)en u uslovima koji su tamo postojali'
.zme)u ostalo!, osnovni pro!ram to!a drutva inilo je nekoliko mera, na osnovu kojih su se nje!ovi osnivai nadali da posti!nu slede%e rezultate: prvo, to je bilo uspostavljanje zajednike reli!ije, za sve stanovnike Azije, koju su nameravali da zasnuju na neto promenjenom uenju sekte, poznate kao "parsi"5 dru!o, usvajanje zajedniko! jezika, koji je trebalo da bude "turkmenski", drevni jezik Azije, iji su koreni uli u mno!e evropske jezike' $re%e, osnovni pro!ram to!a drutva sledio je "ilj jedne or!aniza"ije iz "entra Azije, iz !rada "(ar!elan", prestoni"e >er!ansko! kanata, a taj "ilj je bio jedinstvena "entralna vlada svih zemalja Azije koja se zvala "6avet 6tareina", iji su lanovi mo!li da budu samo najpotovaniji i najuvaeniji ljudi iz svih zemalja Azije' $aj naziv je dat ovoj vladi zato to su samo najstariji i najpotovaniji ljudi mo!li da zaslue da budu u njoj' , skladu s tim shvatanjem, jedino takvi ljudi na planeti su mo!li da budu nepristrasni i pravini prema dru!im stanovni"ima &emlje, bez obzira na reli!ijsku i na"ionalnu pripadnost' 4d vremena svo! osnivanja u !radu (osulopolisu, to drutvo su inili ljudi koji su pripadali skoro svim narodima Azije' (e)u njima je bilo "(on!ola", "Arapa", "Kir!iza", "<ruzina", ",krajina"a" i "$amila" - me)u njima je bio ak i lini predstavnik $amerlana, poznato! osvajaa to!a doba' &ahvaljuju%i njihovom intenzivnom, zaista nepristrasnom i nekoristoljubivom radu, "ratovi" i "!ra)anski ratovi", koji su jaali na azijskom kontinentu, poeli su da slabe i oekivalo se da %e biti mo!u%e posti%i i mno!e dru!e dobre rezultate' Ali, upravo tada se do!odilo neto to je dovelo do raspada to! istaknuto! drutva na toj neverovatnoj planeti' 6vi dalji do!a)aji su se desili pod uti"ajem jedno! +iloso+a po imenu Atarnah i teorije koju je on izloio u svom traktatu pod naslovom: "&ato se na &emlji ratuje0" Kada je on istupio na zasedanju drutva, sve ideje nje!ovih osnivaa postavljene su na!lavake' 9a veoma dobro znam priu o tom +iloso+u Atarnahu, zato to su mi u vreme pruavanja rezultata dela *ajsvetije! Ajate =imaa bili potrebni detaljni poda"i o nje!ovom radu i o njemu samom' Atarnah se rodio u istom onom !radu (osulopolisu, u kurdskoj porodi"i' Kada je doao u zrele !odine, on je postao veliki naunik naravno, naunik u okvirima planete &emlje' $aj Kurd Atarnah je najpre mno!o zemaljskih !odina posvetio izuavanju raznih predmeta koji su, kako je on mislio, mo!li da mu daju od!ovor na slede%e pitanje: ", emu se sastoji smisao i znaaj ljudske e!zisten"ije0" . tokom to! izuavanja se ispostavilo da mu je nekako dospeo u ruke jedan veoma stari, ali dobro ouvan sumerski manuskript'
$aj manuskript je bio dobro ouvan zato to je bio napisan ptijom krvlju na zmijskoj koi' Kako sam utvrdio tokom svojih daljih istraivanja, sadraj to!a manuskripta, koji je u drevna vremena napisao neki veoma uen ovek, veoma je zainteresovao +iloso+a Atarnaha, a posebno !a je potresao jedan deo to!a manuskripta u kome je bila izloena slede%a pretpostavka' "-o svemu sude%i, u svetu postoji odre)en zakon uzajamno! odravanja sve!a postoje%e!' 4i!ledno je da nai ivoti tako)e slue za odravanje nee!a veliko! ili malo! u svetu'" (isao, iskazana u starom manuskriptu, toliko je opinila +iloso+a Atarnaha da se on od tada potpuno posvetio izuavanju jedino to! aspekta pitanja koje !a je zanimalo' $a ideja je posluila kao osnova u svrhu potvr)ivanja teorije koju je posle vie !odina istraivanja i briljive provere zakljuaka izloio u svom !lavnom radu pod naslovom "&ato se na &emlji ratuje0" 9a sam se upoznao s nje!ovom teorijom' 4na je, razume se, blizu istine' 6ve hipoteze to!a Kurda Atarnaha bile su u sutini veoma sline velikom +undamentalnom kozmikom zakonu $ro!oautoe!okratu, koji postoji u naoj /asioni i koji sam ti manje ili vie podrobno objasnio kada sam ti !ovorio o 6vetoj -laneti :istilite' , teoriji +iloso+a Atarnaha se veoma jasno dokazuje da u svetu neizbeno mora postojati zakon "uzajamno! odravanja sve!a postoje%e!" i da tom "uzajamnom odravanju" doprinose odre)ene hemijske materije uz iju pomo% dolazi do pro"esa oduhovljenja bi%a, to jest nastaje "ivot", a te hemijske materije slue za odravanje sve!a postoje%e! tek poto se ivot neko! bi%a prekine, to jest, kada bi%e umre' Atarnahova teorija, na osnovu mno!obrojnih lo!ikih razmiljanja, potpuno dokazuje da u odre)enim periodima na &emlji obavezno mora da do)e do izvesno! broja smrti koje u svojoj sveukupnosti treba da proizvedu vibra"ije spe"i+ino! "nivoa sile"' 9ednom prilikom, na zajednikom sastanku lanova drutva "&emlja pripada naem &ajednikom 6vetitelju i podjednako je slobodna za sva *je!ova stvorenja", Atarnah je, u svojstvu obino! tri"entrino! &emljanina ko!a je narod Kurdistana izabrao za svo! predstavnika, na molbu stalnih lanova, veoma krasnoreivo i detaljno izloio svoju teoriju, to je izazvalo veliku zabunu i uznemirilo sve lanove drutva' *je!ova teorija ih je toliko zaprepastila da je me)u njima najpre zavladala "!robna tiina" i svi su se nali u takvom udu da nisu mo!li ni da se maknu' $ek posle prilino du!e pauze nastala je takva !alama, kao da je svakome od njih ivot zavisio od stepena uzrujanosti i sna!e njeno! izraavanja'
&bo! to!a su, ve% kasno u no%, jedno!lasno odluili da izaberu nekoliko naunika iz svoje sredine koji %e zajedniki prouiti pojedinosti te teorije, koja ih je toliko uznemirila, a zatim na zajednikom skupu podneti izvetaj' /e% sutradan, izabrani ueni lanovi drutva su se veoma ozbiljno prihvatili posla kako bi se upoznali sa Atarnahovom teorijom' (e)utim, na nesre%u svih tri"entrinih &emljana budu%ih epoha, pokazalo se da bez obzira na to to su ti nauni"i bili u!lavnom veoma stari i to su po!ubne +unk"ije koje tvoje ljubim"e ine "sumnjivima" i "pohlepnima" kod njih skoro atro+irale, neki od njih, u!lavnom zahvaljuju%i svom vaspitanju u detinjstvu, ipak nisu stekli dovoljno iskustva na osnovu koje! se pouzdano zna da snovi - koji proistiu iz nenormalno! obrazovanja - nikada ne%e biti realizovani, te se zato jo nisu oslobodili iluzija u toj meri da bi mo!li da budu potpuno nepristrasni i pravedni' ,sled to!a, upravo od dana kada su se detaljno upoznali s tom neobinom teorijom, oni su poeli da padaju u stanje tipino za tri"entrina bi%a, to jest poeli su da zaboravljaju ono to je bilo reeno upravo u teoriji koja ih je toliko uzdrmala i postepeno su se, to je tri"entrinim &emljanima svojstveno, vratili svojim nekadanjim, isto subjektivnim i zato uvek promenljivim uverenjima, razdvojivi se momentalno na dve suprotne partije' *eki od njih su bez ikakvo! lo!iko! kriti"izma uzeli zdravo za !otovo sve postavke te teorije5 dru!i su, me)utim, to je svojstveno ve%ini zemaljskih "naunika", poeli da tvrde i ar!umentuju neto sasvim suprotno i, na kraju krajeva, da mrze ne samo nje!ovu teoriju, ve% i samo! Atarnaha' ,kratko, moj deae, nauni"i koji su bili izabrani da detaljno proue Atarnahovu teoriju, umesto da pomo!nu ostalim lanovima drutva i oslobode ih nedoumi"a i uzbu)enja tako to %e sami sve razmotriti, samo su pove%ali zabunu izazvanu tim idejama i postepeno su u prirodi svako! lana to! ozbiljno! drutva nastale osnove za potpuno suprotna ube)enja' -rvo od tih ube)enja bilo je da se sve do!a)a u potpunoj sa!lasnosti sa teorijom +iloso+a Atarnaha, to jest da "ratovi" i "!ra)anski ratovi" moraju povremeno da nastanu na &emlji, sasvim nezavisno od ovekove line svesti' ru!o uverenje su nekada podravali svi lanovi drutva i, u skladu s njim, ukoliko bi im polo za rukom da sprovedu pro!ram koji je drutvo postavilo, bilo bi mo!u%e unititi zlo na njihovoj planeti, nje!ove korene i !rane, posle e!a bi se ivot odvijao u miru' 4d to!a doba u drutvu su nastali sporovi, sva)e i nemiri i poelo je da se do!a)a ono to je na &emlji odavno postalo obiaj' $e sva)e i nemiri su se uskoro proirili i na obine !ra)ane, to jest na stanovnike (osulopolisa, deluju%i na njihovu abnormalnu psihu' *e znam kako bi se sve to zavrilo da se upravo u tom momentu nisu pojavila bra%a iz "6kuptine -rosve%enih" i umeali se u tu stvar' -od njihovim uti"ajem su se svi lanovi to!a drutva postepeno smirili i opet poeli spokojno i ozbiljno da razmiljaju o tome ta da se radi dalje'
-oto su ozbiljno razmislili, oni su jedno!lasno za svo! po!lavara izabrali Atarnaha i zamolili !a da im pomo!ne da nekako na)u izlaz iz te situa"ije' -osle nekoliko skupova pod predsednitvom samo! +iloso+a Atarnaha, lanovi drutva su jedno!lasno doli do slede%e! kate!oriko! zakljuka: ", skladu sa zakonima -rirode, do ratova i !ra)anskih ratova povremeno mora da dolazi na &emlji, nezavisno od ljudske volje' 1azlo! za to je to -riroda u odre)enim periodima zahteva vie smrti' &bo! to!a smo s velikom alo%u, ali i s neizbenim unutranjim mirom, prinu)eni da priznamo da ljudski ,m ne moe da prekine krvoproli%a izme)u drava i unutar njih' &ato smo jedno!lasno reili da dovrimo nae teku%e poslove i dokrajimo sve to je pripremilo nae drutvo, a zatim da se, hteli ne hteli, razi)emo i krenemo svojim ku%ama preuzimaju%i ponovo na sebe "neizbeno breme svakodnevno! ivota"' :im je doneta vrsta odluka i svi lanovi to! ozbiljno! drutva jedno!lasno odluili da ve% sutradan svoje poslove ponu da privode kraju, Kurd Atarnah, koji je bez obzira na to to je smatran istinskim naunikom, bio veoma !ord i samoljubiv, stao je za !ovorni"u i rekao slede%e: - -otovane kole!e# .skreno sam ljut to sam nehoti"e postao uzrok rasputanja ovo! veliko! ovekoljubivo! drutva, kome ste vi, najmudriji i najpotovaniji ljudi iz svih zemalja planete, tokom vie !odina posvetili vie nepristrasnih i nekoristoljubivih napora ne!o to je bilo ko uinio ili %e biti u stanju da uini za dru!e - to jest za ljude koje apsolutno ne poznaje i koji su prema njemu ravnoduni' 6vih tih !odina vi ste neprestano radili kako biste masama dali ono to je najvanije za njihovo dobro, i mada sam i ja na svojoj teoriji tako)e radio nekoliko !odina i tako)e radi nepoznatih ljudi, ta teorija je sve vae neumorne napore i velikoduna stremljenja pretvorila u nita' 6vest da sam ja uzrok svih nesporazuma do kojih je me)u vama dolo, ne daje mi mira poslednjih nekoliko dana i neprestano lupam !lavu i razmiljam da li postoji nekakav nain da se moja nehotina !reka ispravi' . zato, moje mudre kole!e, okupljene ovde iz svih krajeva &emlje, elim da vam izloim krajnji zakljuak do ko!a sam u tim razmiljanjima doao' Ako se pokae da su univerzalni zakoni koje sam ja otkrio, prepreka na putu koji %e, kako vi mislite, oveanstvu doneti sre%u, isti ti zakoni, iako vam na prvi po!led iz!ledaju veoma udni, ako se pravilno i na dru!aiji nain iskoriste, mo!u posluiti za postizanje "ilja koji mi sami postavimo' A sada ujte kako treba da se borimo za taj "ilj' 1ezultati svih mojih tra!anja jasno pokazuju da -riroda u odre)enim periodima zahteva spe"i+ian broj smrti na &emlji5 istovremeno, uspeo sam da utvrdim da za potrebe -rirode nema znaaja o ijoj je smrti re, ljudi ili bi%a dru!ih +ormi'
.z to!a sledi da ako se broj smrti, potrebnih -rirodi, nadoknadi dru!im obli"ima ivota, traeni broj ljudskih smrti %e biti propor"ionalno smanjen' . to %e se do!oditi ako svi lanovi nae! drutva nastave da rade s nesmanjenim intenzitetom, ali vie ne u "ilju koji je ostvarivan prethodnim pro!ramom, ve% da bi se na &emlji u ve%im razmerama ne!o pre obnovio stari obiaj prinoenja rtava bo!ovima i svetiteljima, unitavanjem bi%a dru!ih +ormi' Kada je taj Kurd zavrio svoj !ovor, lanovi drutva "&emlja pripada naem &ajednikom 6tvoritelju i podjednako je slobodna za sva *je!ova stvorenja", nisu bili nita manje zau)eni i uzbu)eni ne!o onda kadaje on prvi put izloio svoju poznatu teoriju' 6koro tri dana i tri no%i, koji su sledili za tim znamenitim !ovorom, oni se nisu razilazili i u dvoranama, koje su !ra)ani (osulopolisa stavili na raspola!anje tom planetarnom drutvu ljudskih bi%a, vodile su se bune diskusije i raz!ovori' *ajzad, etvrto! dana je sazvan zvanian opti skup na kojem je, uz optu sa!lasnost, odlueno da se ubudu%e postupa onako, kako je rekao veliki kurdski +iloso+ Atarnah' .sto!a dana, naziv drutva je promenjen i ono se sada zvalo ??&emlja je samo za ljude"' *ekoliko dana kasnije, lanovi to!a drutva koje je sada imalo dru!o ime, napustili su !rad (osulopolis i krenuli svako u svoj zaviaj, !de su, rukovode%i se uenjem +iloso+a Atarnaha, preduzeli mere da se me)u stanovni"ima Azije obnovi i uvede ideja "u!a)anja" bo!ovima i idolima ubijanjem bi%a dru!ih +ormi' 1azume se, kada su zapoeli praktinu primenu svo! novo! pro!rama, obiaj prinoenja rtava zamiljenim "svetiteljima" putem unitavanja ivota raznih slabih ili !lupih mono"entrinih i bi"entrinih bi%a, ubrzo je obnovljen u itavoj Aziji' *ajpre su lanovi novo! drutva "&emlja je samo za ljude" sprovodili svoj zadatak u!lavnom preko takozvano! "duhovnitva" reli!ije zasnovane na uenju sveto! (uhameda, koja je u to vreme bila veoma rasprostranjena na itavom azijskom kontinentu' 4vo!a puta, taj obiaj se proirio u mno!o ve%im razmerama ne!o onda kada sam ja na molbu Arhan)ela 7uizosa otiao tamo kako bih preduzeo sve neophodno u "ilju nje!ovo! iskorenjivanja iz svesti tri"entrinih bi%a' Kao to sam ti priao, *je!ova 6a!lasnost je tada taj obiaj smatrala krajnje nepoeljnim +enomenom velikih razmera, zato to se broj tvojih ljubima"a veoma pove%ao, pove%avaju%i na taj nain i broj uasnih, "bo!ou!odnih rtava" njihovim +antastinim idolima' ,nitavanje bi%a dru!ih +ormi obnovljeno je ne samo u ku%i, u kru!u porodi"e, ve% i javno, na spe"ijalno odre)enim mestima' 4vo!a puta, spe"ijalna mesta su u!lavnom aso"irala na uspomenu na 6veto! (uhameda ili nje!ove uenike' Broj rtava je s !odinama toliko porastao da je otprilike sto !odina posle +ormiranja drutva "&emlja je samo za ljude", svake !odine samo na jednom jedinom mestu
ubijano do sto hiljada bi%a koja su u prolosti smatrana svetim, a koja su poznata kao "ro!ata stoka", "ov"e", "kamile" i tako dalje' $okom poslednja dva veka najomiljenija mesta te vrste bili su !radovi "(eka" i "(edina" u "Arabiji", !rad "(eed" u blizini "Ba!dada", okolina "9an!iKilaka" u "$urkestanu" i nekoliko dru!ih' 9ednom reju, na azijskom kontinentu su se "opet lile reke krvi"' $a sveta prinoenja rtava pove%avala su se za vreme muslimanskih praznika "Bajrama" i "Kurbana", kao i za vreme hri%anskih praznika koji se zovu "poklade", "@ur)evdan", i tako dalje' . tako, moj deae, kada je data anomalija ponovo postala deo obiaja tri"entrinih bi%a zahvaljuju%i ener!inim naporima drutva "&emlja je samo za ljude", ti uasni pro"esi su se, naravno, deavali manje esto i u manjem obimu' *a taj nain se povremena relativno visoka smrtnost, izazvana tim pro"esima, smanjila, ali opta smrtnost tri"entrinih bi%a ne samo da se nije smanjila ne!o je ak i porasla, jer se zbo! postepeno! i stabilno! po!oranja kvaliteta vibra"ija koje njihovi or!anizmi proizvode za potrebe -rirode, duina njihovo! ivota skratila dok je natalitet porastao' $o je trajalo sve dok Asadula .brahim 4!li, poznati -erzijski dervi, koji se rodio, odrastao i postao mukara" na tom istom kontinentu, nije sve to okrenuo u dru!om prav"u' ervi Asadula .brahim 4!li je poeo svoj rad pre samo trideset-etrdeset !odina' Budu%i obian sledbenik islama, bez ozbiljnih i dubokih znanja Kurda Atarnaha, on je u obiaju prinoenja rtava video samo uasnu nepravdu koju ljudi nanose bi%ima dru!aijih +ormi, i kao svoj ivotni "ilj odredio je da po svaku "enu uniti na &emlji taj obiaj koji je po nje!ovom miljenju bio antireli!iozan' 4n je od tada putovao Azijom, odlaze%i u!lavnom u one zemlje !de su ve%inu stanovnika inili sledbeni"i islama i radio je uz pomo% dervia poput sebe, kojih je skoro svuda bilo mno!o' 6vuda !de bi se pojavio taj iskusni i ener!ini -erzijana", Asadula .brahim 4!li, on je veoma mudro uspevao da ubedi dervie u "istinitost" svoje ideje5 a ovi su, opet, obine stanovnike Azije ne samo ube)ivali da unitavanje bi%a dru!ih +ormi nije Bo!u u!odno, ve% da oni koji ih ubijaju bivaju na "onom svetu", u paklu, na dva naina kanjavani - zbo! sopstvenih !rehova i zbo! !rehova bi%a koja su zaklali, i tako dalje' ervii, koje su smatrali autoritetima za takve stvari, vremenom su, razume se, uspeli da zahvaljuju%i propovedima te vrste, smanje broj svetih rtava' A krajnji rezultat "elokupno! rada "humano! -erzijsko! dervia" bio je upravo poslednji veliki pro"es me)usobno! unitenja, to jest, prvi svetski rat' akle, moj deae, kao to sam ti ve% !ovorio, hipoteze koje je postavio neobini ueni Kurd Atarnah, bile su veoma blizu istine, on jedino nije shvatio najvaniju
stvar, a to je da u po!ledu vibra"ija koje trai /elika -riroda, a koje se +ormiraju iz emana"ija proisteklih iz pro"esa "raskoarno", nije vana koliina ve% kvalitet' (oda je Atarnah sa svojim znaajnim sposobnostima i mo!ao to da shvati da je bio upoznat sa rezultatima dobijenim u vreme kada su na planeti vie ili manje postojali ivotni uslovi, spe"ijalno stvoreni za tri"entrina bi%a zahvaljuju%i delima ljube%e! *ajsvetije! Ajate =imaa' , to vreme ne samo da je bila smanjena smrtnost, ve% i natalitet' $o se do!odilo zato to su ljudi tada iveli vie ili manje prihvatljivo za tri"entrina bi%a, i emana"ije koje su poti"ale od njih su proizvodile vibra"ije blie onima koje je od njih traila -riroda, a koje su bile potrebne za ,zvieni 4ptekozmiki $ro!oautoe!okrat uopte, a posebno za odravanje (ese"a i Anuliosa' . zato /elikoj -rirodi nije bilo potrebno skra%ivanje njihovo! ivota, utoliko pre to je u narednom periodu potreba za vibra"ijama, neophodnim za odravanje postojanja (ese"a trebalo da bude smanjena' (e)u raznim aspektima to! +undamentalno! problema, jedan se odnosio na znaaj i "ilj postojanja tvojih ljubima"a i zato je vaan za razumevanje mno!ih do!a)aja koji se deavaju na &emlji - uz!red, i za razumevanje sve!a to ima veze s uzrokom ratovanja - zbo! e!a smatram neophodnim da ti o tome jo neto kaem' -rvi put sam saznao da je sudbina tri"entrinih bi%a koja su se pojavila na toj planeti u!lavnom, putem samo! pro"esa njihovo! postojanja, predvi)ena za proizvodnju vibra"ija potrebnih /elikoj -rirodi za odravanje bivih delova njihove planete, koji se sada zovu "(ese"" i "Anulios", dok sam, ako se se%a, dru!i put bio poastvovan linim raz!ovorom s *je!ovom 6a!lasno%u An)elom, sada Arhan)elom 7uizosom *je!ova 6a!lasnost mi je tada ispriao da iako je kretanje ta dva biva dela planete &emlje na kraju krajeva re!ulisano u skladu sa kretanjem opte harmonije, i mada su sva strahovanja u vezi s neprijatnim iznena)enjima u skoroj budu%nosti iskljuena, da bi se izbe!le bilo kakve eventualne teko%e *ajuzvienije i *ajsvetije 7inosti kozmosa su ipak vrsto odluile da preduzmu sve potrebne mere kako bi se na &emlji pojavio sveti "askokin", to jest, kako bi tvoja planeta stalno isputala tu kozmiku supstan"u, neophodnu za odravanje (ese"a i Anuliosa' *je!ova 6a!lasnost mi je tako)e objasnio da ta kozmika supstan"a, sveti "askokin", postoji svuda u /asioni, sjedinjuju%i se u potpunosti sa svetim supstan"ama "abrustdonis" i "helkdonis" i zato, kako bi postojao nivo ivotne sposobnosti neophodan za to odravanje, sveta supstan"a "askokin" se pre sve!a mora osloboditi dru!ih dveju supstan"i' .skreno reeno, moj deae, nisam odmah shvatio sve to je on !ovorio5 sve mi je postalo jasno kasnije, kada sam prouavaju%i +undamentalne kozmike zakone saznao da su te svete supstan"e "abrustdonis" i "helkdonis" iste one supstan"e koje uestvuju u +ormiranju i usavravanju viih tela tri"entrinih bi%a - to jest "kesdano! tela" i "tela due" - i da se izdvajanje sveto! "askokina" iz dveju dru!ih supstan"i do!a)a kada bi%a, bez obzira na planetu na kojoj ive, preobraavaju u
sebi te svete supstan"e radi +ormiranja i usavravanja svojih viih tela putem svesno! rada i namerne patnje' A kada su me tvoji ljubim"i zainteresovali i kada sam poeo da prouavam njihovu neobinu psihu, ja sam najzad shvatio zato se i u kom "ilju i sama /elika -riroda, kao i *ajvie i *ajsvetije kozmike 7inosti uvek uporno prila!o)avaju svemu tome' , vezi s tim, doao sam do sopstvenih zakljuaka' Kada bi tvoji ljubim"i ozbiljno razmislili o svemu tome i kada bi asno sluili -rirodi u tom smislu, njihovo samousavravanje bi posle to!a mo!lo da se odvija automatski, ak i bez ue%a njihove svesti5 u svakom sluaju, sirota -riroda te zlosre%ne planete ne bi morala toliko da se napree da bi se adaptirala i da ne bi ispala iz opte kozmike harmonije' Ali, na nesre%u sve!a to postoji u (e!alokozmosu, kod tvojih ljubima"a nema potenja u izvravanju obaveza ni prema sobi, ni prema -rirodi kojoj, iskreno reeno, du!uju svoju e!zisten"iju' =to se tie nedostatka potenja tvojih ljubima"a u po!ledu ispunjenja du!a pred -rirodom, upravo mi je pala na pamet mudra izreka nae! neuporedivo! uitelja Hode *asradina, ije se skriveno znaenje potvr)uje u datom sluaju' "Ku!a i kolera su u svakom sluaju bolje od ljudsko! potenja, zato to ljudi koji imaju savest, s njima ipak mo!u da ive u svetu'" . eto, dra!i moj Hasejne, kada mi je postalo jasno da je u psihi tvojih ljubima"a potpuno nestala potreba za svesnim radom i namernim stradanjem, da bi oni mo!li u sebe da prime i preobraze svete supstan"e abrustdonis i helkdonis - osloba)aju%i na taj nain sveti askokin za odravanje (ese"a i Anuliosa - /elika -riroda je bila prinu)ena da se prila!odi i na neki dru!i nain izdvoji tu svetu supstan"u, a jedan od tih naina je bio upravo pro"es uzajamno! unitavanja' 4vde %e biti korisno da ti radi pravilne pro"ene tvojih savremenih ljubima"a napomenem da je posle uklanjanja or!ana kundabu+era kod tri"entrinih stanovnika &emlje, ve% prva !enera"ija njihovih potomaka veoma brzo saznala da odre)ena supstan"a treba da se trans+ormie uz njihovo ue%e i da je to jedna od njihovih osnovnih obaveza' 6e%a li se da sam ti ve% !ovorio o tome da su tri"entrini stanovni"i Atlantide taj du! ak smatrali svetim i nazivali !a "amarlus", to je na njihovom jeziku znailo "pomo% (ese"u"' . zato su ljudi to!a doba, koje je kasnije nazvano "6amliosijanskom "iviliza"ijom" smislili i veoma briljivo sprovodili odre)ene obiaje koji su na naje+ikasniji nain doprinosili izvravanju tih ivotnih obaveza' 6tanovni"i Atlantide su ak smislili mudre i praktine naine izvravanja tih dveju obaveza - to jest obaveze usavravanja svojih viih tela i obaveze sluenja *ajve%em kozmikom $ro!oautoe!okratu - objedinjavaju%i ih u jednu i izvravaju%i ih istovremeno' 2vo kako su ostvarili to objedinjavanje'
Bilo je nare)eno da se u svakom kraju, ak i u pojedinim nje!ovim re!ionima, sa!rade tri spe"ijalne, veoma impresivne z!rade' -rva od njih, za bi%a muko! pola, zvala se "a!urohrostini"' ru!a z!rada, predvi)ena za bi%a ensko! pola, zvala se "!inekohrostini"' $re%a, za bi%a koja su se tada zvala "srednjim polom", zvala se "anoroparionikima"' -rvu od tih impresivnih !ra)evina Atlanti)ani su smatrali svetom i ona je za njih bila ono to su savremenim ljudima "hramovi", ""rkve", "kapele" i dru!a sveta mesta' Kada sam prvi put doao na &emlju i naao se u Atlantidi, posetio sam nekoliko takvih z!rada i upoznao se s njihovim "iljevima' , hramovima za mukar"e, to jest u "a!urohrostinima", bi%a muko! pola odre)eno! kraja ili re!iona, redom su sprovodila od!ovaraju%e "misterije" pri emu su nastajala posebna stanja "samose%anja"' 6tanovni"i Atlantide su imali ideju da su bi%a muko! pola izvor aktivno! izraavanja5 zato su u svojim a!urohrostinima sve vreme posve%ivala aktivnom i svesnom razmiljanju Asozer"anjuB, i u tom stanju su izvravala odre)ene svete misterije, kako bi u njima mo!la da se preobraze svete supstan"e abrustdonis i helkdonis' 4ni su to radili namerno i s punom sve%u, kako bi se u njima oslobodila sveta supstan"a, koja je radi svo!a budu%e! +unk"ionisanja isputana u njihovima emana"ijama, i kako bi postala aktivan deo ono! sveto! zakona koji su oni nazvali 6vetom $roji"om' , svetim "!inekohrostinima", predvi)enim za bi%a ensko! pola, svaka ena je bila duna da boravi tokom odre)eno! perioda koji savremena bi%a nazivaju "menstrua"ijom"' 4sim to!a, ene su, shvataju%i sebe kao pasivna bi%a, morale da ostanu pasivne sve dok tamo borave, kako bi supstan"a koju one zrae putem emana"ija mo!la da slui kao pasivni deo to! sveto! zakona u "ilju nje!ovo! budu%e! +unk"ionisanja' &ato su vreme u !inekohrostinima one provodile u stanju potpune pasivnosti, svesno nastoje%i da ni o emu ne razmiljaju' .maju%i u vidu taj "ilj, one su nastojale da se odreknu aktivnih doivljaja tokom svo! meseno! "iklusa, i, kako tok aso"ija"ija AsvestiB ne bi ometao njihovu kon"entra"iju, sve je bilo ure)eno tako da njihove misli neprestano budu usmerene na elju za dobrobit njihove tadanje i budu%e de"e' A to se tie objekata tre%e! roda, koji su nazvani "aronoparionikima", oni su !ra)eni, kao to sam ti ve% rekao, za bi%a koja pripadaju takozvanom "srednjem polu", koja bi na Hoda *asradin nazvao "nesporazumom" ili bi%ima koja su, u sutini, "ni ovo ni ono"' (e)u tim bi%ima srednje! pola bilo je i mukara"a i ena'
$o su bila bi%a koja iz raznih razlo!a vie nisu mo!la da se usavravaju ili da slue -rirodi5 ta bi%a su, kako je jednom rekao na dra!i Hoda *asradin, "ni Bo!u sve%a, ni )avolu ara"' Bi%a muko! pola, duna da se osame u tim z!radama, bila su ona koja su iz neko! razlo!a bila liena mo!u%nosti svesno! razmiljanja Asozer"anjaB, a bi%a ensko! pola, koja su se tamo osamila, bila su ona koja ili uopte nisu imala menstrua"iju, ili su njihove menstrua"ije proti"ale abnormalno, ili su, pak, to bile one ene koje su se u po!ledu svojih seksualnih elja u odre)enim periodima pretvarale u takozvane "hanemenije" ili, kako bi rekao Hoda *asradin, u "prave kobile kad !rane prole%e"' 6tanovni"i Atlantide su znali za neke udne simptome prema kojima su takva bi%a prepoznavali i zatvarali ih u "anoroparionikime"' 2vo kako su to odre)ivali: Ako ovek veruje u svakakva trabunjanja' Ako pone dru!ima da dokazuje neto to apsolutno ne zna ili u ta nije sasvim si!uran' Ako se ne dri svoje rei ili se uzalud kune' *ajzad, ako pokazuje tenden"iju da "pijunira" dru!e i bavi se spletkama' .pak, najubedljiviji i najvaniji simptom bilo je pojavljivanje takozvano! "mojasala", koji tvoji ljubim"i smatraju bole%u i nazivaju "hemoroidima"' 7judi s takvim simptomima bili su duni da borave u anoroparionikima u periodima koji odrede njihovi blinji5 oni, me)utim, nisu prisiljavani ni na kakav rad i mo!li su da ive kako su hteli' 9edini "ilj njihove izola"ije bio je da se oni ne sre%u niti raz!ovaraju sa normalnim ljudima iz svo!a kraja' 4ni su bili zatoeni u te z!rade zato to su u odre)enim mesenim periodima, prema vladaju%im idejama, njihove "emana"ije" zbo! razliitih "mrlja" AnedostatakaB, ometale spokojnu i odmerenu e!zisten"iju okoline' 2h, tako ti je to''' dra!i moj deae''' 6tanovni"i Atlantide su u poslednjem periodu imali mno!o obiaja koji su bili izvanredni za normalnu e!zisten"iju' Ali, to se tie tvojih savremenih ljubima"a, njih moemo samo aliti, jer je za vreme dru!e velike katastro+e koja je zadesila tu zlosre%nu planetu, taj kontinent nestao zajedno sa svim to je na njemu postojalo, a s njim su nestali i svi dobri obiaji koji su tokom mno!ih vekova postepeno urastali u pro"es njihovo! svakodnevno! ivota' (no!o posle propasti Atlantide, obiaj kori%enja spe"ijalnih z!rada u pro"esu svakodnevno! ivota, slian onome o kome sam ti upravo !ovorio, bio je obnovljen' 9edan mudri jevrejski "ar, po imenu 6olomon, shvatio je nunost postojanja tih spe"ijalnih !ra)evina i obnovio je njihovu primenu' 6pe"ijalne z!rade, koje je taj mudri jevrejski "ar odluio da sa!radi i koje su postojale jo du!o posle nje!ovo! doba, zvale su se "takannan"'
4ne su pomalo podse%ale na !inekohrostine u Atlantidi5 bi%a ensko! pola bila su duna da borave u njima tokom itavo! menstrualno! perioda' 8ar 6olomon nije !ubio vreme na uvo)enje to!a obiaja, zato to je tokom svoje mudre vladavine esto uvi)ao da za vreme menstrua"ije karakter bi%a ensko! pola ne samo da postaje nepodnoljiv za okolinu, posebno za njihove mueve, ve% je zbo! njihovo! neadekvatno! ponaanja ak i psihoor!anski tetan po sve ostale' &ato je odluio da odmah objavi stro! zakon koji je predvi)ao da se uz svako naselje sa!rade spe"ijalno izolovane z!rade u kojima %e bi%a ensko! pola biti zatoena dok !od se nalaze u takvom stanju' 9a sam ak itao zakon koji je on obnarodovao' , tom zakonu je, izme)u ostalo!, reeno da su za vreme menstrua"ije ene "neiste" u svetom smislu rei5 da za vreme to! perioda svako, a posebno njihovi muevi, ne samo da ine veliki !reh, ve% i bo!ohulstvo, ako ih dodiruju ili, ak, raz!ovaraju s njima' ,koliko im se muevi i dru!i mukar"i za vreme to! perioda priblie ili raz!ovaraju s njima, u njih %e prodreti "neista sila" ili "zao duh", zbo! e!a %e kasnije u ivotu takvih mukara"a vladati nesporazumi, sva)e i neprijateljstvo' 4va poslednja tvrdnja veliko! zemaljsko! mudra"a, "ara 6olomona, ostaje i danas neosporna istina' ., razume se, to je jedan od mno!obrojnih razlo!a zbo! kojih je u nae vreme svakodnevni ivot stanovnika &emlje postao krajnje apsurdan' (e)u savremenim zemaljskim enama jedna spe"i+ina osobina, steena tokom poslednjih vekova, koja se zove "histerija", postaje upadljivija tokom tih perioda i sve dok oni traju te ene dovode svoju okolinu u stanje koje je na veliki Hoda *asradin imao u vidu kada je rekao: "6vrha njihovo! ivota je - biti rtve pijavi"a'" . razume se, samo zbo! to!a to savremena bi%a ensko! pola slobodno etaju za vreme menstrua"ije, mno!a savremena bi%a muko! pola ne samo da ne mo!u slobodno i prijateljski da se odnose jedna prema dru!ima, ve% esto postaju pravi "!mizavi bo!ohulni"i"' $aj korisni obiaj, koji je uveo mudri "ar 6olomon, postojao je u jevrejskom narodu prilino du!o i mo!ao je, svakako, da se proiri po itavoj &emlji da nije bilo jedne dru!e spe"i+ine ljudske osobine, o kojoj sam ti ve% !ovorio' $ako se do!odilo da su predstavni"i dru!ih naroda, kada je jevrejski narod lien svoje veliine, pokretani impulsima zavisti i neprijateljstva prema onima koji su jai - mrze%i ih jo u dane veliine i slave, preziru%i ih i pro!anjaju%i, naravno, prezreli i sve njihove izvanredne obiaje' A kada je jevrejski narod potpao pod uti"aj dru!ih naroda koji su postali veliki, oni su poeli da slede njihov primer zahvaljuju%i karakteristinoj osobini o kojoj sam ti sasvim dovoljno !ovorio, te tako taj valjani obiaj ne samo da se nije dalje proirio
ve% je uskoro postao prezren i najzad su !a se sasvim odrekli i zaboravili !a i sami nje!ovi osnivai' , nae vreme, taj obiaj je sauvan samo me)u predstavni"ima veoma malo! naroda u kavkaskim brdima, koji je poznat pod imenom "Hevsuri" - to su isti oni Hevsuri oko ije! porekla besane no%i provode mno!i savremeni nauni"i' =to se tie zemaljsko! obiaja unitavanja dobrih obiaja svakodnevno! ivota, koje su uspostavili pre"i, jo jednom moramo izraziti saue%e sirotoj -rirodi koja je neprekidno prinu)ena da se prila!o)ava' A kada se ve% dotiemo nesre%a -rirode na toj neverovatnoj planeti, na dra!i uitelj Hoda *asradin i ovo!a puta ima od!ovaraju%u izreku' , takvom sluaju, na primer, on bi rekao: - 2h''' ako ste baksuz, moete od svoje tate i si+ilis da zakaite# .li, on ponekad kae: - 9adnie# (ora biti da ti je majka pevala tubali"u dok te je ra)ala# . tuma ruske narodne mudrosti Kozma -rutkov ima dobru izreku tim povodom: "*ajnesre%nija je me)u nama - borova iarka, jer nju svako moe da na!azi"' 4pet ponavljam da nesre%na -riroda planete &emlje neprekidno i neumorno mora da se izraava "na dru!aiji nain", i uvek "dru!aije", kako bi sauvala optekozmiku harmoniju' a bi lake mo!ao da zamisli i shvati na koji nain sirota -riroda mora da se prila!o)ava kako bi posti!la "ravnoteu vibra"ija" koje se od te planete zahtevaju za optekozmiku harmoniju, objasni%u ti jednu stvar koja se tamo do!a)a sada, upravo posle pro"esa me)usobno! unitavanja koji su oni nazvali "-rvim svetskim ratom"' 4i!ledno je da je zbo! nemakih otrovnih !asova i en!leskih mitraljeza broj raskoarna, to jest smrti, prema svojim razmerama daleko premaio broj koji je -riroda predvidela kako bi rekli kandidati za haznamase, savremeni biznismeni dolo je do "prebaaja u proizvodnji ljudskih smrti"' . zato je -riroda jo jednom morala da se potrudi i da, to bi se reklo, "da sve od sebe" kako bi ispravila te nepredvi)ene teko%e i ponovo se na od!ovaraju%i nain adaptirala' 4vo!a puta, na osnovu sve!a to sam saznao tokom svo! poslednje! boravka tamo, kao i kasnije potvrde etero!ramom, /elika -riroda je oi!ledno za budu%nost pove%ala prirast dru!ih +ormi bi%a koja tamo borave' -rimetio sam da u !radovima -etro!radu i $i+lisu, koji se nalaze u velikoj ruskoj dravi u kojoj je iz!inulo vie ljudi ne!o u bilo kojoj dru!oj zemlji - etvoronona bi%a, i to etvorono"i koji se zovu "vu"i", a koje ljudi mrze i koji se po pravilu tamo nikada ne pojavljuju - sada tumaraju uli"ama' , tom etero!ramu se izme)u ostalo! kae da je u velikoj ruskoj dravi prirast kojekakve !amadi, to jest "pa"ova" i "mieva" porastao do te mere da oni sada unitavaju rezerve hrane tri"entrinih bi%a'
, etero!ramu dalje pie da su se ruske vlasti obratile dru!im zemljama 2vrope s molbom da im pomo!nu u unitavanju malih bi%a, mieva i pa"ova, kojih se naplodilo veoma mno!o, to %e im platiti onoliko koliko ovi odrede' .ako se privremeno smanjenje broja pa"ova i mieva moe posti%i na razne naine koje ti strunja"i za unitavanje tu)ih ivota imaju na raspola!anju, oni teko da %e pristati da to urade besplatno5 a stanovni"i 1usije, bez obzira na svoja obe%anja, naravno, ne%e biti u stanju da im daju nova", jer se moe ispostaviti da je "ena koju bi za to morali da plate ve%a ne!o to ihje kotao rat' =to se tie izvora za dobijanje to! nov"a, koji su ve% is"rpeni za vreme poslednje! veliko! pro"esa''' kako bi rekao na dra!i Hoda *asradin: "*e zasmejavajte me# . ma!ara" je u stanju da shvati da je u mirno vreme besmisleno iz seljaka "editi poslednju kap krvi"' 1ekavi to, Belzebub u%uta i po!ledom punim oekivanja po!leda svo! unuka, koji, kao da raz!ovara sam sa sobom, upita veoma tuno i sa oajanjem u !lasu: - Kako %e se sve to zavriti0 &ar zaista nema izlaza0 &ar zaista te nesre%ne due, +ormirane na toj zlosre%noj planeti, moraju zauvek da ostanu nesavrene i da se beskrajno sele u razne planetarne +orme, u venim mukama zbo! posledi"a prokleto! or!ana kundabu+era koji je, iz razlo!a koji su njima tu)i, presa)en u planetarna tela prvih tri"entrinih stanovnika te nesre%ne planete0 <de je oslona" na kome se dri itav na (e!alokozmos i koji se zove "-ravda"0 *e''' *e moe biti# 9a tu neto nisam''' zato to za itav svoj ivot, od najranijih !odina, nikada ni za trenutak nisam posumnjao da 4bjektivna -ravda postoji' (oram to da razjasnim i da shvatim''' zato''' zato0 , svakom sluaju, od ovo! trenutka, "ilj mo!a ivota bi%e da jasno shvatim zato se due, nastale u tim tri"entrinim bi%ima, nalaze u takvoj, besprimerno stranoj situa"iji''' 1ekavi to, siroti Hasejn skrueno obori !lavu i duboko se zamisli' Belzebub !a je !ledao nekako udno - udno, zato to je u nje!ovom po!ledu sijala ljubav prema Hasejnu, ali se u isto vreme videlo da je on sre%an to nje!ov unuk ose%a takvu tu!u' *jihovo %utanje je trajalo prilino du!o' *ajzad, Belzebub teko uzdahnu, kao iz samih dubina svo!a bi%a i obrati se unuku slede%im reima: - a, dra!i moj Hasejne''' *aravno, tu neto ne valja' Ali, ako nita nije mo!ao da uradi onaj iji je ,m sada dose!ao nivo sveto! "-odkulada" i koji je sada jedan od prvih pomo%nika nae! /eno! u vladi sveta, to jest, *ajsvetiji Ajata =ima - ako ak ni on nije mo!ao nita da uini za stanovnike te planete, ta da kaemo mi, iji je ,m tek neto vii ne!o to je kod obinih bi%a0 6e%a li se kako je *ajsvetiji Ajata =ima u svojim razmiljanjima pod naslovom ",as 6itua"ije", rekao:
"Ako je jo mo!u%e spasti itelje &emlje, to moe uiniti jedino /reme'" A mi jedino moemo isto to da kaemo o toj njihovoj uasnoj osobenosti, to jest o povremenoj potrebi da unitavaju !u)e ivote' , datom trenutku moemo samo da kaemo da, ako ta osobina &emljana nestane s njihove nesre%ne planete, to moe da se do!odi jedino zahvapvuju%i /remenu ili, pak, pod rukovodstvom Bi%a sa veoma visokim ,mom, ili zahvaljuju%i izuzetpim do!a)ajima kozmi ih razmera' 1ekavi to, Belzebub opet po!leda Hasejna onim istim udnim po!ledom'
Glava 44 PREMA BELZEBUBOVOM MILjENjU LjUDSKO SHVATANjE PRAVDE U OBJEKTIVNOM SMISLU PREDSTAVLjA SAMO PROKLETU FATAMORGANU Smeei se dalje i gledajui svog unuka Hasejna pogledom punim ljubavi, Belzebub ree: - Dragi moj budui naslednie, posle svega to sam ti ispriao i posle svega to si sam shvatio o tri etrinim biima koja !ive na planeti "emlji, ini mi se da je doao trenutak da ti neto ka!em o onom problemu za koji sam ti obeao da u te u njega uputiti na kraju svojih beseda# $elim da ti ispriam neto o jednoj kobnoj ideji koja je veoma rasprostranjena me%u tvojim ljubim ima, a koje sam se, kao to e videti, setio kada sam govorio o osnovnom &kamenu spoti anja& u njihovoj psihi, to jest o njihovim razliitim i osobenim &havatviernonijama&, ili religijama, kako ih oni nazivaju, i to o ideji koja predstavlja osnovu elokupne njihove religije, o ideji &Dobra& i &"la&# 'spriao sam ti tako%e da je na Svetoj planeti (istilite zbog te kobne ideje, koja prevladava me%u tri entrinim "emljanima, nedavno dolo do velikih doga%aja ili, da upotrebimo izraz tvojih ljubima a, do &nemira&, a njihovi nehotini vinovni i bili su neki lanovi tvog &gernasd!insa& ili, kako bi se na "emlji reklo, tvog &genealokog stabla&# Da bih ti pomogao da lake zamisli i usvoji ono to nameravam da ti objasnim, moram pre svega da se vratim na neke davno prohujale doga%aje koji na prvi pogled nemaju nita zajedniko s naom temom# Dakle, ve sam ti govorio da sam za vreme svog petog boravka na "emlji ostao tamo kratko vreme i da sam se ubrzo vratio na )ars# *o se dogodilo zato to su me moji prijatelji iz +entra obavestili da e se uskoro na planeti )ars pojaviti jedan od heruvima, blizak naem Sveoptem ,enom, sa izvesnom naredbom koja ima veze sa mnom# -brzo posle mog povratka na )ars, na njemu se pojavio i heruvim# .aredba u vezi sa mnom, koja mu je data /dozgo, govorila je o tome da je - poto su moji svesni napori predstavljali doprinos kosmikoj dobrobiti, odnosno poto su doveli do ukidanja prakse &svetog prinoenja !rtava& me%u tri entrinim biima, koja su tako obuzela tvoju matu - kao i zbog peti ije .jegove Saglasnosti 0n%ela 1uizosa naem /ptem ,enom / u - kazna za moj lini greh smanjena i vie se nije odnosila na moje potomstvo# /d tog trenutka, moja de a, to jest tvoj ota i tvoj stri *uilan, su mogla da se vrate u +entar im to po!ele i da tamo, u blizini naeg /pteg / a, ispunjavaju svoje obaveze u skladu s .jegovom sveobuhvatnom voljom# 2osle tog doga%aja, toliko va!nog za nau porodi u, moji sinovi su uskoro napustili planetu )ars i vratili se u +entar gde su, po dolasku, imajui ve ogromna znanja u
nekim oblastima /bjektivne .auke i iskustva u praktinoj primeni njenih zakona, bili izabrani da obavljaju odgovarajue odgovorne du!nosti# *voj ota je odmah bio imenovan na du!nost &zirliknera& jedne oblasti naeg dragog 3aratasa, a vremenom je pro enjeno da je zaslu!io da preuzme odgovornost glavnog zirliknera svih tri entrinih stanovnika nae planete4 on je na toj du!nosti i sada# *voj stri *uilan, kao to sam ti ve rekao, najpre je bio odre%en za jednog od pomonika direktora eterostani e na Svetoj planeti (istilite, koja je tada imala, a ima i sada, etersku vezu sa skoro svim planetama ,elike ,asione# /n je kasnije zaslu!io mesto direktora, na kome je i sada# )oram da ti objasnim, moj deae, zato su po svom dolasku u +entar moji rezultati ili, da se izrazim kao tvoji ljubim i, moji &sinovi&, odmah smatrani dostojnima da zauzmu tako odgovorne du!nosti# Shvatie razloge ako ti ka!em da je me%u onima, koji su od samog poetka sa mnom delili moje progonstvo, bio i glavni zirlikner nae planete 3aratas, jo mlad, ali veoma uen 2ulud!istius, koji je posle naeg svemilostivog pomilovanja udostojen da bude, a i sada je, pomonik ,elikog .adzornika dostignua svih objekata )egalokosmoa - .jegovog Sveuvara 0rhisera5ima 3eltarne# Dakle, kada sam zapoeo sa organiza ijom rada svoje laboratorije na planeti )ars, ueni 2ulud!istius je predlo!io da ga uzmem za posmatraa i upravnika nove ustanove# 6a sam, naravno, odmah prihvatio njegov predlog, zato to je on bio izvanredan strunjak za odre%ivanje velikih i malih nebeskih tela i poznavala zakona upravljanja njihovim me%usobnim uti ajima# /d toga vremena, veliki naunik 2ulud!istius se nastanio u mom domu na planeti )ars# 3asnije, kada su se pojavili i dostigli odgovarajui uzrast rezultati mog aktivnog prin ipa, zamolio sam uenog 2ulud!istiusa da preuzme i obavezu &oskianotsnera&, ili, kako bi rekli tvoji ljubim i, &vaspitaa& moje de e# /n je to rado prihvatio zato to, !ivei tamo, u neobinim uslovima, nije imao mogunosti da potpuno iskoristi svoju viestranu uenost, i moja ponuda je pred njim otvarala takozvano &iroko polje rada&# /d tada, osim ispunjenja svojih obaveza, koje su u poetku za njega bile veoma teke, on se svojski posvetio stvaranju odgovarajuih unutranjih i spoljnih uslova koji bi mojim sinovima omoguili da stiu utiske koji e kasnije u njima izazvati kristaliza iju sutinskih podataka, potrebnih za odgovoran !ivot dostojan tri entrinih bia# *voj ota i tvoj stri *uilan su se ubrzo toliko vezali za njega da su ga svuda pratili, ak i onda kada je izvravao svoje osnovne obaveze u opservatoriji4 i u tim trenu ima dobri 2ulu istius je stalno prosveivao njihov -m i davao im praktina tumaenja o osmatranjima razliitih objekata, o metodama prouavanja njihovog uzajamnog uti aja i znaaju tih uti aja#
/n im je objanjavao kako i u kom ilju odre%ena nebeska tela zauzimaju svoja mesta i priao im o osobenostima uti aja koje jedna tela vre na druga tela za vreme optekosmikog grogoautoegokratskog pro esa# *ako su, pod rukovodstvom tog istaknutog naunika, u prirodi mojih rezultata kristalizovani ne samo poda i, potrebni svakom odgovornom tri entrinom biu, ve i mnogi poda i 7a saznavanje i neposredno usvajanje istinskih in5orma ija o pebeskim telima i njihovom 5unk ionisanju# -zgred, upravo u tom periodu je kod mojih sinova postepeno 5ormirano subjektivno interesovanje za ono to e kasnije svakome od njih biti omiljeni predmet posmatranja i izuavanja# *vom o u se, na primer, dopadalo da posmatra i izuava uzajamne uti aje i stabilnost kretanja nebeskih tela koja su se nalazila u s5erama bliskim .ajsvetijem Sunanom 0psolutu, dok je tvoj stri *uilan pokazao posebno zanimanje za osmatranje planete "emlje i !ivot tri entrinih bia, nastanjenih na njoj# *o interesovanje se rodilo delimino zahvaljujui meni, jer sam za vreme svojih istra!ivanja psihe tvojih ljubima a, kada bih morao da radim neto drugo, esto njemu poveravao da bele!i sve promene koje bi se kod njih doga%ale# 3ada su se moji sinovi spremali da zauvek napuste )ars, tvoj stri *uilan me je, dok sam mu davao svoj blagoslov, zamolio da ga povremeno obavetavam o svojim posmatranjima i izuavanju neobine psihe dvonogih stanovnika planete "emlje, to sam ja, razume se, obeao# ' tada su oni poleteli u prav u +entra, pribli!avajui se naem /ptem o u# 2oto su stigli tamo, ubrzo je postalo oigledno da poseduju opse!na znanja o polo!aju nebeskih tela, njihovim svojstvima i osobenostima i da su veti u izraunavanju sveukupnosti njihovih uzajamnih uti aja u elini4 zato su ih odmah imenovali na odgovorne polo!aje o kojima sam govorio# /d toga doba, kada sam saznao gde su se nastanili i kakvi su im polo!aje dodeljeni, poeo sam da aljem *uilanu etiri puta godinje, kao to sam i obeao, tane kopije svih svojih bele!aka o osmatranjima koja sam vrio# 2rolo je mnogo godina od vremena kada sam *uilanu poeo da aljem eterograme, a da nita nisam znao o tome ta je iz toga proisteklo, sve dok me jednoga dana nisu obavestili o nemirima na planeti (istilite# 'spostavilo se da je vrhovni vladar Svete planete (istilite, .jegova Svestranost .adzornik 0rhiheruvim Helkhematios, saznavi sluajno da jedan od zamenika direktora eterostani e, *uilan, od svog o a iz sunanog sistema /rs stalno dobija dugake eterograme, izrazio !elju da se upozna s njihovim sadr!ajem# 2okazalo se da on ne samo da je veoma zainteresovan za njih, ve je ak zamolio tvog stri a *uilana da redovno reprodukuje njihov sadr!aj na &tuluhterzineku& - koji u odre%enoj meri lii na zemaljski &radio& - kako bi neke &nadtelesne sutine& ili &via tela&, nastanjena na svetoj planeti, mogla u vreme odmora da sluaju in5orma ije o
tim osobenim tri entrinim biima koja !ive u najudaljenijem kutku naeg )egalokosmosa# *voj stri *uilan je tu molbu ispunio# 3ada bi od mene dobio eterogram, reprodukovao je njegov sadr!aj na opteplanetarnom &tuluhterzineku& i na taj nain su sve pravedne due, nastanjene na svetoj planeti, redovno in5ormisane o mojim osmatranjima i o mom izuavanju neobine psihe stanovnika planete "emlje# /d tada su neke nadtelesne sutine svete planete, koje su veoma pa!ljivo pratile moja posmatranja i istra!ivanja, poele da razmiljaju o toj udnoj psihi# *a razmiljanja blagoslovenih nadtelesnih sutina dovela su ih do shvatanja da se sa psihom tri entrinih stanovnika "emlje doga%a neto r%avo i ak su naslutile gde se nalazi izvor tog &neeg r%avog&4 na kraju krajeva, mnoge od njih je istinski uznemirilo ono to im se prvi put uinilo kao .ajvia nepravda# 3ada bi te uznemirene &pravedne due& razmenjivale svoje utiske sa ostalima, njihov broj je rastao, tako da su one svuda u &zaruariahasima&, to jest &gradovima& i &selima& svete planete, razmiljale i me%usobno razmatrale to pitanje# "bog svega toga, stanovni i svete planete su izabrali pet pravednih dua kako bi one obavile zajedniko istra!ivanje i utvrdile pravi uzrok zbog kojeg u psihi tri entrinih stanovnika planete "emlje vlada taj apsurd koji gui svaku mogunost samousavravanja &najvieg sutinskog dela& koji iz raznih razloga ponekad nastaje i kod nekih od tih bia# 2et izabranih pravednih dua bile su upravo one koje su smatrane dostojnima da budu kandidati za povratak u .ejsvetiji 'zvor svega postojeeg# .jegova Svestranost .adzornik, 0rhiheruvim Helkhemetios, vladar svete planete, ne samo da je odobrio izbor tih pet blagoslovenih dua, veje prema sopstvenoj svemilostivoj odlu i izrazio !elju da im na sve mogue naine pomogne prilikom ispunjavanja preuzetih obaveza# Dakle, moj deae, kada je tih pet kandidata za Sunani 0psolut obavilo svoja istra!ivanja, posle dugih i slo!enih ispitivanja im je postalo jasno da osnovni uzrok svih anomalija u psihi tri entrinih bia nastalih na toj planeti, predstavlja ideja kojaje u njima ukorenjena, a prema kojoj u svetu, nekako izvan !ivih bia, postoje dva dijametralno suprotna 5aktora - prin ip Dobra i prin ip "la, koji su podstrekai i uzrok svih dobrih i loih pojava# /ni su dalje utvrdili da ta veoma rasprostranjena i kobna ideja, za koju su se poda i postepeno kristalizovali u svakome od tih bia tokom njihovog 5ormiranja u pripremnom uzrastu, pre nego to bi stupili u odgovoran i zreo uzrast, ve vlada njihovom zajednikom psihom, tako da je ona, s jedne strane, sredstvo samozavaravanja i opravdavanja svih oblika njihovog izra!avanja, a s druge, ona je osnovni 5aktor koji neke od njih spreava da se usavre njihovi vii sutinski delovi# 3ada su se pravedni stanovni i svete planete uverili u sve to, poeli su da razmiljaju o nainu izlaska iz te situa ije, kao i o tome kako sami u tome da pomognu#
3ako mi je reeno, poeli su da organizuju susrete i kon5eren ije svuda, u svim &zaruariahasima&, nastojei da zajednikim naporima donesu nekakvu odluku, i posle dugih razmiljanja i komplikovanog &glasanja& pravednih dua u zaruariahasima, najzad je skoro jednoglasno bila usvojena sledea rezolu ija, 2re svega, reeno je da se sastavi peti ija i odnese pred noge naeg *vor a, kojom e /n biti zamoljen da u Svom 2rovi%enju tri entrinim stanovni ima planete "emlje uputi 'zaslanika /dozgo, sa poda ima adekvatnim -mu koji bi mu omoguio da na li u mesta prona%e nain za iskorenjivanje te ideje4 dalje, zbog toga to je nastanak te kobne ideje na "emlji bio i jo je, osnovni uzrok u!asne sudbine svetih viih delova nastalih tamo, reeno je da se osmele i naeg /pteg / a pokajniki zamole da onom viem delu tri entrinog bia, koje je krivo za ra%anje te ideje ne dopusti boravak na svetoj planeti, ak ni ukoliko je njegova nadtelesna sutina usavrena do potrebne grada ije Svetog -ma, ve da ga osudi na veni boravak na planeti &8ri!a Savesti&# 0li, moj deae, jo pre nego to su stanovni i svete planete uspeli da donesu takvu odluku, tamo su poeli takvi &nemiri& da jo i sada 3osmiki Svetitelji koji znaju zataj doga%aj moraju da zadrhte kada ga se sete# 9vo kako su poeli ti nemiri: (im je, na ini ijativu petori e kandidata izabranih za Sunani 0psolut doneta odluka, reeno je da se utvrdi koje je tri entrino bie zemaljskog porekla - koje mo!da ve poseduje u sebi o5ormljenu nadtelesnu sutinu : odgovorno za to to se na tvojoj omiljenoj planeti pojavila ta kobna ideja# .a osnovu sprovedene istrage, pokazalo se da je tri entrino bie koje je dalo prvi impuls za kristaliza iju te kobne ideje, bio nekakav )akarije 3ronbernkzion, ije je vie telo, ili nadtelesna sutina, usavrivi se do tra!enog nivoa -ma, udostojena da boravi, i ve je boravila, na svetoj planeti i ak je smatrana jednim od prvih kandidata za odlazak u .ajsvetiji Sunani 0psolut# 3ako sam kasnije uo, kada se to saznalo kao da se &jauk& razlegao po itavoj svetoj planeti i nijedna pravedna dua nije nije mogla o toj u!asnoj injeni i da razmilja bez !aljenja# /tprilike, etvrtinu godine oni nisu radili nita drugo, ve su neprestano iznova razmatrali tu besprimernu nesreu i u svakom zaruariahu su komisije i potkomisije raznih vrsta uvek iznova radile kako bi nale izlaz iz te vanredne situa ije# "bog svega toga, doneta je odluka koja se zasnivala na istim prin ipima# &2odr!ati prvu opteplanetarnu rezolu iju u delu koji se odnosi na vie telo )akarija 3ronbernkziona, ali odneti pred noge .jegovog Svemilostivog ,enog molbu za ubla!avanje te u!asne presude#& ' evo, kada se Svemilostivi ,eni Stvoritelj ponovo pojavio na svetoj planeti, molba je polo!ena pred .jegove noge#
2rialo se da je na ,eni *vora razmiljao samo sekundu, a zatim se milostivo slo!io da toj zaslu!noj dui zapovedi da i dalje egzistira na svetoj planeti sve dotle dok budui rezultati zla koje je ona nanela ne budu sasvim poznati# Bez obzira na injeni u to je to potpuno 5ormirano vie telo bilo osnovni razlog nemogunosti punog usavravanja svih viih tela, nastalih u prirodi nekih tri entrinih stanovnika zemlje, na /pti /ta je tu milosrdnu zapovest izdao oigledno zato to se nadao da e ta bia, mo!e biti, smognuti snagu i najzad sama shvatiti svoje greke i poeti da !ive kao to dolikuje tri entrinim biima# 0 u tom sluaju nee biti potrebno izri anje u!asne kazne viem telu toga "emljanina, koji nije podlegao neprijateljskim uslovima, nezavisnim od njega i jaim od njegovih mogunosti, ve se bespotedno borio sa svojim sopstvenim negativnim prin ipom i pokazao sposobnim da se usavri do nivoa koji mu je omoguio da se na%e na pragu 2rin ipa svega postojeeg u ,asioni# "ahvaljujui zapovesti Svemilostivog o a Stvoritelja, vii deo sirotog )akarija 3ronberkziona i dalje egzistira na svetoj planeti i njegova budunost sada zavisi iskljuivo od tri entrinih bia koja su ovladala tvojom pa!njom# 2osle prilino duge pauze, Belzebub nastavi: - 'n5orma ije o svim tim doga%ajima dole su do mene za vreme mog estog putovanja na povrinu tvoje omiljene planete i, naravno, veoma su me zainteresovale, te sam, sa svoje strane, na li u mesta zapoeo detaljno istra!ivanje te mune istorije povezane sa tri entrinim "emljanima# 2re svega, moj deae, smatram neophodnim da, upravo tebi, kome je su%eno da me zameni, iskreno ka!em da je - iako su pravedni stanovni i svete planete putem razliitih dobro uhodanih metoda doli do zakljuka da je osnovni uzrok svih anomalija psihe tvojih ljubima a bila, a i sada je, ta kobna ideja - ja, lino, nikako s tim ne mogu da se slo!im# .e treba, me%utim, negirati da ta 5antastina ideja igra znaajnu ulogu u progresivnom &slabljenju& psihe nesrenih "emljana# 3ada sam poeo da se interesujem za te doga%aje i da vrim svoja istra!ivanja, kako bih rekonstruisao istoriju nastanka i 5ormiranja linosti )akarija 3ronbernkziona# u meni se nakupilo mnogo utisaka i dobijeni poda i su se kristalizovali u subjektivno miljenje# *o moje spe ijalno istra!ivanje jejasno pokazalo da, naravno, iako je bio prvi koji je koristio termine &Dobro& i &"lo&, nije on kriv to su te rei kasnije dobile takav tetan smisao u pro esu egzisten ije svih potonjih genera ija# Sada, moj deae, ako te posvetim u istoriju ro%enja i !ivota )akarija 3ronbernkziona, u tebi e se mo!da kristalizovati neophodni poda i za sti anje pribli!ne predstave o tim !alosnim doga%ajima# /d vremena kada sam reio da se pozabavim tom priom, uvek kada bih sreo pravu linost, raspitivao sam se o svemu to je moglo da ba i svetlost na ovaj ili onaj aspekt individualnosti )akarija 3ronbernkziona#
)o!da e ti biti zanimljiv podatak da je me%u prvim linostima koje sam sreo i koje su mi dale neke in5orma ije o tom subjektu, bio i jedan stara iz naeg naroda koji se pokazao veoma korisnim# /n mi je u razgovoru razjasnio mnoge stvari i ukazao na nekoliko izvanrednih izvora iz kojih sam kasnije izvukao prilino korisnih in5orma ija# 'spostavilo se da je taj stara stri onog naeg mladog saplemenika zbog koga sam prvi put krenuo na tvoju omiljenu planetu i koji je kasnije postao vladar svih naih sunarodnika, prognanih u sistem /rs# 2rema svim in5orma ijama koje sam prikupio, kao i prema raznim drugim metodama istra!ivanja, tri entrini "emljanin )akarije 3ronbernkzion se pojavio u 0tlantidi kao posledi a svetog pro esa &elmoarno& izme%u dvoje "emljana suprotnog pola, koji su upravo dostigli zrelost# 2oto je taj par u svakom pogledu imao dobru naslednost, a spoljni uslovi na kontinentu su jo bili relativno normalni i pokazali se veoma pogodnim za to dvoje, rezultat tog svetog pro esa, to jest njihov &sin&, koga su kasnije nazvali )akarije 3ronbernkzion, je u svojoj prirodi, od samog ro%enja i tokom odrastanja, dobio skoro sve podatke, neophodne buduem odgovornom biu, kakve prilikom ro%enja imaju sva umna tri entrina bia svuda na svim planetama naeg ,elikog )egalokosmosa# *i proizvo%ai ili, kako na "emlji ka!u, &roditelji&, !eleli su da pripreme svoj rezultat za &naunu& karijeru kada dostigne zrelost, te su mu nali kvali5ikovane uitelje i on je, kada je odrastao, postao veoma dobar naunik, naravno - dobar za "emlju# "avaljujui svojim naunim dostignuima, on je zaslu!io ast da bude primljen u ueno Drutvo 0kladansa# 2ostavi zreo ovek i potpuno se posvetivi nau i, on je dobro shvatio svoj istinski znaaj i jasno uvideo svoju nitavnost# /d toga doba, prepun tuge, on je ozbiljno razmiljao o svom otkriu i zbog tih svojih razmiljanja u svim delovima njegons jedinstvene sutine poelaje da se pojavljuje nada zbog koje se, najzad, u njemu 5iksiralo uverenje da svesni rad i namerno stradanje mogu da ga preobraze iz nita u neto# "ato je poeo svesno da radi, ne tedei svoj negativni prin ip i namerno stvarajui uslove suprotne svojoj prirodi# ;tavie, on je svesno radio i stvarao spe ijalne uslove, posebno u pogledu sopstvenog izra!avanja i opa!anja u oblasti obaveza koje je trebalo da izvrava kao svesno bie, to jest, u svojim naunim istra!ivanjima# -pravo u tom periodu svoje egzisten ije on je saznao odre%ene kosmike istine# *ada je, poto su se u njemu kao i u veini tri entrinih bia toga perioda jo kristalizovali poda i za ra%anje sutinskog impulsa pod nazivom &ljubav prema bli!njima&, odluio da istine koje je otkrio podeli sa drugim ljudima i uklee ih u mermer &bulmarano&, pod naslovom: &2ozitivni i negativni uti aji na oveka&#
&Bulmarano& je u 0tlantidi bilo ono to su savremeni "emljani zamenili takozvanim &knjigama&# 3asnije sam, za vreme svog estog putovanja na "emlju, imao priliku da sopstvenim oima vidim tanu kopiju bulmarana, nainjenu od kljova takozvanog &erniana&, i da je delimino dei5rujem, Bie ti veoma korisno i pouno da zna kako je ta kopija bulmarana, koju je svojeruno napravio )akarije 3ronbernkzion, kopija koju sam dei5rovao za vreme svog poslednjeg putovanja na tu planetu, sauvana u elini skoro do savremene epohe4 zato u ti to ukratko ispriati# 3ada je original toga bulmarana uz iskreno divljenje drugih naunika Drutva 0kladansa zavren i odobren, smeten je u entar &glavnog hrama& 0tlanti%ana, lanova toga drutva# 2oto je sadr!aj tog bulmarana poeo da interesuje sve vei broj ljudi toga doba, rukovodio i drutva su odluili da naprave nekoliko kopija i da ih smeste u entar svih hramova koji su se nalazili u drugim gradovima 0tlantide, kao i na drugim kontinentima# - tim ilju je od kljova &erniana& napravljeno sedam tanih kopija# 6edna od tih kopija, kako su pokazala moja istra!ivanja, poslata je zatim u hram jednog malog kopna pod nazivom &Sinkraga&, koje se nalazilo nedaleko od kontinenta 8rabon i# "a vreme druge globalne katastro5e koja je zadesila nesrenu planetu, mali kontinent Sinkraga je, kao i 0tlantida, potonuo na morsko dno i nestao s li a "emlje# ;to se tie kontinenta 8rabon i ili &05rike&, kako taj kontinent sada zovu, on nije sasvim potonuo u utrobu planete, ve je do!iveo istu sudbinu kao i drugi kontinenti koji sada postoje, na primer, 0zija4 to jest, neki njegovi delovi su nestali pod vodom, a na njihovom mestu su iz vode izrasli drugi i spojili se s preostalim delovima, obrazujui savremeni kontinent# 'spostavilo se da je jedna kopija bulmarana upravo preneta na kontinent 8rabon i kako bi je poslali u hram kojem je bila namenjena, kada je dolo do druge velike katastro5e4 i ta kopija se nala na onom delu kontinenta koji je katastro5a potedela, te je neoteena sauvana# 2osle tih stranih doga%aja, rad &budueg svetitelja& )akarija 3ronbernkziona je dugo le!ao pod ruevinama i postepeno ga je pokrio &kaiman&# *ek pre, otprilike, trideset vekova, kada su se tvoji ljubim i opet namno!ili i kada je buknuo pro es me%usobnog unitavanja izme%u zemalja &<ilnuanzi& i &2litazurali&, ljudi <ilnuanzija su, kopajui bunar ne bi li nali pitku vodu za sebe i svoje kamile, nabasali na tu kopiju i izneli je na svetlost dana# -brzo posle toga, kada su predstavni i tih naroda, kao to je tamo obiaj, zakljuili &mir& i kada su sve to su dobili za vreme tog pro esa podelili na neki od naina uobiajenih na "emlji - koje oni nazivaju &osvajanjem&, &pljakom&, &rekvizi ijom&, &kontribu ijom& i tako dalje - njihov pronalazak, koji su stanovni i "emlje toga
doba enili jedino kao redak materijal, podeljen je na dva dela i svaka zemlja je uzela sebi polovinu tog zaista velikog dela# 6edna polovina te kopije, prelazei iz raznih razloga iz jedne grupe u drugu, najzad je, posle sedam vekova, dospela u ruke visokih egipatskih svetenika# *aj udni i osobeni proizvod nainjen od nekoliko irimanskih kljova, koje su u to vreme za njih bile nedosti!ne, postao je sveta relikvija i uvan je tamo sve dok persijski ar o kome sam ti ve govorio, nije stigao tamo na elu svoje vojske i, to se ka!e, &naisto opljakao& taj nesreni 9gipat# *ada se polovina kopije bulmarana nala u 0ziji i, prelazei iz ruku u ruke, nasle%ena od dede, dospela je u svojinu jednog svetenika u ijem sam je domu prvi put video sredinom svog estog boravka na "emlji# ;to se tie druge polovine toga rada, kome nema ravnog# a koji je sluajno dospeo u jednu oblast 0zije, ona se za vreme jednog takozvanog &zemljotresa& nala potpuno zatrpana zemljom, iako ne mnogo duboko# /vde, uzgred, moram da ti ispriam kako sam doao do in5orma ija o tim davnim doga%ajima i, uopte, o svim drugim takvim sluajevima o kojima u ti sada ispriati# ,e sam ti rekao da sam za vreme svog estog boravka na planeti "emlji postao pro5esionalni &lekar-hipnotizer& i da sam neobinu psihu tvojih ljubima a izuavao koristei, izme%u ostalog, i njena osobena svojstva# - tom periodu svoga rada neke tvoje ljubim e sam na odre%en nain posebno pripremao, pravei od njih subjekte kakve su u prolim epohama nazivali &predskazivaima&, a koje sada nazivaju &medijumima&# &2redskazivai& ili &medijumi& mogu postati ona tri entrina bia kod kojih spontano, u nekim odre%enim kombina ijama, ili namerno, putem delovanja drugaije svesti, unutranje 5unk ionisanje planetarnog tela mo!e da se adaptira svakoj promeni opte psihe za vreme iznenadnih promena irkula ije krvi# 2rema tome, kod tih subjekata nita ne ometa slobodno 5unk ionisanje razliitih, spolja usmerenih osobenosti njihove opte psihe, i ne spreava automatsko prevladavanje podataka koji jo ometaju tvoje ljubim e u radu njihove istinske svesti - podataka i osobina ije 5unk ionisanje kao jedinstvena elina sadr!i ono to ljudi nazivaju &podsveu&# "ahvaljujui razliitim 5aktorima 5ormiranim u njihovoj podsvesti, u optoj psihi tri entrinih bia sluajno je sauvana osobenost koja mo!e da 5unk ionie pod odre%enim uslovima, a koja se naziva &vi%enjem i oseanjem svega to se doga%alo u dalekoj prolosti&# Dakle, moj deae, kada sam za vreme svog estog putovanja saznao za poreklo te mune optekosmike istorije koja se dogodila na tvojoj omiljenoj planeti, pristupio sam istra!ivanjima na li u mesta, kako bih utvrdio osobine linosti )akarija 3ronbernkziona4 poto je proteklo veoma mnogo vremena od tih doga%aja i svi
tragovi oveka koji je bio vinovnik svega toga su nestali, odluio sam da uz uobiajene 5orme istra!ivanja, primenim i druge postupke# 'zme%u ostalog, obratio sam se i takozvanom &medijumizmu&, koristei spe ijalnu osobinu medijuma koje sam pripremao# "a vreme mojih istra!ivanja linosti i rada )akarija 3ronbernkziona, iznenada se ispostavilo da &neto& povezano s njim, verovatno jo postoji na povrini planete i ja sam to &neto& poeo da tra!im svim moguim sredstvima# *ako sam utvrdio da se polovina kopije bulmarana, koji je napravio )akarije 3ronbernkzion, nalazi u svojini jednog svetenika i da taj svetenik !ivi u 0ziji u kraju koji se zove &-rmija&# 3renuo sam tamo, naao ga i ubrzo saznao da on zaista ima predmet koji je nazvao &velikim bezoblinim komadom od kljova& i da ga smatra veoma starim i vrednim# 'ako se posle kratke prepirke slo!io da mi ga poka!e, ni za kakav nova nije !eleo da proda relikviju# 'pak, posle viednevnih razgovora i ube%ivanja pristao je da napravi kopiju od alabastera koju sam poneo sa sobom# ;to se tie druge polovine, uskoro sam uz pomo istog metoda saznao gde se ona nalazi, ali da bih dei5rovao njen sadr!aj morao sam dobro da se potrudim# 'ako, kao to sam rekao, jo nije proteklo toliko mnogo vremena da bi se druga polovina nala zatrpanom na velikoj dubini, ta dubina je svejedno bila dovoljna da izazove potekoe prilikom iskopavanja# 'pak, osnovnu brigu je predstavljalo to to se ta polovina nalazila blizu naselja tvojih ljubima a, te sam morao sve da predvidim i da preuzmem sve mogue mere opreza kako oni nita o tome ne bi mogli da saznaju, pa ak ni da naslute# 2re svega, kupio sam od raznih krupnih i sitnih vlasnika par ele koje su okru!avale dato mesto, a za iskopavanja sam iznajmio iskljuivo strane radnike, pod izgovorom da kopamo za takozvana &bakarna koplja&# Dakle, moj deae, poto sam na taj nain pronaao obe polovine kopije dela &budueg svetitelja& )akarija 3ronbernkziona, odneo sam ih u grad koji se nalazio u zemlji pod naziiom &*urkestan&, gde sam u to vreme uglavnom i boravio, i pristupio dei5rovanju natpisa i znakova uklesanih na bulmaranu, u kojima su izlo!ene naune teze )akarija 3ronbernkziona pod naslovom &2ozitivni i negativni uti aji na oveka&# 3ada se vratimo kui pokuau da se prisetim i da ti, po mogustvu, od rei do rei ispriam itav sadr!aj tog velikog dela -ma i ruku tog tri entrinog bia4 a dotle u ti izlo!iti samo onaj deo teksta u kome je )akarije 3ronbernkzion prvi put primenio ideju Dobra i "la za simbolino oznaavanje sila koje predstavljaju osnovu za 5ormiranje sutine, kao i niza posledinih stanja svakog relativno samostalnog kosmikog objekta, prema tome, i svakog bia# 0ko se ideje izlo!ene u bulmaranu prevedu na obian jezik, one glase ovako:
&6asno je da se mi, ljudi, poput svih objekata koji postoje u ,asioni, 5ormiramo i uvek sastojimo iz tri samostalne sile pomou kojih se vri pro es uzajamnog odr!avanja svega postojeeg# *e sile su sledee: 2rva od njih neprekidno nastaje iz uzroka koji se iz e5ekta uti aja novih tvorevina ra%aju u samom 2raizvoru i neprekidno proistiui iz njih, izlazi iz 2raizvora# Druga univerzalna sila - to je ona sila koja, poto dobije impuls, te!i da se sjedini sa izvorom svoga porekla, u skladu sa 5undamentalnim kosmikim zakonom da &posledi e uzroka uvek moraju prelaziti u uzrok&# 8eneralno, pro es uzajamnog odr!avanja tih dveju sila potpuno je samostalan u svojim mani5esta ijama, kao i u svemu to izra!ava njihova sopstvena svojstva i karakteristike# 2rva od te dve 5undamentalne sile, ona koja je uvek prinu%ena da se javlja izvan izvora svoga porekla, mora neprestano da involuira4 druga, naprotiv, te!ei da se sjedini sa uzrokom svoga porekla mora uvek i u svemu da evoluira# 2oto prva od te tri samostalne sile nastaje iz !ivotvornih uti aja koji se doga%aju u samoj osnovi -zroka svega postojeeg i nataj nain nosi u svojoj prirodi kli u sile izra!avanja !ivotnosti, ona se mo!e smatrati onim to je &Dobro&, to jest 5aktorom ostvarenja povratnog toka posledi a, koje u odnosu na tu prvu silu mogu i moraju da se smatraju &"lom&# /sim toga, poto se razvija iz neizbe!nih i neprevladivih uzroka nastalih u samom 2raizvoru, prva sila se s tog stanovita mo!e nazvati pasivnom# Druga, povratna sila, poto stalno mora da se suprotstavlja kako bi imala mogunost da pre%e u svoj uzrok, ili makar da se suprotstavi suprotnom toku prve, pasivne sile, koja svoj impuls dobija iz 2raizvora, mora se smatrati aktivnom# 0 to se tie tree samostalne sile, ona je svuda i u svemu rezultat sudara dveju 5undamentalnih samostalnih sila, one koja nastaje i one koja se vraa# 'ako je ta trea samostalna sila tek rezultat prvih dveju 5undamentalnih sila, ona svejedno predstavlja oduhovljujui prin ip i prin ip pomirenja svake kosmike tvorevine# /na je oduhovljujui prin ip i prin ip pomirenja svake kosmike svetske tvorevine zato to nastaje i mora kao takva da postoji u njoj onoliko koliko postoje i rezultati raznovrsnih neobinih uti aja, proisteklih izme%u dve 5undamentalne sile koje teku u potpuno suprotnim prav ima# Dakle, moj deae, upravo u tom smislu i u tom znaenju termine &Dobro& i &"lo& je prvi put primenio nesreni )akarije 3ronbernkzion# "ahvaljujui tom bulmaranu i drugim poda ima koji su mi postali jasni na li u mesta, 5ormirano je moje lino miljenje o )akariju 3ronbernkzionu i itavoj toj stvari, i ono se potpuno razlikovalo od zakljuka do koga su doli pravedni stanovni i svete planete usled svojih istra!ivanja koja su se, iako su ra%ena na osnovu mudrih razmiljanja, svejedno pokazala pogrenim#
2onavljam da iako je ideja spoljnog Dobra i spoljnog "la najpre nastala zahvaljujui linosti )akarija 3ronbernkziona, po mom miljenju, on nije bio kriv to je ona dobila toliko tetnu 5ormu# 'pak, moj deae, podrobna i nepristrasna istra!ivanja, koja sam obavio na li u mesta, ba ila su svetlost na sledee okolnosti# 3ada je ta ideja postepeno dobila posebno tetnu 5ormu, ona se za psihu tvojih ljubima a pokazala kao takozvani &predodre%ujui 5aktor& da se u njihovoj prirodi kristalizuju poda i za 5antastino miljenje kako, tobo!e, izvan njih postoje objektivni izvori &Dobra& i &"la& koji deluju na njihovu sutinu4 usled toga, u njihovoj prirodi su poeli da se kristalizuju drugi osobeni poda i - najpre spontano, a zatim zbog udne svesti - koji su putem automatskih aso ija ija stvorili ube%enje da se uzrok svih njihovih mani5esta ija, dobrih i zlih, ne nalazi unutar njih, u njihovom sopstvenom egoizmu, ve u nekakvom spoljnom uzroku koji nimalo od njih ne zavisi# /snovna teta po sve te nesrenike, proistekla iz te 5antastine ideje, sastoji se u tome to su zbog abnormalnih uslova svakodnevnog !ivota, koje su sami stvorili, kod njih prestali da se kristalizuju poda i za stvaranje takozvane sposobnosti da se predmet posmatra svestrano i iroko4 umesto toga, kod njih se 5ormira &pogled na svet& zasnovan iskljuivo na toj kobnoj ideji o spoljnim uzro ima Dobra i "la# =azume se, tvoji ljubim i u nae vreme sve probleme bez izuzetka - i one koji se odnose na svakodnevni !ivot, i pitanja samousavravanja, i 5iloso5ska i nauna pitanja svih vrsta, i, naravno, bezbrojna &religiozna uenja&, a da i ne govorimo o 5amoznom &moralu&, &politi i&, &zakonima&, &eti i&, i tako dalje - razmatraju iskljuivo na osnovu te 5antastine i, u objektivnom smislu, po njih kobne ideje# 0 sada, moj deae, da bih rezimirao sve to sam rekao o toj ideji, ispriau ti kako su nai saplemeni i, prognani na tu osobenu planetu, postali nevoljni uesni i nastanka jedne komine dogodovtine4 tada e, siguran sam, stei skoro tanu predstavu o tom poznatom miljenju tvojih ljubima a o &Dobru&i&"lu&# .ai saplemeni i su na sledei nain postali nehotini uzrok konane 5iksa ije te 5atalne predstave u pro esu svakodnevnog !ivota neobinih tri entrinih stanovnika "emlje: )oram da primetim da nekada nije bilo ni govora o tom tragikominom doga%aju o kome sam ti govorio, sve dok se, istina neto pre nego to su predstavni i naeg naroda napustili tu planetu, me%u "emljanima, naravno, posebno me%u naivnima, nije proirilo miljenje kako su nai saplemeni i &besmrtni&# *o miljenje je, nesumnjivo, nastalo zato to su nai sunarodni i !iveli mnogo du!e nego "emljani i zato su sluajevi raskoarna me%u naima bili retki# )o!da se u tom periodu sveti pro es jo nijednom nije dogodio u naem plemenu# $elim da naglasim da se osim onoga o emu sam sada govorio, u vreme kada su nai saplemeni i !iveli me%u "emljanima nita osobeno nije doga%alo#
0li kasnije, kada su /dozgo izrazili !elju da na toj planeti ostane to manji broj naih saplemenika, veina je emigrirala na druge planete istog tog sistema, i skoro niko nije ostao na "emlji# *ek tada je zapoela ta komina istorija u koju su ak i sada upletena prava imena nekih predstavnika naeg naroda# Doga%aji, koji su oznaili poetak tog jedinstvenog sti aja okolnosti, zbog kojeg su ta tri entrina bia povezala imena naih saplemenika sa svojom 5antastinom idejom, bili su sledei: -brzo poto su nai saplemeni i napustili planetu, neki 0rmanarurd!a, koji je !iveo u epohi pro vata tikliamike iviliza ije - inae, bio je svetenik i ak je smatran jednim od &uenih svetenika& : prvi put je na toj kobnoj ideji izgradio elovito &religiozno uenje&# - svom &religioznom uenju& on je izme%u ostalog objasnio da me%u ljudima postoje nevidljivi duhovi i da oni ire spoljno &dobro& i &zlo&, prisiljavajui ljude da opa!aju i iskazuju to &dobro& i &zlo&# Duhove, nosio e &dobra&, on je nazvao &an%elima&, a nosio e zla - &zlim dusima&# &0n%eli&, nosio i ili propagatori &dobra& - to jest najuzvienijeg i bo!anskog - i sami su tako%e bili uzvieni i bo!anski i ljudi ih nisu videli niti oseali# &"li dusi& su, naprotiv, bia niskog porekla i dolaze iz ponora pakla, zbog ega ljudi ne mogu da ih vide# 0 ukoliko ljudi zaista ne vide zle duhe, to je samo zbog %avolske &sugestije& i zato, to je ovek &pravedniji&, utoliko vie njegovi organi vida opa!aju zle duhe# 3ada je to novo uenje postalo nairoko poznato, neki tvoji ljubim i su, saznavi iz pria svojih predaka da su nekada me%u njima !ivela, po svoj prili i, besmrtna bia koja su iznenada iezla, reili da proire glasine kako su, oigledno, upravo ta bia &zlodusi& i da su, slutei dolazak istinskog religioznog uenja i bojei se da ljudi mogu da ih otkriju, uinila sebe nevidljivima, ali da zapravo i dalje !ive me%u njima# -pravo tada su prava imena nekih naih saplemenika, koji su sluajno ostali tu sve do epohe u kojoj se pojavilo ovo religiozno uenje, dobila sasvim osoben znaaj i, prenosei se iz genera i6e u genera iju, stigla ak i do tvojih savremenih ljubima a# .jih i dalje ta imena aso iraju na svakojake 5antastine &uloge& koje, u skladu s njihovom matom, predstavljaju atribute klanova tih bia-zloduha, koja je, tobo!e, sazdao sam *vora i poslao ih na njihovu planetu kao kaznu# -kratko, u uobrazilji tih tri entrinih udaka naeg )egalokosmosa, zli duh - to je &neko& nevidljiv koji boravi me%u njima na "emlji, prema zapovesti *vor a i u skladu s njegovim iljevima# *i zli dusi su du!ni da svim moguim istinama i la!ima ljude nagovaraju i na svakom koraku ih prisiljavaju na bezbrojna &zlodela& ili &niskosti&, koja su ve postala neto kao osobenost njihove prirode# .iko od njih, naravno, i ne sluti da im se sve niskosti doga%aju samo zato to !ive nedostojno i time omoguuju da se u njima pojavi njihov sopstveni unutranji &zao
duh&, &samozavaravanje&, koji apsolutno dominira nad elokupnom njihovom psihom i da je upravo zbog njega potrebna ideja &spoljnog& dobra i zla# - svakom sluaju, ta 5antastina ideja je znatno doprinela da na neuporedivi 1u i5er bude poznat i poslu!ila je hvali i slavi njegovog imena, zato to nigde u ,asioni njegovi talenti nisu o enjeni i proslavljeni onako kako je to uinjeno na "emlji# - tom trenutku jedan od zaposlenih na brodu u%e u prostoriju gde je tekao razgovor i urui Belzebubu lejtuanbros4 izlazei, on se okrenu svima i radosno ree da se ve vidi odsjaj s5era planete 3aratas#
Glava 45 PREMA BELZEBUBOVOM MILjENjU, TO TO LjUDI IZ PRIRODE IZVLAE ELEKTRICITET I KORIENjEM GA UNITAVAJU, PREDSTAVLjA JEDAN OD OSNOVNI UZROKA SKRAIVANjA LjUDSKOG !IVOTA Poto je sasluao sadraj lejtuanbrosa i stavio ga na "sinuru", to jest na red polica koje su stajale iza njega, Belzebub ponovo duboko uzdahnu i nastavi da pria: - Za na opti egalokoz!os bilo bi tek pola nevolje kada bi abnor!alni uslovi svakodnevnog ivota tricentrinih bi"a na planeti Ze!lji i!ali r#ave posledice sa!o po njih, to jest po njih kao tricentrina bi"a, i po !ogu"nost usavravanja "viih tela" ili nadtelesnih sutina, koje bi na svoju nesre"u !ogle u nji!a da nastanu u budu"nosti$ %li sav uas se sastoji u to!e to njihova ano!alna egzistencija ve" i!a posledice i tetno utie na nor!alan ivot tricentrinih bi"a, nastanjenih na drugi! planeta!a - istina, u to! isto! siste!u - kao i na !ogu"nost usavravanja viih delova koji se nalaze u bi"u tih stvorenja$ &!ao sa! prilike da za tu alosnu injenicu optekoz!ikog karaktera sazna! upravo pre nego to "u zauvek napustiti sunani siste! 'rs$ 'd svega to !i je o!ogu"ilo da sazna! tu gorku injenicu i kristalizuje! u svo! bi"u neunitiva znanja za !oje vrsto uverenje u tu istinu, tebe "e najvie zani!ati to to sa! u to!e veo!a po!ogao, niko!e drugo! do "rezultatu" ili, kako bi rekli tvoji ljubi!ci, "sinu" svog najboljeg prijatelja (ornahoora )arkara, !ladoj svesnoj linosti (ornahooru *aoorku, koji je, kao i njegovo otac, za cilj svoje egzistencije odabrao izuavanje svojstava sveprisutne koz!ike supstance 'kidapoh, za koje je postepeno tako#e dobijao priznanja i s!atran jedni! od optekoz!ikih naunika najvieg ranga !e#u tricentrini! bi"i!a$ Zna ta, !oj deae+ Poto su svi doga#aji i razgovori, koji slue utvr#ivanju i kristalizaciji ,aktora za !oje vrsto uverenje o to! alosno! optekoz!iko! doga#aju, veo!a zani!ljivi, oni i tebi !ogu biti veo!a korisni, a poto se za sada vide tek odsjaji s,era naeg dragog )aratasa, ispria"u ti o to!e to je !ogu"e detaljnije$ -a bih ti dao to potpuniju predstavu o to!e zato su se upravo ti podaci kristalizovali u !o! bi"u radi provere i punog razu!evanja te injenice, ispria"u ti o ono!e to se dogodilo sve po redu, od !o!enta kada sa!, nalaze"i se na tvojoj o!iljenoj planeti, prvi put dobio vest o svo! potpuno! po!ilovanju$ .i! sa! uo za taj poseban, predivan !ilosrdni postupak pre!a !eni, reio sa!, naravno, da se prvo! priliko! vrati! u svoju, srcu dragu do!ovinu$ %li pre toga, bilo je neophodno da se vrati! na planetu ars kako bih izvrio sve !ogu"e pripre!e za tako dugo putovanje$
/ekoliko dana kasnije, napustio sa! Ze!lju zauvek i vratio se na ars, kao i obino, brodo! " ogu"nost"$ 0brzo posle sletanja, dobili s!o zapovest 'dozgo u kojoj je reeno da ja i svi ostali !oji saple!enici, koji ele da se vrate u do!ovinu, !ora!o krenuti brodo! " ogu"nost" na 1aturn, gde treba da sleti veliki brod za !e#uzvezdane letove "1veprisutni", koji "e nas sve ukrcati kako bi nas odvezao na odredino !esto$ Bez obzira na to, ja sa! neko vre!e ostao na arsu da bih posvravao svoje line stvari i dao razna uputstva, vezana za nae saple!enike$ 0pravo u to vre!e !i je reeno da veo!a eli da !e vidi "tu,ne,te,"$ "2u,ne,te," je i!e koji! na arsu zovu poglavara svih tricentrinih stanovnika te planete3 to jest, ono odgovara ze!aljskoj rei "kralj"$ Poznavao sa! tog "tu,ne,te,a", ili kralja, u njegovoj !ladosti, kada je bio tek "ple,per,nu,"$ Ple,per,nu, je skoro isto to i zirlikner na naoj planeti ili lekar na tvojoj Ze!lji$ 1 ti! u vezi, setio sa! se da na skoro svi! planeta!a nae 4elike 4asione, kao i na drugi! planeta!a sunanog siste!a 'rs, bi"e postaje poglavar drugi! bi"i!a pre!a svoji! zasluga!a, a naje"e pre!a zasluga!a koje je stekao kao ple,per,nu,, ili lekar - to jest lekar duha i tela$ oj prvi susret sa !arsovski! tu,ne,te,o! dogodio se ubrzo poto s!o stigli u taj sunani siste! i nastanili se na arsu$ 'n je tada bio ple,per,nu, upravo u ono! delu planete gde s!o !oja pratnja i ja organizovali svoj stalni boravak$ )asnije, kada je, ive"i na razni! !esti!a u svojstvu ple,per,nu,a, udostojen da postane vladar svih bi"a nastanjenih na arsu i kada se pri!akao stanju 1vetog &z!ea, poeleo je da se vrati u onu oblast svoje planete, gde je proveo prvu !ladost$ 5to zato se taj bivi ple,per,nu,, sada tu,ne,te,, naao u to vre!e u !estu !oga boravka na arsu$ 2aj !arsovski tu,ne,te, je po !iljenju tvojih ljubi!aca bio veo!a star3 pre!a !arsovsko! vre!enu i!ao je oko dvanaest hiljada godina i tek neto !anje pre!a ze!aljsko! raunanju vre!ena$ 1ada treba da zna da je na arsu duina ivota uopte skoro ista kao i duina ivota drugih tricentrinih bi"a na svi! drugi! planeta!a naeg egalokoz!osa, izuzev, naravno, onih bi"a koja su ,or!irana direktno od tetartokoz!osa ija duina ivota !oe biti i tri puta ve"a$ 2ricentrina bi"a, koja su nastala i ive na arsu, kao i na drugi! planeta!a naeg egalokoz!osa gde je ivot tricentrinih bi"a nor!alan, i!aju sve !ogu"nosti da dostignu stanje svetog &z!ea, to jest stanje u ko!e ivot bi"a, relativno najve"eg koz!ikog &raniranu!anda, zavisi jedino od supstanci koje nastaju neposredno iz pojava 1a!og /ajsvetijeg Praizvora3 dok kod drugih bi"a njihov ivot uvek zavisi od koz!ikih supstanci, nastalih neposredno iz rezultata svih odgovaraju"ih centralnih koncentracija optekoz!ikog ,unda!entalnog %nsanbaluazara$
% kada dostignu stanje svetog &z!ea i kada je 0! njihovog vieg dela usavren do potrebne gradacije 1vete 6estvice 'bjektivnog 0!a, proces svetog raskoarna se kod njih doga#a jedino na njihovu sopstvenu elju3 poto!, njihovo vie telo, ili nadtelesna sutina, dospeva pravo na svetu Planetu .istilite$ & tako, !oj deae, kada sa! se vratio sa Ze!lje na ars, ok sa! urno dovravao sve svoje poslove, javljeno !i je da gu,ne,te, planete lino eli da !e vidi$ 2u !olbu uvaenog tu,ne,te,a preneo !i je na %hun pute! takozvanog "keleheo,ua" ili, kako na Ze!lji kau, "pisa!ceta"$ 1adraj keleheo,ua je glasio: "4aa ilosti, uo sa! da ste udostojeni da od naeg 'pteg 'ca 1tvoritelja pri!ite pun oprotaj za grehe vae !ladosti i da sada naputate !oju do!ovinu zauvek$ &z tog razloga ja, starac, veo!a eli! da vas vidi! i da vas poslednji put lino blagoslovi!, a tako#e da preko vas zahvali! svi! vai! ze!ljaci!a za njihove postojano dobre odnose s !oji! sunarodnici!a toko! !nogih godina$" /a kraju tog keleheo,ua bilo je dopisano: 7eleo bih da lino do#e! kod vas, ali kao to znate, di!enzije !og planetarnog tela !i to ne dozvoljavaju i zato vas !oli! da !e ne odbijete i da posetite !oj ",al,eh,u,"$ 0 govoru arsovaca ,al,eh,u, znai "do!"$ 'vde !ora! da se seti! da su tricentrini stanovnici arsa od sa!og poetka znali i nau istinsku prirodu i prave razloge zbog kojih s!o bili prinu#eni da se nastani!o na njihovoj planeti$ 0 to! pogledu oni nisu liili na tricentrine stanovnike Ze!lje koji nikada nisu znali, pa ak nisu ni slutili ko s!o bili !i i zato s!o iveli !e#u nji!a$ -akle, !oj deae, kada sa! dobio poziv od uvaenog tu,ne,te,a, naravno, odluio sa! da ga od!ah poseti!$ )ada sa! se pojavio, posle svih propisanih cere!onija i raz!ene ljubaznih ,raza, ovaj, u pravo! s!islu veliki tu,ne,te, !i se toko! razgovora obratio s jedno! !olbo!$ /jegovo pitanje je bilo uzrok to su se u !eni kristalizovali podaci koji su !e vrsto ubedili da su rezultati koji proizilaze iz ano!alne egzistencije tricentrinih stanovnika Ze!lje ve" poeli tetno da utiu na svakodnevni ivot tricentrinih bi"a koja su nastala i ive na arsu, ti!e to deluju na njihove "!ogu"nosti" usavravanja, koje su odlika svih tricentrinih bi"a$ Pokua"u da ti od rei do rei ponovi! onaj deo naeg razgovora koji se odnosi na sadraj !olbe velikog tu,ne,te,a$ 'n je rekao: - 4aa !ilosti8 Zahvaljuju"i sve!ilostivo! oprotaju, koji va! je darovan 'dozgo, vra"eno va! je pravo da slobodno ispunite svoje uistinu vrle elje$ Zahvaljuju"i toj velikodunoj !ilosti, vi i!ate !ogu"nost da opet postanete ono to ste !ogli da budete pre !nogo godina zahvaljuju"i dostignu"i!a svoga 0!a$ /aravno, od
dananjeg dana, vaa ilosti, vi "ete nesu!njivo sretati !noge osobe, sutinski bliske va!a, koje su dostigle najvie stupnjeve 0!a$ & sada, !ogu slobodno da va! se obrati! kao staro! prijatelju i da vas za!oli! da se priliko! susreta s ti! osoba!a setite !ene, starca, i ne zaboravite da ih pitate ta !isle o injenici koja u poslednje vre!e skoro neprekidno u svi! !oji! oduhovljeni! delovi!a izaziva uzne!iruju"e asocijacije3 a kada saznate njihovo !iljenje, !oli! vas da !i ga po neko!e saoptite$ *adi se o to!e to sa! toko! nekoliko poslednjih ",to,u", s veliko! pouzdano"u utvrdio da !e#u stanovnici!a nae planete sa svaki! ",to,uo!" raste "nur,u,ta,a,", dok se, istovre!eno zapaa proporcionalno s!anjenje intenziteta njihove sposobnosti za aktivno !iljenje$ 0zgred, !oj deae, izraz "nur,u,ta,a," na arsu oznaava neto poput onoga to se na Ze!lji naziva "bezvoljno"u"$ & tu,ne,te, nastavi: )ada sa! prvi put uoio tu injenicu, veo!a tunu po stanovnike nae planete, poeo sa! intenzivno da raz!ilja! kako da otkrije! njen uzrok, kako bih bi"i!a koja su !i poverena !ogao da da! potrebna uputstva u pogledu borbe za iskorenjivanje tog alosnog ,aktora, nedavno nastalog u njihovoj prirodi$ e#uti!, bez obzira na esta i duga raz!iljanja o to! proble!u koji !e je neprekidno brinuo, ja jo ne !ogu ak ni priblino da objasni! gde se krije nevolja i kakve !ere treba preduzeti da bi se to zlo iskorenilo$ 2ako se zavravala !olba uvaenog tu,ne,te,a planete ars i, naravno, !oj deae, ja sa! tada obe"ao svo! staro! prijatelju da "u se o to!e raspitati ve" priliko! svog prvog susreta sa odgovaraju"o! 'sobo!, kao i da "u njen odgovor od!ah proslediti$ Posle nekoliko !arsovskih dana !i s!o zauvek napustili tu gostoljubivu planetu i odleteli na 1aturn$ .i! s!o stigli ta!o, poglavar svih naih ze!ljaka na! je saoptio sadraj eterogra!a u ko!e se govorilo da veliki brod "1veprisutni" ne"e !o"i da se spusti na 1aturn pre poetka slede"eg "krehkrikra"$ ")rehkrikra" na 1aturnu odgovara vre!ensko! periodu koji odre#uje pozicija koju ta planeta zauzi!a, s jedne strane, u odnosu na sunce svog siste!a, a s druge strane, u odnosu na planetu tog istog siste!a koja se zove "/eptun"$ Za jednu saturnijansku godinu pro#e seda! takvih tano utvr#enih perioda i svaki od njih i!a svoje posebno i!e$ Poto je, pre!a raunanju !arsovskog vre!ena, predstojalo skoro "pol,usa" do slede"eg "krehkrikra" ili, pre!a ze!aljsko! vre!enu, oko !esec i po dana, odluili s!o da za to vre!e organizuje!o svoj svakodnevni ivot na vie ili !anje odgovaraju"i nain$ /eki su ostali na brodu " ogu"nost"3 drugi su nali s!etaj u do!ovi!a koje su na! stavili na raspolaganje drueljubivi stanovnici 1aturna3 %hun i ja s!o krenuli u
"*irh", veliki naseljeni centar tricentrinih 1aturnijanaca, gde je iveo !oj prijatelj (ornahoor )arkar$ Prve veeri po nae! dolasku, za vre!e prijateljskog razgovora, pitao sa! svog druga kako protie ivot njegovog naslednika3 i!ao sa! u vidu svoj "spoljni kesdanijanski rezultat" ili, kako bi rekli tvoji ljubi!ci, svoje "ku!e", (ornahoora *aoorka$ 'n !i se zahvalio i rekao da *aoorkov ivot protie prilino dobro i da je on postao njegov naslednik u svako! pogledu, odredivi za cilj svog odgovornog ivota, kao i )arkar, briljivo izuavanje sveprisutne supstance 'kidanoha$ /apravivi kratku pauzu, on ree da je njegov naslednik u svo! poznavanju koz!ike supstance 'kidanoh, do koga je sa! doao, pre!a njegovo! izrazu, ve" "nanjuio sa!u sutinu"$ Zati!, on ree da ne sa!o to su se, zahvaljuju"i rezultati!a naunih dostignu"a njegovog naslednika, svi ,aktori za prethodno kristalizovana ube#enja toko! dugih godina njegovog rada, u njegovo! sopstveno! bi"u sada potpuno dekristalizovali, ve" je on ak unitio sve svoje pronalaske, na!enjene istraivanju te sveprisutne koz!ike supstance, ukljuuju"i i svoju zna!enitu svetiljku "koja ne zrai"3 duboko uzdahnuvi, on zakljui: 1ada se potpuno slae! sa !iljenje! "svog rezultata" da je za !ene bila najve"a nesre"a to to sa! se tako dugo bavio ti!, u objektivno! s!islu, "nepopravljivi! greho!"$ *azgovaraju"i dalje na razne te!e, u skladu sa toko! asocijativnog !iljenja, doli s!o do razgovora o tricentrini! stanovnici!a Ze!lje$ 1e"a li se, ve" sa! ti govorio da je !oj drug (ornahoor )arkar uvek bio in,or!isan o !oji! pos!atranji!a njihove neobine psihe i da sa! !u ak, kao i tvo! stricu 2uilanu, slao kopije nekih svojih beleaka$ Zato !e je, dok s!o razgovarali o tricentrini! bi"i!a koja su tako obuzela tvoju !atu, (ornahoor )arkar iz!e#u ostalog pitao: - *ecite !i, !oli! vas, prijatelju !oj, da li je !ogu"e da se duina ivota tih nesre"nika i dalje s!anjuje+ Poeo sa! da !u objanjava! pravo stanje stvari u vezi tog proble!a i da izlae! nove podatke koje sa! o toj ano!aliji prikupio, kada u sobu u#e njegov "rezultat", (ornahoor *aoork$ &ako je novopridolica izgledao potpuno isto kao i njegov proizvo#a, on je bio veo!a snaan i pun !ladalake vatre$ )ada je zauzeo !esto na svo! sedalu na nain svojstven tricentrini! stanovnici!a te planete, pozdravio !e je pre!a njihovo! obiaju an#eoski !elodini! glaso!, uz sve vrste lepih elja i lepih ose"anja$ /a kraju, !alo egzaltirano, on ree: - &ako ste vi sa!o !oj "kesdanijanski otac", poto sa! znao da ste s puni! znanje! izvravali boanske zapovesti pre!a !eni, koje ste preuzeli za vre!e !og
"krikrakrija", u !o! bi"u su kristalizovani podaci - iji je rezultat potovanje pre!a va!a - ekvivalentni oni!a koji !oraju postojati u prirodi svakog tricentrinog bi"a pre!a svo!e proizvo#au3 bez su!nje, upravo zbog te injenice, ja sa! se vas tako esto se"ao u svoji! !isli!a i uvek sa! eleo da i!ate uslove koji u objektivno! s!islu vode u lepu i sre"nu budu"nost$ ")rikrakri", !oj deae, jeste naziv koji je na planeti 1aturn dat onoj svetoj cere!oniji koja lii na takozvano "krtenje" na planeti Ze!lji$ oda nisi shvatio na ta sa! !islio kada sa! rekao da je (ornahoor )arkar zauzeo svoje !esto na sedalu$ *adi se o to!e da su zbog svog spoljanjeg izgleda tricentrini stanovnici te planete navikli da se od!araju sa!o na jednoj nozi3 to jest, poto se na na odre#eni nain saviju, oni prenose teinu svog planetarnog tela na donje ekstre!itete, te zbog tog naina od!aranja, i!aju potrebu da budu na odre#enoj visini$ Zato ta tricentrina bi"a u svoji! odaja!a na izvesnoj visini postavljaju grede koje zovu "sedali!a"$ ora! da doda! da oni svoja "sedala" ukraavaju razni! drangulija!a ili na nji!a urezuju svakojake are, isto kao to ine i tvoji ljubi!ci koji ose"aju slabost pre!a ono!e to sa!i nazivaju "na!etaje!"$ -akle, poto je zauzeo svoje !esto na sedalu i rekao svoj pozdrav, !oj dragi "spoljni kesdanijanski rezultat", ili "ku!e", (ornahoor *aoork se ukljui u na razgovor$ -a, !oj deae, za vre!e opteg razgovora na razne te!e, pitao sa! svoje ku!e iz!e#u ostalog, zato su se u njegovoj prirodi kristalizovali podaci koji su izazvali ozbiljno interesovanje za otkrivanje svih aspekata sveprisutne supstance 'kidanoh, zahvaljuju"i koji!a je i sa!, poput svog proizvo#aa, zasluan za otkrivanje velikih koz!ikih otkri"a$ )ada je !ladi *aoork detaljno odgovorio na !oje pitanje, bilo !i je jasno da abnor!alna egzistencija tvojih ljubi!aca ve" deluje tetno na nor!alnu egzistenciju i svesno usavravanje bi"a nastanjenih na planeti ars3 u isto vre!e, zahvaljuju"i njegovo! podrobno!, nauno zasnovano! odgovoru, ja sa! dobio i podatke za objanjenje pitanja koji! !i se obratio !oj stari !aroovski prijatelj, veliki tu,ne,te,$ Pokua"u, !oj deae, da ti na nae! jeziku to tanije reprodukuje! sutinu njegovog odgovora$ *az!islivi !alo o !o! pitanju, (ornahoor *aoork je odgovorio s najve"o! ozbiljno"u: - 0 osvit svog ivota, kada sa! se tek pripre!ao da postane! odgovorno bi"e, veliki deo vre!ena - kao to je svojstveno tricentrini! bi"i!a toga uzrasta provodio sa! vebaju"i "dugo aktivno raz!iljanje"3 i desilo se sa!o po sebi da sa! se za vre!e pauza, neophodnih za od!or, bavio razni! eksperi!entalni! ure#aji!a svog proizvo#aa$ 0pravo u to! periodu svog ivota, esto sa! zapaao da se u odre#ene dane snaga i nivo !og aktivnog !iljenja pri!etno s!anjuju$
2o otkri"e je podstaklo !oje aktivno interesovanje, iji je rezultat u !o! bi"u bio istrajan i!puls elje za potpuno razu!evanje uzroka te pojave$ 'd tog vre!ena poeo sa! da obra"a! panju i na sebe i na sve to se oko !ene doga#a, kako bih otkrio te uzroke$ & posle jednog "krija", potpuno sa! se uverio da to neeljeno stanje u !eni nastaje svaki put kada radi na veliki "laj,akan", ili "dina!o!aina"$ 0pravo ta injeniia, u koju sa! se tada uverio, postala je razlog !og pojaanog interesovanja za sveprisutnu koz!iku supstancu i !og dubokog i briljivog prouavanja njenih osobina$ oji eksperi!enti su od sa!og poetka i !eni i drugi!a pruili bezbroj najrazliitijih dokaza da se sveprisutna supstanca 'kidanoh nalazi i u at!os,eri drugih planeta i da u nastanku svih planetarnih ,or!acija - ukljuuju"i, naravno, "kraprhalihrohnijanski" deo svakog bi"a - uestvuje i u odravanju njegovog ivota$ 2oko! svojih daljih eksperi!entalnih istraivanja de,initivno sa! shvatio da iako na 1unani siste!, kao i svi drugi sunani siste!i 4elike 4asione, i!a svoj sopstveni "%nsanbaluazar" i da svaka planeta sa svojo! at!os,ero! predstavlja specijalno !esto koncentracije ove ili one klase koz!ikih supstanci datog "optesiste!skog %nsanbaluazara", koz!ika supstanca 'kidanoh je svejedno neophodni i ak do!inantan deo prirode svake planete$ )asnije su !oji eksperi!enti pokazali da je, zahvaljuju"i optevasionskoj ravnotei ta koz!ika supstanca koncentrisana u svako! siste!u u strogo odgovaraju"oj proporciji, kao i da je raspore#ena u strogo odre#eni! proporcija!a u at!os,eri svih planeta datog siste!a$ Pre!a to!e, !a gde bila kori"ena ta univerzalna supstanca, u bilo ko! delu vazdunog prostora, sluajno ili na!erno, ona svakako !ora da bude nadokna#ena radi obnavljanja ravnotee njenog proporcionalnog sadraja u at!os,eri3 i to se doga#a uzi!anje! te supstance sa drugih !esta$ 2o uravnoteavanje kretanja 'kidanoha treba da se odvija ne sa!o u okviru at!os,ere jedne planete, ve" i uzi!anje! iz at!os,ere jedne planete za at!os,eru druge, ukoliko je u toj drugoj, iz nekih razloga, ta supstanca kori"ena !i!o utvr#ene nor!e$ /ajzad, ja sa! svoji! 0!o! sasvi! pouzdano utvrdio sve aspekte, i ubedio i druge da je sveprisutna supstanca 'kidapoh, stalno prisutna i uvek nadokna#ivana u naoj at!os,eri, neophodna za prirodu nae planete, da predstavlja najvaniji ,aktor svih vrsta tvorevina i najvaniji ,aktor odravanja ivota3 tako#e, sutina svake "relativno sa!ostalne" tvorevine unutar i na planeti, kao to je priroda bi"a svih !odanih siste!a i svih ,or!i spoljnog izgleda, zavisi od te supstance3 ak sa! dokazao da !ogu"nost tricentrinih bi"a da se usavravaju i da se na kraju krajeva sjedine sa Prauzroko! svega postoje"eg zavisi iskljuivo od te supstance$ 7eli! da naglasi! da sa! na osnovu svih svojih eksperi!entalnih ispitivanja sasvi! pouzdano utvrdio i dobio neoborive dokaze u pogledu bi"a iz svog okruenja, da je unitavanje sveprisutne supstance 'kidanoh u prirodi nae planete i
njenoj at!os,eri skoro ekvivalentno svesno! unitavanju svih dela i rezultata /ajsvetijeg Prauzroka svega postoje"eg$ 2i! rei!a, zanet to! te!o!, !ladi (ornahoor *aoork uzvienog duha, !oje drago ku!e, zavri svoj govor$ 0 jeku objanjenja (ornahoora *aoorka o svojstvi!a sveprisutne koz!ike supstance 'kidanoh i o neizbeni! posledica!a njenog izdvajanja iz prirode neke planete, kao i njeno! potonje! unitavanju, u !eni se rodila su!nja i u !o! se"anju su se postepeno pojavile razne slike koje su reprodukovale utiske, pri!ljene toko! !og boravka !e#u Ze!ljani!a, kao i u periodu !ojih stalnih pos!atranja njihovog svakodnevnog ivota iz !oje !arsovske opservatorije$ 2i utisci su pokazivali da su oni iz prirode svoje planete u razni! periodi!a neprekidno dobijali tu supstancu ili odre#ene njene delove i koristili je za razne naivne i egoistike ciljeve$ % kada sa! se toko! daljih objanjenja (ornahoora )arkara, na osnovu asocijacije, setio !olbe velikog tu,ne,te,a planete ars, shvatio sa! svi! svoji! bi"e!, bez naj!anje su!nje, sve kobne posledice tih !ani,estacija tricentrinih stanovnika Ze!lje$ 'ni su sveukupnost i pojedine delove te supstance, koja je i za njih sveta, u razni! periodi!a razliito nazivali, a u nae vre!e, rezultat sjedinjavanja i uzaja!nog unitavanja dvaju delova te sveprisutne supstance, oni nazivaju "elektriciteto!"$ & razu!e se, iako su i nekoliko puta ranije, u razni! epoha!a - naravno, zahvaljuju"i sluajno! sticaju okolnosti - ve" otkrivali razliite naine da iz prirode svoje planete, iz svojih, kako sa! ve" rekao, "naivnih egoistikih ciljeva", izvuku i koriste razliite delove te sveprisutne supstance, apsolutno neophodne za nor!alan koz!iki proces, oni je jo nikada do sada nisu unitavali u onoj !eri u kojoj to ine u poslednje vre!e$ /a taj nain, zahvaljuju"i objanjenji!a !og "spoljnog kesdanijanskog rezultata", ja sa! se potpuno uverio u ve" izraeno kobno delovanje rezultata ano!alnog svakodnevnog ivota tricentrinih bi"a koja su toliko obuzela tvoju !atu3 osi! toga, pitanje koje je zabrinulo !og starog druga, to jest, zato u poslednje vre!e tricentrini! stanovnici!a arsa postaje sve tee i tee da se usavravaju, reeno je sa!o od sebe$ 9to se tie naina na koji je to pitanje reeno, !ogu da kae! da se to dogodilo upravo onako kako je za takve prilike opisano u veo!a retko citiranoj izreci naeg uvaenog :ode /asradina: "/ikad ne znate ko "e va! po!o"i da se iskobeljate iz kaljue$" Zaista, za reenje tog pitanja !oj stari prijatelj je i!ao u vidu 'sobe sa potpuno drugaiji! podaci!a i !ogu"nosti!a od onih koje su i!ali !oji prijatelji na 1aturnu, koji su bili obina tricentrina bi"a$ 'n, !oda, nije ni slutio da su u takvi! stvari!a$ obina tricentrina bi"a koja dobijaju in,or!acije o svi! vrsta!a realnih koz!ikih istina, zahvaljuju"i jedino ispunjavanju svog pravog duga, u
ve"ini sluajeva ko!petentnija od bilo kog an#ela ili heruvi!a, s njihovo! gotovo! 1utino!, koji su, iako se njihov 0! nalazi na visoko! stupnju savrenstva, sa!o linosti kakve je na uvek potovani :oda /asradin opisao ovako: "2u#e patnje nikada ne"e shvatiti neko ko ih nije sa! iskusio, !akar i!ao boanski 0! i prirodu pravog #avola8" 0 to! trenutku su se po itavo! zvezdano! brodu ")arnak" razlegle vetaki proizvedene vibracije koje su i!ale osobinu da prodiru u organiz!e svih putnika i deluju na takozvane "lutaju"e nerve" eluca$ 2a vetaka pojava je znaila da je dolo vre!e okupljanja u takozvanoj "da!ihunatri", nalik na "!anastirsku trpezariju", u kojoj je kolektivno uzi!ana "druga nasuna hrana"$
Glava 46 BELZEBUB OBJANjAVA SVOM UNUKU ZNAENjE FORME I REDOSLEDA KOJE JE ODABRAO ZA PREZENTIRANjE INFORMACIJA O LjUDIMA Posle procesa uzimanja druge nasune hrane, Belzebub se, napustivi "camihunatru", nije odmah vratio na mesto gde se obino nalazio tokom razgovora, ve je najpre otiao u svoju "kesahu", ili "kabinu", kako bi svoj suvie star rep ohladio u odreenoj tenosti; tome je povremeno morao da pribegne zbog svojih poodmaklih godina !ada je, vrativi se iz svoje kesahe, utei uao u onaj deo broda "!arnak" gde su obino provodili vreme, pred njim se ukazala neobina slika" #jegov ljubljeni unuk $asejn je stajao u oku, poluokrenut, i pokrivi lice rukama gorko plakao Belzebub, uznemiren, brzo prie $asejnu i glasom punim brige, upita" % &ta se dogodili, edo moje' (ato plae' $asejn htede da odgovori, ali je bilo oigledno da mu jecaji koji su potresali njegovo planetarno telo nee dopustiti da progovori )ek posle du*eg vremena, kada se njegovo planetarno telo malo smirilo, gledajui u dedu veoma tu*nim pogledom, ali i sa osmehom punim ljubavi, on ree" % #e brini za mene, dragi dedice, ovo stanje e uskoro proi +vih ovih poslednjih "dianoska", ja sam veoma mnogo i aktivno razmiljao i verovatno se zbog tog novog tempa ,unkcionisanja promenio i opti tempo ,unkcionisanja moga bia - sada, sve dok se novi tempo mog razmiljanja ne harmonizuje sa ve uspostavljenim tempom mog opteg ,unkcionisanja, verovatno e mi se dogaati anomalije, poput ovog jecanja .oram da priznam, dragi moj dedice, da je osnovni razlog mog sadanjeg stanja bila slika, izazvana mojim asocijativnim miljenjem, koja je odra*avala stanje i sudbinu onih zlosrenih viih tela koja zbog raznih, sluajnih okolnosti, nastaju u prirodi tricentrinih (emljana i ostaju napola ,ormirana )e asocijativne misli, praene rastuim impulsom tuge, poele su u d*amihunatri, za vreme svetog uzimanja druge nasune hrane; misli o njima su nastale u mom miljenju na osnovu asocijacije, dok sam bio prepun radosti zbog svega to se tamo dogaalo - tada sam poeo da razmiljam o tim nesrenim tricentrinim biima, o kojima si mi toliko priao u poslednje vreme, o tome da su samo zbog posledica toga "neto", prokletog za njih, implantiranog u bie njihovih predaka % iz razloga koji nikako nije zavisio od njihove sutine, ve samo i jedino od previda nekih #ajviih !ozmikih +vetih /inosti % ne samo via tela, ve i oni sami, kao obina bia, zauvek lieni mogunosti da osete onu blagoslovenu radost koja nastaje u prirodi svih vrsta relativno samostalnih linosti za vreme opteg svetog uzimanja druge nasune hrane, u kojem smo mi uestvovali
!ada je $asejn prestao da govori, Belzebub ga je dugo i mirno gledao u oi, a zatim, s osmehom, koji je pokazivao sutinski impuls ljubavi, on ree" % +ada vidim da si tokom ovih poslednjih "dianoska", naravno, mnogo i aktivno razmiljao ili, kako bi rekli neki tvoji savremeni ljubimci, za to vreme nisi ni spavao kako treba !ada su seli i kada se pojavio 0hun, Belzebub nastavi da pria" % Pre svega, poeu reima koje izra*avaju impuls radosti koju si ti izazvao 1eoma me raduje kriza koja je u tebi nastupila i koja jo traje 2adujem se uglavnom zato to je do iskrenog jecanja, iji sam bio svedok, dolo upravo u onom periodu tvog *ivota kada si, prema zakonima velikog 1remena, upravo na pragu da postane odgovorno bie % to jest upravo u godinama kada se kristalizuju svi podaci, neophodni za ,unkcije koje izgrauju linost tricentrinog bia tokom njegove odgovorne egzistencije i dobijaju harmonian "tempo" u optem ,unkcionisanju +ve me to uverava da e ti relativno uvianje ili ak "oseaj" koji se, na moju radost, u tebi javio i koji je na prvi pogled nelogian, biti veoma korisni i uistinu neophodni kasnije, kao i svim tricentrinim biima u odgovornom uzrastu (ato u ti, pre svega, to objasniti )voje suze me takoe uveravaju da e u tvom buduem svesnom *ivotu tvoje bie sadr*ati one dragocene *ivotne podatke za oseaj koji predstavlja osnovnu sutinu svake tvorevine bo*anskog 3ma, i koji je ak ,ormulisan reima naeg +veopteg 4ca, ispisanim iznad glavne kapije +vete Planete 5istilite" "410.4 -.0 P2014 60 378 +0.4 4#09 !4 .4:8 60 +$10)623;8 28(3/)0)8 .49-$ 68/0 " +ada se tvoje bie povinuje toj bo*anskoj zapovesti, zato to si se, iako si sam oseao bla*enstvo, u istom momentu asocijativno setio da su ga drugi lieni i zajecao si iz sveg srca, 9o vie se radujem zbog tebe, jer ti podaci, obavezni za svako bie, poinju u tebi da ,unkcioniu upravo u vreme kada se kristalizuju i ,ormiraju svi oni ,aktori koji ne zavise od 3ma sopstvenog bia, ve iskljuivo od bia iz tvog okru*enja, spoljnih uslova i najveeg optekozmikog -raniranumand*a +ada opet mo*emo da se vratimo temi koju sam odredio, to jest da vidimo zato sam ti tokom itavog naeg putovanja kozmikim brodom toliko mnogo i tim redom priao o tricentrinim biima nastanjenim na planeti (emlji !ada sam se vratio na na dragi !aratas, osloboen svih drugih du*nosti, dobrovoljno sam preuzeo na sebe odgovornost da rukovodim tvojim "oskiano" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, tvojim "obrazovanjem" 0 poto taj period tvog *ivota upravo predstavlja vreme kada su kod tricentrinog bia sve ,unkcije harmonizovane nastankom onih ,ormi ula i shvatanja, koji u svojoj sveukupnosti u njemu ostvaruju takozvano "logiko miljenje", reio sam, kada smo krenuli na putovanje kozmikim
brodom "!arnak", da iskoristim to vreme i tako pomognem u harmonizovanju tih ,unkcija, kako bi se dalje ,ormiranje tvog budueg aktivnog miljenja koje od njih zavisi, ostvarivalo upravo onim redom u iju sam se ispravnost uverio svim svojim biem tokom svog dugog *ivota !ada sam, na poetku naeg putovanja primetio da te veoma zanimaju tricentrini stanovnici planete (emlje, odluio sam da ti, pod izgovorom da *elim da zadovoljim tvoju radoznalost, ispriam o njima sve, tako da "egoplastikuri", potrebni za tvoje budue asocijativno miljenje, mogu da se kristalizuju u tebi bez ikakve primese sumnje (bog toga sam u svom pripovedanju strogo sledio dva principa" %Prvi" ne predstavljati nita kao sopstveno subjektivno miljenje, kako se podaci neophodni za ,ormiranje tvog sopstvenog ubeenja ne bi kristalizovali u tebi u gotovoj ,ormi, prema tuem miljenju %- drugi" izlo*iti odreenim redosledom sve zemaljske dogaaje, vezane za nastanak i postepeni porast unutranjih i spoljnih anomalija kod tvojih ljubimaca u procesu njihovog svakodnevnog *ivota, koje ih u svojoj sveukupnosti dovode do sadanjeg tekog i skoro beznade*nog stanja, kako bi mogao da slo*i sopstvene subjektivne misli koje se odnose na sve uzroke tih dogaaja upravo na osnovu odreenih injenica koje sam nameravao da ti saoptim 2eio sam da to uinim tako da mnogi, na razliite naine bitni egoplastikuri mogu da se kristalizuju na odgovarajuim mestima tvoga bia, kako bi se putem aktivnog miljenja u tebi s veim intenzitetom proizvodile svete supstance "abrustdonis" i "helkdonis", neophodne za ostvarenje i usavravanje viih sutinskih delova 0 sada, moj deae, da bi mogao sasvim da usvoji ono to ti govorim, smatram neophodnim da u drugaijoj i odreenijoj ,ormi ponovim ono ega sam se ve nekoliko puta setio kada sam pominjao razliku izmeu takozvanog "znanja" i "razumevanja" kod tricentrinih bia 6a bi ti ta razlika bila jasnija, uzeu kao primer obian 3m tvojih ljubimaca 0ko se ono to oni nazivaju "svesnim 3mom", koji je potpuno ,iksiran kod savremenih (emljana, uporedi sa 3mom tricentrinih bia nastanjenih na drugim planetama naeg 1elikog .egalokozmosa, prvi se mo*e nazvati "3mom znanja", a drugi "3mom razumevanja" +vesni "3m razumevanja", svojstven tricentrinim biima u celini, kakav su posedovali (emljani prolih epoha, predstavlja "neto", to se sjedinjuje s njihovim biem i zato svaka vrsta in,ormacije koju njihov 3m prima zauvek postaje neraskidivi deo njih samih <elokupnu in,ormaciju i sve njene rezultate takav 3m prima i usvaja, i sve rezultate poima putem sutinskog promiljanja sveukupnosti in,ormacije koju je taj 3m prethodno ve usvojio, meutim, bie pri tome poseduje izvesnu slobodu i ma kakve se promene dogaale u njegovom okru*enju, one uvek ostaju deo njegove sutine
&to se tie 3ma koji je postao uobiajen za veinu tvojih savremenih ljubimaca i koji sam nazvao "3mom znanja", svaki novi utisak koji takav 3m prima, kao i svaki nameran ili naprosto automatski rezultat preanjih utisaka predstavlja samo privremeni deo bia i mo*e u njemu da nastane samo u odreenim okolnostima i pod uslovom da se in,ormacija pouzdano bazira na onome to treba, da tako ka*emo, povremeno da se "potkrepljuje" ili da se "ponavlja", drugaije reeno, ti utisci se sami menjaju ili ak potpuno "isparavaju" iz prirode =svesti> tricentrinih bia -ako se u vezi svetog )riamazikamna proces ,ormiranja dveju vrsta sutinskog 3ma odvija jednako, ,aktori koji odreuju aktualizaciju njegove tri razliite sile se razlikuju 3 ,ormiranju "3ma razumevanja" prvi ,aktor, to jest +veta Potvrda, sastoji se iz iznova reprodukovanih utisaka bez obzira na lokalizaciju u kojoj se u datom momentu nalazi "te*ite ,unkcionisanja"; drugi, ili +veta #egacija, sastoji se iz odgovarajuih podataka koji ve postoje u drugim lokalizacijama; trei ,aktor se sastoji iz izvesnog "sutinskog autokoliziknersa" ili, kako ga ponekad nazivaju "gudacbabognari", to znai da "rezultati stremljenja koje se pouzdano aktualizuje izra*avaju svoju sopstvenu individualnost" 3zgred, bie korisno da jo jednom uje, ak i ako to ve zna, da se "sutinski autokoliziknersi" ,ormiraju u sve tri lokalizacije u prirodi tricentrinih bia iz tri rezultata ostvarenja "istinskog duga", to jest, zahvaljujui onim ,aktorima koje je od samog nastanka tricentrinih bia na 9edinosuni 4pti 4tac predvideo kao sredstva samousavravanja 3pravo ti "autokoliziknersi" u prirodi tricentrinih bia slu*e kao "trea sila" svetog )riamazikamna, koja dovodi do nastanka "3ma razumevanja" 9edino zahvaljujui "treoj sili" u procesu sjedinjavanja iznova usvojenih utisaka bilo koje vrste na bazi svetog )riamazikamna, u biu se ,ormiraju podaci za prepoznavanje i razumevanje, svojstveni samo tom biu; i jedino za vreme tih procesa kristalizacije podataka namenjenih svesti, u prirodi tricentrinih bia nastaju "zerno,ukalnijanske protivrenosti" koje kod njih izazivaju ,ormiranje svetih supstanci "abrustdonis" i "helkdonis", neophodnih za ostvarenje i usavravanje njihovih viih delova .oram da ka*em da se tek ti, iznova primljeni utisci koji se kristalizuju tim redom i koji se javljaju u biu kao rezultat svesnog miljenja, odr*avaju u lokalizacijama zajedno sa serijama podataka koji su adekvatni prethodnim slinim utiscima to su u njima ,iksirani + druge strane, novi utisci, kristalizovani drugaijim redom, to jest pomou "3ma razumevanja", uspostavljaju se u sutinskim lokalizacijama nasumce, bez ikakve, da tako ka*emo, "klasi,ikacije" - svi ti novi utisci ulaze u seriju onih ranijih utisaka koji skoro nikada nemaju s njima nita zajedniko
3glavnom iz tog razloga, u prirodi tricentrinih bia koja poseduju samo "3m znanja", sve to je ponovo saznato se uva i ostaje zbuvek naprosto in,ormacija, bez njenog prepoznavanja itavim biem #ovi podaci bilo koje vrste, na taj nain primljeni i preobra*eni u biima koja poseduju "3m znanja", nemaju vrednost i nekorisni su za dobrobit njihove sopstvene dalje egzistencije 4sim toga, vreme neophodno za dekristalizaciju ,iksiranih utisaka te vrste, zavisi od broja i kvaliteta impulsa, nastalih kod datog bia &to se tie poslednje injenice, proistekle iz izroenog 3ma tvojih savremenih ljubimaca, setio sam se, prema asocijaciji, jedne veoma retko koriene izreke naeg potovanog uitelja $od*e #asradina, koja glasi" "5im ti neto zatreba, ispostavi se da je prljavo i da su ga mievi izgrizli " +ve ono to tvoji ljubimci nazivaju "znanjem" i to njihova priroda na taj nain stie, jeste subjektivno i apsolutno nema nita zajedniko sa 4bjektivnim (nanjem 0li, moj deae, da bi pomenute "zerno,ukalnijanske protivrenosti" mogle da nastanu u tvom biu i da bi kristalizacija novih utisaka mogla da se odvija upravo za "3m razumevanja", ja sam, znajui veoma dobro da takozvani "zakoni ,iksacije i ne,iksacije ideja u lokalizacijama bia", ije sam delove, uzgred reeno, saznao zahvaljujui tvojim ljubimcima dok sam meu njima boravio kao "pro,esionalni hipnotizer", odluio da se, dok priam svoje prie, pored raznih drugih principa koji obezbeuju pravilno usvajanje nove in,ormacije, uvek vrsto dr*im strogog pravila prema kome se postepeno irenje takozvane "kvintesencije in,ormacije" mo*e odvijati jedino uz potpuno odsustvo sutinskih impulsa "gneva", "uvrede", "ljutnje" i tako dalje 2azmiljajui o redosledu kojim sam ti davao sve ove in,ormacije i o njihovim e,ektima na tvoje sutinsko razumevanje, moram da ti ka*em da ukoliko bih ti, od trenutka kada sam prvi put uoio tvoje interesovanje za tricentrine stanovnike planete (emlje, davao samo ona uverenja do kojih sam doao posle svakog pojedinanog sluaja i navodio miljenja koja su u meni ,iksirana o njima tokom mojih posmatranja, iskljuujui pri tome na neko vreme obilnu i viestranu "sveukupnost in,ormacija", ti bi sve te injenice primio bez sopstvenih logikih poreenja i podaci kristalizovani na taj nain bi se utvrdili u odgovarajuim tvojim lokalizacijama naprosto kao in,ormacija, bez istinskog sutinskog razumevanja 8to zato sam priao svoje prie o tricentrinim biima nastanjenim na planeti (emlji tako da se u odgovarajuim lokalizacijama tvoga bia kristalizuju mnoge razliite vrste podataka za tvoje budue sutinske asocijacije, povezane sa itavom sveukupnou ili sa granama 4bjektivnog (nanja, kao i zato da bi se proces "zerno,ukalnijanskih nesuglasica" odvijao u tebi intenzivno i doveo do rezultata u koji sam se upravo uverio, poto sam uo tvoj odgovor na svoje pitanje o uzroku tvojih suza
6akle, moj deae, ja sam se sada manje ili vie uverio da vreme koje sam potroio nije bilo uzaludno i da su moje prie o tvojim zemaljskim ljubimcima donele korist koju sam i oekivao, i sada mislim da mo*emo da stanemo, kako ne bih dalje u tebi izazivao proces aktivnog miljenja; osim toga, imamo jo malo vremena jer emo uskoro ve biti na naem dragom ??!aratasu" Bez obzira na to, moram da ti dam jedan ubedljiv savet koji u ti ukratko objasniti" mora nastojati itavim svojim 3mom koji poseduje, da se uveri u to da odreene ,unkcije koje se u tebi odvijaju i koje tricentrinim biima uopte daju mogunost aktivnog miljenja, moraju ostati neaktivne ili, to bi se reklo, moraju da se "odmore"; to treba da traje onoliko dugo, koliko je trajalo nae putovanje, to jest onoliko koliko smo govorili o tricentrinim biima planete (emlje )okom tog vremena moraju da se odmaraju one ,unkcije koje intenzivnije od drugih uestvuju u tvom aktivnom miljenju i koje, osim toga, u svom ,unkcionisanju ne zavise od sutine bia, ve iskljuivo od takozvane "harmonije optekozmikog tempa" 3 vezi s tim, uzgred reeno, ne sme zaboravljati da 3m svakog bia i intenzitet delovanja toga 3ma zavise od pravilnog ,unkcionisanja svih pojedinih delova njegove celovite prirode #a primer, itavo ,unkcionisanje "planetarnog tela" i samo planetarno telo ine najvei deo bia, ali pojedine ,unkcije, kao i itavo ,unkcionisanje toga tela bez drugih oduhovljenih delova bia, predstavljaju samo zavisne i nesvesne kozmike tvorevine, i zato, na osnovu onoga to si ti jednom nazvao "opteuniverzalnim osloncem Pravednosti", svaki oduhovljeni deo bia mora biti iznad zavisnih i nesvesnih i ne sme tra*iti od njih vie nego to mu oni mogu dati )o va*i za itav .egalokozmos i za planetarno telo bia; da bi ono moglo pravilno da slu*i svom principijelnom delu, to jest da bi taj pomoni deo itavog bia mogao na odgovarajui nain da slu*i samom biu, bie mu uvek mora postavljati zahteve u granicama njegovih mogunosti 4sim to razmilja o pravednosti, bie mora uticati na svoje nesvesne delove tako da odreenim ,unkcijama omogui da povremeno budu neaktivne, kako bi ti nesvesni delovi obavezno i blagovremeno mogli da iznova steene subjektivne ritmove sjedinjuju sa objektivnim ritmovima naeg opteg .egalokozmosa )reba istai da se u .egalokozmosu sjedinjavanje ritmova dogaa jedino "kacnukickernalno" ili, kako bi rekli tvoji ljubimci, "prema zakonomernom redosledu" - zato, ako *eli da se tvoje aktivno miljenje odvija korektno i produktivno tokom tvoje budue odgovorne egzistencije, ukoliko je ta vrsta miljenja poela u tebi da deluje i ukoliko taj unutranji proces ima ne*eljene posledice po tvoje planetarno telo, mora na neko vreme da ga ostavi po strani, ma koliko ti se neto dopadalo i ma koliko te zanimalo; inae e ti se dogoditi "dezonakusanz", to jest novi tempo e dobiti samo jedan deo tvoga bia i postae, kako bi rekli tvoji ljubimci, "jednostran"
3zgred, pokazalo se da su tvoji ljubimci, posebno savremeni, poto odrastu i postanu odgovorni, uglavnom upravo takva "ograniena bia" 3kratko, tek postepenom promenom tempa jednog od delova celine, mo*e se promeniti tempo celine bez njenog oteenja 0 sada smatram neophodnim da ponovim kako se aktivno miljenje nekog bia i korisni rezultati tog miljenja ostvaruju iskljuivo prilikom ravnomernog ,unkcionisanja sve tri lokalizacije oduhovljenih rezultata njegove prirode koji se nazivaju "misaonim centrom", "ulnim centrom" i "motornim centrom"
Glava 47 NEIZBENI REZULTAT NEPRISTRASNOG MILjENjA Belzebub je hteo da kae jo neto, ali je upravo u tom asu iznenada sve zasvetlelo i ispunilo se "neim bledoplavim". Od toga trenutka, brzina leta, ili pada broda "Karnak" je poela osetno da se smanjuje. To je znailo da se u s eri !asione pojavila jedna od velikih kosmikih "egolionoptija" i da prilazi brodu. "azume se, kroz prozrane spoljne zidove "Karnaka" izvor tog "neeg bledoplavog" je bio skoro vidljiv, osvetljavaju#i ne samo unutranji prostor broda, ve# i prostranstvo !asione oko kosmike "egolionoptije", dokle je mogao da dopre pogled ivog bi#a. $ itavoj !asioni su postojale samo etiri velike "egolionoptije" i svaka od njih se nalazila pod komandom jednog od etiri %vestrana &adzornika !asione. $urbanost i nekakva uzrujanost nastadoe na brodu "Karnak" i posle izvesnog vremena svi putni'i i posada se okupie u glavnoj dvorani u 'entru broda. %vako od njih je nosio grani'u mira u jednoj ru'i i "dezjelkaeh" u drugoj. Kada velika kosmika egolionoptija pri(e sasvim blizu, odre(ene pregrade broda "Karnak" se rasklopie i iz egolionoptije u glavnu dvoranu broda u(e pro'esija koju je inilo nekoliko arhan(ela i veliki broj an(ela, heruvima i sera ima, i svi su oni tako(e nosili u rukama grani'e, ali ovoga puta to su bile palmine grani'e. &a elu pro'esije iao je uvaeni arhan(eo u pratnji dva heruvima koji su sveano nosili kutiju iz koje je zrailo "neto narandasto". )spred svih, u glavnoj dvorani broda "Karnak", stajao je Belzebub. )za njega su se postrojili svi njegovi blinji i kapetan broda, a na poasnoj distan'i su stajali svi ostali. Kada se pro'esija iz egolionoptije pribliila Belzebubovim saplemeni'ima koji su se okupili u iekivanju, zaustavila se i dve grupe tri'entrinih bi#a razliite prirode zajedno su zapevala himnu naem *redvenom, koju u takvim prilikama svuda u !asioni uvek pevaju bi#a raznih priroda i svih spoljnih ormi. +imna je glasila ovako, Ti, -nogotrpe#i %tvoritelju svega to die, Ti si %veljube#i $zrok svega postoje#eg, Ti, .edini *obednie surovog !remena, $slii zvuke naeg ushi#enja, "aduj se i budi blaen. %vojim neuporedivim delima /ao si nam izvor naeg nastanka, %vojom *obedom nad !remenom Otkrio si nam mogu#nost
/a usavrimo sebe do svetog 0nklada. 0 sada se odmaraj, kao to si zasluio. -i #emo zahvalni %auvati sve to si stvorio, ) uvek #emo Te u svemu veno slaviti, %lavi#emo Te, Tvore%tvoritelju Tebe, *oetak svih poetaka, Tebe,, koji ishodi iz Bezgraninosti, Tebe, koji ima kraj svih stvari u %ebi %amom Tebe, naa Beskrajna Beskonanosti. *oto je himna otpevana, uvaeni arhan(eo koji je bio na elu pro'esije pri(e Belzebubu i sveano objavi, 1 *rema zapovesti &jegove %vestranosti &adzornika 0rhan(ela *etvongera, nose#i njegov sopstveni sveti skiptar, pojavismo se pred vama, !aa -ilosti, kako bismo vam, u skladu sa oprotajem koji vam je darovan Odozgo za odre(ene zasluge, vratili ono ega ste bili lieni tokom vaeg progonstva 1 vae rogove. % tim reima se asni arhan(eo okrenu ka kutiji koju je nosio heruvim i s dubokim potovanjem oprezno izvadi iz nje sveti skiptar. %vi prisutni padoe na kolena, dok an(eli i heruvimi zapevae svete pesme. %a svetim skiptrom u ru'i arhan(eo se opet okrete ka Belzebubu i obrati se bi#ima koja su bila iste prirode kao i on, 1 Bi#a, stvorena naim .edinosunim !enim, koji je u svojoj beskonanoj milosti oprostio Belzebubu to jednom sagrei i koji #e opet iveti me(u vama, bi#ima koja su mu slina... *oto zrelost i nivo $ma bi#a vae prirode odre(uju i izraavaju rogovi na vaim glavama, duni smo da uz dozvolu naeg %vestranog &adzornika i uz vau pomo#, vratimo rogove kojih je Belzebub bio lien. 1 !i, koje je sazdao na .edinstveni i Opti Ota', pomo#i #ete tako to #e svako od vas pristati da se u interesu zaslunog Belzebuba odrekne nekoli'ine deli#a svojih sopstvenih rogova. 2ato, neka svako od vas, ko pristaje i eli tako da postupi, pri(e svetom skiptru i dotakne njegovu ruku. Od toga koliko dugo budete u dodiru s njim, zavisi#e koliina i kvalitet aktivnih elemenata koji iz vaih sopstvenih rogova prelaze radi ormiranja istih takvih rogova kod ovog bi#a vae prirode kojem je oproteno. "ekavi to i dre#i glavni deo svetog skiptra, to jest kuglu, iznad Belzebuba, koji je pred njim kleao, asni arhan(eo okrenu ruku tako da je svako ko eli mogao da pri(e i dotakne je. 3im je asni arhan(eo zavrio svoj govor, me(u bi#ima Belzebubove prirode nastade velika guva, svi su eleli da pri(u blie i prvi dre u ru'i sveti skiptar onoliko dugo koliko je to mogu#e.
$skoro je ormiran red, i svi su prilazili skiptru i drali njegovu drku onoliko dugo koliko je odredio kapetan broda, koji je na sebe preuzeo vo(enje 'eremonije. 2a vreme tog sveanog obreda, na Belzebubovoj glavi su postepeno izrastali rogovi. &ajpre dok su rogovi tek dobijali ormu, me(u okupljenima je vladala ozbiljna i usredsre(ena tiina. 0li od momenta kada su oni poeli da se granaju, napeto interesovanje i ushi#ena panja su postali primetni. To se dogodilo jer su svi bili obuzeti eljom da vide koliko #e grana dobiti Belzebub, zato to #e njihov broj, u skladu sa %vetim -eraem Objektivnog $ma, pokazati stupanj $ma koji je dostigao Belzebub. &ajpre je obrazovana jedna grana, zatim druga, tre#a i prilikom svakog pojavljivanja nove grane prisutni su izraavali radosno uzbu(enje i duboko zadovoljstvo, koji su se me(usobno jasno razlikovali. Kada je na rogovima poela da se pojavljuje etvrta grana, napetost me(u prisutnima je oznaila da je Belzebubov $m ve# dostigao sveti "Ternunald" i da su Belzebubu preostala samo dva stupnja do svetog 0nklada. Kada se ta neobina 'eremonija pribliila kraju, pre nego to su njeni uesni'i stigli da se stiaju posle radosnog uzbu(enja, na Belzebubovoj glavi se iznenada, sam od sebe, pojavio peti izdanak spe'ijalne orme, koji je svima bio poznat. Tada se svi bez izuzetka ba'ie pred Belzebuba koji se die na noge i stade preobraen veliinom koju su mu podarili pravi velelepni rogovi, izrasli na njegovoj glavi. %vi padoe pred Belzebuba, zato to je peta grana na njegovim rogovima znaila da je on dostigao $m nivoa svetog "*odkulada", to jest poslednjeg stupnja pred svetim 0nkladom. $m svetog 0nklada predstavlja najvii nivo koji bi#e moe dosti#i4 to je tre#i stupanj pre 0psolutnog $ma %amog *redvenog. 0li i $m svetog *odkulada, koji je dostigao Belzebub, tako(e je veoma redak u !asioni. 2ato je ak i uvaeni arhan(eo pao nii'e pred Belzebubom, jer je nivo njegovog sopstvenog uma bio tek na stupnju svetog "/egindadu", to je bilo tri stepeni'e ispod svetog 0nklada. Kada se svi digoe na noge, uvaeni arhan(eo, obra#aju#i se ovoga puta svim okupljenim bi#ima razliite prirode, objavi, 1 Bi#a, sazdana .edinim Tvor'em, sada smo prvi put udostojeni da posmatramo ono to je bio san svih ovde prisutnih, kao i svih bi#a u itavom naem -egalokosmosu. +ajde sada zajedno da se radujemo i da pesmom izrazimo ushi#enje zbog asti koja nam daje novu snagu u borbi s naim negativnim naelom, jer jedino ta sila moe da nas dovede do svetog *odkulada, do kojeg je stigao ovaj sin naeg Opteg O'a4 iako je sagreio u mladosti, on je kasnije svojim svesnim trudom i namernom patnjom ipak uspeo da svojom sutinom zaslui da bude jedan od svetih *odkulada, veoma retkih u itavoj naoj !elikoj !asioni.
*osle tog arhan(elovog poziva, sva bi#a prisutna na brodu "Karnak" poee da pevaju svetu pesmu ""adujem se". 0 kada je ta sveta pesma otpevana, svi an(eli i heruvimi na elu sa uvaenim arhan(elom, vratie se u kosmiku egolionoptiju, koja se odvoji od broda "Karnak" i polako nestade u prostoru4 tada svi putni'i i posada po(oe na svoja mesta i "Karnak" nastavi svoje putovanje ka svome odreditu. *osle te velike sveanosti, Belzebub se sa svojim unukom i starim slugom 0hunom koji su, kao i svi putni'i "Karnaka", bili duboko potreseni ovim neoekivanim doga(ajem, vratio u onaj deo broda gde je tekla njihova beseda o ljudskim bi#ima koja su nastala i ive na 2emlji. Kadaje Belzebub, sada preobraenog izgleda koji je odgovarao njegovim vrlinama, seo na svoje uobiajeno mesto, 0hun, njegov stari sluga, koji je s njim proveo skoro itav svoj ivot, iznenada pade pred njega i s iskrenom molbom u glasu poe da govori, 1 %veti *odkulade naeg !elikog -egalokosmosa5 %milujte se i oprostite meni, nesre#nom obinom tri'entrinom bi#u, kakvo sam ja, moje nekadanje, voljne i nevoljne izraze nepotovanja prema vaoj %vetoj %utini. Budite milosrdni i oprostite svom tri'entrinom slugi koji je, iako ivi veoma dugo, na svoju nesre#u 1 jedino stoga to mu u pripremnom uzrastu niko od starijih nije pomogao da se u njemu kristalizuju psihiki aktori za silu intenzivnog aktualizovanja istinskog duga, neophodnu svakom tri'entrinom bi#u 1 sve do sada bio toliko slep da nije mogao ak ni instinktivno da oseti onu jedinosunu i nepokolebljivu realnost, nastalu pod uti'ajem optekosmikog Trogoautoegokrata i uslova okruenja 1 realnost, svetu za svako ivo stvorenje, koja se zove "Objektivni $m". % tim reima 0hun zastade kao ukopan, u nemom oekivanju. 0 Belzebub, tako(e nemo, gledae u njega pogledom punim ljubavi i pratanja, u kome se, ipak, ose#ae tuga i mirenje s neizbenim. 2a vreme te s'ene, +asejn je stajao po strani u pozi svima poznatoj kao "poza znamenitog vasionskog isposnika s planete Kirmakana". &eto kasnije, kada se Belzebub osvrnuo i video svog unuka u toj pozi, on se okrenu ka njemu i ree, 1 6ta je to, moj deae7 /a li je mogu#e da se i s tobom doga(a isto to i s naim starim 0hunom7 &a to Belzebubovo pitanje, +asejn bojaljivo odgovori tonom koji je odavao za njega neuobiajenu nesigurnost. 1 /a... %koro... %veti *odkulade naeg !elikog -egalokosmosa. .edino s tom razlikom to u ovom asu, impuls ljubavi prema naem 0hunu i tri'entrinim bi#ima planete 2emlje unk'ionie u meni jo snanije. Taj impuls ljubavi u meni postaje snaniji, jer mi se ini da su mi i 0hun i tri'entrini 2emljani pomogli da zasluim i vidim trijum onoga koji je uzrok
uzroka moga ro(enja, onoga koga sam do sada nazivao svojim "dragim dedi'om", a koji je sada postao za sve, i za mene, jedan od svetih *odkulada naeg !elikog -egalokosmosa, pred kojim treba da se klanjam i pred kojim sada imam sre#u da stojim. 8h, eh, eh5 1 uzviknu Belzebub i, odaju#i priznanje mudra'u koga je esto pominjao u svojim priama o putovanjima na 2emlju, ree, *re svega, elim da na nain naeg uvaenog +ode &asradina izrazim jednu misao na koju su me aso'irale 0hunove rei, sasvim neuobiajene za njega, kao njegova neobina poza. &a dragi uitelj bi u ovakvoj prili'i rekao, "&e prolivajte suze,uzalud, kao krokodil kada ne uspe da odvue ribara pod vodu." +ajde sada da zauzmemo svoja uobiajena mesta i da jo malo popriamo. )ako sada ulazimo u atmos eru naeg dragog Karatasa, jo prilino dugo se ne#emo spustiti zato to na brod, kao to obino biva sa me(uzvezdanim brodovima, mora da is'rpi svoj momenat kretanja pre zaustavljanja na mestu, odre(enom za sletanje. +asejn i 0hun odmah i bez rei posluae Belzebubov savet, iako je prema njihovim kretnjama i otvorenom izraavanju njihove unutranje psihe bilo oigledno da je u njihovom odnosu prema Belzebubovoj linosti, posle onog optekosmikog doga(aja, dolo do promene. Kada su, bez uobiajene neusiljenosti posedali na svoja mesta, Belzebub se okrete ka +asejnu i ree, *re svega, moj deae, kada se vratimo ku#i 1 ukoliko nas ne ometu neki spoljni uzro'i koji ne zavise od nae sutine 1 dajem ti re da #u ti objasniti sve to sam obe#ao u vezi tvojih ljubima'a, a to je iz ovih ili onih razloga tokom naeg putovanja brodom "Karnak", ostalo bez objanjenja. 2a to vreme, ukoliko ima neko posebno pitanje koje zahteva objanjenje upravo sada, pitaj. 0li, upozoravam te da imamo malo vremena da ti odgovorim u ormi, uobiajenoj za nae besede, i zato pokuaj da svoje pitanje ormulie tako da moj odgovor bude kratak. 6tavie, tim pitanjem #e mi pokazati u kojoj meri se razvilo tvoje logiko miljenje tokom mojih pria o udnovatoj psihi tri'entrinih bi#a, koja su nastala i ive na planeti 2emlji. &a predlog svoga dede, +asejn se duboko i nadugo zamisli, a zatim nekim uzvienim tonom, ree, 1 %veti *odkalud je osnovni uzrok uzroka moga dolaska na svet5 *osle sveanosti koja se malopre dogodila 1 kada je tvoja sveta sutina dobila odgovaraju#i spoljni izgled i kada mi je njen puni znaaj, koji do tada nisu opaala niti razumela sva tri'entrina bi#a, postao jasan i razumljiv, kao i svakoj drugoj kosmikoj jedini'i 1 svaka tvoja izgovorena re i svaki tvoj savet #e za mene imati snagu zakona.
2bog toga, svim svojim bi#em moram nastojati da usvojim savet koji si mi dao i da pokuam da ormuliem svoje pitanje toje mogu#e kra#e. %veti *odkulade, uzroe uzroka moga nastanka5 /a bi uverenja koja su ormirana u meni za ovo vreme, zahvaljuju#i tvojim objanjenjima anomalija koje se doga(aju na 2emlji, mogla pouzdano da se kristalizuju, ja ipak elim da ujem tvoje lino i iskreno miljenje, evo o emu, Kako bi ti odgovorio naem %veobuhvatnom *redvenom %tvoritelju kada bi te pozvao k sebi i pitao, Belzebube5 Ti, koji si jedan od onih to predstavljaju obe#avaju#e i uspene rezultate svih mojih 0ktualiza'ija, izloi ukratko zakljuke svojih nepristrasnih vievekovnih posmatranja i istraivanja psihe tri'entrinih bi#a, nastalih na planeti 2emlji, i re'i da li jo postoji neki nain da se oni spasu i usmere na pravi put7 "ekavi to, +asejn ustade i stoje#i u pozi punoj potovanja, pogledom punim iekivanja, gledae u Belzebuba. 0hun tako(e ustade. Belzebub se neno osmehnu na +asejnovo pitanje i ree, pre svega, da je sada sasvim siguran da su njegove prie koristile njegovom unuku onako kako je i oekivao, a zatim ree ozbiljnim tonom da bi, kada bi ga na %veobuhvatni .edinosuni Tvora' zaista pozvao i postavio takvo pitanje, odgovorio... )znenada, Belzebub i sam ustade i pruivi desnu ruku ispred sebe, a levu iza sebe, ustremi svoj pogled nekud u daljinu, kao da prodire u najve#e dubine prostranstva. )stovremeno, malopomalo, oko Belzebuba se pojavi "neto bledouto" i poe da ga obavija4 nije se moglo pojmiti niti razaznati njegovo poreklo 1 da li su to bile emana'ije samog Belzebuba ili je dolo odnekud iz prostranstva, iz spoljnih izvora. $ sr'u te kosmike aktualiza'ije, neverovatne za tri'entrina bi#a, neobino snanim glasom i s najve#om iskreno#u, Belzebub sveano ree, 1 O, Ti, %ve i %vja moje 9eline5 .edino sredstvo kojim se sada mogu spasti stanovni'i planete 2emlje 1 jeste da im se implantira novi organ, nalik na organ kundabu era koji bi, ovoga puta, posedovao takve osobine zbog kojih bi svaki od tih nesre#nika tokom svog ivota stalno ose#ao i bio svestan neizbenosti svoje sopstvene smrti, kao i smrti svega to se nalazi pred njegovim oima ili to privlai njegovu panju. .edino to ose#anje i to znanje mogu unititi egoizam koji je sada u njima potpuno kristalizovan i koji guta itavo njihovo bi#e i, istovremeno, iskoreniti tenden'iju mrnje prema drugima, koja iz njega proistie 1 tenden'iju koja ra(a one me(usobne odnose to predstavljaju osnovni uzrok svih njihovih anomalija, nedostojnih tri'entrinih bi#a i kobnih po njih i po itavu !asionu.
Glava 48 AUTOR ITAOCIMA Posle estogodinjeg bespotednog rada i skoro neprekidnog misaonog napora, jue sam najzad, u formi koja je po mom miljenju svima dostupna, zavrio zapisivanje na papiru prve od tri serije knjiga koje nameravam da napiem i u kojima sam odluio da izloim itav sistem ideja koje treba da mi omogue dovravanje, najpre teorijsko, a zatim i praktino, unapred smiljenim sredstvima, tri bitna zadatka koja sam sebi postavio: pre svega, da otklonim kod ljudi sve to im u njihovim lanim predstavama izgleda kao stvarno postojee ili, drugim reima, "da nemilosrdno poistim sve smee koje se nakupilo u ljudskom miljenju tokom vekova"; zatim, da u narednim tomovima "pripremim novi konstruktivni materijal", a u treoj seriji knjiga "da izgradim novi svet"! "avrivi prvu seriju knjiga i sledei na "emlji davno utvr#enu praksu da se nikada tako "veliki naum" ne zavrava bez "epiloga", ili "posledi$e", ili "obraanja autora itao$ima", i tako dalje, ja tako#e nameravam da napiem neto nalik na to! % tom $ilju sam jutros veoma paljivo proitao "predgovor" koji sam napisao pre est godina pod naslovom "&u#enje misli", kako bih iz njega uzeo odgovarajue ideje za takozvano "logiko spajanje" poetka sa zakljukom koji nameravam da napiem! 'itajui prvu glavu koju sam napisao pre samo est godina, iako mi se ini kao da sam je napisao veoma, veoma davno bez sumnje, to mi izgleda tako zato to sam tokom tih godina bio prinu#en da razmiljam intenzivno i, ak, moe se rei, da "preivim" sav materijal, potreban za osam debelih tomova, a da se pri tome oslanjam na ono to je utvrdila ona oblast istinske nauke koja se zove "zakon aso$ija$ija ljudskog miljenja"! (a nauka je do nas dola iz drevnih vremena, to je poznato tek malobrojnim savremenim ljudima, a to je da je "oseaj proti$anja vremena direktno propor$ionalan koliini i kvalitetu protoka misli"! )akle, dok sam itao prvu glavu koju sam, kao to rekoh, u svakom pogledu smiljao veoma temeljno i "preivljavao" je skoro iskljuivo pod uti$ajem svog svesnog samopotiskivanja, a koju sam, osim toga, itao u vreme kada je funk$ionisanje moje jedinstvene $eline, funk$ionisanje koje kod oveka ra#a takozvanu "silu samoizraavanja na sopstvenu ini$ijativu", bilo u potpunoj disharmoniji, to jest dok sam jo patio zbog posledi$a katastrofe u koju sam dospeo neto pre toga, kada se moj automobil zaku$ao u drvo koje je, poput nadzornika i brojaa vekova u njihovom nemirnom letu, stajalo kraj istorijskog puta izme#u Pariza i *ontenbloa; taj udara$ je, s gledita zdravog razuma, mogao da privede moj ivot kraju tada sam, dok sam itao tu glavu, doao do sasvim vrste odluke! +eajui se svog stanja prilikom itanja te prve glave, ne mogu a da ovde ne dodam zahvaljujui maloj slabosti, koja u meni uvek izaziva doivljaj unutranjeg zadovoljstva kad god na li$ima naih uvaenih "predstavnika egzaktnih nauka" ugledam onaj osobeni, samo njima svojstven osmeh da je, bez obzira na to to je posle te katastrofe moje telo bilo toliko ranjeno i "sve u njemu bilo toliko uniteno"
da je ono vie mese$i Predstavljalo sliku koja bi se mogla opisati kao "komad ivog mesa u istoj postelji", bez obzira na fiziko stanje moga tela, moj ispravno trenirani "duh", kako bi se moglo rei, ni najmanje nije bio uguen, kao to bi, na osnovu njihovog miljenja, sledilo! ,aprotiv, njegova snaga je ak narasla, zahvaljujui intenzivnom uzbu#enju koje se u njemu javilo upravo pre katastrofe zbog mog stalnog razoaranja u ljude, posebno u one koji su se posvetili onome to se naziva "naukom", kao i zbog ruenja iluzija to ih je u meni izazvao ideal, postepeno formiran u mome biu uglavnom zahvaljujui zapovesti koja mi je usa#ena u detinjstvu, a koja kae da "najvii $ilj i smisao ljudskog ivota predstavlja elja za dobrobit svojih blinjih", to se moe postii jedino svesnim samoodri$anjem! )akle, poto sam paljivo proitao uvodnu glavu prve knjige, napisanu u upravo opisanom stanju, i poto sam se, prema aso$ija$iji, setio i tekstova mnogih narednih glava koje su prema mom uverenju neophodne kako bi se u svesti itao$a izazvali neobini utis$i koji uvek, to bi se reklo, "ra#aju bitne rezultate", moje -a, ili tanije, ono "neto" to dominira u mom biu i to sada predstavlja zbir rezultata koji proistiu iz podataka kristalizovanih tokom mog ivota, podataka koji, izme#u ostalog, oveku koji je sebi postavio $ilj da tokom svoje odgovorne egzisten$ije "aktivno i nepristrasno misli", pruaju mogunost da prodre i shvati psihu ljudi raznih tipova reio sam da zakljuim prvu seriju svojih knjiga; i da se, podstaknut impulsom "ljubavi prema svetu koji me okruuje", nastalom u meni u ovom trenutku, ograniim na to da ovde navedem prvo od velikog broja predavanja koja sam odrao tokom postojanja ustanove koju sam lino osnovao pod nazivom ".nstitut za ovekov harmonian razvoj"! (aj institut, uzgred, vie ne postoji i smatram neophodnim i moguim da ovde i sada, uglavnom zato da bih smirio neke ljude u raznim delovima sveta, izriito izjavim da sam ga likvidirao potpuno i zauvek! +a impulsom neopisive tuge i alosti, bio sam prinu#en da donesem odluku o likvida$iji tog instituta, kao i osam filijala, ve organizovanih i briljivo pripremljenih za otvaranje u raznim zemljama ukratko, bio sam prinu#en da se odreknem svega to sam ve stvorio skoro nadljudskim naporima i to uglavnom zato to sam otprilike tri mese$a posle havarije, kada je funk$ionisanje mog uobiajenog miljenja vie ili manje obnovljeno, iako je moje telo i dalje bilo sasvim nemono, shvatio da e pokuaj da sauvam institut bez realnih ljudi oko sebe i bez mogunosti da zbog odsustva moje pomoi budu obezbe#ena ogromna materijalna sredstva, dovesti do katastrofe, zbog koje u se ja, u poodmaklim godina, kao i ostali koji potpuno zavise od mene, nai u stanju polugladnog "ivotarenja"! Predavanje koje nameravam da dodam zakljuku prvog toma, odrao sam nekoliko puta tokom postojanja instituta svojim "ueni$ima prvog ranga", kako su se oni tada zvali! ,eki od njih su, kako se potom pokazalo, na moju veliku alost, izrazili u svojoj sutini sklonost ka brzom preobraaju svoje psihe u psihu nazvanu "haznamaskom" sklonost koja je ubrzo postala oigledna i jasno prepoznatljiva
mnogim vie ili manje normalnim ljudima u njihovom okruenju, kada su u trenutku neizbene krize izazvane havarijom koja mi se dogodila krize svega to, eto, jo nisam dovrio, "strahujui za sopstvenu kou", to jest strahujui da mogu izgubiti svoje lino blagostanje koje sam im, uzgred, ja stvorio prekinuli zajedniki rad i podvivi repove, posakrivali se po tenarama gde su, koristei zrn$a koja su pala sa mog, da tako kaemo, "stola ideja" otvorili ono to bih ja nazvao "hokuspokus lakrdijom" i s potajnim oseanjem nade, moda ak i radosti zbog brzog i potpunog osloba#anja od moje neprekidne kontrole, poeli da od raznih nesrenih ljudi fabrikuju "kandidate za psihijatrijske bolni$e"! /dabrao sam ovo osobeno predavanje zato to sam na samom poetku irenja svojih ideja, koje sam eleo da uvedem u ivot ljudi, sve te ideje objedinio da bi mi posluile kao uvod ili kao nekakav "prag" za itavu seriju predavanja, ija sama sveukupnost u svima dostupnoj formi moe da uini jasnom nunost i, ak, neizbenu obavezu uvo#enja u praksu neospornih istina, koje sam razjasnio i utvrdio tokom pola veka svog aktivnog danononog rada, kao i to da je za dobrobit ljudi zaista mogua primena tih istina! )alje, odabrao sam to predavanje zato to sam u njega, prisustvujui jednom velikom skupu na kome sam poslednji put javno govorio, ukljuio jednu dopunu koja potpuno odgovara mislima koje je sam gospodin &elzebub ukljuio u takozvani "zavrni akord", dopunu koja jo jednom osvetljava onu najviu objektivnu istinu i, po mom miljenju, prua itao$u mogunost da to uoi i usvoji, kao to i prilii biu koje pretenduje na to da je stvoreno "prema liku i obliju &ojem"! Predavanje broj 1 Zakonomerna raznovrsnost izraavanja ljudske linosti (poslednji put odrano u zgradi dramskog pozorita u Njujorku, januara 192 ! godine" .straivanja mnogih naunika, sprovedena tokom poslednjih godina, kao i poda$i dobijeni na osnovu potpuno originalnih istraivanja .nstituta za harmonian razvoj oveka prema sistemu 0! .! 0urdjieva, pokazala su da se $elovita linost svakog oveka u skladu sa najviim zakonima i uslovima proti$anja ljudskog ivota, uspostavljenim od samog poetka i postepeno fiksiranim na "emlji bez obzira da li je rezultat naslednosti ili nekih sluajnih uslova u kojima je ovek rastao i razvijao se, od prvog dana svog odgovornog ivota, kako bi ona odgovarala smislu i svrsi ljudskog ivota a ne ivota obine ivotinje, obavezno mora sastojati iz etiri odre#ene i razliite linosti! Prva od te etiri samostalne linosti nije nita drugo do sveukupnost automatskih funk$ija, svojstvenih oveku, kao i svim ivotinjama, a njenu osnovu ini, s jedne strane zbir rezultata utisaka koje prima od $elokupne stvarnosti koja je okruuje od momenta ro#enja, kao i svega to je u nju namerno uneto spolja, i, s druge strane, ine je rezultati pro$esa koji je tako#e svojstven svakoj ivotinji, a koji se zove "fantazija"! . tu sveukupnost automatskih funk$ija ljudi iz neznanja nazivaju "sveu" ili, jo bolje, "miljenjem"!
)ruga od te etiri linosti, koja u veini sluajeva funk$ionie potpuno nezavisno od prve, predstavlja zbir rezultata podataka, sauvanih i fiksiranih u prirodi svakog oveka, kao i svake ivotinje, putem est organa "prijemnika vibra$ija razliitog kvaliteta" organa, koji funk$ioniu u skladu s tek primljenim utis$ima, ija osetljivost zavisi od naslednosti i uslova u kojima se data linost pripremala za odgovoran zreo ivot! (rei samostalni deo itavog bia predstavlja osnovu funk$ionisanja njegovog organizma, kao utisaka motornoreflektornih izraza koji utiu jedni na druge za vreme tog funk$ionisanja izraza iji kvalitet tako#e zavisi od naslednosti i okolnosti koje preovladavaju tokom njegovog pripremnog formiranja u detinjstvu! 1 etvrta linost, koja tako#e predstavlja poseban deo $elovite linosti, nije nita drugo do izraavanje sveukupnosti rezultata ve automatizovanog funk$ionisanja tri navedene linosti, posebno formirane i samostalno trenirane u njemu; drugim reima, to je onaj deo bia koji se naziva "-a"! % ovekovoj prirodi za oduhovljavanje i iskazivanje svakog od ta tri posebno formirana dela njegove jedinstvene $eline postoji nezavisna, kako je jo zovu, "$entralna lokaliza$ija", to jest "mozak"; i svaka od tih lokaliza$ija, sa svojim sopstvenim dovrenim sistemom, za sveukupnost svojih izraavanja ima sopstvene osobenosti i predispozi$ije koje su svojstvene samo njoj! Prema tome, da bi se omoguilo svestrano usavravanje oveka, odgovarajue pravilno obrazovanje je apsolutno obavezno za svaki od ta tri dela ali to nikako nije ono to se sada naziva "obrazovanjem"! (ek tada ovekovo -a moe postati njegovo sopstveno -a! % skladu sa ve pomenutim ozbiljnim eksperimentima i istraivanjima koja su sprovo#ena tokom vie godina ili, ak, u skladu sa zdravim i nepristrasnim miljenjem bilo kog savremenog oveka, priroda svakoga posebno onih koji iz raznih razloga pretenduju na to da nisu obini, proseni ljudi, ve pripadni$i "inteligen$ije" u pravom smislu te rei mora se sastojati iz sve te etiri razliite i potpuno odre#ene linosti, a svaka od njih se mora razvijati na odgovarajui nain, kako bi tokom odgovorne egzisten$ije manifesta$ije posebnih delova bile u me#usobnoj harmoniji! )a bih jasnije ilustrovao raznovrsnost porekla i prirodu linosti koje se manifestuju u optoj organiza$iji oveka, kao i da bih naglasio razliku izme#u "-a" koje treba da poseduje "ovek bez navodnika", to jest, pravi ovek, i onog "pseudo-a", koje ljudi danas smatraju pravim, moe se veoma dobro iskoristiti analogija koja svakako, iako ve istroena od strane "spiritualista", "okultista", "teozofa" i drugih savremenih strunjaka za "lov u mutnom", njihovim trabunjanjem o "astralnom telu", "mentalnom telu" i drugim takvim telima, koja toboe postoje kod oveka, ipak moe da ba$i svetlost na pitanje koje mi sada razmatramo! 'ovek kao $elina, sa svim svojim razliitim lokaliza$ijama koje samostalno funk$ioniu, to jest sa svojim nezavisno formiranim i obrazovanim "linostima", moe da se uporedi sa koijom za prevoz putnika, koja se sastoji iz kola, konja i fijakeriste!
,ajpre treba naglasiti da razliku izme#u pravog oveka i pseudooveka, to jest izme#u oveka koji ima sopstveno "-a" i oveka koji ga nema, u ovoj analogiji oznaava putnik koji sedi u kolima! % prvom sluaju, sluaju pravog oveka, putnik je vlasnik kola; u drugom sluaju, to je naprosto neko od sluajnih prolaznika koji se, poput putnika u iznajmljenom kabrioletu, neprestano smenjuju! 'ovekovo telo, sa svim svojim motornoreflektornim manifesta$ijama, odgovara naprosto samim kolima, sve funk$ije i manifesta$ije ovekovih ula, odgovaraju konju, koji je upregnut u kola i vue ih; fijakerista, na koijakom seditu, koji upravlja konjem, odgovara u oveku onome to se obino naziva "sveu" ili "miljenjem"; najzad, putnik koji sedi u kolima i izdaje naloge fijakeristi, jeste zapravo ono to se zove "-a"! /snovno zlo kod savremenih ljudi predstavlja to to, zahvaljujui ukorenjenim i iroko rasprostranjenim anomalnim metodama obrazovanja mlade genera$ije, ona etvrta linost, koju treba da ima svako ko je stupio u odgovoran uzrast, kod njih potpuno izostaje; skoro svi se sastoje samo od tri navedena dela koji se, osim toga, formiraju proizvoljno! )rugim reima, skoro svaki savremeni ovek u odgovornom uzrastu se sastoji, ni manje ni vie, nego iz "iznajmljenog fijakera" koji ine slomljena kola, umoran konj, koga goni odrpan, poluslep i polupijan fijakerista, ije je vreme za samousavravanje, koje mu je odredila 2ajka Priroda, prolo u fantastinim snovima dok je po okovima ekao sluajne putnike! Prvi ko nai#e, iznajmljuje ga i otputa kada to zaeli, i ne samo njega, ve i sve delove koji su mu potinjeni! 1ko sledimo tu analogiju izme#u tipinog savremenog oveka sa njegovim mislima, oseanjima i telom, i najamnog fijakera sa konjem i fijakeristom, jasno moemo da vidimo da u svakom od delova koji ine dva sistema, moraju da budu formirane i da postoje sopstvene, posebne potrebe, navike, ukusi, i tako dalje, svojstveni samo njemu, zato to se u skladu sa razliitom prirodom svog porekla i razliitim uslovima formiranja, kao i razliitim mogunostima koje su im date, u svakom od tih delova neizbeno formiraju svoja sopstvena psiha, svoja sopstvena miljenja, sopstveni subjektivni oslon$i, sopstveni pogledi, i tako dalje! 3elokupan zbir ispoljavanja ljudske misli, sa svim naslednim osobinama funk$ionisanja i spe$ifinim karakteristikama, odgovara svim aspektima sutine i ispoljavanja tipinog najamnog fijakeriste! Poput svih najamnih fijakerista uopte, on predstavlja odre#en tip "koijaa"! /n nije sasvim nepismen, zato to je, zahvaljujui postojeim zakonima o "optem obaveznom trogodinjem obrazovanju", morao u detinjstvu da zavri takozvanu $rkvenoparohijsku kolu! .ako je, u stvari, seoski momak koji je ostao ista onakva neznali$a kakvi su i njegovi seoski drugovi, zahvaljujui svojoj profesiji on ipak opti s ljudima razliitog poloaja i obrazovanja i, poto je odasvud poneto pokupio, on sada s prezirom gleda na sve to je seosko i to s negodovanjem odba$uje kao "neznalako"! %kratko, to je tip koji se moe opisati sledeim reima: "+uvie je dobar za krave, ali paunovi ne ele s njim da imaju posla!"
/n sebe smatra kompetentnim ak i u pitanjima religije, politike i so$iologije; njemu se svi#a da osporava one koje smatra niima od sebe, on voli da poduava druge; s onima iznad sebe on je servilni laskava$ i pred njima, to bi se reklo, stoji "mirno"! -edna od njegovih najveih slabosti jeste da se vue s komijskim kuvari$ama i sobari$ama; ipak, vie od svega na svetu, on voli dobro da pojede, da iskapi ai$u dve i da zatim, potpuno zadovoljan, utone u snove! )a bi zadovoljio te svoje slabosti, on redovno krade nova$ koji mu gazda daje da hrani konja! 4ao i svaki "koija", on radi samo "pod biem" i ako ponekad radi svoj posao bez prinude, ini to jedino u nadi da e dobiti napojni$u! 5elja za napojni$om postepeno ga je nauila da uoava slabosti kod ljudi s kojima ima posla i da ih koristi; on je automatski nauio da bude lukav, da laska, da "takne u osetljive i$e" i, uopte, da lae! % svakoj zgodnoj prili$i, kad god ima slobodan trenutak, on zbrie u bir$uz ili u bar, gde sedei sa kriglom piva satima mata ili razgovara s ljudima istog tipa, ili naprosto ita novine! /n nastoji da izgleda impresivno, nosi bradu i, ako je mrav, nosi neto ispod odee, da bi izgledao vaniji! 6to se tie ulne lokaliza$ije kod oveka, sveukupnost njenog ispoljavanja i $elokupan sistem funk$ionisanja potpuno odgovaraju konjima "najamnog fijakera" u naoj analogiji! .zme#u ostalog, pore#enje konja sa sistemom ljudskih ula pomoi e nam da posebno jasno pokaemo pogrenost i jednostranost savremenog obrazovanja, nametnutog mladoj genera$iji! 4onj, zbog nemara okoline dok je bio mlad i zbog svog stalnog usamljenitva, kao da je utonuo u samoga sebe; drugim reima, njegov "unutranji ivot" ide unutra i za spoljno izraavanje mu ne preostaje nita drugo, osim iner$ije! "bog anomalnih uslova okoline, konj nikada nije dobio nikakvu spe$ijalnu pripremu, ve je formiran iskljuivo pod uti$ajem batina i uasnih grdnji! /n je uvek umoran; a za hranu, umesto ovsa i sena, daju mu jedino slamu koja nimalo ne odgovara njegovim stvarnim potrebama! Poto mu se nikada ne ukazuju izrazi ljubavi i prijateljstva, konj je spreman da se prepusti svakome ko mu ukae makar najmanju panju! %sled toga, sklonosti konja, lienog na taj nain svakog interesovanja i elje, neizbeno moraju da se kon$entriu na jelo, pie i automatsku elju prema suprotnom polu, zato to on uvek stremi tamo gde moe dobiti bilo ta od toga i, ukoliko, na primer, ugleda mesto gde je jednom ili dva puta zadovoljio neku od tih potreba, jedva eka priliku da otri tamo! (reba dodati da, iako fijakerista slabo shvata svoje obaveze, svejedno, makar malo moe da razmilja logiki; i, razmi ljajui o sutranjem danu, povremeno, makar iz straha da e izgubiti posao ili u elji da bude nagra#en on pokazuje interesovanje da uini ovo ili ono za svog poslodav$a bez prinude! 1li konj, zbog nedostatka spe$ijalne pripreme, prilago#ene
njegovoj prirodi, u potrebno vreme uopte nije dobio bilo kakve podatke za izraavanje tenji neophodnih za odgovornu egzisten$iju; naravno, on ne moe da shvati, ak i ne eli da shvati zato treba bilo ta da radi! "ato on izvrava svoje obaveze potpuno ravnoduno, iz straha od moguih batina! 6to se tie kola, koja u naoj analogiji zamenjuju telo i tretiraju se odvojeno od ostalih samostalno formiranih delova ovekovog organizma, tu stvari stoje jo gore! (a kola su, kao i svaka druga, napravljena od raznih materijala i, prema tome, imaju veoma sloenu gra#u! /na su napravljena, to je jasno svakom razumnom oveku, kako bi nosila sve vrste tereta, a ne u $ilju, u kome ih koriste savremeni ljudi, to jest samo za prevoz putnika! /snovni uzrok mnogih nesporazuma povezanih s tim $iljem, proistie iz injeni$e da su ih oni koji su smislili sistem tih kola, predvideli za neutabane puteve i neki delovi njihove unutranje strukture su stvarani upravo sa te pozi$ije! ,a primer, prin$ip podmazivanja, koji je izuzetno vaan za fijaker napravljen od veoma razliitih materijala, jeste takav da se prilikom drmusanja, neizbenog na takvim drumovima vri podmazivanje svih metalnih delova; me#utim, ta kola, nainjena za putovanja neravnim putevima, obino se koriste u gradovima i ona idu glatkim, ravnim, poploanim uli$ama, % odsustvu bilo kakvih udara$a, poto idu takvim uli$ama, mazivo se u njima ne raspore#uje ravnomerno na sve delove i zato neke od njih pokriva r#a, te oni vie ne mogu da izvravaju funk$ije za koje su bili predvi#eni! 4ola se, po pravilu, kreu lako ukoliko su njihovi pokretni delovi valjano podmazani! +a suvie malo maziva ti delovi se pregrevaju i, na kraju krajeva, usijavaju, te na taj nain, i drugi delovi mogu biti oteeni; ukoliko je, me#utim, u nekom delu suvie maziva, opte funk$ionisanje kola se pogorava; u svakom sluaju, konju je tee da ih vue! +avremeni fijakerista, na koija, i ne sluti da kola treba da podmazuje; ukoliko ih ak i podmazuje, ini to bez odgovarajueg znanja, onako kako je uo, slepo sledei uputstva sluajnih ljudi! )akle kada ta kola, vie ili manje prilago#ena za putovanja ravnim putevima, iz nekog razloga moraju da idu po rupagama, uvek im se neto dogodi: ili im odleti mati$a, ili se iskrivi zavrtanj, ili neto propadne; zato se takve ekspedi$ije retko zavravaju bez vie ili manje ozbiljnih popravki! % svakom sluaju, sve je rizinije korienje tih kola za predvi#ene $iljeve, a kada pone popravka, kola morate da rasklopite na delove, da pregledate deo po deo i, kao to se radi u takvim sluajevima, da svaki deo "nauljite", oistite, a zatim ponovo sklopite; esto biva oigledno da odmah morate zameniti neki deo! -o je dobro ako se ispostavi da taj deo nije skup, ali se moe desiti da opravka kota skuplje od novih kola! )akle, sve to je bilo reeno o pojedinim delovima tog prevoznog sredstva, koji uzeti svi zajedno predstavljaju "najamni fijaker", moe se u potpunosti primeniti i na optu organiza$iju ovekove prirode!
"bog toga to su ljudi izgubili znanja ili mogunosti da na odgovarajui nain pripreme mladu genera$iju za odgovornu egzisten$iju, trenirajui sve posebne delove koji ine njihovo bie, u nae vreme je svaka linost zamreno i neverovatno smeno "neto" koje, ako se vratimo naoj analogiji, predstavlja ovakvu sliku: ,ajnoviji model kola, pravo ispod ekia, koja je lakirao pravi nemaki majstor iz grada &remena, u koja je upregnut konj kakvog u "akavkazju zovu "dgolzidi"! ")i" je konj; "dgolz" je ime jednog jermenskog strunjaka za umetnost kupovine i dranja koe sa isluenih konja! ,a seditu tog pomodnog fijakera sedi neobrijan, neuredan, pospan fijakerista, odeven u iznoeni kaput, koji je naao u kanti za smee, gde ga je kao nepotrebnog ba$ila kuvari$a! ,a njegovoj glavi se $akli novi, tek kupljeni $ilindar, tana kopija 7okfelerovog, na rever mu je zakaena ogromna hrizantema! +avremeni ovek neizbeno predstavlja takvu smenu sliku zato to od dana njegovog ro#enja ona 8 dela koja se u njemu formiraju a oni, iako razliitog porekla i mada imaju osobine razliitih kvaliteta, radi izvrenja jedinstvenog $ilja tokom njegove odgovorne egzisten$ije, ine "jedinstvenu $elinu" poinju, da tako kaemo, da "ive" i fiksiraju se u svojim spe$ifinim manifesta$ijama odvojeno jedan od drugoga, i nikada se ne obuavaju da prue traenu automatsku uzajamnu podrku, da pomau ili razumeju jedni druge, ak ni priblino! ,a taj nain, kasnije, kada postanu neophodne njihove usaglaene manifesta$ije, do tih uskla#enih manifesta$ija ne dolazi! %zgred reeno, zahvaljujui takozvanom "sistemu obrazovanja mlade genera$ije", koji je u nae vreme sasvim fiksiran u ivotu ljudi, a koji se sastoji iskljuivo u tome da se de$i putem stalnog ponavljanja, dok ne otupe, utuvljuju mnogobrojne skoro prazne rei i izrazi, kao i treniranju i prepoznavanju znaenja tih rei i izraza naprosto prema njihovim glasovima, fijakerista jo i moe nekako da objasni neke elje koje osea 9mada, jedino ljudima svoga tipa: i ponekad je u stanju da makar i priblino razume druge! (aj na fijakeristakoija, brbljajui s drugim fijakeristima u iekivanju putnika i, to bi se reklo, "flertujui" kraj kapija s poslugom, ponekad naui neke oblike takozvane "utivosti"! % skladu sa spoljnim uslovima ivota fijakerista uopte, on se postepeno automatizuje toliko da moe da razlikuje jednu uli$u od druge i da, na primer, izrauna kako da, ukoliko je neka uli$a zbog popravke zatvorena, drugim putem do#e do odredinog mesta! 1li to se tie konja, iako kobna savremena izmiljotina pod nazivom "obrazovanje" ne uestvuje u njegovom formiranju i usled toga njegove nasledne osobine nisu atrofirale, zbog mnogih faktora, formiranih u anomalnim uslovima, uspostavljenim u pro$esu svakodnevnog ivota, on je rastao od svih zaboravljen, poput siroeta s kojim se r#avo postupalo, on ne dobija nita to odgovara psihi fijakeriste i nee saznati nita to ovaj zna, zbog ega e oni ostati u odnosu potpunog me#usobnog nepoznavanja, na koji je fijakerista navikao; kontakt i me#usobno razumevanje njima ne polaze za rukom!
2oe se dogoditi, me#utim, da konj u svom ogranienom ivotu naui neke oblike uzajamnog odnosa sa fijakeristom i ak, neku vrstu "jezika"; ipak, nesreaje u tome to fijakerista ne zna i ak i ne sluti da je to mogue! /sim toga, injeni$a da u tim anomalnim uslovima izme#u konja i fijakeriste ne dolazi ni do kakvog kontakta, koji bi omoguio da jedan drugoga automatski, makar malo razumeju, postoji mnogo spoljnih uzroka koji od njih ne zavise, a koji ih liavaju mogunosti da zajedno slede jedini $ilj za koji su oboji$a predodre#eni! .sto kao to su povezani pojedini samostalni delovi "najamnog fijakera", to jest kola s konjem preko rude, a konj sa fijakeristom preko dizgina, tako su i pojedini delovi opte organiza$ije oveka povezani jedan s drugim: telo je sjedinjeno s ulima preko krvi, a ula s miljenjem ili sveu preko takozvanog "hanbledzojna", to jest supstan$e koju u oveku stvaraju svi ivotni napori koje on namerno ini! 5alosni sistem obrazovanja koji sada postoji, vodi u to da fijakerista ne moe da izazove nikakav efekat kod svog konja; u najboljem sluaju, pomou dizgina on moe u njegovoj svesti da izazove tri ideje desno, levo i stoj! .sta stvar se doga#a i u optoj organiza$iji obinog oveka, kada se usled bilo kojeg utiska "gustina i tempo hanbledzojna" u njemu promene i njegovo miljenje izgubi svaku mogunost da utie na njegovu sopstvenu ulnu organiza$iju! )akle, da rezimiramo sve to je reeno, hteli ne hteli, mi moramo priznati da svaki ovek mora teiti da ima svoje sopstveno "-a"; inae, nikada nee predstavljati nita drugo do "iznajmljeni fijaker" u koji moe da sedne bilo koji putnik i da zahteva da bude odvezen bilo kuda! ,ee biti na odmet ako ovde primetimo da .nstitut za harmonian razvoj oveka ima, kao jedan od svojih osnovnih zadataka, $ilj da, s jedne strane, pravilno obrazuje samostalnu linost kod svojih uenika, pri emu, najpre posebno, a zatim u njihovom sistemu prema potrebama svog subjektivnog ivota u budunosti; s druge strane, da proizvede i vaspita kod svakog uenika ono to mora imati svako ko nosi naziv "ovek bez navodnika" svoje sopstveno "-a"! 7adi tanijeg i, da tako kaemo, naunog odre#ivanja razlike izme#u pravog oveka, to jest oveka kakav on treba da bude, i "oveka pod navodni$ima", kakvi su sada skoro svi savremeni ljudi, zgodno je $itirati neto to je sam 0urdijev rekao u jednom svom predavanju: ;vo ta je on rekao: )efini$iji oveka, s naeg stanovita, ne mogu da pomognu savremena znanja, bez obzira da li se radi o anatomskim, fiziolokim ili psiholokim znanjima, jer svaka od karakteristika, koju ona opisuju, svojstvena je ovom ili onom nivou nekog oveka i podjednako je primenljiva na sve; prema tome, to znanje nam ne moe dati mogunost da tano odredimo razliku izme#u ljudi koju elimo da utvrdimo! 2era te razlike moe se formulisati samo sledeim terminima: "'ovek to je bie koje moe da "postupa", i "postupa" svesno na svoju sopstvenu ini$ijativu!"
7azume se, svaki ovek koji vie ili manje logiki misli i koji je u stanju da bude nepristrasan, mora se sloiti s tim da nikada pre nije bilo niti je moglo biti tanije ili is$rpnije defini$ije! Pretpostavimo da smo privremeno prihvatili tu defini$iju; u tom sluaju neizbeno se postavlja pitanje koje je proizvod savremenog obrazovanja i savremene $iviliza$ije: moe li ovek uopte bilo ta da ini sam, svesno i svojom sopstvenom voljom! ,e!!! odgovaramo odmah na to pitanje! 1 zato ne< ,aprosto zato to, kao to kategoriki tvrdi i na osnovu svojih eksperimenata pokazuje .nstitut za harmonian razvoj oveka, u savremenom oveku sve bez izuzetka "radi samo od sebe" i ne postoji nita to savremeni ovek radi sam! % linom, porodinom i so$ijalnom ivotu, u politi$i, nau$i, umetnosti, filosofiji i religiji, ukratko reeno, u svemu to je ukljueno u pro$es svakodnevnog ivota savremenog oveka, sve od samog poetka do kraja se radi samo od sebe i niko od tih "rtava savremene $iviliza$ije" nita ne moe da uradi! (a eksperimentalno dokazana, kategoriki potvr#ena tvrdnja .nstituta za harmonian razvoj oveka, to jest to da savremeni ovek nije stanju da bilo ta radi i da sve u njemu radi samo od sebe, poklapa se s onim to o oveku govori "egzaktna pozitivna nauka"! +avremena "egzaktna pozitivna nauka" kae da je ovek veoma sloen organizam koji se razvio putem evolu$ije iz prostijih organizama i da je sposoban da na spoljne uti$aje reaguje na veoma sloen nain! (a ovekova sposobnost da reaguje je toliko sloena i povratna dejstva mogu otii toliko daleko od uzroka koji su ih izazvali i uslovili, da naivnom posmatrau ovekovi postup$i ili, u krajnjoj meri neki od njih, mogu izgledati sasvim spontani! Prema idejama 0urdijeva, obian ovek u stvarnosti nije sposoban ni za najmanji samostalan postupak ili re! /n je u potpunosti rezultat spoljnih uti$aja! 'ovek je transformatorska maina, vrsta prenosne pogonske stani$e! ,a taj nain, s gledita sveukupnosti ideja 0urdijeva, kao i u skladu sa savremenom "egzaktnom pozitivnom naukom", ovek se razlikuje od ivotinje jedino velikom sloenou reak$ija na spoljne utiske i strukturom svog sistema opaanja! 1 to se tie onoga to je oveku svojstveno i to se zove "volja", 0urdijev potpuno odrie mogunost njenog postojanja u prirodi obinog oveka! =olja to je odre#ena kombina$ija dobijena delovanjem odre#enih osobina, koje je u sebi svesno izgradio ovek koji moe da "postupa"! % prirodi obinog oveka ono to se naziva "voljom" iskljuivo je rezultat elja! 7ealna volja predstavlja znak veoma visokog nivoa bia u pore#enju sa sutinom obinog oveka! . samo oni koji poseduju takvu sutinu mogu da "postupaju"! +vi ostali ljudi su samo automati, maine ili mehanike igrake, koje su navile spoljne sile, i koji rade jedino zato to "opruga", koja u njima postoji, deluje samo
da bi odgovorila na sluajne spoljne uslove opruga koju oni sami ne mogu ni da produe, ni da skrate, niti da je na bilo koji nain izmene na sopstvenu ini$ijativu! )akle, ako priznajemo da ovek ima ogromne mogunosti, mi mu odriemo bilo kakvu vrednost kao samostalne jedini$e, sve dok je on onakav kakav je sada! )a bismo podvukli nedostatak bilo kakve volje kod obinog oveka, mogu se dodati navodi iz drugih 0urdijevljevih predavanja, u kojima su manifesta$ije te znamenite volje koja se oveku pripisuje, koloritno opisane! /braajui se prisutnima 0urdijev je rekao: =i imate dovoljno nov$a, odline ivotne uslove i uivate opte potovanje i uvaavanje! ,a elu vaeg dobro uhodanog posla stoje ljudi kojima apsolutno verujete i koji su vam odani; jednom reju, va ivot protie u ruinjaku! =i raspolaete svojim vremenom prema sopstvenom naho#enju, vi ste pokrovitelj umetnosti, uz olji$u kafe reavate svetske probleme, zanima vas ak i razvoj skrivenih duhovnih snaga u oveku! =i ste upoznati sa problemima duha i oseate se kao riba u vodi u pitanjima filologije! Poto imate veoma iroka saznanja u mnogim oblastima, imate reputa$iju intelektual$a koji se razume u svaki problem! =i ste obraza$ kulture! +vi vai poznani$i vas smatraju ovekom snanim i odlunim, i, ak, veina vae uspehe pripisuje rezultatima koji su izraz vae sopstvene volje! %kratko, kako god gledali, vi zasluujete da vas podraavaju, vama se moe pozavideti! -ednog jutra vi ustajete pod tekim utiskom nekakvog sna! .zvesno oseanje potitenosti, koje brzo prolazi posle bu#enja, svejedno ostavlja svoj trag: izvesnu tromost i neodlunost u pokretima! Prilazite ogledalu da biste se oeljali i rasejano isputate etku; diete je i odmah isputate ponovo! /ndaje podiete blago iznervirani i isputate je trei put; pokuavate da je uhvatite u vazduhu, ali!!! nevet pokret ruke i etka udara u ogledalo; uzalud ste nastojali da je uhvatite!!! suvie kasno> (ras> =ae starinsko ogledalo, kojim ste se toliko ponosili, razbilo se u komadie! )o #avola> ?avo da ga nosi> /seate potrebu da na nekome iskalite svoj bes i, poto ne nalazite svoje novine uz jutarnju kafu, jer je sluga zaboravio da ih donese, vi oseate kako se aa vaeg strpljenja prelila i smatrate da ne moete vie ostati kod kue! =reme je da krenete! Poto je vreme divno i poto ne morate da idete daleko, odluujete da krenete peke! .za vas polako ide ide va automobil, poslednja re tehnike! -arka suneva svetlost deluje na vas umirujue! =au panju privlai gomila okupljena na oku! Prilazite blie i u $entru te gomile vidite oveka koji bez svesti lei na trotoaru! Polismen, uz pomo nekoli$ine "svedoka", unosi oveka u taksi, kako bi ga odvezli u bolni$u! "ahvaljujui zaprepaujuoj slinosti izme#u li$a taksiste i li$a pijanog monaha koga ste oborili prole godine kada ste se pripiti vraali s jedne bune veerinke, vi
primeujete da se doga#aj na oku u vaim aso$ija$ijama neobjanjivo povezuje s tortom koju ste jeli na toj veerinki! 1h, kakva je to bila torta> =a sluga, koji je danas zaboravio novine, pokvario vam je raspoloenje! "ato da to sada ne popravite< ;vo pomodnog kafea u koji ponekad svraate da posedite s prijateljima! 1li zato ste se odjednom setili sluge< "ar niste skoro sasvim zaboravili jutronje nerviranje< 1li sada!!! kako je lepo zasladiti se kolaima i kafom! 0le> "a susednim stolom sede dve mlade ene! 4akve oaravajue plavue> 'ujete kako jedna od njih apue drugari$i: "Pogledaj, to je tip mukar$a kakav se meni svi#a!" 2oete li da negirate da su rei, koje ste sluajno uli i koje su, moda, zbog vas spe$ijalno kazane glasno, izazvale u vama "unutranju radost"< 1ko bi vas, re$imo, u tom trenutku pitali da li je vredelo da zbog jutarnjeg nerviranja budete van sebe, vi biste, naravno, odgovorili negativno i obeali biste sebi da vam se tako neto vie nee desiti! )a li je potrebno da opisujemo koliko se promenilo vae raspoloenje kada ste se upoznali s plavuom koja vas je zainteresovala i koju ste zainteresovali vi i vae stanje tokom vremena provedenog s njom< =raate se kui kao na krilima, ak i pogled na razbijeno ogledalo izaziva u vama samo osmeh! 1li ta je s poslom zbog kojeg ste toga jutra izali iz kue< (ek sada ste se toga setili! 6teta!!! nema veze, moete se javiti telefonom! Prilazite telefonu i telefonistkinja vam daje pogrean broj! =i zovete ponovo, i opet isti broj! ,ekakav ovek vas obavetava da ste mu dodijali, vi odgovarate, da niste vi krivi, re po re, i vi na sopstveno zaprepaenje saznajete da ste grubijan i idiot i dae on, ako se samo jo jednom javite!!! (epih, o koji se okliznete, izaziva eksploziju vaeg gneva, uz to, treba uti ton vaeg glasa dok prekorevate slugu koji vam donosi pismo> (o je pismo od oveka koga potujete i ije lepo miljenje visoko $enite! ,jegov sadraj je veoma laskav i dok ga itate, vaa ljutnja prolazi i ustupa mesto "prijatnoj zbunjenosti" oveka koji slua panegirik o samome sebi! "avravate itanje pisma u odlinom raspoloenju! 2ogu da opisujem dalje ovu sliku vaeg dana dana slobodnog oveka> 2oda mislite da preterujem< ,e, to je fotografski taan snimak, uzet iz ivota! 4ada govorimo o ljudskoj volji i o razliitim aspektima njenih pretpostavljenih autonomnih manifesta$ija koje za savremenu, takozvanu "radoznalu inteligen$iju" iako s naeg gledita, naivnu inteligen$iju slue jedino kao materijal za mudrovanje i samozavaravanje, bie korisno ako navedemo rei 0urdijeva iz jedne njegove besede zato to ideje koje je on izrekao o takvim okolnostima mogu da ba$e svetlost na iluzornost volje, za koju se pretpostavlja da je svaki ovek ima! ;vo ta je on rekao!
'ovek dolazi na svet kao ist list papira, oko kojeg okolina tek poinje da se nadmee da bi ga zaprljala i ispunila obrazovanjem, moralom, informa$ijama, koje smo nazvali "znanjem" i svim vrstama ideja duga, asti, savesti, i tako dalje, i tome slino! +vi neprestano ponavljaju o neospornosti i nepogreivosti onih metoda koje sami koriste kako bi nakalemili te izdanke na stablo koje se zove ljudska "linost"! @ist papira postepeno postaje zaprljan, i to je zaprljaniji, to jest to je ovek vie nakljukan efemernim informa$ijama i pojmovima duga, asti, i tako dalje, koje mu nametljivo ponavljaju ili usa#uju ljudi iz njegovog okruenja, utoliko ga svi smatraju "pametnijim" i dostojnijim! Poto uvidi da ljudi na tu prljavtinu gledaju kao na vrlinu, on i sam neizbeno gleda na taj zaprljani list papira na isti nain! )akle, imate model onoga to nazivamo "ovekom", za kojeg se esto koriste rei "talenat" i "genije"! 1li raspoloenje naeg "genija" e biti pokvareno za itav dan ukoliko pored kreveta, kada se probudi, ne na#e svoje papue! /bian ovek nije slobodan u svom ivotu, u svom izraavanju i svom raspoloenju! /n ne moe da bude onakav kakav bi trebalo da bude; i on nije onakav kakvim sebe smatra! 'ovek to zvui gordo> +amo ime "ovek" znai "kruna stvaranja"; ali!!! koliko ta titula odgovara savremenom oveku< 2e#utim, ovek, naravno, treba da bude kruna stvaranja, zato to je tako napravljen i to ima sve mogunosti za sti$anje podataka slinih onima koje poseduje /stvariva svega postojeeg u =asioni! )a bi se mogao nazvati ovekom, on mora to i da bude! 1 da bi bio ovek, on pre svega mora da s nesmanjenom upornou i nepresunim impulsom elje, koja proistie iz svih posebnih samostalnih delova koji predstavljaju njegovo jedinstveno bie, to jest sa eljom koja istovremeno potie iz miljenja, ula i organskog instinkta, da izgradi svestrana znanja o sebi i da se istovremeno neprekidno bori sa sopstvenim subjektivnim slabostima, kao i da titi rezultate do kojih dolazi jedino uz pomo svoje svesti, uoavajui pri tome nedostatke sopstvene subjektivnosti i nalazei sredstva i mogunosti za borbu sa samim sobom, kao i da tei njihovom iskorenjivanju, ne tedei sebe! /tvoreno reeno, savremeni ovek, kako ga mi vidimo svojim nepristrasnim pogledom, predstavlja samo satni mehanizam, iako veoma sloene konstruk$ije! 'ovek neizostavno mora duboko da razmisli o svom automatizmu i da ga potpuno shvati, kako bi do kraja pro$enio znaaj tog automatizma i sve posledi$e i rezultate koje on pretpostavlja, radi svog sopstvenog daljeg ivota i radi opravdanja smisla i $ilja svog ro#enja i egzisten$ije! "a oveka koji eli da proui ljudski automatizam uopte i da ga sebi objasni, najbolji objekt izuavanja predstavlja on sam, sa svojim automatizmom; ali, da bi ga izuio u praksi i da bi istinski shvatio itavim svojim biem, a ne "psihopatski",
to jest samo jednim delom svoje $eline, potrebna su ispravno vo#ena samo posmatranja! 6to se tie mogunosti pravilnog sprovo#enja samoposmatranja, bez rizika da na sebe navuete bilo kakve kobne posledi$e, koje veoma esto proistiu iz ljudskih pokuaja da se neto uradi bez potrebnog znanja, da biste izbegli suvine napore, neophodno je da budete upozoreni da na ogled, potkrepljen velikim brojem tanih informa$ija, pokazuje kako to nije tako prosto kao to na prvi pogled izgleda! "bog toga, kao osnovu za ispravno vo#eno samoposmatranje uzimamo izuavanje automatizma kod savremenog oveka! Pre nego to se pristupi izuavanju tog automatizma i svih prin$ipa pravilnog samoposmatranja, ovek jednom zauvek mora da odlui: da e biti bezuslovno iskren prema samom sebi, da ni pred im nee zatvarati oi, da nee izbegavati rezultate, ma kuda ga oni odveli, da se nee uplaiti zakljuaka i nee sebe unapred ograniavati; osim toga, da bi te prin$ipe mogao pravilno da primi i usvoji bilo koji sledbenik ovog novog uenja, treba utvrditi odgovarajuu formu "jezika", zato to postojeu formu smatramo apsolutno neprihvatljivom za to uenje! 6to se tie prvog uslova, pre svega, svako treba da bude upozoren da e oveku, koji nema naviku da misli i postupa u prav$u koji odgovara prin$ipima samoposmatranja, biti potrebna velika hrabrost kako bi iskreno usvojio postignute zakljuke i kako ne bi klonuo duhom, ve im se povinovao i nastavio da sledi te prin$ipe s jo veom upornou, koju to izuavanje neizostavno zahteva! (i zaklju$i mogu, da tako kaemo, da "preokrenu" sva ube#enja i miljenja, ukorenjena u oveku, isto kao i itav poredak njegovog uobiajenog miljenja; i, u tom sluaju, on moe ostati, moda ak i zauvek, bez svih "prijatnih vrednosti", dragih njegovom sr$u, koje su dotle inile njegov spokojan i miran ivot! "ahvaljujui ispravno vo#enom samoposmatranju, ovek e ve prvih dana pojmiti i jasno shvatiti svoju potpunu slabost i bespomonost pred li$em bukvalno svega to ga okruuje! /n e se svim svojim biem uveriti da sve njime upravlja, da ga sve usmerava! /n, pak, niim ne upravlja i nita ne usmerava! ,jega privlai ili odbija ne samo sve ivo, koje u sebi nosi mogunost da kod njega izaziva ove ili one aso$ija$ije, ve ak i inertni i neivi predmeti! 1ko se oslobodi lanog shvatanja samoga sebe i svog samozavaravanja impulsa koji su postali svojstveni savremenim ljudima saznae da je itav njegov ivot samo slepa reak$ija na to privlaenje ili odbijanje! /n e jasno uvideti kako su takozvani "pogled na svet", njegovo miljenje, karakter, ukus, i tako dalje, itan$ani ukratko, kako je formirana njegova linost i pod kakvim uti$ajima ona moe da se menja! 6to se tie drugog uslova, to jest uspostavljanja pravilnog jezika, to je neophodno zato to je na opteprihvaeni jezik, koji ima, da tako kaemo, "pravo gra#anstva", i kojim mi govorimo, piemo knjige i prenosimo naa znanja i ideje drugima, s nae take gledita postao potpuno neupotrebljiv za vie ili manje tanu razmenu miljenja!
7ei koje ine na savremeni jezik, zbog proizvoljnog znaenja koje im ljudi daju, izraavaju samo neodre#ena i relativna miljenja, te ih tako obini ljudi primenjuju "elastino"! % razvoju te anomalije u ljudskom ivotu, glavnu ulogu, kako mi mislimo, igra nepravilan sistem obrazovanja mlade genera$ije! /n zauzima glavno mesto, jer, kao to sam ve rekao, prisiljavajui omladinu da kao papagaj ponavlja to vei broj rei, uei je da te rei razlikuje prema zvuanju, kao da njihova realna sutina nije vana, taj sistem obrazovanja dovodi do toga da ljudi postepeno gube sposobnost da razmiljaju o onome o emu sami govore i to uju od drugih! Poto gube tu sposobnost, a istovremeno imaju potrebu da vie ili manje tano prenesu svoje misli drugima, oni su, bez obzira na ogroman broj rei koje ve postoje u savremenim jezi$ima, prinu#eni da ili pozajmljuju rei iz drugih jezika, ili da uvek smiljaju nove rei, zato to, na kraju krajeva! kada savremeni ovek eli da izrazi neku ideju, za koju zna mnogo naizgled odgovarajuih rei i odabere jednu, za koju mu se ini da mu prema misaonom shvatanju najvie odgovara, on i dalje instinktivno osea nesigurnost u pravilnost svoga izbora i nesvesno pridaje toj rei svoje sopstveno subjektivno znaenje! "bog te, ve automatske navike i postepenog nestajanja sposobnosti dugotrajne kon$entra$ije svog aktivnog miljenja, obian ovek, dok izgovara ili uje re, nevoljno naglaava i zadrava se na ovom ili onom aspektu ideje prenete reju, neizostavno ograniavajui $elovito znaenje rei na samo jedan aspekt; to jest, ta re, bez obzira na to to sadri sve smislove date ideje, izraava samo prvo znaenje koje je on uhvatio, u zavisnosti od automatskih aso$ija$ija koje se u njemu odvijaju! "ato uvek kada savremeni ovek tokom razgovora uje ili izgovori jednu te istu re, on joj pridaje razliita znaenja, esto potpuno suprotna punom smislu koji ta re ima! +vakom oveku koji je toga svestan i koji vie ili manje ima sposobnost zapaanja, razgovor dvoji$e savremenih ljudi izgleda kao "tragikomino prazan zvuk", to postaje oigledno kada mu se prikljue i drugi! +vako od uesnika unosi sopstveno subjektivno znaenje u sve rei koje postaju teite onoga to se moe nazvati "simfonijom rei bez sadraja", koje uhu nepristrasnog i obavetenog posmatraa izgledaju naprosto kao ono to se u bajkama "Ailjadu i jedne noi" naziva "kakofonijskom, fantastinom besmisli$om"! 7azgovarajui na taj nain, savremeni ljudi uobraavaju da razumeju jedni druge i ak su uvereni da razmenjuju svoje misli! + druge strane, oslanjajui se na gomilu neospornih injeni$a, potvr#enih psihofizikohemijskim eksperimentima, kategoriki tvrdimo da sve dok savremeni ljudi budu onakvi kakvi jesu, to jest "obini ljudi", ma o emu izme#u sebe raspravljali, posebno ako je predmet rasprave apstraktan, oni nikada nee razumeti istovetne ideje, izraene istim reima, i ak nee uistinu ni razumeti jedni druge! ;to zato u obinom savremenom oveku svaki unutranji doivljaj, ak i teak, koji bi mogao da ga natera da se zamisli i izvede logike rezultate koji bi bili veoma
korisni po okolinu, ostaje neizraen i jedino se transformie u takozvani "podjarmljujui faktor"! .z tog razloga se izola$ija unutranjeg ivota svake individue poveava, i usled toga "uzajamna obuka", toliko neophodna za kolektivnu egzisten$iju ljudi, sve bre i bre nestaje! "bog gubitka sposobnosti miljenja i razmiljanja, uvek kada prosean savremeni ovek uje ili upotrebi u govoru bilo koju re koja mu je poznata jedino po zvuku, on se ne zaustavlja kako bi razmislio i ak se i ne pita ta tano znai ta re, jer on -Be ve jednom zauvek reio da on to zna i da drugi to tako#e znaju! 2oda e se zapitati ako prvi put uje sasvim nepoznatu re; ali u tom sluaju on e se zadovoljiti time to je zamenjuje drugom reju koja mu zvui poznato i tada e smatrati da je sve razumeo! )a bismo naglasili ovo to je upravo reeno, moe se navesti kao primer re koju savremeni ljudi veoma esto upotrebljavaju re "svet"! 4ada bi ljudi mogli da obuhvate sve u svojim mislima, uvek kada uju ili izgovore re "svet", veina bi morala, naravno ukoliko bi bili iskreni, da priznaju kako im ta re ne daje nikakvu tanu predstavu! ,aprosto, hvatajui na sluh uobiajeno znaenje te rei, ije bi im znaenje izgledalo jasno, oni kao da u sebi kau: "1!!! svet!!! "nam ta je to", i mirno prelaze na neto drugo! 1ko neko spe$ijalno skrene panju na tu re i zna da je servira tako da je okolina shvati, oni e pre svega naprosto da se zbune, ali ubrzo, poto do#u k sebi i sete se prvog znaenja koje im padne na pamet, oni e ga predstaviti kao svoje, iako u stvari ranije nisu o tome razmiljali! 1, ukoliko taj ima vlast da veinu savremenih ljudi, ak i one koji su dobili takozvano "dobro obrazovanje", natera da tano utvrde kako sami razumeju re "svet", oni e dugo obilaziti okolo naokolo, tako da e se taj nehoti$e setiti ri$inusovog ulja s njegovom delikatnou! ,a primer, neko od tih ljudi, koji je izme#u ostalog, proitao nekoliko knjiga iz astronomije, rekao bi da "svet" predstavljaju mnogobrojna sun$a, okruena planetama i raspore#ena na ogromnom rastojanju jedna od drugih, obrazujui ono to nazivamo "2leni put"; iza njega, na neizmernim rastojanjima i izvan grani$a prostranstava dostupnih naim istraivanjima, po svoj prili$i se nalaze druga sazve#a i drugi svetovi! ,eko drugi, koga zanima savremena fizika, govorio bi o "svetu" kao o stalnoj evolu$iji materije, od toma pa sve do ogromnih objekata, kao to su planete i sun$a i moda bi pomenuo teoriju o slinosti sveta atoma i elektrona sa svetom sun$a i planeta, i tako dalje u tom duhu! (rei, koji se iz ovog ili onog razloga zaneo filozofijom i ita sve to mu do#e u ruke u vezi s tim, rekao bi da je "svet" samo proizvod nae predstave i mate i da je naa "emlja, na primer, sa svojim planinama i morima, biljnim i ivotinjskim $arstvima tek samo privid, iluzorni svet! 'ovek, upoznat s poslednjim teorijama o svetu sa vie dimenzija, rekao bi da se "svet" obino tretira kao beskrajna trodimenzionalna sfera, ali da u stvari trodimenzionalni svet ne moe da postoji kao takav, ve kao popreni presek
drugog etvorodimenzionalnog sveta, iz koga proistie sve to se doga#a oko nas i gde se sve vraa! 'ovek, iji je pogled na svet zasnovan na religioznim dogmama, tvrdio bi da je "svet" sve to postoji, vidljivo i nevidljivo, &ogom stvoreno i zavisno od ,jegove =olje! % vidljivom svetu na ivot je kratak, ali u nevidljivom svetu, gde ovek dobija nagradu ili kaznu za sva svoja dela tokom svog boravka u vidljivom svetu, ivot je vean! 'ovek obuzet "spiritualizmom", rekao bi da pored vidljivog sveta postoji drugi "svet", "onostrani", i da je ve uspostavljena veza sa biima, nastanjenim u tom "onostranom svetu"! *anatik teozofije bi nastavio i rekao da postoji sedam "svetova" koji se me#usobno proimaju i da se oni sastoje iz materije koja se sve vie i vie razre#uje, i tako dalje! %kratko reeno, ni jedan na savremenik ne bi mogao da ponudi tanu, opteprihvaenu defini$iju o realnom znaenju rei "svet"! Potpun unutranji ivot nekog oveka samo je "automatski kontakt" izme#u dva ili tri aso$ijativna niza, stvorena iz utisaka koji su prethodno primljeni i fiksirani u svakom od njegova tri $entra razliite prirode, ili "mozga", putem delovanja nekog sluajnog impulsa, nastalog u njemu! 4ada se te aso$ija$ije jave ponovo, to jest kada se ponove odgovarajui utis$i, moe se videti da se pod uti$ajem nekog sluajnog unutranjeg ili spoljanjeg dejstva uti$aji iste prirode ponavljaju u drugom $entru! +ve osobenosti pogleda na svet obinog oveka i karakteristine odlike njegove individualnosti se deavaju i zavise od redosleda impulsa koji nastaju u momentu dobijanja novih utisaka, kao i od automatizma odre#enog za poetak pro$esa ponavljanja tih utisaka! %pravo to objanjava nesklad, koji obian ovek moe da uoi me#u razliitim aso$ija$ijama koje nemaju nita zajedniko i koje se u njemu odvijaju istovremeno za vreme njegovog pasivnog stanja! (e utiske ovekova priroda opaa posredstvom tri sistema koji deluju kao prijemni$i sedam takozvanih "planetarnih $entralnih vibra$ija", a koji kod njega postoje kao i kod svih ivotinja! +truktura ta tri sistema per$ep$ije kod oveka je ista u svakom delu nekog mehanizma! /ni podseaju na iste gramofonske "ploe" i na tim ploama ili, moglo bi se rei, na brazdama se belee svi primljeni utis$i, od prvih dana ovekovog dolaska na svet, pa ak i pre, dok se nalazio u majinoj utrobi! 7azliiti sistemi, koji ine jedinstven mehanizam, tako#e poseduju odre#en automatski mehanizam, zahvaljujui kojem se novonastali utis$i, uz one koji se belee zajedno sa slinim prethodno primljenim, tako#e belee hronolokim redosledom! ,a taj nain, svaki doivljeni utisak se belei na razliitim mestima na vie brazda i na tim brazdama se uva nepromenjen!
(i opaeni utis$i, prilikom kontakta sa vibra$ijama jedne iste prirode imaju osobinu i kvalitet "samobu#enja"; zatim se ponavlja uti$aj nalik na onaj koji je bio izazvan njihovim prvim pojavljivanjem! %pravo to ponavljanje prethodno primljenih utisaka ra#a takozvanu "aso$ija$iju" i delovi tog ponavljanja zatim dospevaju u polje ovekovog stanja panje, koje se naziva "pamenjem"! Pamenje obinog oveka, u pore#enju s pamenjem harmonino razvijenog oveka tokom njegovog odgovornog ivota, je veoma loe prilago#eno za korienje zaliha prethodno primljenih utisaka! Pomou pamenja obian ovek moe da iskoristi redosled tek malog dela svoje zalihe utisaka, dok pamenje, svojstveno realnom oveku, zadrava redosled svih utisaka bez izuzetka, bez obzira na to kada su oni primljeni! ,a osnovu mnogobrojnih izvrenih eksperimenata s nesumnjivom tanou je utvr#eno da svaki ovek u izvesnim stanjima, kao to je, na primer, odre#en stadijum hipnoze, moe tano u minut da se seti svega to mu se bilo kada dogodilo; on moe da se seti svih pojedinosti svog okruenja, li$a i glasova ljudi koji su bili pored njega prvih dana njegovog ivota, dok je, prema optevaeem miljenju, jo bio nesvesno bie! )ok se ovek nalazi u nekom od tih stanja, on pomou vetakih sredstava moe da pokrene one tokie koji su bili skriveni u najudaljenijim zabitima njegovog mehanizma! 1li doga#a se, isto tako, da se ti tokii pokrenu pod dejstvom bilo kojeg javnog ili skrivenog uti$aja, izazvanog njegovim doivljajima, usled ega pred ovekom iznenada iskrsavaju davno zaboravljene s$ene, slike, li$a, i tako dalje! /vde u prekinuti izlagaa, jer smatram da se moe dati sledea dopuna: )opuna (akav je obian, prosean ovek nesvesni rob, potpuno u slubi univerzalnih $iljeva, stranih njegovoj sopstvenoj individualnosti! /n moe takav da proivi itav svoj ivot i takav zauvek da nestane! .pak, =elika Priroda mu je dala mogunost da ne ostane bie naprosto slepi instrument koji je potpuno u slubi tih univerzalnih objektivnih $iljeva, ve da, sluei joj i ostvarujui sve to mu je predodre#eno i to je usud svakog stvora koji die, istovremeno radi na sebi, na svojoj sopstvenoj "egoistikoj" linosti! (a mogunost mu je tako#e data radi sluenja zajednikom $ilju, zato to su za ravnoteu objektivnih zakona potrebni takvi relativno slobodni ljudi! .ako je ta sloboda mogua, ipak, teko je rei moe li svaki neobian ovek da je ostvari! Postoji mnogo uzroka koje to mogu spreiti i koji u veini sluajeva ne zavise od nas lino, niti od velikih kosmikih zakona, ve jedino od razliitih sluajnih uslova naeg ro#enja i formiranja, to jest, uglavnom od nasle#a i raznih okolnosti koje prate pro$es naeg "pripremnog uzrasta"! %pravo ti nekontrolisani uslovi mogu spreiti to osloba#anje!
/snovna tekoa u nainu osloba#anja od stalnog ropstva jeste to to smo duni da s namerom koja je rezultat nae sopstvene ini$ijative, sa upornou koja podrava nae sopstvene napore to jest, ne tu#om voljom, ve naom sopstvenom uspemo da iz svoje prirode iskorenimo ne samo fiksirane posledi$e odre#enih svojstava onoga to je postojalo kod naih praota$a i to je nazivano "organom kundabufera", ve i predispozi$ije za te posledi$e, koje opet mogu pustiti svoje izdanke! )a biste stekli makar priblinu predstavu o tom udnom organu i njegovim osobinama, kao i o nainu ispoljavanja posledi$a tih svojstava, treba da se zadrimo na tom pitanju neto due i da o njemu porazgovaramo podrobnije! =elika Priroda je u svojoj dalekovidosti, iz mnogobrojnih vanih razloga ija e teorijska objanjenja biti data na sledeim predavanjima bila prinu#ena da u organizam naih predaka smesti jedan spe$ijalni organ, ije su osobine onemoguavale da se vidi i oseti realnost! .ako je kasnije =elika Priroda taj organ uklonila iz njihovih organizama, zbog kosmikog zakona "asimila$ije rezultata esto ponavljanih radnji" prema kojem usled estog ponavljanja jedne te iste radnje u svakoj kosmikoj kon$entra$iji pod odre#enim uslovima dolazi do tenden$ije reprodukovanja slinih rezultata C predispozi$ija, formirana kod naih predaka, prenoena je iz genera$ije u genera$iju, tako da su kod njihovih potomaka, poto su u pro$esu svog svakodnevnog ivota uspostavili mnoge uslove koji su bili povoljni za njeno zakonomerno manifestovanje, posledi$e razliitih svojstava toga organa poele da se ispoljavaju kod njih i, prenosei se iz genera$ije u genera$iju, postepeno su se ukorenile i, na kraju krajeva, izazvale iste one manifesta$ije, kao i kod njihovih predaka! )a bismo makar priblino shvatili kako se te posledi$e manifestuju kod nas, hajde da razmotrimo jednu nesumnjivu injeni$u, kojaje potpuno razumljiva naem %mu! +vi ljudi su smrtni i svako od nas moe u svakom trenutku da umre! 1 sada postavimo pitanje: moe li ovek zaista da opie i, da tako kaemo, da "preivi" u svojoj svesti pro$es sopstvene smrti< ,e> +voju sopstvenu smrt i doivljaj tog pro$esa ovek, ma koliko to eleo, nikada ne moe da opie! /bian savremeni ovek moe da zamisli smrt drugog oveka, ali i to nepotpuno! /n moe da opie, na primer, nekog mistera +mita, koji izlazi iz pozorita, pada pod automobil i gine!!! .li, otkaenu tablu sa natpisom firme vetar ba$a na glavu mistera )onsa koji tu sluajno prolazi, i ubija ga na li$u mesta!!! .li, pak, mister &raun pojede pokvarenog jastoga i, poto mu nema spasa, on sutradan umire! +vako moe lako da zamisli sve to! 1li moe li obian ovek da vidi sebe u situa$iji kakvu je zamislio za mistera +mita, mistera )onsa i mistera &rauna i da zaista oseti potpuno oajanje pred li$em takve situa$ije< 7azmislite, u kakvom stanju moe biti ovek koji je jasno zamislio i osetio neizbenost sopstvene smrti>
1ko to ozbiljno zamisli i toliko duboko oseti da zaista spozna sopstvenu smrt, moe li za njega postojati neto uasnije od toga< % svakodnevnom ivotu, osim uasne injeni$e o neizbenosti nae sopstvene smrti, postoje mnoge druge stvari, posebno u poslednje vreme, i ako samo zamislimo da se one u ivotu moraju doiveti to e u nama izazvati oseanje neopisive i nepodnoljive patnje! Pretpostavimo da neki savremeni ljudi, koji su ve potpuno lieni svake objektivne nade u budunost, to jest oni koji nita nisu "posejali" tokom svog odgovornog ivota i zato nisu "ponjeli" nikakve plodove, pretpostavimo da jednog dana shvate neizbenost skore smrti zbog takve pomisli je mogue obesiti se! %sled spe$ifinog delovanja posledi$a svojstava organa kundabufera na njihovu psihu, veina savremenih ljudi ona tri$entrina bia u koja je (vora$ poloio svoje nade da e sluiti viim $iljevima oslobo#eni su tih istinskih uasa! . na taj nain oni mogu mirno da provedu svoj ivot, izvravajui nesvesno ono za ta su bili predodre#eni, ali pri tome mogu sluiti samo neposrednim $iljevima, Prirodi, jer su sebe zbog svog nedostojnog, nenormalnog ivota, liili svake mogunosti sluenja viim $iljevima! (e posledi$e dovode do toga da ljudi ne samo to nisu svesni tog uasa, ve, kako bi umirili sebe, izmiljaju svakakva fantastina objanjenja, koja izgledaju verodostojna jedino njihovoj naivnoj logi$i, o onome to stvarno oseaju i o onome to uopte ne oseaju! Pretpostavimo, re$imo, da je pitanje nae nesposobnosti da stvarno osetimo razne istinske strahove, posebno strah od sopstvene smrti, postalo "nasuno pitanje dana", kao to s vremena na vreme biva s nekim pitanjima savremenog ivota; tada bi, po svoj prili$i, svi obini smrtni$i i takozvani "nauni$i" ponudili tano reenje u koje ni na trenutak ne bi sumnjali i "s penom na ustima" bi dokazivali da ljude od sopstvenih uasa moe spasti jedino njihova sopstvena "volja"! 1li, ako pretpostavimo da je tako, zato nas onda ta pretpostavljena volja ne spase od svih sitnih strahova, koji nas spopadaju na svakom koraku< )a bi se itavim svojim biem, a ne naprosto "u mislima", to je na nesreu naih potomaka postalo dominantna osobina savremenih ljudi, osetilo i shvatilo ono to sam sada rekao, zamislite sledee: %vee, posle predavanja idete kui, svlaite se, leete u postelju i upravo kada se spremate da se pokrijete, ispod jastuka istrava mi i pretravi du itavog vaeg tela, nestaje u naborima pokrivaa! Priznajte iskreno da ve sama pomisao na to izaziva drhtavi$u i itavom vaem telu! "ar nije tako< 1 sada, molim vas, hajde da napravimo izuzetak i da bez uea bilo kakvih subjektivnih emo$ija, fiksiranih u vama, zamislimo da vam se tako neto dogodilo, i vi ete zaprepaeno shvatiti da biste reagovali na isti nain! 6taje tu strano< (o je obian domai mi, najbezazlenije od svih stvorenja!
. zato vas pitam, kako se to moe objasniti ako se pretpostavi da svaki ovek poseduje "volju"< 4ako se moemo pomiriti s injeni$om da se ovek boji plaljivog malog miia, najplaljivijeg stvorenja, kao i hiljada drugih gluposti koje se verovatno nikada nee dogoditi, ali ne osea strah pred li$em sopstvene neizbene smrti< % svakom sluaju, tu uasnu protivrenost je nemogue objasniti delovanjem famozne "volje"! 4ada se o toj protivrenosti trezveno razmisli, bez ikakvih predrasuda, to jest bez gotovog miljenja takozvanih "autoriteta" ijeg se mudrovanja ljudi pridravaju zbog svoje naivnosti i "instinkta stada", a da i ne govorimo o rezultatima, nastalim u njihovom miljenju zbog anomalnog obrazovanja postaje potpuno oigledno da je sve te strahove, koji u ljudima ne ra#aju elju da se obese, Priroda spe$ijalno dopustila u meri u kojoj su oni neophodni za pro$es naeg svakodnevnog ivota! . razume se, bez njih bez svih tih, u subjektivnom smislu "buvljih ujeda", koji za nas predstavljaju "besprimerne strahove" mi nemamo nikakve doivljaje uopte radosti, nade, razoaranja, i tako dalje, te ne moemo oseati sav taj nemir, stimulanse, tenje ili uopte bilo kakve impulse koji nas primoravaju da radimo, da se borimo za neto i da teimo nekakvom $ilju! %pravo ta sveukupnost, moglo bi se rei "dejih doivljaja", kod obinog oveka nastaje i protie automatski i ti doivljaji, s jedne strane, ine i odravaju ivot, dok, s druge strane, ne ostavljaju ni vremena ni mogunosti da se vidi i oseti realnost! 4ada bi obian savremeni ovek mogao nekako to da oseti ili da zapamti kako e u odre#eno i izvesno vreme, na primer, sutra, kroz nedelju ili mese$ dana, ili ak kroz godinu ili dve pouzdano umreti, ta bi onda ostalo od svega to je do tada inilo njegov ivot< +ve bi za njega izgubilo smisao i znaaj! 6ta bi bilo vano: nagrade, dobijene onomad za dugu slubu, kojima se toliko radovao, ili pogled pun obeanja to ga je uputila ena koju odavno i beznadeno eli, ili novine uz jutarnju kafu, ili komijski pozdrav pun potovanja na stepenitu, pozorite uvee, odmor i san!!! sve te prijatne stvari koliko bi sve one vredele< ,aravno, one vie ne mogu imati znaaj, koji im je pridavao pre, ukoliko ovek zna da e ga smrt stii za pet ili deset godina! %kratko, obian ovek ne moe i ne treba da gleda sopstvenoj smrti "u oi", zato to treba da rei pitanje koje pred njim stoji: ""ato treba da ivimo, radimo i patimo<" %pravo da to pitanje ne bi moglo da bude postavljeno, =elika Priroda je, uverivi se da u oveku vie nema faktora za valjano izraavanje, svojstveno tri$entrinim biima, providen$ijalno i mudro zatitila ljude, uzimajui u obzir da u njihovoj prirodi dolazi do razliitih posledi$a onih osobina koje im ne dolikuju i koje im usled neophodnih aktualiza$ija ne omoguuju da opaze i osete realnost! . =elika Priroda je bila prinu#ena da se prilagodi toj anomaliji u objektivnom smislu zato to je to, zbog uslova svakodnevnog ivota, koje su ljudi sami uspostavili, zbog pogoranja kvaliteta zraenja, neophodnog za vie optekosmike $iljeve, bilo neophodno u $ilju uspostavljanja ravnotee, regula$ije nataliteta i duine ivota!
)akle, jasno je da ljudima ivot nije dat radi njih samih, ve da bi sluili optekosmikim $iljevima, a da =elika Priroda odrava taj ivot tako da on protie vie ili manje podnoljivo i brine o tome da se on ne prekine prevremeno! "ar i mi ljudi ne hranimo, brinemo i na isti nain, koliko god je mogue, inimo prikladnim ivot naih ova$a i svinja! "ar to inimo zato to $enimo njihove ivote radi samih njihovih ivota< ,e> 2i sve to inimo da bismo ih jednog lepog dana ubili i uzeli njihovo meso koje nam je potrebno i koje treba da bude to masnije! ,a isti nain Priroda preduzima sve mogue mere kako bismo mi iveli tako da ne vidimo taj uas i da se ne bismo obesili, ve da bismo iveli dugo, a onda kada joj je to potrebno, ona nas ubija! % postojeim uslovima svakodnevnog ivota ljudi to je ve postalo neosporan zakon Prirode! % naem ivotu postoji najvei mogui $ilj i svi smo duni da sluimo tom velikom optem $ilju u tome je sav smisao i svrha naeg ivota! +vi ljudi bez izuzetka robovi njenog "=elianstva", kao i svi koji, hteli ne hteli, moraju da joj se potine i bezuslovno i beskompromisno izvravaju ono to je svakome od nas predvi#eno nasle#em i steenom sutinom! +ada, posle svega to sam rekao, vraajui se osnovnoj temi dananjeg predavanja, elim da vas podsetim na izraze koje sam nekoliko puta upotrebio za definisanje oveka "pravi ovek" i "ovek pod navodni$ima", i da na kraju kaem sledee! .ako su pravi ovek, koji je ve stekao svoje sopstveno "-a", i ovek pod navodni$ima, koji svoje "-a" nema, u jednakoj meri robovi istog "=elianstva", razlika me#u njima, kao to sam ve govorio, jeste u tome to je pozi$ija prvog prema ropstvu svesna i on ima mogunost da ak i kada slui "univerzalnom ostvarenju", primeni deo svojih manifesta$ija u skladu sa Provi#enjem =elike Prirode, kako bi doao do "vene +utine", dok drugi, na saznavi za svoje ropstvo, tokom itave svoje egzisten$ije slui naprosto kao stvar koja, kada prestane da bude potrebna, zauvek nestaje! )a bih ono to sam upravo rekao uinio to is$rpnijim i konkretnijim, uporediu ivot oveanstva s velikom rekom koja potie iz razliitih izvora i tee povrinom nae planete, a ivot pojedinanog oveka sa jednom od kapi, koje ine tu reku ivota! 7eka najpre tee kao jedinstvena $elina relativno ravnom dolinom, a zatim se na mestu koje je Priroda podvrgla "nezakonitoj kataklizmi" deli na dva zasebna korita ili, kako se ponekad kae, nastaje "vododelni$a"! +va voda jednog dela reke posle podele tee jo ravnijom dolinom posred "velianstvenog i ivopisnog" pejzaa, u kojem se istie lepotom i najzad se uliva u beskrajni okean! )rugi deo reke nastavlja da savla#uje prepreke, stvorene upravo pomenutom "nezakonitom kataklizmom", najzad dospeva u pukotine, nastale usled te kataklizme i ponire u najvee dubine "emlje!
.ako posle "vododelni$e" ta dva dela teku samostalno i vie se ne meaju, u odre#enim momentima oni se jedan drugome toliko pribliavaju da se svi rezultati, nastali pro$esom njihovog proti$anja, sjedinjuju, a ponekad, ak, za vreme velikih atmosferskih pojava, kao to su vetrovi, bure, i tako dalje, mlazevi vode i ak pojedine kapi, dospevaju iz jednog dela u drugi! "asebno uzet, ivot svakog oveka, do stupanja u odgovoran uzrast, odgovara kapi vode u prvobitnom toku reke, a mesto gde nastaje "vododelni$a", odgovara vremenu kada on postaje odrasla jedinka! Pre te podele svaki deo vode, radi ispunjenja misije kojaje data itavoj re$i, u skladu sa zakonom predstavlja $elinu i u najmanjim pojedinostima je isti za svaku pojedinanu kap, ali samo zato to se svaka kap nalazi u zajednikom toku itave reke! "a samu kap, sva njena sopstvena kretanja, svi prav$i u kojima se ona kree i sva stanja, izazvana promenom njenog poloaja, putem razliitih sluajnih uslova okoline, ubrzavanjem ili usporavanjem tempa njenog kretanja, uvek je i potpuno stvar sluaja! "a kapi ne postoji predodre#enost njihove sopstvene sudbine predodre#enost postoji samo za itavu reku! ,a poetku toka reke ili ivota kapi, sada ovde, a kroz magnovenje tamo, ve minut kasnije one mogu i da ne postoje vie kao takve, pljusnuvi iz reke ili isparivi iz nje! . ponekad je zbog nedostojnog ivota nekog oveka, =elika Priroda prinu#ena da kod njega izazove odre#eno izro#avanje! % $ilju opte aktualiza$ije svega postojeeg bilo je predvi#eno da se $elokupan ljudski ivot na "emlji podeli na dva dela; i =elika Priroda je predvidela i postepeno fiksirala u pojedinostima svoje opte aktualiza$ije odre#eni zakonomerni pro$es, putem kojeg u kapi vode prvobitnog toka reke ivota, za vreme takozvane "unutranje subjektivne borbe sa sopstvenim negativnim prin$ipom", moe da nastane ili da ne nastane "neto", zahvaljujui emu se ra#aju odre#ene osobine koje mu omoguuju da na mestu vododelni$e u#e u prvi ili u drugi deo vodenog toka! (o "neto", koje u prirodi svake kapi slui za auktualiza$iju osobina koje odgovaraju prvom ili drugom vodenom toku, predstavlja u prirodi svakog oveka, koji je dostigao odgovorni uzrast, upravo ono "-a", kome je posveeno dananje predavanje! 'ovek koji poseduje svoje sopstveno "-a", stupa u jedan od vodenih tokova reke ivota, dok ovek, lien "-a", stupa u drugi! )alju sudbina svake kapi reke ivota odre#uje "vododelni$a" u skladu sa onim vodenim tokom u koji ona dospeva! )o toga dolazi zato to se, kao to sam ve rekao, prvi od ta dva dela vodenog toka, na kraju krajeva, uliva u okean, to jest u onu sferu Prirode, u kojoj se neprekidno odvija "7azmena materija" sa razliitim kosmikim kon$entra$ijama putem pro$esa takozvanog "pohdalisdanhija", iji jedan aspekt, uzgred, savremeni ljudi nazivaju
"$iklonima"! ,a taj nain, svaka kap vode dobija mogunost daljeg razvoja i kretanja ka sledeem, viem nivou! 6to se tie drugog vodenog toka, on se na kraju krajeva sliva u pukotine u utrobi "emlje, gde uestvuje u "involu$ionom stvaranju" koje se neprekidno odvija unutar planete, te se pretvara u paru i raspore#uje u odgovarajue sfere kako bi sluio za nastanak novih objekata! Posle "vododelni$e", veliki i mali posledini pro$esi koji obezbe#uju ispunjenje predodre#ene namene svakog vodenog toka, do najmanje pojedinosti svog spoljanjeg kretanja, tako#e proistiu iz tih istih kosmikih zakona; ipak, rezultati koji iz njih slede, da tako kaemo, "subjektivizovani" su prema dvama vodenim tokovima; i mada funk$ioniu nezavisno, oni neprekidno jedan drugome pomau i podravaju jedan drugoga! "+ubjektivizovani" rezultati drugog reda, koji proizilaze iz fundamentalnih kosmikih zakona, ponekad funk$ioniu rame uz rame, ponekad se sudaraju ili prese$aju, ali se nikada ne sjedinjuju! 1 delovanje tih "subjektivizovanih" rezultata drugog reda, u odre#enim uslovima okruenja, tako#e moe ponekad da se odnosi na pojedine kapi! "a nas, savremene ljude, osnovno zlo se sastoji u tome to zbog razliitih uslova svakodnevnog ivota, koje smo sami ustanovili, posebno zbog anomalnog "obrazovanja", dospevamo u odgovoran uzrast stiui prirodu koja odgovara jedino onom delu reke ivota kojem je su#eno da se sunovrati u utrobu zemlje, i dospevi tamo idemo noeni mati$om; ne mislei na posledi$e, prepustivi se toku, mi sve preputamo sudbini! )ok god smo pasivni, mi ne samo da neizbeno moramo da sluimo jedino kao sredstva "involu$ionog" stvaranja Prirode, ve radi spasenja ivota moramo ropski da se pokoravamo svim vrstama slepog sluaja! Poto je veina ovde prisutnih sluala$a, to bi se reklo, ve "stupila" u odgovoran uzrast i iskreno moe priznati da do sada nije imala sopstveno "-a", i poto u skladu sa sadrajem svega to sam ovde rekao, ne vidi za sebe nikakvu prijatnu perspektivu, rei u vam sasvim otvoreno i bez ikakvih zadnjih namera, kako ne biste, posebno oni me#u vama koji su to shvatili, poeli da "jadikujete" i pali u uobiajeni "pesimizam" koji preovladava svuda u anomalnom ivotu savremenih ljudi, da prema mojim ube#enjima, formiranim tokom dugih godina istraivanja i potkrepljenih mnogobrojnim eksperimentima izvrenim neuobiajenim metodama, kao i njihovih rezultata, na kojima se zasniva .nstitut za harmonian razvoj oveka ak ni za vas jo nije suvie kasno! 7adi se o tome da su mi ta istraivanja pouzdano i jasno pokazala da je u svojoj beskrajnoj brizi 2ajka Priroda predvidela mogunost da sva bia steknu zrno svoje sutine, to jest sopstveno "-a", ak i poto stupe u odgovoran uzrast! )alekovidost nae 2ajke Prirode, u naem sluaju, sastoji se u tome to nam ona pod odre#enim unutranjim i spoljanjim uslovima prua mogunost da pre#emo iz jednog toka u drugi!
.zraz "prvo osloba#anje oveka", koji je do nas doao iz davnina, odnosi se upravo na takvu mogunost prelaska iz jednog toka, kome je namenjeno da nestane u paklenim dubinama, u drugi tok, koji se uliva u beskrajna prostranstva bezgraninog okeana! 1li nije lako prei iz jednog toka u drugi, nije dovoljno naprosto to poeleti! "a to je pre svega neophodno svesno kristalizovati u sebi podatke koji e u vaoj prirodi roditi stalni i nepresuni impuls elje za takav prelazak; osim toga, treba proi kroz dugu odgovarajuu pripremu! "a takav prelazak potrebno je da se, pre svega, odreknete svega to ste smatrali "bogatstvima" u ovom toku ivota, a to u stvarnosti ine samo automatske i ropski steene navike! )rugim reima, treba da umrete za sve, da postanete ravnoduni prema svemu to ini va svakodnevni ivot! %pravo o takvoj smrti govore sve religije! % tome se sastoji znaenje rei koje su do nas dole iz daleke prolosti: "&ez smrti nema preporoda ili, drugim reima, "ako ne umrete, neete moi da vaskrsnete iz mrtvih"! (o se ne odnosi na smrt tela, jer za takvu smrt nije potrebno vaskrsavanje! -edino dua, tavie, besmrtna dua, moe bez vaskrslog tela! ,ema potrebe da vaskrsavamo da bismo izali na Poslednji &oji +ud, kako nas ue 3rkveni /$i! ,e> . sam .sus Aristos i svi proro$i, poslati /dozgo, govorili su o smrti koja se moe desiti ovde, u ovom ivotu, to jest o smrti onog "tiranina" koji nas dri u ropstvu i u osloba#anju od njega se upravo sastoji prvo osloba#anje oveka! +umirajui sve to je reeno ideje predavanja koje ste uli i ono to sam danas dodao o dvema kategorijama savremenih ljudi koji nemaju nita zajedniko sa stanovita svog unutranjeg sadraja, kao i o injeni$i dostojnoj aljenja, da se usled progresivno pogoravanih uslova svakodnevnog ivota, posebno usled nepravilnog sistema obrazovanja mlade genera$ije, razne posledi$e svojstava organa kundabufera javljaju mnogo intenzivnije u prirodi ljudi odnedavno, smatram neophodnim da naglasim i, ak, da podvuem, da svi nesporazumi, do kojih dolazi u pro$esu naih me#usobnih odnosa, sve sva#e i sporovi, svo#enja rauna i nepromiljene odluke odluke, posle kojih nas dugo mui "gria savesti" pa ak i tako veliki doga#aji, kao to su ratovi i druge nesree naprosto predstavljaju rezultat svojstava prirode obinih ljudi koji nikada nisu spe$ijalno radili na sebi, svojstava koje bih nazvao "izokrenutim vi#enjem stvarnosti"! +vaki ovek koji moe iole ozbiljno da misli, mora da se sloi s tim da, ako uzme u obzir samo jednu prostu injeni$u koja se esto ponavlja u pro$esu naeg unutranjeg ivota, a to je da nai doivljaji, koji izgledaju toliko uasni dok ih trpimo, posle izvesnog vremena bivaju u naem logikom miljenju neto to "ne vredi ni piljiva boba", jer ih zatim smenjuju drugi doivljaji i mi ih se seamo tek kada smo u sasvim drugaijem raspoloenju!
7ezultati misli i oseanja prosenog oveka esto dovode dotle da on, to se kae, "od komar$a pravi magar$a, a od magar$a komar$a"! 2anifesta$ije te tetne osobine u ljudskoj prirodi postaju posebno intenzivne za vreme doga#aja kakvi su ratovi, gra#anski ratovi, i tako dalje! % takva vremena postaje posebno izrazito stanje koje priznaju ak i ljudi pod iji uti$aj, osim retkih izuzetaka, dospevaju svi i koje se naziva "masovnom psihozom"! /snovna karakteristika tog stanja se sastoji u tome da kada obini ljudi sa svojim slabim miljenjem, koje u takva vremena jo vie slabi, prihvate na poverenje sve to im govore razni luda$i, oni u punom smislu rei postaju rtve zlobnih izmiljotina i izraavaju se potpuno automatski! )ok se ljudi nalaze pod uti$ajem te kobne osobine, koja je ve postala stalna odlika savremenih ljudi, oni gube sveto "neto" koje se naziva "saveu", a koje su stekli zahvaljujui poda$ima kojima ih je =elika Priroda obdarila kao bogolika stvorenja, razlikujui ih od obinih ivotinja! Pametnim ljudima se nimalo ne dopada postojanje te osobine kod naih savremenika, zato to, prema istorijskim poda$ima i otkriima mnogih istinskih naunika prolih epoha, =elikoj Prirodi vie nisu potrebni fenomeni poput masovne psihoze za odravanje sopstvene ravnotee! ,aprotiv, povremeno izraavanje te osobine kod ljudi, prisiljava je da se uvek iznova prilago#ava, na primer, da poveava natalitet, da menjatakozvani "tempo opte psihe", i tako dalje! Posle svega to sam sada rekao, smatram neophodnim da podvuem kako su svi istorijski poda$i koji su postali dostupni nekim savremenim ljudima, kao i meni, i koji se odnose na ono to se stvarno dogodilo u ivotima ljudi u prolim vremenima, a nikako one podatke koje su izmislili savremeni, takozvani "kolar$i", uglavnom ,em$i, ijim se "priama" pune mozgovi itave mlade genera$ije svuda na "emlji jasno pokazuju da se ljudi u prolosti nisu delili na dva ivotna toka, ve su se svi kretali zajednikim koritom! %kupan ivot oveanstva se podelio na dva toka tek posle perioda "tikliamike $iviliza$ije" koji je neposredno prethodio vavilonskoj! /d toga doba, postepeno je uspostavljen sadanji nain ivota oveanstva koji, kao to mora znati svaki razuman ovek, moe proti$ati vie ili manje podnoljivo jedino ako se ljudi dele na gospodare i robove! .ako je poloaj gospodara ili robova odavno nedostojan ljudi kao de$e naeg opteg /$a, ipak, postoje uslovi koji su ve potpuno fiksirani u pro$esu kolektivnog ivota ljudi, ije poreklo lei u dubokoj prolosti, i mi se moramo pomiriti s tim i postii kompromis, koji prema nepristrasnom razmiljanju odgovara naem linom blagostanju i koji, istovremeno, ne protivrei zapovestima koje nama, ljudima, daje "Praizvor svega postojeeg"! (akav kompromis je mogu, po mom miljenju, ukoliko neki ljudi svesno postave kao osnovni $ilj svoje egzisten$ije dobijanje svih neophodnih podataka kako bi postali gospodari sebi slinih iz svog okruenja! Polazei od toga i postupajui u skladu s mudrom idejom prolih vremena, koja tvrdi da ovek ako eli da bude "pravedan i dobar ovekoljuba$, mora pre svega da
bude sebeljuba$", svako od nas je, koristei zdravu logiku, koju nam je dala =elika Priroda, morao kao svoj osnovni $ilj da postavi da bude gospodar! 1li ne gospodar u onom smislu te rei, koji joj pridaju savremeni ljudi, to jeste oni koji imaju mnogo robova i nov$a, ve onaj ovek, koji zahvaljujui svojim objektivnim vrlim delima prema svom okruenju to jest delima koja su jedino izraz diktata njegovog istog %ma, bez i najmanjeg uea onih impulsa, koji u njemu, kao i u svim ljudima, ra#aju posledi$e svojstava kobnog organa kundabufera dobija ono "neto", to podstie sve iz njegovog okruenja da mu se priklone i da s potovanjem ispune sve njegove zapovesti! -a sada smatram svoju prvu knjigu zavrenom i to zavrenom upravo u obliku koji ak i mene zadovoljava! % svakom sluaju, ja sebi dajem re da od sutranjeg dana ovom svom delu neu poklanjati ni trenutak svoga vremena! 1 sada, pre nego to ponem da radim na sledeoj knjizi, kako bih joj pridao svima dostupnu formu, nameravam da se odmaram itavih mese$ dana, da uopte nita ne piem, radi stimulisanja svog organizma, umornog do krajnjih grani$a, i da polako ispijem svih petnaest preostalih bo$a "boanskog nektara", koji je sada na "emlji poznat kao "+tari 4alvados"! (aj +tari 4alvados, uzgred dvadeset sedam bo$a tog napitka imao sam sree da pre nekoliko godina sluajno prona#em zakopane pod smesom krenjaka, peska i dobro usitnjene slame, kada sam kopao jamu za uvanje argarepe tokom zime u jednom od podruma svog sadanjeg doma! &o$e tog boanskog napitka su, po svoj prili$i, radi spasenja svoje due zakopali monasi koji su iveli na tom mestu, daleko od svetovnih sablazni! +ada mi se ini da su bo$e tu zakopane sa izvesnim tajnim $iljem i,da su, zahvaljujui svojoj takozvanoj "intuitivnoj proni$ljivosti" za koju su poda$i, kako se moe pretpostaviti, formirani zahvaljujui njihovom pobonom ivotu predvideli da ta boanska tenost treba da dospe u ruke oveka koji ju je dostojan, kako bi shvatio smisao stvari koje e ga podstai da afirmie znaaj ideala na kojima je bilo zasnovano to monako bratstvo i doprineo njihovom boljem prenoenju buduim genera$ijama! "a vreme svog odmora, u svakom pogledu sasvim zasluenog, elim da ispijem tu izvrsnu tenost koja mi je ovih poslednjih godina omoguila da bez patnje podnosim sebi sline spodobe 9persone: kojima sam poslednjih godina bio okruen, da sluam nove anegdote, a, ponekad, usled nedostatka novih stare to, naravno, govori o talentu pripovedaa! (ek je podne, a poto sam dao re da nita vie neu napisati u ovoj prvoj knjizi i da u sve zapoeti tek sutra, jo imam vremena da ne krei re i jasne svesti dodam da sam pre godinu ili dve vrsto reio da objavim samo prvu knjigu svojih dela! 6to se tie druge i tree knjige mojih dela, nameravam da ih ne objavljujem ve da organizujem da ona na odre#eni nain budu deljena, kako bih uz njihovu pomo ispunio jedan od osnovnih zadataka, za koji sam se zarekao da u ga reiti, a to je da po svaku $enu svojim savremeni$ima dokaem apsurdnost svih njima svojstvenih
ideja u vezi sa pretpostavki o postojanju "onog sveta", s njegovim famoznim i divnim "rajem", i odvratnim "paklom"; i da u isto vreme ustanovim teorijski, a u budunosti i praktini to ak i "totalne rtve" savremenog obrazovanja moraju uzdrhtavi da shvate da pakao i raj, naravno, postoje, ali ne na "onom svetu", ve ovde, pored nas, na "emlji! Posle objavljivanja prve knjige nameravam da irim ideje sadrane u drugoj, da organizujem razne velike $entre uz istovremena, svima dostupna javna itanja! "bog realnih, nesumnjivo dostinih istina, objanjenih u ovoj knjizi, eleo bih da je uinim dostupnom iskljuivo onima koje e, poto sasluaju sadraj moje druge knjige, u skladu s mojim uputstvima odabrati spe$ijalno obueni ljudi! N#P$%&N# 'Z(#)#*# ,apomene uz delo +ve i svja ili &elzebubovi razgovori sa unukom! /riginalni naslov knjige je &elzebubovi razgovori sa unukom ili objektivnonepristrasna kritika ljudskog ivota! +ve i svja je naslov $elokupnog dela koje nikada nije napisano a trebalo je da po zamisli autora obuhvati tri serije knjiga: +=; . +=-1 9 Plan $elokupnog dela u tri toma : Prva serija 9tri knjige: &elzebubovi razgovori saunukom ili objektivno nepristrasna kritika ljudskog ivota )ruga serija 9tri knjige: +usreti sa izuzetnim ljudima (rea serija 9etiri knjige: 5ivotje stvaran samo kada BjajesamB +ve ovo je napisano u skladu sa potpuno novim prin$ipima logikog razmiljanja i najstroije je usmereno ka reavanju sledea tri osnovna problema: Prva serija ima za $ilj da bez milosti i kompromisa uniti u mislima i oseanjima itao$a vekovima ukorenjena miljenja i stavove o svemu to postoji na svetu! )ruga serija ima za $ilj da itao$a upozna sa neophodnim materijalom za novo stvaranje i da dokae njegovu ispravnost i kvalitetnost! (rea serija ima za $ilj da u mislima i oseanjima itao$a umesto umiljenog sveta koji trenutno per$ipira stvori predstavu sveta koja odgovara onome kakav on u stvarnosti jeste! ,avedeni plan je u originalnom izdanju tampan na poetku prvog dela B&elzebubovih razgovoraB, pre BPrijateljskog savetaB, odnosno uvodnog dela koji je u ruskom izdanju, na osnovu koga je ra#en ovaj prevod, tampan pod nazivom B/d autoraB! /vaj plan stoji tako kako je napisan, iako se nikada nije pojavio navedeni broj knjiga iz druge i tree serije! =ana ispravka! 7adi se o fundamentalnom kosmikom zakonu Aeptaparaparinoh koji je vezan za broj sedam! )akle, nije 0eptaparaparinoh, kako je uglavnom napisano u prvoj i drugoj knjizi &elzebubovih razgovora!!! nego Aeptaparaparinoh, kako je ispravno napisano u treoj knjizi!
~oo~

Gurdjieff Sve I Svja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gurdjieff Sve I Svja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GURDIJEV, Georgije Ivanovi SVE I SVJA ili BELZEBUBOVI RAZGOVORI SA UNUKOM ( Knjiga prva )

NAPOMENA: UNUTAR OVOG PDF-a SU SVE TRI KNJIGE

2ipreno 5 vremenska jedini-a, --a '.

osnovu vievekovnog iskustva prethodnih in3orma(ijama koje su dole do nas.

You might also like