KLINIČKA PROCENA

INTELIGENCIJE II
doc.dr Biljana Šaula-Marojević
 Objašnjenje važnih pojmova
• Intelektualni potencijali/sposobnosti: sposobnosti koje je osoba razvila
tokom života i kojima raspolaže
• Intelektualna efikasnost: kapacitet osobe da sposobnosti kojima raspolaže
koristi u datom trenutku. Testovni učinak/skor je mera intelektualne efikasnosti
• Pad intelektualne efikasnosti: prolazno narušena sposobnosti osobe da svoje
intelektualne potencijale optimalno koristi usled tranzitornih psihičkih promena
• Intelektualna deterioracija: trajni gubitak sposobnosti usled psihopatološkog
procesa (npr. hronične psihoze ili organskih moždanih oštećenja)
 Koraci u interpretaciji rezultata naVITI
1. Analiza klasifikacije globalnog postignuća (IQt)
2. Analiza razlike između verbalnog i neverbalnog IQ (IQv i IQm)
3. Analiza intertestovnog rastura
4. Analiza unutartestovnog rastura
5. Analiza pojedinačnih odgovora
1. Kategorizacija testovnog učinka (IQ)
KATEGORIJA IQ

VRLO VISOKA INTELIGENCIJA 130 i više

VISOKA INTELIGENCIJA 120 – 129
VISOKI PROSEK (Bistri normalni) 110 – 119
PROSEČNA INTELIGENCIJA 90 – 109
NIZAK PROSEK (Tupi normalni) 80 – 89
GRANIČNA INTELIGENCIJA 70 – 79
MENTALNA ZAOSTALOST 69 i ispod
 Kategorizacija mentalne zaostalosti
Mentalna retardacija IQ Mentalni uzrast
Laka 50-69 9 do ispod 12
Umerena 35-49 6 do ispod 9
Teška 20-34 3 do ispod 6
Duboka Ispod 20 Manje od 3
 Kategorizacija IQ-a
• Pogrešno tumačenje kategorizacije na osnovu IQ-a predstavlja rizik za
stigmatizaciju osoba ispodprosečnih testovnih postignuća.
• Kategorizacija na osnovu IQ-a nije kategorizacija osobe, već njenog
testovnog postignuća u datom trenutku na datom testu.
• Ne postoji univerzalna i opšteprihvaćena kategorizacija postignuća na
testovima sposobnosti.
• Kada je kategorizacija važna informacija za donošenje odluka o ispitaniku
neophodno je uzeti u obzir standardnu grešku merenja.
 2. Analiza razlike između IQv i IQm
• Odnos između IQv i IQm pruža dve vrste informacija:
• da li je intelektualno funkcionisanje osobe ujednačeno i konzistentno i
• da li je IQt homogena i reprezentativna mera opšte intelektualne efikasnosti.
• Na VITI testu, razlika IQv i Qm od 12 jedinica je statistički značajna na nivou
0.05, odnosno, razlika od 15 IQ jedinica statistički značajna na nivou 0.01.
• Razliku od 15 IQ jedinica treba uvek analizirati i interpretirati.
• Razlika od 20 i više IQ jedinica je uvek klinički značajna i pokazatelj je vrlo
verovatnog poremećaja ili oštećenja intelektualnog funkcionisanja.
 Analiza razlike između IQv i IQm
Veći IQv:
• Oštećenje desne hemisfere
• Demencija (Alchajmerovog tipa)
• Akutna psihogična stanja
• Teška depresivna epozoda
• Alkoholozam
Veći IQm:
• Oštećenje leve hemisfere
• Sociopatija
• Impulsivnost
• Subnormalna inteligencija
• Autizam
• Problemi u učenju
• Mogu uticati i: nisko obrazovanje, slaba
pismenost, bilingvalnost
 Analiza razlike IQv i IQm
• Ako je razlika veća od 12 IQ jedinica - skupni IQ (IQt) nije homogena i
reprezentativna mera opštih sposobnosti.
• Neophodna je opreznost u kategorizaciji i interpretaciji IQt: u izveštaju je
važno naglasiti relativnost IQt i opis i interpretaciju fokusirati na IQv i
IQm.
 3. Analiza razlika postignuća između
subtestova (intertestovna skater analiza)
• Vekslerove skale su kompozitni test: više subtestova različite dužine i raspona skorova
• Poređenje rezultata između subtestova je omogućeno prevođenjem sirovih skorova na
skalirane, odnosno na jedinstvenu mernu skalu za sve subtestove (prosečan skor:10,
SD=3).
• Skater analiza pruža tri vrste informacija:
a) O specifičnim intelektualnim snagama i slabostima
b) O reprezentativnosti i informativnosti IQ skorova
c) Zajeno sa analizom IQ i unutartestovnom skater analizom,konfiguracija (profil) postignuća po
subtestovima može da pruži korisne diferencijalno-dijagnostičke informacije.
3.a Analiza intelektualnih snaga i slabosti
• U osnovi procene intelektualnih snaga i slabosti ispitanika na osnovu varijacija
postignuća po subtestovima leži pretpostavka da različiti subtestovi Vekslerovih skala
mere različite sposobnosti.
• Povišeni skorovi u odnosu na prosečno postignuće ispitanika govore o njegovim
realtivnim snagama, a sniženi o slabostima.
• U analizi postignuća na pojedinačnim subtestovima treba imati u vidu da je svaki skor
mera interakcije više kognitivnih funkcija, ali i upliva „neintelektualnih“ faktora:
situacionih, iskustvenih, osobina ličnosti.
• Dakle: isti skor na istom subtestu kod različitih ispitanika može imati različito značenje.
 3.b Reprezentativnost i informativnost IQ
skorova
• Ukoliko je rastur skorova po subtestovima unutar skale (verbalne ili neverbalne)
visok, IQ izveden iz takvih mera nije reprezentativan pokazatelj verbalnih (IQv)
ili vizuospacijalnih i vizuomotornih (IQm) sposobnosti, kao ni globalnih (IQt).
• Na primer, ukoliko ispitanik usled anksioznosti podbaci na subtestovima Pamćenje brojeva i
Aritmetika, IQv nije dobar pokazatelj sposobnosti njegovog verbalnog rezonovanja.
• VITI test nema standardne kriterijume za interpretaciju IQ mera s obzirom na
veličinu rastura skorova po supskalama. Interpretacija je subjektivna i oslanja se
na kvalitativnu analizu.
 3.c Konfiguralna – profil analiza
• U osnovi traganja za tipičnim profilima na Vekslerovim skalama leži
Vekslerova pretpostavka da različiti mentalni poremećaji na različite
načine pogađaju intelektualne sposobnosti.
• Veksler je ove varijacije postignuća nazvao „profilima“, a David Rapaport
ih je detaljno analizirao i prikazao za veliki broj mentalnih poremećaja.
• Brojne empirijske studije nisu potvrdile diferencijalno-dijagnostički
značaj profila postignuća, ali se praktičari na njih oslanjaju kao okvir i
smernice za postavljanje dijagnostičkih hipoteza (ne i „dokaze“).
 Neke od karakteristika profila s obzirom na
mentalni poremećaj
• Histerični poremećaj:
• Niži verbalni od neverbalnog IQ-a
• Niži skor na Shvatanju u odnosu na Informacije
• Opsesivni poremećaj:
• Niži neverbalni od verebalnog IQ-a
• Viši skor na Informacijama od skora na Shvatanju
• Antisocijalni poremećaj:
• Niži verbalni od neverbalnog IQ-a
• Nizak skor na Informacijama
• Često povišen skor na Strip
 Neke od karakteristika profila s obzirom na
mentalni poremećaj
• Shizofreni poremećaj (Veksler):
• Viši verbalni IQ od neverbalnog
• Povišen skor na Informacijama
• Snižen skor na Aritmetici i Sklapanju figura
• Povišen skor na Mozaiku
• Shizofreni poremećaj (Rapaport)
• Upadljivo povišen intertestovni i unutartestovni rastur
• „povišen“ skor na Pamćenju brojeva i Mozaiku
• Osobena i atipična verbalizacija
 Neke od karakteristika profila s obzirom na
mentalni poremećaj
• Depresivni poremećaj:
• Značajno niži IQ skor na neverbalnoj nego verbalnoj skali
• Ujednačen pad na subtestovima neverbalne skale
• Pad na subtestovima verbalne skale osetljivim na anksioznost: Ponavljanje brojeva, Aritmetika
• Indikatori anksioznosti:
• Stanje anksioznosti: pad na subtestu Pamćenje brojeva
• Crta anksioznosti: pad na subtestovima sa vremenskim ograničenjem (naročito: Aritmetika, Šifra, Sklapanje
figura)
• Anksioznost je u negativnoj vezi sa opštim testovnim postignućem kod osoba subnormalne inteligencije.
 4. Analiza unutartestovnog rastura
• Analizu varijacija postinguća unutar subtestova uveo je D. Rapaport
• Počiva na sledećoj pretpostavci: s obzirom da su zadaci unutar svakog subtesta poređani po
težini, očekivano je (normalno) da postignuće opada sa porastom težine zadatka.
• Svako odstupanje od očekivanog trenda u postignuću unutar subtesta je intepretativno važno.
Na primer:
• Podbacivanje na prvim, lakšim zadacima, a zatim porast uspešnosti → moguće je da novine generišu stres i
anksioznost koja ometa efikasnost
• Nepredvidivo variranje uspešnosti unutar subtesta (tzv. cik-cak profil) → prekidi kontakta sa realnošću, Sch.
• Interpretacija odstupanja zavisi od vrste subtesta, vrste zadataka i kvaliteta odgovora.
5. Analiza verbalizacije/pojedinačnih odgovora
(forme, stila, sadržaja)
• Analizu pojedinačnih odgovora uveo je D. Rapaport
• Počiva na zapažanju da različite kategorije psihijatrijskih pacijenata imaju neke
zajedničke odlike u načinu na koji formulišu odgovore.
• Dopunska kvalitativna analiza konkretnih odgovora koja zahteva njihovo doslovno
beleženje tokom ispitivanja.
• Odnosi se na analizu stila, sintakse i izbora reči kojima ispitanik formuliše odgovor.
• Daje korisne podatke o očuvanosti/poremećenosti forme i sadržaja mišljenja,
kognitivnog stila, crta ličnosti, psiholoških konflikata, vrsti/kategoriji poremećaja.
 Odnos testovnog i životnog postignuća
• Testovno postignuće ostvareno je u strukturisanoj, jasnoj i emocionalno
relativno neutralnoj situaciji (nalik eksperimentu).
• Klinička procena inteligencije uvek u obzir uzima i efikasnost osobe u
svakodnevnom životu - vantestovnim okolnostima koje su dinamične,
kompleksne i mnogo manje strukturisanisane.
• Interpretativno je važna diskrepanca između testovnog i životnog
postignuća (akademskog, profesionalnog, socijalnog)
 Odnos testovnog i životnog postignuća
• Mogući razlozi boljeg testovnog od vantestovnog postignuća:
• Ispitanik svoje sposobnosti efikasnije koristi u jasnim i strukturisanim situacijama, njegove slabosti dolaze do izražaja u kompleksnijim
i manje jasnim (npr. psihotičnost).
• Test nije osetljiv na one domene funkcionisanja u kojima ispitanik ispoljava slabosti (npr. socijalne veštine, intencionalnost,
emocionalna inteligencija,...)
• .....
• Mogući razlozi boljeg vantestovnog postignuća od testovnog:
• Tranzitorno izmenjeno psihičko stanje ispitanika u periodu testiranja
• Negativna motivacija, negativan doživljaj ispitivača, situacije ispitivanja, loš kvalitet kontakta
• Nedostatak iskustva sa situacijama testiranja, sadržajima zadataka, slabija pismenost, bilingvalnost
• Kompenzacija nižih sposobnosti istrajnošću, upornošću i visokim investicijama u postignuće ( npr. školska uspešnost)
• ......
 Dodatni izvori informacija
Razmevanje testovnog postignuća, ispitanika i psihopatologije mogu da
unaprede dodatni koraci i postupci u zadavanju Vekslerovog testa.
1. Faza provere: neki autori (Handler i sar., 1998.) sugerišu razgovor sa
ispitanikom po završetku testiranja, o njegovom iskustvu tokom ovog
procesa i odgovorima koje je dao (naročito upadljivim i neočekivanim).
Neka od pitanja u fazi provere: kako je ispitanik došao do odgovora, šta vidi kao problem
na zadacima na kojima je bio neuspešan, šta misli o testiranju, kako se u vezi njega oseća,
koji su mu testovi bili laki, koji teži, koji su mu se dopali, koji su mu zadaci poznati
(bliski iskustvu), koji su mu potpuno novi i nepoznati...
 Dodatni izvori informacija
2. Testiranje granica: variranje procedure zadavanja testa kako bi se bolje
razumeli uzroci neočekivanog podbacivanja na zadacima i procenili
maksimalni potencijali osobe.
• Davanje mogućnosti ispitaniku da zadatak reši van predviđenog vremena
• Variranje i dopunjavanje pitanja i instrukcija
• Subtest Aritmetika: davanje mogućnosti da ispitanik zapiše zadatak i pismeno ga rešava
• Kvantitativno se ocenjuju samo odgovori dobijeni u standardnim postupkom zadavanja
testa.
• Testiranje granica je uobičajeni postupak u neuropsihološkim ispitivanjima.
 Zaključak
• Valjano razumevanje rezultata testiranja inteligencije u kliničkom kontekstu zahteva razlikovanje pojmova: intelektualnih
potencijala, efikasnosti, deterioracije, prirodnog opadanja sposobnosti.
• Vekslerove skale inteligencije su kompleksan test koji daje bogate informacije o sposobnostima osobe, ali i njenoj ličnosti i
psihopatologiji.
• Ista kvantitativna mera ishod je različite konstelacije intelektualnih i „neintelektualnih“ faktora kod različitih osoba. Zato
mehanička interpretacija kvantitativnh podataka predstavlja rizik od grešaka u zaključivanju.
• Analiza i interpretacija podataka na VITI je deduktivan proces, od opšteg (IQt) do pojedinačnog (pojedinačni odgovori).
• Procena uvek uključuje i procenu reprezentativnosti IQ mera.
• Testovna procena inteligencije je samo jedan od indikatora – neophodno je proceniti i životnu efikasnost osobe i uporediti
je sa testovnom.
• Dopunski postupci u zadavanju - provera ispitanikovog iskustva i odgovora, kao i testiranje granica mogu dati korisne
dopunske informacije za razumevanje ispitanika.
 Predmet merenja, klinički aspekti i
Rapaportovi diferencijalno-dijagnostički znaci
na subtestovima Vekslerove skale inteligencije
Prema: prof. dr Mirjana Divac Jovanović
prof. dr Dušanka Vučinić Latas
 INFORMACIJE
• Meri opseg opšteg znanja
činjenica ili fond opštih znanja,
• saznajnju radoznalost,
• dugoročnu memoriju
• Na skorove utiču i:
• budnost u odnosu na okolinu
• kulturološko bogatstvo uslova u
kojima je ispitanik odrastao
• ambicioznost
• širina interesovanja
• školsko učenje
 KLINIČKI ASPEKTI
• Ajtemi su emocionalno neutralni, ne predstavljaju pretnju
• Osobe sa hroničnom anksioznošću mogu praviti greške na lakšim ajtemima i imati snižene skorove u celini
• Neuspeh na lakšim uz uspeh na težim ajtemima sugerišu deficit u prisećanju
• Odgovori sa trivijalnim, suvišnim, nepotrebnim detaljima mogu ukazivati na opsesivnost
• Bizarni odgovori ukazuju na psihopatologiju ( pr. sch, antisocijalni, depresivni)
• Represivni defanzivni stil kod ispitanika koji iz sećanja “brišu” sve činjenice koje su na bilo koji način asocirane sa
konfliktom; kada je skor na INF dosta niži od skorova na Rečniku i Shvatanju to ukazuje na snažno potiskivanje
• Visoki skorovi odražavaju intelektualnu ambicioznost i mogu biti povezani sa intelektualizacijom
• Niski skorovi mogu odražavati tendenciju da se lako odustane, hostilnost prema “školskim” zadacima,
perfekcionistički stil u kome se nedavanje odgovora preferira u odnosu na davanje nesavršenog odgovora
 Rapaportovi dif.dijagnostički znaci na Veklserovim skalama
inteligencije
Informacije
Povišenje:
• kod osoba koje su odrasle u povoljnim sociokulturnim uslovima; koji se brane
intelektualizacijom ( opsesivni, paranoidni)
• kod anksioznih i preadaptiranih osoba
• ili je povišenje prividno zbog sniženja rezultata ostalih subtestova
Sniženje:
• kod osoba sa niskim obrazovanjem i nestimulativnim razvojnim uslovima
• kod histrioničnih ( osoba koje su sklone da se brane potiskivanjem ( Informacije su niže od
Shvatanja)
 BROJEVI
• Auditivno sekvencioniranje
• Mentalna budnost
• Čuvanje informacija za dalje
kognitivno procesiranje (brojevi
unazad)
• Na skorove utiču i :
• Sposobnost da se pasivno primi stimulus
(uči napamet)
• Opseg pažnje
• Anksioznost
• Distraktibilnost
• Fleksibilnost (da se “šiftuje” sa Brojeva
unapred do Brojeva unazad)
• Negativizam
 KLINIČKI ASPEKTI
• Važno je utvrditi da li je podbačaj posledica lošeg pamćenja, problema sekvencioniranja,
anksioznosti, nepažnje (da li usled intruzija ili anksioznosti), negativizma, niske motivacije,
nesposobnosti da se razvije strategija, niske inteligencije u celini
• Prosek za odraslog čoveka je memorisanje 6,4 (brojeva unapred) i 4,7 (brojeva unazad), sve
ispod toga je klinički relevatno
• Na uspešnost više utiče testovna, aktuelna anksioznost nego hronična
• Senzitivniost na uslove testiranja koji nisu idealni
• Impulsivnost (počinje da ponavlja pre nego što je ispitivač završo ili jako brzo ponavlja)
 Ponavljanje brojeva: dif. dijagnostički aspekt

Povišenje:
• kod osoba normalne inteligencije, kod kojih nema povišene anksioznosti u vreme testiranja
• visok rezultat, kao prateći znak dubljih poremećaja, ukazuje na izražene paranoidne ili shizoidne
tendencije ( kontrola)
Sniženje:
• kod osoba koje su u vreme testiranja anksiozne - ako je rezultat znatno ispod proseka verbalnog dela
skale ukazuje na visoku anksioznost (najbolji pojedinačni test anksioznosti)
• kod “organiciteta”
• ekstremna razlika u rezultatima ponavljanja unapred i unazad može da se javi kod psihoza, ali i kod
moždanih oštećenja
 ARITMETIKA
• Veštine računanja
• Auditivno sekvencioniranje
• Snalaženje sa brojevima
• Mentalna budnost
• Dugoročna memorija
• Numeričko rezonovanje
• Na skorove može da utiče i:
• Opseg pažnje
• Anksioznost
• Koncentracija
• Distraktibilnost
• Školsko učenje
• Rad pod vremenskim ograničenjem
 KLINIČKI ASPEKTI
• S obzirom da potrebne računske operacije nisu zahtevne niski skorovi se dobijaju kod ispitanika
sa teškoćama u pažnji ili koncentraciji, “blokadi” kod matematičkih zadataka, nervozi zbog
“školskih” zadataka bez papira i olovke, negativističkog ili defetističkog stava i sl.
• Treba proceniti da li ispitanik greši u kalkulaciji, izboru matematičke operacije ili
nerazumevanja pitanja
• Ajtemi izazivaju anksioznost i frustraciju i može se opservirati kako se ispitanik nosi sa njom:
odbacuje test, tako što se pribere i nastavlja, postaje agitiran i uznemiren...
• Preterano refleksivni, kompulsivni, opsesivni i ispitanici sa neurološkim deficitom pa i odličnim
aritmetičkim veštinama mogu imati nizak skor zbog toga što previše sporo daju odgovore (pa
probiju limit ili ne dobijaju bonus poene za brzinu)
 Aritmetika: dif. dijagnostički aspekt

Povišenje:
• kod osoba koje su po svom obrazovanju i profesiji vične aritmetičkom rezonovanju
• kod osoba koje su sklone intelektulizaciji ili pokazuju paranoidne tendencije
Sniženje:
• nizak obrazovni nivo, mentalna zaostalost, “organicitet”
• anksiozni i neurotični greše na težim ajtemima (poremećaj ili oštećenje koncentracije )
• poremećaji ličnosti - greše na lakim ajtemima zbog teškoća u tolerisanju tenzije i
netolerancije na frustracije (merenje vremena i postignuća)
 REČNIK
• Razvoj jezika
• Poznavanje reči, bogatstvo rečnika
• Na skorove mogu uticati i :
• Intelektualna radoznalost i ambicioznost
• Interesovanja
• Poznavanje stranih jezika
• Navike čitanja
• Stimulativnost formativne sredine
• Široka interesovanja
 KLINIČKI ASPEKTI
• Ispitanici sa represivnim defanzivnim stilom mogu imati nisko postignuće na ovom
subtestu jer mogu potisnuti iz sećanja sva značenja reči koje su i blago povezane sa
konfliktom, potiskivanje oštećuje i sticanje i prisećanje reči koje osoba zna
• Visoki skorovi često odražavaju intelektualnu ambicioznost i motiv za postignućem,
mogu biti u vezi sa intelektualizacijom
• Sadržaj odgovora može ukazivati na ispitanikove preokupacije, osećanja, interesovanja,
status, moguće bizarne procese, perseveracije, asocijacije po zvučnosti, inkoherentnost...
• Od kliničkog značenja mogu biti i tačni odgovori ali ako su preterano elaborirani,
omaške, nemogućnost prisećanja reči, self-reference (dovodjenje u vezu sa sobom)
 Rečnik: dif. dijagnostički aspekt
Povišenje:
• kod obrazovanih, normalnih subjekata, odraslih u stimula- tivnoj sredini
• kod intelektualizirajućih mehanizme odbrane ( paranoidna stanja, opsesivno-kompulsivne neuroze)
Sniženje:
• na prvih 20-tak lakih ajtema ukazuje na tešku maladaptaciju/ oštećenje inteligencije/pad efikasnosti
• Mnogo grešaka na lakim ajtemima, ako ima uspeha na težim, mogu da ukažu na depresiju ili shizofreniju
• Sniženje na drugoj polovini ajtema može da bude usled nedovoljne edukacije ili ukazuje na nizak kulturni
nivo
 SHVATANJE
• Zdrav razum (uvidjanje veze uzrok-posledica), rezonovanje (verbalno), verbalna ekspresija
• Na skorove može da utiče i:
• Kulturološko bogatstvo u porodici
• Razvijena savest, moralnost
• Fleksibilnost (sposobnost da se lako “prebaci” sa socijalnih pravila na poslovice)
• Evaluacija i korišćenje ranijih iskustava
• Socijalna zrelost
• Sudjenje
• Negativizam (,,Ne treba plaćati porez”)
• Konkretno mišljenje
 KLINIČKI ASPEKTI
• Stabilnost i emocionalna uravnoteženost su neophodni za uspešnost, svaka
neprilagodjenost snižava skor
• Visok skor nije nužan znak socijalne prilagodjenosti
• Odgovori mogu dati pojašnjenje u kojim oblastima postoji eventualni poremećaj
prilagodjavanja (pasivno-zavisno, delikventnost, fobično, alogično, naivno...).
• Preispitati stereotipne odgovore
• Stepen apstraktnosti odgovora opservira se na ajtemima-poslovicama
 Shvatanje: dif. dijagnostički aspekt
Povišenje:
• kod osoba koje su dobro adaptirane (“socijalna inteligencija”)
• može da ukaže na paranoidnu formu Sch (očuvana “fasada” ličnosti) u okviru testa koji po drugim
znacima ukazuje na Sch poremećaj
Sniženje:
• Zbog teškoća u verbalnom komuniciranju (komunikaciona anksioznost), kod negativističnih (PL)
osoba koje odbacuju socijalne norme; kod osoba sa niskom inteligencijom, ili oštećenjem mišljenja
(razlikovati “naivne” odgovore od “čudnih” odgovora )
• Značajno niži rezultati na Shvatanju nego na Informacijama, uz znake poremećaja rasuđivanja, javljaju
se kod Sch, depresivnih psihoza ili kod opsesivnih poremećaja (koji se izgube u alternativama)
 SLIČNOSTI
• Logično apstraktno
(konceptualno) mišljenje
• Sposobnost pronalaženja
apstraktnih verablnih koncepata
• Razlikovanjebitnog od nebitnog
• Rezonovanje (verbalno)
• Verbalna ekspresija
• Faktori koji mogu utcati an
skorove su i:
• Fleksibilnost
• Interesovanja
• Negativizam (“Nisu slični”)
• Preterano konkretno mišljenje
 KLINIČKI ASPEKTI
• Da li je dobijeni odgovor apstraktan, konkretan ili funkcionalan?
• Ne moraju biti pogrešni da bi bili klinički relevatni; svaka preterana
verbalizacija, omaške, nemogućnost prisećanja reči, preterane
generalizacije
• Od svih verbalnih testova pod najmanjim je uticajem formalnog
obrazovanja, porekla, učenja
• Osetljiv na patologiju
 Sličnosti: dif. dijagnostički aspekt
Povišenje:
• kod osoba normalne i više inteligencije i očuvanog mišljenja ( spada medju tri najviša – utoliko je sniženje
upadljivije!)
• ukazuju na više primarne potencijale i pored (pr)opadanja
Sniženje:
• Kod osoba niskog obrazovnog nivoa; kod oštećenja sposobnosti formiranja pomova i apstraktnog mišljenja;
Promašaj na lakim zadacima, a uspeh na relativno težim karakterističan je za psihotičan način mišljenja
• Kod neurotične depresije rezultat na Sličnostima ostaje u nivou verbalnog dela skale, kod psihotične
depresije rezultat na Sličnostima pada ispod nivoa verbalnog dela skale ( diferencijalno dijagnostički znak)
 DOPUNE
• Vizuelna budnost • Na uspeh mogu uticati i:
• Fleksibilnost • Sposobnost da se da odgovor
• Vizuelna rekognicija i identifikacija uprkos nesigurnosti
(dugoročna vizuelna memorija)
• Budnost prema okruženju
• Simultano procesiranje
• Koncentarcija
• Razlikovanje bitnih od nebitnih detalja
• Negativizam
• Vizuelna percepcija
• Rad pod vremenskim pritiskom
 KLINIČKI ASPEKTI
• Mogući indikator oštećenog testa realiteta (ukazivanje na linije, nesposobnost da se
identifikuju jednostavni objekti, dodavanje bizarnih detalja)
• Brzi, netačni odgovori mogu ukazivati na impulsivnost
• Konfabulatorni odgovori, odnosno netačni, koji se ponavljaju ili su bizarni imaju
dijagnostičku vrednost
• Negativizam, hostilnost, fobičnost (“Ništa ne fali”)
• Uspešnost može da ukazuje ne samo na budnost i pažnju za detalje već na aspekte testa
realiteta koji se ne može procenjivati na drugim subtestovima , naročito onih koji su
oštećeni kod psihotičnih ispitanika (češće kod sch nego kod depresivnih)
 Dopune: dif. dijagnostički aspekt
Povišenje: kod obrazovanih i inteligentnih osoba; karakteristično dobar učinak kod
paranoidnih struktura ( kontrola)
Sniženje:
• neuspeh na lakim ajtemima ukazuje na Sch deterioraciju ili psihotičnu depresiju
poremećaj testa realnisti (“povećanje distance”- neprepoznavanje )
• Kod paranoidne Sch - zamene zadatak, projektuju se (umesto da traže bitni
nedostatak, komentarišu situaciju kao da je stvarna, na pr. prasetu fali rep, a on/ona
kaže “nema hrane u zdelici”; čoveku fali senka, a on/ona kaže “nema puta”)
 Dopune dif.dijagnostički aspekt
• Sniženje kod opsesivnih ima drugačiji kvalitet: usled opsesivne
sitničavosti nisu u stanju da izdvoje bitni elemenat
• Kod depresivnih i “organskih” poremećaja , sniženi su svi
neverbalni subtestovi, a kod Sch je specijalno snižen ovaj
subtest
 STRIP
• Sposobnost planiranja (razumevanje i • Neverbalno rezonovanje
skeniranje celokupne situacije)
• Vizuelna percepcija/procesiranje
• Temporalno sekvencioniranje i vremenski smisanih stimulusa (ljudi/dogadjaji)
koncepti
• Vizuelna organizacija • Može uticati i:
• Anticipacija posledica • Kreativnost

• Zdrav razum (uvidjanje odnosa uzrok- • Čitanje stripova

posledica) • Rad pod vremenskim ograničenjem
• Razlikovanje bitnih od nebitnih detalja • Kulturno zaledje
 KLINIČKI ASPEKTI
• Verbalizacija odgovora/ priča može imati dijagnostički značaj (projekcija)
• Sadržaj: preciznost, konfuznost, okrenutost ka socijalnom ili
samocentriranost, bizarnost
• Opservacija načina pristupa rešavanju (pokušaj-pogreška, oslanjanje na
vizuelni fidbek, impulsivnost nasuprot refleksivnosti, loša strategija...)
• Ozbiljnija psihopatologija po pravilu redukuje skorove
 Strip: dif. dijagnostički aspekt

• Rezultat nije naročito diskriminativan jer većina podbacuje

Povišenje:
• Relativno dobar rezultat postižu histrionični tipovi ličnosti i neki poremećaji ličnosti ( naročito
antisocijalni PL), jer su zainteresovani za tumačenja uzročno posledičnih socijalnih relacija.
Sniženje:
• Veoma podbaciju psihotični ( psihotična depresija, Sch, paranoidni), uz karakterističnu
verbalizaciju i teškoće u sastavljanju smisaone celine i priče ( nude nelogične odgovore bez
uvida i distance)
 KOCKA-MOZAIK
• Vizuomotorna koordinacija
• Formiranje koncepata (vizuelna analiza i sinteza)
• Vizuelna percepcija/procesiranje apstraktnih stimulusa
• Analiza celine na sastavne delove
• Neverbalno formiranje pojmova
• Spacijalna vizuelizacija
• Utiču i:
• Vizuelno-perceptivne teškoće
• Rad pod vremeskim pritiskom
 KLINIČKI ASPEKTI
• Kompulsivnost, preterana refleksivnost može da snizi skor
• Opserviramo stil rešavanja problema (na pr. pokušaj-pogreška naspram holističkog, sa
direkcijom; perzistentnost, toleranciju frustracije,rigidnost, distraktibilnost, perseveracije,
motorna koordinacija itd.
• Neke osobe odbijaju da pokušaju, lako odustaju
• Upadljiva rešenja (vertikalno slaganje, slaganje po slici) ukazuju na oštećen test realiteta
• Sumnjičavost (nema dovoljno kocki, ne može...) ili projekciju svog neuspeha u testovni
materijal
• Moždana oštećenja (naročito desne hemisfere) sa vizuelno-spacijalnim disfunkcijama
 Kohs Mozaik: dif. dijagnostički aspekt

Povišenje:
• Velika stabilnost testa ( skor 7 i manje je veoma redak kod normalnih, neurotičnih,
iznadprosečnih)
• Sch deterioracija obično NE obuhvata ovaj test!
Sniženje:
• Duboka depresija ili organicitet veoma obaraju efikasnost na ovom testu ( dif.dg: reakcija na
greške!)
• Diferencijalna dijagnoza izmedju depresije i Sch: ekstremni pad kod depresivnih i upadljiva
retencija efikasnosti kod Sch!
 SKLAPANJE
• Evaluacija figuralnih relacija • Može uticati i:
• Sposobnost sinteze • Spremnost da se da odgovor i kada
nije potpuno siguran
• Učenje po principu pokušaja- • Fleksibilnost
pogreške
• Perzistentnost
• Vizuelno-motorna koordinacija • Iskustvo sa slagalicama
• Rad pod vremenskim pritiskom
 KLINIČKI ASPEKTI
• Refleksivnost i kompulsivnost redukuju postignuće
• Posmatramo stil rešavanja problema: po principu pokušaja-pogreške nasuprot holističkom pristupu,
perzistencija, motorna koordinacija, anksioznost, rigidnost, distraktibilnost, tolerancija frustracije,
impulsivnost, brzina procesiranja, perseveracije, koncentracija,sposobnost da se koriguje na fidbek,
• Obratiti pažnju u kom trenutku osoba shvati o kom objektu je reč!
• Negativizam, defanzivnost (“kakva je ovo dečija slagalica”), rast frustracije na težim ajtemima
• Intezivna preokupiranost telesnim može redukovati skorove
• Ako pokušava da “gviri” iza paravana može ukazivati na nesigurnost, impulsivnost, problem sa
moralom
• Bizarna rešenja (jedan na drugi deo) najčešće ukazuju na defekt testa realiteta
 Sklapanje figura: dif. dijagnostički aspekt
Povišenje:
• Kod Sch rezultat može da bude vrlo povišen u odnosu na ostale manipulativne
testove, koji su sniženi! (zato što je konkretan zadatak)
Sniženje:
• Rezultat je snižen kod depresivnih ( kao i rezultati ostalih manipulativnih testova) i
kod izrazito anksioznih (čak niži od ostalih manipulativnih testova)
• Način rešavanja i grešenja: pokušaji i pogreške; planski; preokupiranost detaljima;
slučajna rešenja; rešenja bez razumevanja ( ne zna šta predstavlja deo i zašto pripada
negde, ili šta je celina- psihoza, organicitet?), itd.
 ŠIFRA
• Vizuelno-motorna koordinacija • Mogu uticati i:
• Koncentracija • Anksioznost
• Kompulsivna preokupiransot
• Sposobnost da se prate uputstva tačnošću i detaljima
• Brzina i tačnost pisanja • Distraktibilnost
• Psiho-motorna brzina • Teškoće sa učenjem

• Vizuelna kratkoročna memorija • Perzistencija

• Rad pod vremenskim pritiskom
 KLINIČKI ASPEKTI
• Preporuka: pratiti eventualne promene u načinu rešavanja na svakih 30
sec. jer te promene mogu biti posledica motivacije, distraktibilnosti,
umora, zapamćivanja pojedinih simbola, dosade itd.
• Depresivni pacijenti po pavili postižu niže skorove
• Verbalno kodiranje simbola “inteligentna strategija”(možemo pitati
ispitanika na kraju koju je strategiju koristio)
 Šifra: dif. dijagnostički aspekt
Povišenje:
• kod inteligentnih i normalnih subjekata ( manje od 7 poena klinički isključuje ove dve kategorije )
• Dobar rezultat - kod nekih Sch usled nivelisanosti afekta!

Sniženje:
• Depresija (karakteristična je veoma oštećena psihomotor- na brzina)
• Sch ( akutna ili deteriorirana) ako je poremećena koncen- tracija
• Organicitet ( ako ima oštećenja neposrednog pamćenja)