NOVINARSTVO U TAMPI

Vrednost vesti (kriterijum za odabir teme):

- vreme;
- blizina;
- status;
- dinamika;
- snaga;
- identifikacija;
- zamenljivost slikama.
ZATO I TA DALJE? kljuno pitanje za izvor informacija.
1. vreme aktuelnost; trajanje; kontinuitet (tematizacija, sazvuje).
2. blizina geografsko-prostorna (,,jednaina'' za redakciju koja se nalazi u Berlinu: 100
mrtvih u Indiji = 10 mrtvih u Minhenu = 1 mrtav u centru Berlina); politika;
ekonomska; kulturna; pogodjenost; relevantnost da li ima egzestencijalni znaaj za
itaoce, ako ima, tada se ponitava geografska udaljenost.
3. status centralizacija; mo i uticaj; nadmonost.
4. dinamika faktor iznenadjenja (jedan poljubac usred zabrane ljubljenja na javnom
mestu moe sa Univerziteta u Pekingu da dodje na arene strane nae tampe);
struktura: jednodimezionalno i negativno imaju prednost; intezitet.
5. vrednost negativnost: loe ima prednost; pozitivizam: ,,novinarstvo nade'' Alen
Nojert (,,USA Today'') kada druge novine objave da je u avionskoj nesrei nastradalo
57 putnika, udarni naslov za USA Today bi glasio: ,,udo, 327 putnika je preivelo
avionsku nesreu, poginulo je 57''.
6. identifikacija HELP (humanizovati, energizovati, lokalizovati, personalizovati);
personalizovati ljudska pria; etnocentrizam autobuska nesrea u Junoj Africi
postae vest samo ukoliko medju rtvama ima naih turista; emocionalna vrednost.
7. zamenljivost u slikama reakcija na televiziju; veu vrednost imaju slikovitije teme.
3 nivoa izvetavanja
I ta se dogodilo? Malo informacija.
II Interpretacija
III Istraivanje
VEST
-

faktografski oblik novinarskog izraavanja;

samo injenice;
nema iznoenja sopstvenog stava.

3 naina pisanja vesti:

- odloeno dejstvo;
- obrnuta piramida;
- interpretativna.
Struktura: naslovni blok;
glava (lid);
telo vesti.

,,Veernje novosti'' pun naslovni blok

,,Blic'' i ,,Danas'' nadnaslov i naslov
,,Politika'' nema nadnaslov
5W's + izvori
TELO
-

poeti najbitnijom informacijom;

vrsta dogadjaja odredjuje kojim odgovorom poinjemo vest.
injenice opadaju po znaaju;
+ pitanja ,,zato i ta dalje?'';
sadri BKG podatke;
nudi interpretaciju vesti;
najmanje 2 BKG-a.

INTERPRETATIVNA VEST
- naslovni blok, lid, telo vesti;
- lid informie;
- telo vesti (+ BKG) tumai;
- 2 BKG-a najmanje;
- najmanje 3 izvora;
- maksimum 17 redova.
KRITERIJUMI
- da li je neto dovoljno vano da bude vest;
- aktuelnost vest je snanija kada je svea;
- blizina dogadjaj iz ,,susedstva'';
- konflikt da li je problem reen;
- poznate linosti nekada one ine vest;
- posledica i uticaj u kojoj meri utie na ljude.
VRSTE VESTI
- vesti u nizu stubane;
- interpretativne vesti.
Saoptiti novu informaciju!
Uvek pisati u prezentu (kae, tvrdi, istie, naglaava...).
Nabrajanja uvek na kraju.

IZVETAJ
-

faktografski oblik novinarskog izraavanja, samo injenice.

Dva shvatanja (dve grupe teoretiara):

1. proirena ili produena vest (ista pravila i ista kompozicija kao kod vesti);
2. samosvojna novinarska forma.
*,,BBC'' i ,,Rojters'' tekst koji prelazi 16, odnosno 17 redova ne moe se smatrati veu.
VRSTE IZVETAJA
U zavisnosti od metode pisanja, odnosno kompozicije, razlikujemo 4 vrste:
1. klasini (opteinformativni);
2. reporterski;
3. analitiki ili komentatorski;
4. interpretativni izvetaj.
KLASINI IZVETAJ
- kompozicija podsea na vest;
- glava = 5W's + 2;
- telo.
REPORTERSKI IZVETAJ
- struktura: glava + telo;
- akcenat u telu se stavlja na odgovor ,,kako?'';
- esto hronoloki.
ANALITIKI IZVETAJ
- dve ili vie suprotstavljenih strana, tj. sueljavanje izjava;
- novinar nepristrasan;
- dominira intervju.
INTERPRETATIVNI IZVETAJ
- najzastupljenija vrsta izvetaja u dnevnoj tampi;
- struktura: glava = 5W's, telo = zato i ta dalje?;
- interpretacija uz pomo sagovornika, BKG-a, antrfilea (statistika, pojanjavanje,
zanimljivosti).
Novinarska objektivnost:
1. postulat potpunosti;
2. postulat istinitosti;
3. postulat neunoenja oseanja;
4. postulat strukturiranja;
5. postulat transparentnosti;
6. postulat neutralnosti;
7. postulat odvojivosti.

,,Blic'' i ,,Veernje novosti''

- udeo izvetaja u ukupnom broju tekstova (,,Blic'' 79,69%, ,,Ve. novosti'' 74, 58%);
- naslovni blok (ne)jedinstvena celina;
- obavetenost novinara;
- naelo potpunosti;
- novinarska objektivnost = ,,audiatur et altera pars'';
- znaaj jasno formulisane teze;
- izbor sagovornika (znaaj intervjua);
- pogrean pristup interpretaciji.
*U lidu uvek i samo - ,,danas'' ili ,,jue''.
Na prvom mestu uvek ono to je najbitnije.
to vie citata, a manje parafraziranja, osim kada je citat predugaak.
Uvek u prezentu = kae, navodi, istie...
Ne citirati sa dve take.
Odmah citirati, pa tek onda navesti sagovornika.
Upotrebiti u jednoj reenici to vie moguih informacija.
Organizatori, nadleni, strunjaci kompetentni sagovornici.
INTERVJU
U prvim reenicama predstaviti temu i sagovornika.
Klasifikacija inervjua:
kao metod
1. za prikupljanje podataka;
2. za sazivanje gledita, miljenja, stavova...
kao samostalni novinarski anr
1. pitanje odgovor (tematski);
2. portret (profil).
Osnovni elementi realizacije:
1. izbor teme (linosti);
2. izbor linosti sa kojom emo obavljati razgovor;
3. priprema;
4. izbor pitanja;
5. kompozicija.
Izbor teme
Zato ba ta tema i zato tada?
1. aktuelan povod je osnovni motiv kojim se rukovodimo pri odabiru odredjenje teme;
2. pravi tenutak za temu.
Izbor linosti
- od izbora teme direktno zavisi izbor linosti, jer je preduslov za izbor sagovornika njegova
kompetentnost;
- u praksi esto uoavamo obrnutu situaciju;
- neke linosti ne ele da govore.

Sagovornici (dve osnovne vrste)

1. obini gradjani kao akteri i oevidci dogadjaja;
2. javne medijske linosti.
Slinost u ponaanju profesija:
politiari oprezni;
naunici hermetini, profesionalni argon;
umetnici neformalni;
estradne linosti senzacije, intima;
sportisti sport, rezultati, igra.
Zadatak: izvui sagovornike iz stereotipa i prikazati ih kao istinske, svestrane linosti
1. izvanrednom pripremom;
2. talentom i linim, kreativnim rukopisom.
Priprema
- osnovni preduslov svakog intervjua;
- temeljna priprema: dokumentacija, ivi izvori, internet, bibliografija;
- pravilo ,,pokupi 100 podataka da bi iskoristio 10''.
Elementi interpretacije prisutni u meri u kojoj se novinar pripremio za ravnopravan razgovor
sa sagovornikom.
Interpretativnost intervjua na vie naina
- dobro formulisana, stimulativna pitanja;
- kroz odgovore sagovornika gde intervjuisani dubinski eksplicira pojavu;
- kroz antrfile koji u sebi sadri razliite vrste background-a od dodatnih podataka, nepoznatih
detalja, novosti do citata, miljenja drugog kompetentnog sagovornika.
Pitanja novinara su od presudnog znaaja. Moraju biti jasna, precizna, konkretna i saeta.
Postavljati uvek samo jedno pitanje, a ne vie odjednom.
Ne formulisati pitanja koja omoguavaju intervjuisanom da na njih odgovori sa ,,da'' ili ,,ne''.
Itjul i Anderson razlikuju:
1. direktna pitanja: kratak i precizan odgovor, da/ne;
2. opta pitanja: kada nije potreban taan i precizan odgovor, tei uspostavljanju
poverenja;
3. pitanja line prirode su najtea, ali pravi trenutak i oseanje mere obezbedjuju
emotivan i iskren odgovor (,,Priajte mi o...'');
4. dodatna pitanja reavaju problem nerazumevanja.
Kompozicija
- zavisi od sleda pitanja, da li ona logiki prate jedno drugo, da li postoje odvojene tematske
celine, postoje li kod intervjua medjunaslovi i da li intervju predstavlja zaokruenu
kompaktnu celinu;
- pun naslovni blok;
- trea ruka: iitavanje.
*Korisno pitanje ,,Kako to znate?''.

Intervju u funkciji PR-a i marketinga

*Intervju kao klasini PR
- formalno anrovski, tematski intervju (najee privrednika i politiara), neplaen;
- hibridni anrovi tekstovi bazirani iskljuivo na intervjuu sa istim protagonistima.
*Intervju-najava
- od politike, preko kulture do sporta;
- dogadjaji, kampanje, drutvena previranja;
- esto i u funkciji dravno-nacionalnog PR-a;
- zajedniki imenitelj: imid, publicitet, reklama;
*Intervju kao klasini marketing (robe, proizvoda, usluga ili linosti)
- intervju-reklame;
- preruen u formu strunog saveta.
50% ,,novinarstva'' je PR vlada, partije, organizacije...
Osnovne karakteristike on-line novinarstva:
- prilagodljivost konstrukciji Interneta;
- opasnost metamedijskog drutva (Manovi) prerada postojeih umesto proizvodnje
novih medijskih sadraja.
Koncept hiper teksta (mogunost nelinearnog kretanja po sadraju).
Sadraj u vie formi poveava se razumljivost, informativnost i atraktivnost.
Model piramidalnog slaganja u tekstu zamenjen je modelom slojevitog pisanja (proirene
verzije, linkovi, analogne informacije, dopunski BKG).
Nova uloga recipienata konzumenta medijskog sadraja (aktivni moderator sadraja koji
gotovo ravnopravno, a esto i privilegovano, u odnosu na novinara konstituie deo sadraja
on-line izdanja).
2 vrste tampe on-line izdanja:
- neke sadrine su samo na internetu;
- hard-copy.
Prednosti Interneta kao medija
- globalnost: nezavisno od prostornih i vremenskih odnosa pristupamo informacijama i
bazama podataka irom planete;
- aktuelnost: mogunost kontinuiranog dostavljanja i auriranja;
- obim: korisnik kreira sopstveni izbor u neverovatno velikom kvantumu informacionog
sadraja;
- multimedijalno predstavljanje: osim teksta, slike i grafike, tu su i mogunosti video i
audio zapisa;
- konvergencija: informacije se mogu pretvoriti u druge formate pomou
standardizovanih softvera;
- interaktivnost, individualnost, prilagodljivost;
- otvorenost, ogromna sloboda razmena ideja i miljenja.
*Intervju u elektronskoj tampi i na internetu
Savremeni urnalizam se sve vie pretvara u posturnalizam.
Sve vie analize i interpretacije, relacije izmedju dogadjaja.
Prednosti tehnike rizomske strukture hiper teksta (mogunost in depth analize i potpunije
informacije).

Uvid u deo intervjua + link ,,nastavak'' ili ,,detaljnije''.

Kod on-line izdanja koja nemaju hard-copy verziju postoje medijski sajtovi koji imaju link
,,intervju'' (pretraivanje u arhivi).
Slinost u nainima pripreme intervjua (kao kod tampanih izdanja).
Razliiti naini realizacije intervjua u internet komunikaciji.
E-mail, blog (ili bilo koji drugi portal), chat (program pravljenja zasebne sobe za razgovor
privatnost, poverljivost), MSN, Skype, You Tube - gradjansko participativno novinarstvo.
Prednosti intervjua u internet komunikaciji:
1. tedi se vreme;
2. e-mail pitanja postavljena u internet intervjuu su efikasna;
3. uvanje u elektronskoj verziji;
4. sagovornik ima vremena da formulie odgovor na pitanja koja smatra izuzetno bitnim;
5. dobar nain za intervjuisanje sagovornika koji se nalaze u drugim vremenskim zonama
ili su fiziki daleko;
6. sagovornik zahteva elektronsku komunikaciju odlian nain komuniciranja ako
sagovornik to zahteva;
7. ako sagovornik ima neku barijeru u pogledu usmenog izraavanja;
8. ako je novinar ve obavljao intervju face to face sa tom osobom, samo jedna izjava
koja se trai radi protokola;
9. omoguava manjim medijskim kuama da dodju do sagovornika koje ranije nisu
mogli da ,,priute''.
21. vek obeleilo:
a.) pribliavanje medija kompjuterizacijom;
b.) multimedijalnost novinara.
CAR Computer assistent reported
Nedostaci intervjua u internet komunikaciji:
1. novinar nikada ne moe biti siguran ko se nalazi sa druge strane ekrana;
2. ne daje priliku novinaru da postavi spontana pitanja ili podpitanja;
3. opirni odgovori, pa ako ih novinar skrauje, to ga moe diskreditovati;
4. novinar mora da postavi prilino uska pitanja i da razmilja o potencijalnim
odgovorima svog sagovornika;
5. novinaru je potrebno da vidi nefiltrirane reakcije svog sagovornika to je potpuno
nemogue kada je potrebno (kao u intervju-profilu);
6. moe da se dobije dobra izjava koja e se kasnije koristiti kao gradja za neki od drugih
oblika novinarskog istraivanja, ali ne i za iv intervju.
Preporuka modela dobre prakse:
1. e-mail moe da traje veno;
2. novinar uvek mora da se identifikuje kao reporter;
3. novinar treba da koristi isti kapacitet analitikog miljenja;
4. novinar mora da proveri svoj izvor i njegov internet-identitet;
5. ako novinar nije bio u mogunosti da se sretne sa svojim sagovornikom pre internet
intervjua, onda je potrebno da se susretnu posle intervjua kako bi proverio sve
injenice.

REPORTAA
Karakteristike:
- beletristiki oblik izraavanja;
- najee sadri i elemente: 1. faktografije kao oslonac prie;
2. interpretacije nastoji da ponudi vie od informacija.
*moderna faktografska reportaa
*nova dokumentarna reportaa (u rangu sa lankom)
pisac-reportaa
beletristika
- dominira ivopisan, dinamian, stilski paljivo oblikovan opis (dogadjaja, linosti,
atmosfere, mesta..);
- zamenljivost u slikama: novinar reima prenosi ono to kamera/televizija prenosi
slikom;
- bitno dobro ,,reportersko oko'': beleenje detalja, atmosfere, skrivenih reakcija,
emocija, raspoloenja...
- stalna dinamika;
- kreativno pisanje i kreativno razmiljanje;
- dramaturgija;
- tehnika ,,kadriranja''.
Nema reportae bez ljudi!
Nikada ne zapoinjati istoriografijom.
faktografija i interpretacija
Bez obzira to spada u beletristiku, reportaa danas poprima sve vie elemenata faktografije i
interpretacije.
uveno novinarsko pravilo primenjuje se i u sluaju reportae: human interes story, akronim
HELP
H humanizovati;
E energozivati;
L lokalizovati;
P personalizovati.
OSNOVNA SKICA (mada univerzalan model ne postoji, jer je svaka reportaa jedinstvena)
MAMAC
- obezbediti napetost i radoznalost (mamac);
- stvoriti ,,vodeu nit'' koju e publika da prati (linost dogadjaj, mesto, ideja).
PRIA
- izloiti bitne informacije i ,,ukrasne'', opisne detalje i primere (ivotne prie);
- obezbediti dramaturgiju, dati re akterima.
EPILOG
- poenta, kreativan zavretak;
- eventualno: povezati kraj sa nekim motivom sa poetka.
Vaan dijalog!
Reportaa mora da nosi angaman (nadu da e se problem reiti).

DOKUMENTARNA REPORTAA
Svaka reportaa poiva na:
- opisina tipinim reportanim elementima;
- razgovorima sa ,,ivim ljudima'' citati, izjave, tumaenje sagovornika;
- dokumentarnoj gradji.
Dokumentarna gradja: arhivi, istoriografija, instituti, biblioteke, tekstovi o toj temi, statistike,
zakoni, pravni akti, odluke, presude, kodeksi, ugovori, zapisnici, izvetaji...
Mogu se nai i legende, obiaji, verovanja, tradicija, mitke prie...
Bitno iznai nain da dokumentaristika ne optereuje.
LANAK
-

kruna analitike i interpretacije;

obradjuje opte znaajne drutvene pojave i fenomene;
sublimira sve ostale novinarske anrove: od vesti kao aktuelnog povoda, intervjua kao
dela ,,gradje'', preko reporterkih elemenata (opis, atmosfera, dogadjaj) do iznoenja
linog stava, komentarisanja, vrednovanja i kritike;
najee se nalazi u periodinoj tampi.

Karakteristike
- aktuelnost zato ga ba sada piemo?;
- tema je ono o emu se u javnosti nedovoljno zna, lanak uvek mora da ponudi neto
vie;
- reporterski elementi zamenljivost u slikama, moramo ponuditi sve ono to nudi TVpaket;
- sueljavanje stavova ,,za'' i ,,protiv'';
- HELP;
- paljivo odabrani antrfilei, glose, statistiki podaci...
Kompozicija
1. mamac;
2. slika situacije;
3. analiza ili body teksta;
4. zakljuak sa prognozom;
*medjunaslovi.
Naslovni blok (pun)
- najee se smilja na kraju, kada je tekst ve napisan;
- nadnaslov: tema kojom se bavimo;
- podnaslov: teza generalna ideja koju pokuavamo da dokaemo kroz ceo tekst
(konstatacija).
Mamac
- najee neka aktuelnost ili ljudska pria (HELP), moe biti i ,,mini-reportaa'';
- bitni su akteri, novinar je iza njih.

Analiza
- najvaniji deo lanka;
- fenomen se analizira iz to vie uglova, slaganjem razliitih kockica (aspekata) kako bi
se tema to dublje eksplicirala i, pre svega, interpretirala;
- sueljavanje stavova ,,za'' i ,,protiv'' + na stav;
- pojavljuju se citati i parafraze veeg broja sagovornika, kao i razliite vrste BKG-a;
- kredibilitet i kvalitet lanka zavisi od kvantiteta (broja) i kvaliteta (kompetentnosti)
sagovornika;
- broj izvora takodje odredjuje kvalitet lanka (ivi izvori, novinske i druge arhive,
dokumentacija, prethodni tekstovi na tu temu, Internet).
Zakljuak sa prognozom
- karakterie dobrog lankopisca (zato i ta dalje?);
- finalni deo treba uiniti to atraktivnijim i efektivnijim;
- prognoza hipoteza o razvoju dogadjaja u skorijoj budunosti.
ISTRAIVAKI PROCES (SPIRALA ISTRAGE)
1. formulacija problema;
2. prava odluke: ii ne ii;
3. minimum i maksimum prie;
4. sinopsis;
5. plan akcije;
6. pisani izvori;
7. istraivaki razgovori;
8. reportae;
9. terenski rad;
10. gradnja temelja;
11. priprema za kljuni intervju;
12. kljuni intervu,
13. pristup i analiza;
14. zakljuak: ii ne ii;
15. pisanje;
16. revizija;
17. konaan tekst.

10

11