Klinička procena inteligencije

doc.dr Snežana Tovilović

sadržaj
 podsetnik: šta već znate o proceni
inteligencije?
 osobenosti, ciljevi i kontekst kliničke procene
inteligencije
 ilustracija: VITI
 prikazi iz prakse
 neuropsihološka procena
Određenje inteligencije

Najveći broj dosadašnjih definicija pokriva

jedno od sledećih određenja:
 Definicije koje naglašavaju prilagođavanje ili
adaptaciju okolini kao sposobnost prilagođavanja
novim situacijama, kapacitet delanja sa širim
opsegom različitih situacija
 Definicije koje se fokusiraju na sposobnost učenja
u širem smislu značenja termina
 Definicije koje naglašavaju apstraktno mišljenje,
sposobnost korišćenja širokog spektra simbola i
koncepata
Primeri definicija
 Kao koncept, inteligencija se odnosi na celu klasu kognitivnog
ponašanja koja odražava osobinu sposobnost da rešava
probleme sa uvidom, da se adaptira novim situacijama, da misli
apstraktno i da profitira iz sopstvenog iskustva (Robinson i
Robinson, 1965)
 Inteligencija je vrlo opšta mentalna sposobnost, koja, između
ostalih, uključuje mogućnost osobe da rezonuje, planira, rešava
probleme, misli apstraktno, razmatra kompleksne probleme, brzo
uči i uči iz iskustva. (Arvey i sar., 1994)
 Inteligencija je definisana u terminima sposobnosti da se
postigne uspeh u životu u odnosu na lične standarde, a unutar
sociokulturnog konteksta (Sternberg, 2003).
merenje inteligencije
 Pretpostavka o normalnoj distribuciji
 Artificijelnost statističkog koncepta
 Izbor domena intelektualnog funkcionisanja
 Ne možemo zahvatiti celokupno intelektualno
funkcionisanje
 Naglasak na akademski orijentisanim intelektualnim
sposobnostima
 Česta favorizacija subjekata iz razvijenijih socijalnih sredina
 Finalni produkt daje relevantne podatke o ispitaniku
klasifikacija
inteligencije
WAIS - IQ % populacije

Posebno nadareni 145+ 0.13

Superiorna inteligencija 130-145 2.1

Visoka inteligencija 115-130 13.6

Nadprosečni – normalni 100-115 34.1

Ispodprosečni – normalni 85-90 34.1

Granični (subnormalni) 70-85 13.6

Mentalno zaostali Ispod 70 2.2

 procena mentale
zaostalosti
Organizacija Naziv kategorije WISC-IQ
APA Blaga duševna zaostalost 70-85
Umerena duševna zaostalost 50-70
Teška duševna zaostalost -50
WHO Blaga subnormalnost 50-70
Umerena subnormalnost 20-50
Teška subnormalnost -20
AAMD Granični slučajevi mentalne zaostalosti 70-85

Blagi slučajevi mentalne zaostalosti 55-70

Umereni slučajevi mentalne zaostalosti 40-55

Teški slučajevi mentalne zaostalosti 25-40

Veoma teški slučajevi mentalne zaostalosti -25

procena mentale
zaostalosti
 AAMD
 Medicinska klasifikacija
 Posledica prenatalnih komplikacija
 Posledica poremećaja metabolizma
 Posledica nepoznatih uticaja i trauma
 Posledica hromozomskih aberacija
 Sociopsihološki činioci
 Emocionalni poremećaji
 Psihoze
 Edukativna i socijalna zapuštenost
 PROCENA MENTALNE ZAOSTALOSTI

Stepen 0-5 godina 6-20 godina 21 godina i više

zaostalosti
Blaga Mogu razviti Mogu završš iti Mogu razviti
drušš tvene šš kolovanje do 6. drušš tvene i
špošobnošti, razreda. Mogu še profešionalne
očš uvana vašpitati za kompetenče.
komunikačija šočijalni zš ivot Mogu zš iveti
šamoštalno

Umerena Mogu da Retko ušpevaju Mogu da

komuničiraju ali da završš e višš e od obavljaju
je šočijalna švešt dva razreda nekvalifikovane
širomašš na pošlove, ali pod
patronazš om
procena mentale
zaostalosti
 Oprez u proceni mentalne zaostalosti!

 Uticaj edukativne sredine

 Uticaj prisustva psihopatoloških

fenomena
 Uticaj neadekvatnih uslova testiranja
David Wechsler (1939)

Inteligencija je združeni ili globalni kapacitet

osobe da se ponaša svrsishodno, da misli
racionalno i da se efektivno suočava sa
svojom okolinom. Ona je globalna zato što
karakteriše ponašanje pojedinca u celini; ona
je združena zato što je sačinjena od
elemenata ili sposobnosti koje nisu sasvim
nezavisne, ali se kvantitativno mogu
razlikovati.
pozicija iz koje polazi kliničar

 nemamo jedinstvenu definiciju inteligencije

 nemamo jasnu konceptualizaciju inteligencije i jasnu
teorijsku poziciju
 pristajući na procenu globalnog IQ, posredno priznajemo i
potrebu za procenom globalnog g-faktora
 individualne klinički testovi inteligencije su komponovani od
više subtestova što implicira da postoje i specifični faktori –
interesuje nas i struktura inteligencije konkretnog pojednica
 donosimo ili pomažemo donošenju odluka o drugim
ljudima
Osobenosti procene inteligencije
u kliničkoj praksi
 testiranje sprovodimo individualno
 postoji stalna komunikacija kliničara i ispitanika
 kliničar ima neposredan uvid u način i tok
ispitanikovog rešavanja problema
 tumačimo (uslovno) i faktore ličnosti
 sprovodimo i kvalitativnu analizu
 procenjujemo i udeo personalnih, nekognitivnih
faktora na konačno postignuće
 odgovaramo na relevatna pitanja
 Međuzavisnost
intelektualnih i neintelektualnih faktora
 INTELEKTUALNI  NEINTELEKTUALNI
FAKTORI FAKTORI
intelektualni kapacitet emocionalni, motivacioni
i struktura pojedinih faktori ili trajnije
sposobnosti personalne dispozicije
učestvuju u načinu
u izvesnoj meri
kako osoba koristi
determinišu način na koji svoje intelektualne
osoba rešava potencijale
svakodnevne životne
probleme
Kontekst i ciljevi
kliničke procene
inteligencije
 Neka pitanja koja postavlja
klinička praksa
 U kliničkoj praksi postoji često dilema da li je
neefikasnost klijenta u rešavanju problema
 trenutna ili trajna,
 posledica retardacije, organskog procesa ili aktuelnog
patološkog procesa,
 globalna ili specifična.
 često je važno pitanje ne samo dometa nego i
karakteristika kognitivnog stila ispitanika i u kakvoj
vezi taj kognitivni stil stoji sa ispitanikovim
problemom zbog kojeg je na tretmanu
 Karakteristike dobrog
kliničkog testa inteligencije
 Dobar klinički test inteligencije mora da
zadovolji tri osnovna uslova:
 da kao instrument za klasifikaciju inteligencije ima
sve potrebne psihometrijske kvalitete, u smislu da
je pouzdan, validan, diskriminativan...
 da omogućava kontinuiranu opservaciju
ponašanja i proučavanje procesa rešavanja
problema
 da omogućava kvalitativnu analizu, odnosno da
omogućava povezivanje inteligencije i personalnih
karakteristika
Koje podatke nam pruža klinički
test inteligencije?
 Na osnovu obrade testa za procenu kognitivne
sposobnosti imamo uvid u:
 Kognitivne kapacitete klijenta
 Strukturu njegovih kognitivnih sposobnosti (specifični
kognitivni stil)
 Eventualno imamo uvid u indikatore da li postoji oštećenje
kognitivnog funkcionisanja, koji je stepen i moguća priroda
tog oštećenja
 Kognitivna strategija kojom se klijent koristi prilikom
rešavanja različitih problema (povezanost te strategije sa
nastankom i održavanjem klijentovih problema)*
Šta nam govore podaci o
kognitivnom funckionisanju
klijenta?
 globalni kapacitet klijenta da rešava različite životne
zadatke
 osnova za poređenje klijentovih aktuelnih
postignuća sa njegovim potencijalima
 da li je došlo do propadanja kognitivnog
funkcionisanja koje je veće od očekivanog
 koje tipične kognitivne strategije rešavanja problema
klijent ispoljava
 da li su te strategije disfunkcionalne i povezane sa
nastankom i održavanjem klijentovih problema
Ilustracija: remeteće
strategije
 kognitivna rigidnost
 emocionalno-kognitivna neizdeferenciranost
 lako odustajanje, neistrajnost
 prigušena kognitivna ljubopitljivost
 preterana okupiranost detaljima
 nesposobnost baratanja konkretnim
podacima i sl.
Imperativi u pristupu
prikazivanja rezultata
 neophodno uvek postaviti pitanje zašto je
dobijen određeni rezultat?
 proveriti različite moguće uzroke
 uključiti rezultate i sa drugih testova i naturalističkih
tehnika (intervju, biografski podaci)
 uzeti u obzir kulturnu specifičnost ispitanika
 ne zaboraviti motivaciju ispitanika da učestvuje u
ispitivanju
 uvažiti faktore situacije u kojoj je ispitivanje
obavljeno
 životno postignuće može da pobije rezultate testa!
Imperativi u pristupu prikazivanja
rezultata
ne zaboravite!
 ono što dobijamo na testu inteligencije su
EFEKTI inteligencije (učinak pojedinca, a ne
njegova “stvarna” mera)
 navodimo kategoriju kojoj ispitanik pripada
(ne IQ!) i naglašavamo koji instrument za
procenu je korišćen
primer iz literature
 Na testu inteligencije ispitanica dobija skor koji je
svrstava u grupu ispodprosečno inteligentnih.
 Relativno povišenje javlja se javlja na subtestovima
koji izražavaju primarne kapacitete, dok je pad
upadljiv na subtestovima osetljivim na upliv
afektiviteta.
 Kvalitativna analiza potvrđuje ranije zapažanje o
pasivno-receptivnom stavu prema realnosti.
 U problem situacijama otpisuje značaj informacionih
stimulusa iz okoline, predaje se afektu i čeka da
neko drugi reši problem umesto nje.
primer iz prakse

 iznadprosečne sposobnosti
 neujednačene sposobnosti, loše rešavanje
socijalnih i praktičnih problema, teškoće
odvajanja bitnog od nebitnog, nepotrebno se
zadržava na detaljima, porast tenzije nakon
neuspeha, vremenom ispoljava sve veći strah
od greške, opsednut detaljima, ambicija
kvaliteta
 rigidnost i perfekcionizam (faktori kojima se
mogu objasniti multipli problemi klijenta)
primer: podaci su neusaglašeni

 Testovni rezultat procene sposobnosti štrči! (npr.

ispitanik neočekivano podbacuje na testu)
 Šta može biti razlog?
 Smanjena motivacija i zalaganje (“bunt”, simulacija gluposti!)
 Uticaj kulturne specifičnosti (pad na informacijama ispitanice
koja se školovala u nemačkoj ili pripadnost nedominantno
kulturi – romi: domine/helikopter)
 Indikator nekog patološkog procesa koji kompromituje
kognitivne procese (regresivni procesi organske prirode;
psihopatološki procesi – npr. depresivna usporenost i sl.)
 Uticaj unutrašnjih i spoljašnjih faktora (zamor,zdravstveno
stanje u širem smislu – pad šećera, uticaj lekova i supstanci,
uslovi ispitivanja i sl.)
Kako rešiti dilemu?

 Princip: svaki podatak je informativan na neki

način, a mi i u kontradiktornosti nalazimo
neku zakonitost
 Podaci mogu biti nedosledni ili neusaglašeni
ali bazično pravilo je:
 “ljudsko ponašanje je bazično uvek konzistentno i
svaki podatak koji prikupimo tokom kliničke
procene može biti integrisan i može biti shvaćeno
njegovo mesto u celom funkcionisanju ispitanika”
(Gavrilov-Jerković, 2008)
Kontekst mentalnog zdravlja

 procena preostale radne sposobnosti

 procena postojanja ili stepena oštećenja
kognitivnih funkcija
 npr. da li je klijent za prevremenu, invalidsku
penziju
 npr. da li je klijent podoban za psihoterapiju
Forenzički kontekst
 intelektualna zrelost klijenta
 kvantitativni pokazatelji razvoja inteligencije i klasifikacija
 procena u kojoj meri klijent shvata realnost i svoje postupke
 kako klijent koristi svoje kapacitete
 koliko je klijent intelektualno rigidan
 kakav je kvalitet mišljenja
 u slučaju postojanja oštećenja inteligencije - za koje
aktivnosti je sposoban, a za koje ne
 da li int.kapaciteti klijentu omogućavaju da predvidi i
razume posledice nekih događaja ili svojih postupaka
 procena poslovne sposobnosti (kada postoji sumnja
da osoba nije mentalno sposobna za samostalno
funkcionisanje)
Zdravstveni kontekst:
ilustracija
 ispodprosečne sposobnosti
 oskudne strategije rešavanja problema, lako
odustajanje, pozivanje na bolest u slučaju
neuspeha
 ekstremno reagovanje na pozitivan feedback
 Značaj
kliničke procene sposobnosti
za obuhvatnu kliničku procenu
(nalaz i mišljenje kao krajnji
produkt)
Opis Vekslerovog
Individualnog testa
Inteligencije
 Verbalna serija: – 11 subtestova
 Neverbalna serija:
 informacije  strip
 shvatanje  dopune
 rečnik  sklapanje figura
 ponavljanje brojeva  test mozaik (kohs)
 aritmetika  šifra
 sličnosti