FIZIOLOKE OSNOVE PSIHIKIH POJAVA I

II GRUPA

1. Mozak kao biokompjuter.

2. Refleksna delatnost CNS-a.
3. Morfo-funcionalne karakteristike refleksnog luka.
4. Klasifikacije refleksa.
5. Pojam receptornog polja
6. Nervni centar - morfoloke karakteristike, definicije.
7. Sumacija procesa razdraenja u nervnom centru (vrste, znaaj).
8. Postaktivnost. Paralelne i oscilatorne veze (funkcionalni znaaj)
9. Zamorljivost nervnih centara.
10. Proces divergencije u CNS-u (iradijacija).
11. Konvergencija u nervnom centru (funkcionalni znaaj)
12. Reciprona inervacija (spojena inervacija)
13. Princip povratne sprege (veze).
14. Princip dominante (hijerarhija motivacija)
15. Princip opteg krajnjeg puta.
16. Plastinost nervnih centara.
17. Kompenzacije funkcija u CNS-u.
18. Inhibicija u CNS-u (vrste i znaaj).
19. Metode ispitivanja funkcija CNS-a (razaranje, presecanje, ekstirpacija).
20. Metode ispitivanja funkcija CNS-a (stimulacije)
21. Metode ispitivanja funkcija CNS-a (elektrofizioloke metode).
22. Evocirani potencijali (vizuelni, auditivni, somatosenzorni, kognitivni)
23. Ostale metode ispitivanja CNS-a (Rtg, MR, MRA, MR spect, PET)

1.Mozak kao biokompjuter

Mozak se smatra biokompjuterom jer se funkcije mozga odnose na odravanje homeostaze
(oscilovanje vrednosti u skladu sa ivotnim okolnostima, a kada se poremeti dolazi do
alostaze bolesnog stanja). Homeostaza se odrava na sledee naine :

1. Odreuje i regulie rad svih organa inei celinu

2. Adaptira na organizam na stalno promenljive uslove, obuhvatajui najsloenije mentalne
funkcije : miljenje, svest, panja
3. Koordinira 1. i 2. funkciju a to znai da sve to mislimo moemo voljno da realizujemo.

2. Refleksna delatnost CNS-a

Refleksi predstavljaju osnovni model funkcionisanja nervnog sistema i osnovne su jedinice
integrisane nervne aktivnosti. Predstavljaju reakciju na dejstvo drai uz obavezno uee
nervnog sistema. Definisemo ih kao automatske, nesvesne (nevoljne) reakcije efektora koje se
javljaju kao odgovor na draenje odgovarajuih receptora. Zato su refleksi najprimitivniji
poznati oblik ponaanja. Izuzev aksonskog refleksa, svi ostali refleksi se realizuju uz
posredovanje refleksnog luka koji ima 5 osnovniih komponenti: receptore, aferentni put,
centar, eferentni put i efektore, i predstavlja morfoloku bazu receptora.

3. Morfo-funkcionalne karakteristike refleksnog luka

Refleksni luk je osnovna funkcionalna jedinica nervnog sistema od koje zavisi neposredna
reakcija organizma na promene sredine. Refleksni luk ima 5 osnovnih komponenti: receptore,
aferentni put, centar, eferentni put i efektore. Receptori i aferentni put pripadaju senzornim
neuronima, eferentni motornim neuronima, a u centrima postoje direktne sinaptike veze
izmeu ova dva tipa neurona.
Receptori se nalaze na samom poetku refleksnog luka i predstavljaju specijalno adaptirane
nervne elije. Uloga im je da prime adekvatnu dra i prevedu je u akcione potencijale.
Aferentni (ushodni,senzorni) put prenosi te akcione potencijale od periferije do odreenog
centra nervnog sistema.
Nervni centar ili sinapsa moe biti manje ili vie sloen. Ako je aktivirana jedna sinapsa, to
je monosinaptiki refleks, a ako je vie sinapsi, polisinaptiki refleks, koji moe da ima puno
sinaptikih kontakata.
Eferentni put spada u motorne neurone. To je put kojim se informacija iz nervnog centra
prenosi do perifernog organa (efektora).
Efektori mogu da budu:
-poprenoprugaste
-glatkomiine
-miokardske
-lezdane elije
Na osnovu refleksnog luka refleksi mogu da budu monosinaptiki ili polisinaptiki, a postoji i
jedan specifini reflex koga nazivamo aksonskim.

Monosinapticki (prost ) refleks funkcionie pomou monosinaptikog refleksnog luka,

sastavljenog od svih 5 navedenih osnovnih komponenti. Njegovi receptori i aferentni put
pripadaju senzornim, a eferentni put motornim neuronima. Monosinaptiki refleksni luk je
dobio takvo ime jer u centru refleksa njegovi senzorni neuroni direktno sinaptiki
komuniciraju sa motornim neuronima (imeu njih postoje centralne hemijske sinapse). Vreme
sinaptikog zadrzavanja (centralno kanjenje) tj. prenos biostruje traje 0.5 do 1.0 ms. Reakcije
kod ovog refleksa su najbre mogue, zbog direktne komunikacije izmeu senzornih i
motornih neurona.
U refleksnom luku MR postoje i periferne hemijske sinapse koje povezuju eferentni put sa
efektorima na kojima takoe dolazi do sinaptikog zadravanja. Ukupno refleksno vreme mr
od momenta podraivanja do pojave reakcije iznosi izmeu 9 i 24 ms. U organizmu ljudi i
ivotinja samo miotatiki refleksi imaju MR luk, dok su svi ostali refleksi polisinaptiki.

Polisinapticki (slozeni) reflex funkcionie pomou polisinaptikog ref luka, koji osim 5
osnovnih komponenti ima i interneurone iji broj varira od 2 do nekoliko stotina. Svi
interneuroni se nalaze u centru i grade centralne hemijske sinapse izmeu senzornih i
motornih neurona. Kako broj neurona nije isti, nije isto ni njihovo vreme centralnog
kanjenja-ukupno vreme centralnog kanjenja je vee ukoliko ref luk ima vie interneurona,
pa je i refleksna reakcija sporija. Izuzev miotatikog i aksonskog refleksa svi ostali refleksi u
organizmu ljudi i domaih ivotinja su polisinaptiki.

Aksonski reflex je jedinstven po tome sto nema 5 osnovnih komponenti. To je najprostiji

autonomni (vegetativni, viceralni ) reflex, jedini koji nema centralnu integraciju, pa se moe
rei da je to lokalni reflex. Aktivira se podraivanjem konih receptora za bol i toplotu, iji se
impuls prenosi aferentnim putem (ortodromno) ka kimenoj modini. Ovi refleksi poseduju i
antidroman prenos dela akcionih potencijala koji ne putuju ka kimenoj modini, vec skreu
sa ushodnog puta, preko kolaterale aferentnog vlakna i zavravaju na krvnim sudovima dela
koe ciji su nociceptori i termoreceptori podraeni.
Aksonski reflex se manifestuje vazodilatacijom krvnih sudova i porastom kapilarne
propustljivosti u podraenom delu koe. Ovi efektori nastaju tako to zavretak antidromne
aksonske grane podstie susedne mastocite na oslobaanje histamina i supstance P, to
prouzrokuje pojavu lokalnog crvenila.
Cilj ovog refleksa je da u vreme delovanja mehanikih, hemijskih ili inflamatornih drai
povea dotok krvi u podraenom delu koe i da tako u njemu intenzivira, ne samo
proizvodnju nego I drenau meuelijske tenosti.

Refleksno vreme je najkrae vreme koje protekne od momenta dejstva stimulusa do poetka
refleksne reakcije, njegova duina zavisi od toga koliko je sinapsi u CNS-u ukljueno u
obradu i ne mora obavezno da ukljuuje svest.
Reakciono vreme je sloeniji proces, i predstavlja vreme koje protekne od momenta
zadavanja zadatka do momenta njegovog izvrenja. Ukljuuje obavezno nau svest, koru
hemisfere velikog mozga. Moe biti prosto i sloeno. Prosto se ispituje preko reakciometra i
ono predstavlja reakciju ispitanika na neki jednostavan zadatak. Sloeno se dobija kada se
ispitaniku daje zadatak da izvri diferencijaciju odreenog stimulusa i samo na njega reaguje.

4. Klasifikacija refleksa
Po nainu formiranja, po sloenosti (Pavlov) :
1) uroeni (bezuslovni) refleksi: sa njima se jedinka raa, to su jednostavne reflekse
radnje, nije ih potrebno uiti tokom ivota; sisanje, gutanje, luenje pljuvake, kijanje, kaalj,
pla, mokrenje
2) steeni (uslovni) refleksi: ue se tokom ivota postavljanjem uslova (motiva). Izgrauju
se i gase po potrebi, predstavljaju karakteristike individue; svesna regulacija mikcije i
defekacije (izbacivanje urina i fecesa)

Podela na osnovu efektora koji uestvuju u refleksnoj reakciji

1) Somatski (spinalni) efektori su popreno-prugasti miii, a efekat je nesvesno
pomeranje nekog dela tela (pateralni i ahilov refleks). Nazivaju se jo i spinalni jer im se
najnii centri nalaze u sivoj masi kimene modine
2) Visceralni podrazumevaju refleksne reakcije unutranjih organa. Efektori su
glatkomiine ili lezdane elije, npr. pupilarni, karnelarni, luenje pljuvake i eludanog
soka. U njih spadaju i neuro-endokrini refleksi, koji poseduju klasian refleksni luk, ali im je
efekat posredovan oslobaanjem odgovarajueg hormona iz endokrine lezdane elije (refleks
naviranja mleka).

Podela po biolokom znaaju:

1) Ishrambeni- velika grupa, sve refleksne reakcije povezane sa ishranom
2) Odbrambeni- brane nas od tetnih uticaja (povlaenje, napad)
3) Polni - produenje vrste, vezane za polni akt, podizanje dece
4) Orijentacioni- aktivira se kada se desi neto neoekivano, uvertira u izgradnju uslovnih
refleksa
5) Statiki - odravanje ravnotee
6) Kinetiki - pokretanje
7) Homeostazni - obezbeuje da organizam odri stalnost svog unutranjeg sastava

Podela po mestu sinapse (po tome gde se nalazi centar)

1) U kimenoj modini- najjednostavniji refleksi
2) U produenoj modini- vakanje, gutanje, disanje, treptanje, povraanje
3) U srednjem mozgu- regulacija irenja zenice
4) U meumozgu- odravanje telesne teine, soli, metabolizam, reakcije vezane za
emocije
5) U kori velikog mozga- sve svesne reakcije

Podela prema tome gde se nalazi receptor:

1) Eksteroreceptivni- zvuk, svetlost, miris, ukus
2) Interoreceptivni- refleksi unutranjih organa
3) Proprioreceptivni- u miiima, tetivima i zglobovima

Podela po tome kakav efekat dobijamo:

1) Motorni
2) Vazomotorni- realizuju se proirenjem ili suavanjem krvnih sudova
3) Sekretorni- sekrecija lezda

5. Pojam receptivnog polja

Ua definicija skup neurona i sinapsi u mozgu gde stimulacije dovode do verifikovane
reakcije organizma. ira definicija sve sinapse i neuroni koji su na bilo koji nain ukljueni
u neki vid ponaanja. Postoji veliki broj centara zbog velike koliine informacije. Receptivno
polje ini deo receptora koji aktivira ili inhibira odreen neuron. Receptivna polja
pojedinanih neurona mogu biti razliite veliine i ona se mogu preklapati sa poljima drugih
neurona tako da isti deo receptora, tj. pojedine delove receptora moe videti vei broj
neurona. Naroito detaljno su analizirana receptivna polja neurona genikulatnog tela.
Ustanovljeno je da se nervna vlakna gangliskih neurona koja u sastavu optikog nerva
dospevaju do talamusa, rasporeuju sistematski na 6 slojeva neurona od kojih neki primaju
aksone iz ipsilateralnog, a drugi iz kontralateralnog oka. Sem toga nije ustanovljeno da
pojedinanim neuronima pripadaju odreeni kruni delii retine koji mogu imati vee ili
manje dimenzije. Tako su receptivna polja talamikih neurona slina onima koje imaju
ganglijski neuroni same retine. I funkcionalna organizacija je slina kao kod nekih
genikulatnih neurona, osvetljivanje sredita izaziva ekscitaciju, a osvetjlivanje perifernog
polja inhibira spontanu bioelektrinu aktivnost. Dakle, ako svetlost prodre u centar
receptivnog polja, a periferni deo ostane u mraku, neuron se maksimalno ekscitira. Na taj
nain ako se receptivno polje osvetli takom na tamnoj podlozi dolazi do maksimalne
eksitacije talaminog neurona.
Znaaj receptivnog polja je u tome to do promene spontana bioelektrine aktivnosti dolazi
samo onda kada se stimulus primeni na receptorno polje. Receptorna polja su organizovana
po principu centar periferija, to znai da e u zavisnosti od toga koji deo receptivnog polja
se nadrauje doi do ekscitacije tj inhibicije pa posledino do poveanja ili smanjenja
frekvencije nervnih impulsa.

6. Nervni centar morfoloke karakteristike, definicije

Pod terminom nervni centar podrazumevaju se grupe neurona u CNS-u koje vre istu
funkciju. Tako se naziva sveukupnost neurona koji su neophodni za sprovoenje, ostvarivanje
celokupnog refleksa ili sprovoenje regulacije neke funkcije organizma. Ti nervni centri
odgovaraju odreenim reakcijama.
Lokalizacija nervnih centara u CNS-u odreuje se pomou nekoliko metoda:
-metoda nadraenja (pojaavanjem, isticanjem njegove aktivnosti)
-metoda razdraenja ili ekstirpacije (unitavanjem osnovne i regulatorne funkcije nernog
sistema)
-elektrofizioloke metode (EEG)
U refleksnom aktu organizma kao celine koja je sloena, uzimaju se ee ne samo pojedine
grupe neurona koje su smetene u usko ogranienom delu mozga, nego i mnogi drugi neuroni
koji su iroko razbacani po itavom CNS-U.
Karakteristike:
1) Jednostavno sprovoenje procesa razdraenja za razliku od nervnog vlakna u kome je
nemogue obostrano sprovoenje. U nervnim centrima talas razdraenja se prenosi samo u
jednom pravcu, od receptivnog neurona preko medijatora, a on se nalazi samo u
presimpatikom delu. Nema ga u postsimpatikom delu, te je sprovoenje nervnih impulsa
kroz sinapse mogue samo od presinaptike membrane ka postsinaptikoj, a ne obrnuto.
Sinapsa radi kao zalistak.
2) Usporeno sprovoenje procesa razdraenja u osnovi sprovoenja procesa razdraenja
impulsa lee dva razliita neurofizioloka mehanizma: bioelektrini (sprovoenje A.P. po
nervnom vlaknu) i hemijski (prenoenje kroz sinapsu pomou medijatora). Prvi mehanizam se
sprovodi jako velikom brzinom, 100-140 m/sec, dok je drugi mehanizam hiljadu puta sporiji.
To usporenje nastaje jer je potrebno da se odviju svi procesi u sinapsi od momenta pojave
presinaptikog impulsa do pojave u postsimpatikoj membrani. Taj interval se zove
sinaptiko zadravanje, a po sinapsi iznosi 5 ms.
3) Zavisnost refleksnog odgovora od jaine i druine nadraenja sam refleksni odgovor
je intenzivniji to je intenzitet drai vei i to due traje a isto tako i to je vei broj receptora
zahvaen u refleksogenom polju. Time se poveava broj refleksa koji pristiu u nervni centar.
4) Sumacija procesa razdraenja
5) Hemijske sinapse slue za fino i tano doziranje informacija
6) Velika zamorljivost sinaptikog prenoenja nastaje iz vie razloga: iscrpljuju se
vezikule, receptori na postsinaptikoj membrani prestaju da reaguju na neurotransmitere,
ponestaje energije
7) Velika osetljivost sinapsi na smanjen novo kiseonika (anoksija)

7. Sumacija procesa razdraenja u nervnom centru

Ako se stimulacija senzitivnog neurona S1 vri stimulusom iji je intenzitet na novou praga za
motoneuron A on e se aktivirati i doi e do odgovarajue refleksne reakcije. Ali, ako je u
isto vreme, iz nekog razloga prag motoneurona B vei od praga neurona A, zajedniki neuron
B se nee aktivirati ali se u njemu mogu stvoriti ekscitatori sinaptiki potencijal (EPSP). Ako
se stimulus istog intenziteta zatim primeni i na sinaptiki S2 ulaz, doi e samo do aktivacuje
C neurona, poto B nee dospeti do novoa paljenja. Ako se meutim, neuron S1 i S2 stimuliu
istovremeno, motoneuron B moe da se aktivira jer se dva pojedinana EPSP mogu sumirati i
tako dovesti membranu do nivoa paljenja. Umesto reakciji koja bi odgovarala aktivaciji samo
2 neurona (A,B), izaziva se reakcija koja odgovara aktivaciji tri neurona (A,B,C). Dakle, pri
istovremenoj stimulaciji S1 i S2 neurona u zajednikom motoneuronu B moe doi do
sumacije, reakcija na stimulus je poveana to odraava amplifikaciju ulaznog signala.
Opisani oblik sumacije je rezultat istovremene aktivacije dva posebna presinaptika neurona i
naziva se prostorna sumacija.
Drugi oblik sumacije je vremenska sumacija. Do nje dolazi kada se isti presinaptiki neuron
aktivira uesalo, tj. sa veim brojem stimulusa u jedinici vremena. ei oblik je prostorna
sumacija do koje moe doi pri aktivaciji razliitih i ak prostorno veoma udaljenih
presimpatikih neurona. Vremenska sumacija ima manji znaaj u aktivaciji centralnih
neurona, verovatno zato to je ovaj mehanizam modulacije ekscitabilnosti sinapse manje
pogodan, poto promena ekscitabilnosti traje relativno kratko.
Subliminarni rub - zajedniki neuroni koji isti senzitivni neuron ili interneuron dovode do
poveane ekscitabilnosti. U odreenim uslovima se aktivira i dovodi do sumacije.
8. Postaktivnost. Paralelne i oscilatorne veze (funkcionalni znaaj)
Postaktivnost je proces koji nastavlja da se odvija i posle delovanja drai, produenje neke
refleksne i druge radnje.
Sloene sinaptike veze koje se stvaraju u CNS-u ne dovode samo do prostornog irenja
refleksne ili druge reakcije ve se ono moe i znaajno produiti. To zavisi od specifinih
neuronskih veza na osnovu kojih jednostruka aktivacija moe izazvati mnogostruku aktivaciju
istog motoneurona ili drugih centralnih neurona. Specifine interneuronske veze (od kojih
zavise takvi efekti) nazvane su lananim vezama. Postoje dva oblika takvih veza:
1) Paralelne veze
Interneuroni razliitog nivoa povezani su sa razliitim motoneuronom. Paralelne veze se
ostvaruju pomou aksonskih kolaterala specifinih interneurona. Jedna od aksonskih grana
takvih internurona stvara sinapse sa sledeim neuronima i izaziva njegovu eksictaciju. Druga
aksonska kolaterala istog interneurona moe da stvara ekscitatornu sinapsu sa sledeim
interneutonom, tj. interneuronom sledeeg reda. On takoe moe biti ekscitiran i da vri
sinapsu sa istim neuronom motoneuronom, moe da se aktivira neposredno pomou
interneurona prvog reda i posredno pomou interneurona drugog reda. Meutim, interneuton
drugog reda, kao i prvi neuron u sastavu ove neuronske mree, moe imati dve aksonske
grupe. Druga kolaterala interneurona drugog reda moe da stupi u sinaptiki kontakt sa
interneuronom treeg reda iji akson stvara i treu eksictatornu sinapsu sa zavrnim neuronom
u kome bi se stvorila tri akciona potencijala to bi npr. dovelo do trostruke kontrakcije iste
motorne jedinice. Da bi dolo do ponovljenje aktivacije zavrnog neurona mree, trajanje
sinaptikog zadravanja mora pri prelasku nervnog impulsa sa interneurona na zavrni neuron
mora da premai trajanje refraktornog perioda (to i jeste sluaj u neuronskom kolu ak i sa
dva neurona). Sinaptiko zadravanje je tu dovoljno dugako te se zato u zavrnom neuronu
mree posle prvog moe generisati i drugi nervni impuls. Ako je zavrni neuron motoneuron,
njegova viestruka aktivacija e izazvati refleksnu reakciju koja traje due od stimulacije
senzitivnog neurona. U sluajevima kada se u neuronskoj mrei umetne i vei broj
interneurona aktivnost motoneurona (tj. drugih neurona) moe biti znaajno produena.
2) Oscilatorne veze (reverberantni krugovi)
I ovde postoje neuroni koji se granaju. Jedna kolaterala ekscitatornog interneurona prvog reda
stvara sinapsu sa sledeim neuronom (npr. motoneuronom ), ali druga kolaterala istog
neurona je povratna i ona stupa u vezu sa takvim interneuronom koji je u sinaptikom
kontaktu sa poetnim neuronom, tj. sa onim sa kojeg poinje povratna kolaterala. Prema tome
ovakve neuronske mree stvaraju zatvoren krug i primer su pozitivne povratne sprege.

9. Zamorljivost nervnih centara

Zamor nervnih centara ogleda se u zamoru hemijskih sinapsi, kao zatita od prevelike
stimulacije. Manifestuje se prvo usporenjem, a potom i prekidom sinaptike transmisije, a
obuno se javlja prilikom frekventnog i/ili dugotrajnog okidanja sinapse, uglavnom kada se
istroe raspoloive koliine neurotransmitera a reutilizacija nije dovoljna da to kompenzuje.
On moe nastati i usled progresivne inaktivacije receptora na postsinaptikoj membrani. U
nekim sluajevima je zamor sinapsi posledica nagomilavanja kalcijumovih jona u
sinaptikom zavretku, jer oni aktiviraju kalcijum-zavisne kalijumove kanale presinaptike
membrane i tako omoguavaju difuziju kalijumovih jona u meuelijsku tenost, usled ega
dolazi do hiperpolarizacije presinaptike membrane tako da se zaustavlja dalja transmisija.

10. Proces divergencije u CNS (iradijacija)

Pod divergencijom se podrazumeva prenoenje nervnih impulsa sa jednog presinaptikog na
vei broj postsinaptikih neurona. Divergentne veze karakteriu sve delove kimene modine,
a takoe i sve delove mozga. U kimenoj modini postoje divergentne veze koje se stvaraju
na taj nain to se aksoni senzitivnih neurona granaju i stupaju u sinaptiku vezu sa vie
interneurona ili motoneurona, zahvaljujui emu dolazi do irenja refleksne reakcije
(iradijacija). Prema tome, u CNS-u divergentne veze u stvari obezbeuju proces amplifikacije
pri kom izlaz (npr. refleksna reakcija) postaje vei od ulaza (aktivacije senzornih receptora,
odnosno senzitivnih neurona) .
Divergentne veze stvaraju se i u samim modanim strukturama. Te veze su izrazite izmeu
neurona malog mozga a takoe i izmeu meumozga (talamusa) i kore prednjeg mozga.

11. Konvergencija u nervnom sistemu (funckionalni znaaj)

Pojedine postsinaptike neurone u CNS-u moe da aktivira vie presinaptikih neurona koji
na njih konvergiraju. Na mnoge motoneurone kimene modine konvergira veliki broj
senzitivnih neurona, a naroito interneurona. Sa interneuronima sive mase kimene modine
stvaraju sinapsu mnogi drugi neuroni ija su tela locirana i van kimene modine, u drugim
delovima mozga.
Konvergencija mnogih senzitivnih neurona na iste motoneurona u kimenoj modini
posledica je kvantitativnih odnosa izmeu nervnih elija jedne i druge kategorije. Informacije,
tj. nervni impulsi koji potiu iz ula dospevaju do kore velikog mozga na taj nain to se
prenesu prvo na tzv. kortikalna relejna jedra talamusa. Izmeu talamusa i kore velikog mozga
stvaraju se i divergentne i konvergentne veze. Tako se s jedne strane informacija sa
pojedinanih talamikih neurona prenose na vie kortikalnih neurona. Sa druge strane, na iste
neurone u sastavu senzornih zona korteksa telencefalona konvergira vie talamikih neurona.
Od razliitih informacija kortikalni neuroni odaberu one koje u datom momentu imaju
funkcionalni smisao. Osnova konvergencije je sumacija postsinaptikih potencijala na nervnu
eliju.
Znaaj odgovarajua reakcija efektora na razliite informacije iz veeg broja receptora.

Postoji konvergencija iz jednog i iz razliitih izvora.

Multisenzorna ostvaruje se iz razliitih senzornih izvora.
Multibioloka vezana su za hranu, vodu, polne funkcije, odbranu.
Senzobioloka istovremeno se na neuronu okupe informacije i iz senzornih i iz biolokih
sistema, bez nje nema izgradnje uslovnih refleksa .

12. Reciprona inervacija (spojena inervacija).

Suprotne efekte postignute stimulacijom receptora koe na dve grupe miia erington je
nazvao reciprona inervacija. Ova pojava uslovljena je divergencijom senzitivnih neurona.
Jedna grana aksona senzitivnog neurona uspostavlja sinapsu direktno s motoneuronima miia
fleksora i u njima izaziva akcione potencijale. Druga grana vri sinapsu s umetnutim
neuronima koji inhibiraju motoneurone ekstenzora.
U sutini, ektenzori relaksiraju proporcionalno kontrakciji fleksora. Pri refleksu fleksije,
miii ekstenzori imaju funkciju antagonista u odnosu na fleksorne miie koji u ovom
refleksu uestvuju kao sinergisti. Proporcionalno, ali suprotno stanje dve kategorije miia
obezbeuje normalno koordinisano i glatko odvijanje ovog refleksa. Aktivacija senzitivne
komponente refleksnog luka izaziva ekscitaciju motoneurona sinergista i istovremeno
inhibiciju antagonista.
Reciprona inervacija je pored divergencije, sumacije i konvergencije veoma znaajan
mehanizam na kome se zasniva koordinacira refleksa.

13. Princip povratne sprege (veze)

Pod pojmom povratne sprege podrazumeva se veza pojedinih elemenata u sistemu gde izlaz
utie na aktivnost ulaza. Moe biti pozitivna i negativna. Kod pozitivne, izlaz pojaava
(amplificira) ulaz, dok kod negativnih dolazi do inhibicije (implifikacije) ulaza, i one imaju
presudi znaaj za znanje o uspenosti i este su u biolokim sistemima.
Povratna sprega je tehniko-matematiki pojam, ali koristan za razumevanje mnogih procesa,
meu njima i procesa CNS-a. Primer pozitivne povratne sprege je neuronska mrea koja se
naziva reverberantni krug ili oscilatorna veza.
Oscilatorna veza se stvara izmeu neurona kore velikog mozga i talamusa, a takoe je i u
experimentima na izolovanim ostacima kore prednjeg mozga dokazan fenomen reverberacije.
Razmatrajui funkcionalan znaaj reverberantnih interneuronskih mrea u CNS-u, neki
naunici su pretpostavili da bi se fenomen memorije mogao objasniti neprekidnim kruenjem
nervnih impulsa unutar iste populacije neurona. Na taj nain bi se jednom primljena
informacija mogla trajno zadrati u CNS-u. Meutim, ova dinamika teorija je danas
pobijena, bar kada se radi o konsolidovanom pamenju. Za razliku od neuvrenog,
skoranjeg (nekonsolidovanog) pamenja koje se relativno lako gubi, konsolidovano
pamenje odoleva razliitim, esto drastinim tretmanima organizma, kao to su
elektrookovi velike jaine, duboke hipotermije i ekstremno duboke amnezije, a takvi
postupci onemoguavaju stvaranje i prostiranje nervnih impulsa u svim, pa i u centralnim
neuronima. U ovakvim situacijama, ponavljana aktivacija neurona u oscilatornom kolu bi se
prekinula, te bi se tako i gubilo pamenje ako bi ono zavisilo od reverberacije tj. stalnog
kruenja impulsa u okviru iste neuronse populacije.

14. Princip dominante (hijerarhija motivacija)

U CNS-u u svakom momentu naeg svesnog ivota postoje odgovarajui delovi mozga koji
su aktivniji u odnosu na druge delove. Te delove mozga aktivira naa dominirajua potreba,
odnosno dominirajua motivacija. Sve nae funkcije podreene su principu dominante.
Principi dominante
1. poveana razdraljivost nervnih centara
2. stabilnost procesa razdraenja u vremena
3. sposobnost za funkciju drugoh razdraenja
4. inercija dominantnog arita razdraenja

Osnovnu odliku dominante predstavlja sposobnost vrstog odraavanja procesa razdraenja u

vremenu. Retko je odsutna bilo koja dominanta. Stanje bez dominante je stanje slabog
razdraenja. Ona se javlja kod sportista u stanju potpune oputenosti. Dominanta se javlja kao
fizioloka osnova panje, to je izraenija sve intenzivnije inhibira sve tekue reflekse.
Hijerarhija motiva:
1. bioloki ivot, ishrana i produenje vrste
2. socijalni motiv postignua i plastinost motivacije (zamnjivanje jednog motiva
drugim)
Hijerarhija po Maslovu :
1. fizioloke potrebe
2. potreba za sigurnou
3. potreba za ljubavlju
4. potreba da nas drugi cene
5. potreba za samoostvarenjem

15. Princip opteg krajnjeg puta

Uprkos injenici da mi doivljavamo razliite modalitete oseaja, nervna vlakna prenose
samo impulse. Svako nervno vlakno zavrava u specifinoj taki CNS-a pa je stoga tip
oseaja koji se doivi pri stimulaciji nervnog vlakna determinisan mestom u nervnom sistemu
do kojeg to vlakno vodi. Npr. ako se stimullie vlakno za bol, ovek osea bol bez obzira na
to koji tip drai deluje na vlakno. Ova specifinost nervnih vlakana za prenos jednog
modaliteta oseaja naziva se princip oznaenog puta. Princip oznaenog puta se sastoji iz
kombinacije signala koji putuje i drai odreenog intenziteta, kvaliteta i modaliteta. Odgovor
moe biti okidanje ili faciliranje.

16. Plastinost nervnih centara.

Plastinost nervnih centara prevashodno se odnosi na plastinost hemijskih sinapsi.
Plastinost ili adaptibilnost mozga, tj vikarisanje njegovih funkcija je sposobnost projekcionih
zora kore velikog mozga da se adaptira na promene koje nastaju u toku ivota. Prilagodljivost
je kompenzacija funkcija. Nervni sistem je prilagodljiv za mnoge informacije. Takoe je
dinamian i prilagodljiv ako doe do razaranja nekih delova CNS-a drugi delovi preuzimaju
njihovu ulogu.
Bioloki mehanizam pamenja i zaboravljanja se zasniva na plastinosti. Odvijaju se tokom
itavog ivota, naroito za vreme komunikacije i fizike aktivnosti. Kroz uenje dolazi do
uslonjavanja strukture i stvaraju se novi engrami pamenja. Mehanizam stvaranja do danas
nije poznat.
Obuhvata i neurone i gliju, i centralni i periferni nervni sistem.
Hemijske sinapse nisu statiki spojevi koji prenose neizmenjene akcione potencijale sa
presinaptikog na postsinaptiki neuron, nego pritom i moduliraju oblik bioimpulsa u smislu
olakavanja (facilitacije), postetanine potencijacije, ili pojave zamora (depresije) sinapsi. Svi
oblici modulacije su naroito izraeni u toku visokofrekventne (tetanine) stimulacije, kada
amplituda akcionih potencijala postepeno raste - facilitacija transmisije, da bi potom poela
da opada - depresija transmisije (vie opada to je vea frekvenca stimulacije). Plasticitet
sinaptike transmisije impulsa uglavnom zavisi od intenziteta egzocitoze neurotransmitera, a
on je upravo proporcionalan koliini difundovanih kalcijumovih jona u sinaptiki zavretak.
U uslovima visokofrekventne stimulacije, inae spore kalcijumove pumpe ne stignu da
ispumpaju sav viak kalcijumovih jona. Zato se oni nagomilavaju u citoplazmi sinaptikog
zavretka i dovode do pojaane i produene egzocitoze neurotransmitera, koja moe trajati od
nekoliko minuta do sat vremena. Iz ovog razloga, pojedinani stimulus dat po prestanku
frekventne stimulacije produkuje amplitude akcionih potencijala vee od svih prethodnih
(posttetanina potencijacija).

17. Kompenzacije funkcija u CNS-u

CNS u osnovi ima dve funkcije:
1. one povezuje receptore sa udaljenim efektorima
2. u CNS-u se odvijaju sloeni integracioni procesi od kojih zavisi kako koordinisano i
svrsishodno kretanje tako i svi drugo oblici ponaanja to ukljuuje i svesno ponaanje
oveka.
CNS je dinamian i prilagodljiv. Ako doe do razaranja nekih delova CNS-a ostali delovi
preuzimaju njihovu funkciju. Nadoknaenje funkcija posle oteenja mozga se odvija na dva
naina :
1. stvaranjem bonih ogranaka ostalih neurona i nadomeuje se oteenje
2. aktiviranjem mirujuih neurona (moe se javiti greka pa e se nai zalutali nervi u
oporavku).

18. Inhibicija u CNS-u (vrste i znaaj).

Pojavu inhibicije opisao je erington. Aktivacija i inhibicija su suprotni procesi, meusobno
neodvojivi.
Inhibicija je aktivan nervni proces, na makronivou se manifestuje u vidu smanjenja ili
prestanka neke delatnosti, a na mikronivou predstavlja izraz smanjene razdraljivosti neurona
koja se manifestuje smanjenjem broja generalisanih ak.potencijala ili njegovim potpunim
prestankom.
Prema eringtonu nervni impulsi koji stiu sa perifernih receptora u CNS mogu imati dvojako
dejstvo: aktivirajue (ekscitatorno) i koee (inhibitorno).
Proces koji dovodi do smanjenja ili do prestanka aktivnosti centralnih neurona zove
se centralna inhibicija.
Tipovi inhibicije:
1.DIREKTNA (postsinaptika) se javlja u postsinaptikoj membrani neurona, a pod
dejstvom specijalnog inhibitornog medijatora. U CNS-u postoje specijalni inhibitorni neuroni,
tj. jedna vrsta interneurona u ijim zavrecima se izluuje inhibitorni medijator GABA, koji
uslovljava hiperpolarizaciju membrane motoneurona, tj. stvaranje IPSP, ime se membrana
udaljuje od nivoa paljenja I prestaju da se generiu ak.potencijali (mii se ne kontrahuje).
Nervni impulsi kada pristignu u inhibitorni neuron izazivaju u njima proces razdraenja, u
njemu se javlja ak.potencijal koji se rasprostire du njegovog aksona, ali taj akson pri dolasku
ak.potencijala na presinaptiki zavretak izluuje ne razdraujui, nego inhibitorni medijator.
Javlja se kratka hiperpolarizacija postsinaptike membrane sledeeg beurona i dobijamo
IPSP.
2.DIREKTNA (presinaptika) se javlja pred sinaptikim kontaktom neposredno u
presinaptikoj oblasti. Aksonalni zavreci inhibitornog neurona formiraju akso-aksonsku
sinapsu na aksonskom zavretku druge nervne elije i tako blokira proces razdraenja u njoj,
jer kad se aktivira on lui inhibitorni transmiter. Tako dolazi do hiperpolarizacije aksonskog
zavretka neurona koji inae stvara ekscitatornu sianpsu sa sledeom nervnom elijom.
Akcioni potencijal se smanjuje kasnije a poslediaca smanjenja amplitude akcionog potencijala
je smanjenje ulaska Na I K.
3. Inhibicija pomou negativen povratne sprege (povratna) - Ovaj tip inhibicije utvren je
kod alfa motoneurona u kimenoj modini, do ije inhibicije dolazi na raun aktivacije
specifinih interneurona koji se zovu Renou neuroni.

Pojedini motoneuroni u sivoj masi kimene modine odlikuju se time to se njihovi aksoni
granaju. Neke od aksonskih kolaterala su povratne i stvaraju sinapsu sa Renou neuronima .
Sa druge strane, taj isti neuron stupa u sinaptiki kontakt sa telom onog istog neurona ija
aksonska kolaterala stvara ekscitatornu sinaptiku vezu sa Renou neuronom. Ovde se radi o
povratnoj sprezi koja se stvara izmeu motoneurona I njegove kolaterale tj. inhibitornih
neurona.
Inhibicijske sinapse ili sinapse tipa II imaju sve delove uobiajene za hemijsku sinapsu
(asimetrian spljoten buton sa pljosnatim ili ovalnim vezikulama, manja aktivna zona i ua
sinaptika pukotina (oko 20 nanometara) nego kod ekscitatijskih sinapsi. Inhibicija neke
ekscitacijske sinapse se postie se hiperpolarizacijom njene presinaptike ili postsinaptike
membrane, a moe se ostvariti i jakom aktivacijom specifinih enzima koji razlau njen
neurotransmiter. U zavisnosti od toga ona moe biti presinaptika ili postsinaptika.
Presinaptika inhibicija nastaje pranjenjem inhibicijske sinapse koja se nalazi ispred
presinaptikog zavretka. Preteno se odvija preko akson-aksonskih sinapsi, koje
posredstvom neurotransmitera GABA ili glicina, izazivaju manje ili jae izraenu lokalnu
hiperpolarizaciju. Usled toga potpuno se zaustavlja ili samo umanjuje frekvenca akcionih
potencijala na putu ka sinaptikom zavretku. Osim presinaptike inhibicije postoji i
presinaptika facilitacija. Uglavnom se ostvaruje posredsvom akson-aksonskih sinapsi, ali u
ovom sluaju ona dovodi do manje ili jae izraene presinaptike membrane.
Postsinaptika inhibicija u zavisnosti od stepena postignute hiperpolarizacije, opada ili ak
privremeno potpuno gubi ekscitabiilnost postsinaptikog neurona. Poseban oblik
postsinaptike inhibicije je Renshaw inhibicija koja nastaje u alfa motornim neuronima
prednjih rogova sive mase kimene modine. Ona slui za kontrolu poprenoprugastih miia,
tj. preciznosti i snage voljnih pokreta. Moe se rei da ova vrsta inhibicije, zapravo, filtrira
impulse do optimalne frekvence za miinu kontrakciju. Ona spada u recipronu inhibiciju jer
alfa neuron sam sebe hiperpolarie i na taj nain smanjuje broj porenoprugastih miia koji
uestvuju u pokretu. Time se dodatno poveava precinost pokreta.
Znaaj inhibicije lei u tome to omoguava da se postigne velika preciznost voljnih pokreta.

19. Metode ispitivanja funkcija CNS-a (razaranje, presecanje I ekstirpacija)

Pravi se oteenje nervnog sistema I prati se koje su funkcije nestale. Gube se i velike i male
funkcije. Koriste se lezije.
Prva ispitivanja strukture i funkcija CNS-a vrena su neuroanatomskim i neurofiziolokim
metodama razaranja ili presecanja pojedinanog nerva, nervnog vlakna, odnosno tkiva, kao i
ekstirpacijom tj. potpunim odstranjivanjem odreenog strukturnog dela oglednog mehanizma
(organa, tkiva, tumora) i potom posmatranjem i zapisivnjem nastalih promena. Vreni su na
ivotinjama I ljudima.
Razaranje razaranje delova CNS-a razliitim postupcima, prati se ta nedostaje.
Presecanje ogleda se u presecanju razliitih delova CNS-a, najstarija metoda, posmatranje
funkcija koje prestaju sa izvrenim ogledom.
Ekstirpacija (udaljivanje) razdvajanje delova CNS-a.
Primer prefrontalna lobotomija (hirurko presecanje veze izmeu frontalnog podruja i
ostalih delova mozga kao tretman mentalnih bolesti, sideaffects.)

20. Metode ispitivanja funkcija CNS-a (stimulacije)

Stimuliu se odreene nervne strukture i prate se promene funkcija. Uglavnom se koristi
elektrostimulacija, a postoji i stimulacija hemijskim materijama. Pri dejstvu stimulusa se u
nevnim vlaknima stvaraju nervni impulsi. Pored elektrine i hemijske, postoji i mehanika i
magnetna stimulacija.
Velika grupa metoda, suprotna metodama presecanja, udaljavanja i razaranja.
Stimulisanje pokree na aktivnost.

Elektrina :
Cea - razlozi : (prednost elektrine struje )
1. lako se dovodi i dozira
2. imitira AP
3. u dovoljnoj dozi ne oteuje tkivo i izaziva povratno dejstvo
Lokalizacija elektroda :
na povrsini, unutar strukture
Primena : mapiranje korteksa

Hemijska :
rea -razlozi:
1. ne moe se lako neutralisati dejstvo unesene materije
2. predoziranje
3. metabolisanje hemijske materije : drugaiji efekat

Mehanika najjednostavnija, a magnetna je najsavrenija. Magnetna je zamenila elektrinu

jer je jednostavnija i bezbolna.
21. Metode ispitivanja funkcija CNS-a (elektrofizioloke metode)
Registracija bioelektrinih procesa
EEG -> elektroencefalografija
Registruje modanu el. aktivnost preko elektroda smetenih na poglavini (najee) ili
subduralno (unutar modanog tkiva). Rezultat je dijagram koji prikazuju
elektroencefalografske talase.
CT je precizno snimanje glave, bolje za kotane delove nego za modanu masu.
registrovanje neprekidne sumirane, lokalne, spontane bioelektricne aktivnosti
dopunsko ispitivanje kore velikog mozga
Elektroencelografski talasi
Nedostaci : samo 2/3 kore se ispituje, ne moe se upotrebiti za ispitivanje subkortikalnih
odnosa i definisanje nekog poremecaja.

Postoje jo i PET (pozitron emisiona tomografija), fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca),

EP (evocirani potencijali) i CT (komjuterizovana tomografija).

22. Evocirani potencijali (vizuelni, auditivni, somatosenzorni, kognitivni)

Evocirani potencijali su promene u elektrinoj aktivnosti nervnog sistema izazvane nekim
dogaajem ili pobudom. Koriste se u dijagnostici. Izazivaju se vizuelnom, auditivnom, ili
magnetnom stimulacijom senzornih ili motornih puteva.
Analize izazvanih potencijala u senzornim i motornim zonama.
Vrste:
1. Vizuelni (VEP) - najvei evocirani potencijal, najlake se snima i najosetljiviji je na
promene uzrokovane neurolokim oboljenjima.Mogu se izazvati razliitim vizuelnim
stimulacijama.
2. Auditivni (AEP) - za ispitivanje funkcije akustinog puta poev od unutranjeg uha, do
kortikalnog akustinog centra u temporalnom renju.
3. Somatosenzorni (SSEP) - ispitivanje funkcije senzornog sistema na nivou perifernih
nerava, senzitivnih spinalnih korenova, kimene modine, talamusa i senzitivne kore.
4. Kognitivni - relativno novi elektrofizioloki test za ispitivanje poremeaja kognitivnih
funkcija. Primena u dg neurolokih i psihijatrijskih oboljenja odraslih i dece.

23. Ostale metode ispitivanja CNS-a (Rtg, MR, MRA, MR spect, PET)
RTG - aplikuju se elektromagnetni talasi velike prodornosti to omoguava prolazak kroz telo
a da se pritom ne oslabe do te mere da se ne mogu detektovati. Koristi se za ispitivanje
struktura kotanog i modanog tkiva. Moe se identifikovati fluorescentnim rastvorom ili
filmom. Koristi se u dg i th za unitavanje malignih stanica.

CT - manje steti a daje bolju sliku

MR - magnetna rezonanca je postupak konstruisanja slike visoke rezolucije struktura ivog

mozga, na osnovu merenja valova koje emituju atomi vodonika aktivirani radiofrekventnim
valovima u magnetnom polju. Snaga aparata ja tesla.

MRA - magnetno rezonantna angiografija je noviji dg postupak koji nije tetan i invazivan, a
daje dobre rezultate posebno u prikazu krvnih ila mozga i vrata.

PET - pozitronska emisiona tomografija je tehnika neuroodslikavanja koja se zasniva na

merenju razlika u protoku krvi koje su povezane sa modanom aktivnou. Omoguava
vizualizaciju aktivnih zona u mozgu.
Mr spect magnetno rezonantna spektroskopija - iz odabranih delova tkiva mozga kao i
patoloki promenjenih tkiva se dobijaju spektri tj. signali koja omoguavaju zakljuivanje o
molekulima koji se nalaze u tkivu. Retko se koristi.