Problem sluajnosti

Moda je jezgro problema sa relativnim verovatnoama i istim verovatnoama u tome da ljudska psiha,
izgleda, nije toliko osposobljena da se nosi sa idejom sluajnosti. Sluajno je re koju koristimo da bismo
opisali stvari koje je javljaju neoekivano, nesistematino, ili potpuno sluajno. Milioni sluajnih dogaaja
javalju se u naim svakodnevnim ivotima. Velika veina ovih dogaaja, kao to je strujanje vazduha ili zvuci sa
ulice, koji se uju u pozadini naeg trenutnog okruenja, su potpuno neupadljivi. Samo e mali deo ovih
dogaaja privui i zadrati nau panju. Naravno, injenica da se neto interesantno upravo desilo, ne
podrazumeva da ju je neto znaajno prouzrokovalo. Ipak, kada se susretnemo sa dogaajem koji se ini
neprirodnim, ali zapravo nije, mi ispoljavamo prirodnu tendenciju da mu pridamo neko znaenje, ak i
ako je ono prolazno, uprkos injenici da znamo da se dogaaj desio potpuno sluajno.
Uzmimo za primer, kada nas neko nazove u istom momentu, kada smo i mi njega eleli da nazovemo. injenica
da smo mislili na datu osobu, nije uticala na njenu odluku da nas nazove, no ipak je teko odupreti se utisku
sluajnosti koja se dogodila. Naravno, mogue je da ste mislili na tu osobu iz odreenih razloga (kao to je
skoranji dogovor da ete je kontaktirati uskoro), i da je to isti razlog zbog koga je ta osoba vas nazvala. A
zapravo sve to se dogodilo jeste da su se dva, temtski slina, dogaaja poklopila. Ipak, ako je trenutak
pravi, ovakve sluajnosti mogu dovesti do oseaja iznenaenja, pa ak i zaprepaenja.
Ako se vie od dva uporedna dogaaja poklope, tada ovo zaprepaenje moe postati zaslepljujue.
Razmotrite primer para iz Birmingema, koji su stekli internacionalnu slavu kao svetski najnesreniji turisti:
igrom sluaja odluili su da odu na odmor u Njujork, London i Mumbaj ba na dan kada e svaki od ovih
gradova biti meta masovnih teroristiih napada (Crompton, 2013). Ili razmislite o primeu irske medicinske
sestre i stjuardese. Ili razmotrimo sluaj Hravata, koji je izmeu 1962. i 1995. godine, preiveo voznu,
avionsku, autobusku i saobraajnu nesreu, pre nego to je osvojio milion dolara na lutriji, a pri tome je prvi put
kupio tiket (Hough, 2010). Mnogi od ovih dogaaja su sami po sebi vredni panje, ali injenica da su se
dogodili u tako tematski koherentnim celinama ih ini zaista nezaboravnim. Generalno, ljudi razumeju
da je ponekad sluajnost, samo sluajnost. Ali kada se sluajnosti nagomilaju - drugim reima, kada
poinjemo da vidimo sluajnost sluajnosti ljudi postaju sve sumnjiaviji.
Ponekad ujemo ljude koji prigovaraju da oni jednostavno ne veruju u sluajnosti. Moda ljudi, koji imaju
takvo gledie, oseaju da su opravdano oprezni. Meutim, nevoljnost da se veruje u sluajnost, moe da ima
katastrofalne posledice. Tako je, 2003. i 2004. godine, Lucia de Berk, nevina medicinska sestra iz Holandije,
proglaena krivom za sedam ubistava i jo tri pokuaja ubistva, prvenstveno zbog nespremnosti tuilatva da
poveruje u sluajnost Statistiki, verovatnoa da se ti dogaaji dese pukom sluajnou je 1:342 miliona
(Derksen & Mejising, 2009). Nakon to je prst uperen u nju, mnog njeni saradnici su pristupili i okleveteli
njenu linost. Rekli su da je bila nedrueljubiva, da je skretala panju svojim ekscentrinim ponaanjem i
interesom za tarot karte. De Berkova je osuenja na doivotnu robiju, iako nije postojao nijedan forenziki
dokaz, kao ni svedoci, koji bi potvrdili statistike pretpostavke. Nakon presude, odreen broj naunika i
statistiara poeo je da preispituje razumnost njenog sluaja. Imajui u vidu da se sluajnosti dogaaju i da
je ljudima teko da procene verovatnou, bazirati ceo sluaj ubistva prvenstvno na jednoj proceni, se ini
veoma opasnim. Mnogi statistiari su poeli javno da komentariu nerazumljivost prorauna tuilatva,
te je na kraju ustanovljeno da su dati prorauni pogreni. U stvari, anse da je Lucia de Berk radila ove
odreene smene su blie 1:25, nego 1:342 miliona (Gill, Groeneboom, & de Jong, 2010). Istaknuti fiziar je
naglasio da, ne samo da su potrebne verovatnoe izraunate pogreno, ve su, takoe, bile interpretirane
pogreno: dok je tuilatvo isticalo da su prirodne smrti retke, nisu uzimali u obzir da su ubistva jo rea
i usled toga, pogresno su pretpostavili, da su ea nego prirodne smrti (Buchanan, 2007). Uprkos injenici

da nijedan materijalni dokaz nije predstavljen i da se nita statistiki neuveno nije desilo, poetna nevoljnost
autoriteta da poveruju u seriju zastraujuih sluajnosti je doveo do toga da neduna medicinska sestra
provede sedam godina iza reetala, kao osueni ubica dece.
Slina sudbina zadesila je britansku advokaticu Sali Klark, koja je 1999. godine osuena za ubistvo svoje dvoje
dece. Klarkova je imala i dve bebe koje su slino umrle u ranom detinjstvu, dve godine ranije. Eminentni
pedijatar je izneo statistike podatke na sudu,tvrdei da su sane da dva deteta iz iste porodice umru odjednom u
takvim okolnostima 1:73 miliona. Zbog ovog razloga,on je bio ispitivan od strane Opteg Zdravstvenog Saveta
zbog loeg ponaanja i neko vreme bio izbrisan sa medicinskog registra.Veliki broj njegovih prethodnih
sluajeva su ponovo bili otvoreni i druge dve ene, koje su bile u zatvoru zbog ubistva svoje dece, su
osloboene optubi i putene na slobodu. Ali sve ovo je slaba uteha za Sali Klark. Posle tri godine provedene u
zatvoru. kao ubica svoje dece, umesto oaloene majke, razvila je niz ivotnih problema. Umrla je od trovanja
alkoholom 2007. godine, sa samo 42 godine.
Veina nas nailazi na potekoe da rezonuje sluajnosti u svakodnevnim okolnostima. I ne samo ovaj, ve i
bilo koji drugi zadatak moe otii u veoma pogrenom smeru, ak i za potvrene strunjake, naroito kada
nastoje da obezbede zakljuno miljenje do kojeg su doli na osnovu svog iskustvo umesto svoje obuke. Veoma
esto, prava komleksnost zahteva promiljene i sistematske matematike analize bazirane na odreenim
statistikim principima. Baratati verovatnoama je izazovno zato to je sluajnost, koja se temelji na
koincidencijama, egzistencijalno temeljna. Uostalom, veoma je teko dokuiti kako nasumini dogaaji
zaista mogu biti nasumini, bez pridavanja znaaja utisku da neivi predmeti mogu samovoljno da
delaju. ak i bacanje novia nije uvek smatrano u potpunosti nasumnim: istorijski, praksa bacanja novia
nije koriena da se dokae nasuminost, ve da se veliaju istinske namere bogova koji kontroliu sudbinu
univerzuma.