LAIKO I NAUNO SAZNANJE

razliita odreenja nauke:

Nejgel institunacionalizovana vetina istraivanja
Mekgigan aplikacija naunog metoda na reive probleme:
naunost metoda zadovoljenje odreenih principa objektivnosti, sistematinosti i dr.
reivost problema na pitanje je mogue odgovoriti realnim ili potencijalnim kapacitetima

neke karakteristike naunog, u odnosu na laiko saznanje:

organizovanost nauno znanje je sistematizovano na osnovu eksplikatornih principa
univerzalnost nauno znanje ima neogranieno vaenje u specifikovanim uslovima
apstraktnost pojmova (nasuprot obinom jeziku)
vea nestabilnost znanja (posledino stalnom testiranju, osetljivosti na kontradikcije i dr.)
autokorektivnost

PREDISTORIJA PSIHOLOGIJE

uticaj filozofskih koncepcija:

antika:
Aristotel prvi spisi kompletno posveeni psihikom - De anima - O dui
antiko razlikovanje aspekata due (pr. Platonova podela na razumsku, nagonsku i uvstvenu
duu) znaajne posledice na savremenu razdvojenost kognitivnog, konativnog i afektivnog
funkcionisanja

filozofija:
Descartes O strastima due
- supstancijalni dualizam - dvostrukost ljudske prirode:
- telo materijalno, proteno (refleksi)
- dua nematerijalna, neprotena (volja)
- komunikacija due i tela u hipofizi
- analiza diskretnih emocija; odnosi afekta i kognicije
- znaajan uticaj na psiholoke pravce koji sadre neke racionalistike pretpostavke

Kant klasini idealizam

- razlikovanje spoznajnih i nespoznajnih stvari - znaajan uticaj na fenomenoloku
psihologiju
- ljudsko saznanje ogranieno apriornim umnim formama (prostor i vreme)
- protivnik psihologije nauka koja ne moe da meri nije nauka; kritike introspektivnog
postupka

Locke engleski empirizam

- osnovni problemi su gnoseoloki mogunosti i granice ljudskog saznanja
- svo znanje dolazi iz iskustva - ovek je tabula rasa
- znaajan uticaj na empirijsku psihologiju strukturalizam, ali i bihejviorizam
uticaj prirodnih nauka:
fizika: - razvoj eksperimentalne metode
- znaajna otkria: zakoni meanja boja, zakoni akustike i sl.
astronomija: - uoavanje znaaja line jednaine tj. individualnih varijacija u vremenu
reakcije podsticaj razvoja psihologije individualnih razlika, ali i
eksperimentalne psihologije po Dondersovom modelu
biologija: - teorija evolucije kao osnova razvoja funkcionalistike psihologije
- razvoj komparativne i genetike psihologije
psihijatrija: - polazna osnova psihoanalitikog pristupa
fiziologija: - niz znaajnih otkria: zakon specifine energije nerava, brzina provodljivosti
nervnih impulsa i sl.
- razvoj metoda koji prethode eksperimentalnoj introspekciji

psihofizika G. T. Fechner Elementi psihofizike (1860)

- empirijska pretea psihologije
- eksperimentalni pristup gnoseolokom problemu
- psihifizike metode tipian primer eksperimentalne (analitike) introspekcije

OSNOVNA PITANJA NAUKE

osnovni zadaci nauke odgovor na pitanja:

ta? opis pojava (posmatranje, klasifikacija, definicija)
kako? opis veza meu pojavama (deskripcija, nau. zakoni)
zato? razumevanje i objanjenje (eksplanacija, predikcija)

definisanje nauke:
predmet ta se izuava: definisanje predmeta, problema
metod kojim postupcima: odreenje naina (ne tehnike, ve opteg pristupa)

* * *

EMPIRIJSKA PSIHOLOGIJA - STRUKTURALIZAM

prve definicije (psihologije izdvojene iz filozofije):
W. James (1890) nauka o mentalnom ivotu, kako o njegovim pojavama, tako i o
njegovim
uslovima
G. T. Led (1902) sistematski opis i objanjenje pojava svesti kao takvih
W. Wundt (1892) ono to nazivamo unutranjim iskustvom, tj. svoje oseaje i oseanja,
svoje misli i htenja

psihologija odreena kao empirijska nauka:

je nauka o pojavama i procesima svesti (predmet)
koje istrauje - eksperimentalnom introspekcijom (metod)

nauka o svesti = nauka o dui:

 nauka o psihikom tj. dui ta je dua? Titchenerov odgovor:
dua ukupnost svesnih doivljaja od roenja do smrti
svest ukupnost svesnih doivljaja u datom trenutku

nauka o dui i druge nauke:

razgranienje sa drugim naukama:
Wundt: - unutranja i spoljanja iskustva
- neposredna i posredna iskustva
Titchener: - iskustvo zavisno i nezavisno od subjekta

nauka o dui i njen metod:

nova psihologija bazirana na eksperimentu i introspekciji:
samoposmatranje vre izvebani ispitanici
strogo kontrolisani uslovi draenja
panja usmerena na unapred odreeni predmet posmatranja
ispitanik ne zna za cilj ispitivanja
pojava koju posmatra ne zavisi od njegove aktivnosti
ispitiva kontrolira spoljanju dra
ispitanik izvetava o utisku

nauka o dui i njen odnos prema problemu odnosa duha i tela:

odreenje odnosa svesnih pojava i neuralnih procesa:
Wundt psihofiziki paralelizam
priroda odnosa duha (mind) i tela (brain) je problem filozofije, ne psihologije

STRUKTURALISTIKA PSIHOLOGIJA
klasina introspektivna psihologija Wundtova psihologija
strukturalistika psihologija Titchenerov nauni program
osnovne ideje strukturalizma:
definisanje najjednostavnijih elemenata (atoma) koji grade pojave svesti
njihovim kombinacijama nastaju sloene psih. pojave
nastajanje sloenih psih. pojava iz gradivnih elemenata rezultat je odreenog
procesa
i elementi svesti i njihovi meusobni odnosi imaju odreenu neurofizioloku
osnovu

ciljevi strukturalizma:
cilj psihologa (Titchener):
analiza konkretnih mentalnih doivljaja na jednostavne komponente
otkrivanje principa kombinovanja elemenata tj. zakona koji upravljaju tim
kombinovanjem
povezivanje mentalnih doivljaja sa njihovom fiziolokom osnovom

osnovni nalazi strukturalizma:

osnovni elementi svesti:
senzacije
predstave
 afektivni ton

zakoni kombinovanja elemenata:

bazini zakoni asocijacija
ne atomistiki (cigla-malter) ni hemistiki (Milov) model, ve model stvaralake sinteze

doprinosi strukturalizma:
sadrinski dobrinosi strukturalizma:
slobodne asocijacije
polje panje
opaanje prostora (dubine)
osnovne senzacije...

metodoloki doprinosi strukturalizma:

razvoj prve eksperimentalne introspektivne metode

najvei (historijsko-razvojni) doprinos strukturalizma:

reakcije protiv strukturalne psihologije

REAKCIJE NA STRUKTURALIZAM
osnovne (opte) zamerke:
funkcionalizam usmerenost na strukturu, umesto funkciju psihikih procesa
bihejviorizam nenaunost posledino primeni introspekcije i analizi svesti
getalt elementarizam i asocijacionizam
egzistencijalizam rascepkanost, usmerenost na objanjenje umesto razumevanja
psihoanaliza zanemarivanje dinamike i nesvesnog

kritike pojama svesti:

elementaristika koncepcija svesti
W. James karakteristike toka svesti:
subjektivnost svako stanje svesti deo je line svesti
dinaminost stanja svesti se neprekidno menjaju
kontinuiranost u toku svesti nema prekida
selektivnost svest se interesuje vie za jedne, no druge objekte

vetako izdvajanje svesti iz konteksta

S. Rubinstein svest je razmatrana odvojeno od aktivnosti individue
idealistiki postupak
razdvajanjem svesti od objektivne stvarnosti i delatnosti individue nastaju
nedelatna
svesnost (strukturalizam) i nesvesna delatnost (bihejviorizam)

kritike metode:
zamerke klasinoj eksperimentalnoj introspekciji:
subjektivnost, nenaunost (bihejviorizam)
analitinost, elementaristinost (getalt)

STRUKTURALIZAM opti status

opti stav strukturalistike psihologije:
 psihologija introspektivna empirijska nauka
insistiranje na bavljenju istom naukom, nezainteresovanost za praktinu primenu
orijentacija na odraslog, normalnog (mukarca)

karakteristike strukturalizma:
deskriptivnost opisi, definicije i klasifikacije
introspektivnost analitika forma
senzornost elementi svesti su senzacije i predstave (ulno poreklo)
elementaristinost svest kao struktura elemenata (molekularni pristup)
asocijacionizam asocijacije kao osnovne veze

* * *

GETALT PSIHOLOGIJA
pretee getalt psihologije:
F. Brentano (1874) psihologija akta
prirodno samoposmatranje fenomenoloki metod
razlikovanje psihikih akata i psih. Sadraja psihologiju zanima prvo
intencionalnost svest je uvek usmerena

K. Von Ehrenfels (1890) gradaka kola

princip transpozicije doivljena celina ne menja se sa promenom elemenata; promenom
rasporeda istih elemenata formira se drugaija celina
getalt primarnost u opaaju ima celina

M. Wertheimer (1912) berlinska kola

fi-fenomen celina sadri vie no to je elementima dato

getalt psihologija osnovne teme:

opaanje:
getalt princip opaaj celine nije determiniran unutranjim dogaajima, ve
konstelacijom
stimulusa u svetu izvan nas
osnovni konstelacioni faktori opaanja su:
blizina
slinost
zajednika sudbina
dobra forma (pregnantnost)
izdvajanje figure i pozadine; reverzibilne figure
uenje:
miljenje kao reorganizacija problema (Khler, 1925)
linost:
teorija polja model dinamike linosti (Lewin, 1935)

karakteristike getalt psihologije:

prevashodni interes psihologija opaanja
 kasnije predmet postaje i unutranje iskustvo i ponaanje
naglaavanje znaaja celine molarni pristup pojavama
upotreba fenomenoloke intreospektivne metode