Vestacka transformacija jezgra

Ilic Jovan IV-3

Nuklearna transmutacija

Transmutacija jezgra je konverzija nekog hemijskog elementa, odnosno izotopa u drugi.

 Do prve vestacke transformacije jezgra je doslo 1919. god pomocu -cestica emitovanih iz polonijuma ( Po ) cija je energija bila oko 7,5 MeV. Ogled je izveo E. Raderfod u komori.
214 84

 Komora K punjena je razlicitim gasovima. Izvor cestica (radioaktiavni polonijum) postavljen je na pokretan stalak C. Scintilacije, izazvane upadnim cesticama na ekran S posmatrane su mikroskopom M. Metalna folija F je postavljena je ispred mikroskopa kako bi se sprecilo ocitavanje scintilacija koje su napravile -cestice. Pokazalo se da ako se u komori postavi azot scintilacije postoje I u takvim uslovima.

 Na osnovu toga Raderford je zakljucio da se prilikom sudara -cestica sa jezgrom atoma azota, obrazuje izotop kiseonika sa oslobadjanjem protona:

+ N O + p
4 14 17 7 8 1

To je bila prva vestacki izvedena transformacija jednog hemijskog elementa u drugi. Sema je potvrdjena na osnovu zakona o odrzanju energije, impulsa, naelektrisanja I masenog broja. Time je dokazano postojanje protona.

+
4

N O + p
14 17 8 1

Vestacka radioaktivnost

 Pretvaranje stabilnih atomskih jezgara u nestabilna, radioaktivna jezgra putem interakcije sa -cesticama, neutronima, protonima I drugim cesticama, naziva se vestacka radioaktivnost. Prvi su to uspeli Irena i Frederik olio-Kiri (1934). Oni su -cesticama bombardovali jezgro atoma aluminijuma.

 Utvrdjeno je da je vreme poluraspada vestacki dobijenog radioaktivnog fosfora 2,6 minuta.

15

+ Al P + n P Si + e + V
4 30

27

13

15

30

30

14

 Jedan isti radioaktivni element moze se cesto proizvesti na nekoliko nacina. Cestice koje se oslobadjaju mogu da se detektuju pomocu razlicitih detektora. Vestacka radioaktivnost se sve cesce upotrebljava u nauci i tehnici, a narocito u medicini.