Test za polazak u 1.

razred

test sadri obino:

- prepoznavanje i imenovanje predmeta sa slike (nacrtan je niz predmeta,
dete imenuje redom.. ovo na slici je eir, vaga, autobus, al..)
- povezivanje takica koje obrazuju neki lik (niz takica koje treba povezati
na nain da to ispadne neki smislen predmet)
- precrtavanje slike iznad (data je slika kljua, a dete ispod na predvienoj
kvadratnoj mrei ucrtava isti predmet)
- prepriavanje na osnovu jedne slike (data je slika gde se recimo vidi
razbijen prozor i ispod deak sa loptom, dete na osnovu slike pripoveda priu
po sopstvenom nahoenju)
- koritenje predmeta iz svakodnevnog ivota (kad imenuje predmet sa
slike, trai se od deteta da kae emu slui. Recimo: ta je ovo? -Sat. emu
on slui? - Odreuje vreme.)
- prepoznavanje veliine, oblika i boje ( dati su plastini trokutii, kvadratii,
kruii, pravuogaonici u par boja.. Trai se da ih dete sortira po boji, zatim
po veliini - od veeg ka manjem, i po obliku - da skupi recimo sve trokutie
na jedno mesto) Ovom metodom se gleda i poznavanje brojeva, trai se od
deteta da recimo (ako zna) izbroji kruie
- prostorna okretnost ( sedi dete na stolici, pita ga se ta
je ispodnjega, iznad njega..)
- prepoznavanje slova (itava, ita, slovka - neformalnan test, slui
pedagogu iskljuivo kod formiranja odeljenja, jer ne bi bilo fer da imamo
jedno odeljenje svih koji itaju, dok u drugom niko ne ume da ita.. mora
biti balans) .
ISKUSTVO LUKINE MAME PRI UPISU:
Elem, ima razgovor sa psihologom i pedagogom. Dok ti aska na temu ega se boji, kakve
su mu navike, da li je dete bilo odvojeno od tebe, njegove obaveze i sl, dete crta svoju
porodicu. Bilo bi zgodno da zavri crte za tih 10-15min (gledaju dakle i brzinu crtanja) i
gledaju stvari tipa da li su deca nacrtala 5 prstiju na ruci.
Zatim pedagog odvodi dete, i proveravaju po malo brojanje i sabiranje, koliko zna slova,
voe, povre, ivotinje... nita spec. Luka se rasplakao recimo jer nije znao povre, pa mi je
skrenuta panja da mora da naui da gubi, jer je navikao da sve zna i da bude najbolji i da
to nije dobro za njega.
Kod nas je upis od 2 do 13 marta sa izvodom rodjenih i tada vam zakazuju testiranje i daju
uput za lekarski pregled. Testiranje se vrsi u dva dana,prvi kod pedagoga i psihologa po

15.ak minuta,razgovor sa detetom i resavanje opstih testova znanja,crtanje i prepoznavanje

oblika,boja i sl.stvari Drugog dana je kod logopeda takodje nekih 20.min izgovaranje
reci,slova,slogova. Nakon toga se radi lekarski pregled,oftamolog,pedijatar,deciji
neurolog,revakcina MMrR-a i krvna slika. sa svim tim nalazima i izvestajima
pedagoga,psihologa i logopeda ponovo se ide u skolu ali krajem avgusta gde se nose jos
potrebna dokumenta i zavrsava konacno upis.
Milina mama:Evo kako je to kod nas izgledalo. Prvo je bila kod psihologa, resavala je neke
testove tipa da slozi neke slike na pravo mesto.ako nadjem nesto na netu sto lici na
to,postavicu. Ne izgleda nimalo jednostavno, ja sam mislila da ona to nece moci, bar ne
brzo.Bila sam unutra,samo sam posmatrala, i morala je da crta modele oblika koje je
psiholog trazio od nje.
Kod pedagoga je isla sama, rekla mi je da je nesto citala, brojala,sabirala, pokazivala boje,
skakutala, pa onda da li zna levo desno,pored, ispod,gore,dole... i tako...
ako se jos nesto setim, pisem.

Polazak u kolu: ta dete treba da zna za testiranje?

Za decu koja su roena izmeu marta 2008. i februara 2009., septembar je mesec za polazak u
prvi razred osnovne kole. Nepotrebno je rei da se roditelji suoavaju sa velikim brojem
pitanja u vezi sa tim ta dete oekuje na testiranju za polazak u kolu, kao i to kako e se znati da
je dete spremno za polazak u kolu? esto su za ova pitanja zainteresovani i roditelji ija deca
ove godine postaju predkolci, da bi znali kako da se dobro pripreme do polaska u kolu sledee
godine.
Iako testiranje zvui kao strana re, psiholozi ili pedagozi najee uine da on bude
zanimljiv deci tako da, iako se vri provera znanja i sposobnosti, dete ne oseti pritisak procene.
Testiranje je neophodno da bi se njime utvrdio stepen spremnosti deteta za polazak u
kolu.Rezultati testiranja su vaan podatak koji pomae u formiranju i ujednaavanju odeljenja
prvog razreda. Roditelji esto postavljaju pitanje: Kako pripremiti dete za testiranje? Na to
pitanje moemo da odgovorimo na razliite naine.
Naime, ako je pitanje usmereno ka tome kako dete pripremiti na to to e otii u kolu
gde e ga neki ika ili teta ispitivati, odgovor je da nije potrebna nikakva posebna priprema
deteta. Poeljno je da sa detetom razgovarate gde ete ii, zato ete ii (da popriamo malo sa
tetama koje rade u koliOne e postavljati pitanja, zna, kao kad te ja pitam na primer: .?
Mislim da e ti biti ba zanimljivo). Nema potrebe da detetu sugeriete strah ubeujui ga da se
tamo nita strano nee desiti. Dete e dati svoj maksimum tek onda kada je oputeno, kada se ne
plai da pogrei. Najee su roditelji ti koji imaju tremu, pa onda svoj strah reflektuju na dete.
Vano je da probate da tremu iskontroliete tako da dete zapravo ima utisak da se tamo zaista
nee nita strano desiti.
Ako pak postavljate pitanje, kako da spremim dete da se super pokae na samom
testiranju, na je odgovor da je sve, od roenja, pa do polaska u kolu, priprema. Meutim, s

obzirom da se na testiranju odreene sposobnosti stavljaju na probu, vi moete raditi prethodno

na tim sposobnostima, ukoliko smatrate da bi Vaem detetu to moglo znaiti.
Na inicijalnom testiranju, ispituje se, uopteno reeno- emotivna, socijalna i kognitivna zrelost
deteta. Testovi koji slue za ispitivanje prvaka dre u tajnosti da bi se spreila
zloupotreba. Meutim, tipovi zadataka koji su u tim testovima ispituju sposobnosti, znanja i
vetine koje su poznate strunjacima koji se bave decom, te moemo da sugeriemo kako da se
najbolje pripremite.
Ispitivanje grafomotorike
Jedan od uobiajenih zadataka je da dete neto nacrta. Ono to se evidentira je nain na koji
dete dri olovku, sadraj crtea, ruka kojom dete pie. Pre polaska u kolu, grafomotorika treba
da je dovoljno zrela da dete moe da uradi zadatke u kojima treba da nacrta jednostavne oblike,
povee crtice, precrta zadati tip linije. Neki od zadataka moe biti da dete precrta odreeni oblik
prema zadatom modelu. Ovim delom testiranja se proverava praktino, da li je ruka spremna za
pisanje, kakva je preciznost te ruke i na kraju, ta dete bira da njome nacrta ukoliko mu se da ta
opcija, to neretko moe biti korisna informacija.
Poznavanje brojeva
Pre polaska u kolu se oekuje da bi dete trebalo da zna da broji do dvadeset, kao i da upari
brojeve sa koliinom. To znai da, ako detetu pokaete crte sa 7 balona, dete ume da kae da se
na slici nalazi sedam balona. Dete treba da zna da odgovori na pitanje koliko ima godina, koliko
e imati sledee godine, a koliko je imalo prole godine. Mnoga deca dolaze spremna u kolu,
sa ve nauenim i nekim operacijama (sabiranje i oduzimanje). Meutim, nema potrebe da
forsirate dete da tako neto naui ukoliko ono samo ne pokazuje afiniteta (to treba podrati).
Svakako e nauiti raunske operacije u koli.
Renik
Ovaj deo je jako bitan za pisanje i itanje. Ujedno, ukoliko na ovom delu vae dete ne pokazuje
dobre rezultate, treba da znate da je potrebno da se to pre obratite logopedu. Naime, ispituje se
da li dete zna da kae kojim slovom poinje odreena re, a kojim se zavrava. Dete treba da zna
da se re vrata sastoji od glasova v-r-a-t-a (to se naziva jo i glasovnom analizom i od velike
je vanosti za usvajanje vetine pisanja), ili da zna da od glasova p-a-s, sastavi re PAS (sinteza,
to je, moete pretpostaviti, neophodno za itanje). Prati se nain na koji dete govori (koliko su
opirne reenice; da li su prilagoene kontekstu u kojem se dete nalazi, koliko su bogate
detaljima, da li su gramatiki korektne). Na taj nain se stie slika o govorno-jezikom statusu
deteta. Takoe, postoje i zadaci koji zahtevaju prepoznavanje pojmova, odnosno imenovanje
predmeta prikazanih na slikama. Nekada se detetu moe ponuditi pria u slikama koju on treba
da svojim reima prepria.
Snalaenje, upotreba svakodnevnih pojmova, miljenje
Ispitiva e svakako uspeti da potkai i pitanja koja se tiu snalaenja u svakodnevnim
situacijama: koji su dani u nedelji, koji dan je posle srede, kako znamo koje je godinje doba, ta
radimo kada pada kia, kako se oblaimo kada je napolju toplo, i slino. esto se pitanja koja
psiholog ili pedagog odnose na predmete koje deca viaju. Dete bi trebalo da zna da se orijentie

kako u odnosu na sebe tako i u odnosu na predmete u prostoru, odnosno da zna ta je gore, dole,
pored, ispred, iza.. Dete treba da moe da uporedi dva objekta po tome ta je vee i manje, due
ili krae, vie ili nie i slino. Neki zadaci mogu ukljuivati sortiranje, rasporeivanje, uoavanje
redosleda. Tako na primer, moe se traiti da dete prepozna i odvoji oblike iste veliine ili iste
boje, ili najpre veliine a potom i boje.
Tokom razliitih zadataka direktno ili indirektno se ispituje i sposobnost deteta da usmeri, odri
i preusmeri panju sa zadatka na zadatak.
Kao to vidite, ova pitanja nisu neto na ta se dete moe pripremiti za jedan dan ili
nedelju.Meutim, ako se na testiranju primete veliki nedostaci, indikovan je poetak rada sa
psihologom i logopedom. Ukoliko Vae dete tek sledee godine polazi u kolu, iskoristite priliku
da se posavetujete sa psihologom i logopedom. Smatrajte to vrstom redovne kontrole koja
pomae da se problemi preveniraju ili uoe i tretiraju. Pomozite svom detetu da to spremnije
poe u kolu.