OPŠTA I RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

DECIJA IGRA RECIMA

Prof. dr Djurdja Grijak Student: Senida Kurpejović

Tutin, maj 2023.

Decija igra recima

SADRZAJ

1. UVOD.........................................................................................................................3
2.1. Govorni razvoj....................................................................................................4
2.2. Razvoj komunikativnih sposobnosti...................................................................5
3. Kognitivni razvoj........................................................................................................6
4. Metalingvisticki razvoj...............................................................................................7
5. ZAKLJUCAK.................................................................................................................8
LITERATURA.........................................................................................................................9

Kurpejović Senida 2
 Decija igra recima

1. UVOD

Brzalica je rečenica koja sadrži reči koje zvukovno liče i samim tim su teže za izgovaranje
pri brzom govoru. Deo su srpske narodne tradicije i dobre su za pravilan izgovor glasova. Može
biti zabavno ukoliko se osoba koja ih izgovara zbuni i pogreši. Nekada su bile veoma popularne,
a danas su skoro zaboravljene.

Brzalica je duhovita kratka književna forma nastala kao narodna jezička igra. Postoji od
davnih dana u svakom jeziku, kao deo govornih narodnih umotvorina i deo usmene kulturne
baštine. To je kratka rečenica koja se izgovara u jednom dahu, i najmanje tri puta za redom.

Međutim, obično se dešava da pri brzom izgovoru dođe do greške u izgovoru bar jedne reči, što
izaziva smeh ostalih prisutnih. Karakteristika brzalica je da su reči slične jedna drugoj, imaju
slične glasove, a obično imaju i mnogo suglasnika, što dodatno otežava njihov brz i tačan
izgovor. Često pogrešan izgovor nekih reči nameće i asocijacije na neko drugo značenje reči.
Brzalice su korisne kada je učenje i vežbanje pravilnog izgovora reči u pitanju, a neretko ih
koriste i mnoge javne ličnosti pred svoj nastup, poput glumaca i voditelja Brzalice su reči slične
jedna drugoj u zvukovnom sklopu. Karakterišu se time što je svaku potrebno najmanje tri puta
vrlo brzo izgovoriti bez greške. Najčešće se dešava da pri brzom trostrukom izgovoru dođe do
greške u izgovoru bar jedne reči što izaziva smeh kod prisutnih.

Kurpejović Senida 3
 Decija igra recima

2. Razvoj deteta i brzalice

Brzalice predstavljaju jedne od retkih usmenih govornih tvorevina koje su zabavne za

recitovanje i u isto vreme mogu biti odličan metod za razvoj govora i jezika kod dece.Brzalice su
deo folklora, dečije igre, usmene govorne tvorevine.

Često vrlo ambiciozna deca se preslišavaju,trude se da ih što više nauče i izgovore bez
ijedne greške. Istovremeno ta deca strahuju da će u tolikoj količini reči napraviti koju grešku.
To im se najčešće i dogodi, što izazove gromoglasan smeh slušalaca.

2.1. Govorni razvoj

Brzalice ne predstavljaju samo dobru “lingvističku zabavu” već mogu i praktično poslužiti
za razvoj govora i jezika. Na primer, brzalice mogu biti korišćene u usvajanju stranog jezika kako
bi se unapredio akcenat ili dobar izgovor. Takođe, logopedi koriste brzalice kao metod pomoći
deci i odraslima koji se susreću sa govorno-jezičkim poteškoćama.

Brzalice se mogu koristiti u svhu razvoja govora i one usvajaju se postepeno-vežbanjem:

-  Recitovati brzalicu polako kako bi njeno verbano produkovanje bilo jasno.

-  Sledeći nivo je učenje brzalice napamet.

-  Ponavljanje brzalice što je brže moguće sve dok recitovanje iste tri puta bez pauze ne
bude savršeno.

Deca uče, pre svega, kroz igru. Igra za decu nije samo razonoda, već ozbiljan posao.Deca
do šest godina uče na tri načina:

1. Kroz aktivnost, dakle kroz shvatanje, oponašanje i isprobavanje postupaka odraslih.

2. Kroz priču i objašnjenja.

3. Sopstvenim razmišljanjem.

Za uzrast od 6-7 godina je najbolje koristiti brzalice koje nisu previše

komplikovane i čiji smisao dete može da razume. Na primer:

“Mis uz pusku, mis niz pusku”

Kurpejović Senida 4
 Decija igra recima

Najvažnije od svega jeste to da dete raspoznaje pojmove . U ovom slicaju dijete vec zna sta je
mis sta je puska.

2.2. Razvoj komunikativnih sposobnosti

Brzalice se mogu koristiti kako bi se vežabao pravilan izgovor pojedinih glasova.

Logopedi često koriste brzalice kako bi dete aktivno usvojilo pojedine glasove. Na primer, dete
koje ima poteškoće u izgovoru glasa Š može ponavljati brzalicu “Miš uz pušku, miš niz pušku”.

Pored toga brzalice su korisne za razvoj auditivnog razlikovanja pojedinih fonema. Na

primer, razlikovanje fonema Č i C (Četiri čavčića na čunčiću cijuču). Takođe, vežbanjem brzalica
deca razvijaju tečan izgovor (dobar ritam i tempo govora), kao i pravilno disanje koje je
karakteristično za dobre govornike.

Vaspitači i učitelji neretko organizuju takmičenja u brzalicama. Ovo mogu organizovati i

roditelji za svoju decu. Potrebno je samo napisati brzalice na papiriće i izvlačiti iste iz šešira. Ovo
može biti jedno zabavno takmičenje koje je ujedno i korisno za razvoj govora i jezika. Učešće
roditelja je poželjno jer decu posebno zabavljaju greške odraslih.

Kurpejović Senida 5
 Decija igra recima

3. Kognitivni razvoj

Kognitivni razvoj predstavlja prirodni mentalni proces razvijanja opažanja, pamćenja,

učenja, mišljenja i drugih svesnih intelektualnih aktivnosti. Jedna od najsloženijih i najuticajnijih
savremenih teorija kognitivnog razvoja je ona čiji je tvorac švajcarski psiholog Žan Pijaže.
Kognitivni razvoj je, prema ovom biološki orijentisanom teoretičaru, spontan, autoregulacioni
proces, određen organizmu inherentnim činiocima i mehanizmima.Osnovni pokretač razvoja
inteligencije jeste težnja ka savršenoj i stabilnoj ravnoteži, odnosno faktor uravnotežavanja.

Žan Pijaže je razvio sveobuhvatni teorijski okvir za istraživanje intelektualnog razvoja

deteta kroz sticanje inteligencije, povećavanje kompleksnog razmišljanja i mogućnostima
rešavanja problema, od bebe do odrasle osobe.

Naime, on objašnjava razvoj misaonih procesa i inteligencije kod dece kroz više razvojnih
faza. Faze su uslovljene uzrastom deteta i njihov redosled je nepromenjiv:

1. senzomotorna faza, koja traje od rođenja do druge godine starosti,

2. preopercionalna faza, od druge do sedme godine starosti,

3. faza konkretnih operacija, od sedme do jedanaeste godine i

4. faza formalnih operacija, od dvanaeste do šesnaeste godine starosti deteta.

Iako je redosled nepromenjiv, vreme prelaska iz jedne u drugu fazu ne može biti strogo
određeno. Razvoj je uslovljen ne samo genetikom, već i individualnim karakteristikama koje
treba prepoznati, uticajem okoline i pravilnom stimulacijom deteta o čemu govori više teorija o
učenju i sticanju određenih sposobnosti.

Zbog toga se programi za podsticanje pravilnog razvoja dece i jačanje misaonih

sposobnosti (dečija pažnja, memorija, koncentracija) uglavnom odnose na uzrast od 5-14
godina starosti. Ovaj period poznat je i kao ‘razvojni period’– deca se najbolje formiraju dok su
u razvoju. Brzalice utiču na kognitivni razvoj deteta tako što dete mora da uloži mentalni napor
kako bi zapamtilo brzalicu, kako bi raspoznalo suštinu brzalice, stvorilo mišljenje o njoj i kako bi
pri izgovoru brzalice uvežbalo svoj govor.

Kurpejović Senida 6
 Decija igra recima

4. Metalingvisticki razvoj

Jezik se može koristiti za komunikaciju i za predstavljanje, ali se može tretirati i

metalingvistički, kao objekat sopstvene analize i mišljenja. Pojam metalingvističkih sposobnosti
različiti autori različito definišu. Neki smatraju da je reč o fenomenu koji obuhvata širi spektar
aktivnosti, dok drugi daju jednostavnija određenja. Metalingvističke sposobnosti se odnose na
svest o prirodi jezika kao objekta. Na uzrastu od tri do šest godina dete može da prepozna i,
nekad objasni, da različit izgovor iste reči ne utiče na njeno osnovno značenje, razvijaju se
sposobnosti koje detetu omogućuju da rezume koncept jezika i da prilagodi ono što govori
različitim slušaocima. Neke studije pokazuju da se kod četvorogodišnjeg deteta javlja svest o
reči, ali se ona odnosi na kontekst u kojem se reč javlja.

Još jedna metalingvistička sposobnost koja se javlja u uzrastu od četiri do šest godina,
jeste dečije shvatanje humora i metafore. Oni su u stanju da razumeju neke oblikeumetničkog
jezika, ali oblike koji ne uključuju ironiju i sarkazam. Deca u ovom uzrastu pretenduju da
uzimaju u obriz prvenstveno književni kontekst reči. Ipak, neke se metalingvističke sposobnosti
još ne javljaju na predškolskom uzrastu. Oni ne znaju da traže dodatne informacije, ako nešto
ne razumeju. Ta sposobnoste se javlja tek oko desete godine. Takođe, deca u uzrastu od pet i
šest godina nisu u stanju da shvate skrivene poruke i zahteve. Uprkos činjenici da dete nije u
potpunosti razvilo metalingvističku svest ono ne gleda više na sam jezik nego kroz njega.Na
osnovu objekata metalingvističkog performansa kao kriterijuma klasifikacije, govori se o četiri
vida metalingvističkih sposobnosti. A to su:

1. Sposobnost fonemske i glasovne analize reči ( fonemska svest )

2. Formiranost pojma reči ( svest o rečima )

3. Sposobnost gramatičkog suđenja ( sintakstička svest )

4. Privremeno skladište verbalnih informacija ( fonološka svest )

Sposobnost govora poseduju svi ljudi, ali se ona ispoljava kroz veliki broj različitih jezika
– neke od njih koristi šačica pojedinaca, druge stotine miliona ljudi. Jezik je institucija i stariji je
od osoba koje počinju da ga uče – zahvaljujući njemu, znanja i vrednosti jednog društva prenose
se generacijski s kolena na koleno.

Kurpejović Senida 7
 Decija igra recima

5. ZAKLJUCAK

Sposobnost govora poseduju svi ljudi, ali se ona ispoljava kroz veliki broj različitih jezika,
neke od njih koristi šačica pojedinaca, druge stotine miliona ljudi. Jezik je institucija i stariji je od
osoba koje počinju da ga uče zahvaljujući njemu, znanja i vrednosti jednog društva prenose se
generacijski s kolena na koleno. Dok izgovara brzalicu, dete ulaže napor da u isto vreme i
razmišlja o suštini rečenice. Znači automatski istovremeno razvija i svoj govor i kogniciju i samim
tim svest o onome što izgovara, znači o rečima.

Kurpejović Senida 8
Decija igra recima

LITERATURA

1. Grijak, Đ. (2007). Na pragu pismenosti.

2. https://pro-mens.rs/dete-kognitivni-razvoj-i-psihomotorika/

3. https://boreformf.wordpress.com/tag/metalingvisticka-sposobnost-
coveka/

Kurpejović Senida 9