ЧИТАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ 1

Колико год је говор природна способност и спонтано се јавља код деце, толико су
читање и писање вештачке и сложене активности. Оне захтевају одређени напор. Говор
и језик служе као основа читању и писању. С обзиром да је наше писмо фонемско (тј. да
једном гласу одговрара једна фонема - слово) ми смо у великој предности у учењу
читања и писања:
- учење читања је једноставније и лакше
- процес обучавања је краћи
- надарена деца могу уз минималну помоћ да науче да читају и пре поласка у
школу
- методички поступак је поједностављен
- учење представља мањи напор за дете
- мањи је проблем деци са дислексијом или дисграфијом
- брзо се стиже до читања (за неколико недеља) и почиње радост откривања

Судећи по томе, не би требало да има проблема са читањем. А ипак их има!!!

Проблеми су некад у самом детету, а некад у неадекватном поступку описмењавања.
Најгоре кад се споје.
Читање је сложена функција јер представља преношење једног кода на други код.
Читање је синтеза многих психичких функција. Постоје три врсте читања: гласно
читање, субвокално читање и читање у себи.
Техника читања и читање са смислом су различите ствари. Техника читања (гласно
читање) претходи читању са смислом и зато треба да буде добро савладана. Али,
техника читања није сама себи циљ. Од доброг педагошког приступа зависи када ће
доћи до споја технике читања и читања са смислом.
Можемо дати ученицима који су овладали техником читања да прочитају неки научни
текср, и они ћењ то урадити, али неће разумети о чему тај текст говори. Такође, ми
можемо прочитати речи на ехглеском, а не морамо знати шта оне значе.

Различити научници различито тумаче шта је читање. Иако неки сматрају да је тежиште
на декодирању знакова, а други на дешифровању значења односно поруке коју текст
носи, они свакако подразумевају проналажење значења „иза“ симбола и на тај начин
подстичу интелектуални и емоционални развој код деце и утичу на њихово критичко и
имагинативно мишљење.

Не може се рећи да неко чита ако не разуме шта чита.

У почетку читања перцепција знакова има већи значај. Са искуством тај значај се
смањује. Циљ читања је разумевање прочитаног и активирање значења речи у
постојећем семантичком систему.
Читач не мора да декодира све речи у тексту да би га разумео (потребно је да познаје 80
-90% речи).
Читање зависи и од чиотаочеве иницијативе и вештине решавања проблема. Разумевање
прочитаног је активан покушај да се схвати текст, тако што га стављамо у оснос са
претходним информацијама у дугорочној меморији. Подразумева интерацкцију нових
чињеница и раније стеченог знања.

Од чега све зависи интерација (разумевање)

- од карактеристика самог читача
- интереса и мотивације за читање
- карактеристика материјала који се чита
- стратегија које читач користи и ситуације читања

Три врсте читања у односу на циљ читања :

- развојно (циљ му је учење читања)
- функционално (циљ му је откривање информација - учење)
- рекреативно ( циљ му је уживање и забава)

Физиолошка основа читања

Фиксације и покрети - рачуна се да на фиксације одлази 90 посто, а на покрете 10 посто

времена читања, с тим да су фиксације чешће код почетника и лоших читача (у 1.
разреду основне школе има 240 фиксација у секунди, а студенти 73 у секунди).
У почетку учења фиксацијом се обухвата једно слово и бави се његовим декодирањем
па је теже открити смисао. Равијањем вештине читања фиксације обуватају веће целине
и лакше долазимо до смисла речи и текста.

Спремност за читање

У спремност је уплетено много фактора:

психолошки - појмовни развој, меморија, пажња, интелигенција, оријентација лево-
десно.. и
језички - разликовање гласова, разумевање упутства, развој говора... али при томе
каже да је утицај ових фактора нејасан јер су неки родитељи успевали да науче
једногодишњу децу да читају помоћу картица са речима које су гласно читали.

Испоставља се да године (узраст) нису важне.

На спремност утичу следећи фактори:

- физиолошки (говор, вид, слух, опште здравље, неуролошки развој)

- интелектуални развој (веома битан, али се тачно време за учење читања не може
утврдити)
- фактори окружења (социјални, економски, језички обрасци у породици, ставови
према читању и списању у породици, квалитет породичног живота)
- емоционални развој (прекомерно заштићивање, недоследно и непредвидиво
окружење, притисак да чита пре него што је спремно)

Овакав приступ родитеља може изазвати и друге отежавајуће факторе у учењу:

екстремна осетљивост, стидљивост, ниско самопоуздање, подчињеност,
индиферентност, повлачење, непажња, нервоза, неуморност, несаница...
Још неки фактори који утичу на учење читања:
- образовање и интелигенција родитеља
- искуство детета
- предшколско образовање
- ширина активног рачника
- прецизна дикција и говор
- мотивација за читање
- правилна употреба реченица
- технике решавања проблема
- способност секвенционисања догађаја
- ...

Испитивање спремности се врши следећим редоследом:

- познавање великих штампаних лсова
- познавање малих штампаних слова
- писање/цртање великих штампаних слова
- читање речи/ краћих реченица великим штампаним словима
- читање речи/ краћих реченица малим штампаним словима
- писање речи и реченица великим штампаним словима
- писање речи и реченица малим штампаним словима
- познавање писаних слова
- писање писаних слова
- писање речи и реченица писаним словима

Приликом обуке за читање је веома важно да дете у сваком тренутку буде свесно да та
група „кукица“ (слова) има неко значење. Са друге стране, једнако је важна способност
детета да реч рашчлани на гласове и да је синтетише поново (аналитичко-синтетичка
способност) јер је то фонетско освешћивање веома важно за писање. (Дете које нема
ову способност може имати дислексију или дисграфију.) Зато су важне вежбе
препознавања положаја гласа у речи, римовања, спајања гласова у реч, раздвајања речи
на гласове...

Разумевање прочитаног текста

Процес читања развија се у четири нивоа:

• Декодирање (повезивање гласа и слова, визуелна меморија и аналогија)

Најнижо ниво је просто декодирање - повезивање графеме и гласа - без обавезног
разумевања значења онога што се прочита. То се лако може проверити када ученику
поставимо неколико питања о садржају онога што је управо гласно прочитао.
Течно гласно читање уопште не подразумева да дете разуме ште чита.

• Разумевање прочитаног (мишљење,памћење и учење)

На овом степену се већ укључују виши интелектуални процеси и подразумевају да
ученик разуме садржај онога што чита. У зависности од вештине читања, ученик
може разумети само експлицитне инфомације (информације које дословно пишу у
 речници или тексту - најчешће одговори на питања КО, ГДЕ, КАДА) или и
имплицитне информације (до којих долази повезивањем више информација из
речнице или текста - КАКО, ЗАШТО).

• Читалачки одговор (веза читалац – текст)

Свако ко чита одређени текст учитава у његов садржај сопствено искуство и
доживљај и не постоје два човека који исти текст доживе не исти начин. О
доживљају текста и искуству приликом читања треба разговарати, али ту не смемо
бити искључиви, већ широки у прихватању њихових доживљаја (некоме се допада,
некоме не, некоме један сегмент, некоме други, некоме један лик, некоме други, неко
га доживљава као радостан, неко као тужан, некоме је смешан, а некоме није...)

• Анализа (проучавање текста на основу књижевне теорије)

Ово је најиши степен бављења текстом где се у тумачењу користимо знањима из
теорије књижевности. У млађим разредима ту се ослањамо на следеће елементе
књижевне теорије: ликови, време и место радње, заплет, распелет, идеја, порука.

У млађим разредима основне школе ученици би морали првенствено да савладају прва

два нивоа. Научна истраживања о читању кажу да
„ДЕТЕ ДО ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА УЧИ ДА ЧИТА, А ОД ЧЕТВРТОГ ЧИТАЈУЋИ УЧИ“.

Проверу разумевања прочитаног треба радити што пре - чим се сакупи довољно слова
да се уради тест. Тестирање разумевања се у почетку може радити на нивоу речи (може
да повеже слику и реч) и на нивоу кратких и једноставних реченица.
Добро је и да ученци схвате да се томе придаје влики значај (па се и оцењује).
То и родитељима скреће пажњу на важност вежбања читања код куће (али им се мора
нагласити да обавезно провере помоћу пар питања да ли је дете разумело).
У учионици треба чешће упућивати ученике да сами прочитају текст и дати им сет
питања којима ћемо проверити да ли су га разумели - то је вежбање у учионици на
текстовима из Читанке.

За проверавање тражити обавезно прилагођене једноставне текстове у почетку (да

проверимо проналажење експлицитних информације), а после и сложеније текстове и
даље не много дугачке) у којима тражимо и неке закључке о узроцима догађаја,
постуцима ликова и сл.
Тиме их припремамо за разумевање задатака из Математике или садржаја из СОН (ПД).
Вежбање разумевања можемо радити и на задацима из МАТ (тражити да извуку податке
које су добили и да препознају шта се од њих тражи у задатку) и текстовима из ПД.

СА НЕТА

 Ако ученик гласно чита коректно то не значи да разуме шта чита. (повезивање
гласа и слова код неке деце изазива толики напор и концентрацију да не могу да
ослободе когнитивне функције за схватање смисла прочитаног)
 пример: MUMPS (могу гласно да прочитам, али немам појма шта значи) (иначе,
значи богиње, на енглеском)
 речник - мора да се богати
 претходно знање и знање о свету - даје предност у разумевању прочитаног
  стратегије за разумевање текста (постављање питања о идеји текста у току
читања, стварање менталних слика о идејама, резимирање и анализирање
укључујући и време и место радње, ликове, проблеми који су мучили ликове,
тражење решења, завршетак...)
 учитељ их мора научити, а затим подстицати да стратегије размењују са
дуговима и заједно их испробају на часу, да би временом постале њихове
 праћење - добар читач осети када не разуме текст и када не може да одреди
смисао. Он се тада враћа на текст - поново га чита ради појашњења. Треба
стално постављати себи питање - „Да ли ово што читам има смисла?“


Резиме:
Учите децу да добро декодирају текст.
Учите их тако да проширују речник.
Охрабрите учениике да проширују знања о свету око себе (општа знања) читањем и да
ново што читају повезују са својим претходним знањима.
Учите ученике да развијају стратегије за боље разумевање прочитаног (предвиђање,
анализирање помоћу књижевних елемената, постављање питања, стварање - грађење
слике, сумирање...)
Охрабрите ученике да смостално прате своје разумевање смисла прочитаних речи и да
кад открију проблем (нејасну реч) морају знати шта тада да ураде - да се врате на
поновно читање.
Таква упутства и учења морају бити дуготрајна и на дужи рок јер је читач почетник
оптерећен великим бројем ствари које мора да научи и не може све одједном.

Каква треба да буду упутства за добро разумевање прочитаног?

Судећи према свему разумевање се диже на највиши ниво тек када све ове вештине
читања теку упоредо и течно: од декодирања слова и артикулације речи, преко
стратегија које користе добри читачи ( предвиђање, пострављање питања, трагање за
смислом и разјешњење'м, повезивање са претходним знањем, стварање менталних
слика и сумирање)

Наставници морају свему овоме да уче ученике годинама. Више се зна о томе како
ученике треба научити овим стратегијама него како да их доведу до повезивања и
аутоматизма у коришћењу.

Различити текстови : Даца најчешће читају приче. Зато често имамо проблем са
разумевањем експозиторног (информативног) текста. Ученик не треба само да
одговори на кратка експлицитна питања на крају текста, већ га треба ставити у
ситуацију да оно што је прочитао стави у фунцију -да задаци буду из реалног живота.
(употреби у неком новом контексту - да повеже информације и изведе закључка или из
више текстова...).
Ученици се на овај начин спремају за живот - како треба да користе информације које
добијају читањем и чему он могу да им служе.

СТРАТЕГИЈЕ

************************************************************
Постоје већ добро познате стратегије као што су „гроздови асоцијација“, „Венов
дијаграм“, схеме за сажетак, „мапе ума“...

Поред њих, за рад у учионици добре су и следеће стратегије:

ДИРЕКТНО УСМЕРАВАЊЕ НА ТЕКСТ

Ова стратегија помаже ученицима да :

1. Одреде сврху читања
2. користе предвиђања током читања
3. доносе одлуке засноване на читању

Упутство:
1.Упутите ученике да прочитају наслов текста и да кажу прву асоцијацу о чему може да
говори тај текст. Запишите дечје асоцијације на табли.
2. Прочитајте први одељак (пасус). Питајте ученике да ли су своја предвиђања
потврдили, одбацили или променили . Дају ново предвиђање за наставак.
3. Понављајте корак број 2 док не завршите текст.
4. Ученици оправдавају своја предвиђања гласно говорећи о њима.

СНАГЕ:
1. Развија критичко мишљење.
2. Развија вештину разумевања прочитаног.
Мане:
1. корисно само ако ученици читају непознати текст.
2. Руковођење одељењем може постати приблем.

УБАЦИВАЊЕ

Сврха: да користе симболе у току читања што помаже да категоришу информације.

Процедура: У току читања било ког текста користе следеће симболе (или било које
договорене симболе) да опишу шта је прочитано:
Знао сам = ^
Не слажем се = X
Ново знање = +
Запамтити = !
Питам се = ?
Не разумем = ??
Стварно се сећам = **

Снаге:
Помаже ученику да чита ефикасније категоришући информације које управо чита.
.

Слабост:
1. Правила која важе за школске књиге или књиге из библиотеке да се по њима не пише.

SMART (ПАМЕТАН)
Сврха: ученици користе ову стратегију да поправе разумевање прочитаног.
Образложење: Ученици ће постати свесни онога што читају и развијати разумевање
прочитаног.

Процедура:
1. У току читања упишу поред текста X ако разумеју шта су прочитали, а ? ако нису.
2. Након завршетка читања објаснити шта су управо проичитали. Ако нису разумели
нека покушају да објасне зашто нису разумели
3. Након тога, ако и даље нису разумели, једноставно прескочити тај део.

Мане:
Помажу ученицима у разумевању тако што схвате где су“ се изгубили“.

Слабост:
Треба доста времена да се уради ова стратегија..

З-Ж-Н

Шта знам, шта желим да знам, шта сам научио

Сврха:
Помажу наставнику да искроји лекцију по учерниковој мери ида прати шта ученици
желе да знају.
Образложење: Помоћу ове стратегије наставник ће моћи да одреди ниво знања у свом
дељењу.

Процедура:
1. окачити дугачак папир
2. Поделити га у три колоне о пбележити их: Знам, желим да знам, научио сам
3. питати одељење шта знасју о теми
 4. написати све одговоре у колону
5. питати шта желе да сазнају о теми
6. записати све одговоре у колону
7. на крају часа (лекције) питати ученике и забележити у трећу колону шта су
научили о теми
8. упоредити 2. и трећу колону и видети да ли су испунили циљеве и очекивања

Снаге:
1. Ученици имају прилику да искажу своје знање
2. одлично оруђе наставника за рано испитивање знања
3. сазнаје се шта ученици знају и да ли треба поновити лекцију

Слабост: потребно је доста места за писање на папиру (велики папир)

MENU - ДНЕВНИ РАСПОРЕД

(најмање очигледна)

Сврха:
Мени показује ученицима када ће у току дана бити реализоване које планиране
активности. (Може помоћи и за одсутне ученике тако што ће уз мени добити и копиране
садржаје за тај дан.)

Образложење: Помаже развијању вештине управљања временом и помаже да ученици

остају фокусирани на задатак. Штиклирајући сваку завршену активност, ученик ће
имарти осећај задовољства због испуњености задатка и успешности.

Процедура:
1. пре почетка дана наставник пише планиране садржаје за тај данбкао и време њихове
реализације
2. означити сваки садржај који се заврши

Снаге:
1. Помаже бољу организацију времена и за наставника и за ученика
2. помаже одсутним ученицима
3. може бити систем систем за похвалу кроз проверу времена

Слабост:
Морате запамтити да будете флексибилни! Потребно је и да ученике учимо да не буду
ригидни.

АСИСИТИВНА СТРАТЕГИЈА ЗА ЧИТАЊЕ

Читање у пару - Помоћи ученику који мање течно чита да вежба са бољим читачем.
Сврха: Читање је интерактиван и социјални процес. Читање у пару је добитак за многе
ученике.

Процедура: Читају у пару заједно у исто време ИЛИ наизменично реченицу по

реченицу

Снаге: Социјализација
Слабости: Бољи читач може да преузме активност.

БРЗОПИС И БРЗОЦРТ

Сврха:
- пре - да активира претходно знање ученика
- после - помаже у појашњењу значења и организацији информација

Образложење:
Задавши ученицима да нацртају или напишу кратко о теми - наслову, наставнику пружа
могућност да сагледа шта ученици знају о теми, пре него што је обраде.

Процедура:
1. Тражите од ученика да нацртају или напишу нешто о теми за 5 - 10 мин. Подстакните
их да се фокусирају на интересантне идеје, направе вазу са темом и својим искуством и
животом, и да се осврну на оно што су прочитали или научили.

2. Када нацртају или напишу треба да размене идеје у мањим или већим групама
или у оквиру целог одељења.Укупно трајење активности је 20ак мин.

Може:
- дефиниши или објасни реч на зиду- речнику
- тема приче
- о омиљеном лику
- упоредити књигу и филм
- о омиљеној књизи током самосталног читања
- карактеристике литерарног жанра
- о преојекту који ученик рализује

Снаге:
1. помаже ученику да организује и идентификује мисли и размишљања
2. помаже у разумевању

Слабости:
 ??????????

ППЧПО

Сврха:
Да помогне ученицима да развију стратегије учења и разумевања прочитаног, да
прочитају и запамте садржај области задатака за читање.

Образложење: Када ученици употребљавају стратегије у читању задржавају више

информација.

Процедура:
1. Преглед - ученици прегледају задатак за читање, опажају поднаслове, увод и
сумирање.

2. Питање - претварају поднаслове у питања пре читања лекције

3. Читање - Тада прочитају сваки одељак тако да могу да пронађу одговоре на питања
коа су поставили.

4. Понављање - након тога ученици би требало да могу из главе да саопште одговоре на

питања.

5. Осврт- Након завршеног целог задатка „прегледати“ свако питање из меморије.

Снаге: Ефикасно је када се правилно користи.

Слабост : потрошња времена

ЗАТВОРЕН ПОСТУПАК (ПРОЦЕДУРА)

Сврха: Стратегија која може да помогне у одређивању читачког нивоа - да ли

јеодговоарајући или не. Такође може да се користи за проверу разумевања текста које је
био учен.

Образложење: Кака су ученици у стању да попуне празнине, онда је књига одговарајућа

за њихов узрасни ниво.

Процедура:
1. Изабериде пасус (одломак) из уџбеника
2. Прекуцајте пасус. Прва речченица треба да буде цела. Затим из осталих
реченица избаците сваку пету реч и уместо ње ставите линију.
3. Ученици прво читају одломак.Затим покушавају да попуне линије.
4. Вреднујте резултате, један поен за сваку одговарајућу реч (која одговара смислу)
5. Упоредите резултате са скалом:
61% тачних - самосталан
41-60% тачних - учећи (још учи)
испод 40% - фрустрирајуће

Снаге: Алтернативни начин да препознамо потребе деце.

Слабост: Прекуцавање.

ЧИТАЧКИ ТЕАТАР

Сврха:
1. Да увуку ученике у текст
2. Да помогне у интерпретацији текста, док ученици интернализују информацију

Образложење: Што су ученици више везани за текст (увучени у причу) боље ће га

разумети. Такође је и добар начин да мотивишете ученике да читају више зато што је
забавно.

Процедура:
1. Изаберите причу за скрипта. Замоите ученике да преузму неке делове и учествују.
2. Испробајте направљен сценарио. Ученици сами одлучују како ће користити глас,
мимику и гестове за дочаравање карактера ликова.
3. Поставите све на сцену. Може да буде неформално. Одглумите причу пред
одељењем.

Снаге:
1. Помаже рзумевање карактера и ситуација (радње) у тексту.
2. Забава!

Слабост:
1. Организација времена може бити проблем.

ХОРСКО ЧИТАЊЕ

Сврха:
Учинити ученике активним учесницима у поетском искуству. Такође помаже развијање
течног читања.

Образложење: Боље и течније читање поправља разумевање текста који се чита.

Могућности:

1. Ехо читање - вођа чита сваки ред (или песничку целину) а група понавља
управо прочитано.
 2. Вођа и хор - вођа прочита главни део песме, а група или сви заједно читају
рефрен.
3. Групнпо читање - разред се подели на мање групе и свака група гласнои чита
свој део песме.
4. Кумулативно читање - прво почнне са читањем један ученик и у сваком стиху му
се придружује још по један ученик.

Процедура:
1. Изаберите песму
2. Договорите се са ученицима о начину читања
3. Прочитајте песму неколико пута ради увежбавања тачности, дикције и
изражајности.

Снаге: Помаже ученика да развију боље читање песме помоћу модела и примера.

Слабости: ???

ПОРТРЕТИ ОТВОРЕНОГ УМА

Сврха:
Помаже ученицима да размишљају дубље о ликовима и догађајима у причи из угла лика
из приче.
Образложење: Ако ученик разуме лик и његову мотивацију да нешто учини, он ће
открити дубље значење.

Процедура:
1. Тражите од ученика да нацртају крупно лик карактера из приче (глава и врат) и
да га обоје
2. Затим нека исеку свој цртеж и закаче га на други папир за цртање
3. Нека затим заокруже главу тог лика на другом папиру
4. Затим нека одвоје цртеж и испод њега (у нацртаном кругу) напишу или нацртају
мисли тог лика.
5. Nека затим прошетају и размене разлоге што су одабралиу те мисли за свој лик
из текста.

Снаге: Помаже схватању које ствари и размишљања су важна за одређени лик.

Слабост: ???
ПЛАН ПРЕ ЧИТАЊА

Сврха: Да ближе одредимо ученичко предзнање и створимо неопходну подлогу знања

да ученици буду боље припремљени да разумеју оно што ће читати.

Образложење: Дијагностичка и инструктивна процедура која се користи када читамо

информатини текст или неки садржају уџбеника.

Процедура:
1. Уводни концепт подразумева да наставник користи реч, слику или фразу да
иницира дискусију.
2. Нека ученици „измозгају прве идеје“ о томе и записујемо речи на табли.
Помоћи да се направе везе између идеја.
3. Презентовати додатни речник (нове појмове) и објаснити их да би се избегло
било какво неразумевање.
4. Задати ученицима да нацртају слику и/или напишу каратак запис о теми
користећи речи са листе идеја.
5. Помоћи ученицима да размене са одељењем кратке записе и помоћи да се
разјасне и елаборирају ти записи.

Снаге: помажу да ученици уче о садржају пре него што науче нову лекцију.

Слабост: Управљање одељењем.

“ТАБЛЕ” ЗА ПРИЧЕ

Сврха: радити на структури приче због разумевања.

Образложење: Када ученици виде организацију и односе између делова приче биће у
стању да боље разумеју и доносе закључке.

Процедура:
1. Припремити папире и рећи ученицима да их пресавију на три дела.
2. На сваком делу папира нека нацртају по једну слику уа почетак, средину и крај приче.
3. Затим да испод сваке слике напишу по једну реченицу којом је описују.
4. На крају ученици размењују приче (табле са причама).

Снаге: Ученици вежбају да уоче почетак, средину и крај приче.

.
Слабости: ???

ЈОРГАНИ ПРИЧЕ
Сврха: Извлачење поуке приче индивидуализује учеников ангажман у причи и
померају се према симболичком цртању.

Образложење: Мотивација - више ангажован ученика ће више желети да чита књиге у

будућности.

Процедура:
1. Сваки ученик изабере речаницу (цитат) из приче који представља поуку по његовом
мишљењу.
2. Затим црта симбол који представља ту реченицу.
3. Користећи реченицу и симбол ученици ће направити квадратни „пачворак“.
4. Кад сви заврше прави се заједнички јорган који се ставља на пано или таблу.

Снаге: можете направити пројекат без ризика.

Слабости:
1. Будите спремни да их научите како сеправи јорган од пачворака.
2. Време

ЧИТАЛАЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Сврха:
Укључити ученике у смислени дијалог о књизи.

Образложење: Што је ефикаснији читач, то је боље разумевање и писање.

Процедура:
1. Обухватите ученике истог годишта.
2. Објасните им да ћете се састати да разговарате о кљигама које они читају.
3. Поделите им питања недељу дана раније.
4. Нека понесу своје кљиге и записе (белешке)

Снаге: осећај достигнућа (успеха).

Слабости: ???

МАПЕ ПРИЧА ИЛИ РАМОВИ

Сврха: радити са структуром приче због разумевања.

Образложење: Када ученици уоче организацију приче и везу између њених делова боље
ће разумети и боље ће се закључивати.

Шест типова:
1. почетак - средина - крај
2. особине главних ликова
3. Венови дијаграми за поређење
4. груписати профиле да објасне заплет
5. социограм за сафледавање веза међу ликовима
6. груписање ради сагледавања свих димензије приче

Снаге: Омогућује ученику да сагледа више димензија и компинената приче.

.

Салбости: ????