Висока школа социјалног рада

Студијски програм: Окупациони терапеут

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Специфичне тешкоће учења

Тема: Окупациона терапија и стицање вештина

читања и писања

Предавач: Студент: Татјана Спасић

Доц. др Гордана Чолић Бр. Индекса: 120/2020

Београд, децембар 2022.

 Увод

 Усвајање вештине читања и писања најважнији је задатак детета у

почетном школовању и савладавањем тог задатка отвара се пут за
готово сво касније учење.
 Читање и писање се превасходно анализирају као перцептивни и
когнитивни процес, али се такође посматрају и унутар друштвеног и
културалног контекста у коме се одвијају. Такође, за развој вештине
читања и писања важну улогу има, још недовољно разјашњена,
комбинација наследних особина и утицаја околине.
 У неким случајевима долази до негативних утицаја на неке од ових
процеса односно фактора што доводи до потешкоћа у стицању
вештина читања и писања па је неопходно увођење одговарајућих
програма као би се те потешкоће превазишле.
 Као једна од најефективнијих мера, о којој ће се говорити у даљем
раду, уводи се окупациона терапија у оквиру које се користе различите
сликовнице, интерактивне табле, активни листови, игре за подстицај
моторичке активности и усмеравање пажње на процес учења читања и
писања, богаћење речника, игре које које подстичу развој фонолошке
свести и сличне активности.
 1. Окупациона терапија и стицање вештина читања и
писања
 Све факторе који негативно утичу на стицање вештина читања и писања
код деце треба правовремено идентификовати и максимално
редуковати уз примену адекватних вежби у оквиру окупационе
терапије.
 Будући да не постоје два детета са идентичним афинитетима односно
потешкоћама у читању и писању, различито су изражена одступања у
вештинама и способностима које су важне за усвајање читања и писања.
 Из тога следи да не постоје универзални програми помоћи, него је
програм и приступ за свако дете индивидуалан. Специфични програми
се темеље на резултатима логопедских процена, системски су, поступни
и развојно примерени.
 Језичко - говорни третман је темељан и у њега се уграђују вежбе за
подстицање неразвијених вештина и способности (видних, слушних,
графомоторичких, пажње, памћења итд.).
 Најчешће потешкоће у процесу учења читања и писања које захтевају
увођење вежби у оквиру окупационе терапије су дислексија и
дисграфија.
 Дислексија

 Дислексија је трајни поремећај у савладавању читања, писања и

рачунања због немогућности правилног декодирања писаних симбола
језика, аутоматизовања менталних акција које су темељ за декодирање,
чиме је нарушена прецизност и брзина читања а самим тим и добро
разумевање прочитаног.

 Дислексија је специфично когнитивно функционирање детета због кога

оно има потешкоћа у неким моделима примања и обраде информација
као што су визуално - просторна обрада писаних симбола и/или
фонолошка обрада гласова говора, па самим тим и њихово симулативно
процесуирање и аутоматизација, што су темељни процеси за
овладавање читања и писања. (Галић - Јушић, 2004: 22).

 Најчешће се дијагностикује у првим годинама школовања, али не

настаје због начина учења или интелектуалног дефицита. Важно је
нагласити како дислексија није болест.
 Дисграфија

 Дисграфија је стабилна неспособност овладавања вештином

писања која се огледа у многобројним трајним и типичним
грешкама, при чему грешке нису повезане са непознавањем
правописа и трајно су присутне, без обзира на довољан степен
интелектуалног и говорног развоја. (Зрилић, 2011: 171).
 Дисграфија представља облик дислексије у којем се тешкоћа
препознаје у рукопису. (Дејвис, Браун, 2001).
 Грешке не зависе од интелектуалног и говорног развоја и степенa
образовања.
 Дисграфија је у великом броју случајева повезана са дислексијом.
 Дисграфију дијагностикује тим стручњака који укључује педагога,
психолога, логопеда, лекара, социјалног радника и учитеља.
 Тешкоћа писања може се препознати у неправилном држању
оловке, изостављању слова и слогова, замени слова и нечитком
рукопису.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Сликовнице
 Уживајући у сликовницама, деца почињу да разумевају језик
сликовнице и важне компоненте приче.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Велике сликовнице
 Велике сликовнице су увећани формати познатих прича или
песмица.
 Омогућују да током читања васпитач буде у интеракцији са више
деце у групи.
 Велике сликовнице су важан део раног учења читања јер
олакшавају деци уочавање неких законитости везаних за писани
језик као што су: везе између гласова и симбола, везе између онога
што се изговара и онога што је одштампано у књизи, границе речи,
смер читања слева надесно и одозго према доле, употреба великих
и малих писаних слова.
 Посебно су корисне за децу која заостају у развоју језика или уче
језик заступљен у књизи као други језик.
 Понављање текста у комбинацији са илустрацијама помаже деци у
учењу вокабулара и олакшава им памћење реченичких
конструкција.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања

 Предвидиве сликовнице у којима се текст понавља или постоји

неки други елемент који успоставља предвидиви образац,
омогућују деци да брзо запамте речи и предосете штa ће се следеће
догодити. Тако деца могу, уз помоћ васпитача да испричају причу и
стекну доживљај да су прави читаоци.

 Непредвидиве књиге, сa друге стране, нуде ширу употребу језика и

описа што обогаћује дететов речник.

 Књиге римованих и ритмичних песама подстичу децу на игру

речима и усмеравају им пажњу на сличности и разлике у звучању
речи.

 Информативне књиге изазивају дечију радозналост и обогаћују

знање о свету који их окружује.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања

 Интерактивне табле

 Интерактивне табеле су увећане верзије песмица или других

предвидивих текстова. Укључују једну или више могућности да
дете промени кључну реч и на тај начин промени значење текста.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања

 Интерактивне табле

 Интерактивне табле могу бити део кутка за читање, музичког кутка,

драмског кутка или неког другог кутка који се уклапа у програм
радa сa децом предшколског узраста.
 Нуде деци могућност да препознају слова и речи, и да мењају
значење текста променом појединих кључних речи.
 Док посматрају текст на таблама и манипулишу кључним речима,
деца стичу знање о словима и речима, уочавају везу између
изговорених и написаних речи, развијају фонемску свест и стичу
самопоуздање као мали читачи.
 Слова великих димензија олакшавају им препознавање,
разликовање, повезивање и упоређивање слова и речи.
 Интерактивне табле могу се осмислити за децу са посебним
потребама. Тада се бирају краћи текстови од једног или два реда.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања

 Моторичке вежбе

 Вежбе се састоје у повезивању исте комбинације црта (тј.

повезаних делова неких писаних слова или целих слова)
непрекидно током целог реда што је слично необојеним
орнаментима.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања

 Моторичке вежбе

 Пажњу треба обратити на то да уместо слободног повлачења црта

имамо прецизно одређено повлачење црта, одређен облик,
величину и међусобну удаљеност цртежа.
 То је дисциплинован рад руке, вежбање покрета и ситних мишића
шаке и прстију и представљају непосредније припреме за писање.
Треба задати деци да нацртају више предмета.
 Задаци треба да буду примерени узрасту деце и циљу припремног
вежбања, па у обиму графичке вежбе не треба претеривати.
 Овакве вежбе изводе се у склопу разноврсних активности у
припремном периоду, а обично се дају на крају активности, после
напорнијег рада.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Драмске игре
 Уз инструкције, дете реализује једноставније говорне улоге
учесника драмске радње у групној сценско - извођачкој активности.
Реализује игре покретом, пантомиме, игре улога итд.
 Дете може да реализује игре замене улога тако што ће да игра
улогу учитеља, продавца, лекара, сагледава ствари из различитих
углова и самостално осмишљава говорне ситуације, монолошког
или дијалошког типа.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Драмске игре

 Преобликовање текста такође може бити један облик драмске

игре. Уз помоћ илустрација или речима, дете преобликује бајку у
стрип, басну у драмски текст, краћи прозни текст у песму, а песму у
причу, оглас у вест итд.
 Многе активности говорног стваралаштва и фантазије као начина
подстицања говорног стваралаштва код деце могу да се реализују
кроз драматизацију.
 Деца се у оквиру ове вежбе могу играти улоге спикера читајући
вести о реалним и фиктивним догађајима као вежбу правилног
говорења (дикција, акцентуација, правилно дисање, реченична
интонација).
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Луткарске игре
 Уз помоћ васпитача дете учествује у реализацији једноставних,
краћих сцена луткарског позоришта, са познатим или измишљеним
ликовима и садржајима, синхронизујући покрете руку и модулације
гласа у оживљавању лутке. Кроз овакве игре се стидљивој деци
даје могућност да кроз говор лутке изнесу своје мисли, ставове,
питања, осећања, страхове тако што стекну утисак да лутке говоре
уместо њих.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Електронска сликовница
 Електронска сликовница је мултимедијано средство у припреми
деце за описмењавање. Ова мултимедијална књига састоји се од
неколико делова. Сваки део намењен је остваривању различитих
васпитно образовних задатака.
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Електронска сликовница

 Отворена је за све нове идеје;

 Свака нова генерација може електронској књизи дати свој лични
печат. Она се чува и надограђује. Постоји могућност да се
временом повећава њен едукативни карактер;
 Дете може да бира оно чиме ће се бавити кроз ову е - књигу.
Стрелице га увек воде напред и назад, не мора да решава задатак
који не жели, односно, који му је толико тежак да жели да га
прескочи или који му је већ довољно познат и једноставан;
 Овако осмишљена електронска књига одличан је материјал за
професионални развој сваког васпитача, евалуацију и
самоевалуацију васпитно - образовног рада;
 Ово је е - књига која може да се дели свима - копира у безброј
примерака, она лако може да се носи кући, погледа заједно са
родитељима, исприча, догради, мења;
 Методе окупационе терапије за стицање вештина
читања и писања
 Електронска сликовница

 Овако направљена електронска књига може садржати радне

листове које је могуће штампати за целу групу;
 На сличан начин могу се правити електронске књиге друге
тематике и садржаја;
 Примена елескторнске сликовнице је добар пример подстицања
говорно - језичких вештина у припреми деце за описмењавање.
 На занимљив и интерактиван начин деца богате свој речник,
развијају вештине причања, упознају се са словима, развијају
способност гласовне анализе речи.
 Истовремено, постиже се интеграција са другим областима развоја
детета (математика, свет око нас), који су у корелацији и са
развојем говорно - језичких вештина.
 Закључак

 Данас деца долазе у школу са одређеним искуством и знањем,

некада толико различитим да је облик наставе тешко уједначити на
нивоу читаве групе. Постоје разлике у квалитету и квантитету
знања и искустава, што наставнику може да ставара потешкоће.
 Такође, неретко постоје ситуације где учење читања и писања
представља детету одређен проблем и захтева улагање већих
напора него што је то случај код осталих вршњака.
 Имајући у виду ове разлике, како у ранијем искуству у читању и
писању, тако и у способностима усвајања вештина читања и
писања, долазимо до закључка да рад са децом у циљу њиховог
описмењавања захтева велике напоре, флексибилност, стално
додатно усавршавање предавача, праћење развоја нових
технологија и метода, стрпљење и толеранцију.
 Закључак

 Од изузетног је значаја стварање партнерског односа како са

децом тако и са породицом детета у циљу сталног праћења рада и
напредовања детета у процесима читања и писања као и
правовременог откривања потешкоћа у читању и писању и фактора
који негативно утичу на ове процесе код детета.
 Окупациона терапија је начин да се повежу сви важни чиниоци у
процесу стицања вештина читања и писања, а то су флексибилност
због разноликог искуства и психофизичких способности деце,
могућност да дете интерактивно учествује и да кроз активности
окупационе терапије лакше овлада читањем и писањем и изнесе
своја осећања, мисли, проблеме, ставове, да се окупацијама
привуче и задржи пажња детета, могућност да се окупациона
терапија примењује у различитим условима и окружењима, пружа
слободу и омогућује да дете само одабере врсту активности, не
изазива нервозу, напетост и нелагодност код деце и може се
примењивати код деце различитог узраста.
Хвала на пажњи!