Dnevne Pripreme 81-100

Припрема за час
Час број: 81
Школа и разред
Наставник
Датум одржавања
Наставна област Језичка култура (писмено изражавање)
Наставна јединица Читање и анализа домаћег задатка: Мој најбољи друг /
Моја најбоља другарица
Врста (тип) часа Утврђивање градива
Облици рада Индивидуални
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текст метода
Наставна средства Свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: развијати код ученика смисао уочавања
особина портрета и унутрашњих карактеристика личности из
непосредне близине; подстицати и неговати ученичку
креативност кроз писмено изражавање; савладати технику
израде писменог састава; посебно инсистирати на
композицији писменог задатка, јасним, прецизним и
смисленим реченицама, адекватном избору речи.
Васпитни циљеви: развијати љубав према језику и
писменом изражавању; богаћење речника, језичког и
стилског израза; инсистирати на важности познавања
правописа и његовој адекватној примени, неговати естетска
осећања; неговати машту и стваралачко мишљење.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања из
области правописа и језичке културе, оспособљавати ученике
за креативно и критичко мишљење, уочавање недостатака,
као и истицање лепоте стила.
Исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
 доследно примењује правописну норму;
 говори јасно, поштујући стандарднојезичку норму;
 саставља састав.
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење
компетенције
Кључни појмови Састав, портет, опис
Корелација Језик, књижевност
Активности Осмишљава и организује рад, започиње и води разговор,
наставника чита, слуша, мотивише ученике, прати и процењује њихов
рад. Примењује методичке радње које доводе до пуне
мисаоне активности ученика. Води разговор на часу и чини
га у образовном смислу плодотворним. Евалуира рад
ученика. Објективно сагледава остварене циљеве и исходе
часа.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, анализира, чита и пише.
Одговара на задатке и радне налоге које му упућује
наставник. Стваралачки учествује у наставном процесу.
Сарађује са другим ученицима у одељењу и развија културу
дијалога. Уважава сугестије и радне налоге наставника.
Изражава своје мишљење и утиске. Изражајно и
интерпретативно чита свој састав.
Литература за 1. Милија Николић, Методика наставе српског језика и
наставнике књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1992.
2. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.
Литература за ученике
Производи дечјег рада
Могући ток часа

Уводни део часа (10 минута)
Наставник проверава и евидентира да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Ученици се добровољно јављају да читају своје домаће задатке на тему:
Мој најбољи друг

Моја најбоља другарица
Главни део часа (30 минута)
Ученик чита свој рад, коментарише га и објашњава коју је идеју имао и да ли је успео у
потпуности да одговори на задату тему. Уколико је уочио стилски недостатак, истиче га.
Правописну грешку сам записује на таблу и даје правилан облик. Након тога јављају се
ученици који су уочили неки недостатак или би посебно похвалили цео рад или неку
реченицу. Најделотворнији начин рада је када ученици сами долазе до решења. Наставник
има коначну реч и коментарише евентуалне композиционе, стилске или правописне
грешке само уколико их ђаци не уоче. На тај начин ученицима се пружа могућност да
сами уоче и отклоне недостатке.
Завршни део часа (5 минута)

Ученицима се предлаже да, уважавајући примедбе и сугестије, исправе недостатке и да
након тога прочитају побољшану верзију рада. Отклањање уочених недостатака
доприноси усавршавању културе писменог изражавања.
Домаћи задатак: Написати побољшану верзију састава.
Изглед табле
Мој најбољи друг или другарица
Погрешно написане речи Правилно написане речи
Реченице које су се највише допале ученицима:
Начин праћења ученичких постигнућа

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Евалуација часа
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 82
Наставник
Наставна област Језичка култура (усмено изражавање)
Наставна јединица Обавештење и вест
Врста (тип) часа Oбрада градива
Облици рада Фронтални, индивидуални
Наставна средства Граматика 6, Дар речи, стр. 169–171
Циљеви часа Образовни циљеви: упознавање ученика са основним
облицима новинарског изражавања; упознавање ученика са
основним елементима које треба да садржи вест; појмовно и
терминолошко богаћење речника ученика.
Васпитни циљеви: развијање љубави према српском језику;
развијање свести о значају писања у складу са правописним
правилима; развијање љубави према писању.
Функционални циљеви: оспособљавање ученика за
препознавање основних елемената вести; оспособљавање
ученика за сажето и прецизно изражавање; оспособљавање
ученика за писање у складу са нормом.
 саставља обавештење и вест.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња
Кључни појмови Обавештење, вест
Корелација Језик
часа.
Изражава своје мишљење и утиске.
Литература за 1. Дејвид Бут, Лари Сворц, Успешно читање и писање,
наставнике Креативни центар, Београд, 2009.
Литература за ученике 1. Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез Иљукић,

Дар речи, Граматика за шести разред основне школе, Нови
Логос, Београд, 2019.

Ученике подстаћи да наведу како се путем медија јавност обавештава о најновијим

догађајима. Уколико у школи постоји новинарска секција, ученици који је похађају могу
да говоре о свом искуству у писању различитих облика новинарских текстова. Наставник
поставља ученицима питање на који се начин путем медија јавност обавештава о
најновијим догађајима и ко то чини. Ученици могу да наведу и путем којих медија се та
обавештења могу примити. (Очекује се да ће ученици навести неке од основних облика
новинарског изражавања – интервју, чланак, вест. Ученици треба да истакну главне
одлике сваког од наведених облика и да објасне по чему се међусобно разликују.)
Наставник може да напомене ученицима да постоји још облика новинарског изражавања и
да ће о њима такође учити. (Наводи оне облике које ученици нису навели, нпр. извештај,
репортажа, коментар.)
Већ у уводном делу часа ученици су вероватно навели и остале облике новинарског
изражавања (извештај, чланак, интервју, репортажа, коментар).
Наставник саопштава тему часа и подстиче ученике да размисле о томе шта је вест.
(Очекује се да ће ученици одговорити да је вест облик новинарског изражавања којим
треба да се пружи важна, актуелна информација.) Наставник поставља ученицима питање
шта све може бити предмет неке вести и које све податке нека вест треба да садржи.
(Очекује се да ученици кажу да предмет вести може бити важна информација из било које
области живота – политике, спорта, културе, свакодневног живота. Путем вести сазнајемо
шта се и када догодило, где се нешто догодило, зашто и како.) Наставник затим чита
ученицима неку вест коју је издвојио из дневне штампе.
Наставник треба да истакне да је вест основни облик новинарског изражавања. Она је
кратка, тачна, актуелна, важна. Та сажетост је једна од разлика у односу на друге облике
новинарског изражавања.
Ученици записују у свеске: Вест је основни облик новинарског изражавања. То је новост

коју је написао новинар и која је затим објављена у неком средству информисања (у
новинама, на телевизији или радију, на интернету). Циљ сваке вести је да пружи
информацију. Вест која је потпуна треба да одговори на следећа питања: ко, где, кад, како,
зашто? Вест је кратка, тачна, актуелна и важна. Њена најважнија особина је актуелност!
Ученици уочавају одговоре на ова питања у вести о одбеглом мајмуну Самију, која је дата
у уџбенику (Дар речи, 169, 170 и 171. страна). Затим одговарају шта све могу да сазнају из
друге наведене вести (о другој београдској регати).
Наставник поставља питање: На који начин је вест написана, тј. у којој мери онај ко ју је
написао уноси сопствено мишљење или осећање које је вест пробудила у њему? (Очекује
се да ученици одговоре да у текст вести аутор не уноси сопствено мишљење ни осећања,
већ да само саопштава чињенице везане за неки догађај.) Наставник наглашава да вест
треба да буде објективно приказивање догађаја, да се писац вести „повлачи”, тј. не говори
о својим осећањима поводом неког догађаја. На примеру који је наведен у уџбенику
ученицима се може показати како уношењем осећања аутора у приказ догађаја са
мајмуном Самијем то више није вест, већ извештај.
Ученици уочавају одговоре на ова питања у вести о одбеглом мајмуну Самију, која је дата
у уџбенику, стр. 169, 170 и 171. Затим одговарају шта све могу да сазнају из друге
наведене вести (о београдској регати). Питање: На који начин је вест написана, тј. у којој
мери онај ко ју је написао износи сопствено мишљење или осећање које је вест пробудила
у њему? Наставник наглашава да вест треба да буде објективно приказивање догађаја, да
се писац вести „повлачи”, тј. не говори о својим осећањима поводом тог догађаја. Да би
илустровао колико је и за једну обичну кратку вест важан наслов, наставник и ученици
читају и коментаришу вести из новина.
Наставник даје ученицима упутства за писање домаћег задатка. Указује им на широке

могућности у избору теме (то може бити стваран или измишљен догађај, из сфере спорта,
музике, уметности, науке или само несвакидашњи догађај). Наслов треба да буде
необичан и да изазива радозналост. Вест треба да буде занимљива и кратко и јасно
написана, при чему ће се поштовати правило да мора да садржи одговоре на пет основних
питања: ко, где, кад, како, зашто. Од ученика се очекује да састави вест и примени
правописну норму.
Обавештење и вест
Вест се добија на питања КО?/ШТА?, КАДА?, ГДЕ?, КАКО?, ЗАШТО?. Вест је кратка и
сажета. Даје актуелно обавештење о занимљивом или важном догађају. Вести се могу
преносити усмено и писмено. Објављују се у новинама, преко радија, телевизије и
интернета. Осим вести, постоје још неки облици новинарског изражавања. То су новински
чланак, репортажа и извештај.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 83
Наставник
Наставна област Језик (граматика)
Наставна јединица Грађење и основна функција глаголских облика (презент,
перфект, футур I)
Облици рада Фронтални
Наставна средства Граматика 6, Дар речи, стр. 103–104, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: обновити знање о глаголима и њиховим
граматичким категоријама; обновити знање о глаголским
временима обрађеним у петом разреду; обновити знање о
личним и неличним глаголским облицима; обновити знање о
помоћним глаголима; обновити знање о инфинитивној и
презентској основи.
Васпитни циљеви: развијати код ученика љубав према
матерњем језику; развијати љубав према граматици;
неговати културу изражавања и писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособити ученике за
распознавање глаголских облика; оспособити ученике за
разликовање глагола по виду и роду; развијање моћи
запажања и упоређивања; развијање моћи анализе и
закључивања.
 повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;
 препознаје глаголска времена и употребљава их у складу
са нормом.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња, дигитална
компетенције компетенција
Кључни појмови Обавештење, вест
Корелација Језик, књижевност
часа.
Литература за 1. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика
наставнике српског језика за средње школе, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 2008.
2. Милија Николић, Методика наставе српског језика и
књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства,
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Слађана
Савовић, Драгана Ћећез Иљукић, Јелена Срдић, Радна
свеска 6 уз уџбенички комплет српског језика и
књижевности за шести разред основне школе, Нови

Наставник са ученицима обнавља знања о граматичким категоријама глагола и о

глаголским облицима које су научили у петом разреду. Наставник поставља ученицима
питања:
Шта су глаголи? Наведите граматичке категорије глагола. Како се глаголи деле према
глаголском виду? Шта је глаголски род? Како се глаголи деле према глаголском роду?
Наведите називе глаголских времена која сте научили у петом разреду и објасните какву
радњу свако од њих означава. Наведите неличне глаголске облике које знате. За шта
служе инфинитивна и презентска основа? Како се добија инфинитивна основа? А како
презентска?
Очекује се да ученици одговоре да су глаголи променљиве речи којима се казују радња,
стање или збивање. Граматичке категорије глагола су: време, лице, број, род, глаголски
вид, глаголски род, потврдност/одричност. Према глаголском виду глаголи се деле на
свршене и несвршене, а према роду на прелазне, непрелазне и повратне. Очекује се и да
ученици наброје сва три времена која су учили, као и неличне облике инфинитив и радни
глаголски придев. Уз објашњење о добијању инфинитивне и презентске основе ученици
треба да наведу и примере: презентска основа глагола радити: ради-, инфинитивна: ради-;
презентска основа глагола ићи: иде-, инфинитивна: ид-.
Ученици самостално раде задатке на стр. 105–106 у уџбенику Дар речи. У уџбенику је дат
и систем бодовања, тако да ће, када заврше тест, ученици знати које градиво треба да
обнове. Наставник приликом провере задатака објашњава ученицима оно што нису добро
урадили.
Ученици затим препознају глаголске облике из наведених одломака из приповетке

„Богојављенска ноћ” Светозара Ћоровића:
„Он је мислио да ће сада попадати још неколико звијезда и тада ће бити оно што управо и
чека: да ће се отворити небеса. Баш јутрос разговарао се са својим друговима у школи (а
ишао је у први разред), те један рече да се увијек о поноћи, уочи Богојављења, отворе
небеса. И тад, шта год ко зажели, нека заиште, па ће му се испунити.”
„Сјутра је Богојављење и вечерас се мора отворити! Већ је смислио и реченицу коју ће

рећи. Али мора брзо изговорити, пошто се небо зачас затвори.”
„И она ће тада устати са свога душека. Неће бити блиједа и мршава, него пуна и румена;
нити ће бити овако тужна и сјетна, него весела, те ће се с њиме, као и прије, шалити,
носити га у наручју и пјевати му ону његову омиљену пјесму.”
Ученици затим треба да разврстају по виду и роду глаголе из наведених одломака.
Кратко подсећање на глаголске облике и граматичке категорије глагола.
Грађење и основна функција глаголских облика
Глаголска времена: презент, перфекат, футур први

Нелични глаголски облици: инфинитив, радни глаголски придев
Презентска основа глагола радити: ради-, инфинитивна: ради-;
Презентска основа глагола ићи: иде-, инфинитивна: ид-

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 84
Наставник
Наставна јединица Извештај
Врста (тип) часа Обрада градива
основним елементима које треба да садржи извештај;
појмовно и терминолошко богаћење речника.
препознавање основних елемената извештаја;
оспособљавање ученика за сажето и прецизно изражавање;
оспособљавање ученика за писање у складу са нормом.
 саставља извештај.
Кључни појмови Вест, извештај
часа.
Савовић, Драгана Ћећез Иљукић, Јелена Срдић, Радна свеска
6 уз уџбенички комплет српског језика и књижевности за
шести разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2019.

Наставник са ученицима разговара о томе шта је вест.
Шта је вест? На која питања треба да одговори потпуна вест? Наведите најмање три
особине вести.
Вест се добија на питања КО?/ШТА?, КАДА?, ГДЕ?, КАКО?, ЗАШТО?. Вест је кратка и
сажета. Даје актуелно обавештење о занимљивом или важном догађају. Вести се могу
преносити усмено и писмено. Објављују се у новинама, преко радија, телевизије и
интернета. Осим вести, постоје још неки облици новинарског изражавања. То су новински
чланак, репортажа и извештај.
Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.

Први део главног дела часа
Ученици записују у своје свеске: Извештај је облик новинарског изражавања којим се

јавност обавештава о неком догађају путем средстава јавног информисања (новина,
телевизије, радија, интернета). Извештај је проширена вест!
Извештава се о разним важним догађајима, који су актуелни и занимљиви. Догађај је

детаљно описан без личног става новинара. Извештавање мора да буде објективно
приказивање догађаја. Извештај се заснива на провереним информацијама. Дужи је од
вести и из њега сазнајемо више информација. Док вест обавештава о нечему помоћу
неколико битних информација, извештај иде даље и залази у појединости. Извештај
информише и приказује ток догађаја.
Ученици се упућују да прочитају извештај у Граматици 6, Дар речи и одговоре на питања

која следе. Након провере датих одговора у уџбенику, наставник поставља питања
ученицима.
Које су суштинске разлике између извештаја и вести? Које су карактеристике

извештаја?
Након утврђених разлика, ученици се упућују да смисле извештај који ће изложити као
говорну вежбу.
Други део главног дела часа
Говорна вежба на тему:

Извештај о раду новинарске секције
Извештај са сајма књига
Извештај са филмског фестивала
Извештај са школског такмичења
Ученици ће имати десетак минута да размисле о томе како ће одговорити на задату тему.
Ученицима се саветује да направе план излагања извештаја. План би требало сачинити
тако да буде од помоћи при излагању као подсетник (план рада секције; број чланова;
облици и садржаји рада; садржај и квалитет радних састанака; вредност, врсте и бројност
написаних радова; вредновање рада секције; штампање школских новина).
Сачињавање подсетника временом би требало да постане стална навика. На тај начин би

ученици унапред смислили композицију излагања и изабрали важне појединости, што би
обезбедило сигурност и селективност у казивању и допринело стицању говорне културе.
Ученицима се скреће пажња на избор речи, приповедни слој, формирање реченица. Такође
им се скреће пажња да је дикција веома важан фактор, као и гест и мимика, којима би
убедљиво дочарали своје приповедање.
Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. Веома је важно да наставник

пажљиво слуша и бележи сугестије. Ученика не прекидати док прича. Након тога,
ученици коментаришу какав су утисак стекли о извештају свога друга.
Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о извештају. Решавају задатке у

граматици Дар речи на стр. 175.
Наставник даје ученицима упутства за писање домаћег задатка.

Домаћи задатак: Написати домаћи задатак на тему: Извештај са екскурзије/излета.
Извештај
Извештај је проширена вест.
 Осим што читаоца/гледаоца упознаје са током догађаја, он открива његове узроке,

предвиђа последице, али подразумева и изјаве очевидаца/сведока – тзв. живу реч.
 Особине: новост, актуелност, истинитост, важност и занимљивост.
 Извештај се пише тако што се као припрема испуне сви захтеви за вест, а онда се почне
најважнијом информацијом, којом се осваја пажња публике (не пише се хронолошки).

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 85
Наставник
Наставна јединица Писмена вежба: Вест или извештај
Наставна средства Свеске ученика
основним елементима које треба да садржи извештај;
појмовно и терминолошко богаћење речника.
препознавање основних елемената извештаја;
оспособљавање ученика за сажето и прецизно изражавање;
оспособљавање ученика за писање у складу са нормом.
 саставља извештај.
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, сарадња
Кључни појмови Вест, извештај
часа.

Наставник проверава и евидентира да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Ученици се добровољно јављају да читају своје домаће задатке.
Ученици читају вест или извештај са сајма књига, позоришног или филмског фестивала,
спортске манифестације, школског такмичења...
Ученик чита свој рад, коментарише га и објашњава коју је идеју имао и да ли је успео у
потпуности да одговори на задату тему. Уколико је уочио стилски недостатак, истиче га, а
правописну грешку сам записује на таблу и даје правилан облик. Након тога јављају се
ученици који су уочили неки недостатак или би посебно похвалили цео рад или неку
реченицу. Најделотворнији начин рада је када ученици сами долазе до решења. Наставник
има коначну реч и коментарише евентуалне композиционе, стилске или правописне
грешке само уколико их ђаци не уоче. На тај начин ученицима се пружа могућност да
сами уоче и отклоне недостатке.
Ученицима се предлаже да, уважавајући примедбе и сугестије, исправе недостатке и да

након тога прочитају побољшану верзију рада. Отклањање уочених недостатака
доприноси усавршавању културе писменог изражавања. Ученици који нису стигли да
прочитају своје домаће задатке бирају најуспелији рад.
Вест или извештај са...
екскурзије, излета, сајма књига, позоришног или филмског фестивала, спортске

манифестације, школског такмичења...
Особине извештавања:
 актуелан и занимљив
 објективан
 проверене информације
 приказује ток догађаја
 без личног коментара

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 86
Наставник
Наставна област Књижевност (домаћа лектира)
Наставна јединица Епске народне песме о Косовском боју (избор);
наставно проучавање народне епске песме Комади од
различнијех косовскијех пјесама
Наставна средства Читанка 6, Уметност речи, стр. 123–130; Радна свеска,
41–42, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: упознати ученике са епским
народним песмама о Косовском боју и њиховим
одступањима од историјских чињеница; упутити ученике
да схвате уметничке поступке и улогу стилских фигура;
препознати мотиве, песничке слике, композицију песме;
издвојити и анализирати ликове у песми; упознати
ученике са тематском груписаношћу песама o Косовском
боју; оспособљавати ученике за разумевање и самостално
тумачење књижевног дела; подстицати ученике да
самостално читају, доживљавају и тумаче књижевно
дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према народној
епској песми; развијати национални идентитет кроз
проучавање народне поезије; гајити позитивна осећања
према свету који нас окружује; побудити љубав према
народној књижевности; утицати на формирање
позитивних духовних и моралних вредности кроз
поступке јунака, неговање породичних вредности;
стварање читалачких навика; васпитавање ученика за
живот и рад у духу хуманости, истинољубивости и
солидарности; развијање патриотизма и васпитавање у
духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
Функционални циљеви: примењивати стечена знања у
даљем раду; подстицање читалачке радозналости за дела
народне епике; побудити истраживачки дух ученика;
развијати способност за критички приступ књижевном
делу; усвајање и примена основних функционалних
појмова и теоријских појмова из књижевности;
прецизним истраживачким задацима оспособљавати
ученике за самосталан рад; креативном радном
атмосфером на часу навикавати ученике на тимски рад.
 одреди род књижевног дела и књижевну врсту;
 уочи основне елементе структуре
књижевноуметничког дела: тема, мотив; радња, време
и место радње;
 разликује облике казивања;
 увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне
елементе песничке слике;
 одреди стилске фигуре и разуме њихову улогу у
књижевноуметничком тексту;
 анализира узрочно-последичне односе у тексту и
вреднује истакнуте идеје које текст нуди;
 анализира поступке ликова у књижевноуметничком
делу, служећи се аргументима из текста;
 уважава националне вредности и негује културно-
историјску баштину.
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење,
компетенције дигитална компетенција
Кључни појмови Народна епска песма, десетерац
Корелација Историја, географија, ликовна култура
Активности наставника Осмишљава и организује рад, започиње и води разговор,
слуша, мотивише ученике, прати и процењује њихов рад.
Примењује методичке радње које доводе до пуне мисаоне
активности ученика. Води разговор на часу и чини га у
образовном смислу плодотворним. Евалуира рад ученика.
Објективно сагледава остварене циљеве и исходе часа.
Активности ученика Слуша, активно учествује у раду групе, учествује у
разговору, анализира, пише, представља другим
ученицима резултат рада групе (презентацију или
одговоре на тражена питања). Одговара на задатке и
радне налоге које му упућује наставник. Стваралачки
учествује у наставном процесу. Сарађује са другим
ученицима у одељењу и развија културу дијалога.
Уважава сугестије и радне налоге наставника. Изражава
своје мишљење и утиске.
Литература за наставнике 1. Војислав Ђурић, Антологија народних јуначких песама,
Српска књижевна задруга, Београд, 1987.
2. Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме,
Просвета–Нолит, Београд,1987.
4. Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика
за тумачење књижевног дела, Завод за уџбенике и
5. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних
термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010.
6. Радмила Пешић и Нада Милошевић Ђорђевић, Народна
књижевност, Београд, 1984.
7. Нада Милошевић Ђорђевић, Косовска епика, Београд,
1990.
8. Милка Андрић, Настава српског језика и
књижевности у шестом разреду основне школе, Београд,
2008.
Литература за ученике 1. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност
речи, Читанка за шести разред основне школе, Нови
3. Наташа Станковић Шошо, Мали речник књижевних
термина за основну школу, Нови Логос, Београд, 2010.
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.
Битка се одиграла на Косову пољу 15. јуна 1389. године, по старом календару 28. јуна.
Косовска легенда се заснива на мученичкој смрти српског кнеза Лазара и других српских
великаша, као и на издајству Вука Бранковића.
Идејно, стилско и тематско јединство косовске легенде на најбољи начин је заступљено у

народним епским песмама из збирке Вука Стефановића Караџића.
Вук Караџић је од свог оца Стефана забележио пет одломака о Косовском боју, које је
објавио под заједничким називом Комади од различнијех косовскијех пјесама. У свом
речнику Вук је наговестио постојање једне велике песме о Косовском боју, која није
сачувана. По кнезу Лазару, ова песма је добила назив „Лазарица”.
О „Лазарици” Вук каже: „Тако зову слијепци ону велику пјесму од кнеза Лазара и од
Косовског боја.”
Историјске чињенице се разликују од чињеница изнетих у песмама. Историјски извори о

Косовском боју сведоче да је војска Вука Бранковића победила Турке. Вук Бранковић, зет
кнеза Лазара и господар Косова и Скопља, умро је у Бајазитовој тамници 1397. године.
Народни певачи то неће уважити и Бранковићи ће бити проклети од српског народа због
наводне издаје. Косовска битка остала је упамћена у историји и легенди. Битка се одржала
на територији Вука Бранковића, зета српског кнеза Лазара Хребељановића. Султан Мурат I
је на Косово поље дошао лично, са оба своја сина и чувеним војсковођама. У бици су
погинула оба владара, као и султанов син Јакуб. То је и најважнији разлог зашто је у
савременим историјским изворима Косовска битка схваћена као изузетан догађај. На бојном
пољу је остао велики број и турске и хришћанске војске. По последицама, Косовска битка је
представљала српски пораз. Од губитака на Косову српска средњовековна држава никада
није успела у потпуности да се опорави.
Шта се заиста догађало на Косову пољу 1389. године никада нећемо са сигурношћу знати.
По свему судећи, српска војска је у прво време побеђивала. На почетку битке мала група
српских завереника пробила се до султановог шатора. Један од њих је убио султана Мурата.
Преокрет је донео султанов син Бајазит. Поразио је српску војску, а затим заробио и
погубио српског кнеза. Турска војска није наставила са освајањем Балканског полуострва.
Вратила се у Једрене, тадашњу турску престоницу у Малој Азији, како би се опоравила од
тешких губитака.
Након исцрпних података о Косовском боју наставник разговара о утисцима које су

ученици стекли читајући песме.
Шта је у песмама оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите примерима. На која

размишљања су вас навеле? Где се одвија радња? Ко су јунаци? Каква размишљања сте
имали читајући песме? Шта сте ви знали о Косовском боју пре него што сте читали
песме? Од кога сте то чули? Какав став сте заузели према косовским јунацима?
Наставник јасним и прецизним питањима која упућује ученицима започиње тумачење

књижевног дела.
Мото Косовског боја су стихови које изговара кнез Лазар у песми „Пропаст царства
српског”:
Мили Боже, шта ћу и како ћу?

Коме ћу се приволети царству?
Да ли ћу царству небескоме?
Да ли ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
Приволети царству земаљскоме,
Земаљско је за малена царство,
А небеско увек и до века.
Како је у првом „комаду” представљен долазак Турака на Косово? На који начин се

турски владар обраћа српском кнезу Лазару? Осећа ли се у тону његовог писма
поштовање које султан Мурат осећа према противнику? Како тумачите поруку да не
може бити „једна земља, а два господара”? Зашто султан не може да замисли
могућност заједничког живота Срба и Турака?
Одредите ко је у наведеном одломку представљен као освајач, а ко као бранилац своје
земље? Ко коме поставља услове? Могу ли се ти услови прихватити? Какав је избор који
стоји пред српским кнезом? Како тумачите његову реакцију? Размислите о томе да ли
су „грозне сузе” које кнез пролива израз његове слабости? Како тумачите епитете које
народни певач употребљава? Каква је њихова улога у песми?
Пажљиво погледајте завршницу песме и размислите о томе зашто је Вук Караџић песме
које је забележио од свога оца Стефана означио као „комаде”.
Поред Косовског боја, који се одиграо на Видовдан, 28. јуна (15. по старом календару)
1389. године, између султана Мурата I и кнеза Лазара Хребељановића, и који је трајао
само један дан, на Косову се одиграо још један бој, који је трајао три дана, од 17. до 19.
октобра 1448. године, између Јаноша Хуњадија (у народним песмама Сибињанин Јанко) и
султана Мурата II. У историји је познат као Други косовски бој. Завршен је великом
турском победом. Из тог времена потиче изрека: „Прошао као Јанко на Косову”. Овом
изреком се означава нечији велики неуспех, какав је био Јанков пораз на Косову.
Кнежева клетва, у редоследу догађаја на Косову, долази као одговор кнеза Лазара султану
Мурату на његов позив за мегдан.
Какав је тај одговор? Зашто кнез није могао да прихвати турске услове? Каква казна
прети онима који се не одазову позиву кнеза Лазара? Зашто је ова клетва у исто време и
заклетва? Зашто је онај ко прекрши заклетву осуђен да буде без рода и плода?
У песми Мусић Стефан из збирке Вука Стефановића Караџића, која развија мотив
закаснелог јунака, кнежева клетва је дата у нешто проширеном облику:
„Ко је Србин и српскога рода,

и од српске крви и колена,
а не дошô на бој на Косово,
не имао од срца порода,
ни мушкога ни девојачкога;
од руке му ништа не родило,
рујно вино, ни шеница бела!
рђом капô док му је колена!“
Кнежева клетва је заснована на врло старим веровањима у магију изговорене речи. Она
подстиче и обавезује јунаке да изврше подвиг. Помињањем хлеба и вина кнежева клетва
упућује на свету тајну причешћа у хришћанској литургији. Мотив кнежеве вечере је у
писаним изворима присутан још од 15. века. Кнежева вечера је сродна Христовој Тајној
вечери. Увођењем мотива издајника додатно се драматизују предстојећа збивања.
Зашто нико није смео да изостане са кнежеве последње вечере? Какве су последице
сукоба између кнеза Лазара и Милоша Обилића? Шта се слави у дому кнеза Лазара у
Крушевцу? Како је кнез Лазар распоредио господу за столом? Ко је све присутан на
вечери? Зашто је важан редослед званица? Размишљајући о томе коме ће од гостију
наздравити првом чашом вина, кнез Лазар наводи најважније особине свакога од њих.
Које су то особине? Шта мислите, која је од њих кнезу најдрагоценија? Образложите
зашто. Коме се на крају кнез Лазар обраћа? Зашто он оптужује Милоша Обилића да ће
починити издају на Косову? Какав је Милошев одговор? Шта мислите, колико је такав
одговор у складу са особином коју му кнез Лазар приписује („јунаштво”)? Може ли се из
Милошевог одговора наслутити ко је прави кривац за неслогу у српском табору? Како
гласи Милошев косовски завет?
Вук Бранковић
Вук Бранковић је био моћни српски великаш. Потицао је из старе и угледне породице. Био
је ожењен ћерком кнеза Лазара. У једном документу забележено је да су кнез Лазар и Вук
„у јединству и љубави побеђивали непријатеље своје”. Вук Бранковић није био издајник.
Завршио је свој живот у турском ропству. Један од разлога што је у традицији остао
упамћен као нечастан и вероломан човек вероватно је то што је преживео Косовску битку.
Данас знамо да није било разлога да Вук изда на Косову. Бој се одиграо на његовој
територији. Чак и да је издао кнеза Лазара, Вук није имао куда да побегне с бојног поља.
Вуков грех jе можда у томе што је преживео Косово. У епици која пева о колективној
смрти целе једне генерације ратника на бојном пољу то је био чин раван издаји.
Милош Обилић
У најстаријим историјским изворима јунак који је убио султана Мурата био је безимен
(„неко веома благородан”). Око Милоша Обилића се од 15. века плете витешка прича о
оклеветаном јунаку, који убија султана на Косову. Старије верзије Милошевог презимена
су Кобиловић, Кобилић и Драгиловић, да би се касније усталило презиме Обилић.
Историја не зна ни за Милошеве епске побратиме Косанчић Ивана и Топлицу Милана.
Имена су добили по рекама Косаници и Топлици, чије се воде сливају у Јужну Мораву.
Милош Обилић није потврђен у историји као зет кнеза Лазара. У традицији се Милош
појављује и као побратим Марка Краљевића. Милошев подвиг је јединствен и он је
неупоредив са другим јунацима. У причама о пореклу Милошевог презимена посебно се
истичу чудесне особине детета које српски цар Душан Немањић проналази у планини.
Слава или крсно име је најзначајнији породични празник код Срба. Размислите о томе
зашто је народни певач вече пред битку у српском табору представио као славску
свечаност кнеза Лазара. Како је искористио познати обичај да се за славском трпезом
гости распоређују према старешинству и угледу? У песму је унет још један славски
обичај, наздрављање домаћина гостима напијањем прве чаше. Каква је улога овог мотива
у композицији песме?
Слава је празник заједништва, љубави, разумевања и слоге. Пажљиво прочитајте текст и

размислите о томе да ли такво расположење преовлађује на слави кнеза Лазара.
Образложите на који начин кнежева здравица утиче на развој радње. Какве су њене
последице?
„Већ вековима слава представља једно од обележја српског народа. Готово свуда се
подразумева да породица која слави јесте српска породица. Реч је о празнику посвећеном
хришћанском свецу, који је фигурирао као патрон породице, као њен донатор и њен
заштитник.” (Душан Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, одломак)
Каталог јунака је ређање имена и особина јунака према утврђеном редоследу, најчешће по
исказаном јунаштву у традицији. Реч је о омиљеној епској техници којом се постиже
развијање нарације и успоравање радње песме, али се и ближе одређују односи међу
јунацима. Каталог јунака може бити представљен речима приповедача (наратор) или
књижевног јунака (лик). Често је каталог повезан са интензивирањем особина јунака па
говоримо и о градацији у склопу овог стилско-композиционог поступка.
Понављање је веома често у усменој књижевности. У лирској поезији понављањем се
истиче основно осећање песме. У епској поезији понављање је основна одлика
приповедног стила. Понављање може имати и дубљу мотивациону улогу – такво је
понављање кнежеве клетве-заклетве у кругу песама о Косовском боју.
Три добра јунака
Бановић Страхиња, Бошко Југовић и Срђа Злопоглеђа су легендарни јунаци који су остали
упамћени по свом великом јунаштву. Покушајте да у себи представите лик витеза који се
зове Срђа Злопоглеђа. Размислите о томе колико ови јунаци својим изгледом уливају
страх противнику. Пронађите драмске елементе у тексту који је пред вама.
Који је основни облик казивања у овом комаду? Ко поставља питања, а ко на њих

одговара? Којом стилском фигуром је дочарано јунаштво тројице косовских витезова?
Коме је од њих посвећена највећа пажња народног певача? Зашто?
Хипербола је израз за претеривање. За разлику од књижевне фантастике, хипербола

појачава неку особину која већ постоји или је реално могућа, али се овом стилском
фигуром подиже на виши ниво.
Стајаћи бројеви су бројеви у устаљеној употреби у народној књижевности. Број три се

најчешће користи у народним приповеткама. Тако змајеви у бајкама имају три главе. У
наведеном „комаду” пева се о „три добра јунака”. То су Бановић Страхиња, Срђа
Злопоглеђа и Бошко Југовић.
У песмама о Косовском боју издваја се више тријада јунака:
кнез Лазар – Милош Обилић – Вук Бранковић;

Милош Обилић – Милан Топлица – Иван Косанчић;
кнегиња Милица – Мајка Југовића – Косовка Девојка и др.
Косовска битка у легенди
Косовска легенда је почела да се ствара већ приликом преноса посмртних остатака кнеза
Лазара из Приштине у кнежеву задужбину Раваницу. У размаку од 1390. до 1420. године
написано је десет средњовековних списа који прослављају живот и духовни подвиг кнеза
Лазара. Тако српски владар Лазар Хребељановић постаје Свети кнез.
Два су основна тока косовске легенде:
прича о кнезу-мученику (кнез Лазар), који жртвује себе и свој народ зарад вечног „царства
небеског”; прати судбину неправедно оклеветаног јунака (Милош Обилић), који врши
херојски подвиг на бојном пољу како би скинуо срамоту са свога имена. Део ове приче
садржи и познати мотив о издајству Вука Бранковића. И један и други ток нашли су одјека
у усменој епској поезији српског народа.
Барјак Бошка Југовића
Народни певач оставља Бошка Југовића непораженог на пољу Косову, са барјаком који му
се поносито вије изнад бојног поља. То није случајно. Југовићев барјак је већ истакнут у
сцени свечаног одласка српске војске на Косово у уводу песме:
Пред њима је Бошко Југовићу Још остаде Бошко Југовићу,
на алату, вас у чистом злату, крсташ му се по Косову вија;
крсташ га је барјак поклопио, још разгони Турке на буљуке,
побратиме, до коња алата; као соко тице голубове.
Југовићи
Синови Југ-Богдана у традицији се појављују као колективни лик. И поред молби сестре
Милице, свих девет Југовића неустрашиво одлази на Косово. Уметнички најуспелији јесте
лик косовског барјактара Бошка Југовића. Помињу се још и Дамјан, Војин, Никола,
Момир, Петар и други.
Бугарштице о Косовском боју
Најстарије познате народне песме о Косовском боју су четири бугарштице забележене у

XVII и XVIII веку у Дубровнику и Перасту. Бугарштице су народне песме дугог стиха (од
12 до 20 слогова). Од осмерачких и десетерачких епских песама разликују се како по броју
слогова, тако и чињеницом да у тренутку када су постале познате нису више живеле у
народу. Назив бугарштица потиче од глагола „бугарити”, што значи „тужно, жалосно
певати”. Најчешће имају петнаест или шеснаест слогова. Бугарштице су остале
забележене у старим рукописима и записима образованих људи на подручју Дубровника и
Боке Которске од XV до XVIII века.
Народне песме дугог стиха (од 12 до 20 слогова) називају се бугарштице. Оне имају
другачији стил певања од десетерачких песама. Обично су испеване у петнаестерцу (стиху
који има петнаест слогова) или шеснаестерцу (стиху који има шеснаест слогова).
Бугарштице могу да имају и рефрен, који најчешће има 6 слогова (шестерац).
Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу.
У песмама о Косовском боју све је унапред познато и одређено, али је и крајње

драматично. Дата је психологија јунака. Много је симболике у свакој личности. Сви
јунаци су међусобно повезани породичним, побратимским, личним, тематско-мотивским
везама.
Најважнији драмски елементи косовске епике:
• Муратова објава рата кнезу Лазару

(Комади од различнијех косовскијех пјесама I)
• избор кнеза Лазара између царства небеског и царства земаљског

(Пропаст царства српског)
• кнежева вечера
(Комади од различнијех косовскијех пјесама III)
• мотив ухођења Турака

(Комади од различнијех косовскијех пјесама IV)
• причешћивање војске пред полазак у бој

• полазак војске у бој
(Цар Лазар и царица Милица)
• мотив закаснелог јунака

(Мусић Стефан)
• бој као средишњи догађај

(Комади од различнијех косовскијех пјесама V, Пропаст царства српског, Цар
Лазар и царица Милица)
• извештаји са бојног поља

(Цар Лазар и царица Милица, Царица Милица и Владета војвода)
• одлазак на бојно поље

(Косовка Девојка, Мајка Југовића)
Хронолошки низ радње у песмама:
Бановић Страхиња
Сан царице Милице
Кнежева вечера
Косанчић Иван уходи Турке
Цар Лазар и царица Милица
Пропаст царства српског
Мусић Стеван
Царица Милица и Владета војвода
Слуга Милутин
Косовка Девојка
Смрт Мајке Југовића
Домаћи задаци: Одштампани истраживачки задаци поделиће се ученицима неколико дана

раније пре обраде песме да би ученици имали довољно времена да се спреме за час обраде
песме „Цар Лазар и царица Милица”.
1. Пажљиво прочитајте песму и спремите се да изнесете утиске које сте стекли

читајући је.
2. Размисли о томе зашто се на полазак војске у одлучујућу битку и на исход догађаја
посматра из перспективе жена које остају код куће. Закључите какав је однос цара
Лазара и царице Милице. Има ли српски владар разумевања за то што она ставља
лични интерес изнад државног? Како браћа Југовићи реагују на њену молбу да
остану са њом?
3. Обратите пажњу на изглед војске пред одлазак у бој, посебно на Бошка Југовића.
4. Запазите како реагује цар Лазар када је види своју онесвешћену жену. На који
начин покушава да је заштити? Зашто се слуга Голубан ипак оглушује о цареву
наредбу?
5. Уочите од кога царица Милица добија извештај са Косова.
6. Издвојте композиционе целине у песми.
7. Уочите по ком принципу су грађени ликови Милоша Обилића и Вука Бранковића.
8. Пронађите у енциклопедији или на инетернету историјске податке о кнезу Лазару и
кнегињи Милици.
Јунаци Косовског боја:
Кнез Лазар, Југ Богдан и девет Југовића, Иван Косанчић, Милан Топлица, Милош Обилић,
Вук Бранковић, Бановић Страхиња, Срђа Злопоглеђа, Стеван Мусић, Павле Орловић, слуга
Милутин, слуга Голубан итд.
Женски ликови: царица Милица, Мајка Југовића, Косовка Девојка

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 87
Наставник
Наставна јединица Наставно проучавање народне епске песме Цар Лазар и
царица Милица
Наставна средства Читанка 6, Уметност речи, стр. 131–135; Радна свеска, 43–
45
Циљеви часа Образовни циљеви: упознати ученике са епским народним
песмама о Косовском боју и њиховим одступањима од
историјских чињеница; упутити ученике да схвате уметничке
поступке и улогу стилских фигура; препознати мотиве,
песничке слике, композицију песме; издвојити и анализирати
ликове у песми; упознати ученике са тематском
груписаношћу песама o Косовском боју; оспособљавати
ученике за разумевање и самостално тумачење књижевног
дела; подстицати ученике да самостално читају, доживљавају
и тумаче књижевно дело.
Васпитни циљеви: побудити љубав према народној епској
песми; развијати национални идентитет кроз проучавање
народне поезије; гајити позитивна осећања према свету који
нас окружује; побудити љубав према народној књижевности;
утицати на формирање позитивних духовних и моралних
вредности кроз поступке јунака, неговање породичних
вредности; стварање читалачких навика; васпитавање
ученика за живот и рад у духу хуманости, истинољубивости и
солидарности; развијање патриотизма и васпитавање у духу
мира, културних односа и сарадње међу људима.
развијати способност за критички приступ књижевном делу;
усвајање и примена основних функционалних појмова и
теоријских појмова из књижевности; прецизним
истраживачким задацима оспособљавати ученике за
самосталан рад; креативном радном атмосфером на часу
навикавати ученике на тимски рад.
 уочи основне елементе структуре књижевноуметничког
дела: тема, мотив; радња, време и место радње;
 увиди звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
песничке слике;
 анализира поступке ликова у књижевноуметничком делу,
служећи се аргументима из текста;
 уважава националне вредности и негује
културноисторијску баштину.
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, дигитална
Корелација Историја, географија, ликовна култура
наставника слуша, мотивише ученике, прати и процењује њихов рад.
разговору, анализира, пише, представља другим ученицима
резултат рада групе (презентацију или одговоре на тражена
питања). Одговара на задатке и радне налоге које му упућује
Литература за 1. Војислав Ђурић, Антологија народних јуначких песама,
наставнике Српска књижевна задруга, Београд, 1987.
2. Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме,
Просвета‒Нолит, Београд, 1987.
4. Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика за
тумачење књижевног дела, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2008.
речи, Читанка за шести разред основне школе, Нови Логос,

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Проверава да ли су ученици
урадили истраживачке задатке и то евидентира. Саопштава историјске податке о српском
кнезу Лазару и царици Милици или их саопштава неки ученик који се сам пријавио.
Лик кнеза Лазара представља тип светог владара мученика. Српски кнез Лазар
Хребељановић је историјска личност. Престоница му је била у Крушевцу. Подизањем
задужбине, манастира Раваница, наставио је ктиторску традицију династије Немањића.
Храбро се супротставио знатно надмоћнијој турској војсци на Косову 1389. године. Извео
је цвет српског племства на бојно поље и у отвореној борби положио живот у одбрани
отаџбине. У традицији је представљен као цар, мада царску круну није носио. За њега се
везују црквено-религиозни мотиви као што су косовско опредељење (избор небеског
царства), причешће, кнежева вечера, жртва, посвећење. У песмама из збирке Вука
Стефановића Караџића кнез Лазар Хребељановић представљен је као „славни кнез” и
„честито колено”. У средњовековним косовским списима кнез Лазар и његови ратници
представљени су са „мученичким венцем”. У једном старом спису забележен је говор
српског војсковође упућен храбрим војницима пред одлучујућу битку: „Боље је нама у
подвигу смрт, него ли са стидом живот. Боље је нама у боју смрт од мача примити, него ли
плећа непријатељима нашим дати.” Један од најлепших списа старе српске књижевности
је „Похвала кнезу Лазару” монахиње Јефимије, у којој списатељица поручује светом кнезу
Лазару: „И тако две жеље постигао си: и змаја си убио и мучења венац си примио од
Бога.”
Царица (кнегиња) Милица је жена Лазара Хребељановића, кћи кнеза Вратка, праунука
Немањиног сина Вукана. После 1389. управља државом до пунолетства Стефана
Лазаревића. Њена задужбина је Љубостиња. Монашко име јој је било Евгенија. По
народним песмама, кћи Југ-Богдана и сестра девет Југовића, која испраћа војску на
Косово.
Дигитални Звучни запис: Цар Лазар и царица Милица
Штампани Звучни запис: Цар Лазар и царица Милица
Шта је у песми оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите примерима из текста или
образложите. На која размишљања вас је песма навела? Где се одвија радња? Када? Ко
су јунаци? Која им је заједничка тежња?

Песму „Цар Лазар и царица Милица” Вук је забележио од свог најбољег казивача Тешана
Подруговића.
Како сте доживели Миличину молбу мужу да јој остави „једног брата сестри од
заклетве”? Како се она обраћа Лазару, као мужу или као владару? На који начин Милица
образлаже своју молбу? Шта она ставља изнад државних и политичких интереса?
Разуме ли српски владар њене побуде? Из чега се то види? Да ли се Миличина браћа
руководе истим разлозима? Какав је њихов одговор? Зашто Милица безуспешно моли
једног по једног брата да не жртвују живот узвишеним идеалима? Како је изражена
патриотска свест бораца? Размислите зашто народни певач уводи у песму и слугу. Како
сте доживели поступак слуге Голубана? Зашто је његово јунаштво веће од јунаштва
српскога племства и властеле? На који начин је народни певач описао свечани полазак
војске на Косово? Како је представљено јутро уочи битке? Шта симболизује сунце које
испраћа косовске витезове? Којим мотивом је истакнута колективност одласка на бојно
поље? Једног јунака је народни певач посебно издвојио из свечане поворке. Зашто?
Упоредите опис Бошка Југовића који народни певач даје на почетку и на крају песме.
Какве закључке можете да изведете? По чему се он истиче међу осталим јунацима?
Зашто је народни певач битку представио техником извештаја? Колико гласника је

потребно да би се дочарала трагедија? Шта им је заједничко? Размислите о томе каква
је њихова улога у епској поезији. Како је описан слуга Милутин? Зашто га „госпођа”
Милица дочекује речима „Зар издаде цара на Косову?” Која стилска фигура доминира у
Миличиним питањима? Размислите о томе у којој мери каталог погинулих јунака
одговара редоследу јунака на „кнежевој вечери”.
Како тумачите понашање Милоша Обилића на бојном пољу, а како Вука Бранковића? До
које мере је Милош Обилић оправдао косовски завет дат кнезу Лазару? Ко је издао
„честитога кнеза”? Коме од косовских јунака слуга Милутин упућује похвале, а коме
прекоре? Размислите о томе како се зову ови говорни чинови у традицији.
Композиционе целине:
 Разговор цара Лазара и царице Милице
 Одлазак војске у бој
 Извештај о бици
Песма „Цар Лазар и царица Милица” (Вук, II, 44) најобухватнија је песма о Косовском
боју. Почиње вечером уочи боја, што је и прва целина. Другу целину чини полазак војске
у бој, а трећу извештаји гласника о погибији српских витезова и губитку битке. Песма по
својој развијености чини неку врсту епа у малом. Уводни део песме је разговор цара
Лазара и царице Милице, а затим се песма грана у две самосталне целине. Прва целина је
одлазак војске у бој, а друга је извештај о боју.
Поворку ратника народни певач је дочарао и звуком. Обасјани су јутарњим сунцем. На

њима је ратничко одело и оружје које се пресијава на сунцу и звечи при кретању.
Најзапаженији је Бошко Југовић. Његову физичку лепоту појачава морални лик часног и
честитог јунака, који ни по коју цену не жели да остане са сестром у Крушевцу, као ни
било који други Југовић. Неустрашиве јунаке употпуњује лик слуге Голубана, који односи
онесвешћену Милицу на танану кулу, извршавајући наредбу самог цара Лазара, па затим
одлази на Косово, иако му је било наређено да остане са госпођом у Крушевцу.
Исход боја сазнајемо кроз казивање сведока. Прво се казивање износи сажето устаљеним
поступком о два врана гаврана. Гаврани гласоноше имају улогу кобних гласника. Следећи
гласник је слуга Милутин, унакажен од рана и носи своју одсечену руку, обавештава
царицу Милицу о судбини кнеза Лазара, Југ-Богдана, девет Југовића и осталим јунацима,
као и о издаји Вука Бранковића. Само још Бошка Југовића је оставио живог, јер му се још
барјак по Косову вије.
Епске песме старијих времена опевају јунаке и догађаје из српске историје до краја 15.
века и пропасти самосталне средњовековне државе.
Основне карактеристике епских песама су објективност, приповедање о догађајима и
јунацима, развијена фабула (прича) и изражена родољубива осећања.
Песме о Косовском боју чине најцеловитији круг песама који опева догађаје пре боја, за
време боја, као и догађаје после боја. Све песме су повезане и настављају се једна на
другу. Косовска легенда почела je да се ствара већ приликом преноса посмртних остатака
кнеза Лазара из Приштине у кнежеву задужбину Раваницу. Oд 1390. до 1420. године
написано је десет средњовековних списа који прослављају живот и духовни подвиг кнеза
Лазара. Тако српски владар Лазар Хребељановић постаје Свети кнез.
Два основна тока косовске легенде су прича о кнезу мученику – кнез Лазар и херојска
судбина неправедно оклеветаног јунака – Милош Обилић.
Дигитални Интерактивни задаци
Народна епска песма

Цар Лазар и царица Милица
Вук забележио од Тешана Подруговића.
 Разговор цара Лазара и царице Милице (присан однос пун љубави и разумевања)
 Одлазак војске у бој (најлепши Бошко Југовић)
 Извештај о бици (два врана гаврана и слуга Милутин)
Милош Обилић: највећи јунак, убио 12 000 Турака, има вечну славу
Вук Бранковић: издајник, одвео 12 000 војника, проклет, вечни помен по злу
Царица Милица представља све сестре којима су браћа изгинула.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 88
Наставник
Наставна јединица Грађење и значења аориста
Циљеви часа Образовни циљеви: проширити знање ученика о глаголима;
проширити знање ученика о глаголским облицима за
исказивање прошлости; проширити знање ученика о личним
глаголским облицима; проширити знање ученика о
инфинитивној основи; проширити знање ученика о
гласовним променама; појмовно и терминолошко богаћење
речника ученика.
српском језику; развијати код ученика љубав према
граматици; неговати културу изражавања и писања у складу
са нормом.
распознавање аориста; оспособити ученике за распознавање
двојаких наставака за аорист; оспособити ученике да
уочавају гласовне промене које су се извршиле у појединим
облицима аориста; развијати моћи запажања и упоређивања.
са нормом.
Кључни појмови Аорист, прошло време
Корелација Језичка култура, књижевност
часа.
Дар речи, Граматика за шести разред основне школе,
Нови Логос, Београд, 2011.

Наставник поставља ученицима питања помоћу којих ће их припремити за обраду новог

глаголског облика:
Која глаголска времена знате? Какву радњу означавају презент, перфекат и футур први?
Који од ових глаголских облика су прости, а који сложени? На основу чега делимо
глаголске облике на просте и сложене? Које глаголске основе постоје? Како се добија
инфинитивна основа глагола који се у инфинитиву завршавају на -ти? Како се добија
инфинитивна основа глагола који се у инфинитиву завршавају на -ћи или на -ти?
Наставник упућује ученике да уоче облике перфекта у одломку из приповетке „Лето лепог
белца” (Граматика 6, Дар речи, 105. страна), а затим и остале глаголске облике којима се
исказује прошла радња (облици аориста).
Уочавање облика аориста може се проширити и на следеће реченице:

1. Малочас је сретох на степеницама. 2. Сад баш чух радосну вест. 3. Падоше вам новине.
Наставник поставља ученицима питање колико је та радња временски удаљена од

тренутка говора о њој. Ученици уочавају да је радња исказана овим глаголским обликом
веома блиска тренутку говора о њој, на шта упућују и прилози који се јављају у датим
реченицама. Од ученика се затим захтева да уоче ког су вида глаголи у наведеним
реченицама.
Ученици записују дефиницију аориста у свеске: Аорист (или пређашње свршено време)
означава радњу, стање или збивање који су се извршили непосредно пред тренутак говора
или током говора о њима. У облицима аориста углавном се употребљавају глаголи
свршеног вида. Уколико се употребе глаголи несвршеног вида, неопходно је да се истакне
да је радња извршена. То се углавном постиже употребом прилога за време (малочас,
сада, до сада).
Аорист се гради од инфинитивне основе и наставака који се разликују у зависности од
тога да ли се инфинитивна основа завршава на самогласник или на сугласник:
глагол прославити –
једнина множина
1. ја прослави-х 1. ми прослави-смо
2. ти прослави-/ 2. ви прослави-сте
3.он, она, оно прослави-/ 3. они, оне, она прослави–ше
(Дакле, код глагола чија се инфинитивна основа завршава на самогласник, наставци су: -х,
/, /; -смо, -сте, -ше.)
глагол испећи –
1. ја испек-ох 1. ми испек-осмо
2. ти испеч-е 2. ви испек-осте
3. он, она, оно испеч-е 3. они, оне, она испек-оше
(Дакле, код глагола чија се инфинитивна основа завршава на сугласник додаје се вокал о у
многим лицима и наставци су: -ох, -е, -е; -осмо, -осте, -оше.)
Која гласовна промена се извршила у 2. и 3. лицу једнине аориста овог глагола?

(палатализација) Ученици затим пишу облике аориста глагола завршити, доћи и дићи (на
стр. 107 и 108 уџбеника) и уочавају и остале глаголе код којих се у облицима аориста
извршила палатализација (рећи, дићи).
Наставник нарочито истиче облике аориста помоћног глагола бити јер ученици често
греше и приликом писања и у говору: једнина – 1. ја бих, 2. ти би, 3. он, она, оно би;
множина – 1. ми бисмо, 2. ви бисте, 3. они, оне, она бише. Треба нагласити и да се мора
водити рачуна о изговарању и писању гласа х у првом лицу аориста.
Пошто реше задатак на 108. страни уџбеника (уочавање облика аориста у одломку из
романа „Хајдуци” Бранислава Нушића), ученици могу и да уоче облике аориста у
наведеним идиомима, истовремено одгонетајући њихово значење:
Уједе ме гуја (преварих се) Изгореше ми табани (веома сам нестрпљив) Два лоша убише
Милоша (удружени непријатељи су опасни и кад су слаби) Паде му секира у мед (снашла
га изненадна срећа, богатство).
Ученицима се може задати и да напишу инфинитивне основе глагола из наведених

идиома, као и да исте глаголе промене у облицима аориста по лицима.
Затим ученици уочавају облике аориста у обрађеним породичним народним песмама:

„Браћа игру оставише,
Косом траву покосише,
Котлом воду исипаше,
Док нађоше секи прстен.”
„Све јунаке на број набројила,

до три њена добра не наброји:”
Обнављање градива: Какву радњу означава аорист? Од којих се глагола углавном гради?
Како се гради аорист? По чему се аорист разликује од перфекта?
Ученици решавају задатке на страни 109.
Домаћи задатак: Ученици ће бити обавештени да прочитају песму Смрт Мајке Југовића.
Наставник ће им поделити одштампане листиће са истраживачким задацима.
1. Пажљиво читајући песму унесите се у њен свет и осетите стрепњу и забринутост

Мајке Југовића.
2. Направите просторни план песме тако што ћете се потрудити да уочите где се
радња дешава у којем тренутку.
3. Издвојте песничке слике.
4. Пронађите акустичне мотиве у песми и покушајте да уочите њихову стилску
функцију.
5. Размислите зашто Мајка на тако достојанствен начин подноси несрећу која је
задесила.
6. Уочите стилске фигуре и објасните њихову стилску функцију.
7. Непознате речи покушајте да тумачите из контекста или користите речник који се
налази на маргинама ваше читанке.
8. Размислите кога представља Мајка Југовића.

Штампани Задаци у Граматици Дар речи
Аорист
1. Малочас је сретох на степеницама. 2. Сад баш чух радосну вест. 3. Падоше вам новине.
- означава радњу, стање или збивање који су се извршили непосредно пред тренутак говора
или током говора о њима
- углавном од глагола свршеног вида
- гради се од инфинитивне основе и наставака:
1) код глагола чија се инфинитивна основа завршава на самогласник, наставци су: -х, /, /; -
смо, -сте- -ше. (прославих)
2) код глагола чија се инфинитивна основа завршава на сугласник: -ох, -е, -е; -осмо, -осте,
-оше (испекох)

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 89
Наставник
Наставна јединица Наставно проучавање народне епске песме „Смрт Мајке
Југовића”
Наставна средства Читанка 6, Уметност речи, стр. 136–138; Радна свеска, 46–
47, ученичка свеска
Циљеви часа Образовни циљеви: упознати ученике са епском народном
песмом „Смрт Мајке Југовића”; упутити ученике да схвате
уметничке поступке и улогу стилских фигура; препознати
мотиве, песничке слике, композицију песме; издвојити и
анализирати ликове у песми; оспособљавати ученике за
разумевање и самостално тумачење књижевног дела;
подстицати ученике да самостално читају, доживљавају и
тумаче књижевно дело.
песми; развијати национални идентитет кроз проучавање
народне поезије; гајити позитивна осећања према свету који
нас окружује; побудити љубав према народној књижевности;
гајити љубав према породици и истаћи да мајчинска љубав
превазилази све препреке; утицати на формирање
позитивних духовних и моралних вредности кроз поступке
Мајке Југовића; неговање породичних вредности; стварање
читалачких навика.
прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике
за самосталан рад; креативном радном атмосфером на часу
Корелација Историја, географија, ликовна уметност
2. Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, Просвета‒
Нолит, Београд,1987.
3. Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, Народна
књижевност, Београд, 1984.
5. Миодраг Павловић, Припремање наставника и ученика за
тумачење књижевног дела, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2008.
Звучни запис
Смрт Мајке
Југовића

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Износи ученицима основне
податке о песми.
Песму о смрти Мајке Југовића Вук Стефановић Караџић је добио од Лукијана Мушицког,
у време када је овај познати српски песник био епископ у Карловцу. Вук је стихове
објавио онако како их је и добио па је завршница песме гласила: „Надула се Југовића
Мајка,/ Надула се, па се и распаде...”. Ове стихове је заменио Стојан Новаковић 1878.
године уметнички прикладнијим стиховима, који су од тада по правилу навођени у
читанкама и антологијама. Песма се налази у Вуковој збирци Српске народне пјесме II.
Југовићи, по народним песмама најхрабрији јунаци Косовског боја, историји су
непознати. Синови старог Југ-Богдана у песми се зову: Бошко, Дамјан, Митар, Момир,
Ненад, Никола, Петар, Војин и Стјепан.
Следи изражајно читање песме или слушање Дигиталне читанке 6. Затим наставник
разговара са ученицима о утисцима које су стекли читајући песму.
Дигитални Звучни запис: Смрт Мајке Југовића

Штампани Звучни запис: Смрт Мајке Југовића
Како стe доживели жељу Мајке Југовића да оде на Косово и суочи се са исходом
Косовске битке? Шта је у песми оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите
примерима. На која размишљања вас је песма подстакла?

Којим стихом почиње песма? Размислите зашто је народни певач уводном епском
формулом: ,,Боже мили, чуда великога” отпочео приповедање о великој несрећи? На који
начин је скренуо пажњу слушалаца на догађаје у песми?
Како се Мајка осећала док је ишчекивала вести са бојишта? Шта је пожелела? Шта
увиђа чим је стигла на Косово? На који начин је изражена снага мајчине љубави? Кога је
Мајка све изгубила? Зашто је остала нема пред сликом бојног поља? На који начин се
опире болном сазнању? Како ви разумете њен безгласни бол? Зашто су снахе изашле пред
њу да је дочекају? На који начин снахе изражавају бол? Обратите пажњу на акустику
слике у којој су удовице закукале, сирочићи заплакали, коњи завриштали, а пси залајали.
Каква се осећања подстичу употребом акустичких мотива? Запазите зашто Дамјанов
коњ њишти у поноћ. Кога очекује? Пронађите у песми на који начин животиње исказују
осећања. Због чега је мајчин бол опеван без суза? Зашто Мајка потискује свој бол? Који
се стихови понављају током песме? Каква је њихова улога? На који начин је судбина
епског јунака везана за судбину његовог коња? Зашто „два врана гаврана” бацају мајци у
крило руку њеног сина Дамјана? Како гавранови изгледају? Шта је на њима наглашено?
Шта црни гавранови предсказују? Запазите како је Мајка реаговала када је видела и
додирнула мртву руку свога сина Дамјана. Пронађите у песми и подвуците тужбалицу у
којој Мајка изражава своју несрећу. Протумачите стих: Окретала, превртала њоме.
Чега се Мајка сећа? Коме се обраћа? Зашто каже: зелена јабуко? По чему Дамјанова
љуба препознаје руку? Шта мајчино срце није више могло да поднесе? Како се песма
завршава? Кога представља Мајка Југовића? Зашто? Шта се десило са Србијом после
Косовског боја?
Песничке слике:
1. Мајка одлази на Косово и суочава се са стравичним призором.

2. Враћа се у двор и суочава се са снахама и унуцима.
3. Ноћ бдења – интимна атмосфера дома.
4. Гавранови (птице злослутнице, гласници несреће) доносе Дамјанову руку.
Шта сте уочили? Зашто се са појачавањем мајчиног бола простор у песми смањује?
Шта ремети тишину на бојном пољу? Како су животиње поступиле у тренутку њеног
доласка? Због чега? Покушајте да представите тај тонски ефекат. Размислите колико
језиво звуче болни крици ожалошћених животиња у стравичној тишини завршеног боја.
Шта нарушава поноћно бдење на двору Југовића? Подвуците у песми глаголе којима се
ове животиње оглашавају. Размислите о томе која стилска фигура преовлађује у овим
песничким сликама. Каква је њена улога?
Пронађите у песми речи у којима се не употребљава глас х. Очекујемо да ће ученици

одговорити: мртви(х), њи(х), добри(х), љути(х), сна(х)е... У време када је Вук Караџић
записивао песме, глас х се у говору није употребљавао. Након неколико година Вук га је
унео у азбуку као тридесето слово.
Слика Мајке са лабудовим крилима у уводном делу песме изражава снагу мајчине љубави.
Трагедијом Мајке Југовића народни певач приказује тежину два снажна људска осећања:
материнства и родољубља. Мајка неизмерно воли своју децу, али и зна да је њихова
дужност да бране Србију од Турака. И поред тог сазнања она не може да савлада своја
материнска осећања.
Четири песничке слике компоноване су градацијски. У првој песничкој слици Мајка

затиче мртве синове и мужа. Уметнички ефекат је постигнут посебним распоредом речи у
стиху: Мртви нађе девет Југовића. Народни певач је епитет ставио на прво место у стиху,
иако епитет стоји уз именицу коју ближе одређује. Визуелни и тонски ефекти су веома
сугестивни. Самртну тишину Косова ремете језиви крици животиња које жале за својим
изгинулим господарима. Мајчин крик је јачи и снажнији од животињског, али је остао
нем, јер се она скаменила од бола.
 Мајка се савладава јер:

1) огроман бол који трпи је оставља у стању шока; у таквим тренуцима особа се не
понаша како би се то од ње очекивало; права реакција се одлаже;
2) свесна је да је смрћу одраслих мушкараца – мужа и синова – она постала једини
стуб породице; њена дужност је се држи у стању приправности.
 Косовска трагедија је неизмерна. Стилска улога понављања броја 9 представља

истицање Мајчине огромне, умножене жртве. Девет удовица и деветоро сирочића
представљају све удовице и све српске сирочиће чији су мужеви, односно очеви
изгинули на Косову. Ноћ бдења у породичном феудалном замку ремети само
Дамјанов зеленко. Прва га је чула Мајка, јер је будна. Бол јој не да ни да се одмори.
Једини пут је проговорила, баш тада, када је питала зашто вришти Дамјанов
зеленко.
Несрећа јој се нагомилава. Следеће суочење са истином је кобно по њу. Дамјанова рука
враћа успомене на срећан породични живот, на одрастање деце, на њихову изгубљену
младост, на срећу која је заувек нестала. Мајка умире.
Домаћи задатак: Наставник даје ученицима одштампане истраживачке задатке.

1. Пажљиво прочитајте народну песму Косовка Дјевојка. Читајући песму унесите се у
свет средњевековне Србије опустошене Косовским бојем. Покушајте да доживите
атмосферу потпуног безнађа.
2. Поделите песму на композиционе целине.
3. Пажљиво анализирајте лик несрећне девојке, која помаже рањеницима.
4. Размислите ко је све оличен у лику Косовке Девојке. Кога она представља?
Запазите како се опходи према рањеницима. Истакните духовну лепоту девојке.
5. Уочите када се дешава радња ове песме. Одредите мотиве помоћу којих је дочарана
атмосфера након битке.
6. Обратите пажњу на који начин је описана кнежева војска и три српска јунака
Милош Обилић, Косанчић Иван и Топлица Милан.
7. Одредите стихове у којима је сажетом хиперболом описан бој.
8. Подвуците тужбалицу коју она изговара на крају песме и објасните значење њених
речи.
9. Непознате речи покушајте да разумете из контекста или их прочитајте у речнику
који се налази на маргинама књиге уз песму.
Епска народна песма

Смрт Мајке Југовића
Песничке слике:
Мајка одлази на Косово и суочава се са стравичним призором.
Враћа се у двор и суочава се са снахама и унуцима.
Ноћ бдења – интимна атмосфера дома.
Гавранови (птице злослутнице, гласници несреће) доносе Дамјанову руку.
Просторни план песме: небо-поље-двор-стаја-рука-бурма
Из небеске висине поглед се спушта на бојно поље.
Мајчин сусрет са снахама у двору.
Из стаје одјекује врисак Дамјановог зеленка.
Гавранови доносе Дамјанову руку.
Дамјанова љуба руку препознаје руку по позлаћеној бурми.
Стилске фигуре: епитети, градација, ономатопеја, хипербола

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 90
Наставник
Наставна јединица Наставно проучавање народне епске песме „Косовка
Дјевојка”
Наставна средства Читанка 6, Уметност речи, стр. 139–144; Радна свеска, 48–50
Циљеви часа Образовни циљеви: упознати ученике са епском народном

песмом; упутити ученике да схвате уметничке поступке и
улогу стилских фигура; препознати мотиве, песничке слике,
композицију песме; издвојити и анализирати ликове у песми
„Косовка девојка”; упознати ученике са тематском
груписаношћу песама старијих времена; оспособљавати
ученике за разумевање и самостално тумачење књижевног
дела; подстицати ученике да самостално читају, доживљавају
и тумаче књижевно дело.
песми „Косовка девојка”; развијати национални идентитет
кроз проучавање народне поезије; гајити позитивна осећања
према свету који нас окружује; побудити љубав према
народној књижевности; утицати на формирање позитивних
духовних и моралних вредности кроз поступке ликова у
песми; неговање породичних вредности; стварање
читалачких навика; развијање патриотизма и васпитавање у
духу мира, културних односа и сарадње међу људима.
прецизним истраживачким задацима оспособљавати ученике
за самосталан рад; креативном радном атмосфером на часу
 увиђа звучне, визуелне, тактилне, олфакторне елементе
Кључни појмови Народна песма, десетерац, епика
Корелација Историја, географија, историја уметности
2. Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, Просвета–
Нолит, Београд, 1987.

Наставник проверава да ли су сви ученици урадили истраживачке задатке и то евидентира.

Затим саопштава наставну јединицу и пише је на табли. Започиње разговор о утисцима
које је песма оставила на ученике.
Дигитални Звучни запис: Косовка Дјевојка

Штампани Звучни запис: Косовка Дјевојка
Каква је осећања песма изазвала у вама? Колико вас је судбина Косовке Девојке
потресла? Издвојте и препричајте део песме који је у вама изазвао највише емоција.
Ученици читају или препричавају део песме који им се највише допао.

Како је представљена Косовка Девојка у уводним стиховима? Зашто народни певач

приказује девојку у недељно празнично јутро? Обратите пажњу на опис девојке у
следећим стиховима:
„засукала бијеле рукаве,

засукала до бели лаката:
на плећима носи леба бела...”
Шта симболизује бела боја у њеном опису? На шта вас подсећају хлеб и вино којима
Косовка Девојка причешћује рањене јунаке? Сетите се у којој песми је приказан свечани
полазак војске у бој на Косово? По чему се одлазак Косовке Девојке на бојно поље
разликује од одласка косовских ратника? Које сте композиционе целине издвојили?
Композиционе целине песме „Косовка Дјевојка”:
1. Косовка Девојка долази на Косово и преврће по крви јунаке.

2. Сусрет и разговор са Павлом Орловићем.
3. Исповест Косовке Девојке.
4. Косовка девојка изговара тужбалицу.
Кога Косовка Девојка тражи? Кога затиче на бојном пољу? Како је описан Орловић
Павле? Зашто? Коју улогу је он имао у Косовском боју? Како је он описао подвиг
косовских јунака? Како тече њихов дијалог? Запази како се Косовка Девојка осећа док се
исповеда рањеном јунаку. Шта све сазнајемо из девојчиног одговора? Како Косовка
Девојка описује „три војводе бојне”? Које стилско средство при томе користи? Ќо вам
се од ова „три добра јунака” највише допао? Зашто?
Пронађите и подвуците у песми све делове у којима се помиње број три. Каква је
симболика овог броја у традицији? Зашто се у епску фабулу уводи исповедни тон и лирска
емоционалност јунака? Каква је улога мотива просидбе и даривања у дочаравању
атмосфере пре боја? Наведите и протумачите дарове које је девојка добила.
Које особине откривате у лику Косовке Девојке? Размислите ко је све оличен у лику
Косовке Девојке. Кога она представља? Окарактеришите друге ликове у песми. Зашто су
„три војводе бојне” представљене као кум, девер и вереник Косовке Девојке?
Издвојте све дијалоге и монологе у песми. Шта је још драматично у наведеном делу?
Протумачите улогу девојчине тужбалице у завршним стиховима песме.
Ретроспекција је поступак приповедања о догађајима из прошлости који су имали утицаја

на развој радње. Ретроспекција може бити дата у облику присећања главног јунака на
прошле догађаје. Ретроспекција успорава приповедање и психолошки продубљује ликове.
Шетајући Косовим пољем после боја Косовка Девојка казује Орловићу Павлу о догађајима
који су се одиграли пре боја, приликом причешћа војске код Самодреже цркве. Какав је
смисао овог поступка?
Које стилске фигуре је користио народни певач у овој песми? Одредите у којим
стиховима се појављују. Шта се њима постиже? Која стилска фигура је употребљена у
следећим стиховима:
„Онде ј' пала од јунака,

Та доброме коњу до стремена,
До стремена и до узенђије,
А јунаку до свилена паса.
– Онде су ти сва три погинула!”
Шта се постиже употребом хиперболе у наведеним стиховима? Размислите на који још

начин би народни певач могао да нам дочара суровост и трагичност боја. Какав би
утисак оставило реално, једноставно казивање?
Тужбалице су обичајне лирске песме настале као пратња обреду сахрањивања. Оне немају
устаљену форму и непосредан су излив бола. Никада се не понављају.
Основу песме чине похвала покојнику, жаљење за њим, помињање мртвих сродника и
позив да се покојник врати. Имају елегичан (тужан) тон. Испеване су у осмерцу с
припевом у четверцу или у десетерцу.
Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу. Након тога
читају одабране одломке и образлажу свој избор. Ученици ће разумети како судбина ових
књижевних јунакиња приказује трагедиију читавог српског народа, у којој мајке остају
без синова, девојке без момака за удају, као и супруге без мужева и сестре без браће
(кнегиња Милица).
Народна епска песма
Косовка Дјевојка
Косовка Девојка долази на Косово и „преврће по крви јунаке”
Сусрет и разговор са Павлом Орловићем
Исповест Косовке Девојке
Косовка Девојка изговара тужбалицу
Ликови: Косовка Девојка, Орловић Павле
Стилске фигуре: епитети, стални епитети, хипербола

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 91
Наставник
Наставна јединица Грађење и значења имперфекта
исказивање прошлости; проширити знање о инфинитивној и
презентској основи; проширити знање о глаголском виду;
проширити и утврдити знање о гласовним променама;
појмовно и терминолошко богаћење речника ученика.
са нормом.
распознавање имперфекта; оспособити ученике да разликују
аорист и имперфекат; оспособити ученике за уочавање
наставака за имперфекат; оспособити ученике да уочавају
појаву сажимања вокала, сибиларизације и јотовања у
облицима имперфекта.
са нормом.
Кључни појмови Аорист, имперфекат, прошло време
часа.

Наставник поставља ученицима питање да наведу глаголске облике за исказивање

прошлости. Ученици треба да објасне какве радње означавају перфекат и аорист и у чему
је разлика између њих. Затим их наставник пита да објасне како се граде облици ова два
глаголска облика. Ученици такође треба да објасне како се добија инфинитивна основа.
Уводни део часа завршава се подсећањем на поделу глагола према глаголском виду, јер ће
ово знање бити неопходно за обраду нове наставне јединице.
Ученици уочавају подвучене глаголске облике из уџбеника на стр. 110 (одломак из романа
„Хајдук Станко” Јанка Веселиновића) и одређују ког су вида. Наставник поставља
ученицима питања када се радња исказана овим глаголима вршила и колико дуго је
трајала. Наставник може навести још неку реченицу у којој ће употребити облик
имперфекта, коју ће записати на табли.
На пример: Док смо чекали у реду, разговарасмо о представи коју смо недавно гледали.
Очекује се да ће ученици одговорити да су се радње исказане наведеним глаголима
вршиле у прошлости, дуже време, као и да су употребљени глаголи несвршеног вида (што
је логично, јер радња траје дуже време).
Затим ученици записују дефиницију имперфекта:
Имперфекат (пређашње несвршено време) је глаголски облик којим се исказују радња,

стање или збивање који су се вршили и дуже трајали у прошлости, често напоредо са
неком другом радњом. Имперфекат се гради само од глагола несвршеног вида.
Код већине глагола имперфекат се гради додавањем наставака на инфинитивну основу, а

код мањег броја на окрњену презентску основу. Наставци за имперфекат су тројаки, с
обзиром на то од које се основе гради:
1) једнина: 1. лице -ах, 2. лице -аше, 3. лице -аше; множина: 1. -асмо, 2. -асте, 3. -аху
(Наставци се додају на инфинитивну основу која се завршава на -а; на пример: глагол
писати – писа-ах > писах.)
2) једнина: 1. лице -јах, 2. лице -јаше, 3. лице -јаше; множина: 1. лице -јасмо, 2. лице -јасте,
3. лице -јаху (Наставци се додају на окрњену презентску основу; на пример: глагол
бринути – брињах, глагол мислити – мишљах.)
3) једнина: 1. лице -ијах, 2. лице -ијаше, 3. лице -ијаше; множина: 1. лице -ијасмо, 2. лице -
ијасте, 3. лице -ијаху (Наставци се додају на окрњену презентску основу, која се добија
одбацивањем наставка -е; на пример: глагол пећи – пецијах.)
Наставник затим задаје ученицима задатак да размисле које су се гласовне промене

извршиле у наведеним примерима имперфекта. (Ученици уочавају да се у првом примеру
извршило сажимање вокала, у другом јотовање, а у трећем сибиларизација.) Следи
објашњење зашто је дошло до ових гласовних промена, а потом ученици решавају задатке
из уџбеника на стр. 110, 111 и 113 – ученици треба да напишу облике имперфекта за сва
лица наведених глагола. Облике имперфекта имају и помоћни глаголи бити и хтети.
Иако се аорист и имперфекат разликују и по наставцима и по виду глагола од којих се
граде, требало би да ученици ураде што више вежби у којима треба да разликују ова два
глаголска облика, пошто често греше при одређивању.
На пример: ученици треба да промене по лицима глаголе: преписати и преписивати,

сести и седети, лећи и лежати, пасти и падати. На крају треба нагласити да се
имперфекат данас ређе употребљава у говору, али да је чест у књижевним делима, где има
и стилску вредност.
Ученици затим уочавају и записују облике аориста и имперфекта глагола из књижевних

дела која су обрађивали:
„Вањка грчевито уздахну и поново се загледа у прозор. Он се сети: по јелку за господу у

шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена!”
(Вањка, А. П. Чехов)
(аорист: уздахну, загледа се, сети се; имперфекат: беху)
„Затим се почеша, размисли још мало па додаде: „Константину Макаричу.” Задовољан

што га нису омели у писању, он натуче капу и не огрнувши кожушчић, онако у кошуљи
излете на улицу...”
(Вањка, А. П. Чехов)
(аорист: почеша се, размисли, додаде, натуче, излете)
„Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старине никад не раздвајаху.”
(Хајдук Станко, Јанко Веселиновић)
(имперфекат: гледаху, не раздвајаху)
„Коса јој је била дуга и спуштена низ плећи, а на глави јој блисташе се златна круна
украшена драгим камењем.”
(Мала вила)
(имперфекат: блисташе се)
„Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у
прозрачном јутарњем сумраку.”
(Јаблан, Петар Кочић)
(имперфекат: почиваху)
Обнављање градива: Шта означава имперфекат? Од којих глагола се гради? Како се

гради? По чему се разликују аорист и имперфекат?
Имперфекат
Док смо чекали у реду, разговарасмо о представи коју смо недавно гледали.
- радња, стање или збивање који су се вршили и дуже трајали у прошлости, често напоредо
са неком другом радњом
- гради се додавањем наставака на инфинитивну основу, ређе на презентску:
1) једнина: 1. лице -ах, 2. лице -аше, 3. лице -аше; множина: 1. -асмо, 2. -асте, 3. -аху (на
инфинитивну основу која се завршава на -а: писах, писаше...)
2) једнина: 1. лице -ијах, 2. лице -ијаше, 3. лице -ијаше; множина: 1. лице -ијасмо, 2. лице -
ијасте, 3. лице -ијаху (на окрњену презентску основу: брињах, мишљах)

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 92
Наставник
Наставна област Књижевност
Наставна јединица Вече, Ђурa Јакшић
Наставна средства Читанка 6, Уметност речи, стр. 149–150
Циљеви часа Образовни циљеви: уочити композицију песме, строфа –
дистих; настојати да ученици сагледају мотиве који творе
комплетну песничку слику; тумачити атмосферу коју
представља лирски субјект: доминантна су осећања смрти,
пролазности, слутње, страха; пратити стилска средства
којима су употпуњене песничке слике.
Васпитни циљеви: неговати љубав према уметничкој
лирици; упознати ученике са веровањима о месецу и у вези с
тим тумачити симболику песме; сагледати вредности
живота, указати на његову пролазност, али ипак нагласити да
праве вредности вечно живе; у слици посвећеног витеза
тражити симболику моралних вредности које настављају да
живе после нас.
Функционални циљеви: код ученика подстицати
имагинацију и преношење у свет уметничког дела; побудити
истраживачки дух; неговати љубав према лирском
стваралаштву и оспособљавати ученике да прихвате и тумаче
таква дела, да уочавају њихову симболику; развијати моћ
запажања, анализе и синтезе, доказивања и закључивања.
Кључни појмови Ауторска песма, лирски субјект, дистих
Корелација Историја, ликовна уметност
2. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној
теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.
3. Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1992.

Наставник бележи назив наставне јединице на табли. Потом изражајно чита песму. Као
мотивација за интерпретацију песме може да послужи и кратак разговор на тему: Вече које
памтим. Ученици добијају прилику да изнесу сопствене импресије о лепотама овог доба
дана.
Дигитални Звучни запис: Вече

Штампани Звучни запис: Вече
Која су осећања изражена у песми? Којим мотивом се служи лирски субјект како би
пренео свој доживљај вечери?
Крај дана очигледно у лирском субјекту изазива помисао на смрт, те су тако присутна
осећања туге, неспокојства и жалости. У песми је доминантан мотив смрти, који се из
строфе у строфу различито обликује.
Пажљивим читањем песме уочавајте мотиве од којих су сачињене песничке слике.
1. строфа – мотив залазећег сунца. Ученици описују изглед сунца које залази; небом
преовладава црвена боја. Та „ватра” је представљена поређењем са златним токама
које су крвљу покапане. Крв као асоцијација на смрт, јер се токе доводе у везу са
рањеним витезовима (јунацима).
2. строфа – мотив витеза. Првим стихом: „И све немо ћути не миче се ништа”
(укључује се чуло слуха) успостављена је апсолутна тишина (хипербола), којом се
најављује свечани тренутак нестанка и последњег сунчевог зрака датог у слици
последњег витеза.
3. строфа – мотив срца. „Срце је застрашено, живот се таји, чују се само тек
уздисаји.” Овом строфом почиње опис вечери у тренутку кад је Сунце потпуно зашло,
а Месеца још нема, дакле влада потпуни мрак. Отуда и осећања страха и зле слутње.
4. строфа – мотив песме славуја. И песма славуја је тужна, и они жале за даном који
пролази.
5. строфа – мотив потока. И поток лишен сваког звука одлази, али је и тај пут, пут у
смрт.
6. строфа – мотив месеца. И баш кад завлада мртав сан, појављује се месец.
Полустихом „Сад месец изађе” унета је динамика у песничку слику којом се најављује
нешто.
7. строфа – мотив погинулог витеза. И месечев сјај има „смртно бледо лице”. Овај
епитет треба довести у везу са веровањима да се на месецу налазе душе мртвих. Стих:
„Погинули витез ено се посвети” доводи у везу месечев сјај са васкрслим витезом.
Витез је метафора за светлост. Када нестане дневне светлости, појављује се месечева,
ноћна светлост. Која је симболика посвећеног витеза? Вечна светлост као вечни живот
нематеријалних ствари: идеала, циљева, моралних начела.
Тумачите смисао песме. Сменом дана и ноћи дата је слика смене живота и смрти. За смрт
се везују осећања жалости, туге, несреће.
Ученици решавају интерактивне задатке у читанци Уметност речи. Наставни лист дат у
прилогу.

Штампани Додатни материјали
Ђура Јакшић
Вече
Композиција песме: песма се састоји од седам дистиха. Рима је парна.

(Наставник бележи мотиве присутне у песми.)
Симболика погинулог витеза и његовог васкрснућа
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
1. Одреди која је врста риме заступљена у наведеним стиховима из песме Вече Ђуре
Јакшића.
„Као златне токе, крвљу покапане,

Доле пада сунце за гору, за гране.
И све немо ћути, не миче се ништа,

Та најбољи витез паде са бојишта!”
а) укрштена рима; б) обгрљена рима; в) парна рима.
Означи тачан одговор.
2. Према броју слогова у стиху одреди врсту стиха у наведеном примеру:
Као златне токе, крвљу покапане.
Понуђени одговори: десетерац, једанаестерац, дванаестерац.
РЕШЕЊЕ: 1. в) парна рима; дванаестерац.

Час број: 93
Наставник
Наставна јединица Грађење и значења плусквамперфекта
исказивање прошлости; проширити знање ученика о
сложеним глаголским облицима; проширити знање ученика
о помоћним глаголима, радном глаголском придеву и
имперфекту; појмовно и терминолошко богаћење речника
ученика.
са нормом.
распознавање плусквамперфекта; оспособити ученике за
уочавање сложених глаголских облика и њихових саставних
делова; оспособити ученике да разликују плусквамперфекат
од осталих глаголских времена за исказивање прошлости.
са нормом.
Кључни појмови Аорист, имперфекат, плусквамперфекат, прошло време
часа.

Наставник поставља ученицима питање да објасне разлику између простих и сложених

глаголских облика. Ученици затим треба да наведу помоћне глаголе у нашем језику.
Следи подсећање на то који глаголски облици спадају у сложене и на који начин се граде.
Наставник потом поставља ученицима питање да наведу сва глаголска времена за
исказивање прошлости која су до сада научили (перфекат, аорист и имперфекат) и да
објасне какве радње означавају.
Наставник тражи од ученика да уоче када се, у односу на другу радњу, десила радња
исказана глаголским обликом који је истакнут у следећим реченицама:
1. Кад сам ушла у школу, већ је било звонило. 2. Они бејаху оставили своје ствари.
Очекује се да ученици уоче да се радња истакнутих глагола вршила у даљој прошлости,

пре неке друге радње која је такође исказана неким глаголским обликом за исказивање
прошлости (најчешће перфектом). Ученици затим на овим и на примерима из уџбеника,
114. страна (одломак из дела Мој дека је био трешња Анђеле Нанети), уочавају од чега се
састоје ови глаголски облици. (Уочавају да су то сложени глаголски облици који се
састоје од различитих облика помоћног глагола бити и радног глаголског придева.)
Следи записивање дефиниције: Плусквамперфекат (или давно прошло време) означава

радњу, стање или збивање који су се вршили или извршили у давној прошлости, пре неке
друге радње. Плусквамперфекат је сложен глаголски облик јер се у његовом саставу, осим
главног глагола, налази и помоћни глагол бити. Он је и личан глаголски облик и има
облике за сва три лица једнине и множине.
Плусквамперфекат се гради на два начина:
1) од перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева глагола који се мења:
1. ја сам био писао/била писала 1. ми смо били писали/биле писале

2. ти си био писао/била писала 2. ви сте били писали/биле писале
3. он је био писао/она је била писала/ 3. они су били писали/оне су биле писале
оно је било писало /она су била писала
2) од имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева (овај облик је данас
ређи):
1. ја бејах/бех писао 1. ми бејасмо/бесмо писали

2. ти бејаше/беше писао 2. ви бејасте/ бесте писали
3. он бејаше/беше писао 3. они бејаху/беху писали
она бејаше/беше писала оне бејаху/беху писале
оно бејаше/беше писало она бејаху/беху писала
Ученици решавају задатке из уџбеника на стр. 115 и 116 (бележе тражене облике
плусквамперфекта одређених глагола). Потом препознају облике плусквамперфекта из
наведених реченица (одломака из књижевних дела која су обрађивали ове школске
године):
„У разговору са Јабланом стиже Лујо кнежевој кући, гдје се бијаше доста свијета
искупило.”
(Петар Кочић, Јаблан)
„За жртву то су били неочекивани чудни тренуци, негде између самртног ужаса, у ком је
већ била потонула, и незамисливе, крваве и коначне чињенице која се крије иза речи –
смрт.”
(Иво Андрић, Аска и вук)
„Сто живота осећала је сада у себи мала Аска, а све њене снаге употребила је да продужи
један једини, свој живот, који је била већ прегорела.”
(Иво Андрић, Аска и вук)
„Кад му бјеше већ дозлогрдило, он је отјера.”

(Мала вила)
Уочавање разлике у исказивању прошле радње (аорист, имперфекат, перфекат,

плусквамперфекат).

Штампани Задаци у Граматици Дар речи
Плусквамперфекат
1. Кад сам ушла у школу, већ је било звонило. 2. Они бејаху оставили своје ствари.
- означава радњу, стање или збивање који су се вршили или извршили у давној прошлости,
пре неке друге радње
- сложен глаголски облик
- гради се на два начина:
1) од перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева (био сам писао)
2) од имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева (бејах писао)

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 94
Наставник
Наставна област Језик (правопис)
Наставна јединица Писање глаголских облика које ученици често погрешно
пишу (аорист, перфекат, плусквамперфекат, футур I).
Диктат
Наставна средства Граматика 6, Дар речи, стр. 117 и 118, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: утврђивање знања из правописа;
утврђивање знања о глаголским облицима; утврђивање
знања о писању речце не уз глаголе.
српском језику; неговати културу изражавања и писања у
складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособити ученике да правилно
пишу глаголске облике; оспособити ученике да правилно
пишу речцу не уз глаголе; развијати моћи запажања и
упоређивања, као и анализе.
са нормом.
Кључни појмови Аорист, имперфекат, плусквамперфекат, прошло време
часа.
2. Вељко Брборић, „Правописне вежбе у настави”, Прилози
језичком и књижевном образовању, Зборник 3, Друштво за
српски језик и књижевност Србије, Београд, 2010.
3. Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Нолит, Београд,
1987.
3. Милорад Дешић, Правопис српског језика – приручник за
школе, Клет, Београд, 2017.

Ученици треба да се подсете правописних правила о писању глаголских облика

(састављено и растављено писање речце не, писање сложених глаголских облика, радног
глаголског придева, аориста помоћног глагола бити).
Наставник поставља ученицима питања: Како се пише одрична речца не кад се нађе уз
глаголе? Како се пишу сложени глаголски облици? Како се пише футур први кад помоћни
глагол иде иза главног?
Очекује се да ученици одговоре да се речца не пише одвојено од глагола, осим у неколико

случајева: немам, немој, нећу, нисам. Сложени глаголски облици пишу се тако што се
сваки део пише одвојено. Једино се у футуру првом помоћни глагол може спојити са
главним, када иде иза њега, а кад се главни глагол у инфинитиву завршава на -ти. Тада је
футур први прост глаголски облик.

Наставник записује на табли реченице, а ученици треба да уоче које су правописно
исправне:
1. Ми би да идемо у Шпанију. 2. Кад се вратимо из школе, изаћићемо напоље.

Ученици објашњавају зашто поједини глаголски облици нису правилно написани и
записују исправне облике.
2. У следећем задатку ученици треба да подвуку неправилно написане глаголске облике:

бих смо радили, ви би дошли, ићићу, радићу.
3. Од ученика се потом тражи да напишу глагол спојити у првом лицу множине

плусквамперфекта (бејасмо спојили, били смо спојили).
4. У реченицама из обрађених књижевних дела (које је наставник откуцао и одштампао)
ученици уочавају подвучене глаголске облике и именују сваки глаголски облик:
а) Дошли су до ивице шуме и ту су мало оклевали, питајући се у ком правцу да крену.

(Аска и вук, Иво Андрић) Решење: перфекат, перфекат, презент
б) Кад је краљевић већ нарастао, прославише његово шишано кумство и на част позваше
највиђеније људе из свега краљевства. (Мала вила) Решење: перфекат, аорист, аорист
в) Звао је и звао, чекао и чекао, већ је постао и старац чекајући. (Мала вила) Решење:
перфекат, перфекат
г) Да је коме послушати било

како љуто кнеже проклињаше (Комади од различнијех косовскијех пјесама, 2. комад)
Решење: аорист
д) Ти ишетај граду на капију,

туд’ ће поћи војска на алаје. (Цар Лазар и царица Милица) Решење: футур први
ђ) Руке склопи брату око врата,

пак му поче тихо говорити (Цар Лазар и царица Милица)
Решење: аорист, аорист
Наставник затим поставља ученицима следеће задатке, помоћу којих ће утврдити

правописна правила о писању глаголских облика:
1) Подвуци правилно написане облике глагола: немам, неразмишљам, не верује,

ми не би смо, би сте дошли, доћиће, доћи ће.
Ученици затим пишу диктат. Наставник сваку реченицу чита по неколико пута, а на
почетку и на крају треба да прочита читав текст. Пример диктата:
Не знајући да се тим путем не сме ићи, Зоран је веома брзо возио. „Стићи ћу брже ако
будем ишао овом пречицом”, помислио је. Али, пут је био пун рупа и аутомобил је
само поскакивао.
Не верујући шта га је снашло, Зоран је наставио даље, не желећи да призна да је
залутао. „Ускоро ће пасти мрак и поћи ће да ме траже”, говорио је сам себи.
Диктат затим треба написати и на табли како би ученици могли да упореде да ли су

правилно написали све глаголске облике. Ученици записују и најважнија правила:
- речца не пише се одвојено од глагола (не знам)
- аорист помоћног глагола бити пише се у 1. лицу множине бисмо, а не: би смо.
Обновити правописна правила о писању глагола.
Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (аорист,

перфекат, плусквамперфекат, футур I)
1. Ми бисмо да идемо у Шпанију. 2. Кад се вратимо из школе, изаћи ћемо напоље.
2. бисмо радили, ви бисте дошли, ићи ћу, радићу
3. бејасмо спојили, били смо спојили
Диктат
Не знајући да се тим путем не сме ићи, Зоран је веома брзо возио. „Стићи ћу брже ако
будем ишао овом пречицом”, помислио је. Али, пут је био пун рупа и аутомобил је само
поскакивао.
Не верујући шта га је снашло, Зоран је наставио даље, не желећи да призна да је залутао.
„Ускоро ће пасти мрак и поћи ће да ме траже”, говорио је сам себи.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 95
Наставник
Наставна област Књижевност
Наставна јединица Смедеревска тврђава из књиге Легенде о европским
градовима, Владимир Хулпах
Наставне методе Дијалошка, монолошка, текст метода, метода запажања и
показивања
Наставна средства Легенде о европским градовима, Владимир Хулпах, читанка
Уметност речи, стр. 151‒153
Циљеви часа Образовни циљеви: Упознати ученике са приповетком
Смедеревска тврђава Владимира Хулпаха, као и са другим
делима овог аутора. Анализирати књижевне ликове и указати
на поступке карактеризације. Указати ученицима на
жанровско одређење у наслову збирке, те их оспособити да
на примеру ове приче уоче жанровске одлике легенде.
Васпитни циљеви: Усмерити пажњу ученика на идејни слој
приче и подстаћи их на размишљање о поступцима главних
јунака, те на тај начин развијати позитивну етичку страну
ученикове личности.
Функционални циљеви: Заинтересовати ученике да
прочитају и друге приче из збирке Легенде о европским
градовима Владимира Хулпаха.
 чита са разумевањем; парафразира прочитано и описује
свој доживљај различитих врста књижевних дела;
књижевноуметничком тексту.
Међупредметне Комуникативна, за сарадњу, естетичка, дигитална, решавање
компетенције проблема
Кључни појмови Прича, легенда, градови, књижевни ликови
Корелација Унутарпредметна и међупредметна корелација
Активности Планира и организује обраду дела, започиње и води
наставника разговор, чита, мотивише ученике, слуша их, одговара на
њихова питања, прати и процењује њихов рад.
Активности ученика Слуша, чита, учествује у разговору, анализира, записује,
црта.
Литература за 1. Владимир Хулпах, Легенде о европским градовима, Бард-
наставнике Фин, Београд, 2005.
Литература за ученике 1. Владимир Хулпах, Легенде о европским градовима, Бард-
Фин, Београд, 2005.
2. Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Уметност
речи, Читанка за шести разред, Нови Логос, Београд, 2019.
Истраживачки задаци Прочитајте причу Смедеревска тврђава Владимира Хулпаха.
Спремите се да говорите о лику проклете Јерине и да
представите историјске околности у којима се радња одвија.

Припoветка Смедеревска тврђава анализира се на нивоу интерпретације, пратећи

одабране обједињујуће факторе (формалне одлике, ликови и идејни слој дела).
Наставник упознаје ученике са биографијом чешког аутора који је написао приповетку

Смедеревска тврђава.
Владимир Хулпах је чешки писац, уредник и сценариста. Рођен је 22. априла 1935.
године у Прагу. Завршио је Педагошку гимназију у Прагу, а затим студирао чешки, руски
и српскохрватски, најпре у Руској школи језика, а касније на Филозофском факултету на
Карловом универзитету. Писао је сценарије у виду кратких прича у уредништву за децу и
младе. Већина Хулпахових радова представља прераде легенди, херојских епова, песама и
бајки разних народа, које је прикупљао из целог света. Његове адаптације се ослањају на
прегршт различитих извора (историјски, митолошки, фолклорни), које он својом
иновативношћу, као и одабиром најзанимљивијих детаља, преобликује у оригиналне
текстове. Хулпахове адаптације легенди и бајки одликује непрестана тежња да младим
нараштајима приближи културну историју различитих земаља на занимљив и пријемчив
начин. Аутор је и популарних едукативних књига и сценарија. Написао је Приче о
пернатој змији, Повратак пернате змије, Балканске бајке, песме Краљевић Марко,
Витезови краља Артура и Синбад морепловац.
Књигу Легенде о европским градовима чини четрдесет и пет легенди (приповедака,

анегдота) о градовима из читаве Европе. Све легенде обухватају временски распон од
Старог света до догађаја из осамнаестог века. Многи догађаји су историјски веродостојни,
док неки имају легедарну и бајковиту подлогу.
Прочитаћемо приповетку у којој се описује време када је подигнута тврђава у Смедереву.

Позната је легенда о томе како је Јерина Бранковић, у народу позната као Проклета
Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића, била врло окрутна према градитељима овог
града. Како бисте сазнали да ли је неко успео да јој се супростави и како је протекла
градња Смедеревске тврђаве, пажљиво послушајте наставниково изражајно читање.
Препустите се својој машти и замишљајте предео у ком се ова прича одиграла.
Наставник изражајно и интерпретативно чита приповетку Смедеревска тврђава, трудећи

се да подстакне ученике на што темељније доживљавање уметничког текста.
Како сте доживели време описано у приповеци? Да ли су владари изневерили ваша

очекивања? Наведите који су делови приче побудили најснажније емоције у вама. Који лик
је у средишту приповедачеве пажње у причи о зидању тврђаве у Смедереву? На који
начин је представљен страх од турске власти међу српском властелом?
У основи ове приче је лик проклете Јерине. Будући да је реч о странкињи, јасно се види
какав је био став народа према њој. Страх да буду потлачени и изложени наметима буди у
појединцима најлошије особине, нељудскост.
На који начин Јерина покушава да убеди свог мужа да отпочну изградњу тврђаве? Какав
је њен план за будућу градњу Смедерева? Какав је Јеринин однос према деспоту Ђурђу
Бранковићу? Шта је необично у њеном понашању? Уочите како се Јерина понаша према
народу током радова. Шта је подстакло Јерину да касније постане још окрутнија према
градитељима? Који су то витези српског народа њој супротстављени? Како су они
представљени?
Деспотица Јерина је инсистирала да отпочне изградња града, иако јој је муж више
пута напоменуо да немају довољно средстава за подизање тврђаве у Смедереву. Јерина
доноси најважније одлуке и има велики утицај на мужа. Иако је он свестан бескорисности
изградње тврђаве у равници, ипак, под њеним утицајем, посустаје. Она намерава да
потчини народ и да га присилно натера да гради тврђаву. „А чему нам служи народ,
будало једна. Ја ћу га натерати да ради ако треба и десет година, и то џабе, буди сигуран.”
Сељаке су одвајали са свакодневних послова и доводили их на принудни рад, и Јерина се
„лично старала да сваки човек ради до последње капи крви”. Људи су све теже подносили
посао, неки су и настрадали услед тешких услова, а народ је Јерину, која је постајала све
немилосрднија, све више мрзео. Толико је била окрутна да је оне који нису могли да
издрже посао „без милости предавала у руке џелату”. Међутим, није успела потпуно да
потлачи све људе око себе. Након што је покушала да казни двојицу војвода – Златковића
и Бјелића, њеном злу се супротставио витез Радосав. Он је, посредством физичког окршаја
са Јерином, успео да спасе војводе и да побегне. Након тог догађаја, не могавши да
поднесе овакво понижење, Јерина је „почела да прогони људе да наставе рад, још жешће
него раније. Због тога је тврђава у Смедереву стално подсећала људе на крв, зној и сузе
њених неимара”. На основу Јерининих поступака ученици могу приметити и издвојити
неке од главних особине које је карактеришу: упорност, хировитост, злонамерност,
окрутност, немилосрдност, безосећајност, безобзирност. Изненађује то што она у том
понашању не зна за границе. Не препознаје вапај народа, не жели да примети да они
немају снаге за тако тежак рад те сурово жели да казни и оне који је упозоравају.
Тврђава у Смедереву се подиже у време турских освајања, током којих су Турци,

освајајући територије Европе, успутно мучили и тлачили народ, без икаквог милосрђа.
Сасвим је онда оправдано упоредити Јеринин зулум са турским, јер се њено понашање
према народу ни по чему не разликује од понашања Турака, што приповедач у једном
моменту и наговештава: „Кад војводе Златковић и Бијелић дођоше да је упозоре да не
наступа са народом горе него што то чине Турци, она се разгоропади и нареди да их
погубе”. Ученици могу помислити да је Јеририно мучење народа утолико горе што она
живи на истом простору где и они, и сама потлачена од стране Турака, и сатерана да живи
са својим мужем у Смедереву. У тим околностима она би требало да буде обзирнија и
саосећајнија, али то тако. Може се задесити то да је ученицима од раније позната
чињеница да је деспотица Јерина Бранковић пореклом Гркиња, те могу рећи да она можда
их тог разлога не може саосећати са српским народом, што би довело до додатне
проблематизације анализе овог лика. Наставник ову могућност треба свакако да има у
виду.
По чему се Радосав разликује од осталих људи? Приметите на који начин се он

супроставља Јерини. Због чега он то чини? Издвојте епитете којима приповедач
карактерише витеза Радосава.
Лик који се у приповеци супротставља злој Јерини је витез Радосав. Он је храбар,

спретан (јаше „брзо као муња”, „јаростан” је, коња „мамузне за трен ока” и „муњевитим
ударцем надланицом”) и једини се не плаши Јерине. Он одлучује да се супростави
окрутној деспотици у оном тренутку када она нареди да се погубе двојица српских
војвода, и то само због тога што су је упозорили на то да не поступа тако окрутно са
народом. На основу одважности са којом разговара са деспотом Ђурђем, приметно је да
овај витез нема страха пред својим владарима, док год се бори против зулума. При сусрету
са деспотом, витез се не поздравља на уобичајени начин и у првој реченици изражава
нетрпељивост према деспотици: „Нека ти је Бог у помоћи, господару. Али не и твојој
жени!” Радосав се не устручава чак ни да наређује деспоту: „Мораш их одмах
ослободити”. Приликом сукоба са Јерином, долази до њиховог физичког окршаја. Јерина
користи оружје, и то „турски бодеж”, чиме се поново наглашава сличност између
деспотице и Турака. За разлику од ње, витез у борби не посеже ни за једним оружјем који
је имао, већ је обара са зидина руком. Описани начин борбе ученици могу тумачити
двојако: најпре, као начин да се истакне витезова физичка снага, те да му оружје против
деспотице није ни потребно, али његов поступак може алудирати и на витешки кодекс,
према којем није часно борити се са женом на исти начин као са мушкарцем.
Анализом ова два књижевна лика, њихове особине и поступци постављени су у

контрастни однос, при чему се стално тежи ка томе да се Јеринини потези одреде као
злодела, насупрот позитивном вредновању поступака витеза Радосава.
Приметите како реагује деспот Ђурађ на женину намеру да искористи народ за
грађење тврђаве. Уочите како се деспот понаша при сусрету са војводом Радосавом.
Због чега он не покушава да заустави своју жену у злој намери да погуби војводе?
Дошавши у Смедерево, деспот планира на миран начин да проведе остатак свог

живота. Покушава да одговори жену од градње тврђаве, с обзиром на недостатак
средстава, али она лако успева да га надговори. При сусрету са витезом Радосавом, деспот
разговара „уз пијани осмех” и додаје да би он радо ослободио заробљенике, али да их је
његова жена већ одвела на погубљење. Деспота одликује пасивност, неделатност, немоћ
(он се, деспот, не слаже са одлукама своје жене, али јој се не супротставља).
Приметите како се завршава приповетка „Смедеревска тврђава”. Шта мислите, да ли
постоје тачни историјски подаци о томе како се завршио описани сукоб између Јерине и
Радосава? Због чега је изградња тврђаве у Смедереву људе увек подсећала на зулум и
патњу?
Описивање сукоба између Јерине и Радосава започиње речима „прича се”, чиме се
постиже ефекат неодређености, те заиста није сигурно да се на крају баш тако све
догодило. Можда није истина да су двојица војвода и витез бежали све до Босне и тамо се
у планинама борили против Турака, а можда није истина ни да је Јерина након тога још
суровије тлачила људе. Ученици треба да закључе да приповедач изразом „прича се”
наговештава да се о таквом исходу само говорило у народу и да за то нема тачних
историјских извора, а то крај приче чини легендарним, дакле, историјски непроверљивим,
што је карактеристично за форму легенде.
Наставник подстиче ученике на издвајање важних идеја и порука овог дела, с

обзиром на то да је приповетка врло дидактична. Ученике треба охрабривати да се у
свакој ситуацији у животу боре против зла, неправде, страдања недужних и да у тој борби
треба бити храбар, истрајан и поштен, а не пасиван и неделатан.
Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној читанци Уметност речи.

Штампани Додатни материјали
Владимир Хулпах
Легенде о европским градовима
Чешки писац књига за децу

Приповетка „Смедеревска тврђава”
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка, са елементима легенде
Време турских освајања, након Косовског боја
Место дешавања је град Смедерево, за који се везује богата историја и легенда. Мит о
изградњи Смедерева
Јерина Бранковић: окрутна, немилосрдна, безосећајна ≠ витез Радосав: спретан, храбар,
истрајан
Ђурађ Бранковић: пасиван, неделатан, немоћан да се супротстави жени
Радосав: храбар, спретан, честит, одважан, правдољубив, поносан.
Порука: у животу се увек треа борити против зла, неправде, страдања недужних и у тој
борби треба бити храбар, истрајан и поштен.

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
1. Када је изграђена Смедеревска тврђава? Подвуци тачан одговор.
а) У 14. веку.
б) У 15. веку.
в) У 13. веку.
2. Међу наведеним особинама заокружи оне које се односе на Јерину.
Понуђени одговори: толерантност, искључивост, суровост, добродушност,

немилосрдност, трпељивост, саможивост, осветољубивост, помирљивост.
РЕШЕЊЕ: 1. б) У 15. веку.

2. искључивост, суровост, немилосрдност, саможивост, осветољубивост.
Час број: 96
Наставник
Наставна јединица Говорна вежба: Град који је оставио утисак на
мене/Место у којем сам рођен/рођена
Облици рада Индивидуални, фронтални
Наставне методе Дијалошка, монолошка, метода запажања и показивања
Наставна средства Фотографије, презентација
Циљеви часа Образовни циљеви: упознавање са коришћењем више
различитих начина и извора за богаћење речника; развијање
креативности и унапређивања стилско-језичког израза
ученика.
Васпитни циљеви: јачање чулног, литерарног и језичког
сензибилитета ученика; развијање потребе за неговањем
језичке културе.
Функционални циљеви: уочавање потребе за јасним,
прецизним и целисходним изражавањем.
 говори јасно поштујући књижевнојезичку норму;
 употребљава различите облике усменог и писменог
изражавања: препричавање различитих типова текстова,
без сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање.
Међупредметне Комуникативна, естетичка, дигитална, решавање проблема
Кључни појмови Састав, увод, разрада, закључак, правопис
Корелација Књижевност, Историја, Географија
Активности Осмишљава и организује рад, мотивише ученике, прати и
наставника процењује њихов рад.
Активности ученика Излаже, слуша, учествује у разговору, чита, пише, решава
задатке.
Београд,1992.
Производи дечјег рада План излагања, презентација, пано

Ученици стављају на пано припремљене презентације градова о којима ће говорити.
На хамеру се налази кратка историја тог града, природне и културно-историјске

знаменитости, значајни догађаји који се везују за тај град и занимљивости, манифестације
и сл.
Ученици представљају град који је на њих оставио посебан утисак и објашњавају шта им
се посебно допало у њему. Осим природе и културно-историјских споменика, ученици
описују и обичаје становника и начин живота и истичу по чему је све тај град познат. Док
говоре, ученици пуштају фотографије из презентације, којима поткрепљују излагање.
Ученици добијају задатак да истраже свој град и да запажају у њему занимљиве натписе,
језичке грешке, необичне језичке конструкције. Резултате тог истраживања показаће
почетком јуна у оквиру изложбе Језичка (не)култура. Упутства за рад су дата у Радној
свесци на стр. 144.
Домаћи задатак: Урадити задатке у Радној свесци на стр. 145, 146 и 147.
Говорна вежба: Град који је оставио утисак на мене

Место у којем сам рођен/рођена
Историја града
Природне и културно-историјске знаменитости
Начин живота становника и обичаји
Особености тог града

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 97
Наставник
Наставна јединица Трећи школски писмени задатак
Наставне методе Монолошка, текст метода
Наставна средства Вежбанке за писмене задатке
Циљеви часа Образовни циљеви: оспособљавање ученика да правилно
користe српски језик у говору и писању; усавршавање
писмености ученика и примена знања из језичке културе
(одговор на задату тему, познавање језика и правописа,
техника израде писменог задатка, стил писања и креативност
ученика).
Васпитни циљеви: неговање љубави према лепом писању и
култури писменог изражавања.
Функционални циљеви: примена стечених знања из језика,
књижевности, правописа и опште културе.
• употребљава различите облике усменог и писменог
изражавања: препричавање различитих типова текстова, без
сажимања и са сажимањем, причање (о догађајима и
доживљајима) и описивање.
Међупредметне Комуникативна, естетичка компетенција, решавање
компетенције проблема
Кључни појмови Састав, увод, разрада, закључак, правопис
Корелација Књижевност
Активности Осмишљава и организује рад, мотивише ученике, прати и
наставника процењује њихов рад.
Активности ученика Пише задатак и ствара оригиналан састав.
Производи дечјег рада Написан састав у вежбанци
Истраживачки задаци: Сачините план у облику теза, које ћете разрадити да буду
одговор на задату тему. Обратите пажњу на технику израде писменог састава. Водите
рачуна о правопису и пажљиво бирајте речи. Увод, разрада и закључак морају бити видно
одвојени, два прста увуците ред.

Један ученик дели вежбанке за писмени задатак, док наставник пише теме на табли и даје
неопходне инструкције за израду писменог задатка.
1. Искрено о себи
2. Омиљени лик из романа „Орлови рано лете” или „Дечаци Павлове улице”
3. Место у којем сам рођен/рођена
Ученици самостално пишу писмени задатак.
Наставник скупља вежбанке и подсећа ученике да размисле о писању побољшане верзије

писменог задатка.
Трећи школски писмени задатак
1. Искрено о себи
2. Омиљени лик из романа „Орлови рано лете” или „Дечаци Павлове улице”
3. Место у којем сам рођен/рођена

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 98
Наставник
Наставна јединица Лични глаголски облици. Правописна вежба са диктатом
Врста (тип) часа Обнављање градива
Наставна средства Граматика 6, Дар речи, стр. 117–119; Радна свеска, стр. 121–
125, свеске ученика
Циљеви часа Образовни циљеви: систематизација претходно стечених
знања о глаголским облицима аористу, имперфекту и
плусквамперфекту; закључивање, повезивање и утврђивање
градива о глаголским облицима на књижевном тексту;
повезивање знања из граматике и књижевности.
Васпитни циљеви: развијање логичког размишљања и
закључивања; мотивисање ученика на редовније учење и
практично примењивање наученог градива; неговање
правилног језичког изражавања.
Функционални циљеви: успешно обављање мисаоних
радњи; усвојена знања практично користити у усменој и
писменој комуникацији.
 изгради облике аориста, имперфекта и
плусквамперфекта од свих глагола;
 објасни стилску функцију глаголских облика у тексту;
 обогати свој речник и начин изражавања.
Међупредметне Компетенција за целоживотно учење, комуникација,
компетенције решавање проблема
Кључни појмови Глаголски облици, утврђивање, аорист, имперфекат,
плусквамперфекат
Корелација Књижевност, правопис и култура језичког изражавања
Активности Мотивисати ученике за час систематизације, дискутовати са
наставника ученицима, навести их да кроз разговор обнове глаголске
облике научене у шестом разреду – аорист, имперфекат,
плусквамперфекат, организовати дебату, контролисати ток
дебате.
Активности ученика Активно учествовати у наставном процесу, обновити
основна обележја глаголских облика – аориста, имперфекта,
плусквамперфекта, дискутовати са наставником, учествовати
у дебати, активно промишљати и логички закључивати.
Литература за 1. Вељко Брборић, „Правописне вежбе у настави”, Прилози
наставнике језичком и књижевном образовању, Зборник 3, Друштво за
српски језик и књижевност Србије, Београд, 2010.
2. Иван Клајн, Речник језичких недоумица, Нолит, Београд,
1987.
3. Милорад Дешић, Правопис српског језика – приручник за
школе, Клет, Београд, 2017.
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове све глаголске облике, као и
правописна правила о писању глагола (писање речце не са
глаголима, писање помоћног глагола бити у аористу).
Такође, ученици треба да обнове знање о предикату.

Наставник ученицима даје да реше асоцијацију.
А1 -ти Б1 аорист
А2 -ћи Б2 имперфекат
плусквам-
А3 основа Б3
перфекат
А4 футур први Б4 перфекат
Решење колоне А: Решење колоне Б:

инфинитив прошлост
Наставник поставља ученицима питања: Који глаголски облици спадају у личне? Коју
службу они не могу да врше у реченици? Наведите глаголска времена.
Ученици закључују да је инфинитив нелични глаголски облик, а да су презент, перфекат,

аорист, плусквамперфекат и футур лични глаголски облици.

У реченицама из обрађених књижевних дела (које је наставник откуцао и одштампао)
ученици подвлаче предикате и уочавају личне глаголске облике. Ученици именују сваки
глаголски облик. Наставник може да да и задатак ученицима да одреде број предикатских
реченица, након што одреде и подвуку личне глаголске облике.
„Дошли су до ивице шуме и ту су мало оклевали, питајући се у ком правцу да крену.”

(Иво Андрић, „Аска и вук”)
„Прибирала се споро, лежећи у трави непомична и скопнела, више слична баченом руну
него живој овчици.” (Иво Андрић, „Аска и вук”)
„Били краљ и краљица, па имали јединца сина. Кад је краљевић већ нарастао, прославише
његово шишано кумство и на част позваше највиђеније људе из свега краљевства.” („Мала
вила”)
„Видио је и он да га лијепа госпођа гледа, и било му драго. Кад је велики спровод кренуо
на гробље, погледао је краљевић трипут у замамљиву љепојку, водећи за руку своју
жену.” („Мала вила”)
„Звао је и звао, чекао и чекао, већ је постао и старац чекајући.” („Мала вила”)
„Да је коме послушати било

како љуто кнеже проклињаше” („Комади од различнијех косовскијех пјесама”, 2. комад)
„Ти ишетај граду на капију,

туд ће поћи војска на алаје.” („Цар Лазар и царица Милица”)
„Руке склопи брату око врата,

пак му поче тихо говорити.” („Цар Лазар и царица Милица”)
„Иди, сестро, на бијелу кулу;

а ја ти се не бих повратио,
ни из руке крсташ барјак дао,
да ми царе поклони Крушевац;” („Цар Лазар и царица Милица”)
Наставник затим поставља ученицима следеће задатке, помоћу којих ће утврдити

правописна правила о писању глаголских облика:
Обнављање правописних правила о писању глаголских облика.
1) Подвуците правилно написане одричне облике глагола: немам, не верује, не би смо,

није урадијо.
2) Подвуците правилно написане облике: видо, би сте дошли, доћиће, доћи ће, радијо,
носијо, урадио, гледо.
3. Допуните реченице правилним обликом глагола бити.
Ми ________________ вас посетили, али вас није било.

Ја _________________ дошао на час да сам могао.
Ти ________________ волела да тренираш скијање.
Ви _________________ желели да одете на роњење.
Ученици решавају задатке у граматици Дар речи на странама 117 и 118.
Наставник проверава исправност урађених задатака.
Ученици решавају интерактивне задатке граматици Дар речи.

Штампани Задаци у граматици Дар речи
Лични глаголски облици
НЕЛИЧНИ ЛИЧНИ
А1 -ти Б1 аорист
А2 -ћи Б2 имперфекат
плусквам-
А3 основа Б3
перфекат
А4 футур први Б4 перфекат
Решење колоне А: Решење колоне Б:

инфинитив прошлост
Правилно: немам, не верује, доћи ће, урадио.

Ми бисмо вас посетили, али вас није било.
Ја бих дошао на час да сам могао.
Ти би волела да тренираш скијање.
Ви бисте желели да одете на роњење.
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 99
Наставник
Наставна јединица Припрема за контролну вежбу. Прости и сложени
глаголски облици – систематизација.
Наставне методе Дијалошка, текст метода, монолошка метода
Наставна средства Свеске ученика, наставни лист
Циљеви часа Образовни циљеви: обновити знање ученика о простим и
сложеним глаголским облицима; обновити знање ученика о
помоћним глаголима; обновити знање о предикату.
српском језику и граматици; неговати културу изражавања и
писања у складу са нормом.
Функционални циљеви: оспособити ученике да разликују
просте и сложене глаголске облике; оспособити ученике да
уочавају облике помоћних глагола унутар сложених
глаголских облика; оспособити ученике да разликују врсте
предиката; оспособити ученике за правилно писање
глаголских облика.
Корелација Књижевности, правопис и култура језичког изражавања
плусквамепрфекат, организовати дебату, контролисати ток
дебате.
Истраживачки задаци: Ученици треба да се подсете свих глаголских облика које су
до сада научили, као и помоћних глагола. Ученици треба да
обнове знање о простим и сложеним глаголским облицима.

Наставник поставља ученицима питања: У чему је разлика између простих и сложених
глаголских облика? Наведите помоћне глаголе у нашем језику. Који глаголски облици
спадају у просте? Који глаголски облици спадају у сложене? Наставник на табли записује
(у две колоне) све просте и сложене глаголске облике.
Ученици из наведеног низа треба да издвоје просте глаголске облике: пишем, писао бих,
писаћу, будем писао, пишући, бејах писао.

Наставник затим дели ученицима радне листиће на којима су реченице и стихови из
књижевних дела. Ученици подвлаче глаголске облике и именују их, притом говорећи да
ли су прости или сложени:
„Иди, сестро, на бијелу кулу;

не бих ти се, јунак, повратио,
ни цареве једеке пустио,
да бих знао, да бих погинуо;”
(„Цар Лазар и царица Милица”)
„Ти одјаши од коња лабуда,

узми госпу на бијеле руке,
пак је носи на танану кулу;
од мене ти Богом просто било”
„Истом они тако бесјеђаху,

ал’ ето ти слуге Милутина,
носи десну у лијевој руку.”
Кад девојка саслушала речи,

проли сузе низ бијело лице,
она оде свом бијелу двору
кукајући из бијела грла:
„Јао јадна, уде ти сам среће!
Да се, јадна, за зелен бор ватим,
и он би се зелен осушио”
(„Косовка девојка”)
Ученици затим треба да подвуку предикате у наведеним реченицама:
„Уметност је, говорила је мајка, несигуран позив који нит храни нит брани онога ко му се
ода. Пут уметности уопште је неизвестан, варљив и тежак, а игра је понајтежа и
најварљивија од свих уметности, чак озлоглашена и опасна ствар.” (Иво Андрић, „Аска и
вук”)
Рад се наставља следећим задацима:
1) Промените по лицима глагол преселити се у перфекту и плусквамперфекту.
2) Напишите тражени облик глагола у реченицама:
а) Толико _____________________________ да је трчала као никад дотад.

(плусквамперфекат глагола уплашити се, 3. лице једнине, женски род)
б) __________________________ да одемо на море. (аорист глагола волети, прво лице
множине)
в) ________________ више никоме. (перфекат глагола веровати, 2. лице једнине, мушки
род, одричан облик)
3) Наведене глаголе спој са одговарајућим називима глаголских облика:

пролажаху
бејаху дошли имперфекат
дођем аорист
дошао сам презент
беше футур први
будем плусквамперфекат
бисте перфекат
ићи ћу
Ученици решавају задатке у Радној свесци на стр. 121‒125.
Наставник проверава исправност урађених задатака.

Обнављање знања о простим и сложеним, личним и неличним глаголским облицима.
Прости и сложени глаголски облици
ЛИЧНИ
ПРОСТИ СЛОЖЕНИ
презент (гледам), аорист (погледах) перфекат (гледао сам)

имперфекат (гледах) плусквамперфекат (био сам гледао)
футур први (гледаћу) футур први (ја ћу гледати)
НЕЛИЧНИ
инфинитив (гледати)

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
Час број: 100

Наставник
Наставна јединица Контролна вежба: глаголски облици
Наставна средства Тест
Циљеви часа Образовни циљеви: утврђивање знања ученика о
глаголским облицима (простим и сложеним, личним и
неличним); утврђивање знања ученика о помоћним
глаголима; утврђивање знања о предикату.
са нормом.
Функционални циљеви: оспособити ученике да разликују
просте и сложене глаголске облике; оспособити ученике да
уочавају облике помоћних глагола унутар сложених
глаголских облика; оспособити ученике да разликују врсте
предиката.
Корелација Књижевност, правопис и култура језичког изражавања
плусквамепрфекат, организовати дебату, контролисати ток
дебате.
Дар речи, Граматика за шести разред основне школе,
Нови Логос, Београд, 2019.
Истраживачки задаци: Ученици треба да обнове целокупно знање о обрађеним
глаголским облицима.

Наставник даје ученицима упутства за израду теста и дели им одштампани тест. Пример
теста налази се у прилогу припреме.
Ученици раде тест којим се систематизује знање о обрађеним глаголским облицима.
Наставник скупља тестове које му ученици предају. Кратко коментарише тест и одговара
на евентуална питања ученика.
Домаћи задатак: Наставник даје истраживачке задатке за домаћу лектиру (народне песме
о Марку Краљевићу).
КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК

______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
КОНТРОЛНА ВЕЖБА
(лични глаголски облици)
1. Напиши прво лице једнине аориста следећих глагола:
а) сести ______________________ б) замислити _______________________ (1)
2. Напиши треће лице множине имперфекта следећих глагола:
а) чучати ________________________ б) запиткивати ________________________ (1)
3. Допиши у следећим реченицама одговарајуће облике глагола који су дати у загради:
а) Вратићу књигу у библиотеку чим је _______________ прочитала.

(презент глагола бити)
б) Кад _____________ стигао да напишем домаћи задатак на време, изашли
___________ заједно напоље.
(аорист глагола бити, аорист глагола бити)
в) Када ___________________________________ Никола у Требињу?
(перфекат глагола бити)
г) Децо, зашто __________________________________ своје цртеже?
(плусквамперфекат глагола обојити у одричном облику)
д) Они _________________________________ на представи.
(футур први глагола глумити) (5)
4. Напиши облике имперфекта за сва лица једнине и множине глагола бити:
1. ____________________________ 1. ________________________________
2. ____________________________ 2. ________________________________
3. ____________________________ 3. _________________________________ (2)
5. Са леве стране налазе се реченице, а са десне називи глаголских облика. На линији

испред назива глаголског облика напиши број оне реченице у којој се налази тај глаголски
облик.
а) Он чу нешто и побеже. ____ имперфекат

б) Скренућу према шуми! ____ инфинитив
в) Сигурно долазимо. ____ аорист
г) Певати је лепо. ____ перфекат
д) Упорно те бејаху чекали. ____ футур први
ђ) Некад беше. ____ плусквамперфекат
е) Они су отишли у биоскоп. ____ презент (7)
6. Подвуци глаголе у следећим реченицама и одреди у ком су глаголском времену:
а) Разговарали смо о књигама које смо били волели да читамо кад смо били млади.
______________________________________________________________________________
________________________________________________________________________ (4)
б) Зоранова мама је моја наставница. _________________________________________ (1)
в) У путничкој торби смо били имали и једно лепо дело о историји и култури старог
Египта.____________________________________________________________________ (1)
7. Напиши облике аориста глагола бити у одричном облику:
1. ___________________________________ 1. ______________________________
2. ____________________________________ 2. ______________________________
3. ___________________________________ 3. ______________________________ (2)
Име и презиме ученика: Број бодова: ______________

_______________________________ Оцена:___________________
РЕШЕЊА
1. а) седох, б) замислих; 2. чучаху; б) запиткиваху; 3. а) Вратићу књигу у библиотеку чим

је будем прочитала. б) Кад бих стигао да напишем домаћи задатак на време, изашли бисмо
заједно напоље. в) Када је био Никола у Требињу? г) Децо, зашто нисте били обојили
своје цртеже? д) Они ће глумити на представи.
4. једнина множина
1. бејах (бех) 1. бејасмо (бесмо)
2. бејаше (беше) 2. бејасте (бесте)
3. бејаше (беше) 3. бејаху (беху)
5. а) аорист; б) футур први; в) презент; г) инфинитив; д) плусквамперфекат; ђ)

имперфекат; е) перфекат.
6. а) Разговарали смо о књигама које смо били волели да читамо кад смо били млади.
Разговарали смо ‒ перфекат, смо били волели ‒ плусквамперфекат, читамо ‒ презент, смо
били ‒ перфекат.
б) Зоранова мама је моја наставница. је ‒ презент
в) У путничкој торби смо били имали и једно лепо дело о историји и култури старог
Египта.
смо били имали ‒ плусквамперфекат
7. 1. не бих 1. не бисмо
2. не би 2. не бисте
3. не би 3. не би

Dnevne Pripreme 81-100

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dnevne Pripreme 81-100

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Припрема за час

Могући ток часа

Наставник проверава и евидентира да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Мој најбољи друг

Главни део часа (30 минута)

Завршни део часа (5 минута)

Домаћи задатак: Написати побољшану верзију састава.

Мој најбољи друг или другарица

Погрешно написане речи Правилно написане речи

Реченице које су се највише допале ученицима:

Начин праћења ученичких постигнућа

Литература за ученике 1. Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез Иљукић,

Могући ток часа

Ученике подстаћи да наведу како се путем медија јавност обавештава о најновијим

Главни део часа (35 минута)

Ученици записују у свеске: Вест је основни облик новинарског изражавања. То је новост

Завршни део часа (5 минута)

Наставник даје ученицима упутства за писање домаћег задатка. Указује им на широке

Начин праћења ученичких постигнућа

Могући ток часа

Наставник са ученицима обнавља знања о граматичким категоријама глагола и о

Главни део часа (35 минута)

Ученици затим препознају глаголске облике из наведених одломака из приповетке

„Сјутра је Богојављење и вечерас се мора отворити! Већ је смислио и реченицу коју ће

Ученици затим треба да разврстају по виду и роду глаголе из наведених одломака.

Завршни део часа (3 минута)

Кратко подсећање на глаголске облике и граматичке категорије глагола.

Глаголска времена: презент, перфекат, футур први

Начин праћења ученичких постигнућа

Могући ток часа

Наставник са ученицима разговара о томе шта је вест.

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.

Главни део часа (30 минута)

Ученици записују у своје свеске: Извештај је облик новинарског изражавања којим се

Извештава се о разним важним догађајима, који су актуелни и занимљиви. Догађај је

Ученици се упућују да прочитају извештај у Граматици 6, Дар речи и одговоре на питања

Које су суштинске разлике између извештаја и вести? Које су карактеристике

Други део главног дела часа

Говорна вежба на тему:

Сачињавање подсетника временом би требало да постане стална навика. На тај начин би

Ученици се самостално јављају да говоре о задатој теми. Веома је важно да наставник

Завршни део часа (10 минута)

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о извештају. Решавају задатке у

Наставник даје ученицима упутства за писање домаћег задатка.

Извештај је проширена вест.

 Осим што читаоца/гледаоца упознаје са током догађаја, он открива његове узроке,

Начин праћења ученичких постигнућа

Могући ток часа

Наставник проверава и евидентира да ли су сви ученици написали домаћи задатак.

Главни део часа (25 минута)

Завршни део часа (10 минута)

Ученицима се предлаже да, уважавајући примедбе и сугестије, исправе недостатке и да

екскурзије, излета, сајма књига, позоришног или филмског фестивала, спортске

Начин праћења ученичких постигнућа

Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице

Наставник саопштава наставну јединицу и пише је на табли.

Идејно, стилско и тематско јединство косовске легенде на најбољи начин је заступљено у

Историјске чињенице се разликују од чињеница изнетих у песмама. Историјски извори о

Након исцрпних података о Косовском боју наставник разговара о утисцима које су

Шта је у песмама оставило најјачи утисак на вас? Поткрепите примерима. На која

Главни део часа (35 минута)

Наставник јасним и прецизним питањима која упућује ученицима започиње тумачење

Мили Боже, шта ћу и како ћу?