Srpski 4 161-180 Pripreme

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 161
Предмет: Српски језик Школа и разред:

Учитељица/учитељ: Датум одржавања:
Наставна Језичка култура (усмено изражавање)
тема/област:
Наставна јединица: Богаћење речника
Тип часа: Утврђивање градива
Богаћење речника ученика. Развијање смисла и способности за
правилно и течно усмено и писмено изражавање. Подстицање
ученика на слободно и усмерено самостално говорно
изражавање. Усмена и писмена вежбања из језичке културе:
уочавање и отклањање безначајних појединости и сувишних
речи у тексту и говору, отклањање празнословља и туђица;
Циљ часа: нејасноћа и двосмислености. Обнављање правописних,
граматичких и стилских садржаја. Неговање љубави према
читању књижевних текстова и примена књижевнотеоријских
знања. Развијање осећање за лепоту језичког израза. Развијање
сарадње и толеранције. Схватање важности међусобног договора
и поштовање тог договора. Уважавање доследног поштовања
правила и туђег мишљења.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
• поштује и примењује основна правописна правила;
• учествује у разговору поштујући уобичајена правила
комуникације и пажљиво слуша саговорника;
Очекивани исходи
на крају часа: • уме да одбрани своју тврдњу или став;
• пише јасним, потпуним, добро обликованим реченицама;
користи разноврсне синтаксичке конструкције, укључујући
и сложене;
• користи богат фонд речи (у односу на узраст).
Дијалошка метода, монолошка метода, илустративно-
Наставне методе: демонстративна метода, текстовна метода, хеуристичка метода,
игровна активност
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, наставни листићи, стикери и перница
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, групни рад
Међупредметне Компетенција за учење, естетичка компетенција, сарадња;
компетенције: комуникација, решавање проблема
Међупредметно
Грађанско васпитање
повезивање:
Кључни појмови: Речник, изражавање
1
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране

учитељице/учитеља: активности
ученика:
Уводни део часа (5 минута)
Организује места у учионици, дели ученике у групе, објашњава ‒ слуша
начин рада, организује активности, води дискусију, објашњава, учитељицу/учит
одговара на питања, мотивише ученике, прати рад ученика. еља;
‒ дели се у групе и
припрема се за
• Овај час ће бити организован кроз рад у групама. Потребно је рад.
учионицу, пре почетка часа, уз помоћ ученика, припремити за
рад група. Треба спојити по две клупе, на њих ставити картон
са записаним бројем групе и беле папире за рад. Свака група
броји по четири ђака.
• Учитељ/учитељица је припремио/припремила стикере са
бројевима група. Како ученици улазе у учионицу, тако им
учитељ/учитељица на леђа лепи стикер, на којем је записан
број групе којој припадају. Ученици међусобно треба да се
испомажу, тако што ће једни другима говорити бројеве
записане на стикеру, на леђима.
• Када ученици седну на места, учитељ/учитељица даје по
једном ученику из сваке групе перницу у руке. На знак
„Шаљи даље!” ученици додају перницу једно другом у круг.
Када учитељ/учитељица каже „Стоп!”, онај ученик који држи
перницу у рукама бива проглашен за вођу групе.
• Учитељ/учитељица тада објашњава начин рада на часу. Све
групе истовремено добијају исти задатак. Задаци се нижу
сукцесивно. Укупно има 7 задатака. Потребно је да сваки
реше за одређено време. Знак за крај решавања даје
учитељ/учитељица. Тада сви одлажу своје листове и оловке,
седају на столице и пажљиво слушају излагање осталих
група. Вођа групе говори решења једног по једног задатка, а
остали их пореде са својим решењима. Учитељ/учитељица
говори колико су бодова освојили. Сваки тачан одговор носи
по 1 бод.
• Уколико има питања везаних за организацију рада,
учитељ/учитељица одговара на њих, а затим дели исти, први
задатак свим групама. Задаци за рад по групама се налазе у
Прилогу.
• Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и истиче да
ће на данашњем часу обогатити свој речник, тако што ће
проширити своја знања о речима. Записивање наслова
наставне јединице на табли и у свескама.
Главни део часа (35 минута)

Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ‒ прати упутства
одговара на питања ученика, мотивише ученике за рад и прати учитељице/учите
2
њихов рад. ља;
‒ пише;
Групни рад: решавање задатака (Прилог 1). Ученици се тихо ‒ одговара на
питања;
договарају унутар група, како би заједнички уобличили
‒ самостално (или
решења. Све групе истовремено решавају исте задатке.
уз помоћ
• Док ученици раде, учитељица/учитељ прати и контролише учитеља/учитељ
њихов рад, мотивише их и отклања нејасноће уколико их ице) решава
има. задатке;
‒ слуша одговоре
• Групама оставити довољно времена за решавање
других ученика;
постављених задатака. Након што истекне време предвиђено ‒ износи своје
за рад, представници група саопштавају резултате запажање;
заједничког рада. Док вођа једне групе саопштава резултате, ‒ анализира и
ученици осталих група слушају и дискутују о решењима, закључује;
износе своје мишљење о раду одређене групе, трудећи се да ‒ чита своје
истакну и добре и лоше елементе онога што су њихови одговоре;
другови урадили. У свакој прилици учити ученике да ‒ анализира и
сукобљавају аргументе. упоређује са
• Бодовање одговора и проглашење победничке екипе. одговорима
• Анализа рада група. Ученици одељења анализирају сарађује у групи;
успешност сваке групе у решавању задатака и раду на повезује
одговорима. Чланови група упоређују стратегије појединих градиво.
група и проналазе предности и слабости у њиховом раду.
Завршни део часа (5 минута)
Учитељица/учитељ издваја најважније појмове, помаже ‒ слуша;
ученицима да повезују градиво. ‒ пише;
‒ одговара на
• Сумирање резулатата рада и евалуација часа.
питања;
• Учитељ/учитељица даје домаћи задатак. ‒ поставља
• Домаћи задатак: Пронаћи у речнику 5 непознатих речи и питања;
записати њихово значење. ‒ бележи шта има
за домаћи
задатак.
Изглед табле
Богаћење речника
3
− успешност у решавању задатака током часа;
− посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
Начини провере анализа, одговарање на постављена питања,
остварености исхода: заинтересованост).
− повезивање градива и његова примена у стваралачким
активностима на часу.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
• Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
• Да ли сам
планирао/планирала
адекватне активности
ученика?
• Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
• Шта бих
променио/променила?
4
ПРИЛОГ 1
1. ЗАДАТАК
Замени једно слово да добијеш нову реч.

Тетка – __________; разред – _________; чвор – ________; нога – __________;
брат – ______; петица – _________; лист – __________; пекар – ________;
среда – _________; сир – _______;
колач – _________, _________; рад – ______;______;
река – ________,________,________.
2. ЗАДАТАК
Испред сваке реченице напиши број, водећи рачуна о редоследу догађаја у причи.
_____ Мира је позвала све укућане на вечеру.

_____ Заједно са унуком је направила кифлице.
_____ Бака је замесила тесто у великој вангли.
_____ Испекла је кифлице у пећници.
_____ У сласт су смазали укусне кифлице.
_____ Ставила је тесто на пећ да нарасте.
3. ЗАДАТАК
Уочи у тексту сувишна понављања и замени их другим речима.

Коњ и магаре
Путовали заједно коњ и магаре. Магаре је носило велики терет. Магаре је замолило
коња да он понесе део терета. Магаре је рекло да ће у супротном умрети. Коњ није
желео да чује магаре.
Одједном, магаре ослаби и паде мртво. Тада господар натовари коња. Коњ је носио
и терет и кожу угинулог магарета.
Тек тад је коњ схватио да би било боље да је послушао магаре. Коњ је схватио да је
требало да помогне магарету.
4. ЗАДАТАК
Сагради нове речи од речи: ПРИЧАТИ, ЛЕК, РАД.
5
5. ЗАДАТАК
1. Напиши умањена значења речи: цвет, пут, рука, облак, мрав, дрво, сиво, певати,
леп.
2. Напиши увећана значења речи: камен, глава, во, клупа, прозор, шоља, телефон.
6. ЗАДАТАК
1. Напиши речи сличног значења: ПУТ, НЕСРЕЋАН, БИТКА, ИСТУЋИ, ХРАБАР.

2. Напиши речи супротног значења речима: нежан, штета, храпаво, блед, облачно,
бистар, назад, разбарушен, продавати.
7. ЗАДАТАК
1. Запиши реченицу у којој ће реч ПЕРО имати два различита значења.

2. Запиши реченицу у којој ће реч ГЛАВА имати два различита значења.
6
Решења:
1. ЗАДАТАК
Тетка – четка; разред – разрез; чвор – твор; нога – нега;

брат – брак; петица – Перица; лист – чист; пекар – лекар;
среда – креда; сир – мир;
колач – косач, копач; рад – ред; рак;
река – дека, сека, рука.
2. ЗАДАТАК
5. Мира је позвала све укућане на вечеру.

3. Заједно са унуком је направила кифлице.
1. Бака је замесила тесто у великој вангли.
4. Испекла је кифлице у пећници.
6. У сласт су смазали укусне кифлице.
2. Ставила је тесто на пећ да нарасте.
3. ЗАДАТАК
Коњ и магаре
Путовали заједно коњ и магаре. Магаре је носило велики терет. Оно је замолило
коња да он понесе део терета. Рекло му је да ће у супротном умрети. Коњ није желео да
га чује.
Одједном, магаре ослаби и паде мртво. Тада господар натовари коња. Он је носио и
терет и кожу угинулог магарета.
Тек тад је коњ схватио да би било боље да је послушао магаре. Он је схватио да је
требало да му помогне.
4. ЗАДАТАК
ПРИЧАТИ – распричати се, напричати се, причљив...

ЛЕК – лековит, излечити, лекар....
РАД – радан, радник, радница...
7
5. ЗАДАТАК
1. Цветић, путић, ручица, облачић, мравић, дрвце, сивкасто, певуцкати, лепушкаст.

2. Каменчина, главетина, волина, клупетина, прозорчина, шољетина, телефончина.
6. ЗАДАТАК
1. ПУТ – друм, НЕСРЕЋАН – тужан, БИТКА – бој, ИСТУЋИ – пребити, ХРАБАР

– неустрашив.
2. Нежан – груб, штета – корист, храпаво – глатко, блед – румен, облачно – ведро,
бистар – мутан, назад – напред, разбарушен – очешљан, продавати – куповати.
7. ЗАДАТАК
1. Деда Перо ми је поклонио гушчје перо.

2. Паметна Машина глава је разумела све догађаје из пете главе књиге коју је
читала.
8

Учитељица/учитељ
Датум одржавања:
:
Наставна Књижевност
Наставна јединица: Дејан Алексић: „Слава”
Тип часа: Обрада градива
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање
драмског текста. Развијање код ученика интересовања за
драмски текст за децу и позориште. Подстицање и неговање
Циљ часа: ученичких способности опажања, усменог изражавања, анализе
и синтезе, упоређивања и доказивања. Богаћење речника
ученика. Неговање радозналости, маштовитости и стваралаштва
код деце.
• чита са разумевањем драмски текст;
• опише свој доживљај драмског текста;
• изнесе своје мишљење о драмским лицима;
• одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
драмском тексту;
на крају часа: • представи главне особине јунака;
• уочи хумор у књижевном делу;
• разликује дијалог у драмском тексту;
• разуме идеје драмског текста;
• чита драмски текст поштујући интонацију реченице;
комуникације и пажљиво слуша саговорника.
Дијалошка метода, монолошка метода, текстовна метода, метода
Наставне методе:
запажања и показивања
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, стр. 199–202, дигитални уџбеник
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, комуникација,
компетенције: решавање проблема, дигитална компетенција
Верска настава, Грађанско васпитање, Ликовна култура
Кључни појмови: Драмски текст, драмска радња, драмско лице, дијалог, хумор
9
Приказ мултимедијалних садржаја наставне јединице
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов аутора и ‒ чита;
књижевног дела, води разговор са ученицима, одговара на ‒ пише;
питања ученика, мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
разговору;
• Припремни разговор ‒ одговара;
1. Шта је слава? ‒ анализира
2. У чију част се слава припрема? утиске;
3. Како изгледају славски обичаји? ‒ износи резултате
свог рада;
• Најава наставне јединице
Данас ћемо читати драмски текст „Слава” Дејана ‒ сарађује.
Алексића, у ком се говори о једној необичној и несвакидашњој
10
слави.
Учитељ/учитељица записује наслов драмског текста и име и
презиме аутора на табли.

‒ прати упутства
• Изражајно и интерпретативно читање драмског текста учитеља/учитељ
„Слава” (читанка Бескрајне речи, стр. 199–200) ице;
Звучни запис – Слава. питања;
Учитељ/учитељица чита драмски текст, а ученици пажљиво других ученика;
слушају. Учитељ/учитељица се труди да ученици доживе ‒ износи своја
драмски текст и разумеју његово значење. запажања;
‒ анализира и
• Након тога, прави се психолошка пауза, како би ученици закључује;
исказали своје утиске и доживљаје приликом интерпретације. ‒ самостално (или
1. Шта вам се у овом драмском тексту посебно допало? уз помоћ
Образложите свој одговор. учитеља/учитељ
2. Које су вам ситуације биле смешне? ице) решава
3. Како сте замислили Страхињу и његове родитеље? задатке;
‒ чита своје
• Учитељ/учитељица подстиче ученике да саопште речи које одговоре;
су им непознате. ‒ анализира и
• Учитељ/учитељица објашњава мање познате речи упоређује их са
ученицима. одговорима
Разговор о непосредном доживљају и разумевању драмског
‒ повезује
текста Слава
градиво;
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ записује у свеску
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима
најважније
побудио овај драмски текст и да покажу како су га доживели
делове
и разумели.
обрађеног
1. Где се дешава радња овог драмског текста? садржаја.
2. Шта је то необично у Страхињином понашању што
привлачи очеву пажњу?
3. Шта Страхиња прославља?
4. Какав успех је Страхиња постигао на крају школске
године?
5. Како су га родитељи наградили за одличан успех?
6. Зашто он прославља долазак распуста, ако му учење не
представља проблем?
7. Како мама реагује када сазна за узрок буке?
8. Шта му она поклања?
9. Како Страхиња реагује када види шта је добио на
поклон?
10. Зашто сматра да су му родитељи подвалили?
11. Како се Страхиња осећа на крају драмског текста?
12. Каква атмосфера влада у Страхињиној породици?
Ученици ће уочити да се радња драмског текста „Слава”

одиграва у стану Страхиње и његових родитеља. Вративши се из
школе, Страхиња баца ранац покушавајући да га окачи о
11
чивилук. Та бука привлачи очеву пажњу. На питање шта се
дешава, отац добија одговор да се Страхиња припрема за славу.
Изненађени отац ускоро добија објашњење да Страхиња са
целим одељењем сутра код Игора прославља долазак распуста.
Крај је школске године и Страхиња је разред завршио са
одличним успехом, због чега је од родитеља већ добио као
награду бицикл. Но без обзира што му учење не представља
проблем, Страхиња се, као и сви његови другови из одељења,
радује почетку распуста, јер то је време којим може да
располаже како он жели, играјући се и дружећи се са друговима.
За све време разговора са оцем, Страхиња и даље покушава да
окачи ранац тако што га баца на чивилук. Бука коју том
приликом ствара доводи и маму у собу. Када мама сазна о чему
је реч, одлази по поклон за Страхињу. Страхиња је збуњен,
пошто је већ добио поклон од родитеља, а збуњеност ће постати
још већа када види да је на поклон добио књиге. Мама му на
духовит начин објашњава да је то поклон за Свету Мученицу
Лектиру, која се слави заједно са Светим Распустом, стављајући
му на тај начин до знања да за време распуста треба да прочита
домаћу лектиру за наредну школску годину. Страхиња осећа да
су му родитељи подвалили, јер је за време распуста планирао да
потпуно заборави на школу и да се у потпуности посвети игри и
дружењу, што видимо из његове реплике: „Па за славу Свети
Распуст Преподобни поклањају се фудбалске лопте, скејтборд,
бицикл, а не књиге...”. На крају драмског текста Страхиња се
осећа помало преварено и побеђено. Родитељи су га ипак
надмудрили. У Страхињиној породици влада атмосфера
разумевања и толеранције. Они се на шаљив начин односе једни
према другима. Уместо да укоре Страхињу због његовог
понашања (бацања ранца и прављења буке), родитељи
прихватају његов начин шале и у истом духу настављају да се
шале са њим, надмудривши га на крају.
• Након тумачења драмског текста, учитељ/учитељица

упознаје ученике са појмом драмске радње.
Драмска радња је склоп догађаја. Догађаји су повезани и
проистичу једни из других. Драмска радња има: увод
(упознавање с ликовима и њиховим односима, местом и
временом радње), заплет (најдужи део драмске радње, у којем
долази до сукоба ставова или јунака, до неспоразума), врхунац
(сукоб ликова), преокрет (транутак када догађаји почињу да се
одвијају у неочекиваном смеру) и расплет (разрешење свих
сукоба).
• Потом ученици добијају задатак да уоче фазе у драмској

радњи у драмском тексту „Слава”.
Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања),

објашњава, пише на табли, помаже ученицима да повежу раније
обрађено градиво са новим градивом, одговара на питања
ученика, мотивише ученике, прати рад ученика.
• Ученици добијају задатак да прочитају шале из књиге ‒ слуша;
‒ чита;
12
Александра Чотрића Свет смеха о школском животу. ‒ пише;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ повезује;
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје ‒ износи утиске о
довољно јасне и информативне повратне информације, прочитаном;
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне ‒ поставља
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да питања;
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне ‒ бележи шта
потешкоће у савладавању градива. имају за домаћи
задатак.
Домаћи задатак: Увежбајте да течно и изражајно читате

драмски текст Слава по улогама за следећи час. Осмислите
изглед позоришне сцене, костиме и припремите се за драмско
извођење овог текста у учионици.
Дејан Алексић „Слава”
Књижевна врста: драмски текст.

Место радње: стан Страхиње и његових родитеља.
Време радње: крај школске године.
Облик казивања: дијалог.
Лица: Страхиња, Страхињин отац, Страхињина мама.
Драмска радња = склоп догађаја у драми.
− повезивање са претходним градивом (ликови,

сцена, дијалог);
Начини провере остварености − успешност у решавању задатака током часа;
исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу
(закључивање, анализа, одговарање на
постављена питања, заинтересованост).
ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ
• Да ли ми је адекватан избор
начина провере остварености
исхода?
• Да ли сам планирао/планирала
адекватне активности ученика?
• Шта бих променио/променила?
13

:
Наставна јединица: Драматизација текста „Слава” Дејана Алексића
драмског текста. Развијање код ученика интересовања за
Циљ часа:
драмски текст за децу и позориште. Неговање радозналости,
маштовитости и стваралаштва код деце.
• чита са разумевањем драмски текст;
• опише свој доживљај драмског текста;
• изнесе своје мишљење о драмским лицима;
Очекивани исходи • представи главне особине јунака;
на крају часа: • разуме идеје драмског текста;
• чита драмски текст поштујући интонацију реченице;
• изводи драмски текст;
Облици рада: Фронтални рад, групни рад, индивидуални рад
Музичка култура, Ликовна култура
Кључни појмови: Драмски текст, драмско лице, дијалог, хумор
14
ТОК ЧАСА

ученика:
• Најава наставне јединице ‒ слуша;
‒ чита;
• Учитељ/учитељица најављује наставну јединицу и позива ‒ пише;
ученике да се припреме да изражајно, течно и разговетно ‒ учествује у
прочитају драмски текст Слава Дејана Алексића и да га разговору;
изведу по улогама пред одељењем. ‒ одговара;
Данас ћемо оживети ликове Страхиње и његових родитеља ‒ анализира
у нашој учионици. утиске;
Учитељ/учитељица записује наслов наставне јединице на табли. ‒ износи резултате
свог рада;
‒ сарађује.
15
‒ прати упутства
• Учитељ/учитељица мотивише ученике да изражајно и јасно учитеља/учитељ
казују текст и да настоје да говором дочарају ликове. ице;
‒ изражајно и
• Ученици изражајно и интерпретативно читају драмски текст интерпретативно
Слава по улогама. Том приликом ученици настоје да глумом казује текст и у
дочарају ликове у учионици. Избор костима ученици врше сценском
сами. Такође сами осмишљавају и сцену. наступу
дочарава ликове.
• Док читају драмски текст Слава, ученици правилно
наглашавају речи, интонацијом истичу јачину осећања. Глас
се према потреби мења и прилагођава да би се истакла
осећања и расположења драмских лица. Ученици воде рачуна
о реченичном нагласку. Изражајним казивањем треба
уверити слушаоце у истинитост казивања.
• Након сценског извођења драмског текста Слава прави се

психолошка пауза како би ученици исказали своје утиске о
приказаној сценској реализацији.
• Учитељ/учитељица настоји да ученици истакну оно што је

било посебно успешно у интерпретативном читању и
казивању овог драмског текста код сваке групе ученика.
Посебно се обраћа пажња на уверљивост њиховог казивања.
Сагледава се како су ученици оживели ликове говором,
мимиком и гестовима.
• Учитељ/учитељица мотивише ученике да истакну шта им се

у сценској реализацији посебно допало и чија глума је
изазвала најбоље реакције публике. Потом и учесници
сценске реализације говоре о томе шта је све неопходно
остварити када се припрема једна драмска ситуација.
У завршном делу часа учитељ/учитељица још једном пушта ‒ слуша;
ученицима тонски запис драмског текста „Слава” Дејана ‒ чита;
Алексића ‒ пише;
‒ повезује;
Звучни запис – Слава. ‒ износи утиске о
прочитаном;
Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује ‒ поставља
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје питања.
довољно јасне и информативне повратне информације,
подстицајне за даље напредовање ученика. Похваљује оне
ученике који су се истицали.
Домаћи задатак: Изаберите једну значају личност из наше

културне историје и направите презентацију о њеном животу и
делу. ( То могу бити: Стефан Немања, Свети Сава, Марко
Краљевић, Доситеј Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, Јосиф
Панчић, Јован Јовановић Змај, Михаило Пупин, Стеван
Мокрањац, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Ђура Јакшић,
Милена Павловић Барили и др.) Пронађите информације о
њеном животу и делу. Такође се припремите да образложите
16
зашто вам је та личност омиљена.
Ово је уједно припрема за 170. и 172. час.
Драматизација драмског текста Слава по улогама

(сценско извођење драмског текста)
Књижевна врста: драмски текст.

Драмска лица су: Страхиња (дестогодишњи дечак), Страхињих тата и Страхињина
мама.
Облик казивања: дијалог.
− повезивање са претходним градивом (ликови, сцена,

дијалог);
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
анализа, одговарање на постављена питања,
заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
17

:
Наставна јединица: Контролна вежба из књижевности
Примена знања из књижевности у складу са предвиђеним
исходима. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа: изражајног и интерпретативног казивања, опажања, усменог
изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и доказивања.
Богаћење речника ученика.
– разликује књижевне врсте: шаљиву народну песму, басну и
причу о животињама, приповетку, роман за децу и драмски
текст;
– одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
прочитаном тексту;
Очекивани исходи – именује позитивне и негативне особине ликова;
на крају часа:
– тумачи идеје књижевног дела;
– уочи персонификацију и разуме њену улогу у књижевном делу;
– разликује описивање, приповедање (у 1. и 3. лицу) и дијалог у
књижевном делу;
– уочи и издвоји основне елементе лирске песме (стих, строфа,
рима и ритам).
Наставне методе: Текстовна метода
Наставна средства: Контролна вежба

Облици рада: Индивидуални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, решавање
компетенције: проблема
Природа и друштво, Ликовна култура
Бајка, басна, роман, поређење, персонификација, стих, строфа,
Кључни појмови:
рима, књижевни лик, опис, приповедање, дијалог
18
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом, − слуша;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. − чита;
• Најава наставне јединице − пише;
• Данас ћемо радити контролну вежбу на којој ћете показати − сарађује.
познавање књижевних дела обрађених до сада.
• Учитељ/учитељица дели ученицима наставне листове
(Српски језик: Тестови за 4. разред – Тест 8, Књижевност
2).
• Предлог бодовне скале у Прилогу 1.

• Ученици решавају задатке у контролној вежби. − прати упутства
Учитељица/учитељ објашњава, мотивише ученике и прати учитеља/учитељ
њихов рад. ице;
− чита;
− одговара на
питања;
− анализира и
закључује;
− самостално
− повезује
градиво; решава
задатке.
Учитељица/учитељ узима контролне вежбе ученика и одговара − слуша;
на питања ученика. − поставља
питања.
Контролна вежба из књижевности
19
− повезивање са претходним градивом (књижевне врсте,
приповедање, ликови, опис, дијалог, приповедање,
поређење, персонификација);
Начини провере
остварености исхода:
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПРИЛОГ 1
Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

бодовне скале, а Ви је можете прилагодити према сопственој процени.
Остварени Број поена 22–19 18–14 13–9 8–4 3–1

резултат:
_____ / 22 Оцена 5 4 3 2 1
20

:
Наставна јединица: Игром кроз знање
Утврђивање књижевних текстова из поглавља Моја кућица –
моја слободица самосталном активношћу ученика. Неговање
љубави према читању књижевних текстова. Oспособљавање
Циљ часа:
ученика да успешно обављају мисаоне радње док решавају
задатке. Развијање моћи запажања, упоређивања, закључивања и
доказивања.
− разликује лирску песму, прозни текст и драмски текст;
− одреди главни догађај, време и место дешавања у
− уочи главне и споредне ликове и разликује њихове
позитивне и негативне особине;
− представи главне особине јунака;
на крају часа:
− разликује опис од приповедања у књижевном делу;
− уочи хумор у књижевном делу;
− разуме идеје књижевног дела;
− поштује и примењује основна правописна правила;
− учествује у разговору поштујући уобичајена правила
Читанка Бескрајне речи, стр. 203 и 204, дигитални уџбеник,
Наставна средства: свеске ученика, Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 186
и 187, наставни лист
Облици рада: Фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад
Природа и друштво, Народна традиција
Књижевни лик, опис, приповедање, дијалог, стих, строфа, рима,
поређење, персонификација
21
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом − слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли, води разговор, − чита;
објашњава, одговара на питања, мотивише ученике, прати рад − пише;
ученика. − анализира
• Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. утиске;
Данас ћемо кроз игру показати шта смо све научили у овом − износи резултате
месецу читајући књижевне текстове у поглављу „Моја свог рада;
кућица – моја слободица”. − сарађује.
Наведите књижевне текстове које смо обрађивали и њихове
ауторе. Издвојте ликове који су оставили посебан утисак на
вас.
− прати упутства
• Учитељица/учитељ подстиче ученике да самостално ураде учитеља/учитељ
задатке у лекцији Покажи шта знаш у читанци Бескрајне ице;
речи на стр. 203 и 204, а потом да провере исправност
урађеног.
питања;
• Ученици индивидуално пишу одговоре у лекцији Покажи − слуша одговоре
шта знаш на стр. 203 и 204 и примењују знање о лирској других ученика;
песми, књижевним делима, ликовима и облицима казивања у − износи своје
њима. По завршетку рада ученици проверавају успешност запажање;
урађених задатака на основу решења на крају читанке − анализира и
Бескрајне речи. закључује;
− самостално (или
• Учитељица/учитељ прати рад ученика и проверава
уз помоћ
исправност урађених задатака.
учитеља/учитељ
ице) решава
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, задатке;
22
помаже ученицима да повежу раније обрађено градиво са новим − анализира и
градивом, наводи их да сами дођу до закључака, одговара на упоређује са
питања ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. одговорима
− повезује
градиво;
− записује у свеску
најважније
делове
обрађеног
садржаја.
Ученици решавају интерактивне задатке у дигиталној читанци − слуша;
Бескрајне речи из овог поглавља. − пише;
− повезује;
Задаци – Покажи шта знаш − износи утиске о
часу;
Ученици решавају задатке у едукативној игрици Моја кућица – поставља
моја слободица. (Прилог 1). питања.
• Учитељица/учитељ припрема материјал за игрицу: на
позадину табеле 1 лепи слику из Прилога 1 и потом исеца
поља са одговорима и даје их ученицима заједно са табелом
2.
• Учитељица/учитељ даје ученицима упутства како да склопе
креативну слагалицу која се налази у Прилогу 1. Као
подстицај за рад са картицама из наставног листа,
учитељица/учитељ даје упутство ученицима за рад:
Одговоре на питања потражите на картицaма. Упишите

број питања у поље где се налази тачан одговор. Кад
правилно одговорите на сва питања, папириће по бројевима
распоредите у дату табелу 2. Окрените папириће и
открићете слику.
• Креативне слагалице се могу слагати у пару или у групама

које чине четири ученика.
Едукативна игрица – Моја кућица – моја слободица

Учитељ/учитељица континуирано и на примерен начин указује
ученику на квалитет његовог постигнућа тако што му даје
ученике који су се истицали, скреће пажњу на то што треба да
промене/поправе они ученици који су имали евентуалне
потешкоће у савладавању градива.
23
Игром кроз знање – Моја кућица – моја слободица
− повезивање са претходно обрађеним

књижевним делима;
Начини провере остварености
исхода?
24
ПРИЛОГ 1
Креативна слагалица – Моја кућица – моја слободица
1. Како се зове дечак из драмског текста Слава Дејана Алексића?

2. Шта је дечак из драмског текста Слава добио на поклон од родитеља?
3. Како се зове Ђолетова баба из приче Детективско срце Весне Алексић?
4. Коме су желела да науде деца из приче Детективско срце?
5. Како се зове Јеленин најбољи друг из приче Детективско срце?
6. Како се назива особа са којојм деца из приче Детективско срце упоређују баба
Гину?
7. Који облик приповедања откриваш у наведеном примеру?
Баба Гина је у Ђолетовом животу задужена за уметност, а то значи да
недељом у подне слуша радио драму за децу.
И ја сам се закикотала!
9. Како се зове дечак коме је отац написао писмо у књизи Срце Едмонда де
Амичиса?
10. Коју стилску фигуру откриваш у наведеном стиху из песме Кад мати меси
медењаке Бранка В. Радичевића?
Над огњем ко чаробњак чара.
11. Како се назива стилска фигура коју откриваш у наведеном стиху из песме
Успаванка за мајку Бранка В. Радичевића?
Сунце јаше ата.
ОТАЦ: Страхиња, дете, шта то радиш?
СТРАХИЊА: Ништа, тата, спремам се за славу.
25
Табела 1
26
Слика
27
Табела 2
28
РЕШЕЊЕ
4. ЖАНИ 1. СТРАХИЊА 10. ПОРЕЂЕЊЕ 9. ЕНРИКО
7.
5. ЂОЛЕ 6. АГАТА КРИСТИ ПРИПОВЕДАЊЕ У 12. ДИЈАЛОГ
3. ЛИЦУ
8.
11.
3. ГИНА ПРИПОВЕДАЊЕ У 2. КЊИГЕ
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА
1. ЛИЦУ
29

:
Наставна јединица: Креативне слагалице – игром кроз знање
Изражајно читање обрађених поетских, прозних и драмских
текстова по избору ученика. Примењивање стечених
Циљ часа: књижевнотеоријских знања из књижевности приликом њиховог
тумачења. Богаћење речника ученика. Развијање код ученика
способности за правилно, течно, уверљиво усмено изражавање.
– разликује књижевне врсте: шаљиву народну песму, басну и
причу о животињама, приповетку, роман за децу и драмски
текст;
– именује позитивне и негативне особине ликова;
Очекивани исходи – уочи и издвоји основне елементе лирске песме (стих, строфа,
на крају часа: рима и ритам);
− уочи поређење и персонификацију у књижевном делу и
разуме њихову улогу;
− уочи дијалог у песми, причи и драмском тексту и разуме
његову улогу.
Радна свеска за 4. разред основне школе, стр. 193, 194 и 195,
Наставна средства: дигитални уџбеник, наставни лист, читанка Бескрајне речи, стр.
254, 255, 256, 257, 258, , мапа књижевнотеоријских појмова
Облици рада: Индивидуални рад, рад у пару, фронтални рад
Природа и друштво, Ликовна култура, Музичка култура
Књижевна дела и писци, књижевни родови и врсте, стилске
фигуре (поређење, персонификација), облици казивања
(приповедање у 1. и 3. лицу), дијалог, монолог, описивање
(портрет, пејзаж), стих, строфа, рима
30
ТОК ЧАСА
ученика:
• Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. − слуша;
• Данас ћемо обновити знање из књижевности − чита;
решавајући задатке у Радној свесци на стр. 193, 194 и − пише;
195 и осмишљавајући креативне слагалице − сарађује.
Записивање теме часа на табли.

• Ученици решавају задатке у Радној свесци на стр. − прати упутства
193, 194, 195. учитељице/учит
Ученици у пару проверавају исправност урађених задатака. еља;
Учитељица/учитељ прати и коригује њихов рад. питања;
− слуша одговоре
• Ученици осмишљавају креативне слагалице у
− износи своја
пару.
запажања;
• Ученици који не умеју да осмисле креативне − анализира и
слагалице, склапају оне које су добили уз читанку закључује.
Бескрајне речи.
Ученици решавају интерактивне задатке из дигиталне читанке уз − слуша;
текстове Слава, Позорница на небу. Прилог 1. − износи утиске о
часу;
− поставља
питања.
Креативне слагалице – игром кроз знање
31
Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (темељно
остварености исхода: знање, креативност, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
32
ПРИЛОГ 1
1. Које особине испољава Марко у разговору са Дуњом? Подвуци тачне одговоре.

СТИДЉИВОСТ, САМОУВЕРЕНОСТ, МАШТОВИТОСТ, ТВРДОГЛАВОСТ,
РЕЧИТОСТ, ИСКРЕНОСТ, НЕСИГУРНОСТ.
2. О чему Марко машта? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) О томе да руководи позориштем на небу са публиком на земљи.
б) О томе да постане чувени позоришни глумац.
в) О томе да постигне светску славу и велики успех у свету филма.
3. Зашто је Дуња остала у недоумици? Подвуци тачне одговоре.

а) Није била сигурна да ли Марко вешто измишља, или се невешто шали.
б) Поверовала је у Маркову причу да звезде и планете играју неке улоге.
в) Била је збуњена убедљивошћу и маштовитошћу Марковог причања.
г) Била је уверена да су га избацили из спортског тима.
4. Подвуци поређење у наведеном одломку.

А ако је то позориште на небу с публиком на земљи само његова маштарија којом
прекраћује пут од школе до куће?
Марко се већ удаљио. Остао је само семафор који је трептао црвено као планета Марс,
жуто као тајанствена Венера и зелено као... као слободан пролаз за све те звездане
глумце и гледаоце који умеју да их виде...
(Драган Алексић, Позориште на небу)
5. Подвуци делове текста у којима запажаш разговор Дуње и Марка.
– Какво ти је сад па то позориште? – упита Дуња.

– Прворазредно! – одговори Марко. – Ангажовао сам најпознатије звезде. То је мој
ансамбл, коме сам поделио све главне улоге. Репертоар је готов. Играћемо комаде као
што су „Млечни пут”, „Велика и Мала кола”, „Снежана и седам Влашића” и још неке
понуђене текстове. Уф, нећеш ми ваљда рећи да ниси чула за познату звезду Даницу, за
славну Кумову сламу и за изврсну Халијеву комету која одлично игра епизодне роле?! –
испрси се Марко.
(Драган Алексић, Позориште на небу)
33
6. Повежи речи са оним што оне означавају.
бина група глумаца, музичара, играча који учествују у представи
генерална проба представе које се изводе у једном позоришту
комад позорница
репертоар позоришно дело, драмски текст
ансамбл последња проба пред премијеру
7. Подвуци драмска лица која се појављују у драмском тексту Слава Дејана Алексића.
Понуђени одговори: Страхиња, Јелена Шуман, Страхињина мајка, Страхињин отац,
баба Гина.
8. Подвуци дидаскалије у наведеном одломку.

ОТАЦ: Таман посла! Мама се само брине о твом верском образовању. (Полази. Застаје
на вратима.) И пробај да већ једном окачиш тај ранац пре него што срушиш кућу.
СТРАХИЊА: (Разледа књиге поређане по столу.) Света Мученица Лектира! Ма немој
ми рећи! (Баци још једном ранац и коначно га качи.) Знам ја како се то зове. Учио сам
из
Грађанског васпитања. То је гушење верске слободе!
9. Који облик казивања (форму приповедања) откриваш у наведеном одломку из

драмског текста Слава Дејана Алексића?
СТРАХИЊА: Шта је то?
МАМА: Књиге.
ОТАЦ: Мени такође личи на књиге. Зар си већ заборавио како изгледају?
СТРАХИЊА: Видим да су књиге, али не разумем чему сад књиге...
МАМА: Поклон за славу.
Одговор: _______________________________
10. Шта Страхиња прославља са другарима? Означи тачан одговор.

а) Почетак школске године.
б) Завршетак школске године.
в) Школску славу.
11. Шта је Страхиња добио као поклон за славу од маме? Означи тачан одговор.
Понуђени одговори: фудбалску лопту, књиге лектире, бицикл, скејтборд.
34
РЕШЕЊА:
1. САМОУВЕРЕНОСТ, МАШТОВИТОСТ, РЕЧИТОСТ.
2. а) О томе да руководи позориштем на небу са публиком на земљи.
3. а) Није била сигурна да ли Марко вешто измишља, или се невешто шали.
в) Била је збуњена убедљивошћу и маштовитошћу Марковог причања.
4. Марко се већ удаљио. Остао је само семафор који је трептао црвено као планета
Марс, жуто као тајанствена Венера и зелено као... као слободан пролаз за све те
звездане глумце и гледаоце који умеју да их виде...
5. – Какво ти је сад па то позориште? – упита Дуња.
– Прворазредно! – одговори Марко. – Ангажовао сам најпознатије звезде. То је мој
ансамбл, коме сам поделио све главне улоге. Репертоар је готов. Играћемо комаде као
што су „Млечни пут”, „Велика и Мала кола”, „Снежана и седам Влашића” и још неке
понуђене текстове. Уф, нећеш ми ваљда рећи да ниси чула за познату звезду Даницу, за
славну Кумову сламу и за изврсну Халијеву комету која одлично игра епизодне роле?! –
испрси се Марко.
6. бина – позорница
генерална проба – последња проба пред премијеру
ансамбл – група глумаца, музичара, играча који учествују у представи
репертоар – представе које се изводе у једном позоришту
комад – позоришно дело, драмски текст
7. Страхиња, Страхињина мајка, Страхињин отац.
8. ОТАЦ: Таман посла! Мама се само брине о твом верском образовању. (Полази.
Застаје на вратима.) И пробај да већ једном окачиш тај ранац пре него што срушиш
кућу.
СТРАХИЊА: (Разледа књиге поређане по столу.) Света Мученица Лектира! Ма немој
ми рећи! (Баци још једном ранац и коначно га качи.) Знам ја како се то зове. Учио сам
из
Грађанског васпитања. То је гушење верске слободе!
9. дијалог.
10. б) Завршетак школске године.
11. књиге лектире.
35

:
Наставна Граматика, правопис, језичка култура
Систематизовање градива из граматике, правописа и језичке
Наставна јединица: културе

Утврђивање знања из области граматике, правописа и језичке
културе. Развијање логике, моћи запажања, упоређивања,
закључивања, повезивања. Подстицање ученика на рад.
Развијање мисаоних способности и самосталности у примени
стечених знања. Развијање стваралачких способности, критичког
мишљења, мотивације за учење (за стицање нових знања,
Циљ часа:
вештина и позитивних навика). Развијање и неговање љубави
према српском језику, схватање важности правописне културе (и
уопште језичке културе). Примена наученог, односно
овладавање основним законитостима српског књижевног језика
ради правилног усменог и писменог изражавања и неговање
свести о значају улоге језика у очувању националног идентитета.
− повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;
− разликује речи које мењају облик (именице, заменице,
Очекивани исходи придеви, бројеви, глаголи) и уочи оне које су увек у истом
на крају часа: облику;
− одреди основне реченичне чланове;
− разликује врсту речи од службе речи у реченици;
− поштује и примени основна правописна правила;
− правилно пише сва три модела управног говора.
Граматика Дар речи 4, стр. 144–147, Радна свеска за 4. разред
Наставна средства:
основне школе, стр. 189–192, дигитални уџбеник
Међупредметне
Компетенција за учење; Решавање проблема
компетенције:
Међупредметно/
унутарпредметно Језичка култура
Кључни појмови: Врсте речи, реченични чланови / служба речи, правопис
36
ТОК ЧАСА

ученика:
Најављује данашњу наставну јединицу, задаје задатке, прати ‒ припрема се за
ученике, записује. рад;
• САДА ЗНАШ, стр. 144–147, Граматика. ‒ слуша;
‒ пише.
Води разговор (поставља питања), објашњава, пише на табли, ‒ ради задатке;
помаже ученицима да повезују градиво, одговара на питања ‒ проверава
ученика, мотивише ученике, прати рад ученика. задатке;
• САДА ЗНАШ, стр. 144–147, Граматика. ‒ одговара на
питања;
• Ученици раде задатке у Радној свесци, од 189. стране до 192.
‒ слуша друге;
стране.
‒ записује;
37
• Провера тачности задатака. ‒ исправља своје
грешке.
Ученици могу да користе за систематизацију градива и
интерактивне садржаје.
Интерактивни приказ – Врсте речи
Интерактивни приказ – Реченични чланови
Интерактивни приказ – Правопис
Интерактивни приказ – Језичка култура

Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном ‒ завршава
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво. задатке.
• Ученици завршавају своје задатке. Провера тачности
урађених задатака, број бодова.
• Најава годишњег теста.
Систематизација градива – граматика, правопис, језичка култура
38
Начини провере ‒ успешност задатака;
остварености исхода: ‒ активност на часу.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
39

Учитељица/учитељ Датум одржавања:
Наставна Језик, граматика, правопис
Наставна јединица: Годишњи тест из граматике и правописа
Утврђивање знања из области језика и правописа.
Развијање логике, моћи запажања, упоређивања, закључивања,
повезивања. Развијање мисаоних способности и самосталности у
примени стечених знања. Развијање стваралачких способности,
Циљ часа:
критичког мишљења, мотивације за учење (за стицање нових
знања, вештина и позитивних навика). Развијање и неговање
љубави према матерњем језику и свести о важности правилне
језичке (усмене и писмене) комуникације.
− повеже граматичке појмове обрађене у претходним
разредима са новим наставним садржајима;
− разликује речи које мењају облик (именице, заменице,
Очекивани исходи придеви, бројеви, глаголи) и уочи оне које су увек у истом
на крају часа: облику;
− одреди основне реченичне чланове;
− разликује врсту речи од службе речи у реченици;
− поштује и примени основна правописна правила;
− правилно пише сва три модела управног говора.
Наставна средства: Наставни лист

Компетенција за учење, решавање проблема
Међупредметно/
унутарпредметно Језичка култура, Књижевност, Природа и друштво
Кључни појмови: Врсте речи, реченични чланови / служба речи, правопис
40
ТОК ЧАСА
ученика:
Дели наставне листове, објашњава ученицима начин рада теста, ‒ припрема се за
саветује их како да раде (полако, да не журе, да пажљиво читају рад;
сваки задатак, да провере шта су урадили); прати рад ученика. ‒ почиње да
• Учитељ/учитељица дели ученицима наставне листове решава задатке.
(Српски језик: Тестови за 4. разред – Тест 9: Годишњи
тест из граматике).
• Предлог бодовне скале у Прилогу 1.
Прати рад ученика. ‒ ради контролну
вежбу;
‒ евентуално
поставља
питања уколико
му/јој нешто
није јасно.
Прати рад ученика. ‒ ради годишњи
Узима тестове ученика. тест;
‒ завршава
годишњи тест.
Годишњи тест из граматике и правописа
41
Начини провере ‒ успешност у решавању задатака током часа;
остварености исхода: ‒ оцењивање годишњег теста.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
ПРИЛОГ 1


резултат:
_____ / 38 Оцена 5 4 3 2 1
42

:
Систематизовање градива из књижевности – Креативне
Наставна јединица: слагалице, игром кроз знање

Изражајно читање обрађених лирских и епских песама, народних
и ауторских бајки, приповедака, одломака из романа и драмских
Циљ часа: текстова из поглавља читанке Бескрајне речи. Примењивање
стечених књижевнотеоријских знања приликом њиховог
тумачења. Богатити речник ученика.
– разликује књижевне врсте: лирску и епску песму, приповетку,
народну и ауторску бајку, роман за децу и драмски текст;
– именује позитивне и негативне особине ликова;
– уочи и издвоји основне елементе лирске песме (стих, строфа,
рима и ритам);
– уочи поређење и персонификацију и разуме њену улогу у
Очекивани исходи – преприча текст из различитих улога/перспектива;
на крају часа: – уочи основни тон књижевног текста (ведар, тужан, шаљив);
– уочи супротстављеност лица у драмском тексту;
– чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
– изражајно рецитује песму и чита прозни текст;
– изводи драмске текстове;
– усвоји позитивне људске вредности на основу прочитаних
књижевних дела;
− уочи дијалог у песми, причи и драмском тексту и разуме
његову улогу;
− уочи хумор у књижевном делу;
− препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин.
Читанка Бескрајне речи стр. 254, 255, 256, 257, мапа
књижевнотеоријских појмова из читанке
43
Облици рада: Индивидуални рад, рад у пару, фронтални рад
Међупредметне Естетичка компетенција, Компетенција за учење; Комуникација;
компетенције: Решавање проблема; Дигитална компетенција
Књижевна дела и писци, стилске фигуре (поређење,
персонификација), облици казивања (приповедање у 1. и 3.
Кључни појмови: лицу), дијалог, монолог, описивање (портрет, пејзаж), стих,
строфа, рима, књижевни родови и врсте (лирика, епика, драма),
дидаскалије
44
ТОК ЧАСА

ученика:
• Учитељица/учитељ најављује наставну јединицу. Слуша, чита, пише,
сарађује.
Данас ћемо обновити знање из књижевности склапајући
оригиналне креативне слагалице. Отворите књижевну мапу
Књижевне врсте, која се налази у прилогу читанке Бескрајне
речи и на самолепљивиим папирићима напишите називе
књижевних текстова који представљају примере поменутих
књижевних врста.
Записивање теме часа на табли. Учитељица/учитељ качи плакат
Књижевне врсте на таблу како би ученици могли да лепе
папириће са исписаним насловима.
• Ученици бележе на папирићима називе лирских Прати упутства
песама и разврставају их на њихове врсте (шаљиве песме, наставника;
химне, описне песме, родољубиве песме, љубавне песме,
одговара на питања;
успаванке), епске прозне текстове (басне, приче о
животињама, романи, приповетке, бајке, шаљиве приче, слуша одговоре
кратке приче) и епске народне песме, као и драмске других ученика;
текстове.
износи своја
• Ученици наводе књижевне текстове и њихове запажања;
родове и врсте и лепе папириће на таблу.
Учитељица/учитељ прати њихов рад и допуњава анализира и
одговоре. закључује.
• Учитељица/учитељ подстиче ученике да наведу по
чему су одређене књижевне врсте специфичне. Ученици
истичу основне особености књижевних врста на основу
прочитаних књижевних текстова.
ЛИРИКА
Лирске песме се по теми и врсти осећања деле на: љубавне
песме, оде, родољубиве песме, химне, описне песме, шаљиве
песме и успаванке.
Описна песма је врста лирске песме у којој се описују природа,
њене лепоте, звуци, боје, биљни и животињски свет који је
настањује. Из сваког описа осећа се расположење онога који
описује.
Лирске песме у којима преовлађују родољубива осећања (љубав
према завичају, припадност одређеном народу или земљи,
спремност да се отаџбина чува и брани) називају се родољубиве
песме.
Љубавнa песмa пева о љубави, чежњи, заљубљености,
опчињености, срећи.
Успаванка је врста лирске песме која се пева деци да би
45
лакше заспала. Има лаган ритам и прожета је ведрином.
Деци су од рођења певане успаванке да би их штитиле у
сну од опасних сила.
Химна је похвална песма. У прошлости је певана у славу богова
и светаца. Данас се химне певају у славу народа и државе. Имају
свечан тон, величају земљу, народ или идеју достојну
поштовања. Химна се најчешће изводи уз музичку пратњу.
Српску химну „Боже правде“ написао је песник Јован Ђорђевић.
Музику је компоновао Даворин Јенко. Свечана песма у славу
светог Саве, „Светосавска химна“, испевана је током XVIII века.
Јавно је изведена 1839. године у Сегедину. Била је омиљена
песма код Срба у свим крајевима. Музику је компоновао
Корнелије Станковић 1850. године. Изводи се на Дан школске
славе, 27. јануара.
Шаљива песма је кратка песма духовите садржине. Има
једноставан и комичан заплет. Пева о некој смешној ситуацији
или досетки. Циљ јој је да забави и насмеје. Постоји и у народној
и у уметничкој књижевности.
Особине лирске песме су:
– изношење личних осећања, размишљања, расположења);
– емоционалност (осећајност);
– сажетост;
– сликовитост;
– музикалност;
– изражајност и
– ритмичност.
ЕПИКА
Епика обухвата књижевна дела заснована на приповедању о
неком стварном или измишљеном догађају. Може да буде
написана у стиху (епска песма, еп, спев) и прози (бајка, басна,
прича о животињама, шаљива прича, приповетка, роман).
Епске народне песме опевале су значајне догађаје и најчешће
славиле подвиге јунака који су се песмом чували од заборава.
Певале су се уз гусле и преносиле усмено, с колена на колено.
Јунак епске песме назива се епски јунак. У средишту приказане
радње је његов подвиг. Епски јунаци су: цар Лазар, Марко
Краљевић и други. Епски јунак је херој народне песме. Он
својим поступцима оличава особине читавог народа. Његове
особине су у песми идеализоване. Он је храбар, неустрашив,
заштитник нејаких, борац за правду, увек спреман да помогне
сиромашнима или избави заробљенике из тамнице. Према
непријатељу је непоколебљив, одлучан и осветољубив.
Приче о животињама су развијене народне приповетке чији су
носиоци животиње и догађаји везани за њих. Разврставају се
на: приче о путовању животиња, о мачку, о лисици, о женидби
46
животиња и слично. Приче о животињама имају композицију у
којој се могу издвојити три основне целине (окупљање, сукоб с
противником и разилажење).
Басна је кратка поучна прича у којој се људске особине
представљају сликовито преко животиња које су главни јунаци
(лав је оличење моћи, лисица – лукавог човека, вук – окрутности,
магарац – глупости). Баснописац жели да исмеје људске мане
(шкртост, себичлук, похлепу, кукавичлук, хвалисавост). Намера
му је да те особине поучи друге. Басна најчешће садржи једну
епизоду, разговор ликова (дијалог) и поуку. У баснама које имају
више епизода (нпр., басна о роди и лисици) радња се заснива на
супротности (контрасту). Поука (поента или наравоученије)
произлази из саме радње и често је дата као пословица. Радња се
у басни развија у три фазе: увод, заплет и расплет. Сматра се да
је прве басне написао Езоп. Познати баснописци су: Жан де ла
Фонтен и Доситеј Обрадовић.
Шаљива прича описује неку смешну ситуацију у којој се главни
лик из незнања неразумно понаша (удара главом о камен, пали
кућу да би се ослободио мишева, купује сапун мислећи да је сир,
ставља наочаре верујући да ће тако лакше и брже научити да
чита). Заплет је једноставан и заснива се на комици ситуације
или духовитој игри речима. Ликови су типски (ленштина, лопов,
слуга, поп, муж, Настрадин Хоџа, Ера). Кратка шаљива прича
описује један комичан догађај или необично понашање лика (поп
не пружи руку својим спасиоцима зато што није научио ништа
да даје и удави се у реци). Најчешће је заснована на неспоразуму
и двосмислености израза (будала упућује поздраве у
неодговарајућим околностима, а његово понашање изазива
смех).
Бајка је приповетка фантастичне садржине. Према ауторству
бајке се деле на: народне (потекла од непознатих даровитих
појединаца) и ауторске (чији је аутор познат). Народна (усмена)
бајка је потекла од непознатих даровитих појединаца у
прошлости. Преносила се усмено, с колена на колено. Вук
Стефановић Караџић је сакупљао, бележио и објавио 1853.
године српске народне бајке у књизи Српске народне
приповијетке. У њој се налазе наше најпознатије народне бајке
(Пепељуга, Чардак ни на небу ни на земљи, Баш-Челик). Бајке
приповедају о змији младожењи, вилама, зетовима животињама,
сазнавању животињског језика, копању блага, женидби
сиромашног младића царевом кћери, девојци без руку, злој
свекрви, прогоњеној девојци, патуљцима огромне снаге,
пасторки која долази до среће итд.
Основне одлике бајке су:
– радња није везана за одређено време и простор;
– уобичајен стереотипан (истоветан) почетак (Био једном један
цар...) и завршетак (И живели су срећно до краја живота);
– фантастични елементи – ликови су натприродна и чудесна
47
бића (виле, вештице, дивови, змајеви, аждаје), могу да се
трансформишу, као и простор у којем бораве;
– имена јунака су симболична (Пепељуга, Биберче);
– хиперболисане су човекове способности и негативне појаве у
односима међу ликовима и
– срећан крај (јунак или јунакиња ступају у брак, долазе на
престо).
Приповетка фантастичне садржине којој је познат аутор назива
се ауторска (писана) бајка. За разлику од народне бајке, у
ауторској бајци ликови су приказани с психолошком
карактеризацијом, опис је детаљан и развијен, уносе се елементи
сна и предања и користе разноврсни облици изражавања (опис,
дијалог, приповедање у првом и трећем лицу). Значајни писци:
браћа Грим, Ханс Кристијан Андерсен, Оскар Вајлд, Александар
Сергејевич Пушкин, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић,
Стеван Раичковић, Гроздана Олујић.
Приповетка је епска прозна врста средњег обима у којој се
приповеда о неком догађају са више ликова, али је пишчева
пажња усредсређена на једног или два јунака.
Роман је најобимније епско дело.
Кратка прича је тип приповедне прозе који се развио из
једноставних усмених облика, најчешће из вица. Одликује се
сажетошћу и усредсређеношћу на неки духовит обрт или
карактеристичан детаљ. Писана је једноставним и посебно
изражајним језиком.
ДРАМА
Драмски текст је намењен за извођење у позоришту. Делови
драмског текста су: дијалози, монолози и дидаскалије.
• Ученици се деле у 4 групе и добијају задатак да
свака група осмисли креативне слагалице у којима ће
одговори бити: стих, строфа, рима, поређење,
персонификација, портрет, пејзаж, дијалог, монолог,
приповедање у 1. лицу, приповедање у 3. лицу,
дидаскалије. Ученици на основу прочитаних књижевних
текстова осмишљавају питања у којима се налазе примери
датих књижевних појмова.
Учитељица/учитељ прати и коригује њихов рад.
• Када осмисле креативне слагалице са 12 питања и
одговора, ученици размене креативне слагалице међу
собом. Ученици решавају креативне слагалице других
група. Учитељица/учитељ прати и коригује њихов рад.
• Ученици обнављају књижевна знања о стиху, Слуша, износи
строфи, рими, стилским фигурама (поређењу и утиске о часу,
персонификацији), облицима казивања (опис, поставља питања.
приповедање, дијалог, монолог) и анализирају примере са
стр. 254 и 255 из читанке Бескрајне речи, као и са плаката
Књижевни појмови.
48
ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА
• Пејзаж је опис природе.
• Портрет је опис физичког изгледа лика. Он пружа
могућност да се посредно открију расположења и осећања лика
или приповедача.
• Дијалог је разговор између двају или више ликова у
књижевном делу. Дијалог омогућава одвијање радње и
карактеризацију ликова (он осветљава лице које говори, лице о
коме се говори и лице коме су речи упућене). Путем говора лица
радња се развија. Дијалогом се откривају осећања и карактер
лика, његове идеје и развија сукоб супротстављених лица на
сцени.
• Монолог је говор лика у књижевном делу.
• Приповедање у првом лицу – приповедач жели да
успостави што непосреднији однос према догађајима и
ликовима. Он приповеда у првом лицу (ја сам...) као да се то о
чему прича догодило баш њему. Он је истовремено учесник у
догађајима (лик у причи).
• Приповедање у трећем лицу – наратор приповеда о
догађајима у којима није учествовао или жели да буде
објективан док приповеда тако да се он сам не помиње.
СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
Поређење је стилска фигура којом се нешто доводи у везу и
упоређује. Поредбени однос се истиче речима као, слично,
попут, налик, исто, али може да се наслути и без њих.
У народном говору честа су устаљена поређења. На пример:
Жито као злато. Висок као бор. Витка као јела. Вредан као пчела.
Веран као пас.
Стилска фигура којом се неживим стварима, појавама и
апстрактним појмовима, преко радње коју врше, дају особине и
својства живих бића назива се персонификација.
Ливада крај реке сања.
49
Систематизовање градива из књижевности – Креативне слагалице, Игром кроз
знање
50
Начини провере − вредновање ученичког учешћа на часу (темељно знање,
остварености исхода: креативност, заинтересованост).
ОКВИР ЗА
• Да ли сам планирао/-ла
ученика?
• Шта бих променио/-
ла?
51

:
Наставна јединица: Велике српске књижевнице
Упознавање ученика са животом и радом Јефимије и Десанке
Максимовић. Развијање позитивног става код ученика према
Циљ часа:
стицању знања о знаменитим српским књижевницима. Стварање
читалачких навика ученика.
Очекивани исходи − препозна националне вредности и негује културноисторијску
на крају часа: баштину;
− чита текст поштујући интонацију реченице.
Монолошка метода, дијалошка метода, текстовна метода, метода
Читанка Бескрајне речи, стр. 240–246, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 188, дигитални уџбеник
Међупредметне Естетичка компетенција, комуникативна компетенција,
компетенције: дигитална компетенција
Природа и друштво
Кључни појмови: Биографија, приповедање, опис
52
53
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица започиње час постављањем питања: ‒ прати
1. Који су вам српски писци омиљени? инструкције
2. Шта знате о њима? учитеља/учитељ
Учитељ/учитељица саопштава наставну јединицу и пише је на ице.
табли.
Данас ћемо прочитати текстове о значајним српским

књижевницама Јефимији и Десанки Максимовић и сазнати
многе лепе истине о њиховом доприносу књижевности.

• Изражајно и интерпретативно читање текстова Јефимија и ‒ износи своје
Десанка Максимовић из читанке Бескрајне речи. утиске и
• Разговор о прочитаним текстовима доживљаје о
1. Шта сте сазнали о Јефимији? тексту;
2. На чему је она писала своја дела? ‒ учествује у
3. Шта је радила на двору кнеза Лазара и кнегиње Милице? разговору;
4. Шта све она моли кнеза Лазара као заштитника у својој ‒ слуша
Похвали Светом кнезу Лазару? саговорнике.
5. Шта сте сазнали о Десанки Максимовић?
6. Каква осећања она изражава у датим песмама?
Јефимија је прва српска песникиња из 14. века. Рођена је као

Јелена, а име Јефимија је добила када се замонашила након
смрти свога мужа, Угљеше Мрњавчевића. На двору кнеза Лазара
и кнегиње Милице подучавала је њиховог сина Стефана
Лазаревића. Након погибије кнеза Лазара у Косовском боју
(1389), помагала је кнегињи Милици у државничким пословима.
Сачувана су три њена дела урађена на материјалу: Туга за
младенцем Угљешом, Мољење Господу Исусу Христу и Похвала
Светом кнезу Лазару. У својој Похвали Светом кнезу Лазару
Јефимија моли кнеза Лазара да се моли Господу Исусу Христу за
своја чеда, да се хришћанска вера одржи у домовини и да његови
синови Вук и Стефан победе све непријатеље. Друга велика
књижевница српске књижевности живела је у 20. веку. То је
Десанка Максимовић. Писала је песме, приповетке, романе и
бајке за децу. Позната дела су јој: Зелени витез, Гозба на ливади,
Песник и завичај, Тражим помиловање, Ничија земља, Златни
лептир, Ђачко срце и многе друге. У својим песмама изражава
љубав према природи, људима, завичају и домовини.
• Потом ученици решавају интерактивне задатке у дигиталном
уџбенику:
Задатак – Јефимија 1;
Задатак – Јефимија 2;
54
Задаци – Десанка Максимовић;
Задаци – Загонетке 1;
Задаци – Загонетке 2.

Учитељ/учитељица задаје ученицима да ураде задатке у Радној ‒ решава задатке и
свесци на 188. страни. систематизује
Ученици систематизују знање стечено на часу. знање стечено
на часу.
Велике српске књижевнице
Монахиња Јефимија (14. век) – „Похвала Светом кнезу Лазару”

Десанка Максимовић (20. век) – „Сећање на завичај”, „Верујем”, „О
пореклу”
Начини провере – посматрање ученичког учешћа, закључивања и

остварености исхода: одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
55

:
Наставна јединица: Велике српске сликарке
Упознавање ученика са животом и радом Катарине Ивановић,
Надежде Петровић и Милене Павловић Барили. Развијање
Циљ часа:
позитивних вредности код ученика према стицању знања.
Стварање читалачких навика ученика.
Очекивани исходи • препозна националне вредности и негује културноисторијску
на крају часа: баштину;
• чита текст поштујући интонацију реченице.
Монолошка метода, дијалошка метода, текстовна метода, метода
Међупредметне Естетичка компетенција, комуникативна компетенција,
Ликовна лултура
Кључни појмови: Сликарство, сликарке
56
57
ТОК ЧАСА
ученика:
Учитељ/учитељица саопштава назив наставне јединице и пише ‒ прати упутства
га на табли. учитеља/учитељ
ице.
Данас ћемо прочитати текстове о значајним српским
сликаркама Катарини Ивановић, Надежди Петровић и Милени
Павловић Барили и сазнати многе лепе истине о њиховом
доприносу сликарској уметности.

• Изражајно и интерпретативно читање текстова о великим ‒ износи своје
српским сликаркама из читанке Бескрајне речи. утиске и
• Разговор о прочитаном тексту доживљаје о
7. Живот које сликарке је оставио најјачи утисак на вас? прочитаном
Објасните зашто. књижевном
8. Када је живела и сликала Катарина Ивановић? делу;
9. Које њене слике су оставиле посебан утисак на вас? ‒ анализира и
Објасните због чега. закључује;
10. Шта је она волела да слика? ‒ активно
11. Када је живела и стварала Надежда Петровић? учествује у
12. На који начин је подршка родитеља утицала на Надежду радном процесу;
Петровић? ‒ уважава
13. Опишите свој доживљај њених слика. сугестије
14. Које њене слике су вам се посебно допале? Објасните учитељице/учит
зашто. еља;
15. Шта мислите о Надеждином хуманитарном раду? ‒ учествује у
16. Када је живела и стварала Милена Павловић Барили? разговору;
17. Како сте доживели њене слике? ‒ анализира и
18. Које боје преовлађују на њеним сликама? пише;
19. Чиме се она још бавила осим сликарством? ‒ слуша
20. По чему се њене слике разликују од стваралаштва саговорнике.
Катарине Ивановић и Надежде Петровић?
• Ученици износе своја запажања и утиске о животу и раду

Катарине Ивановић, Надежде Петровић и Милене Павловић
Барили.
• Учитељ/учитељица (ако има услова) пушта ученицима
слајдове слика ових сликарки које нису дате у читанци.
• Учитељ/учитељица обавештава ученике у којим галеријама
могу видети слике ових и других знаменитих српских
сликарки и подстиче их да погледају филмове о Надежди
Петровић и Милени Павловић Барили на сајту Народног
музеја.
• Потом ученици читају/гледају додатне садржаје о Катарини
Ивановић, Надежди Петровић и Милени Павловић Барили и
решавају интерактивне задатке у дигиталном уџбенику:
58
Додатни садржај – Катарина Ивановић;
Додатни садржај – Надежда Петровић;
Додатни садржај – Милена Павловић Барили;
Задаци – Сликарке и њихова дела;
Задатак – Пејзаж.

Ученици раде задатке Игром кроз знање на 252. страни читанке ‒ решава задатке и
Бескрајне речи. систематизује
знање стечено на
часу.
Домаћи задатак: Прелистајте Читанку да бисте се подсетили

уметничких и народних песама које смо до сада обрадили и
учили напамет. Текст једне песме или више песама, по
самосталном избору, поновите за 174. час. Припремите се да их
изражајно рецитујете.
Велике српске сликарке
Катарина Ивановић (1811–1882)

Надежда Петровић (1873–1915)
Милена Павловић Барили (1909–1945)
59
Начини провере – посматрање ученичког учешћа, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
60

Говорна вежба: Знамените личности српске књижевности,
Наставна јединица: науке, уметности, културе

Упознавање ученика са животом и радом знаменитих личности.
Развијање позитивног става код ученика према стицању знања о
знаменитим српским научницама. Стварање читалачких навика
ученика. Оспособљавање ученика за самостално, целовито и
Циљ часа: садржајно представљање значајних личности српске културе
(научника, историјских личности, писаца, сликара, проналазача,
композитора и сл.). Подстицање креативности ученика. Богаћење
речника. Развијање смисла и способности за правилно, течно,
уверљиво усмено изражавање.
− препозна националне вредности и негује културно историјску
баштину;
на крају часа: − чита текст поштујући интонацију реченице;
− препричава, прича и описује и на сажет и на опширан начин.
демонстративна метода, текстовна метода
Презентације ученика, постери, фотографије, читанка Бескрајне
речи, дигитални уџбеник
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, рад у пару,
Међупредметне Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема,
Биографија, приповедање, научници, проналазачи, писци,
сликари, композитори
61
62
63
ТОК ЧАСА

ученика:
Упознаје ученике са наставном јединицом која ће се обрађивати ‒ слуша
на часу, води разговор, објашњава, одговара на питања, учитељицу/учит
мотивише ученике, прати рад ученика. еља;
‒ пише и
• Напомена: На претходним часовима ученици су изабрали припрема се за
особу о којој ће писати истраживачки рад. Неке од њих могу рад.
бити: Стефан Немања, Свети Сава, Марко Краљевић, Доситеј
Обрадовић, Вук Стефановић Караџић, Јосиф Панчић, Јован
Јовановић Змај, Михаило Пупин, Стеван Мокрањац, Десанка
Максимовић, Бранко Ћопић и други. Ученици овог узраста су
довољно самостални да припреме презентације са текстом и
сликама, које ће приказати вршњацима.
• Уводни мотивациони разговор: Чија детињства су описана

у „Књизи за Марка”? Чију сте аутобиографију читали?
Знате ли још неке знамените личности? Набројте их.
Ученици могу да користе интерактивне садржаје.
Додатни садржај – Катарина Ивановић
Додатни садржај – Надежда Петровић
Додатни садржај – Милена Павловић Барили

• Најава наставне јединице: Данас ћемо гледати презентације
које сте ви направили и разговарати о значајним српским
научницима, књижевницима, уметницима, композиторима.
Сазнаћемо чиме су они допринели данашњем свету.
Записивање наслова наставне јединице на табли и у

свескама.
• Учитељица/учитељ позива ученике да представе своје
истраживачке радове.
• Учитељица/учитељ најављује да ће ученици појединачно ‒ излаже;
излагати податке које су пронашли о животима српских ‒ пише;
знаменитих личности. На почетку ће образложити зашто су ‒ одговара на
их одабрали и изразити своје утиске о њима. питања;
‒ износи своје
• Усмено излагање подразумева јасан и гласан говор, у којем се запажање;
64
поштује књижевнојезичка норма. Уз подстицај ‒ анализира и
учитељице/учитеља ученици износе захтеве које треба да закључује;
испоштују приликом причања/препричавања. Неки од захтева ‒ анализира и
су: користити јасне и кратке реченице, тако да казивање буде упоређује са
природно, треба правилно изговарати гласове, поштовати излагањем
редослед излагања, трудити се да приповедање има занимљив других ученика;
почетак и крај, у току причања разликовати битне од мање ‒ повезује
битних дешавања, обавезно изнети лична осећања и градиво.
размишљања о изабраној особи.
• Учитељица/учитељ потпитањима подстиче излагање: Шта
сте сазнали о тој особи? Шта је све изумео/изумела? Шта је
све даровао/даровала свом народу? По којим достигнућима је
познат/позната? По чему ће остати упамћен/упамћена?
Шта је он/она волео/волела да ради у детињству? Које
особине су му/јој помогле да буде успешан/успешна током
школовања?
• Свако излагање прати дискусија о тој личности. Остали
ученици постављају додатна питања, ученик који излаже
одговара на њих. Сви пишу најважније податке у свеску.

Издваја најважније појмове у вези са новим градивом, помаже ‒ слуша;
ученицима да повезују градиво. ‒ одговара на
питања;
‒ црта;
• Учитељица/учитељ похваљује ученике и заједно постављају ‒ износи утиске о
постере ученичких радова на пано. Уколико деца нису часу;
правила паное, требало би у свеску да илуструју особу о којој ‒ оцењује га.
су говорили или неко њено дело.
• Заједничка евалуација часа: Да ли сте научили нешто ново
током овог часа? Да ли вам је час био занимљив? Како бисте
ви волели да допринесете садашњем свету? Осмислите неки
изум.
Домаћи задатак – интерактивни задаци:
Задатак – Јефимија 1
Задатак – Јефимија 2
Задаци – Десанка Максимовић
Задаци – Загонетке 1
Задаци – Загонетке 2
Задаци – Сликарке и њихова дела
Задатак – Пејзаж
65
Говорна вежба
Знамените личности српске књижевности, науке, уметности, културе
Стефан Немања, Свети Сава, Марко Краљевић, Доситеј Обрадовић,

Вук Стефановић Караџић, Јосиф Панчић, Јован Јовановић Змај, Михаило
Пупин, Стеван Мокрањац, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић и други.

− самосталност и богатство речника у излагању;
Начини провере
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
66

:
Наставна јединица: Годишњи тест из књижевности
књижевних текстова различитих жанрова. Развијање код ученика
интересовања за поетску, прозну и драмску књижевност.
Циљ часа: Подстицање и неговање ученичких способности изражајног и
интерпретативног казивања, опажања, усменог изражавања,
анализе и синтезе, упоређивања и доказивања. Богаћење речника
ученика.
• разликује књижевне врсте: шаљиву народну песму, басну и
причу оживотињама, приповетку, роман за децу и драмски
• текст;
• одреди тему, редослед догађаја, време и место
• дешавања у прочитаном тексту;
• именује позитивне и
• негативне особине
Очекивани исходи • ликова;
на крају часа: • уочи и издвоји основне елементе лирске песме
• (стих, строфа, рима и ритам);
• тумачи идеје књижевног дела;
• препозна ситуације кршења/остваривања права детета и
стереотипе у књижевним делима;
• уочи персонификацију и разуме њену улогу у књижевном
делу;
• разликује описивање, приповедање (у 1. и 3. лицу) и дијалог у
књижевном делу.
Наставна средства: Годишњи тест
Међупредметне Естетичка компетенција, компетенција за учење, решавање
компетенције: проблема
Приповетка, роман за децу, лирска песма, драмски текст,
Кључни појмови: приповедање, опис, дијалог, књижевни лик, идеје, стих, строфа,
рима
67
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном јединицом − слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов, води − чита;
разговор са ученицима, одговара на питања ученика, мотивише − пише;
их за рад и прати њихов рад на часу. − учествује у
• Најава наставне јединице разговору;
Данас ћемо радити годишњи тест из књижевности којим − сарађује.
ћете показати познавање књижевних текстова обрађених у 4.
разреду. Учитељица/учитељ дели ученицима тестове у две групе.

• Ученици решавају задатке у годишњем тесту. − прати упутства
Учитељица/учитељ објашњава, мотивише ученике и прати учитеља/учитељ
њихов рад. ице;
− чита;
питања;
− анализира и
закључује;
− самостално
повезује
градиво; решава
задатке.
Учитељица/учитељ узима годишње тестове ученика и одговара − поставља
на питања ученика. питања.
68
Контролна вежба

Начини провере − посматрање ученичког учешћа на часу (закључивање,
остварености исхода: анализа, одговарање на постављена питања,
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
ПРИЛОГ 1


резултат:
_____ / 24 Оцена 5 4 3 2 1
69

Изражајно рецитовање лирских и епских песама обрађених у
Наставна јединица: 4. разреду (по избору ученика)

Изражајно читање и казивање напамет научених лирских и
епских песама по избору ученика. Оспособљавање ученика за
правилан изговор речи у песми. Развијање смисла и способности
за правилно, течно, уверљиво усмено изражавање. Богаћење
речника, језичког и стилског израза. Поступно увођење ученика
у самостално читање, доживљавање и разумевање песме.
Циљ часа:
Развијање и неговање код ученика естетског доживљаја,
племенитих осећања и љубави према поезији. Подстицање код
ученика интересовања за поезију за децу. Развијање љубави
према лепој речи и рецитовању. Развијање самопоуздања и вере
у сопствене способности. Навикавање на јавне наступе.
Развијање такмичарског духа.
• казује текст природно, поштујући интонацију
реченице/стиха, без тзв. „певушења” или „скандирања”;
• влада основном техником читања ћириличког и латиничког
текста;
• чита текст природно, поштујући интонацију
Очекивани исходи реченице/стиха; уме да одреди на ком месту у тексту је
на крају часа: пауза, место логичког акцента; који део текста треба
прочитати брже, а који спорије;
• чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
• изражајно рецитује песму;
• варира језички израз;
демонстративна метода, текстовна метода, игровна активност
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, дигитални уџбеник
Компетенција за учење, комуникација, решавање проблема
Ликовна култура, Драмска секција
Шаљива песма, описна песма, родољубива песма, епска народна
песма
70
ТОК ЧАСА

ученика:
Руководи игром, води и усмерава разговор, најављује наставну ‒ слуша
јединицу, објашњава, одговара на питања, мотивише ученике, учитељицу/учит
прати рад ученика. еља;
Напомена: Ученици треба код куће да прелистају Читанку, да ‒ учествује у игри
би се подсетили уметничких и народних песама које су до сада и припрема се за
обрадили и учили напамет. Текст једне песме или више песама, рад.
по самосталном избору, поновити за овај час.
• Мотивациона активност: Додај даље!

Учитељ/учитељица објашњава да ће сада играти игру, за коју је
потребна велика концентрација и пажња. Игра се тако што сви
слушају текст, који чита учитељ/учитељица, а 1. ђак у 1. клупи
држи оловку у руци. Када чује реч ОБЛАЦИ, он оловку даје ђаку
поред или иза себе. На исти начин се игра наставља даље, тако
што сваки ученик, који држи оловку, додаје оловку следећем
детету када чује реч „облаци”.
• Учитељ/учитељица ће читати текст, а ученици пажљиво

слушају.
„Ух, какво је небо! Како се само стуштило! Гле оних облака! Па
они додирују кровове! Не верујем да ће проћи. Има ли кише у
облацима? Хеј, ви, бежите унутра! Иду тмурни облаци!
Покиснућете! Сад ће пљусак! Можда су ово лажни облаци?
Можда су само тмасти? Носе ли град у себи? Види како су
огромни. Такве облаке никада нисам видела. Баш се плашим.
Боље да пожурим и ја. Облаци ме јуре. Само што не почне олуја!
Нећу успети! Далеко ми је кућа. Да ли да свратим у радњу? Боље
да сачекам док се облаци не разиђу.”
Напомена: У овој игри се може „пратити” било која реч коју

учитељ/учитељица одабере, важно је да текст који изговара буде
засићен том речју. У току игре реч се може променити, као и
прича. Важно је да ученици сву пажњу усмере на текст.
• Најава наставне јединице: Данас ћете рецитовати песму по

избору, која је у овој школској години била ваша омиљена.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у
свескама.

њихов рад. ља; рецитује;
‒ слуша
• Дефинисање елемената изражајног рецитовања и казивања рецитовање
71
и записивање најважнијег на таблу и у свеске. Ученицима других ученика;
се наглашава значај јачине гласа, темпа, интонације, ‒ износи своје
артикулације, прављења пауза између строфа. запажање;
– Артикулација је чист, јасан и разговетан изговор свих гласова. закључује;
– Темпо подразумева брзо и споро казивање. ‒ упоређује своје
– Паузама у читању се истичу важне речи, поруке и слике. рецитовање са
– Интонација је спуштање и подизање јачине гласа и читање рецитовањем
реченице на различите начине. других ученика;
‒ повезује
• Неке од песама погодних за рецитовање су: „Женидба градиво.
врапца Подунавца”, „Мјесец и његова бака”, „Песма о
цвету”, „Дај ми крила један круг”, „Отаџбина је наша
очевина”, „Друг другу”, „Кад би мени дали један дан”,
„Јетрвица адамско колено”, песме Бранка В. Радичевића,
„Прва љубав”.
• Формирање жирија од 5 ученика, који ће оцењивати

рецитаторе или гласање свих ученика одељења. Оцене се
сабирају и проглашава победник у рецитовању.
• Разговор о одслушаним песмама и начину рецитовања.

Изношење личних утисака ученика о томе шта им се
свидело а шта не у рецитовању, уз поткрепљивање
конкретним примерима.

Издваја најважније појмове у вези са обрађеном наставном ‒ слуша;
јединицом, помаже ученицима да повезују градиво, анализира ‒ пише;
мапе. ‒ црта;
• Систематизација градива кроз лекције Научили смо из ‒ одговара на
Читанке и Граматике. питања;
• Учитељица/учитељ заједно са ђацима листа уџбенике и ‒ поставља
подсећа их шта су све научили из књижевности, правописа и питања;
граматике, тумачећи приказе, табеле, илустрације, мапе ума. ‒ прави изложбу.
• Анализирају пређено градиво и воде дискусију о томе шта је
ученицима било тешко да разумеју, шта им је било лако да
схвате и усвоје, које им се дело свидело, које дело им није
привукло пажњу, који аутор им се допао и слично.
• Коментаришу и изглед сваке систематизације, која је увек
другачија и иновативна. Уочавају ликовне елементе сваке
стране коју одгледају.
• Ученицима скренути пажњу да је могуће да и они сами буду
аутори таквих приказа и графикона. Понудити могућност да
прикажу део градива на папиру А4, како би касније направили
одељењску изложбу, малу ретроспективу градива из српског
језика наученог у 4. разреду. Могуће их је поделити у парове
или групе и задати им области које треба да представе речима,
цртежом, бојом, облицима, мапама.
• Коментарисање насталих радова.
• Прављење одељењске изложбе.
•
72
Домаћи задатак: Увежбајте да изражајно читате одломак из
романа „Чудесно путовање“ Златка Васића који се налази на 52,
53. и 54. страни читанке Бескрајне речи.
Изражајно рецитовање
Елементи изражајног рецитовања су:
– чист, јасан и разговетан изговор свих гласова;
– брзо и споро казивање;
– паузе у читању;
– истицање важних речи, порука;
– спуштање и подизање јачине гласа.
Песме погодне за рецитовање: „Женидба врапца Подунавца”, „Мјесец и његова бака”,

„Песма о цвету”, „Дај ми крила један круг”, „Отаџбина је наша очевина”, „Друг
другу”, „Кад би мени дали један дан”, „Јетрвица адамско колено”, песме Бранка
Радичевића, „Прва љубав”.
− успешност у изражајном и интерпретативном казивању

напамет научених стихова;
Начини провере − успешност у решавању задатака током часа;
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
73

:
Наставна јединица: Златко Васић: „Чудесно путовање”
Поступно увођење ученика у доживљавање и разумевање романа
за децу. Развијање код ученика интересовања за савремену дечју
прозу. Подстицање и неговање ученичких способности
Циљ часа:
изражајног и интерпретативног читања, опажања, усменог
изражавања, анализе и синтезе, упоређивања и доказивања.
Богаћење речника ученика.
• чита са разумевањем роман за децу;
• опише свој доживљај прочитаног одломка из романа;
• изнесе своје мишљење о прочитаном тексту;
прочитаном одломку из романа;
Очекивани исходи • именује главне и споредне ликове и разликује њихове
на крају часа: позитивне и негативне особине;
• уочи персонификацију у књижевном делу и разуме њену
улогу;
• разликује опис од приповедања у књижевном делу;
• покаже примере дијалога у тексту;
• чита текст поштујући интонацију реченице;
запажања и показивањa
компетенције: решавање проблема, дигитални садржаји
Роман за децу, приповедање, опис, дијалог, књижевни лик,
персонификација
74
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељица/учитељ упознаје ученике са наставном једницом која ‒ слуша;
ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног дела, ‒ чита;
води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
мотивише их за рад и прати њихов рад на часу. ‒ учествује у
разговору;
• Најава наставне јединице ‒ одговара;
Данас ћемо започети читање романа за децу „Чудесно ‒ анализира
утиске;
путовање” савременог српског писца Златка Васића.
‒ износи резултате
Учитељица/учитељ записује наслов књижевног дела и име и свог рада;
презиме аутора на табли. ‒ сарађује.
75
• Ученици изражајно и интерпретативно читају одломак из ‒ прати упутства
романа за децу Чудесно путовање. Учитељица/учитељ учитељице/учите
настоји да се ученици током читања смењују штафетно, тако ља;
да сви ученици имају прилику да читају. ‒ чита одломак из
књиге;
• Након читања одломка, учитељица/учитељ подстиче ученике
да саопште речи које су им непознате.
питања;
• Учитељица/учитељ додатно објашњава мање познате речи ‒ слуша одговоре
ученицима. других ученика;
‒ износи своја
Разговор о непосредном доживљају и разумевању одломка из запажања;
књиге Чудесно путовање ‒ анализира и
закључује;
• Учитељица/учитељ подстицајним питањима мотивише ђаке ‒ самостално (или
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима уз помоћ
побудио овај одломак из романа за децу и да покажу како су учитељице/учите
га доживели и разумели. ља) решава
задатке;
1. Какав је утисак на вас оставио одломак из књиге ‒ анализира своје
„Чудесно путовање” Златка Васића? одговоре и
2. Шта је необично у овом одломку? упоређује их са
3. Ко је главни јунак? одговорима
4. Како он изгледа? других ученика;
5. Где живи? ‒ повезује
6. Како се Путић осећа на почетку, а како на крају приче градиво;
(одломка)? ‒ записује у свеску
7. Шта је утицало на промену његових осећања? најважније
8. Како је Путић дошао на идеју да напусти двориште и делове
крене у авантуру? обрађеног
9. Шта је све утицало на његову коначну одлуку да се садржаја.
отисне у свет?
10. Уз помоћ које стилске фигуре је писац оживео пут?
11. Шта је још оживео у овом одломку? Пронађите и наглас
прочитајте та места.
12. Шта је све бајковито у овом одломку?
Ученици најпре изражавају утиске које је одломак

оставио на њих, а онда се приступа тумачењу одломка. Ученици
ће уочити да је главни јунак романа „Чудесно путовање” Путић.
„Био је то мали, неупадљив, кривудав и неспретан, тачније
потпуно трапав путељак, који је волео да се сунча између саксија
с мушкатлама.” Путић је живео „у дворишту малог војвођанског
салаша” и протезао се између куће и штале. На почетку приче
Путић је био веома срећан. „Чинило му се да живот не може да
буде бољи него што јесте.” Но на крају одломка та чиста срећа
бива одједном помућена жељом за нечим новим и другачијим,
жељом за авантуром. „Погледао је двориште и учинило му се да
се одједном толико смањило да ни ноге не би могао више да
испружи у њему.” Он више није био задовољан својим животом
и зажелео је да упозна свет. Та жеља је помутила његову срећу и
учинила да му постане тесно на салашу. А све се десило потпуно
изненада. Једног дана, док је пратио разигране лептире, Путић је
стигао до тараба кроз које је допирала црвенкаста светлост
76
залазећег сунца. Путић је радознало провирио кроз ограду и
призор који је видео потпуно га је очарао. Ту се буди први
наговештај жеље да упозна свет изван салаша. Но та жеља ће
бити додатно продубљена разговором између две чавке који је
тада чуо. Оне су разговарале о својим путовањима: на море и на
планину и њиховим закључком да је прекрасан тај далеки свет.
Но да није био прилично усамљен на салашу, можда се никада
не би одлучио да крене у авантуру. „Деца са салаша узимала су
га здраво за готово и, осим што би га повремено претрчала,
углавном су се играла на Путу од Цигала који је водио од куће
до капије. А одрасли су, по навици, само журно корачали
његовом дужином када су имали посла у штали. А и тада,
заокупљени бригама које имају одрасли, нису били ни причљиви
ни занимљиви.” Инспирисан разговором чавки који је случајно
чуо, а прилично усамљен, Путић је пожелео да напусти салаш и
да оде и упозна тај непознати свет који лежи изван дворишта.
Путић је представљен као живо биће. Писац га је оживео помоћу
стилске фигуре која се зове персонификација. Он се креће, чује,
говори, осећа. (Путић је волео „да се сунча између саксија с
мушкатлама. У току дана је по стотину пута претрчавао од куће
до штале и од штале до куће. Прескакао је баштенско камење,
заобилазио цвеће, провлачио се испод стабала јабука и стабала
шљива, свађао се с врапцима или задивљено посматрао сламнате
шешире које би на главу стављале госпође краве кад би излазиле
у шетњу. Био је веома срећан.”) Но писац није оживео само пут,
већ и читаву природу. „Лето се церекало у крошњама воћа и у
башти међу распеваним поврћем.” „Цео салаш је био окупан
сунцем, а хладовина је лењо дремала испод дудова. Стари Млин
је, попут момчића, засукао ногавице панталона и загазио у поток
до колена, прскајући свакога ко му се приближи.” Због тога нас
ова прича веома подсећа на бајку. И као што је у бајци јунак
обично веома млад (најмлађи син), и овде је јунак мали пут који
ће кроз бројне авантуре и препреке сазрети и одрасти.
Учитељица/учитељ води разговор (поставља питања),
објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов
рад. Учитељица/учитељ са ученицима резимира прочитани
одломак и бележи најзначајније на табли. Мотивише ученике да
прочитају цео роман.
уџбенику:
Задатак – Чудесно путовање;
Задатак – Форме приповедања;
Задатак – Персонификација;
Задатак – Непознате речи;
Задатак – Слагалица;
77
Задатак – Придеви и глаголи.

• У завршном делу часа ученици решавају задатак на 55. ‒ слуша;
страни читанке Бескрајне речи, а потом цртају Путић онако ‒ чита;
како су га замислили. ‒ пише;
Домаћи задатак: Увежбај да изражајно прочиташ одломке из ‒ решава
романа „Чарна и Несвет” Угљеше Шајтинца (читанка Бескрајне интерактивне
речи стр. 97–106). задатке;
‒ износи утиске о
‒ поставља
питања.
Златко Васић „Чудесно путовање”
Књижевна врста: роман за децу.

Називи поглавља из романа: На салашу.
Главни лик: Путић.
Персонификација: Путић је представљен као живо биће. Осим Путића,
оживљена је и читава природа (лето, хладовина, Стари Млин).
− повезивање са претходним градивом (роман,

ликови, опис, персонификација);
исхода?
одступања/потешкоћа приликом
остваривања планираног?
78

:
Наставна јединица: Угљеша Шајтинац: „Чарна и Несвет”
за децу. Развијање код ученика интересовања за дечју прозу.
Подстицање и неговање ученичких способности изражајног и
Циљ часа:
интерпретативног читања, опажања, усменог изражавања,
ученика.
• чита са разумевањем роман за децу;
• опише свој доживљај прочитаног одломка из романа;
• изнесе своје мишљење о прочитаном тексту;
Очекивани исходи • именује главне и споредне ликове и разликује њихове
• разликује опис од приповедања у књижевном делу;
• покаже примере дијалога у тексту;
• чита текст поштујући интонацију реченице;
• усвоји позитивне људске вредности на основу прочитаног
књижевног дела;
Читанка Бескрајне речи, стр. 97–106, наставни лист, дигитални
уџбеник
Роман за децу, приповедање, опис, дијалог, управни говор,
књижевни лик
79
80
81
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном једницом која ‒ слуша;
ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног дела, ‒ чита;
води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
разговору;
У уводном делу часа ученици се упознају са основним одликама ‒ одговара;
‒ анализира
врана и кишних глиста (Прилог 1; Видео-запис – О утиске;
кишним глистама). ‒ износи резултате
свог рада;
• Најава наставне јединице
Данас ћемо прочитати неколико одломака из романа за
децу „Чарна и Несвет” савременог српског писца Угљеше
Шајтинца.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела и име и

• Ученици изражајно и интерпретативно читају одломке из ‒ прати упутства
романа Чарна и Несвет. Учитељ/учитељица настоји да се учитеља/учитељ
ученици током читања смењују штафетно, тако да сви ице;
ученици имају прилику да читају. ‒ чита одломак из
књиге;
• Након читања одломака, учитељ/учитељица подстиче
ученике да саопште речи које су им непознате.
питања;
• Учитељ/учитељица додатно објашњава мање познате речи ‒ слуша одговоре
ученицима. других ученика;
Разговор о непосредном доживљају и разумевању ‒ износи своја
прочитаних одломака из књиге Чарна и Несвет запажања;
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке закључује;
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ самостално (или
побудио овај одломак за децу и да покажу како су га уз помоћ
доживели и разумели. учитеља/учитељ
ице)
1. Испричајте како су вам се допали одломци из књиге ‒ анализира своје
„Чарна и Несвет”. одговоре и
2. Какав су утисак на вас оставили јунаци овог романа? упоређују их са
3. Које њихове поступке одобравате, а које не? Објасните одговорима
зашто. других ученика;
4. Због чега су Чарна и Несвет необични пријатељи? ‒ повезује
5. Које њихове речи и поступци потврђују да је заиста реч о градиво;
несвакидашњем пријатељству? ‒ записује у свеску
6. Ко покушава да помути пријатељство између њих? најважније
7. На шта сом наговара Чарну? делове
8. Због чега он то ради? обрађеног
9. На који начин је Несвет успео да избави Чарну и себе из садржаја.
82
смртне опасности?
10. Које особине је тада испољио?
11. Које особине испољава Чарна?
12. У шта она верује?
13. Како разумете њену жељу да помогне сому који је умало
није појео?
14. Шта је за Чарну највећа ствар коју неко може да учини?
15. Шта ви мислите о томе?
16. Пронађите и наглас прочитајте опис који је на вас
оставио најснажнији утисак.
Ученици ће истаћи са су Чарна и Несвет веома необични

пријатељи зато што је Чарна врана, а Несвет кишна глиста, а
вране се, између осталог, хране и кишним глистама, тј. Чарна је
природни непријатељ Несвету. Но њихове речи, поступци и
размишљања говоре нам о једном искреном пријатељству. Чарна
је за Несвета набавила белу кошуљицу како му не би било
хладно изван земље. Након што је Несвету описала прелепи
призор сунца које се огледа у реци, Чарна осећа грижу савести.
„Помислила је како није у реду да помиње све те лепе ствари
које могу да се виде очима некоме ко вид није имао.” Увредивши
случајно Чарну (рекавши јој да је велика), Несвет се због тога
осећа лоше: „У себи је осетио самоћу, први пут откако је у
друштву са Чарном. Његов стисак око њене ножице је
омлитавио. Разумео је да се увредила.” Схвативши да се без
разлога увредила, јер Несвет није мислио ништа лоше када јој је
рекао да је велика, Чарна тражи опроштај од Несвета: „Опрости
ми. Ниси заслужио да вичем на тебе. Ја сам, Несвете, једна
размажена врана. Сада схватам то.” Своје искрено пријатељство
Несвет је можда најбоље доказао у тренутку када се Чарна
нашла у смртној опасности пред сомом који ју је омамио и
покушавао да је намами у своја уста. Покушавајући да спречи
Чарну да се приближи сому, Несвет се једним делом свог тела
укопао у земљу и свом силом је задржавао. Није желео да је
пусти, по цену свог живота („а онда решио да још чвршће обгрли
корен за који се држао и остане тако па макар га сила која га је
вукла покидала напола”). Схвативши да нема снаге да задржи
Чарну, Несвет одлучује да пусти корен биљчице за које се
држао. Ако треба да страда Чарна, страдаће и он заједно са њом.
„Сад га је већ толико све болело да је мислио како ће стварно
само пући напола и како ће онај крај што је обавијен око
Чарниних ногу завршити у устима немани заједно са њом.
Несветов мали глистињи мозак радио је брже него икад пре.
Само је помислио: ʼДобро, ако тако треба да буде и ако ја сад
треба да се поцепам напола, онда не желим да са остатком ове
друге половине наставим да живим у земљи, јер то је само
половина и никад више нећу бити цео. Ако сам ја Чарнин
пријатељ, онда треба да се одлучим. Да одем заједно са њом, цео,
а не у комаду, да пустим из загрљаја корен ове биљчице и умрем
славно!ʼ”. Но та његова одлука у ствари је била спасоносна за
Чарну. „И пусти се Несвет сасвим, па излети из земље таквом
брзином да је право у висину полетео и за собом повукао Чарну
све до најнижих грана дрвета које је расло уз обалу. Чарна се од
трзаја сасвим разбуди”. Несвет је могао само једноставно да
83
пусти Чарнину ногу и да се спасе, али он је био спреман да
жртвује сопствени живот због своје пријатељице. Чарна и Несвет
заиста јесу несвакидашњи и необични пријатељи, али не само
због тога што је он глистан, а она врана, већ зато што им је
пријатељство важније од живота. То пријатељство умало није
успео да помути сом, који, желећи да поједе Чарну, успева да је
зачара својим гласом. Он покушава да у Чарни пробуди
природни нагон који је Чарна успешно потиснула
спријатељивши се са Несветом. Успававши њену свест, сом
поставља питање Чарни: „Зар не желиш да поједеш свог малог
пријатеља, вранице?”, да би одмах затим сам одговорио на њега:
„О, да, ти би желела да поједеш глисту, јер глисте су природна
храна свакој врани.” Сом зна да ће лакше остварити своју намеру
ако буде раставио Чарну од Несвета, јер Несвет је тај који све
време покушава да дозове Чарну свести и да је упозори на
опасност која је вреба.” Несвет је у тој ситуацији показао
несвакидашњу храброст и пожртвованост, доказавши да је
заиста искрени Чарнин пријатељ. И Чарна је једна необична
врана која склапа пријатељство са кишном глистом. Она тиме
показује да су пријатељство и љубав изнад глади. Она је брижна
и пажљива према Несвету. Чарна верује да су љубав и
пријатељство изнад глади и да доброта може променити свет.
Своју племенитост и доброту можда је најбоље доказала
спремношћу да помогне сому који је замало није појео, а који се
сада сам нашао у смртној опасности. Чарна верује да „Сви треба
буду добри. Свако треба да буде добар према свакоме. Нико не
сме да буде безобразан и љут.” Свако добро које учинимо, без
обзира колико оно мало било, у ствари је „највећа ствар коју
можеш да учиниш” и она то својим поступцима и доказује.
• Потом ученици решавају интерактивне задатке и гледају
додатни садржај о враним животињама у дигиталном
уџбенику:
Задатак – Чарна и Несвет 1;
Задатак – Чарна и Несвет 2;
Задатак – Редослед догађања;
Додатни садржај – О враним животињама.

Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања),
објашњава, пише на табли, мотивише ученике и прати њихов
рад. Учитељ/учитељица са ученицима резимира прочитане
одломке и бележи најзначајније на табли.
• Ученици решавају задатке у читанци Бескрајне речи на стр. ‒ слуша;
106 и илуструју Чарну и Несвета у дигиталном уџбенику: ‒ чита;
‒ пише;
Додатни садржај – Илуструј Чарну и Несвета. ‒ решава
интерактивне
Учитељ/учитељица прати њихов рад и издваја кључне појмове задатке;
84
обрађене наставне јединице. Учитељ/учитељица континуирано и ‒ повезује;
на примерен начин указује ученику на квалитет његовог ‒ износи утиске о
постигнућа тако што му даје довољно јасне и информативне прочитаном;
повратне информације, подстицајне за даље напредовање ‒ поставља
ученика. Похваљује оне ученике који су се истицали, скреће питања.
пажњу на то што треба да промене/поправе они ученици који су
имали евентуалне потешкоће у савладавању градива.
Домаћи задатак: Увежбај да изражајно прочиташ одломке из

романа „Бескрајна прича” Михаела Ендеа (читанка Бескрајне
речи стр. 227–230).
Угљеша Шајтинац „Чарна и Несвет”

Главни ликови: врана Чарна и кишни глистан Несвет.
Чарнине особине: добродушна, брижна, пажљива, саосећајна, верује да
доброта може спасти свет, спремна да помогне не само пријатељу већ и
непријатељу.
Несветове особине: храбар, пожртвован, добродушан, саосећајан.
Споредни лик: сом.
Поруке: И најмање добро које учинимо, у ствари је највећа ствар коју
можемо да учинимо.

приповедање, ликови, опис, дијалог);
исхода?
85
ПРИЛОГ 1
Вране
Вране се сматрају високоинтелигентним птицама чија се способност размишљања
пореди са сисарима. Утврђено је да схватају везу између узрока и последице,
препознају симболе, користе и контролишу алате за решавање проблемских ситуација.
Снажне су грађе, најчешће црне или плаве боје. Живе у јатима, која могу бројати
између двеста и неколико хиљада јединки.
Вране се настањују у различитим окружењима близу извора хране и високог дрвећа.
Исхрана им је веома разноврсна и укључује инсекте, мање гмизавце, јаја, птиће,
мишеве бобице, воће, семенке, тек засађена зрна житарица, црве, стрвине и остатке од
људске исхране.
Партнерске везе код врана су веома јаке, код неких врста доживотне. У пролеће мужјак
и женка заједно граде велико гнездо на дрвећу. Женка најчешће носи између 4 и 7 јаја
зеленкасте боје са смеђим пегама. Млади у гнезду остају између 6 и 10 недеља.
86
Кишна глиста
Кишна глиста припада малочекињастим црвима. Има издужено и чланковито тело,
прилагођено за бушење рупа и тунела у земљи. У просеку је дуга од 25 до 35 цм.
Уколико остане без дела тела, може га потпуно обновити.
Храни се биљним отпадом, мртвим инсектима и животињским изметом. Веома су
корисне за тло земље јер га прозрачују копањем тунела. На површини једног хектара
налази се од 100.000 до 200.000 глисти.
Непријатељи су им птице, разни сисари, гмизавци, кукци итд.
87

:
Наставна јединица: Михаел Енде: „Бескрајна прича” – допунски избор
за децу. Развијање код ученика интересовања за дечју прозу.
Подстицање и неговање ученичких способности изражајног и
Циљ часа:
интерпретативног читања, опажања, усменог изражавања,
ученика.
− чита са разумевањем роман за децу;
− опише свој доживљај прочитаног одломка из романа;
− изнесе своје мишљење о прочитаном тексту;
− одреди тему, редослед догађаја, време и место дешавања у
Очекивани исходи − именује главне и споредне ликове и разликује њихове
− покаже примере дијалога у тексту;
− уочи пример монолога у тексту;
− чита текст поштујући интонацију реченице;
Читанка Бескрајне речи, стр. 227–231, Радна свеска за 4. разред
основне школе, стр. 186–187, дигитални уџбеник
Роман за децу, приповедање, опис, дијалог, монолог, књижевни
лик
88
89
ТОК ЧАСА

ученика:
Учитељ/учитељица упознаје ученике са наставном јединицом ‒ слуша;
која ће се обрађивати на часу, пише на табли наслов књижевног ‒ чита;
дела, води разговор са ученицима, одговара на питања ученика, ‒ пише;
разговору;
У уводном делу часа учитељ/учитељица води разговор са ‒ одговара;
ученицима о томе да ли воле да читају и какве књиге су им ‒ анализира
омиљене. утиске;
‒ износи резултате
• Најава наставне јединице свог рада;
Данас ћемо прочитати одломак из романа за децу
„Бескрајна прича” немачког писца Михаела Ендеа.
Учитељ/учитељица записује наслов књижевног дела и име и

• Учитељ/учитељица мотивише ученике да изражајно и ‒ прати упутства
интерпретативно читају одломак из романа Бескрајна прича. учитеља/учитељ
Учитељ/учитељица настоји да се ученици током читања ице;
смењују штафетно, тако да сви ученици имају прилику да ‒ чита одломак из
читају. књиге;
• Након читања одломака, учитељ/учитељица подстиче
питања;
ученике да саопште речи које су им непознате.
• Учитељ/учитељица додатно објашњава мање познате речи других ученика;
ученицима. ‒ износи своја
Разговор о непосредном доживљају и разумевању запажања;
прочитаног одломка из романа Бескрајне речи ‒ анализира и
• Учитељ/учитељица подстицајним питањима мотивише ђаке закључује;
да разговарају о утисцима и размишљањима које је у њима ‒ самостално (или
побудио овај одломак за децу и да покажу како су га уз помоћ
доживели и разумели. учитеља/учитељ
17. Испричајте да ли вам се допао одломак из књиге ице)
„Бескрајна прича”. Објасните зашто. ‒ анализира своје
18. Шта је у одломку оставило најјачи утисак на вас? одговоре и
19. Како сте замислили књижару у коју је Бастијан ушао? упоређује их са
20. Ко је главни јунак у овом одломку „Бескрајне приче”? одговорима
21. Како изгледа дечак Бастијан? Прочитајте наглас делове других ученика;
текста у којима је дат његов опис? ‒ повезује
22. Шта мислите, због чега је дечак ушао у књижару када градиво;
код себе није имао довољно новца за куповину књига? ‒ записује у свеску
23. Каква атмосфера влада у књижари? најважније
24. Кога је дечак ту упознао? делове
25. Како изгледа његов први сусрет са „Бескрајном причом”? обрађеног
26. Због чега је Бастијан украо књигу? садржаја.
90
27. Шта ви мислите о таквом дечаковом поступку?
28. Како се дечак осећао након тога? Шта га је мучило?
29. Где је одлучио да оде како би прочитао књигу?
30. Пронађите у тексту опис тавана и прочитајте га
наглас.
31. О чему дечак размишља?
32. Шта је то загонетно за дечака?
Ученици ће истаћи да је главни јунак у одломку романа

„Бескрајна прича” Михаела Ендеа дечак Бастијан. Бастијан је
описан као „мали, дебели дечак од својих десет или једанаест
година. Мокра тамносмеђа коса падала му је низ лице. Мантил
му је био натопљен кишом и цедио се. Дечак је преко рамена
носио школску торбу. Био је помало блед и задихан”. По
школској торби коју носи преко рамена можемо закључити да се
дечак запутио према школи, али да је због великог пљуска успут
свратио у књижару како би се заклонио од кише. То нам говори
и његова неодлучност при уласку у књижару. Но та неодлучност
је додатно појачана свечаном и помало сабласном атмосфером
која влада у књижари. „Пред њим се пружала дугачка, узана
просторија, која се у дубини губила у сумраку. На зидовима су
се налазиле полице које су допирале до плафона и биле дупке
пуне књига свих облика и величина. На поду су лежале гомиле
великих књига, док су се на неколико столова гомилала брда
мањих, у кожу повезаних, које су са стране блистале златом. На
супротној страни просторије, иза једног високог зида од књига
назирала се светлост лампе. У том зраку светла ту и тамо су се
уздизали колутови дима, ширили се и расплињавали негде горе,
у мраку.” Иза тог зида од књига дечак је угледао господина
Кореандера. То је био „онижи дежмекаст човек. Носио је
изгужвано црно одело које је било похабано и изгледало некако
прашњаво. Прслук на цветиће чврсто је обухватао његов стомак.
Човек је био ћелав, са нешто мало белих чуперака изнад ушију
који су штрчали увис. Црвено лице подсећало је на њушку
љутитог булдога. На квргавом носу стајале су мале, златне
наочаре. Осим тога пушио је савијену лулу која је висила у углу
усана, тако да су цела уста била искривљена.” Ако са његовим
изгледом спојимо и осоран тон приликом обраћања Бастијану,
добићемо опис једног прилично непријатног човека. Тај човек је
у рукама држао књигу повезану „у свилу бакарне боје која се
пресијавала при окретању књиге. Изгледа да није имала слика,
али су зато велика почетна слова била прекрасна.” На корицама
су биле „две змије које су једна другу угризле за реп и тако
образовале овални оквир. У том оквиру, чудновато
испреплетаним словима, био је исписан наслов: Бескрајна
прича.” Но дечака није привукао само изглед књиге. Било је
нечег магичног у њој самој. „Једноставно није могао да одвоји
очи од ње. Чинило му се да књига зрачи некаквом магнетном
снагом која га је неодољиво привлачила.” Када је додирнуо
књигу, „у истом тренутку у самој књизи нешто учини клик, као
да се затворила замка. Бастијан је имао чудно осећање да је овим
додиром започето нешто неопозиво што је сада кренуло својим
током.” Будући уловљен од саме књиге, он се више није могао
одвојити од ње. Новца за њу није имао. Једини излаз из те
91
ситуације по њему је био да украде књигу. Но ма колико му се то
у тренутку крађе чинило исправно и једино могуће, када се
нашао са књигом испод свог мантила ван књижаре, Бастијана
почиње да мучи савест. Дечак почиње да схвата да је постао
лопов. Но грижа савести га није могла одвојити од књиге. Жеља
да је прочита била је јача од стида због крађе. А као најсигурније
место у том тренутку, место на коме га неће ометати нити лако
пронаћи, био је школски таван. „Таван је био велик и мрачан.
Мирисао је на прашину и нафталин. Није се чуо никакав звук
осим добовања кише по бакарном лиму великог крова. Од пода
тавана у једнаким размацима уздизале су се моћне, од старости
поцрнеле греде, да би се на одређеној висини укрстиле са другим
гредама кровне конструкције, а затим се губиле негде у тмини.
Ту и тамо висиле су паукове мреже, велике попут баштенских
лежаљки, њишући се на промаји тихо и аветињски тамо-амо.
Одозго, кроз кровни прозор допирао је млечнобели зрак
светлости. Једино живо биће у овој просторији, у којој као да је
време стало, био је мишић, који је трчкарао по поду остављајући
за собом мајушне трагове у прашини.” Но, иако је атмосфера на
тавану прилично језива, она не оставља никакав утисак на
Бастијана, што говори о томе да он није први пут ту, и да је и
раније посећивао ово место. Сва његова пажња сада је прикована
за књигу. Њега занима шта се дешава у књизи док је још
затворена, док још не започне са читањем. По њему, и пре него
што почне да чита књигу, у њој се већ нешто збива јер је у њој
цела прича која постоји од раније. У таквом свечаном
расположењу Бастијана започиње са читањем Бескрајне приче.
• Након тога следи разговор о формама приповедања које се

јављају у овом одломку романа. Учитељ/учитељица подсећа
ученике да је монолог гласно изражавање мисли јунака. То је
говор који није ником упућен, већ се њиме јунак обраћа
самом себи.
1. Пронађите пример монолога у овом одломку из књиге
„Бескрајна прича”.
2. Шта на основу њега сазнајемо?
3. Која форма приповедања доминира у овом одломку?
4. Шта је све писац овде описао?
Ученици ће уочити да је уз помоћ монолога писац открио
јунакове мисли и додатно појаснио његову љубав према
књигама. Такође, он нас помоћу овог монолога полако уводи у
један фантастичан свет који ће касније бити описан у роману.
Иако има доста приповедања и мало дијалога, у овом одломку
доминирају описи. Писац детаљно описује изглед књижаре,
изглед дечака, изглед господина Кореандера, изглед књиге и
изглед тавана.
уџбенику:
Задатак – Имена ликова;
Задатак – Опис;
92
Задаци – Бескрајна прича;
Задаци – Облици казивања.

• Ученици решавају задатке у читанци Бескрајне речи на стр. ‒ слуша;
231 и у Радној свесци на стр. 186–187. ‒ чита;
‒ пише;
Домаћи задатак: Нацртајте у свесци један опис из овог одломка ‒ решава
који је оставио најснажнији утисак на тебе. Покушајте да интерактивне
дочарате са што више детаља како сте то замислили. задатке;
‒ износи утиске о
питања.
Михаел Енде „Бескрајна прича” (одломак)

Главни јунак: десетогодишњи дечак Бастијан.
Форме приповедања: опис, приповедање, дијалог, монолог.
Монолог: гласно изражавање мисли јунака. То је говор који није ником
упућен, већ се њиме јунак обраћа самом себи.

приповедање, ликови, опис, дијалог);
исхода?
93

Наставна јединица: Припрема за завршну приредбу
Оспособљавање ученика за самостално стварање драмских
текстова и сценских импровизација. Вежбање изражајног читања
и казивања напамет научених лирских и епских песама по избору
ученика. Оспособљавање ученика за правилан изговор речи у
песми. Усмеравање пажње на појединости и целину. Подстицање
ученика на слободно и усмерено самостално говорно
изражавање. Развијање смисла и способности за правилно, течно
и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника,
Циљ часа: језичког и стилског израза. Развијање и неговање естетског
доживљаја, племенитих осећања и љубави према поезији и
глуми. Развијање љубави према књижевности и заједничком
књижевном стваралаштву. Неговање културе слушања
саговорника. Развијање солидарности и толеранције. Поштовање
туђег мишљења. Навикавање на рад у групи. Развијање сазнања
о вредности тимског рада. Развијање памћења и усмеравање
пажње. Развијање маште и креативности.
− одабере песму или текст;
− учествује у извођењу приредбе;
Очекивани исходи − уживљава се у улогу;
на крају часа: − чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
− варира језички израз;
− учествује у раду групе.
демонстративна метода, текстовна метода
Наставна средства: Читанка Бескрајне речи, граматика Дар речи 4
Облици рада: Фронтални рад, индивидуални рад, групни рад, рад у пару
Ликовна култура, Музичка култура, Драмa
Кључни појмови: Приредба, драмски текст, сцена, сценографија
94
ТОК ЧАСА

ученика:
Покреће дискусију, поставља питања, чита песму, подстиче ‒ слуша
ученике на активност, коментарише, најављује наставну учитељицу/учит
јединицу. еља;
‒ чита;
‒ учествује у
• За уводну мотивацију ће послужити песма Љиљане
разговору и
Нинковић Мргић „Ода лету” (Граматика, стр. 142 и 143)
припрема се за
Објашњавање значења речи ода – свечана песма.
рад.
Учитељ/учитељица изражајно чита песму, а затим води
разговор о прочитаном.
• Да ли вам се допала песма? О чему се у њој говори? Где
стиже лето? Какве сандале носи? Која стилска фигура је
искоришћена у песми? Какву косу има месец јуни ? Реците
увећаницу именице ЛЕПТИР. Да ли је придев „златан“
употребљен у основном или пренесеном значењу? Која реч
настаје од речи ЛЕТО, а песникиња ју је употребила? Чије
круне круни лето? Осмислите реченицу у којој реч КОСА има
основно значење. Објасни значење стиха: „Ђаци расту као
трава.” Шта значе речи: „ Јуни распуст обећава”? Шта
песникиња мисли када каже да „јуни хита”? Како јуни пуни
сунцем жито? Шта су то гатке? Одредите врсту и
подврсту речи: јулска. Реците реченицу у којој глагол:
КУПАТИ има основно значење. Реците умањеницу именице
ДИЊА. Које поврће зри у августу? Реците реч сличног
значења као реч НЕДРА. Може ли плот бити златан?
Реците реч супротног значења од речи СУША. Да ли бисте
волели да научите део ове песме напамет?
• Најава наставне јединице: На данашњем часу ћемо

осмислити тачке за приредбу за родитеље за крај 4. разреда.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у свеске.
Организује приредбу, објашњава, одговара на питања ученика, ‒ износи своје
мотивише ученике за рад, распоређује их у групе и изводи утиске,
закључке. мишљење,
• Учитељ/учитељица покреће дискусију о градиву обрађеном доживљај,
у сваком наставном предмету. На тај начин ће сви наставни запажања;
садржаји бити прожети и корелисани међусобно, те ‒ прегледа
приказани на одговарајући начин на приредби. Читанку;
‒ пише;
• Разговор о часовима српског језика и књижевним
‒ слуша мишљење
текстовима обрађеним у 4. разреду: Шта сте прочитали у
четвртом разреду? Који вам се прозни текст највише
допао? Због чега? Која вам се песма највише допала? Због
закључује;
чега?
95
• Учитељица/учитељ даје задатак ученицима да прелистају ‒ сарађује у групи:
Читанку и подсете се прочитаних текстова, те да наброје ‒ повезује
њима најдраже. Заједно са учитељем/учитељицом бирају градиво.
текстове погодне за драматизацију и приказивање. Јављају
се добровољци који би на тај начин припремили текст за
сцену.
Неки од текстова погодних за драматизацију су: „Ветар и
Сунце”, „Међед, свиња и лисица”, „Два мраза”, „Хајди”,
„Пипи Дуга Чарапа”, „Подела улога”, „Стефаново дрво”,
„Пепељуга”, „Слава”, „Аутобиографија”, „Кад пролеће
дође”.
• Ученици заједно са учитељицом/учитељем бирају песме које
би изражајно рецитовали. Неке од песама погодних за
рецитовање су: „Женидба врапца Подунавца”, „Мјесец и
његова бака”, „Песма о цвету”, „Дај ми крила један круг”,
„Отаџбина је наша очевина”, „Друг другу”, „Кад би мени
дали један дан”, „Јетрвица адамско колено”, песме Бранка
Радичевића, „Прва љубав”. Наш предлог је да последња
тачка приредбе буде песма „Ода лету” Љиљане Нинковић
Мргић, коју би рецитовало цело одељење.
• Разговор о часовима Музичке културе. Подсећање на

обрађене композиције које су певане, свиране или слушане.
Сетите се песама које смо научили на музичком. Да ли
бисте неку отпевали или одсвирали на приредби? Хоћете ли
да певате у групи?Можете ли изабрати неку композицију
коју смо слушали, а која би могла да прати неку вашу
драматизацију?Одабир музике за драмске текстове.
• Разговор о часовима Ликовне културе. Свака приредба би
требало да има одговарајућу сценографију, а глумци
костиме. Ко жели тиме да се позабави? Договор око
костима, материјала и средстава потребних за припрему
сцене.
• Разговор о часовима Физичког васпитања. Које смо народне
игре научили на физичком до 4. разреда? Сетите се
научених корака. Које бисте изабрали за представљање на
приредби?Да ли бисте одиграли неки модеран плес?У склопу
које тачке би то било?
• Уколико су ученици довољно технички оспособљени, могу
направити и презентацију са заједничким фотографијама,
коју би родитељи одгледали.
• Пошто заједнички сачине тачке које би чиниле приредбу,
договарају се о конферанси и бирају ученика који ће да је
води.
Сумира рад на часу, помаже ученицима да се организују и ‒ активно
договоре, саветује при подели задатака, задаје домаћи задатак. учествује у
договарању;
• Учитељ/учитељица даје завршне сугестије и коментарише
одабране тачке за приредбу. Саветује ученике на који начин ‒ одговара на
да се организују и увежбају тачке. питања;
• Домаћи задатак: Самостално, у групи или пару осмислити питања;
96
тачку, драматизацију, музику, костиме, плес за приредбу. ‒ памти шта има
за домаћи
задатак.
Припрема за завршну приредбу
1) Текстови за драматизацију: „Ветар и Сунце”, „Међед, свиња и лисица”, „Два

мраза”, „Хајди”, „Пипи Дуга Чарапа”, „Подела улога”, „Стефаново дрво”,
„Пепељуга”, „Слава”, „Аутобиографија”, „Кад пролеће дође”.
2) Песме за изражајно рецитовање: „Женидба врапца Подунавца”, „Мјесец и
његова бака”, „Песма о цвету”, „Дај ми крила један круг”, „Отаџбина је наша
очевина”, „Друг другу”, „Кад би мени дали један дан”, „Јетрвица адамско
колено”, песме Бранка Радичевића, „Прва љубав”. Наш предлог је да последња
тачка приредбе буде песма „Ода лету” Љиљане Нинковић Мргић, коју би
рецитовало цело одељење.
3) Музичке композиције за певање, свирање и слушање
4) Народне игре, народна кола, савремени плес
5) Сценографија и костими

Начини провере анализа, одговарање на постављена питања,
остварености исхода: заинтересованост);
− проверавање граматичке исправности реченица којима
ученик износи своје закључке.
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
97

Наставна јединица: Завршна приредба
Сценско извођење драмских текстова по избору ученика.
Реализовање драмских импровизација. Оспособљавање ученика
за самостално стварање драмских изведби. Изражајно читање и
казивање напамет научених лирских и епских песама по избору
ученика. Оспособљавање ученика за правилан изговор речи у
песми. Подстицање ученика на слободно и усмерено самостално
говорно изражавање. Развијање и неговање естетског доживљаја,
племенитих осећања и љубави према поезији и глуми. Развијање
Циљ часа: смисла и способности за правилно, течно и уверљиво усмено и
писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског
израза. Развијање љубави према књижевности и заједничком
о вредности тимског рада. Развијање логичког мишљења.
Развијање памћења и усмеравање пажње. Развијање маште и
креативности.
− изражајно казује напамет научену песму или текст;
− пева/свира одабрану композицију;
− изводи народни/модеран плес;
Очекивани исходи − учествује у извођењу приредбе поштујући уобичајена
на крају часа: правила комуникације и пажљиво слуша саговорника;
− уживљава се у улогу;
− чита текст поштујући интонацију реченице/стиха;
− варира језички израз;
− учествује у раду групе.
Дијалошка метода, монолошка метода, демонстративна метода,
текстовна метода
Читанка Бескрајне речи, граматика Дар речи 4, костими,
сценографија, музички инструменти
Ликовна култура, Музичка култура, Драмa
Кључни појмови: Приредба, драмски текст, сцена, сценографија, композиција
98
ТОК ЧАСА
ученика:
Припрема учионицу, уводи госте, најављује приредбу и ‒ припрема
учествује у организацији, објашњава, води и усмерава активност учионицу;
ученика. ‒ распоређује
• Најава извођења данашње приредбе. Учитељица/учитељ даје госте и
уводну реч и уводни поздрав гостима, те најављује почетак организује
данашње свечаности. приредбу.

Прати приредбу, помаже по потреби у реализацији исте, ‒ прати упутства
усмерава активност ученика. учитељице/учит
еља;
‒ изводи тачке;
• Реализација завршне приредбе за родитеље.
‒ пажљиво прати
остале учеснике;
‒ сарађује у
оквиру групе.

Организује дружење, пушта музику, води завршну дискусију. ‒ игра;
‒ дискутује;
• Завршна реч и обраћање учитељице/учитеља ученицима и
родитељима. Анализа заједничког рада током протекле ‒ анализира
четири године. Изношење похвала на рачун ученичког приредбу;
ангажмана и сарадње током увежбавања тачака за приредбу. ‒ процењује свој и
туђ рад.
• Дружење са родитељима уз музику.
Завршна приредба
Разноврсне илустрације ученика на слободну тему
99
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
100

Наставна Језичка култура (усмено и писмено изражавање)
Наставна јединица: На крају четвртог разреда
Систематизовање стеченог знања ученика у области правописа,
граматике и књижевности и језичке културе. Оспособљавање
ученика за тумачење и самосталну израду шема. Усмеравање
пажње на појединости и целину. Подстицање ученика на
слободно и усмерено самостално говорно изражавање. Развијање
смисла и способности за правилно, течно и уверљиво усмено и
Циљ часа: писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског
израза. Развијање љубави према књижевности и заједничком
о вредности тимског рада. Развијање логичког мишљења,
памћења и усмеравање пажње. Развијање маште и креативности.
• одређује врсте речи (именице, заменице, придеве, бројеве и
глаголе);
• именује подврсте речи (властите и заједничке именице;
описне, присвојне и градивне придеве; личне заменице;
основне и редне бројеве, глаголе);
• препознаје граматичке категорије глагола (лице, број и род)
и уме да пребаци глаголе из једног глаголског времена у
друго;
• уме да промени облик променљивих речи према задатом
критеријуму: заједничких именица према броју, а глагола,
Очекивани исходи придева и заменица према роду и броју;
на крају часа: • поштује и примењује основна правописна правила;
• употребљава велико слово приликом писања имена држава
и места и њихових становника; користи наводнике при
навођењу туђих речи; правилно пише присвојне придеве (-
ов/-ев/-ин, -ски/-чки/-шки); правилно пише гласове ћ, ч, ђ, џ;
правилно пише сугласник ј у интервокалској позицији;
правилно пише речцу ли и речцу не; употребљава запету
при набрајању;
• учествује у раду групе.
Наставне методе: демонстративна метода, текстовна метода, игровна активност,
хеуристичка метода
Читанка Бескрајне речи, граматика Дар речи 4, Радна свеска за 4.
разред основне школе, хамер
101
Кључни појмови: Мапа ума
102
ТОК ЧАСА
ученика:
Упознаје ученике са систематизацијом, води дискусију и игру, ‒ слуша
објашњава, одговара на питања, мотивише ученике за активност учитељицу/учит
и прати њихов рад. еља;
‒ учествује у игри
• Мотивациона активност: понављање теорије путем игре Реци и и припрема се за
обриши! рад.
Учитељ/учитељица је на табли, у виду разнобојних теза,

написао/написала граматичке, правописне и језичке садржаје
које су ученици обрадили. Он/она даје упутство ученицима да
пажљиво прочитају записане тезе.
– ГЛАС
– СЛОВО
– СЛОГ
– РЕЧ
– РЕЧЕНИЦА
– АЗБУКА
– АБЕЦЕДА
– ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
– ИМЕНИЦЕ И ВРСТЕ ИМЕНИЦА
– РОД И БРОЈ
– ПРИДЕВИ И ВРСТЕ ПРИДЕВА
– РОД И БРОЈ ПРИДЕВА
– ЗАМЕНИЦЕ
– БРОЈЕВИ И ВРСТЕ БРОЈЕВА
– ГЛАГОЛИ
– ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА
– ОБЛИЦИ ГЛАГОЛА
– ЛИЦЕ И БРОЈ
– ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ПО ЗНАЧЕЊУ
– ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ПО ОБЛИКУ
– ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ (СУБЈЕКАТ,
ПРЕДИКАТ)
– ОБЈЕКАТ
– АТРИБУТ
– ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН
– ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА
– УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР
– СКРАЋЕНИЦЕ
– РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА
– РЕЧИ ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА
– РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА
– РЕЧИ КОЈЕ СЕ ИСТО ПИШУ, А РАЗЛИЧИТО ЗНАЧЕ
103
– ОСНОВНО И ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
• Учитељ/учитељица пита ученике да ли су им познати ови

појмови и да ли су уочили неки појам који нису обрадили.
Требало би да закључе да су записани сви садржаји које су
усвајали током ова четири разреда.
• Учитељ/учитељица најављује да ће се сада подсетити
наученог градива, кроз игру: Реци и обриши!
• Потребно је да се јави свако ко зна да каже неки податак
који се односи на записане појмове или да их дефинише.
Ако је то што каже тачно, обрисаће сунђером са табле појам
о коме је говорио/говорила. Циљ игре је да табла остане
празна, тј. сви појмови са ње избрисани.
• Излагање ученика и брисање теза. У току излагање води се
дискусија о томе шта је ученицима било тешко да разумеју у
српској граматици и правопису, шта им је било лако да
схвате и усвоје.
• Када табла остане празна, учитељ/учитељица пита ученике
како су изгледале систематизације у Граматици. Уколико су
заборавили, треба их упутити на стране 45, 81, 115, 144, 145,
146 и 147.
• Коментарисање изгледа сваке систематизације, која је увек
другачија и иновативна. Уочавање ликовних елемената
сваке стране коју одгледају.
• Најава наставне јединице: На данашњем часу ћемо ликовним
путем представити градиво српског језика научено у 4.
разреду.
• Записивање наслова наставне јединице на табли и у
свескама.
Главни део часа ( 25 минута)

Организује и усмерава активности на часу, објашњава, пише на ‒ прати упутства
табли, одговара на питања ученика, мотивише ученике и прати учитељице/учите
‒ пише;
‒ црта;
• Ученици добијају задатак да у групи, на креативан и ‒ боји;
оригиналан начин, осмисле и направе плакат који би ‒ повезује
презентовао одређену област. Могу се служити речима, градиво;
цртежом, симболима, бојама и облицима. Објаснити им да ‒ сарађује у тиму.
прво треба међусобно да се договоре на који начин ће
представити дате појмове, са конкретним примерима из
језика. Нека дају машти на вољу и што креативније,
оригиналније и колоритније израде своје плакате.
• Плакати ће бити изложени у холу школе или ће украсити
њихову учионицу, стога сваки члан групе треба да се потруди
да рад буде прегледан, уредан, садржајан и сликовит. Дакле,
то ће бити мала ретроспектива градива, из области граматике,
правописа, језичке културе и књижевности обрађеног до сада.
104
Ученици се деле у групе:
1. група – Врсте речи
2. група – Врсте реченица
3. група – Реченични чланови
4. група – Правопис
5. група – Језичка култура
6. група – Књижевност
• Свака група заузима своје место и бира вођу групе.

Учитељ/учитељица свима дели по један хамер и групе
почињу са радом.
• Док групе раде, учитељ/учитељица их обилази и надзире рад.
По потреби даје додатна објашњења и похваљује рад.
Уколико уочи пропусте, одмах их исправља, да би плакати
били успешни, а подаци на њима тачни.
Коментарише радове, даје сугестије, води активност на часу, ‒ излаже плакате;
поздравља се са ученицима. ‒ пореди рад своје
групе са другим
• Излагање насталих плаката и коментарисање сваког. групама;
Анализа радова, тако што свака група стане поред свог рада ‒ слуша;
и објашњава све у вези са њим. Истицање радова у које је ‒ одговара на
уложен највећи труд, јер су се чланови јако залагали. питања;
• Прављење одељењске изложбе. ‒ поставља
• Разговор о школовању и дружењу током ове четири питања;
године. Како сте се осећали пред полазак у школу? Како је ‒ износи осећања
изгледао ваш први дан у првом разреду? О чему сте тада и размишљања.
размишљали? Шта сте очекивали? Кога сте упознали?Како
сте се дружили? Шта сте ново научили до сада? Да ли вам
је било тешко? Шта вам се највише допало? Шта вам се
није допало? По чему ћете памтити школовање до сада?
Испричајте свој најјачи утисак, осећање, размишљање у
вези са школом.
• Пригодан говор учитеља/учитељице на растанку са овом
генерацијом ђака.
105
На крају четвртог разреда
– ГЛАС
– СЛОВО
– СЛОГ
– РЕЧ
– РЕЧЕНИЦА
– АЗБУКА
– АБЕЦЕДА
– ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
– ИМЕНИЦЕ И ПОДВРСТЕ ИМЕНИЦА
– РОД И БРОЈ
– ПРИДЕВИ И ПОДВРСТЕ ПРИДЕВА
– РОД И БРОЈ ПРИДЕВА
– ЗАМЕНИЦЕ
– БРОЈЕВИ И ВРСТЕ БРОЈЕВА
– ГЛАГОЛИ
– ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА
– ОБЛИЦИ ГЛАГОЛА
– ЛИЦЕ И БРОЈ
– ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ПО ЗНАЧЕЊУ
– ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ПО ОБЛИКУ
– ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ
– ОБЈЕКАТ
– АТРИБУТ
– ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО, ВРЕМЕ И НАЧИН
– ПИСАЊЕ ВЕЛИКОГ СЛОВА
– УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР
– СКРАЋЕНИЦЕ
– РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА
– РЕЧИ ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА
– РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА
– РЕЧИ КОЈЕ СЕ ИСТО ПИШУ, А РАЗЛИЧИТО ЗНАЧЕ
– ОСНОВНО И ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
106
ОКВИР ЗА
ученика?
• Шта бих
107

Srpski 4 161-180 Pripreme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Srpski 4 161-180 Pripreme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 161

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Главни део часа (35 минута)

Замени једно слово да добијеш нову реч.

_____ Мира је позвала све укућане на вечеру.

Уочи у тексту сувишна понављања и замени их другим речима.

Сагради нове речи од речи: ПРИЧАТИ, ЛЕК, РАД.

1. Напиши речи сличног значења: ПУТ, НЕСРЕЋАН, БИТКА, ИСТУЋИ, ХРАБАР.

1. Запиши реченицу у којој ће реч ПЕРО имати два различита значења.

Тетка – четка; разред – разрез; чвор – твор; нога – нега;

5. Мира је позвала све укућане на вечеру.

ПРИЧАТИ – распричати се, напричати се, причљив...

1. Цветић, путић, ручица, облачић, мравић, дрвце, сивкасто, певуцкати, лепушкаст.

1. ПУТ – друм, НЕСРЕЋАН – тужан, БИТКА – бој, ИСТУЋИ – пребити, ХРАБАР

1. Деда Перо ми је поклонио гушчје перо.

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Главни део часа (30 минута)

Ученици ће уочити да се радња драмског текста „Слава”

• Након тумачења драмског текста, учитељ/учитељица

• Потом ученици добијају задатак да уоче фазе у драмској

Учитељ/учитељица води разговор (поставља питања),

Домаћи задатак: Увежбајте да течно и изражајно читате

Дејан Алексић „Слава”

Књижевна врста: драмски текст.

− повезивање са претходним градивом (ликови,

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

• Након сценског извођења драмског текста Слава прави се

• Учитељ/учитељица настоји да ученици истакну оно што је

• Учитељ/учитељица мотивише ученике да истакну шта им се

Домаћи задатак: Изаберите једну значају личност из наше

Драматизација драмског текста Слава по улогама

Књижевна врста: драмски текст.

Облик казивања: дијалог.

− повезивање са претходним градивом (ликови, сцена,

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Наставна средства: Контролна вежба

Планиране активности Планиране

Главни део часа (35 минута)

Контролна вежба из књижевности

Напомена: Одељења се разликују, као и приступи у бодовању. Стога дајемо предлог

Остварени Број поена 22–19 18–14 13–9 8–4 3–1

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Планиране активности Планиране

Одговоре на питања потражите на картицaма. Упишите

• Креативне слагалице се могу слагати у пару или у групама

Едукативна игрица – Моја кућица – моја слободица

Игром кроз знање – Моја кућица – моја слободица

− повезивање са претходно обрађеним

Креативна слагалица – Моја кућица – моја слободица

1. Како се зове дечак из драмског текста Слава Дејана Алексића?

4. ЖАНИ 1. СТРАХИЊА 10. ПОРЕЂЕЊЕ 9. ЕНРИКО

Предмет: Српски језик Школа и разред:

Записивање теме часа на табли.

1. Које особине испољава Марко у разговору са Дуњом? Подвуци тачне одговоре.

2. О чему Марко машта? Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Зашто је Дуња остала у недоумици? Подвуци тачне одговоре.

4. Подвуци поређење у наведеном одломку.

5. Подвуци делове текста у којима запажаш разговор Дуње и Марка.

– Какво ти је сад па то позориште? – упита Дуња.

8. Подвуци дидаскалије у наведеном одломку.